finansije - educons - domaći rad 1 kolokvijum

Univerzitet Educons Fakultet poslovne ekonomije Konsultativni centar Ni

Prva predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije

Predmetni profesor: Prof.dr Slobodan V.Vidakovi

Student: Ime I prezime: Broj indeksa:

Ni, novembar 2011.


2

1. Statiko shvatanje finansijskog izvetavanja Ako pratimo razvoj raunovodstva, videemo da su se u pogledu osnovnog cilja bilansa razvile tri teorije. To su statika, dinamika i organska teorija. Po statikom shvatanju, glavna svrha bilansa je utvrivanje imovinskog poloaja preduzea. Sledbenici ove teorije, u bilansu uvek vide sliku stanja preduzea u odreenom trenutku. Preduzee posluje u kontinuitetu, imovina se stalno menja, tako da njeno predstavljanje putem bilansa, pretpostavlja imovinsko stanje u datom momentu. Vremenom su se izdvojile dve forme statike teorije bilansa. To su: starije (nerazvijeno) i novije (razvijeno) shvatanje bilansa. Osnovne karakteristike starijeg shvatanja statikog bilansa su: imovinski poloaj preduzea proizilazi iz meusobnog konfrontiranja stanja imovine i obaveza, na dan bilansiranja periodini rezultat izraunava se indirektnim putem, tj. uporeivanjem dva bilansa stanja u razliitim vremenskim periodima nema unutranje povezanosti izmeu bilansa stanja i bilansa uspeha, jer se akcenat stavlja na odgovornost dunika, koji sopstvenom imovinom ini garanciju za isplatu dugova svojim poveriocima procenjivanje u bilansu vrilo se na osnovu nabavnih vrednosti, kako bi se na taj nain mogla uiniti jasnim novana ulaganja kapitala u pojedine konkretne forme. bilans je dobijao iskljuivo nominalni karakter, jer se svako odstupanje garantne supstance, u dva razliita vremenska perioda, smatralo uspehom to se tie novijeg statikog shvatanja bilansa karekteristike su: raslanjivanje, koje se odnosi i na bilans stanja i na bilans uspeha. Ovim je bilans uspeha izdvojen iz bilansa stanja i osamostaljen, ime je po vanosti izjednaen sa bilansom stanja. uspeh se dobija iz konfrontiranja rashoda i prihoda, te se tako dobijena razlika tretira kao (ne)uspeh koji se mora integrisati u bilans stanja. Tako je omogueno je da se stekne pravi uvid u izvore uspeha. u pogledu uenja o vrednovanju ono zastupa pozicije nabavne vrednosti, odnosno cene kotanja uz uvaavanje principa najnie vrednosti. Meutim, u onim sluajevima kada se od bilansa zahtevaju specijalni ciljevi, na primer prilikom likvidacije i slino, od navedenih naela se odstupa, to automatski znai naputanje ideje jedinstvenog bilansa, te inaugurisanje ideje razdvajanja poslovnog s jedne strane, i specijalnih bilansa s druge strane. Uenje novijeg statikog shvatanja bilansa razvijeno je na prelazu iz XIX u XX vek, i to pod uticajem takozvane Uredbe o trgovini, a njegovi najznaajniji predstavnici jesu Le Coutre i Nicklish. Sve do kraja prvog svetskog rata, statiko shvatanje bilansa bilo je dominantno shvatanje.


