finansije top 2011/12

SVET10 Intervju:KostaJosifidis:Kakosmoizgubiličoveka

14KolikojekrizapromenilaMMF:Vipožurite,mićemopolako

18Evropa:GrčkatragedijaibudućnostEMU

21Manjakfinansijskihstručnjaka:Nestašicanajboljih

22 Islamskifinansijskisektor:Kalfeumestokalifa

BANKE24Bankarskisektoru2011.godini:Glasnikkrizestigaoipredbankarskavrata

28PodaciostrukturiprihodadomaćinstavauSrbiji:Štomanjaplatatovećaštednja

30ZaštitabankarskihkorisnikauSrbijiiokruženju:Udružujuseiklijenti

34 Anketa

42Najsigurnijesvetskebanke:Zaštitaodsamihsebe

44BankarskisektoriuCIEiTurskoj:Idaljeotporninaizazove

46Globalnitrendoviubankarskomsektoruu2012.i2013:Učvoru

50Moguliinstrumentihedžingastabilizovatifinansijskirezultatpreduzeća:Lekzadoziranuupotrebu

54BANKE:BILANSI

OSIGURANJE62Tržišteosiguranjau2011.godini:Noviigrači

64TržišteosiguranjaujugoistočnojEvropi:Većiobuhvat,ključuspeha

66Poreklokapitalaiefikasnostposlovanja:Doziranailipotpunaliberalizacija?

70 Anketa

74 Brokeriosiguranjaireosiguranjaikorporativniklijenti:Vezniigrači

76 Štatržišteosiguranjagovoriodomaćojprivredi:Štajeslika,aštaprilika

80oSIGUrANJE:BILANSI

LIZING82Poslovanjefinansijskoglizingau2011.godini:Blagopoboljšanje

84KristofLajtner,VBLeasing:Prodorfinansijskoglizinga

88Finansijskilizingnepokretnosti:Ajednoslovomenjasve

90Lizingrešenjakrozkompjuterskioblak:Platikolikokoristiš

92LIZING:BILANSI

FONDOVI98NovovremezainvesticionefondoveuSrbiji:Velikipotencijal,malotržište

finansije TOP 2011/12.6

36 Koliko je kriza promenila MMFNakon kratke stanke, Međunarodni monetarni fond ponovo traži od zemalja koje mu se obraćaju da pooštre mere prilagođavanja: smanjenje plata, penzija i privatizaciju dela javnog sektora

56 Globalni trendovi u bankarstvu u 2012. i 2013.U korporativnom bankarstvu i u poslovanju sa stanovništvom počeli su da se pojavljuju novi akteri: tehnološke kompanije i veletrgovinski lanci

102 Penzioneri21.veka:Gospodailiprosjaci

106 FoNDoVI:BILANSI

REVIZIJA114 Finansijskoizveštavanjecentralnihbanaka:Sasvimspecifičnabića

118 Srpskeprivatizacijeizuglarevizora:UBubanjPotoku

120 Poslovanjeiživotnasredina:revizoriuzelenom

122 rEVIZorI

BERZE125 Beogradskaberzau2011:Prebiranjemrvica

127 Berzeuregionuu2011.AkcijeTelekomadominiraju:tržištima

128 KorporativneobveznicenaBeogradskojberzi:Potražnjaiznadočekivanja

130 BErZE:BILANSI

FINANSIJE pLUS138 ITforenzika:Potragazadigitalnimdokazom

142 oporezivanjedijaspore:SkupojebitiAmerikanac

144 Kosmonautiirevizori:NASAjelopticaurukamaadministracije

VREMEpLOV146 Lekcija1:Dalidarazmišljatekaočovekilikaopatak?

148 Lekcija2:Nijedovoljnodabudetebeskrupulozni,trebavamipolitičkogšlifa

149 Lekcija3:Akouprkosprethodnojlekcijinisteobezbediliipolitičkumoć,ondabarnaučitedapolitičarimanikadaneverujete

150 Lekcija4:Kadanastupidruštvenaiekonomskakriza,buditebrzinaplenihitrinagrabež

finansije TOP 2011/12.

Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96Direktor: Biljana Romić Punoš; Glavni i odgovorni urednik: Tanja Jakobi; Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Zorica Žarković, Urednik fotografije: Marija Dukić Stalni saradnici: Isidora Bačić, Marija Dragić, Nenad Gujaničić, Jasna Ljubojević, Vladimir Adonov, Nikola Marković, Milutin Mitrović, Marko Miladinović (Koktel), Mirko Miloradović, Milica Milovanović, Milan Lukić, Uroš Nedeljković, Petar Ilijin, Miroslav Ružica, Dražen Simić (Sarajevo), Julija Simić, Lana Vučičević Miladinović, Marica Vuković, Miloš Vuković, Dejan Zagorac, Suzana Radinović, Sanja Vasiljević; Marketing: Zoran Mijatović; Prepress: TriD; Agencijski servis: Beta, Štampa: "Rotografika", Subotica; Godišnja pretplata: 8.000 dinara; cena za inostranstvo: 150 EUR. U cenu pretplate uračunati su svi specijalni dodaci koje "Biznis i finansije" objavljuje u toku godine; Žiro račun:170-300950534-65 Unicredit banka Srbija i Crna Gora a.d, Beograd, Rajićeva 27-29; e-mail: [email protected]; [email protected]; [email protected] www.bifonline.rs

7

60 Penzioneri 21. veka: Gospoda ili prosjaciKratkovidost je karakteristika najvećeg broja ljudi, kada je u pitanju sagledavanje sopstvenih potreba i mogućnosti u budućnosti. Najčešće se potcenjuju resursi koji će biti potrebni u starosti i zbog toga se štedi manje nego što je neophodno.

128 Srpske privatizacije iz ugla revizoraEtički kodeks profesionalnih računovođa dozvoljava da se iz pozicije nekoga ko je privatizaciju video svojim očima kaže: zdravlje je najvažnije, a onda revizija finansijskih izveštaja.

ŠTEDETIILITroŠITI

U potrazi za merom

Specijalni prilog

svet10 finansije TOP 2011/12

finansije TOP 2010/11

11finansije TOP 2011/12.

sveT

Danas je sve na delu: kriza vrednosti, politike i ekonomije, jer se kapitalizam pretvorio u svoju suprotnost, vraćajući se na stanje od pre Velike depresije 30-ih godina. Jaz između bogatih i siromašnih je neodrživ. Rešenja koja se nude za izbavljenje iz takve situacije su kozmetička i samo produžavaju agoniju neoliberalnog kapitalizma, koja će trajati do kraja decenije a verovatno i duže, sve dok se sistem istorijsko-evolutivnim putem ne zameni novim društvenim dogovorom, kaže ekonomista Kosta Josifidis, profesor na Univerzitetu u Novom Sadu.

Piše: Zorica Žarković

Svedoci smo da širom Evrope padaju vlade zbog ekonomskog ne-zadovoljstva, ali se istovremeno sti-če utisak da i u obećanjima političa-ra a i u opredeljenjima birača najvi-še nedostaje upravo jasno definisan ekonomski koncept. Da li ga Vi kao stručnjak prepoznajete bilo gde na aktuelnoj političkoj sceni?

K. Josifidis: Evidentno je da od samog izbijanja globalne finansij-ske - a zatim prelivanjem na real-nu sferu i ekonomske krize - nije bi-lo konceptualnih, pravovremenih i adekvatnih odgovora na krizu, već je usledio niz parcijalnih, oklevaju-ćih, diletantskih, pa i kontraproduk-tivnih, kao i, ili pre svega, ideološ-ko-parcijalnih reakcija na istorijsku repliku epohalne krize iz 30-ih go-dina prošlog veka. Amerikanci su još pod Bušovom administracijom teškom mukom priznali nagovešta-je krize, izdvojivši 150 do 160 mili-jardi dolara, koji su bili kap u mo-ru prema masivnosti problema - da bi Obama krenuo robusnije sa ga-šenjem požara, upumpavanjem pre-ko 700 milijardi dolara u ekonomi-ju. Efekat toga bio je tehnički izlazak iz recesije, ali sa visokim i perzisten-tnim stopama nezaposlenosti, što je dokaz da se radilo o kratkoročnim merama bez sveobuhvatnog pristu-pa, koji bi podrazumevao duboke rezove - i politike, jer kriza nije ci-kličnog, već upravo sistemsko-struk-turalnog karaktera.

Evropa je, sa druge strane, tvr-doglavo ostala na pozicijama čvr-ste monetarne politike, plašeći se upumpavanja novca kao žarišta bu-duće inflacije (apsurdno u uslovi-ma takvog recesionog talasa), čime je poprilično zakasnila u prevenci-ji većih negativnih realnih efekata. Negativne niske stope rasta evrop-skih ekonomija otvorile su fiskalnu Pandorinu kutiju, ugrožen je i evro i monetarna unija pa i sama ide-ja evropskih integracija, mada ne očekujem da tekuća grčka kriza de-struiše višedecenijsku ideju, s obzi-rom na visoke oportunitetne troš-

kove na globalnom, evropskom, od-nosno i nacionalnom (Nemačka, pa i Francuska) geoekonomskom i ge-opolitičkom planu.

Guverner Evropske centralne ban-ke Mario Dragi je upumpao izvesnu količinu evra u ekonomiju, ali osta-je da se vidi koliko će biti trajni efek-ti tog jeftinog novca. Političari oku-pljeni u G-8, G-20 i G-2 nisu pronaš-li zajednički jezik, a svako je ljubo-morno čuvao vlastite pozicije - i ta-ko se, kozmetičkim rešenjima, da-lje generisala agonija neoliberalnog kapitalizma, koja će trajati do kra-ja decenije, a verovatno i sledeće - sve dok se sistem, istorijsko-evolu-tivnim putem, ne zameni novim si-stemom. Na temelju novog druš-tvenog ugovora potrebno je kreira-ti novi sistem proizvodnje života, u kojem će se rehabilitovati srednja klasa sa značajnim redistributivnim efektima, kako u cilju zaštite socijal-no ugroženog dela populacije, ta-ko i u pravcu održavanja odgovara-jućih nivoa agregatne tražnje, neop-hodnih za održavanje perpetualnog primirja i „pomirenja“ dva kontras-tna, in extenso, interesa – nosilaca tapija - za profitom, i nevlasnika - za radnim mestom i primerenom lič-nom potrošnjom.

Otuda, izvesno je da nema dovolj-no jasno definisanog ekonomskog koncepta, na globalnom i nacional-nom planu, luta se od stroge šted-nje, zbog ogromnih fiskalnih pro-blema, do negacije istog i zahteva za većom državnom potrošnjom, u cilju oživljavanja ekonomskog ra-sta, zaposlenosti i životnog standar-da. Lični stav preferira, u uslovima niskih, stagnantnih i recesionih sto-pa rasta, generisanje rasta agregatne tražnje, pre svega od strane države na području infrastrukture, i bizni-sa, daljom relaksacijom monetarne politike, odnosno politike jeftinog novca, ali je to i dalje samo tempo-ralna kozmetika.

Ekonomija je nakon dugo vre-mena postala tema broj jedan u naj-široj javnosti, a istovremeno smo svedoci ogromnih protivurečnosti u

Intervju: Kosta josIfIdIs

Kako smo izgubili čoveka

12 finansije TOP 2011/12


stavovima oko mogućeg rešenja kri-ze, što izaziva pometnju na mikroe-konomskom planu. Da li to znači da nisu zbunjeni samo takozvani obič-ni ljudi, već i vrhunski stručnjaci?

K. Josifidis: Na mikro planu na sceni je oklevanje, odlaganje, neki tajac u iščekivanju da kreatori eko-nomske politike obznane svoj pri-stup i modele rasta. Istovremeno, očekuje se da agresivno nastupi no-va tehnološka revolucija i otvori no-ve puteve rasta , ali se čini da nije re-alno da se to dogodi u ovoj dekadi. To znači da oronuli neoliberalni si-

stem ne može očekivati spas od no-vog tehnološkog buma.

Pometnja je rezultat, sa jedne stra-ne, tvrdokornih stavova neoliberal-nih protagonista, prema kojima se država previše meša u ekonomiju, a tržište se i dalje vidi kao svemo-gući automatski regulator ravnote-že (što i jeste u uslovima konjuktu-re i buma, ali je kriza ugrozila čisto-tu principa s obzirom da su svi tr-žišni akteri potražili spas u državi), i oponenata neoliberalnog sistema, s druge strane, koji zahtevaju pro-menu, veću regulaciju, progresivno

oporezivanje i revitalizaciju i reafir-maciju države blagostanja, smanji-vanje fleksibilnosti tržišta rada i sa-mim tim redukovanje kontinuirane neizvesnosti koja ugrožava normal-nost svakodnevice života.

Zbunjenost je dakle, više privid, mada je istovremeno i pitanje klac-kanja izmedju poznatih recepata i sasvim novog koncepta, čija bi krea-cija i primena potrajali.

Da li je ovo što se dešava kriza ekonomije, kriza politike, ili pre sve-ga kriza vrednosti?

K. Josifidis: Sve je na delu, po-čev od krize vrednosti, pošto se ka-pitalizam pretvorio u svoju suprot-nost, vraćajući se na stanje od pre Velike depresije, sa enormnim bo-gaćenjem elitnog sloja i relativnim i apsolutnim siromašenjem nižih slo-jeva, što je rezultat sprege personal-ne (država, sic!) i finansijske oligar-hije, što je podrazumevalo i krizu politike i ekonomije.

U kojoj meri ekonomija kao na-uka može da se odvoji od ideološ-kih stavova?

K. Josifidis: Zagovornik sam sta-va da se ekonomija kao nauka teško može odvojiti od ideologeme, ve-rujem da se one prožimaju i dopu-njuju, s tim što je ideološko mišlje-nje prvo mišljenje, pa se zatim po-teže za ekonomskim načelima, sta-vovima, dokazivanjima. Svet je ute-meljen na čoveku i njegovoj svesti, koja je po definiciji subjektivna, ti-me i ideološka. Istina, dominantna ekonomska shvatanja, u svom svom pluralu, metodološki su zasnovana na nekim od postpozitivističkih tra-dicija, koje negiraju ideološko i od-vajaju normativno od naučnog sa-znanja. Otuda, ostaje otvoreno pita-nje shvatanja ekonomije kao nauke i/ili ekonomije kao metafizike.

Kako vidite polemike, posebno u američkoj javnosti, u kojima deo akademskih stručnjaka sa veoma prestižnih svetskih univerziteta bi-va optuženo kako je prodao svoj in-tegritet, u sprezi sa poslovnim i po-litičkim lobijima i svesno učestvuju-ći u kreiranju krize?


sveT

K. Josifidis: Sve je to prirodno, u skladu sa intelektualnom nojev-skom tradicijom zabijanja glave u pesak (čast izuzecima), koja je u službi kapitala, i koja predstavlja rezultat politike finansiranja uni-verziteta, i lične sklonosti i nedo-statka hrabrosti i spremnosti da se odrekne komforne pozicije u ime ideje. Kreiranje krize je možda pre-teška ocena, ali su ćutanje i opor-tunost, uključujući i neznanje, sva-kako bili na delu, premda je ne-sumnjivo prisutna i činjenica lice-merne svesnosti ishoda, odnosno, da krizu plaćaju siromašni i neuki, dok se elita, u širem smislu, uvek dočeka na noge.

Kako biste vi, na listi odgovor-nosti za ekonomske posledice, ran-girali: regulatore, akademske struč-njake, međunarodne finansijske in-stitucije, komercijalne finansijske in-stitucije i rejting agencije?

K. Josifidis: Nezahvalno je gra-duirati redosled, svakako su svi u

igri, ne isključujući čak ni teoriju za-vere, a zajednički imenilac je kapi-tal.

Kako objašnjavate činjenicu da ekonomski stručnjaci koriste iste podatke o makroekonomskim po-kazateljima za promovisanje pot-puno različitih ekonomskih konce-pata?

K. Josifidis: Bez makroekonom-skih indikatora se ne može pratiti, istraživati, objasniti i predviđati, ta-ko da se ovde radi o razlici između metoda i metodologije, u smislu da se istom metodom istraživanja do-kazuju različiti teorijsko-doktrinarni stavovi, ili obrnuto: ista metodološ-ka matrica koristi različite metode istraživanja, sve u cilju potvrde vla-stite superiornosti u borbi za mono-polizacijom naučne istine.

