4. Filozofija i nauka Sve nauke su ponikle iz filozofije. Filozofija je bila prvi oblik racionalnog pr oucavanja celine stvarnosti. Nije bilo ni predmetne ni metodolo ke razlike izmedju filozofije i nauke. Ali odnos izmedju filozofije i nauke se tokomistorije menja o.Razvojem covekove delatnosti a narocito proizvodnje, pocinje da se javlja potr eba za specificnim i specijalnimsistematizacijama znanja. Ta se potreba istorijs ki gledano realizovala kao proces diferencijacije posebnih nauka izfilozofije.Pr vu sistematizaciju nauka nalazimo vec kod Aristotela. On navodi nekih 7, 8 nauka i filozofiju posebno ika e da su sve nauke potrebnije od filozofije ali nijedna n ije vrednija.Proces diferenciranja posebnih nauka je kako se cini u dobroj meri zavrsen u 19. veku. Tu nailazimo i nanajni u tacku pada filozofije, kod osnivaca s ociologije Ogista Konta koji u svojoj podeli nauka potpuno odbacujefilozofiju.Ka da se u jednom momentu filozofija pocela iscrpljivati, Imanuel Kant ju je usmeri o u novom pravcu odgnoseologije ka antropologiji i etici. I filozofija prestaje da bude najop tija nauka.Mo e li se filozofija odrediti preko nauka?Filozofija posed uje naucni karakter bavi se traganjem za op tim, zauzimajuci kriticki i anticipato rski stav.Ipak pristup stvarnosti koji ima filozofija je drugaciji od onog u nau ci. Predmet filozofije se ipak ne mo e odreditinezavisno od posebnih nauka. Celovi ta znanja o svetu i o odnosu coveka i sveta koje osvaja filozofija baziraju se n arezultatima pojedinacnih nauka ali ih po celovitom pristupu moraju nadilaziti. Napredak u filozofiji se takode razlikuje od napretka u filozofiji. Nauka napred uje putem razvoja tehnike i primenjljivosti. Filozofija, pak, napreduje stvarala ckom problematizacijom teorije i prakse i time sto ucestvuje u bitnim ptanjima i sporovima o sada njosti i buducnosti coveka i dru tva. Filozofija je povezana sa na ukom, politikom,umetno cu i na neki nacin je nesamostalno mi ljenje ali upravo to sp recava njen razvoj u disciplinu strogogdiscipliniranog i uhodanog mi ljenja. Filoz ofija dopu ta slobodu, u njoj ne postoji jedan put do istine.Filozofija je kritick o postavljanje pitanja o stvarnosti i coveku. Sama pitanja su va nija od odgovora ni neocekuju se konacni odgovori, bitno je razmi ljanje, traganje. Nauke su posebn i momenti osvajanja celine znanja ali potrebna im je i op ta teorija stvarnosti. F ilozofija jeizvor ideja za nauku zbog svoje predmetne irine, neobaveznosti i slob oda od tehnicke provere. Filozofija prethodinauci. Ona daje re enja za probleme ko ji se jo uvek ne mogu eksperimentalno potvrditi. Filozofija nijeeksperimentalna n auka. Rascepkanost nauka je produkt tehnicke civilizacije koja korene vuce iz renesans e. Frensis Bekon, filozof perioda renesanse, vazi za proroka moderne nauke. On je smatrao da ce se te i te civilizacije premestiti na zapad i dace svetom vladati z emlja koja ima najnapredniju nauku. Smatrao je da je znanje vredno samo ako je u potrebljivo i dasu anticki filozofi gre ili to su smatrali da je znanje samo po seb i vrednost.Od kriticara savremene civilizacije treba pomenuti Fridriha Nicea koj i smatra da propast civilizacije pocinjeod Sokrata, kada je Apolonski princip na dvladao Dionizijski, koji su inace bili u skladu. Maks Horkhajmer ka e danapredak u nauci ne znaci obavezno i napredak u ljudskoj sreci niti znaci smislenost razv oja istorije.Herbert Markuze, pak, ka e da smo zatrpani la nim potrebama i da filozo fija cuva op tost i celovitost uvida.