3

2. Dinamiko shvatanje finansijskog izvetavanja Tvorac ovog shvatanja je nemaki profesor Schmalenbach. On ne negira statike ciljeve bilansa, ali pod uslovom da njihova realizacija nije na utrb glavnog zadatka bilansa, a to je utvrivanje uspeha. U odnosu na bilans stanja, bilans uspeha ima primat, a bilansu stanja dodeljena je pomona funkcija, jer on preuzima letee pozicije koje nemaju mesta u bilansu uspeha. Da bi se utvrdio pravi uspeh nekog preduzea, potrebno je na kraju njegovog ivota sastaviti totalni raun uspeha, u kome su svi prihodi identini primanjima, a rashodi izdavanjima. Meutim usled razliitih interesa, preduzee ima potrebu razlaganja ukupnog poslovnog ivota na periode, to uslovljava sastavljanje periodinog rauna uspeha. Bilans uspeha je na sebe preuzeo sve segmente izdataka koji imaju karakter rashoda i sva primanja koja imaju karakter prihoda, u nekom posmatranom kraem vremenskom periodu. Bilans stanja dobio je ulogu pomonog sredstva za utvrivanje periodinog rezultata, i on preuzima sve pozicije koje prelaze posmatrani obraunski period i odnose se na budunost, gde ekaju svoje dospee za bilans uspeha. Za razliku od statikog shvatanja, po kome bilans sadri imovinu i kapital, u dinamikom shvatanju bilans je pomono sredstvo putem koga se dekomponuje ukupno trajanje poslovnog ivota preduzea na poslovne godine i utvruje periodini raun uspeha. Da bi se u postupku obraunavanja rezultata obezbedila vremenska uporedivost, neophodno je uvaavanje tri principa: principa uzronosti - pojedinom obraunskom periodu dodeljuju se samo oni rashodi i prihodi koji se na taj period odnose principa kontinuiteta - ne menjaju se metode utvrivanja rezultata u duem vremenskom periodu principa sigurnosti - u sluaju nestabilnih uslova izbegava se svaka samovolja u raunanju 3. Osnovne karakteristike organskog shvatanja finansijskog izvetavanja Tvorac ove dualistike teorije bilansa jeste nemaki profesor mit. On je u svom delu ,,Organski bilans po dnevnoj vrednosti,, izneo osnovne postavke organskog shvatanja bilansa, po kome preduzee s jedne strane predstavlja organski deo privrede, a s druge strane postoji organska veza izmeu bilansa stanja i bilansa uspeha. Nije mogue upoznati ivot jednog preduzea, a da se pri tom ne sagleda ivot celokupne privrede. S druge strane, da bi se upoznao ivot nacionalne privrede, neophodno je poznavanje preduzea kao njegove osnovne elije. Bilans je po njemu uvek samo trenutna slika stanja na dan bilansiranja. On ne moe da bude dinamian, jer obeleava stanje a ne kretanje. Kretanje se moePrva predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 4

rekonstruisati tek na osnovu vie bilansa. Finansijski rezultat, u smislu smanjenja ili poveanja iste imovine, moe se utvrditi uporeivanjem dva uzastopna bilansa stanja. Bilans uspeha nastao je kao izraz potrebe za dubljim saznanjem o faktorima finansijskog rezultata. Knjigovodstveno obraunavanje rezultata preko rauna uspeha, ima za cilj posmatranje dinamikih zbivanja, tj. posmatranje procesa prometa u preduzeu. Vidimo dakle, da i pristalice organske teorije bilansa smatraju da je bilans uspeha neophodan instrument obrauna periodinog finansijskog rezultata. Oni posebno insistiraju na tanosti iskazivanja finansijskog rezultata, kojoj, za razliku od pristalica dinamike teorije, daju primat nad uporedivosti finansijskog rezultata. Da bi se dolo da tanog finansijskog rezultata sredstva u bilansu stanja moraju biti pravilno procenjena. Pri tom se polazi od injenice da preduzee treba permanentno da egzistira, odnosno da stalno izvrava postavljene poslovne zadatke. Da bi preduzee to ostvarilo, ono mora sredstva procenjivati ne po stvarnim nabavnim cenama, ve po tekuim nabavnim cenama. 4. Na ta su usmerene koncepcije razvijene za oblikovanje tabele finansiranja? Tabele finansiranja slue kao osnov za analizu tokova sredstava, i za njihovo oblikovanje razvijen je itav niz koncepata. Sve one usmerene su na otklanjanje nedostataka bilansa stanja i bilansa uspeha, i na razumevanje geneze finansijske situacije preduzea tokom poslovne godine. Polazei od navedenih ciljeva, najvei znaaj imaju tri tabele: tabela monetarnih tokova, tabela kretanja imovine i funkcionalna tabela upotreba izvora 5. Tabela monetarnih tokova Tabela monetarnih tokova prikazuje sva primanja i izdavanja koja su se dogodila u toku odreenog vremenskog perioda. Grupisanje i redosled pozicija primanja i izdavanja obino se usaglaava sa pregledom primanja i izdavanja prikazanim u planu novanih tokova. Sa planom novanih tokova, tabela monetarnih tokova je direktno povezana te je ona osnova kontrole njegovog izvrenja. Treba naglasiti da se ovde radi o monetarnim tokovima koji se uvek odnose na konkretan vremenski period. Ovoj tabeli moe se uputiti prigovor da je u njenom sluaju prenaglaen znaaj gotovine za opstanak preduzea, i da isto tako procenu likvidnosti i sigurnosti zasniva na uzimanju u obzir samo gotovine.