Da li je ekonomija kao granična nauka između društvenih i prirod-nih nauka previše značaja dala mo-delima, a potisnula nepredvidivosti u ljudskom ponašanju i reakcijama?

K. Josifidis: Ekonomska nau-ka je u prošlom veku doživela nezapamćen procvat upravo za-hvaljujući stvaranju (i praktikova-nju/robovanju) izuzetno sofistici-ranih kvantitometrijskih modela, i upotrebi matematike i statisti-ke. Istovremeno, neizbežno je bi-lo i preterivanja, l’art pour l’art, nauke radi nauke, čime je čovek izgubljen, društvo takođe, što je normalno uzrokovalo i saturaciju, greške, lutanja, pa i pseudo nauku.

Koliko u ovakvoj situaciji imaju kredibilitet konsultantski saveti gde investirati, kako predvideti rizike u poslovanju, kako projektovati po-slovni plan?

K. Josifidis: Konsultantski save-ti su uvek dobrodošli i funkcional-ni s obzirom da biznis nema dovolj-no saznanja o celini, pa i parcijalnim ekonomskim tokovima i aktivnosti-ma, u čemu se i očituje svrsishod-nost uloge specijalizovanih konsul-tantskih grupa.



Nakon kratke stanke, Međunarodni monetarni fond ponovo traži od zemalja koje mu se obraćaju da pooštre mere prilagođavanja: smanjenje plata, penzija i privatizaciju dela javnog sektora - nepopularne mere bez kojih se ne može, kaže Srboljub Antić, ekonomista koji je Srbiju predstavljao 12 godina u MMF. Sam Fond sporo menja svoje metode rada, uprkos zahtevima zemalja u razvoju da zauzmu vodeće pozicije u njemu.

Piše: Tanja Jakobi

Koliko je MMF odstupio od svog klasičnog pristupa (uspostav-ljanje spoljnoekonomske ravnote-že) i postavljanja uslova zemljama s kojima danas potpisuje stend baj aranžmane?

srboljub Antić: Finansijska kri-za je uslovila preispitivanje instru-menata, procedura, kvota i nači-na upravljanja MMF-om. U dome-nu standardnih instrumenta uvede-na su dva nova, Fleksibilna Kreditna Linija–FCL i Potencijalna Kreditna Linija-PCL, dok je kod procedura omogućen hitni postupak kojim se vreme odobravanja aranžmana iz-među MMF-a i zemlje članice skra-ćuje na vrlo kratak period. Promene su bile prisutne i kod uslovljavanja finansijske podrške MMF-a. Fond je dopuštao sporije prilagođavanje fi-skalnih i spoljnjih neravnoteža, dok je u slučajevima sistemski važnih ze-malja i zemalja rezervne valute po-državao politiku fiskalne i moneta-rane ekspanzije, čak i u njenim ek-stremnim oblicima. Čini se da se ovaj pristup lagano napušta, što je vidljivo na primeru zemalja evrozo-ne koje su ušle u aranžman sa MMF-om. Primeri Grčke, Portugala, Irske i nešto ranije Letonije pokazuju da MMF - zajedno sa ECB I EU koje ta-kođe učestvuju u finansiranju ovih aranžmana - ponovo insistira na oš-trom prilagođavanju. To je najvidlji-vije kod politike dohodaka (nomi-nalnog smanjivanja plata), restriktiv-nom pristupu pitanjima penzionog sistema, zaštiti bankarskog sistema i ponovnom insistiranju na privati-zaciji. Fleksibilnost tržišta rada ta-kođe je deo uslovljavanja kod ovih aranžmana. Moje očekivanje je da će uslovljavanje MMF-a ponovo bi-ti usmereno na relativno brzo prila-gođavanje spoljnih i unutrašnih ne-ravnoteža.

Koliko su na tu delimičnu flek-sibilnost uticale, po mišljenju mno-gih ekonomista, teške greške koje je MMF napravio tokom Azijske krize?

s. Antić: Određena flekisibilnost koju je MMF pokazao na početku

krize delimično je rezultat iskusta-va koje je institucija imala tokom Azijske i ranijih kriza. U periodu posle 2008., MMF je znatno pove-ćao sredstva za finansiranje nerav-noteža (pandan ponašanju central-nih banaka zemalja rezervnih valu-ta), i produžio vreme potrebno za prilagođavanje. Ipak, jasno je da je neophodna i upotreba nepopular-nih mera. Eventualne greške MMF-a se pre mogu sastojati u propustima da se na vreme uoče predzaci kriza i predvidi njihov početak, pre nego u samim reakcijama na njih. A kada do kriza dodje, ostaju samo lekovi koji su nepopularni. Eventualna ve-za između blage reakcije na krizu u razvijenim zemljama - uz podršku MMF-a takvoj reakciji - kao i dugog vremena trajanja ove krize, tek treba da bude istražena.

Šta se u osnovi delovanja MMF promenilo time što se sada njegov glavni angažman danas tiče spaša-vanja evrozone?

s. Antić: Oko tri četvrtine sred-stava koja su trenutno angažova-na u aranžmanima MMF-a se odno-si na evropske zemlje. Geografska koncentracija je ogromna i to posta-je značajan rizik za sam Fond. Jedan broj ostalih zemalja članica ima određene rezerve na ovako veliku finansijsku podršku Evropi. Teško je proceniti šta se promenilo u sa-mom MMF-u usled ove koncentraci-je zajmova na Evropu, ali je u aran-žmanima sa zemljama evrozone vid-ljivo da (1) MMF nastupa u okviru trojke, zajedno sa EU i ECB i obez-beđuje trećinu ili manje sredstava za programe u zemljama evrozone. Čini se da MMF nije najsnažniji igrač u ovom trijumviratu. (2) Ovi progra-mi se sprovode u uslovima kada se, bar trenutno, ne računa s promena-ma monetarne suverenosti i režima kursa. Zauzvrat, zemlje pod progra-mima uživaju otvorenu ili prikrive-nu podršku emisione banke.

Brazil, Kina i Indija saglasili su se da pomognu Evropi ali že-le veće učešće u odlučivanju, pa i ključno mesto u MMF. Taj zah-

KoLIKo je KrIZa ProMenILa MMf

vi požurite, mi ćemo polako


sveT

tev je bio stavljen van stola kad je imenovana Kristin Lagard, ne sa-mo Evropljanka nego i Francuskinja umesto Francuza, ali su pri naime-novanju prvog čoveka Svetske ban-ke ti zahtevi dodatno ojačali. Da li će po Vašem mišljenju sledeći di-rektor MMF biti iz neke od zemalja u razvoju?

s. Antić: Spekulacije oko izbo-ra direktora MMF koji ne bi bio iz Evrope počele su nakon povlačenja Rodriga Rata sa te funkcije 2007. go-dine. Tada je, bar privremeno, po-stojao nagoveštaj na Bordu MMF-a da je, nakon mandata Dominika Štros Kana, vreme da neko iz ze-malja u razvoju postane direktor MMF-a. To se nije dogodilo ali je u obe inistitucije (MMF I SB) vidlji-vo da pritisak za transparentan pro-ces izbora direktora raste. U nekoli-ko poslednjih izbora u obe instituci-je postojalo je više kandidata za di-rektore, ali mislim da se džentlmen-ski dogovor dve najsnažnije grupa-cije oko izbora čelnih ljudi neće br-zo menjati.

Prema podacima MMF, udeo EU u svetskoj ekonomiji pašće na 17% do 2017. godine, dok će učešće azijskih zemalja porasti na 31% 2017. Koliko će to po Vašem mišljenju uti-cati na preraspodelu snaga?

s. Antić: Svaka promena u od-nosima BDP-a zemalja članica se posle nekog vremena iskazuje u promenama nivoa i relativnih od-nosa kvota. Iako su kvote u po-slednje vreme menjane dva pu-ta, uz promenu načina određiva-nja glasačkih prava u Fondu, ne-

davno ponovno razmatranje fak-tora koji određuju kvotu i formula po kojoj se kvote izračunavaju mo-že značiti da će uskoro doći do no-vog usklađivanja. Nedavno je izvr-šena i promena načina određiva-nja glasačkih prava, kojom su fa-vorizovane manje zemlje i zemlje u razvoju. Pored toga, dogovore-no je da se izmeni struktura Borda izvršnih direktora, u kome bi dve evropske konstituence bile zame-njene sa dve nove konstituence ze-malja u razvoju. Takođe je primet-no da je Kina dobila poziciju za-menika direktora Fonda, kojih sa-da ima četiri.

Mnogi ekonomisti smatraju ovu krizu krucijalnim dokazom kolapsa neoliberalnog modela na kojem su MMF i SB zasnovane. Da li se slažete s ovim mišljenjem?

s. Antić: Pre bih rekao da je neo-liberalni model u krizi, ali ne mislim da će sadašnja hiperaktivnost drža-ve u ekonomiji proizvesti neki dugo-ročniji ekonomski efikasan model. Ono što je sigurno je da političarima odgovara nova priča o tome da dr-žava - to jest oni - otvaraju ili stvaraju radna mesta, umesto da se to dešava ili ne dešava na tržištu. Na ekonom-ska kretanja u uslovno rečeno za-padnim društvima, pa i na sam mo-del razvoja utiču duboke struktur-ne promene kroz koje ona prolaze. Relativno se brzo menja ekonomska struktura razvijenih zemalja, pre sve-ga SAD, demografske promene tako-đe imaju svoj uticaj, kao i promene u produktivnosti posmatrane po ge-ografskim regionima.

Razvijene zemlje polako gube srednji sloj, dok ekonomski jača jedan mali postotak stanovništva, pre svega onaj koji (preko vlasniš-tva ili upravljanja predstavlja ber-ze i finansijske institucije. U dovolj-no dugom roku dolazi do gotovo ekstremnih situacija kada mali pro-cenat stanovništva poseduje ogro-man deo bogatstva ili kontroliše ve-liki deo BDP neke zemlje. Ako do-đe do pada tražnje, tada taj mali po-stotak bogatog stanovništva ne mo-že da nadomesti pad tražnje rastom svoje potrošnje. To je jedan od ra-zloga dugog trajanja sadašnje kri-ze. Ravnomernija raspodela doho-daka i vlasništva, uz potpunu odgo-vornost svih - pa i bogatih - za svoje ekonomske odluke, pogodovala bi bržem oporavku.

Brzo demografsko starenje ra-zvijenih društava ima konsekven-ce za njihovo sporo makro prila-gođavanje. Starije stanovništvo, uz slabiju sklonost ka preduzetniš-tvu, ima tendenciju da preferira ve-ću socijalnu sigurnost, što nameće dodatne troškove budžetima kroz subvencije penzionim fondovima i rast rashoda za zdravstvene usluge. U takvim uslovima izlazak iz krize je usporen.

Može se postaviti teza da je najno-vija kriza izazvana delimično pro-menama u produktivnosti između razvijenih zemalja i zemalja Istočne Azije. Razvijene zemlje su izgubile deo proizvodnih kapaciteta i zapo-slenost, dok je sve drugo u struk-turama društava ostalo manje više isto. Njihova delimična deindustri-jalizacija i prevlast usluga (odnosno pad produktivnosti) uslovljava veo-ma spor oporavak, koji ne donosi rast zaposlenosti (takozvani “joble-ss recovery”).

Spori izlazak iz krize i odsustvo ekonomske dinamike doprinosi sta-vovima da je neoliberalni model do-živeo kolaps. Moje mišljenje je da je ipak rano za takve stavove, ali da je vreme “čistih modela” na izmaku i da će naredna decenija biti vreme hibridnih modela razvoja.



Početak dužničke krize u zoni evra dobio je u svoje vreme gotovo poetski naziv: grčka tragedija. Posmatrajući kako su Evropljani pristupali svom najvećem problemu današnjice čini se kao da je evropsko „kolektivno nesvesno” očekivalo da će rešenje doneti „deus ex machina” iz grčkih tragedija. Šta je danas nosiocima evropske politike ostalo na raspolaganju kako bi pokušali da izbegnu sudbinu Grčke?

Piše: David Mališ

Ma koliko se trudi-li da izbegnu reč bankrot, kada je Grčka u pitanju, to se već desilo. Ka-ko drugačije na-zvati „dobrovolj-

no“ pristajanje privatnih kreditora na umanjenje grčkog duga za preko 50%? Zauzvrat, Atina je dobila do-datnu pomoć kako bi nastavila svo-je fiskalno prilagođavanje i kako ne bi previše uznemirila finansijska tr-žišta (predah preko potreban Špani-ji i Italiji, za Grke je možda već ka-sno). Ali problem više nije samo fi-skalni deficit, već beg kapitala iz ba-

naka i nastavak prevelike potroš-nje privatnog sektora. Očekivanje da će se ta potrošnja drastično sma-njiti usled smanjenja državnih izda-taka i povećanja poreza se možda neće pokazati opravdanim. Pojedi-ni ekonomisti smatraju da će grčko stanovništvo, naviklo na prethod-nu potrošnju, prosto koristiti svo-ju ušteđevinu kako bi nastavilo da troši iznad svojih mogućnosti (slič-no fenomenu „mekog budžetskog ograničenja“ mađarskog ekonomi-ste Janoša Kornaia). Ovim objašnja-vaju to što je tekući deficit Grčke još uvek oko 10% BDP, uprkos strogim merama štednje.

Međutim, pogrešno je krivicu svaljivati isključivo na grčka pleća. Mnogi ističu da je zona evra od po-četka imala ugrađen moralni hazard u samim temeljima, čije je razme-re nemoguće potceniti. Portugal i Grčka su imali ogromne budžetske deficite, finansirane od strane ba-naka, Španija i Irska ogromni ban-karski sektor uvučen u prenaduva-ni mehur na tržištu nekretnina, bez adekvatnog nadzora od strane regu-latornih tela. Italija je imala po malo od svega, mada ne u toj meri. I sve evropske banke rado su učestvovale u ovoj iluziji - sve ove hartije držav-nog duga su imale ponder rizika ra-van nuli i bile su raspoložive za repo operacije kod ECB - a. Danas, Grčka je u potpunom budžetskom kolap-su, Portugal ne može da izvrši fiskal-nu reformu pri sadašnjem režimu deviznog kursa (čitaj evro) a da ne izazove masovnu nezaposlenost, a ni Irska nije u znatno boljoj situaciji.

Glavni uzrok ovakve situacije su svakako veliki disbalansi u okviru same zone evra, odnosno veliki de-ficiti tekućeg bilansa na periferiji i suficiti u tzv. Jezgru, pre svega usled razlika u produktivnosti i konku-

rentnosti. Višak štednje iz Nemačke i drugih država na taj način je tran-sferisan ka periferiji, kreirajući uslo-ve za prekomerno pozajmljivanje i zaduživanje. Međutim, specifičnosti evra ovde dolaze do izražaja: dugovi su breme pojedinačnih država, dok je sama valuta zajednička. Teorijski pojednostavljeno, ovi se disbalan-si mogu izlečiti istovremenim fiskal-nim reformama, jačanjem konku-rentnosti, liberalizacijom tržišta ra-da i smanjenjem nominalnih zara-da na periferiji. Ali, samo teorijski...

u kuli od karataIako verovatnoća izlaska Grčke iz

EMU sve više raste, ono što je uma-njuje su troškovi i rizici, kako po samu Grčku, tako i za Evropu. Za Grčku su troškovi više nego oči-gledni - investicione banke smatra-ju da bi razlaz bio krajnje haotičan. EU i MMF bi prestali da finansiraju Grčku, a ECB ne bi više pružala van-rednu likvidnost grčkim bankama. Ostavši van Eurosistema, Grčka bi za vrlo kratko vreme ostala i bez ne-ophodnog „keša”, čime bi bila pri-morana da napusti EMU. Bez finan-siranja spolja, ova bi država morala vrlo brzo da obezbedi primarni su-ficit, dok bi istovremeno bila suoče-na sa masovnim odlivom depozita i značajnim usporavanjem privrede (nešto sa čim se već suočava). Nova grčka valuta bi sasvim sigurno br-zo depresirala, pa mnoge kompani-je ne bi mogle da otplaćuju dugove denominovane u evrima. Sve koristi od slabe valute i samostalne mone-tarne politike bi se mogle osetiti tek na duži rok.