5

6. Tabela kretanja imovine Tabela kretanja imovine ima oblik uravnoteenog pregleda ukupnih izvora namenjenih pokriu ukupnih ulaganja. Njen koncept proizilazi iz zahteva analize izvora sredstava i njihove upotrebe u celini. Elementi ove tabele nisu samo monetarnog karaktera, ve tu spadaju i svi oni elementi koji predstavljaju izvore ili upotrebu. Prilikom grupisanja pozicija izvora sredstava i upotrebe, na strani izvora najee se poinje sa elementima koji potiu iz poslovanja. Njihovu glavnu komponentu predstavlja neto dobitak, ili neto gubitak, a njoj se prikljuuju prihodi i rashodi koji ne dovode do pokretanja gotovine. Sve pomenuto predstavlja raunovodstveni Cash Flow. U izbalansiranom dvostranom pregledu izvora i njihove upotrebe, javljaju se sledee globalne grupe pozicija. Strukturu ukupnih dugoronih ulaganja ine: 1.ulaganja u osnivake trokove, 2.ulaganja u imobilizacije, 3.ulaganja u ostale imobilizovane vrednosti (finansijski plasmani) i 4.vraanje dugoronih i srednjoronih kredita. S druge strane, strukturu ukupnih izvora finansiranja predtavljaju: 1.bruto samofinansiranje (cash flow), 2.vanredni izvori, 3.ostali izvori sopstvenog kapitala, 4.dodatni dugoroni i srednjoroni krediti i 5.inkasiranje kredita i depozita duih od jedne godine. 7. Funkcionalna tabela upotreba-izvori Osnovu funkcionalne tabele upotreba-izvori ini makroekonomska analiza veze izmeu operacija proizvodnje i raspodele finansijskih efekata sa finansijskim operacijama, te se ona jo naziva i viegodinja tabela finansijskih tokova. M.Geoffroy de Murard je dao jednu veoma uspeno komponovanu viegodinju tabelu raslanjenih finansijskih tokova, koja je bila prilagoena zahtevima dinamike analize. Ova tabela se sastoji iz etiri dela: Prvi deo nosi naziv Poslovanje, rast i rezultat i usmeren je na prikazivanje rasta preduzea koji objektivira razvoj proizvodnje i dodate vrednosti. Drugi deo tabele pokazuje u kojoj meri je rast preuzea finansiran ostvarenim rezultatom. Trei deo tabele pokazuje dodatno zaduenje, o koga su oduzete isplate koje nemaju karakter meufazne potronje. etvrti deo izvrava obraun promene stanja gotovine 8. Kritiki osvrt na finansijsko izvetavanje u naoj praksi Brojni su inioci koji pokazuju da je na naim prostorima kvalitet finansijskoraunovodstvenog izvetavanja na veoma niskom nivou. Elementaran zahtev raunovodstvene profesije jeste istinito, objektivno i poteno finansijsko izvetavanje. Meutim, ispunjenje ovog zahteva vezano je za vie inilaca, od kojihPrva predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 6

se neki nalaze na strani profesije, dok su drugi u njenom okruenju. I meu jednima i meu drugima nalaze se oni koj imaju ulogu kreiranja, odnosno koji imaju uticaj na javni interes i njegovo oblikovanje, te na kvalitet raunovodstveno informacionog odgovora na izazove iz okruenja. Da bi se ispunila ova osnovna funkcija raunovodstvene profesije, tj da bi se utvrdilo realno stanje i rezultat poslovanja odreenog preduzea, pre svega mora postojati interes zajednice. Meutim, u zemljama primitivne nerazvijene privrede, kao i u totalitarnim i semitotalitarnim dravama, ovakav interes ne postoji. Za istinu se smatra samo ono to je korisno i funkcionalno za vladajuu manjinu, i to se proglaava navodnim optim interesom zajednice. U takvim okolnostima, od raunovodstvene profesije se ne trai istiniito i poteno sagledavanje stanja i rezultata poslovanja, pogotovo onih povlatenih preduzea i banaka. 9. Neophodnost promena u raunovodstvenoj profesiji Glavni cilj menadmenta preuzea je da se zatiti i maksimalno uvea vrednost kapitalnog udela investitora u preduzea. Da bi se to postiglo, moraju se poznavati razne varijabile koje imaju uticaj na trinu vrednost preduzea, a njih moe obezbediti samo dobro obueni raunovoa, koji takoe mora da poseduje i niz specifinih vetina vezanih za finansijski menadment, menadersko raunovodstvo, komparativno finansijsko upravljanje, poreski sistem, internu reviziju,strategijsko planiranje i marketing. Osnovu javnog interesa svakako ini stabilan rast i razvoj privrede i drutva u celini. Neophodan uslov za ovo jeste transparentnost ekonomskih aktivnosti, najpre u zemlji a potom i na meunarodnom planu. Za kreiranje transparentnog privrednog i drutvenog sistema neophodne su adekvatne finansijsko raunovodstvene informacije, koje ine osnovu za ekonomsko rasuivanje i donoenje ekonomskih odluka Kvalitet finansijskog izvetavanja kao i kvalitet revizorske profesije u pogledu Meunarodnih raunovodstvenih standarda revizije, jesu kljuna komponenta u minimiziranju investicionog rizika. Da bi se ovaj zahtev ispunio, prilikom pripremanja i revizije finansijskih izvetaja, potreban je vei broj eksperata, u primeni Meunarodnih raunovodstvenih standarda i Meunaronih standarda revizije. 10. Aktuelni drutveno ekonomski ambijent koji onemoguava reviziji davanje bilo kakvih pozitivnih efekata Drutveno-ekonomski ambijent u naoj zemlji onemoguava reviziji davanje pozitivnih efekata, a to se vidi kroz sledee: Transformacija drutvenog kapitala u druge oblike svojine skoro da nije poela Slabo razvijena trina ekonomijaPrva predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 7