S druge strane, vrlo je verovat-no da bi troškovi premašili kori-sti i kod ostatka EMU, i to pre sve-ga zbog širenja rizika kroz celu zo-nu. Imajući u vidu veličinu grčke

evroPa

Grčka tragedija i budućnost eMu


sveT

ekonomije, direktne posledice nje-nog izlaska čine se relativno ogra-ničenim. Finansijska izloženost zo-ne evra prema Grčkoj je uglavnom skoncentrisana u javnom sektoru, pre svega kroz bilateralne zajmove i EFSF, potraživanja prema central-noj banci Grčke u okviru TARGET2 sistema, kao i portfolio grčkih ob-veznica u okviru Securities Markets Program - a. Sve ovo zajedno izno-si oko 290 mlrd evra, pa se eventu-alni gubitak država članica i ECB - a procenjuje na nekih 150 - 230 mlrd, što je oko 1% do 2,5% BDP - a zone evra. Na prvi pogled, ne toliko veli-ki iznos. Međutim, najveći problem je neminovni domino efekat, čije bi posledice bile daleko veće od direk-tnih troškova. Naime, i Španija se su-očava sa begom kapitala koji samo može eskalirati u slučaju grčkog izla-ska. Italija je treći najveći dužnik na svetu, sa padom privrede dugim či-tavu deceniju i begom kapitala ko-ji se ogleda u potraživanjima od 278 mlrd evra u okviru TARGET2. Da stvar bude gora, rejting agenci-ja Moody’s snizila je rejtinge 26 ita-lijanskih banaka, uz očekivanje pri-vrednog pada od 1,9% ove godi-ne. Situaciju u zoni evra, suočenu sa širenjem panike, najbolje je opi-sao nekadašnji italijanski premijer Romano Prodi: „Cela kula od kara-ta će se srušiti”. Najmanje što se da uraditi u ovoj situaciji, kako bi se iz-beglo najgore, je da ECB obezbe-di „neograničenu likvidnost koliko god je to potrebno”.

U moru raznih predloga o po-trebnim fondovima govorilo se i o sumi od 2 do 4 hiljade mlrd evra (BDP celokupne zone evra iznosio je tada oko 9 hiljada mlrd!). EFSF ima samo 240 mlrd raspoloživih, a ovaj iznos će se smanjivati ukoli-ko još neke države izgube AAA rej-ting. Čak i kada bi Nemačka i ECB pristale da odnekud obezbede ovu sumu i zanemare svoj strah od in-flacije koju bi ove mere mogle iza-zvati, postavlja se pitanje da li bi ova suma bila i dovoljna. Optimisti smatraju da bi sam gest bio dovo-

ljan da ohrabri tržište, pa bi Španija i Italija mogle da nastave da pozaj-mljuju po niskim stopama (ove dve države su ipak „suviše velike da bi se dopustilo da propadnu”), a puna suma ne bi morala biti iskorišćena. Oni koji već poseduju državne har-tije ovih zemalja će iskoristiti pad prinosa, pa će ih neki od njih pro-dati, čime bi ovaj fond došao u po-sed značajne sume španskih, portu-

galskih, italijanskih i drugih obve-znica. Ovome treba dodati i to da će se budžetski deficiti samo pogorša-ti usled recesije, što sve treba finan-sirati iz pomenutog fonda. Kako su istakli Piter Bun i Sajmon Džonson, „kada strah prevlada i tržište počne da predviđa najteže scenarije, teško je rešiti problem samo umirujućim rečima ili finansijskom podrškom

za koju se ne očekuje da ikad bude upotrebljena”.

drahma sumnjeECB, EU i kreditori iz privatnog

sektora su potrošili više od hiljadu milijardi evra u poslednje dve godi-ne, a da nimalo nisu popravili sta-nje u zoni evra. Naprotiv, recesija se produbljuje a nezaposlenost ra-ste. Istovremeno, raste nepovere-

nje u nosioce ekonomske politike i povećava se sistemski rizik. Do te mere, da sada EIB stavlja “drahma klauzulu” u zajmove date grčkim preduzećima, kako navodi nekadaš-nji ministar finansija Grčke Janos Papantoniou. I on se pridružuje oni-ma koji smatraju da zona evra mo-ra raspolagati odgovarajućim instru-mentima za vođenje politike, a to



podrazumeva centralizaciju evrop-skih dugova putem evroobveznica, formiranje dovoljno velikih fondo-va i omogućavanje ECB-u svih mo-gućih mera kojima jedna centralna banka može raspolagati (poput “za-jmodavca u krajnjoj instanci”). I na-ravno, koordinacija politika zemalja članica, što je samo drugo ime za fi-skalnu uniju.

Da ovo nisu samo usamljeni glaso-vi, odnosno da “u ovom ludilu ima metoda” govori i vest da MMF “po-maže” EU da nađe prihvatljiv način za izdavanje evroobveznica. Naime, MMF predlaže da se razmotri izda-vanje kratkoročnih evropskih harti-ja, garantovanje državnih dugova i formiranje panevropske agencije za osiguranje depozita. Kratkoročne obveznice (Euro bills) imale bi za cilj da razvodne rizik, skoncen-trisan na privrede poput Italije i Španije, odnosno da ga delimično preusmere na stabilniju Nemačku i Francusku. Italija i Francuska su zagovornici zajedničkih obveznica, dok je Nemačka njihov protivnik, iz straha da će se lišiti pozajmljiva-nja po ekstremno niskim stopama, ali i da će ovim pospešiti potrošnju u dugovima opterećenim zemlja-ma. Ne treba potceniti ni nemački strah od inflacije - iskustvo iz dva-desetih godina prošlog veka du-boko je usađeno i u ovu generaci-ju Nemaca. Ipak, “Nemačka ne želi inflaciju, ali još manje želi da napu-sti Evropsku Uniju”... MMF smatra da se rizik finansijskog sektora mo-ra razvodniti i formiranjem zajed-ničkog tela za osiguranje depozita. Ovim, kao i kreiranjem nove evro-obveznice, zemlje članice bi postale otpornije na eksterne šokove, a ove obveznice bi omogućile veću likvid-nost tržišta, skrećući fokus tržišnih učesnika sa pojedinačnih nacional-nih dužničkih hartija. I na kraju, ide-ja o garantovanju državnih dugova: jedna od opcija je da se zajednički garantuje za dugove zemalja člani-ca iznad 60% BDP - a (ideja nemač-kog Saveta ekonomskih stručnjaka), dok bi druga bila izdavanje “evro bi-

lova” u vrednosti od 10% BDP evro zone (autori Kristijan Elvig i Tomas Filipon). Kao argument za drugu opciju autori navode da bi potre-ba država dužnika za tzv. ”rolova-njem” pomenutih “evro bilova” jed-nom godišnje povećala pregovarač-ku moć centralnog tela zaduženog za sprovođenje fiskalne discipline. Još jedan naizgled nevin argument za uvođenje fiskalne unije i preno-šenje suvereniteta država članica.

Šta očekivati?Koje mere još ostaju kako bi se

odgovorilo na rizike grčkog napu-štanja EMU? S obzirom da je evro pre svega bio politički projekat, naj-važniji odgovor će biti politički i nje-govu osnovu mora činiti nemačko - francuska osovina. Da li će to bi-ti dalje produbljenje integracija u okviru EU, fiskalna unija ili nešto drugo, ostaje da se vidi. U jačanju glasova koji zahtevaju podsticaj pri-vrednog rasta treba tražiti dalje me-re: povećanje kapitala EIB za finan-siranje investicionih projekata, pro-jektne obveznice za finansiranje in-frastrukture (EU kao izdavalac) i la-baviji vremenski rokovi za fiskal-na prilagođavanja pojedinih zema-lja. EFSF i ESM bi ostale primarne fi-skalne mere pomoći. EFSF - u je pre-ostalo 240 mlrd evra, dok je veliči-na ESM 500 mlrd, što je premalo za Španiju i Italiju. Istovremeno, mo-že se računati i na sredstva MMF - a. Takođe, pomenuta agencija za osi-guranje depozita na evropskom ni-vou je još jedna od mera na raspo-laganju, kao i centralizovana regu-lacija i supervizija bankarskog sek-tora. Međutim, ova vrsta prebaciva-nja rizika na sve članice je uvođenje fiskalne unije na mala vrata, što mo-že predstavljati problem u budućem funkcionisanju same EU. Pored sve-ga, na raspolaganju ECB - u stoji či-tav niz mera, od standardnih mera monetarne politike (imajući u vidu obilje likvidnosti u sistemu, referen-tna stopa ECB ne bi morala da ide ispod 0, 50%), preko promene uslo-va za potrebne kolaterale, do produ-

ženja trogodišnjih LTRO operacija, što je ekvivalent quantitative easing politike FED-a. Takođe, ECB bi mo-gla da proširi program otkupa HoV (SMP), kao i Emergency Lending Assistance, kroz dostupnost sredsta-va od strane centralnih banaka čla-nica ESCB, gde su uslovi za obezbe-đenje kolaterala labaviji nego kod same ECB. Ovim rizik kojem se cen-tralna banka izlaže ostaje lokalni, tj. ne širi se kroz Eurosistem. Međutim, ova „balkanizacija” ECB, kako ovu mogućnost pojedine investicione banke nazivaju, predstavlja suprot-nost većoj centralizaciji koju tržišni učesnici priželjkuju.

Čini se nakon svega da je Grčka već prežaljena. Nurijel Rubini pred-viđa izlazak Grčke iz zone evra, veru-jući da je to najbolje rešenje. Grčka ne može ostvariti neophodni pri-vredni rast bez drastičnog poveća-nja konkurentnosti. Bez rasta, Grci će biti sahranjeni pod težinom du-gova, a sve opcije za vraćanje kon-kurentnosti zahtevaju depresijaciju valute. Zaista, problem precenjene radne snage se istorijski rešavao de-valvacijom valute, što je, pored toga što je bolno, i neizvodljivo u privre-dama zone evra. Na ovom tragu je i Džeremi Sigel, koji smatra da je za Evropu najbolje da drastično sma-nji vrednost evra, čime bi se popra-vio trgovinski deficit periferije, a ne-mački troškovi radne snage poveća-li, što bi smanjilo razliku u konku-rentnosti između Nemačke i perife-rije. Da li će sudbina Grčke odredi-ti i sudbinu ideje Evrope, ujedinje-nje pod ne baš najsrećnije koncipi-ranom monetarnom unijom - ostaje da se vidi. Kada je ova zemlja ulazila u EMU - ne ispunjavajući potrebne uslove - progledano joj je kroz prste, uz obrazloženje da je ona kolevka demokratije. Ironija je da upravo tu Uniju danas karakteriše izraziti ne-dostatak demokratskog legitimite-ta, a da je kolevka demokratije nje-na prva žrtva. Kraj dostojan grčkih tragedija.

Izneti stavovi su lični i ne predstavljaju zvanične stavove NBS


sveT

Jedan od paradoksa aktuelne krize je da visoke stope nezaposlenosti ne produkuju višak stručnjaka. Naprotiv, nedostatak vrhunskih stručnjaka biće jedan od najvećih izazova za globalno poslovanje već u neposrednoj budućnosti, posebno u finansijskom sektoru koji će morati da se prilagođava novim regulatornim okolnostima. Piše: Jelena Galić, direktor u sektoru za poslovni konsalting, Deloitte

Glavni strateški problem za više od dve treći-ne menadžera u finan-sijskim kompanijama je kako da u uslovima krize istovremeno sni-ze troškove i obezbe-

de nova tržišta, dok gotovo polovi-na ispitanih rukovodilaca kao naj-veću brigu ističe sve veći nedosta-tak vrhunskih stručnjaka, pokazuju rezultati istraživanja „Vrhunski talen-ti 2020“, koje je na globalnom nivou sprovela konsultantsko - revizor-ska kuća „Deloitte“. I pored činjeni-

ce da je visokostručan kadar najvaž-niji uslov u finansijskom sektoru za postizanje uspešnih rezultata u izu-zetno oštroj konkurenciji, istraživa-nje govori da je za menadžere i da-lje mnogo važnije da snize troško-ve nego da ulažu novac u strategije koje bi im obezbedile novu genera-ciju vrhunskih stručnjaka. Konkret-no, samo 6% ispitanih direktora iz finansijskog sektora smatra da je u ovom trenutku za njihovu kompani-ju najvažnije da privuku natrproseč-ne stručnjake i obrazuju kadrove ko-ji će u budućnosti preuzeti vodeće funkcije, dok takav stav zastupa 27% menadžera u drugim industrijama.

Jedan od paradoksa aktuelne krize je da visoke stope nezaposlenosti ne produkuju višak stručnjaka. Naprotiv, većina ispitanika ocenjuje da poveća-na fluktuacija kadrova (za koju 47% anketiranih potvrđuje da je posled-njih godina evidentna u njihovim kompanijama, a 56% očekuje da će biti još veća) predstavlja prepreku za kompanije da obezbede natproseč-ne stručnjake, posebno u oblastima inovacija i prodaje, koje su i najvaž-niji pokretači profitabilnosti. Taj pro-blem će naročito biti prisutan u finan-sijskom sektoru, i to na globalnom ni-vou, jer će poslovanje u novim regu-latornim uslovima biti praktično ne-zamislivo bez vrhunskih stručnjaka. Takvih, međutim, već sada nema do-voljno, čak ni na ogromnom tržištu u Sjedinjenim Državama, gde je dve tre-ćine čelnih ljudi ili mlađe od 30 godi-na, ili im je ostalo još pet godina do odlaska u penziju.

Istraživanje potvrđuje i da se, ge-neralno, u kompanijama sve veći značaj pridaje strategijama koje će obezbediti regrutovanje i upravlja-nje globalnom radnom snagom, ali da na samom finansijskom tržištu kretanja u pogledu privlačenja i za-državanja vrhunskih stručnjaka vari-raju od sektora do sektora. Privatni investicioni fondovi i hedž fondovi se, na primer, bore da zadrže zapo-slene, dok sa druge strane, konsoli-dacija u bankarskom i sektoru har-tija od vrednosti može imati za „ko-

lateralnu štetu“ odliv najboljih. U svakom slučaju, pronalaženje lokal-nih talenata na tržištima u razvoju je ključni izazov za celokupni finan-sijski sektor već u neposrednoj bu-dućnosti.

renesansni menadžeriAli problem sa zemljama u razvo-

ju je što je visok povraćaj investicija zasnovan i na jeftinijoj radnoj snazi, pa natprosečno obrazovani i talen-tovani, zbog nemogućnosti da ade-kvatno naplate svoja znanja i da se dalje profesionalno usavršavaju na odgovarajući način, u najvećem bro-ju i dalje odlaze na razvijena tržišta, uprkos recesiji. Srbija je tipičan pri-mer ovakvog trenda i ne razlikuje se mnogo od ostalih zemalja u regionu po ovom pitanju. Stoga, razvoj tale-nata i njihovo zadržavanje u zemlji i lokalnim kompanijama je jedan od ključnih elemenata održivog razvo-ja nacionalnih ekonomija i pojedi-načnih korporativnih strategija na dugi rok.

Multinacionalne kompanije koje su prisutne na lokalnom tržištu su promoteri politike razvoja talena-ta, ali najčešće i „lovci na glave“ ko-ji najbolje upošljavaju u okviru svog korporativnog sistema na bilo kom kraju sveta. Na drugoj strani, doma-ća preduzeća tek počinju da prepo-znaju kolika je važnost uspešnog upravljanja ljudskim resursima i u kojoj meri su mogućnosti za dalji ra-zvoj karijere i adekvatna materijal-na nadoknada od važnosti za zadr-žavanje stručnjaka, posebno najta-lentovanijih.

Imajući u vidu navedene trendove, nesporan je zaključak da će global-no nadmetanje za eksperte biti jed-no od ključnih obeležja u poslova-nju finansijskog sektora u neposred-noj budućnosti, kao i da će uporedo sa povećanjem konvergencije radne snage, najbolje firme svoje napore usmeriti ka obrazovanju nove gene-racije menadžera, koji će biti ospo-sobljeni za rad u svim finansijskim oblastima i na svim geografskim područjima.