Sporo ukljuivanje u svetsku ekonomiju Osiromaena drutvena preduzea u kojima je nemogue pokrenuti poslovnu aktivnost bez dotoka sveeg kapitala zanemarljiva vrednost inostranog kapitala koji ulazi u zemlju stvorene socijalne razlike i promena zanimanja radnike klase (siva ekonomija) nezainteresovanost radnika u drutvenim preduzeima za istinitost raunovodstvenih informacija i rezultate poslovanja rukovodstvo preduzea ne polae rauna pred dravnim organom u pogledu uspenosti poslovanja politiki vrh ne pokree pitanje o razlozima neuspenosti poslovanja drutvenih preduzea 11. Nadlenosti i odgovornosti koje pripadaju vrhovnom menadmentu preduzea Nadlenosti i odgovornosti top menadmenta su sledee: polaganje rauna o stanju, uspehu i tokovima u finansijskom poloaju preduzea donoenje pojedinanih poslovno-finansijskih odluka planiranje i kontrola ostvarenja preduzea u domenu stanja, uspeha i tokova finansijskog poloaja preduzea, tj. sistematsko upravljaka kontrola poslovnofinansijskih procesa u preduzeu 12. Dvojaka uloga top menadmenta i objanjenje zato nijednu od njih na top menadment ne realizuje na adekvatan nain Dvojaka uloga top menadmeta je: on je kreator eksternih finansijsko-raunovodstvenih informacija on je korisnikk finansijsko-raunovodstvenih informacija o preduzeu koje vodi Ni jednu od ovih uloga uprave naih preduzea ne realizuju na zadovoljavajui nain, iz tri razloga: niska raunovodstvena obrazovanost lanova uprave, neadekvatan stepen poslovne etike i odsustvo sankcija za sluaj emitovanja nedovoljno pouzdanih i uporedivih finansijsko-raunovodstvenih informacija. 13. Termin gep informacionih oekivanja i izvori gep-a

Gep informacionih oekivanja predstavlja jaz izmeu oekivanja od finansijsko raunovodstvenog izvetavanja i onoga to ono objektivno prua svojim korisnicima. Izvor gepa informacionih oekivanja (nesklad izmeu onoga to izvetaji nude I javnog interesa u vezi sa tim), nalazi se u glavnom cilju finansijskogPrva predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 8

izvetavanja. Naime, glavni cilj finansijskog izvetavanja je obezbeenje informacija za ekonomska rasuivanja i ekonomske odluke, usmerene ka budunosti, oekivanim i planiranim efektima. Realna procena iznosa, vremenskog rasporeda i rizika budueg neto toka, potrebna je donosiocima ekonomskih odluka. Pored optih, javlja se potreba i za posebnim informacijama, koja proizilazi iz injenice da se pomenuti interesi ne tiu u istoj meri akcionara, dralaca obveznica preduzea, kreditora, drugih poverilaca, zaposlenih i tome slino. Finansijsko raunovodstvo i revizija finansijskih izvetaja nude jedinstven set izvetaja, koji su usmereni ka svim korisnicima raunovodstvenih informacija. To su: bilans stanja (izvetaj o dostignutom stanju sredstava i njihovih izvora finansiranja), bilans uspeha (izvetaj o ostvarenoj dobiti), izvetaj o promenama, tj. o kretanjima u finansijskoj situaciji preduzea (cash flow). Sve ovo su u svojoj osnovi izvetaji o ekonomskoj prolosti, i iz nje proizaloj poziciji preduzea. 14. Uloga finansijske revizije u poboljanju informativne mogunosti finansijskih izvetaja Na naim prostorima, revizija je pre 1941 godine bila zasnovana na konceptu revizije tipinom za zemlje kontinentalne Evrope. Meutim, nakon drugog svetskog rata, prekinut je nastavak tek zapoetog razvoja raunovodstvene revizije. Danas, mi smo prinueni da donosimo zakonske propise o uvoenju revizije raunovodstvenih iskaza, a da pri tom iza sebe imamo jedan decenijski vakuum, a ispred sebe nemamo ni elementarni trini ambijent. Finansijska revizija moe da ima viestruku ulogu u poboljanju informativnih mogunosti finansijskih izvetaja. Ona se uglavnom ogleda u prihvatanju koncepta novog preduzea, otklanjanju postojeeg konflikta ciljeva izmeu bilansne teorije i politike bilansa, u zatiti poverilaca, strategijskom upravljanju preduzeima i slino. Neophodno je redefinisati koncept preduzea, a zatim nametnuti kvalitativnu promenu funkcije revizije, koja e biti garancija zatite interesa svih zainteresovanih stejkholdera. Obzirom da kategorija dobiti ima posebno mesto u novom konceptu preduzea, ija je uloga da koristi svoje izvore, angaovanje i aktivnosti u poveanju dobiti, vidimo da institucija revizije predstavlja kljuni i nezamenljivi faktor. Potpuno nezavisna revizija je neophodan uslov dolaenja do potene i objektivne procene kapitala. Na internom polju korienja bilansa, bilansna sadrina u potpunosti odgovara bilansno teorijskim principima. Meutim, na eksternom planu prisutan je slobodan manevarski prostor za realizaciju poslovno - politikih ciljeva preduzea putem bilansa. To znai da se u skladu sa eljama i namerama eksternih korisnika raunovostvenih izvetaja, formuliu poslovno - politiki ciljevi, i to podeavanjem sadrine i forme bilansa. Tako se utie na formiranje miljenja pomenutih eksternih korisnika.


9

Uloga revizije znaajna je i kod zatite poverilaca, jer u dananjim uslovima poverioci trae dodatnu sigurnost, i to u vidu kompletne nezavisne revizije raunovodstvenih izvetaja. Naime, bilansi preduzea i banaka nisu realan odraz knjigovodstvenog stanja imovine, tako da je za odgovarajuu zatitu potraivanja neophodno sigurnost traitii u prethodnoj verifikaciji raunovodstvenih iskaza. 15. Bilans je najefikasnije sredstvo menadmenta preduzea objasniti za polaganje rauna

Da je bilans najefikasnije sredstvo za polaganje rauna menadmenta preduzea proizilazi iz injenice da je politika bilansa izvedena iz politike preduzea. To znai da politika bilansa slui iskljuivo za ostvarenje ciljeva politike preduzea i parcijalnih ciljeva po pojedinim funkcionalnim podrujima. Realizacija vrhunskog cilja preduzea (maksimiranje dobitka u dugom vremenskom periodu) i parcijalnih ciljeva pojedinih funkcionalnih podruja prelama se kroz bilans. 16. ta se moe proglasiti vrhunskim ciljem svakog preduzea i objasniti horizontalnu i vertikalnu povezanost ciljeva pojedinih funkcionalnih podruja sa navedenim vrhunskim ciljem? Vrhunskim ciljem svakog preduzea se moe proglasiti maksimiranje dobitka u dugom vremenskom periodu. Vrhunski ciljevi preduzea i ciljevi pojedinih funkcionalnih podruja u preduzeu (nabavka, proizvodnja, prodaja, finansije) povezani su horizontalno i vertikalno. Horizontalna povezanost znai da su parcijalni ciljevi po pojedinim funkcionalnim podrujima potpuno ravnopravni. Vertikalna povezanost predstavlja postojanje redosleda ostvarivanja parcijalnih ciljeva po pojedinim funkcionalnim podrujima. 17. Podruje i predmet politike bilansa