ManjaK fInansIjsKIh stručnjaKa

nestašica najboljih



Islamsko bankarstvo, biznis po halal standardu i usluge u skladu sa šerijatskim pravilima su u stalnom usponu: ovo brzorastuće tržište želi da troši, štedi i ulaže novac u skladu sa svojom religijom. Ponuda kadra je međutim nedovoljna, pa je u toku potraga za kandidatima i svežim idejama za razvoj finansijskih i drugih proizvoda namenjenih sve brojnijim mušterijama iz zalivskih zemalja, severne Afrike i južne Azije. Vlasnici dobrih poslovnih ideja i budući zaposleni ne moraju da budu muslimani jer talenat nema veru ni nacionalnost.

Piše: Milica Milovanović

dome Advisory, me-đunarodna konsul-tantska firma sa se-dištem u Londonu rešila je da, u po-trazi za ljudima sa originalnim poslov-

nim idejama, preuzme model ču-vene emisije „Šegrt“ (The Appren-tice) i njenog još čuvenijeg doma-ćina-živopisnog milijardera Donal-da Trampa. Dome Advisory, koji ci-lja na mlade poslovne ljude i stu-dente britanskih univerziteta, naj-boljem od najboljih nudi plaćenu poziciju unutar kompanije i rad-no mesto na kojem će moći da ra-zvija svoj biznis plan, koji treba da ispuni samo jedan uslov - da vodi do novog finansijskog proizvoda ili usluge koja je u skladu sa islam-skim načinom poslovanja i šerijat-skim pravom. Prema rečima šei-ka Bilala Kana, jednog od direkto-ra Dome Advisory, vlasnici dobrih poslovnih ideja i budući zaposle-ni ne moraju da budu muslimani jer talenat nema veru ni nacional-nost: više nije važna religijska pri-padnost kadrova koliko potreba da podmlade i modernizuju indu-striju islamskih finansija.

Šta sve može biti halal?Glad za sposobnim radnicima je,

inače, stara boljka relativno mladog islamskog finansijskog sektora. Od osnivanja prve islamske banke u Egiptu 1963. narastao je na više od 300 institucija u 75 zemalja, u kome se vrti oko bilion dolara i koji bi, prema procenama Dojče banke, mogao da se udvostruči do 2016. Tražnja za pro-izvodima i uslugama u skladu sa šeri-jatskim pravilima trenutno je jaka a u budućnosti će samo rasti, zaključili su „Ekonomistovi“ analitičari na osnovu ankete među 400 visokorangiranih rukovodilaca kompanija širom sve-ta. U naredne tri godine, naime, top menadžeri očekuju da će rasti ne sa-mo tradicionalni segmenti tog sekto-ra, islamsko bankarstvo i proizvodnja hrane sa halal sertifikatom, već i da će sve značajnija biti i tražnja za „halal“ turističkim uslugama, odećom, obu-ćom i modnim aksesoarom. Utoliko je važnije naći sposobne radnike ko-ji ne samo da poznaju šerijatsko pra-vo i običaje već imaju i poslovne i marketinške veštine kao i talenat za razvoj proizvoda. Čak 44% učesnika „Ekonomistove“ ankete smatra da je loš menadžment proizvoda i usluga najveća barijera za dalji rast tog tržišta.

IsLaMsKI fInansIjsKI seKtor

Kalfe umesto kalifa


sveT

Ko može da bude šegrt?Tržište se, međutim, ne nalazi sa-

mo u Zalivu, na severu Afrike i jugu Azije, gde je muslimanska populaci-ja najbrojnija. Prva islamska finansij-ska institucija u Evropi osnovana je 1975. u Luksemburgu a nešto kasnije i u Danskoj i Australiji. Za više od 2 mi-liona muslimana u Ujedinjenom kra-ljevstvu na usluzi su ne samo Islamic Bank of Britain već i „šerijatski šalte-ri“ u konvencionalnim bankama, ko-je znaju da nanjuše dobar posao - kao i Donald Tramp. Zato, na primer, HSBC, UBS i Citi nude štedne račune, potrošačke i stambene kredite u skla-du sa islamskim pravilima deljenja ri-zika umesto klasične kamate. Radna snaga koja je sposobna da obradi za-hteve klijenata koji su spremni da se odreknu usluga konvencionalnog bankarstva ukoliko nije u skladu sa islamom, međutim, manjka u Britaniji koliko i u Maleziji ili Pakistanu, ze-mljama čiji značajan deo finansijskog sektora živi po islamskim pravilima a

kao najčešći problem navodi se to da oni koji studiraju veru i običaje dobi-jaju kvalifikaciju za teologe ili pravni-ke ali ne uče veštine koje bi im pomo-gle da postanu finansijski stručnjaci ili biznismeni.

Jedno od istraživanja o izgradnji kapaciteta za islamsko bankarstvo u 60-tak banaka u Karačiju pokazalo je da je čak 75% rukovodilaca stalno u potrazi za kvalifikovanim radnici-ma i da su spremni odmah da za-posle one sa diplomom za islamsko bankarstvo i poslovanje, koju nude brojni privatni i državni univerzite-ti od Hong Konga i Singapura, ko-ji se trude da budu centri za islam-sko poslovanje, preko Turske do Saudijske Arabije.

Budućem šegrtu, međutim, neće biti nimalo lako da ispuni brojna pravila islamskog načina poslovanja. Čak ni sve islamske banke ne rade na isti način, iako se sve drže pravila da je kamata nedopuštena, kao i po-slovi koji uključuju bilo koji vid koc-

kanja i spekulacije. Štaviše, godina-ma traje rasprava o samoj definici-ji „islamskog“ bankarstva, pa pošto nije moguće jednostavno izjednači-ti npr. islamsko i beskamatno krediti-ranje, u opticaju je najčešće ona koja kaže da „je to takvo pružanje finan-sijskih usluga koje je u skladu sa uče-njem Kurana“. U islamskom finansij-skom sistemu, međutim, ne posluju samo banke već i međunarodne in-stitucije kao što je Islamska razvojna banka, razvijeno je i tržište islamskih obveznica (sukuk) i osiguranja (taka-ful) pa je potreba za stručnom rad-nom snagom evidentna. Analitičari Međunarodnog monetarnog fonda upozoravaju da slabost islamskog si-stema upravo leži u operativnom ri-ziku sa kojim se suočavaju institucije koje posluju po šerijatskim pravilima, i to zbog nestandardizovanosti proi-zvoda odnosno ponude, nedoreče-nih ili neodgovarajućih procedura za donošenje odluka i pravnih nejasno-ća unutar šerijatskog sistema.


BANKE


25

banke

Posle niza uspešnih tranzicionih godina tokom kojih je reformisani bankarski sektor beležio zapažene stope rasta, potom od početka izbijanja globalne ekonomske krize održavao postignute pozicije, protekla godina donela je prve vidljivije pukotine u ovom delu finansijskog sistema. Najveća napuklina je Agrobanka.

Piše: Nenad Gujaničić

Ukupan rezultat ban-karskog sektora u 2011, usled ogromnog minusa Agroban-ke, zagazio je u ne-gativnu teritoriju, dok je od ovog podatka

mnogo opasniji potencijalni virus nestabilnosti koji bi se mogao pre-neti na čitav sistem.

Na kraju 2011. godine nivo pro-blematičnih kredita banaka bio je skoro 19 procenata, dok je negati-van trend nastavljen i u prvom tro-mesečju tekuće godine, te se udeo kredita u kašnjenju dužem od tri meseca povećao na 22,1 odsto. U ovom neslavnom regionalnom re-kordu prednjače privredni subjekti, što je bilo i za očekivati jer nije tre-

balo previše stručnosti da se predvi-di da će hronična nelikvidnost real-nog sektora biti preneta i na banke.

Jačanje velikihIpak, i u protekloj godini nastav-

ljeno je povećanje aktive bankar-skog sektora. Ona je porasla za 4,5 odsto i na kraju decembra iznosila 2,65 milijardi dinara (25,3 milijar-de evra). Ovome su u velikoj me-ri kumovale dokapitalizacije pre svega većih banaka koje su nasta-vile jačanje tržišnih pozicija. Prvih deset banaka činilo je više od 70 odsto ukupne aktive, a ove ban-ke su odnele i gro dobiti bankar-skog sektora.

Lidersku poziciju na tržištu za-držala je Banca Intesa koja je na-stavila odlično poslovanje, i na-kon uspešno sprovedene dokapi-talizacije po prvi put stigla nado-mak udela na tržištu od 15 proce-nata. Najveća banka pod kontrolom države, Komercijalna, nastavila je trend rasta uz poboljšanje efikasno-sti (10,4 odsto tržišta), a osim nje je-dina banka koja nema dominan-tnog stranog vlasnika. Među deset najvećih je i niška AIK banka, koja

je zauzela osmu poziciju sa 5,4 od-sto tržišta.

Premda brojni analitičarski alati (Hiršman-Herfindal indeks za ak-tivu iznosi 660) ukazuju na viso-ku konkurenciju u domaćem ban-karskom biznisu, uočljivo je da se igra svodi na nekolicinu imena ko-ja protokom vremena ojačavaju tr-žišno učešće. Istina, lane je izosta-lo ukrupnjavanje domaće bankar-ske scene što je logičan sled jača-nja velikih, ali će u kraćem periodu pred nama ovo biti čista neminov-nost - koliko god se ovdašnji zvanič-nici trudili da održe značajan broj nerentabilnih državnih banaka. Isti scenario važiće i za banke osnova-ne stranim kapitalom koje su ka-sno dobile vizu ili se, pak, nisu snaš-le na ovdašnjem tržištu, uprkos no-minalno zvučnim nazivima koje no-se. Treba dodati da se među deset najvećih banaka nalaze čak tri grč-ke banke (12,8 odsto ukupne akti-ve) što može biti značajan činilac u „mešanju karata“ ovdašnjeg tržišta u narednom periodu.

Kada je profitabilnost u pitanju, učinak bankarskog sektora je elimi-nisan gotovo nestvarnim gubitkom

Bankarski sektor U 2011. godini

glasnik krize stigao i pred bankarska vrata




Agrobanke koja od kraja prošle godi-ne posluje pod prinudnom upravom Narodne banke Srbije. Kada bi se sa-gledao učinak bankarskog sektora bez Agrobanke, ukupna bruto dobit

bila bi skoro 31 milijardu dinara, od-nosno 22 odsto više nego godinu da-na ranije. Ne uzimajući u obzir rezul-tat Agrobanke, ostatak bankarskog sektora ostvario je prinos na kapital neznatno preko pet procenata - solid-no za godinu krize, ali svakako dale-ko ispod želja akcionara banaka koje posluju na domaćem tržištu.

Lider po profitu bila je Banca Intesa sa rekordnom dobiti u istori-ji poslovanja ove banke od 10,7 mili-jardi dinara. Raiffeisen banka napra-vila je veliku ekspanziju poslovanja lane zabeleživši bruto dobit od 5,3 milijarde dinara, dok je UniCredit banka najbolju godinu otkada je došla na domaće tržište okončala sa bruto dobitkom većim od 5 milijardi dinara. Među vodećim bankama po apsolutnoj dobiti najveći pad zabe-ležila je niška AIK banka čija je dobit pre oporezivanja iznosila 3,3 milijar-de dinara. Uprkos ovom padu, ova jedina veća banka bez dominan-tnog vlasnika i dalje beleži prinos u odnosu na aktivu i kapital veći od proseka bankarskog tržišta.

agrobanka i državni problemi Ne računajući Komercijalnu ban-

ku, sve ostale bankarske ustanove u kojima država ima dominantan ili većinski interes i u prošloj godini bi-le su na marginama bankarskog si-stema. Štaviše, neke od njih kandi-dovale su se za budžetsku pomoć te je i naša zemlja priključena spi-sku država koje su sredstvima pore-skih obveznika spasavale stabilnost finansijskog sistema.

Nakon što je bivša Metals banka (sada Razvojna banka Vojvodine) tokom 2009. godine spasavana sred-stvima iz budžeta, krajem prošle go-dine su otvoreni novi frontovi u očuvanju likvidnosti banaka u koji-ma država ima dominantan ili izra-žen vlasnički interes.

Početkom ove godine država je već postala većinski vlasnik beo-gradske Privredne banke na kon-to podizanja kapitalne adekvatno-sti ove bankarske ustanove koja je mesecima kuburila sa likvidnošću.

Gotovo istovremeno, Razvojna ban-ka Vojvodine ponovo je istakla kan-didaturu za pomoć države nakon što su ranija davanja bila nedovolj-na da se isčisti toksična aktiva ove novosadske banke.

Najveći problem, težak par stotina miliona evra meren jedinicama koje poreski obveznici najbolje poznaju, nastao je u Agrobanci koja je nakon uvođenja prinudne uprave iskazala gubitak od 290 miliona evra. Kapital ove bankarske ustanove, nakon ot-pisa koje je sprovela uprava postav-ljena od vrhovnog regulatornog te-la, ne samo da je istopljen nego je dospeo u minus veći od sto miliona evra što je donja granica sredstava za koje će budžetski korisnici ostati kratki u narednom periodu.

Jedino što od ovog gubitka više za-brinjava jeste razotkrivanje situacije da je gotovo u potpunosti izostao si-stem nadzora i kontrole (pre izbijanja slučaja) i pozivanje na odgovornost nakon što je golema prevara izašla na videlo. Agrobanka je kvartalima i go-dinama objavljivala sasvim dobre fi-nansijske izveštaje merene stotinama miliona dinara dobiti, da bi se tek na jesen prošle godine počela otkrivati ova nevesela storija od koje bi svi sa-da oprali ruke.

Revizorske kuće, nadzorne služ-be NBS-a, nadzorni organi kompa-nije, akcionari i njihovi predstavnici u upravnom odboru, listom su osta-li nezainteresovani za poslovanje ove banke premda je mnogim od navede-nih to bio opis posla za koji su dobi-jali dobrane nadoknade. Posle svega, teško da će bilo ko odgovarati za na-stalu situaciju dok će, osim dežurnih platiša – budžetskih obveznika - ceh platiti mali akcionari koji su već sada izgubili gro svoje imovine.

Prevarne radnje zasnovane na kre-ativnom računovostvu inače nisu retke ni na mnogo razvijenijim trži-štima nego što je domaće, dok je su-štinska distinkcija u kažnjavanju vi-novnika koje na uređenim tržištima obično ne izostaje kako se sličan slučaj ne bi ponovio barem u bliskoj budućnosti.

Rezultat i tržišno učešće domaćih banaka sa državnim kapitalom u 2011.

rb NazivDobit/gubitak

(u 000 RSD)

Trž.

učešće1 Komercijalna banka 3.952.066 10,40%2 Agrobanka - 29.445.490 2,32%3 Poštanska štedionica 1.153.539 1,42%4 Razv. banka Vojvodine - 581.681 1,34%5 Čačanska banka 130.229 1,15%6 Privredna banka - 792.637 0,95%7 Srpska banka 233.146 0,68%8 Jubmes banka 251.659 0,36%9 Jugobanka Jugbanka 212.128 0,34%10 Dunav banka 17.159 0,18%

Najveće domaće banke po dobiti u 2011

Rb BankaBruto dobit (u

000 RSD)Promena

1 Banca Intesa 10.689.734 26,41%2 Raiffeisen banka 5.308.209 83,01%3 UniCredit banka 5.046.618 28,32%4 Komercijalna banka 3.952.066 41,55%5 AIK banka 3.309.511 -46,61%6 EFG banka 2.898.038 6,01%7 Volksbanka 1.670.269 52,32%8 Procredit banka 1.669.102 283,80%9 SocGen banka 1.529.908 -13,53%10 Hypo banka 1.498.366 289,69%

Najveće domaće banke po visini aktive (31. dec. 2011)

Rb Naziv bankeAktiva (u 000

RSD)

Učešće

na trž.1 Banca Intesa 392.322.686 14,81%2 Komercijalna banka 275.488.718 10,40%3 UniCredit banka 198.568.042 7,49%4 Raiffeisen banka 194.064.106 7,32%5 Societe Generale banka 189.261.508 7,14%6 Eurobank EFG banak 160.474.737 6,06%7 Hypo-Alpe-Adria banka 146.716.143 5,54%8 AIK banka 143.193.539 5,40%9 Vojvođanska banka 92.507.219 3,49%10 Alpha banka 85.188.612 3,21%



Podaci koji pokazuju da se u Srbiji najviše štedi na najsiromašnijem jugu, a zadužuje u Vojvodini gde se generalno najbolje živi, protivurečni su samo na prvi pogled. Dodatne analize potvrđuju sliku na koju upućuju i ključni makroekonomski pokazatelji o regionalnim razlikama, te da shodno tome najsiromašniji “odvajaju od usta” da bi preživeli još gore dane, a bolje stojeći se zadužuju da bi proširili posao.

Piše: Marica Vuković

srbija je odavno zemlja pa-radoksa u kojoj je neza-hvalno tumačiti statistič-ke podatke. Jedan o ta-kvih primera je redovna anketa Republičkog zavo-da za statistiku o potroš-

nji domaćinstava u Srbiji, prema ko-joj je veći udeo štednje u ukupnim porodičnim primanjima na jugu Sr-bije nego u Vojvodini, dok je u Voj-vodini najveći udeo potrošačkih i investicionih kredita. Svi pokazatelji govore da je jug Srbije najsiromaš-niji deo zemlje, a Vojvodina region gde se najbolje živi, pa na prvi po-gled začuđujuće deluju podaci da u poređenju sa jedva dvocifrenim iznosima - koliko iznose prosečne plate u južnoj Srbiji, svaki ulog u banci je velik kao kuća.

Štednja u Srbiji, od 2001. kada je gotovo i nije bilo, stalno je u pora-stu, a još jedan paradoks je da najve-ći rast beleži upravo u godinama ve-like ekonomske krize. Ukupni šted-ni ulozi u bankama su 2008. iznosi-li 4,8 milijardi evra, a u aprilu 2012. su premašili osam milijardi evra. Banke, kao i centralna banka, ima-ju precizne podatke o ročnosti te štednje, ali ne i o njenoj regionalnoj strukturi.

Prema anketi Zavoda za statisti-ku, u poslednjme kvartalu 2011. go-dine prosečni mesečni ukupni pri-hodi domaćinstva u Srbiji iznosi-li su 53.984 dinara, a najveći deo tih prihoda su činile plate i penzije. Domaćinstva u Vojvodini su 4,3 od-sto mesečnih prihoda obezbeđiva-la od kredita, a 1,5 odsto od štednje u bankama ili po osnovu premija osiguranja. Na jugu i istoku Srbije u porodičnim primanjima udeo ban-karskih pozajmica je bio 0,3 od-sto, a štednje 6,3 odsto. Štednja je u mesečnim budžetima domaćinstava u Beogradu učestvovala sa 2,1 od-sto, a u zapadnoj Srbiji sa 3,9 odsto.

Zabrinjavajući su podaci da u pri-hodima domaćinstava raste učešće penzija, a opada udeo plata. Najveći udeo u ukupnim prihodima čine zarade iz redovnog radnog odno-

sa – 40,4 odsto, a pre godinu dana to učešće je bilo 45,6 odsto, dok je udeo penzija povećan sa 30 na 34,2 odsto. U decembru prošle godine najveće prosečne zarade isplaćene su u beogradskoj opštini Vračar - 63.807 dinara, a najniže u Doljevcu , u Nišavskom okrugu – 23.557 di-nara, zatim u Arilju 24.919 dina-ra, Plandištu - 24.958 dinara, Rači - 25.710 dinara i Malom Crniću - 25.813 dinara.

Život složeniji od statistikeUpitan da prokomentariše nave-

dene podatke, ekonomista Miroslav Zdravković kaže da se na osnovu statističkih podaka o udelu šted-nje i kredita u ukupnim prihodima domaćinstava ne mogu preciznije objasniti regionalne razlike u po-gledu štednje i zaduživanja. Za to je, prema njegovim rečima, potrebno mnogo više podataka, pre svega o dopunskim zaradama, doznakama iz inostranstva, kao i uporedno pra-ćenje udela štednje u mesečnim pri-hodima u dužem periodu.

Podaci o strUktUri Prihoda domaćinstava U srBiJi

Što manja plata to veća štednja


banke

U Srbiji zvanično radi 1,74 milio-na stanovnika, a 1,68 miliona pri-ma penzije koje u proseku izno-se 22.000 dinara. Procenjuje se da bi veliki broj građana teško mogao da podmiri sve potrebe bez pomo-ći rođaka i prijatelja iz inostrastva, koji godišnje u Srbiju pošalju izme-dju tri i pet milijardi evra. Oko tri od-sto srpskih porodica preživljava za-hvaljujući pomoći rođaka sa sela, a 1,1 odsto od dotacija iz inostranstva. Dobar deo tih doznaka stiže na jug Srbije, odakle je radno sposobno stanovništvo odlazilo u inostranstvo „trbuhom za kruhom“ i to delimično objašnjava veći udeo štednje u uku-pnim prihodima domaćinstva u tom delu zemlje, odnosno kako preosta-je novac da se oročava u banci.

U Erste banci ističu da su podaci o štednji po regionima razlikuju, u za-visnosti od toga gde banka ima naj-veći broj filijala i prema kojim klijen-tima je usmerena.

„Ako bismo posmatrali Beograd i okolinu kao jednu celinu, Novi Sad i okolinu kao drugu, osta-

tak Vojvodine kao treću i central-nu Srbiju kao četvrtu, najveći uku-pan iznos depozita u odnosu na broj aktivnih klijenata je u beograd-skim filijalama. Sledi Novi Sad, za-tim Vojvodina i na kraju central-na Srbija. S druge strane, najve-ći odobreni iznos gotovinskih di-narskih kredita u odnosu na broj aktivnih klijenata je u centralnoj Srbiji, za kojom sledi Beograd, i onda Vojvodina i Novi Sad. Slično važi i za kredite za refinansiranje. Naravno, razlozi zbog kojih su tren-dovi ovakvi su kompleksni i ne bi se mogli svesti na samo jedan ili dva“, kažu u Erste banci.

Nema prosečnog profila štediše, ukazuju u Udruženju banaka Srbije, ali se na osnovu pojedinih istraži-vanja može zaključiti da su više od polovine štediša zaposleni i oženje-ni muškarci starosti oko 50 godina. Građani stariji od 60 godina kao ra-zlog štednje navode želju da unuci-ma obezbede školovanje, srednja ge-neracija pretežno štedi za putovanja ili uređenje kuća i stanova, a mlađih

od 30 godina je među štedišama ma-nje od pet odsto.

starost, mudrostPsiholog Vesna Bogdanić sma-

tra da se ne može govoriti o ge-neralnoj sklonosti žitelja određenog podneblja ka štednji ili zaduživanju. „Štednja i navike u trošenju novca mogu se posmatrati na osnovu soci-ološkog i psihološkog profila lično-sti a ne karakteristika određene gru-pe. Različit je doživljaj ljudi o tome sa čim raspolažu – nekom je i malo nov-ca mnogo, a drugima je i mnogo ne-dovoljno za njihove potrebe. Zatim, neko štedi da bi ostavio potomcima, drugi da imaju za slave, svadbe i sa-hrane, treći da kupe bolja kola ili ve-ći stan. Takođe, neko je iskusio glad i neimaštinu i od ono malo što ima odvaja da bi imao u slučaju nepred-viđenih okolnosti, a drugi koji imaju velika primanje ne znaju šta je nema-ti i ne odvajaju za štednju, troše sve što imaju“, kaže Bogdanićeva.

Ona objašnjava da stariji ljudi, po-učeni iskustvom, racionalnije raspo-lažu prihodima i da je očekivano da u regionima gde ima više staračkih domaćinstava bude veći udeo šted-nje u ukupnim mesečnim primanji-ma. Sa juga Srbije mladi odlaze u ve-će gradove, pa nije začudjujuće što njihovi roditelji, babe i dede, šte-de, odnosno i bukvalno odvajaju od usta, da bi im pomogli. Velika ekonomska kriza, koja je pogodila i Srbiju, dodatno je , prema rečima Bogdanićeve, uslovila da domaćin-stva koja imaju male prihode troše ono što su prištedela u boljim vre-menima, dok ona sa većim prihodi-ma i dalje imaju dovoljno za život pa štedne rente ne povlače iz banaka.

To je jedan od razloga što je stati-stika prikazala da jug Srbije više šte-di, a razlog što se Vojvodina više za-dužuje, kako tumače bankari, nije zbog preživljavanja već boljeg živo-ta, odnosno ulaganja u biznis. Manji deo tih pozajmica su potrošački kre-diti, a veći deo su investicioni krediti namenjeni porodičnom poslu i pro-širenju gazdinstva.



Primenom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u Srbiji, Alfa i KBC banka platile su kazne zbog jednostrane promene uslova za kredite u otplati, a doneta je i prva presuda u korist građana, jer je banka - pozivajući se na poslovnu politiku - promenila ugovorenu fiksnu maržu. U zemljama iz najbližeg okruženja klijenti tek biju bitku da se donese poseban zakon, a sve je aktuelnija ideja o udruživanju i saradnji bankarskih korisnika iz celog regiona.

Piše: Danijela Milosavljević

Prema zvaničnim poda-cima Hrvatske narod-ne banke, u Hrvatskoj je mali broj pritužbi gra-đana na neregularnost u poslovanju banaka. Za Udruženje „Franak” ko-

je broji 3.500 članova, zvanična sli-ka je daleko od realnosti, a proble-mi sa kojima se građani najčešće su-sreću slični su onima iz ostatka regi-ona: jednostrano menjanje ugovo-rene kamatne stope, nedostavljanje novih otplatnih planova pre prome-ne uslova kreditiranja, netranspa-rentni obračun kamate i nezakonita naplata naknada.

Posebna teškoća, kako ukazuju u ovom Udruženju jeste što je istovre-meno primenjena povećana kamat-na stopa i valutna klauzula za kre-dite u francima, i to u trenutku ek-stremnog povećanja kursa, klijenti-ma koji su blagovremeno obavesti-li banku o smanjenoj kreditnoj spo-sobnosti. Zato i ne čudi da je podi-gnuta kolektivna tužba protiv osam banaka, za koju upućeni ocenjuju da je do sada najveća u Hrvatskoj. Tužba se temelji na kršenju odred-bi Zakona o obaveznim odnosima i Zakona o zaštiti potrošača za odo-brene kredite do 31. decembra 2010. Naknadno se razmatra mogućnost i podizanja posebne tužbe i to za ugovore od 1. januara 2011. jer se na njih primenjuje novi Zakon o potro-šačkom kreditiranju. Evropska ko-misija i Delegacija Evropske unije u Republici Hrvatskoj pratiće ovaj proces, od koga građani mnogo očekuju.

ombudsman glavni zaštitnikOd decembra 2010. u Crnoj Gori

je počeo sa radom Bankarski om-budsman, koji ima glavnu funkciju u zaštiti klijenata od samovolje ba-naka. Kako saznajemo, u pripremi je i poseban zakon sličan Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se primenjuje u Srbiji. Banke su inače obavezne po Zakonu o banka-ma Crne Gore da vode interni po-stupak po prigovoru klijenata ili ži-

ranata i da u pisanoj formi dostave odluku podnosicu prigovora u roku od 30 dana. Ukoliko građani smatra-ju da su dobili neadekvatan odgo-vor i da su im prava i dalje ugrožena, sledeća instanca gde mogu da traže zaštitu je ombudsman.

Pritužbe koje stižu na tu adre-su sugerišu da najviše problema sa bankama imaju žiranti. Bankarskog ombudsmana je tokom 2011. godi-ne kontaktiralo 1.015 građana, od toga 304 klijenata, dok su ostali bi-li jemci. Čak njih 498 je smatralo da su prevareni zbog falsifikata, zlou-potrebe dokumentacije i obmane kod žiriranja, a 213 građana je ta-kođe izrazilo sumnju u prevaru, ia-ko su dali pristanak da budu garan-ti, zbog vraćanja tuđeg kredita i to za prijatelje, rodbinu, kolege s posla, komšije. Njima je dat i savet da, pre-ma Zakonu o obligacionim odnosi-ma Crne Gore, imaju pravo da traže naknadu novca od klijenata čiji kre-dit vraćaju. Ukoliko ne mogu direk-tno da se dogovore, tada svoje pra-vo treba da potraže sudskim putem i tako nadoknade svoj novac koji su dali za otplatu zajma.

„Prigovori klijenata odnosili su se i na nerazumevanje njihovog po-goršanog ekonomskog stanja u od-nosu na vreme kada su uzeli kredit, a nemali broj dao je pritužbe na ne-informisanost o promeni kamatnih stopa, visoke iznose obračunatih ka-mata na kredite u otplati, kao i obra-čun zateznih kamata na kašnjenja”, navodi se u izveštaju bankarskog ombudsmana Crne Gore. Od uku-pnog broja procesuiranih postupa-ka 53 je završeno u 2011. godini, a 12 je preneto u 2012, a u izveštaju se ističe da su banke u Crnoj Gori oz-biljnije shvatile zakonsku obavezu vođenja internog postupka, a i kli-jenti i žiranti ozbiljnije ulaze u zadu-živanje i jemstvo.

Iako je u BiH još pre tri godine ombudsman za zaštitu potrošača doneo 16 smernica i preporuka u sektoru potrošačkih kredita, u koji-ma se kaže da kreditor (banka) mo-ra da donese odluku o jedinstvenoj

ZaŠtita Bankarskih korisnika U srBiJi i okrUŽenJU

Udružuju se i klijenti


banke

metodi izračunavanja promenljive kamatne stope i uslovima za njenu promenu, broj pritužbi građana je u porastu. Naime, ugovori o potro-šačkim kreditima isključivo su tip-ski i potrošač nema uticaj na sadržaj ugovora koji na četiri strane sadrže više od 30 odredbi.

Ombudsman u bankarstvu Republike Srpske dobio je 18 prigo-vora građana nezadovoljnih jedno-stranim povećanjem kamatnih stopa na već odobrene kredite. Zatraženo je pismeno izjašnjenje o navodima nezadovoljnih klijenata, kako bi se razmotrila mogućnost mirnog reše-nja spora. Banke se uglavnom odlu-čuju da takva pitanja rasprave pred sudom.

Inače, proteklih godina nezado-voljni klijenti obraćali su se tržiš-noj inspekciji. Tržišni inspektori u RS su 2009. kontrolisali 61 potrošač-ki kredit u skladu sa Zakonom o za-štiti potrošača BiH, a inspektori su izdali prekršajne naloge i za banku i za odgovorno lice, koji su u sud-skom postupku tokom 2010. ima-li različite epiloge. Zakonom o za-štiti potrošača RS koji je ove godi-ne stupio na snagu propisano je da se, kada je reč o zaštiti prava potro-šača u korišćenju bankarskih uslu-ga, primenjuju odredbe propisa ko-ji nisu u nadležnosti tržišne inspek-cije. Inspektorat RS je sve pritužbe potrošača koje se odnose na krše-nje Zakona o zaštiti potrošača do-stavio Ombudsmanu za zaštitu po-trošača BiH, kako bi pred nadlež-nim sudom pokrenuo postupak za nadoknadu štete.

raste broj prigovoraA pravdu na sudu u Srbiji je

potražilo oko stotinak građa-na, klijenata banaka. Razlog zašto ih nije više leži u či-njenici da rešavanje spo-ra u proseku traje oko godinu dana, a u star-tu treba računati na troš-kove od oko 700 evra. Procedura nalaže da kli-jent prvo podnese pisme-

ni progovor banci, koja je dužna da u roku od 30 dana odgovori. Sledeći korak je obraćanje Centru za za-štitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije. Banka ima rok da za osam dana obavesti NBS o svom stavu.