Podruje politike bilansa odreeno je zahtevima korisnika bilansnih informacija vezanih za informacije o bilansu stanja i bilansu uspeha. Interni korisnici bilansa zainteresovani su za maksimalno realno sagledavanje finansijskog poloaja i rentabilnosti. Bilansiranje za potrebe eksternih korisnika je ogranieno teorijom bilansa, naelima bilansiranja kao i pravilima procenjivanja i zakonskim propisima o bilansiranju. Podruje primene politike bilansa moe biti materijalna i formalna politika bilansa. Predmet politike bilansa - glavni predmet - predstavlja godinji zakljuni bilans, jer on slui i interesima preduzea, kao i interesima eksternih korisnika. Godinji zakljuni bilans mora po formi i sadrini da bude prilagoen cilju polaganja rauna i oceni realizacije cilja politike preduzea. Interesi internih korisnika bilansaPrva predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 10

u pogledu materijalne sadrine godinjeg bilansa nisu uvek u saglasnosti sa interesima eksternih korisnika bilansa. Predmet politike bilansa su i: specijalni bilansi: bilans razdvajanja, bilans fuzije, bilans sanacije, bilans promene pravne forme, likvidacioni bilans poreski bilans, jer je izveden iz poslovnog bilansa 18. Strategija bilansa Strategija bilansa predstvlja izbor ciljeva poslovne politike preduzea i politike njegovih funkcionalnih podruja posebno finansijske politike. Politika bilansa slui politici preduzea da obuhvati sve one ciljeve politike preduzea i njenih funkcionalnih podruja koji se odnose na finansijsku situaciju i finansijski rezultat kao i ciljeve koji se odnose na politiku publikovanja. Politika bilansa e posluiti kao sredstvo za ostvarenje vrhunskog cilja politike finansijske funkcije putem: politike bilansiranja stanja i uspeha (stvaranje to veih latentnih rezervi) politike iskazivanja dobitka: 2 principa: a.)princip stabilizovanog dobitka za raspodelu, b.) princip odreenih ruku politike olakavanja poreza - 2 koncepta: smanjenje poreza i odlaganje poreza za naredni obraunski period politike publiciteta ili diskrecije 18. Za razliku od strategije bilansa, taktika bilansiranja predstavlja izbor sredstava i instrumenata za njegovo ostvarenje objasniti Taktika bilansiranja predstavlja izbor instrumenata za njegovo ostvarenje. Instrumenti taktike bilansiranja mogu se klasifikovati na razliite naine: po vremenskom kriterijumu: instrumenti na poetku i u toku poslovnog perioda, instrumenti neposredno pred dan bilansiranja i instrumenti nakon dana bilansiranja u odnosu na raspoloivost: bilansno taktiki i determinisani prema ciljevima: instrumenti koji deluju samo na finansijski poloaj i instrumenti koji deluju na visinu finansijskog rezultata prema uticaju na godinji obraun: instrumenti za oblikovanje forme i instrumenti za uticaj na sadrinu godinjeg obrauna. 19. Istorijske okolnosti koje su dovele do razliitih raunovodstvenih reenja Mnogi istorijski dogaaji i okolnosti uticale su na razlike prisutne u raunovodstvenim reenjima u svetu.


11

Svetska ekonomska kriza (1929. do 1933. godine), je u SAD dovela do osnivanja amerike dravne Komisije za nadzor berzi sa prevashodnom funkcijom nadzorno-berzanske vlasti u SAD. Od momenta kada su, 1929. godine, Njujorka berza i Ameriki institut za raunovodstvo pripremili zajednika stuna pravila, opta raunovodstvena naela (GAAP) su poela da se koriste. Restauracijom postojeih, kao i izradom novih propisa o delovanju privrednih drutava u Evropi, nakon drugog svetskog rata je dolo do prihvatanja direktiva Evropske Zajednice. Postojee ili nove drave, u delu Evrope gde je dominirao socijalizam, uspostavile su, 90-ih godina, nove ekonomske i pravne sisteme, kao i reenja vezana za raunovodstvo svojih privrednih drutava. Kao uzori za izradu sopstvenih raunovodstvenih standarda, u sluajevima nekih zemalja (Slovenija, eka, Poljska, Slovaka, Bosna i Hercegovina), posluili su meunarodni raunovodstveni standardi i reenja. Neke od zemalja (SR Jugoslavija, Hrvatska), su izabrale neposrednu upotrebu raunovodstvenih standarda i reenja. Vei deo evropskih zemalja je raunovodstvena pravila definisao i uredio u okviru privrednog prava, to je bila direktna posledica prvih evropskih trgovakih zakona, kao i kasnijih pravnih nadgradnji. Upravo iz navedinih razloga, razlike, prisutne u pomenutim pravnim reenjima, su i dovele do drugaijih sadraja i forme godinjih obrauna, kao i do razlika u vrednovanju i prikazivanju ekonomskih kategorija u finansijsko-raunovodstvenim iskazima privrednih drutava. U anglosaksonskom svetu, pravila raunovodstvenih organizacija, tj. strunih uduenja i instituta, preovladavaju u odnosu na pravna raunovodstvena pravila. U prolosti, dvojno knjigovodstvo se razvilo i bilo prihvaeno, najpre u Italiji, Francuskoj, Nemakoj, Engleskoj, Holandiji, a zatim, se proirilo i na ostale zemlje u svetu, uglavnom na kolonije i uprave pomenutih zemalja. 20.Dve injenice kojima su zemlje lanice EZ bile motivisane da se propisima o polaganju rauna, zavrni rauni uine razumljivijim Na prvom mestu je potreba za konstruisanjem zajednikog trita, to je i bio cilj potpisivanja ugovora o osnivanju Evropske Zajedice, to znai brisanje ogranienja izmeu zemalja lanica. Druga bitna injenica, motivisana je okolnou da su se u pojedinim zemljana propisi o polaganju rauna delimino veoma razliito razvijali 21. Odnos prema globalnoj harmonizaciji polaganja rauna u naoj praksi i etiki aspekt finansijskog izvetavanja i revizije Raunovostveno izvetavanje privrednih preduzea I drugih pravnih subjekata, kod nas se regulie u Zakonu o raunovodstvu. Tu se navode I obavezni raunovodstveni standardi, ali nita se ne precizira u vezu sa njihovom svrhom,Prva predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 12