Prekretnicu u zaštiti klijenta ipak predstavlja Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je donet 5. decembra 2011. godine. U Izveštaju o radu Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga za pr-vi kvartal ove godine kaže se da je NBS primila 473 prigovora na rad fi-nansijskih institucija, 213 preuranje-nih prigovora, 281 pitanje, a 5.453 poziva upućeno je Informativnom centru. Najveći broj prigovora od-nosi se na rad banaka, čak 91 odsto. Broj prigovora je veći za 73,3 od-sto u poređenju sa istim periodom prošle godine, čemu je doprinelo donošenje Zakona o zaštiti korisni-ka finansijskih usluga. Od ukupnog broja prigovora 36 odsto se odnosi-lo na primenu pojedinih odredaba ovog Zakona.

Problemi na koje se građani ža-le su raznovrsni – od primedbi na izveštaj kreditnog biroa, različite ti-pove izveštaja iz same banke, zah-teva za pojašnjenje revalorizacije i obračuna kod nekih proizvoda, pa do postupaka pojedinih zaposlenih, navodi Tatjana Milijančević,

PR u banci Sosijete Ženeral i doda-je: „Iako u manje od polovine slu-čajeva zaista postoji problem koji je potrebno otkloniti, smatramo da klijent u svakom trenutku ima pra-vo da traži preciznu informaciju ili objašnjenje, pa pažljivo analiziramo svaki dopis”. Prema rečima Mirjane Đorđević, eksperta za razvoj pro-izvoda Volks banke, odgovori na prigovore koje su klijenti direktno uputili banci pripremaju se uvek u propisanom roku od 30 dana, a najčešće mnogo ranije, dok njen kolega Vladan Vilotijević, direktor razvoja u sektoru za stanovništvo Eurobanke EFG ocenjuje da je zašti-ta klijenata u Srbiji generalno na vi-sokom nivou. U prilog tome navo-di činjenicu da u Evropskoj uniji za-štitu klijenata obavlja ombudsman, dok je ta oblast kod nas regulisana odlukama NBS i aktivnim učešćem u pronalaženju rešenja mirnim pu-tem - medijacijom.

I pored toga, kao i u susednoj Hrvatskoj, u Srbiji sve više jačaju i udruženja klijenata. Takvo jed-no je i „Efektiva”. Dejan Gavrilović, njen predsednik, kaže da su u stalnom kontaktu sa Udruženjem „Franak”, a imaju i komunikaciju sa kolegama iz BiH. Uspostavlja se re-gionalna saradnja, ukazuje naš sa-govornik, a u planu je i sastanak

na kome će se precizirali de-talji zajedničkog delo-

vanja.

Učešće loših odnosno NPL

kredita (dospelih obaveza

neizmirenih u roku od 90

i više dana) u kreditnom

portfoliu banaka u Srbiji u poslednjih

nekoliko godina beleži dramatičan rast. U

obraćanju javnosti 12. aprila 2012. godine

guverner Narodne banke Srbije dr Dejan

Šoškić izneo je podatak da je učešće

problematičnih kredita u ukupnom

portfoliu banaka (po bruto principu)

u februaru 2012. iznosilo 19,4% (8,4%

stanovništvo i 24,6% privredna društva).

Ovaj trend nije specifičnost Srbije već

je prisutan i u svim zemljama okruženja

kao i u delu EU (Grčka, Španija, Portugal,

Slovenija i dr.).

Ovakvo stanje nametnulo je pitanje

adekvatosti evidentiranja i upravljanja

ovim delom podataka u bankama kao

i upravljanja strategijom i aktivnostima

preduzetim u cilju naplate potraživanja i

svođenja gubitaka na najmanju moguću

meru.

Kao rezultat analize ovih potreba

banaka, Belit d.o.o. je razvio i ponudio

bankama sRisks – NPL management tool

koji obuhvata:

– Praćenje plasmana kod kojih klijent

nije u mogućnosti podmirivanja

obaveza po dogovorenim uslovima

(NPL)

– Evidentiranje preduzetih aktivnosti

internih i eksternih učesnika u cilju

naplate potraživanja

– Menadžment kolaterala

– Procenu umanjenja vrednosti

potraživanja (impairment)

– Merenje i evidentiranje nastalih

gubitaka po osnovu umanjenja

vrednosti NPL kredita

– Definisanje i merenje efikasnosti

restructuring i work-out strategije

Iz core sistema banke po dogovorenom

protokolu u sRisks se vrši transfer

podataka o klijentima čije su obaveze u

NPL statusu i nadalje se ovim klijentima

banke bave lica koja su zadužena za

naplatu potraživanja. Od opštih podataka

o klijentu prate se:

– Trenutni ekonomski položaj

– Hronologija događaja i razlozi

nastanka kašnjenja u otplati duga

– Srategije ublažavanja rizika

– Preduzeti koraci i delegirane aktivnosti

odgovornih lica iz banke

– Ukoliko je strategija oporavak klijenta,

definišu se koraci za reprogram/

restruktuiranje

– Ukoliko je kod klijenta pokrenut

postupak stečaja ili likvidacija,

prati se tok postupka i preduzete

aktivnosti banke koje moraju biti

unutar zakonom predviđenog roka

U okviru klijenta za svaku pojedinačnu

partiju analizira se mogućnost naplate

procenom naplativosti sredstava

obezbeđenja (kolaterala), praćenjem

potencijalnih nekolateralnih priliva i

izračunavanjem parametara za iskazivanje

potencijalnih gubitaka kako na nivou

partije, tako i za ceo portfolio klijenta.

Jedinstvena metodologija za obradu

problematičnih portfolia omogućava

banci:

– Da sve analize i procene vrednosti

budućih novčanih tokova budu

precizno objašnjene i dokumentovane

– Obračun sadašnje vrednosti

procenjenih budućih novčanih tokova

primenom efektivne kamatne stope

– Obračun prihoda od kamata nakon

umanjenja vrednosti (tzv. unwinding)

– Da obračun ispravke vrednosti

bilansne aktive i rezervisanja za

gubitke po vanbilansnim stavkama

bude zasnovan na tačnim i ažurnim

podacima i da uzima u obzir sve

značajne unutrašnje i spoljne faktore

koji mogu da utiču na naplativost

potraživanja

– Analizu loših plasmana na makro nivou,

kao i njihovo grupisanje po raznim

kriterijumima (veličina klijenta, teritorija,

delatnost, organizaciona jedinica banke,

ovlašćena lica banke i dr.)

– Analizu zbirnih podataka o

potencijalnim gubicima banke

– Kreiranje izveštaja za menadžment

banke

Softverski alat sRisks – NPL

management tool implementiran je

u Hypo-Alpe-Adria banci za koju je

deo modula dodatno prilagođavan

poslovnim procesima i organizaciji

banke i od koje je dobijena potvrda

da na kvalitetniji i efikasniji način vrši

obradu problematičnih klijenata i njihovih

neizmirenih obaveza.

Belit d.o.o. je softverski alat sRisks

razvio u okviru sopstvenog razvojnog

tima i u mogućnosti je da ga dodatno

razvija i prilagođava zahtevima banke.

sRisks NPL management tool

Belit d.o.o. Beograd / Obilićev venac 18-20 / Tel : 3282-241, 3223-105 / [email protected]



dragica mihaJlović, član izvrnog odbora i direktor divizije za upravljanje finansijama i trezor Banca intesa

vreme municipalnih obveznica tek dolazi

1I pored činjenice da su od po-četka godine zabeležene oset-ne fluktuacije kursa evra, inte-

resovanje građana i privrede za di-narske kredite nije promenjeno u značajnijoj meri. Svakako da je ne-ophodan preduslov za uspeh pro-cesa dinarizacije, stabilizacija sto-pe inflacije na dugoročnoj osnovi. Očekujem da će napori Narodne banke Srbije u tom pravcu imati pozitivan efekat na rast dinarskih kredita ali i na povećanje dinarske štednje. Banca Intesa snažno podr-žava ovu inicijativu i nastoji da ve-

ćinu kredita plasira upravo u do-maćoj valuti.

2 Krajem prošle godine došlo je do blagog, kratkoročnog porasta štednje u drugim stranim valuta-

ma, ali ne u intenzitetu koji bi uslovio promene u deviznoj strukturi depozi-ta. Međutim, stabilizacija kretanja kur-sa evra prema ostalim valutama oči-gledno da je umanjila interesovanje klijenata za konverziju evro depozita u druge strane valute.

3 Novi Sad i Pančevo su jedi-ni gradovi u našoj zemlji koji su do sada izdali municipalne

obveznice, i kao pokrovitelj emisi-je obveznica grada Pančeva, Banca Intesa sadrži ove hartije od vred-nosti u svom portfoliu. Ako želi-mo da Srbija u većoj meri usvoji praksu zemalja čije lokalne zajed-nice na ovaj način obezbeđuju ne-ophodna sredstva za finansiranje rasta, potrebno je da se razvije se-kundarno tržište municipalnih ob-veznica, što će povećati njihovu li-kvidnost i učiniti ih atraktivnijim za investitore.

4 Investiciono bankarstvo u Srbiji još uvek je nedovoljno razvijeno, a uzroke za ovakvu

situaciju treba potražiti u relativno malom broju investitora ali i u ne-dovoljnom broju raspoloživih op-cija za ulaganje. Problem je što na jednoj strani na tržištu postoji za-nemarljivo učešće investicionih i privatnih penzijskih fondova, kao i drugih profesionalnih investitora, a na drugoj je očit nedostatak kva-litetnih hartija od vrednosti za ula-ganje. U takvim okolnostima jasno je da je oročena štednja u banka-ma i dalje najzastupljeniji vid ula-ganja kod nas.

anketa B&F:1 Da li su i koliko su fluktuacije u kursu evra uticale na promenu strukture kredita iz evro u

dinarske? Kakve trendove očekujete

i zašto?

2 Koliko je neizvesnost opstanka evrozone uticala na strukturu devizne štednje (da li se

povećao udeo depozita u švajcarskim francima, dolarima, i koliko)?

3 Da li u svom portfelju imate municipalne obveznice i koliki je njihov udeo? Koliko ih

smatrate atraktivnom hartijom od vrednosti u odnosu na državne obveznice?

4 U šta biste u aktuelnim okolnostima najpre ulagali i kako biste definisali investiciono

bankarstvo u domaćim uslovima?

5 Do koje mere poslovni korisnici koriste usluge iz oblasti elektronskog bankarstva i kakav je

trend u toj oblasti (u vašoj banci)?


banke

5 Banca Intesa ima stalni porast broja klijenata koji prepoznaju prednosti e bankarstva, te smo

tako 2011. u ovom delu poslovanja proširili klijentsku bazu za 13 odsto. Ovaj trend je najuočljiviji među veli-kim preduzećima, gde čak 78 odsto naših klijenata koristi usluge elektron-skog bankarstva, dok je u segmentu malih i srednjih preduzeća taj proce-nat 65 odsto.

vUk Zečević, član izvršnog odbora, eurobank eFg

mere nBs najvažnije za porast dinarskih kredita

1 Najveći efekat na promenu va-lutne strukture kredita odobre-nih stanovništvu i dalje imaju

mere NBS i cena izvora sredstava u pojedinim valutama, što narav-no utiče i na cenu kredita koje ban-ke nude svojim klijentima. Da bi ot-klonili pretnju od gubitaka zbog na-glih promena vrednosti strane va-lute, Eurobanka savetuje svoje kli-jente da se zadužuju u dinarima. Eurobanka je među prvim banka-ma na tržištu ponudila stanovništvu kredite u dinarima, koji danas čine 17,73% našeg portfolia.

2 U Eurobanci je u toku posled-njeg kvartala prošle godine bi-lo neznatno povećano intere-

sovanje za CHF i USD, ali to nije uti-calo na strukturu depozita. I dalje preko 90% građana štedi u evrima.

3 Eurobanka nema u svom por-tfelju municipalne obveznice.

4 Investiciono bankarstvo je ge-neralno u Srbiji bilo slabo ra-zvijeno i pre ovog kriznog pe-

rioda. Srbija je jedina zemlja u regi-onu koja nije imala niti jedan IPO – inicijalnu javnu ponudu. Slaba razvi-jenost tržišta kapitala je terala privat-ne kompanije da traže izvore dodat-

nih sredstava kod banaka, ili direk-tno od stranih partnera. Nekoliko velikih privatnih firmi su izrazile zainteresovanost da povećaju ka-pital putem javne ponude, ali pre-ko berzi van granica Srbije, poput Varšavske ili Londonske. Zakonska regulativa je do nedavno bila tako-đe destimulišući faktor, jer su pro-cedure IPO-a bile komplikovane i neusaglašene sa evropskim standar-dima i zahtevima investitora. Novi Zakon o tržištu kapitala bi trebalo donekle da otkloni nedostatke, ali ostaje problem sveukupno loše in-vesticione klime usled ekonomske krize u Evropi.

5 Iako pojedini propisi još uvek ne dozvoljavaju potpun pre-lazak na ovaj vid poslovanja

(određene transakcije zahtevaju sla-nje dokumenata u skeniranoj formi ili čak fizičku dostavu istih), zbog či-njenice da je najveći broj servisa ko-je banke nude putem mreže ekspo-zitura dostupan i putem elektron-skog bankarstva, broj poslovnih ko-risnika koji se opredeljuju za poslo-vanje putem ovog kanala u stalnoj je ekspanziji. Kod nas oko 60% prav-nih lica ima otvoren nalog za elek-tronsko bankarstvo.

Branislav radovanović, zamenik predsednika izvršnog odbora Unicredit Bank srbija a.d.

„dinarizacija“ gotovinskih kredita

1 Valutnu strukturu kredita još uvek dominantno opredelju-je visina kamatne stope. Iako

su fluktuacije kursa u prvoj polovi-ni ove godine povećale interesova-nje poslovnih korisnika za dinarske kredite, ne možemo u kratkom ro-ku, u uslovima dvocifrene kamatne stope na dinarske kredite očekiva-

ti značajniju dinarizaciju kredita. Sa druge strane, dinarsko kreditiranje stanovništva ima primat u segmen-tu gotovinskog kreditiranja i potro-šačkih kredita. Trenutno 99% no-voodobrenih gotovinskih kredita u UniCredit Banci su čisto dinarskog karaktera. Ovaj trend će se nastaviti i u narednom periodu. Na “dinariza-ciju” gotovinskog kreditiranja utica-li su smanjenje referentne kamatne stope NBS, način kalkulisanja racija kreditne zaduženosti klijenta, kao i svest stanovništva o izloženosti os-cilacijama deviznog kursa, ukoliko su korisnici indeksiranih kredita u stanoj valuti. Drugi bitan segment kreditne aktivnosti u sektoru sta-novništva su stambeni krediti, u ko-jem i pored inicijative NBS nije us-postavljeno tržište dinarskih stam-benih kredita.

2 Neizvesnost opstanka Evrozone nije uticala na struk-turu devizne štednje građana.

Valuta u kojoj građani štede u najve-ćoj meri je evro. Ono što je prime-ćeno u proteklom periodu je trend rasta poverenja u bankarski sistem i spremnost štediša da svoj novac po-lože i na duži vremenski period. Sve je veće interesovanje za štednju na periode od preko 12 meseci.

3 Prva municipalna obvezni-ca Grada Novog Sada izdata je prošle godine uz pokrovi-

teljstvo UniCredit Banke, koja je aplsolutni lider na poslovima po-kroviteljstva municipalnih obve-znica. Trenutno ovaj tip obveznica čini oko 15% portfelja hartija naše banke. Sekundarno tržište držav-nih obveznica je izuzetno plitko i nelikvidno, dok sekundarno trži-šte municipalnih obveznica goto-vo i da ne postoji. Trenutno mu-nicipalne obveznice nisu atraktiv-nije od državnih u pogledu prino-sa, ali je realno očekivati promenu



trenda sa daljim razvojem tržišta i novim emisijama.

4 Strateški sektori razvoja Srbije u budućnosti jesu energetika, posebno područja energet-

ske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, poljoprivreda i industrija hrane. Investicije u mini hidro, so-larne elektrane, vetro elektrane, in-tenzivnu poljoprivrednu proizvod-nju i industriju hrane će dominira-ti privatnim sektorom uz podršku banaka.