sadrinom i praktinim znaajem. Pri njihovom utvrivanju voeno je rauna o potrebi za njihovom maksimalnom moguem usklaivanju sa okvirima datim u odgovarajuim Meunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS). U poslednje vreme dolo je do bitnih promena u MRS, dok JRS nisu menjani. Kako, ni Zakon o raunovodstvu, ni JRS nisu doveli do harmonizacije Jugoslovenskog raunovodstva i finansijskog izvetavanja sa releventnim MRS, ukazala se potreba za urgentnim inoviranjem postojeih JRS. Meutim, za to nedostaju finansijska sredstva, vreme i angaovanje velikog broja eksperata, pa se savez raunovoa I revizora Jugoslavije opredelio za neposrednu primenu MRS. Meutim, to reenje treba postupno prihvatiti, vodei rauna da se odreene specifinosti nacionalne privrede reguliu samo po neophodnim posebnim nacionalnim standardima, koji bi inili jedinstvenu celinu sa MRS. Etika naela i pravila profesionalnog ponaanja prisutna su u svakom kodeksu profesionalnog ponaanja. Glavna naela profesionalnog ponaanja su: naelo integriteta (zahtev za zatitu nedodirljivosti profesije), naelo objektivnosti (nepristrasnost u reavanju raunovodstveno revizorskih nedoumica) i naelo kompetentnosti i dune panje (prihvatanje samo onih poslova za koje su struno osposobljeni, pridravajui se uvek tehnikih i etikih standarda profesije). Kodeks profesionalne etike se sastoji iz etiri kategorije etikih standarda, i to: koncepti profesionalne etike pravila ponaanja koja se sastoje od prinudnih zabrana tumaenje pravila ponaanja koja se publikuju od strane odbora komiteta za profesionalnu etiku i etika pravila na koja se moe gledati skoro identino kao na odluke suda Najvaniji elementi koncepta profesionalne etike i pravila ponaanja revizora su: nezavisnost, integritet i objektivnost, opti i tehniki standardi, odgovornost prema klijentu, odgovornost prema kolegama itd. 23. Osnovna namena i posebna karakteristika interneta Osnovna namena interneta jeste da je on put za prikljuenje postojeih mrea koje svojim velikim proirenjem poveavaju bogatstvo raspoloivih potencijalnih informacija svakog uesnika u sistemu. Posebna karakteristika je u tome da sve postojee granice virtuelno nestaju, odnosno, tj. kompanije u okviru svog standardnog poslovanja, u novoj informacionoj revoluciji, zahtevaju trite bez nacionalnih granica.


13

24. Primena zakonskih pravila za finansijsko izvetavanje na Web-u ak i povrno istraivanje finansijskog izvetavanja na Webu ukazuje na to, da postoji irok spektar varijanti izvetavanja. Meutim, pojedine od varijanti mogu da budu potencijalno problematine za deoniare i potencijalne investitore, to se tie kvaliteta tih informacija. Na Web-u trenutno ne postoje precizna pravila i standardi koji bi odreivali ta je dozvoljeno u procesu finansijskog izvetavanja. Svetska zakonska regulativa ini velike napore kako bi finansijsko izvetavanje na Web-u dobilo zakonsku formu i tei ka tome da informacije koje su predstavljene putem Web-a budu identine sa kompanijskim papirnim finansijskim izvetajima. Odreeni broj kompanija na svojim Web sajtovima prezentuje samo zbirne informacije dok veliki broj kompanija ne eli da prikae svoj kompletan finansijski izvetaj. 25. Dostupnost informacija na Web-u Mnoge kompanije, uoavajui znaaj Web prezentacije finansijskog rezultata, umaju zbirne rezultate na svojim sajtovima i ukljuuju takvu verziju prezentacije koja omoguava download, tj. prepisivanje prezentacije na disk. Najee se mogu prepisivati u prenosivom dokumentacionom formatu PDF. Postoji ipak izvestan broj ogranienja u raspoloivosti podataka, koji se ogledaju u sledeem: novi kompjuterski korisnici ne znaju kako se kako se barata podacima na Webu pojedini korisnici interneta nisu u mogunosti da instaliraju Adobe, ita PDF formata veliina izvetaja je veoma velika i sporo se downloaduje 26. Saglasnost Web prezentacija finansijskih prihvaenim raunovodstvenim principima izvetaja sa opte

Kompanije u svoju Web prezentaciju finansijskih izvetaja ukljuuju pozitivne materijale a iskljuuje negativne, odnosno iskazuju samo sumarne rezultate. Na taj nacin kompanija snosi rizik da bude optuena za neumesnu prezentaciju zbog izostavljanja vanih informmacija. Zbog toga informacija moraju da budu obazrive i precizne, jer esto izostavljaju veoma vane i korisnicima potrebne informacije. Savez raunovoa i revizora, u sklopu preporuka IFAC-a trebalo bi da sugerie i obavee nae poslovno okruenje da umesto sumarnog prikazivanja finansijskih izvetaja vri kompletno Web prikazivanje.


14

27. Granice godinjeg finansijskog izvetavanja putem Web-a Kompanije koje prezentuju svoj finansijski izvetaj na Web sajtu esto atraktivnim superlinkovima navode korisnike finansijskih izvetaja da napuste pregled godinjih izvetaja a da oni toga nisu ni svesni i upute ih na druge lokacije. Na svom Web sajtu one veoma mali prostor ustupljuju za informacije koje su vezane za finansijske izvetaje ali zato veliku panju poklanjaju komercijalnim i marketinkim aktivnostima i informacijama. Takav agresivan nain informisanja skree panju potencijalnog ali i neiskusnog ulagaa sa bitnih finansijskih indikatora. Zbog takvih problema potrebno je insistirati na jasnom oznaavanju granica godinjeg finansijskog izvetaja na Web sajtu kao i istai neophodnost donoenja potrebne zakonske regulative. 28. Propisi za prikljuak kod finansijskog izvetavanja na Web-u Propisi za prikljuak predstavljaju skup optih formulisanih postupaka kod finansijskog izvetavanja na Web-u. Formulisan je i preporuen u izvetaju 1999.god. koji je pripremljen za Komitet za Meunarodne raunovodstvene standarde (IASC). U predloenom propisu, materijal je obraen kroz 43 elementa, a u njemu se detaljno obrauju posebni uslovik ji moraju da budu zastupljeni prilikom Web prezentacije godinjeg finansijskog izvetaja. Informacije objevljene na Webu ne smeju da budu u kontradiktornosti sa drugim verzijama finansijskih izvetaja. Ukoliko se desi da dokumenta u on-line verziji ne obezbeuju potpunu informaciju u odnosu na originale, to mora biti jasno reeno. Propisi su trenutno u fazi razmatranja i verovatno je da e uskoro biti primenjeni. 29. Proireni izvetajni jezik XBRL predstavlja multinacionalni koperativni poduhvat dizajniranja sa ciljem da se proizvede jedan namenski interoperativni finansijski izvetajni jezik na Webu. Pomou proirenog poslovnog izvetajnog jezika (XLBR) omogueno je korisnicima lake pronalaenje postavljenih informacija vezanih za finansijsko izvetavanje na Web-u, kao i njihova transparentnost i laka raspoloivost za korisniku zajednicu. On ne predstavlja skup standarda koji definie koliki obim sadraja ili detalja kompanija mora da ukljui u svoj Web sajt i daje kompaniji slobodu odluivanja o pomenutom izboru. XBRL omoguava kompaniji odgovarajui standardizovani dizajn za informacije koje ona prezentuje u svoj finansijski izvetaj a zatim poveava i poboljava vidljivost informacija za automatsko pretraivanje.Prva predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Finansije 15

finansije - educons - domaći rad 1 kolokvijum

Documents