5 Većina poslovnih klijenata UniCredit Banke koristi uslu-ge elektronskog bankarstva.

Internet bankarstvo je konstantno vođeno inovacijama u pogledu si-gurnosti i pružanja novih, moder-nijih rešenja, a UniCredit Banka je proglašena za vodeću Internet ban-ku u zemljama CIE u 2011 (Best Internet Bank Award 2011 Global Finance).

vladimir čUPić, predsednik izvršnog odbora hypo alpe-adria-Bank a.d. Beograd

Potresi u evro zoni nemaju uticaj na deviznu štednju

1 Fluktuacije evra nisu uslovile promenu strukture odobrenih kredita. Iako se moglo očekiva-

ti da će depresijacija dinara usloviti povećanju tražnju za dinarskim kre-ditima, to se još uvek nije desilo.

2 Neizvesnost opstanka evrozo-ne se nije bitnije odrazila na strukturu devizne štednje u

Srbiji. Posmatranjem strukture de-vizne štednje najveće učešće ima

štednja u evrima koja se u poslednje četiri godine kreće na nivou od oko 92% (91,6% u martu 2012), potom sledi štednja u američkim dolarima od oko 5% (4,3% u martu 2012.), pa u švajcarskim francima od oko 2% (2,4% u martu 2012).

3 Municipalne obveznice tre-nutno nisu deo porfelja Hypo Alpe-Adria banke. Tržište muni-

cipalnih obveznica je u Srbiji poče-lo sa razvojem pre nepune dve go-dine, tako da će verovatno u nared-nom periodu doći do značajno ve-ćeg broja emisija ove vrste obvezni-ca širom Srbije.

4 Svakako bi trebalo ulagati u energetiku, poljoprivredu, in-frastrukturu i obrazovanje.

Međutim, generalno gledano, in-vesticiono bankarstvo u domaćim uslovima ne postoji.

5 Veliki broj građana i pravnih li-ca koristi elektronsko bankar-stvo i primetan je stalan trend

rasta u ovom segmentu. Samo u martu 2012. godine, oko 57 odsto svih transakcija pravnih lica izvrše-no je putem elektronskog bankar-stva Hypo Alpe Adria banke.

sonJa miladinovski, član izvršnog odbora societe generale srbija:

očekujemo češće emisije dužničkih hartija od vrednosti

1 Više je faktora uticalo na rast dinarskih kredita. Kao prvo - postepeno snižavanje bazne

dinarske stope. Lakše je odlučiti se za pozajmicu u dinarima ako je razlika između baznih stopa 7-8% ili čak i manja nego ako je razli-ka značajno veća od 10%. Što ovaj trend bude značajniji u budućno-sti, to će se klijenti lakše odluči-vati za kredite u domaćoj valuti. Ilustracije radi, samo u poslednjih

šest meseci u Societe Generale Srbija, preovlađujuća produkcija novih gotovinskih i potrošačkih kredita stanovništvu je upravo u dinarima i očekujemo da se taj trend nastavi.

2 Interesantno je da u Srbiji, za razliku i od same EU zone, u kojoj se na primer pojavio

izvestan interes za štednjom u ne-kim drugim valutama, kao sto su funte, dolari, australijski i kanadski dolari, norveške krune, švajcarski franci, ovaj faktor nije previše uti-cao na promenu strukture devizne štednje. Štediše u Srbiji su ostale verne evru i promene u strukturi ukupne štednje su bile neznatne. Tokom prošle godine, u Societe Generale banci je povećana uku-pna štednja za više od 120 miliona evra, od čega je pretežni deo bio upravo u evrima. Iako smo imali veoma atraktivne ponude i za do-lare, franke i funte (da bismo izaš-li u susret građanima koji su mož-da želeli da se „obezbede“ na taj način), udeo štednje u ovim valu-tama se nije značajno promenio u odnosu na prethodne godine. Značajno smo povećali dinarsku štednju i to za oko milijardu dina-ra (ili 10 miliona evra u dinarima).

3 Trenutno nemamo u našem portfelju municipalne obvezni-ce, ali to ne znači da ih nećemo

imati. Mi smo sa svoje strane, kao je-dan od lidera na tržištu, početkom maja emitovali prvu bankarsku du-goročnu dinarsku obveznicu u izno-su od 1,7 milijardi dinara (ili 15 mi-liona evra). Interes je bio ogroman, čak 167% veći od nominale vred-nosti, odnosno 2,8 milijardi dinara. Hartija je bila namenjena profesio-nalnim, kvalifikovanim investitori-ma, kao što su osiguravajuća druš-tva i banke, te stoga očekujemo da će se njome ubrzo trgovati na se-kundarnom tržištu.


banke

4 Sa razvojem finansijskog sekto-ra u Srbiji očekuje se rast osta-lih usluga iz domena investici-

onog bankarstva a posebno usluga koje se odnose na inicijalne javne ponude (IPO), LBO transakcije (od-nosno transakcije kupovine društa-va koje su finansirane na bazi finan-sijske snage predmeta akvizicije), ali i češće i obimnije emisije dužničkih hartija od vrednosti.

5 Trenutno, elektronski nalozi či-ne više od dve trećine uku-pnih naloga, što je dobar znak

da klijenti u Srbiji lako i brzo prihva-taju novine. Klijenti pravna lica kori-ste napredne aplikacije e-banking-a sa velikim brojem funkcija i moguć-nošću povezivanja sa njihovim raču-novodstvenim sistemima. Mali kli-jenti koriste e-banking rešenja, ko-ja obezbeđuju optimalan balans iz-među njihovih potreba i mogućno-sti s jedne strane i jednostavnosti za upotrebu, s druge.

slavko carić, predsednik izvršnog odbora erste Banke

i mali daju prednost elektronskom bankarstvu1 Za sada nema većih pritisaka

u ovom pravcu, ali ukoliko se trend rasta kursa nastavi mo-

guće je da će se pojaviti i takve tendencije. Najpopularniji krediti za stanovništvo, gotovinski i za re-finansiranje, ionako su već nekoli-ko godina traženi gotovo isključi-vo u dinarima. Kod korporativnih klijenata reč je uglavnom o kredi-tima vezanim za evro, s tim da je moguće da zbog značajnih fluktu-acija kursa dinarski krediti za pri-

vredu postanu poželjniji nego do sada.

2 Osim jednog kratkotrajnog ta-lasa konverzije EUR u CHF i USD u četvrtom kvartalu proš-

le godine, uglavnom od strane sta-novništva, nisu primećene značajni-je oscilacije u ovom pravcu.

3 U svom portfelju nemamo mu-nicipalne obveznice. Domaće tržište municipalnih obvezni-

ca je u povoju tako da se tek na duži rok može očekivati da one postanu značajniji oblik ulaganja. Municipalne obveznice koje su do sada izdate nisu bile atraktivnije od državnih.

4 Naš poslovni model podrazu-meva fokusiranje na osnovne bankarske poslove, prikuplja-

nje depozita i kreditiranje stanov-ništva i privrede tako da to ima pri-oritet u odnosu na različite oblike investiranja.

5 Što je klijent veći, to ima i više potrebe za tim načinom obav-ljanja poslova, uglavnom preko

Halcom rešenja koje je u našoj po-nudi. Kod naših klijenata sa preko milion evra prometa, oko četiri pe-tine naloga se obavlja elektronski. Kod malih preduzeća taj procenat je manji ali je i kod njih trend rastući.

Borislav strUgarević, član izvršnog odbora marfin banke

dinarski krediti za refinansiranje

1 Fluktuacije u kursu evra svaka-ko utiču na odluke klijenata da se opredeljuju za kratkoročne i

gotovinske kredite u dinarima jer u istoj valuti primaju zarade. Ne utiče samo pad vrednosti dinara na ovu odluku, ona je potpomognuta time da za ove plasmane nisu potrebni učešće ili depozit. U nameri da obje-dine svoje kreditne obaveze, klijen-ti kod nas u poslednje vreme često uzimaju dinarski kredit za refinansi-

ranje i tako smanjuju mesečna zadu-ženja i otplaćuju kredit u dinarima.

2 Naši klijenti kao i većina gra-đana Srbije imaju poverenja u evro i štede u ovoj valuti.

Samim tim što smo mi kao zemlja deo evrozone, trasakcije se vezuju za kurs evra. Primetno je da se kli-jenti više opredeljuju za kraće roko-ve na koje vrše oročavanja i za de-pozitne prozvode kao sto je šted-nja po viđenju gde svojim sredstvi-ma mogu raspolagati u kratkom vremenskom roku, što znači da im je osnovni motiv sigurnost u odno-su na visinu kamatne stope.

3U svom porfoliu nemamo mu-nicipalne obveznice.

4 Trenutne okolnosti nala-žu oprez i konzervativan pri-stup ulaganjima. Poslovanjem

u ovoj oblasti dominiraju među-bankarske pozajmice, kupovina blagajničkih zapisa Narodne ban-ke Srbije i plasmani u državne har-tije od vrednosti. Ponuda hartija od vrednosti na tržištu Srbije je skro-mna i kao takva opredeljuje i inve-sticiono bankarstvo kod nas. Visok rizik i nedovoljna aktivnost tržišta hartija od vrednosti u poslednje dve godine uticale su na skroman razvoj investicionog bankarstvo u Srbiji koga karakterišu sporadični projekti. Razvoj investicionog ban-karstva kod nas je moguće unapre-diti poboljšanjem zakonske regulati-ve u oblasti obezbeđenja neophod-nih garancija i mehanizma naplate.

5 Ubrzan poslovni ritam nameće čak i tradicionalnim poslovnim korisnicima korišćenje ovog sa-

vremenog načina komuniciranja kli-jenta sa bankom. Osnovna prednost elektronskog bankarstva je efika-snost. Brz protok informacija, trenu-tan uvid u promet i stanje na raču-nu ili kursne liste učinili su ovaj ser-vis neophodnim.



Ono što je sociološki neshvatljivo je da gubitke pohlepnih menadžera, onih koji su delili bonuse i ulazili u rizike, plaćaju poreski obveznici širom sveta od Amerike preko Evrope. To pokazuje koliko je zapušten problem u bankarskoj industriji, koliko je čudna simbioza banaka i države, gde poreski obaveznici plaćaju ceh ubrizgavanja novca u bankarski sistem. Samo ECB je upumpao hiljadu milijardi evra za trogodišnje operacije refinansiranja banaka po ceni od 1% godišnje, što znači da će se odloženi efekti inflacije opet preliti kao inflatorni porez na građane u evrozoni pa i na nas u Srbiji kao vlasnike evra, kaže dr Đorđe Đukić ekonomista, u intervjuu za Biznis i Finansije.

Piše: Tanja Jakobi

„Očigledno je da će se trošak vere u neoliberalni pristup svemoći trži-šta svesti na to da će gubitke privat-nih institucija snositi građani koji ni-su ni krivi ni dužni, što za mene kao ekonomistu, koji pripada sasvim drugačijoj školi, koja kaže da je in-tervencija uvek nužna samo je pita-nje da li imate dovoljno fine instru-mente, neprihvatljivo. Nemojte bi-ti iznenađeni masovnim protestima od „Okupirajmo Vol Strit” do nemi-ra u evropskim zemljama. Ljudi ne prihvataju takvu socijalnu neprav-du da tokom krize dolazi do daljeg bogaćenja bogatih i siromašenja već osiromašenih, u čemu su banke sa-mo transmisija u tom procesu”, kaže ovaj ekonomista.

U stručnim krugovima je ve-oma aktuelno preispitivanje uloge ekonomista, uloge matematičkih modela na koje su se oni oslanjali i „zaborav” činjenice da je ekonomija društvena nauka koja u svom foku-su ima ljude i prosperitet zajednice.

Đ. Đukić: Ova kriza je potvrdi-la da i modeli i kvantitavna apara-tura kojom se mere rizici nije per-fektna kao što su tvrdili njeni auto-ri. Kreatori tih modela su izgubili iz vida osnovnu stvar, a to je da u eko-nomiji model može biti samo po-moćno sredstvo za kvalitetno, kva-litativno znanje koje postoji u mi-kroekonomiji, o relacijama koje po-stoje u mikrostrukturi banaka, kom-panija, država, javnih finansija i u monetarnoj sferi. I Bazel III standar-di u bankarstvu, kojim se ispravlja-ju propusti Bazela II, orijentisanog na to da banke iskažu što manji mo-gući zahtevani kapital pod uslovom da dobro upravljaju rizicima, poka-zuje povratak na konzervativnu lo-giku da je za banku najbolji štit, po-sle rezervisanja, visok koeficijent adekvatnosti kapitala. Takvih bana-

ka koje su se držale rigoroznih stan-darda ima, i njihovi akcionari su na-gradili takvu njihovu politiku. Oni nisu požurili da od danas do su-tra ostvare profite i podele bonu-se, već su negovale ozbiljan pristup prema klijentima i ulagale u buduć-nost. Njima rejting agencije nema-ju šta da kažu, jer su fundamenti nji-hovog poslovanja stabilni, bez obzi-ra na ocene koji im dodeljuje ova ili ona agencija.

Pa ipak, rejting agencije su iza-zvale mnogo potresa na tržištu spu-štajući rejting poznatih banaka za koje se verovalo da su vrhunska imena, a malo pre krize španske Bankie spustile su i rejtinge špan-skih i italijanskih banaka. Koliko su rejtinzi danas važan signal na trži-štu?

Đ. Đukić: Kriza u evrozoni zaoš-trila je dva pitanja: prvo, tržište nov-ca ili međubankarsko tržište poka-zali su da finansijska tržišta ne ve-ruju političarima i najavama mera koje će preduzimati. I drugo, da vi-še ne veruju u ocene rejting agenci-ja kao informaciju bitnu za donoše-nje odluka, već ih primaju kao post festum konstataciju stanja. U takvim uslovima, tržišta reaguju hirovito na podlozi straha zbog neizvesnosti šta još može isplivati kao problem, kao što se nedavno dogodilo sa ot-krićem gubitaka JP Morgana. U ne-dostatku valjanih informacija regu-latora i rejting agencija, tržište je se-bi našlo alternativni signal na privat-nom tržištu kredit difolt svopova ili svopova u pogledu neizvršenja oba-veza. Koliko god bilo nelikvidno, to tržište daje suptilniju sliku očekiva-nja aktera na tržištu o riziku koji je sadržan u tome šta jedna banka ra-di. Ako je kredit difolt svop u uzla-znoj tendenciji, očigledno je da trži-šte percepira da je ta banka izlože-

ĐorĐe ĐUkić, profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu

Faktor strah


banke

na većem kreditnom i tržišnom ri-ziku. Ovakva promena nagoveštava i revolucionarnu redefiniciju uloge rejting agencija u smislu njihove bu-duće funkcije. S tim u vezi, veoma je značajna informacija da je Danska, zemlja sa sređenim javnim finansi-jama, odlučila da otkaže usluge S&P prema jednoj njihovoj banci, jer je stala na stanovište da određivanje rejtinga predstavlja remetilački fak-tor koji nije u vezi sa dobrim funda-mentima poslovanja banke. Danska će kao predsedavajući EU u nared-nih šest meseci tražiti da se redefi-niše i stavi u novi okvir uloga rejting agencija,” kaže dr Đukić.

Banke u evrozoni su u žiži in-teresovanja i stručne javnosti i poli-tičara i štediša u bankama, ne samo grčkih ili španskih nego i naših.

Đ. Đukić: Za Evropsku central-nu banku i evrozonu nastupa kriti-čan momenat, ili će ECB ostati veo-ma rigidna, kao naslednica tradicije Bundesbanke, ili će, što je verovatni-je pred potrebom ekonomskog ra-sta potpuno otvoriti šalter i štampa-ti novca koliko god bude zatrebalo. Ovo drugo smo već delimično vide-li kada je ECB tajno odlučila da sta-vi na raspolaganje grčkim bankama 100 milijardi dolara da bi rešila pro-blem odliva sredstava i likvidnosti u

toj zemlji. Ukoliko bi ECB prestala sa takvom podrškom, nastao bi ma-sivan odliv kapitala. Tu više nije pi-tanje Grčke kao Grčke koja učestvu-je sa 2 % u BDP evrozone, nego či-njenica da bi se taj talas, kao što već delom i jeste, preneo na Španiju i Italiju. Samo u Španiji ima 445 mili-jardi evra depozita stranih lica. Kad se tome dodaju i domaći depoziti, jasno je kolika je ranjivost španske bankarske industrije na beg kapita-la. U čitavoj zoni evra, depoziti stra-nih državljana iznose 3,2 hiljade mi-lijardi evra. U slučaju da investito-ri iz straha krenu da povlače depo-zite, ECB nema drugo rešenje nego da potpuno otvori svoj šalter i po-plavom novca spreči sistemsku kri-zu ili kolaps čitave evro zone.

Pritom, ne smemo da izgubimo iz vida da je evrozona politički pro-jekat. Ne sumnjam da će EU zale-ći iza političkog projekta evrozone. Pitanje je modaliteta kako će ove članice poput Grčke izaći iz evrozo-ne, dok će se na drugoj strani krista-lizovati jedno jako jezgro koje pri-rodno gravitira jakoj valuti. U ovom trenutku, tržište novca ne reaguje ta-ko plahovito, kao što bi se očekiva-lo, na mogući izlazak Grčke iz evro-zone, budući da države i ECB par-ticipiraju sa 70% u grčkom spolj-nom dugu koji je trenutno 266 mi-lijardi evra. Ključno pitanje je pita-nje održavanja likvidnosti, da ne bi došlo do juriša na banke ne samo Grčke, nego i drugih banaka. Otuda će pitanje izlaska ili uvođenja dra-hme politički morati da se premosti sa ECB kao vatrogascem da se pa-nika ne prenese na Španiju i Italiju. Preko Grčke se prelama sve - i poli-tika monetarne unije a i sudbina ba-naka u Grčkoj i u evrozoni.

I kod nas je bilo pomalo nervo-ze, pre svega kod građana koji ima-ju novac u grčkim bankama?

Đ. Đukić: Sreća je da su srpske banke uglavnom dobro kapitalizo-vane, i posle ovog testa verujem da su građani uvereni da je gro njiho-ve štednje na sigurnom mestu. Ne zbog toga što te uloge garantuje ne-



ka institucija, nego pre svega zbog toga što cene činjenicu da do svog depozita mogu da stignu bez ika-kvog oklevanja. Ono što je takođe dobro i u tom smislu možemo reći da je Srbija u dobroj poziciji, jeste da je čvrsta regulativa NBS dosta to-me doprinela da se stanovništvo ne zaduži kao u zemljama u okruženju, iako je bilo slučajeva koji pokazuju da supervizija i kontrola nisu funk-cionisali kako treba.

Šta je uopšte realno očekivati u situaciji kad loše vesti smenjuju jed-na drugu, od pada privredne aktiv-nosti u Indiji i Kini, koji je trebalo da povuče Evropu i SAD, do rekordne nezaposlenosti u EU i pogoršanja si-tuacije u Španiji?

Đ. Đukić: Na kraći rok perspek-tive su sumorne. Ekonomski rast u evrozoni je 0,1%, uz sve probleme koje ima Grčka i recesione tren-dove, verujem da će banke biti ve-oma uzdržane. One koje dobro upravljaju svojim portfoliom će po cenu niskih profita čekati da vide šta će biti sa Grčkom. Ako ECB za-legne iza Grčke - a mislim da će to morati da uradi, bar u delu spre-čavanja paničnog povlačenja de-pozita stanovništva iz banaka - to će biti faktor smirivanja međuban-karskog tržišta. Prvi znak oporav-ka i perspektive za pokretanje eko-nomskog rasta biće intenzivnije tr-govanje na međubankarskom trži-štu. Dok se ne raščisti ko napušta, a ko ostaje u evrozoni, glavna vari-jabla biće strah.

Ako su prognoze za evrozonu tako loše, a banke velikim delom za-bavljene same sobom - bilo zbog gubitaka ili zbog potrebe da se po slovu Bazela III moraju da se doka-pitaliziju - šta onda možemo da oče-kujemo mi, tim pre što su neke stra-ne banke poput Hipo Alpe već naja-vile da izlaze sa ovog tržišta?

Đ. Đukić: Višu cenu kredita plati-ćemo svi svi mi preko visokih kama-ta jer se Bazel II zamenjuje oštrijim Bazelom III koji konstatuje da ban-ke moraju biti dokapitalizovane. Za banke koje su dobro poslovale to je konstanta. Za nas su možda najvaž-nije Unikredit i Erste koje drže ¾ tr-žišta Jugoistočne Evrope. U najgo-rem slučaju možemo da očekujemo stagnaciju bankarske aktivnosti ili čak smanjivanje aktivnosti, jer cen-trale traže od njih ili da se dokapita-lizuju ili da smanje rizičnu aktivu. U zemljama poput Srbije ne može do-ći do smanjenja cene kredita, ona za prvoklasne klijente u najboljem slu-čaju može ostati ista, a za druge veća.

Krediti će biti dostupni uskoj gru-pi klijenata koji se do sada nisu za-duživali i imaju dobru kreditnu isto-riju. Rad sa privredom i sektorom stanovništva skoncentrisaće se na tri do četiri banke, a ostale će vege-tirati jer evrozona neće izaći iz kri-ze tokom 2012. Neke banke će bi-ti prisiljene da izađu sa tržišta, sa-mo je pitanje u tome što sad ne mo-gu da nađu kupca. Tržište je zasiće-no, banke već nemaju kome da pla-

siraju kredite, jer je kreditna istori-ja mnogih kompanija i sektora do-maćinstava očajna. Pogotovo sa as-pekta buduće kreditne sporobno-sti jer svako klizanje kursa vrtogla-vo smanjuje tu mogućnost i čak do-vodi domaćinstva u situaciju da ne mogu da servisiraju ni kredite koji su već uzeli.

Nedavno je najvaljeno da je Dojče banka zainteresovana za Komercijalnu banku. Kako će se po vašem mišljenju vlasnički promeni-ti bankarsko tržište u Jugoistočnoj Evropi. Čini se je uobičajen sled do-gađaja - po kojem austrijske, italijan-ske i grčke banke, kad tržište sazri, zamenjuju nemačke i američke - po-remećen?

Đ. Đukić: Ruske banke već su snažno nastupile na evropskom tr-žištu a očekujem i turske banke. Nasuprot tome, veliki investicioni fondovi će se okrenuti ka istoku i južnoj Americi jer u evrozoni još du-go neće biti značajnijeg rasta. Kad tome dodamo naše lokalne teško-će, teško je zamisliti da će se neki in-vesticioni fond ući u kupovinu do-brih banaka. Područje jugoistočne Evrope počinje da se gubi sa karte velikih igrača u smislu diversifika-cije i očekujem da ono postane pe-riferija.

Ipak, sa sigurnošću se može reći da postoje strane banke u Srbiji koje su čvrsto rešile da ostanu na ovom tržištu i one će negovati svoje odno-se sa klijentima. Među pet banaka u vrhu, takve su sigurno dve.

SERVIS SLANJA NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE VELIKOG BROJA EMAIL PORUKA

www.prosend.net



Kanadske banke uspešnije odolevaju učestalim poremećajima na globalnom finansijskom tržištu nego američke i evropske, pre svega zahvaljujući uspešnom kontrolisanju rizika, kao i konzervativnijoj politici i striktnom nadzoru regulatora. To ih je učinilo sigurnijim za ulagače, a za očekivati je da će pojačana regulativa i ostalima nametnuti strožija pravila, uprkos protivljenjima.

Piše: Miloš Vuković, Vice President, Investment Policy, RBC Global Asset Management

sredinom maja ove godine jedna pogrešna procena koštala je JP Morgan Cha-se & Co skoro dve milijar-de dolara gubitka. Ban-ka je ušla u neke pozicije na tržištu kojima je treba-

lo da hedžuje deo svoje aktive i „za-štiti“ se od negativnih pojava, ali se

ispostavilo da ti derivati nisu bili di-rektno vezani za aktivu, što je iza-zvalo sasvim suprotan efekat. Akcije JP Morgana pale su za 6% po zatva-ranju tržišta, a dan kasnije i dodat-nih 9%, dok je njen kreditni rejting pao sa AA- na A+. Ova loše osmišlje-na i loše izvedena strategija - kako su potom priznali i njeni zvaničnici - ozbiljno je ugrozila reputaciju koju je ova banka uspela da održi na vi-sokom nivou i tokom poslednje fi-nansijske krize. Takođe, ovakav pro-pust finansijskog giganta koji je do juče važio kao sigurno mesto za ula-ganja, uzrokovao je lančanu reakciju - pad akcija ostalih američkih bana-ka kao što su Citigroup, Wells Fargo i Bank of Amerika za 2 do 4%. Time je dodatno aktuelizovano pitanje da li je neophodna pojačana regulacija finansijskog tržišta, kao što su mere protiv rizičnih bankarskih transakci-ja koje pod nazivom Vokerovo pra-vilo treba da stupe na snagu 21. ju-la ove godine.

U prilog stavu da bi finansijskim institucijama u Americi i Evropi do-bro došla dodatna regulativa koja bi ih „zaštitila od samih sebe“ svedo-či i Bloomberg-ova lista 10 banaka koje su najbezbednije za ulaganja, a među kojima nema nijedne američ-ke banke, dok je od evropskih pozi-cionirana samo jedna, i to na dese-tom mestu. Bloomberg je listu obja-vio početkom ove godine, sa slede-ćim redosledom:

- Overseas - Chinese Banking, Singapur

- BOC Hong Kong Holdings, Hong Kong

- Canadian Imperial Bank of Commerce, Kanada

- Toronto-Dominion Bank, Kanada - National Bank of Canada, Kanada - Royal Bank of Canada, Kanada - United Overseas Bank, Singapur - DBS Group Holdings, Singapur - Hang Seng Bank, Hong Kong- Svenska Handelsbanken, Švedska Da bi napravio ovu listu,

Bloomberg je analizirao 78 svetskih banaka sa aktivom preko 100 mili-jardi dolara. Rangiranje je bazirano

na nizu statističkih pokazatelja od kojih je najvažniji Tier 1 - kapitalni racio koji izračunava odnos kapita-la prema rizikom ponderisanoj ak-tivi. Tier 1 kapital uključuje bančine novčane rezerve, obične akcije i ne-ke klase preferencijalnih akcija, ko-je kombinovano mogu da služe kao amortizer za gubitke. Ostali parame-tri odnose se na deo aktive koji pri-pada aktivi u docnji, na visinu depo-zita, kredita, prihoda i rashoda, što sve zajedno daje sliku ukupnog sta-nja, pa shodno tome i broj bodova u postupku rangiranja banke.

Kao i prilikom sličnih rangiranja, i ovom kriterijumima može da se za-meri da su izostavili još neke tržišne parametre kao što su reputacija ban-ke, ukupan kapital kojim raspolaže, spred kreditnih derivata ili opšta međunarodna konkurentnost. Kada bi se i ovi faktori uzeli u obzir teško da bi, recimo CIBC banka (rangira-na kao treća i ujedno najbolje pla-sirana kanadska banka), koja je pot-puno orijentisana na lokalne poslo-ve sa stanovništvom mogla da pari-ra globalnim igračima sa širokom le-pezom finansijskih deltanosti, kao što su RBC ili TD banka. Međutim, cilj ovog rangiranja je bio da se ban-ke uporede prema kvalitetu kapita-la a ne u odnosu na njegovu veliči-nu ili veličinu aktive, odnosno da se odgovori na pitanje koje je u aktuel-nim okolnostima najvažnije za ula-gače: koje su banke u najboljem po-ložaju da izdrže nagle i nepredvidi-ve tržišne poremećaje kojih u po-slednje vreme ima na pretek.

Po čemu se razlikuju kanadske banke

Uočljivo je da na listi dominira-ju kanadske banke, a pitanje šta je doprinelo takvom rejtingu je još za-nimljivije ako se ima u vidu da na-cija od 34,7 miliona ljudi ima sa-mo osam banaka čijim akcijama se trguje na tržištu kapitala, od kojih su dve regionalni kreditori. Same banke kao ključne faktore uspeha navode konzervativnu politiku, či-

naJsigUrniJe svetske Banke

Zaštita od samih sebe


banke

ji je akcenat na upravljanju likvid-nošću i strogom kontrolisanju rizi-ka, kao i striktni regulatorni nadzor jedinstvenog supervizora koji zah-teva da kanadske banke drže nivoe kapitala iznad međunarodnih stan-darda. Kanadski regulator, Office of the Superintendent of Financial Institutions Canada (OSFI) je još početkom 1999. naložio kanadskim bankama da izdvoje najmanje 10% kapitala kao amortizer od gubitaka (u odnosu na 8% koje je propisao Bazel I), što je u to vreme bilo veo-ma nepopularno, ali je zaštitilo kre-ditore od rizičnih poteza koji su pot-kopali druge globalne banke, naro-čito u 2008. godini.

Regulator je postavio i kriteriju-me za kvalitet bankarske aktive, za-htevajući od banaka da drže 75% svog ukupnog kapitala u akcionar-skom kapitalu. U 2010. godini regu-latori su ponovo napisali pravila da bi prevazišli nedostatke koji su se is-poljili u finansijskoj krizi. Ona nala-žu bankama da drže 7% svoje aktive kao jezgro rezerve, ili jezgro akcio-narskog kapitala Tier 1, od 2019. go-dine kada najnovija pravila - pozna-ta kao Bazel III - budu u punoj pri-meni. Od banaka će se zahtevati da imaju minimalni Tier 1 kapital od 6% počev od 2015. godine.

Mada je posedovanje jakog ka-pitala od ključnog značaja, kanad-ske banke će biti uspešne samo ako mogu da prošire svoje delo-vanje. Prema izveštaju “Bloomberg Markets” iz juna prošle godine, šest najvećih kanadskih banaka je od 2008. uložilo 37,8 milijardi dolara

u oko 100 akvizicija u zemlji i ino-stranstvu. Akcije kanadskih bana-ka su se bolje kotirale od akcija juž-no od granice. Tokom protekle če-tiri godine, zaključno sa 31. decem-brom 2011. godine, the Standard & Poor’s/TSX Composite Commercial Banks Industry Index (STCBNK), koji prati osam kanadskih banaka či-jim akcijama se trguje na tržištu ka-pitala, porastao je za 4,8% u poređe-nju sa 56% pada za 24 članice KBW Bank Index (BKX), koji uključuje najveće banke SAD.

Ipak, kanadske banke nisu bile potpuno imune na poremećaje na bankarskim tržištima u SAD i Evropi u proteklih nekoliko godina. CIBC je morala da otpiše preko 10 mili-jardi kanadskih dolara posle finan-sijske krize u SAD, što je više od bi-lo koje druge kanadske banke. CIBC je takođe bila jedna od prvih koje su obnovile svoj bilans stanja pro-dajom 2,4 milijarde akcija devet me-seci pre propasti Lehman Brothers i zamrzavanja tržišta. No, krajnja ra-čunica pokazuje da su otpisi kanad-skih banaka bili tek neznatan deo u ukupnoj sumi od 2.000 milijardi i 800 miliona dolara gubitka koji su proizvele finansijske kompanije ši-rom sveta.

izgledi u ovoj godiniKada se razmatra kakvi su izgle-

di globalnih banaka za ovu godinu, posebno zabrinjava činjenica da je njihova performansa od početka go-dine opala 27,8% u apsolutnim rela-cijama i 16,3% na relativnoj osnovi, te da je bankarski sektor imao sla-

biju performansu samo na vrhuncu globalne finansijske krize 2008. go-dine. Problem globalnih banaka je četvorostruki. To je, pre svega, nei-zvesnost u pogledu izgleda za glo-balni rast, na šta ukazuju najnovi-ji ekonomski podaci. Drugi je što je dužnička kriza u evrozoni ušla u znatno opasniju fazu, u kojoj tržište u cenu počinje da uračunava mogu-ći raspad evra.

Treća opasnost je takozvani rizik zaraze. Uprkos izveštajima sa EU sa-mita od 26 oktobra 2011. godine i stalnih kupovina obveznica koje sprovodi Evropska centralna ban-ka (ECB), rizik zaraze je naglo po-rastao: pri 750 milijardi evra duž-ničkih dospeća u narednoj godi-ni za banke u evrozoni, ako se trži-šta za finansiranje ne otvore i/ili ne budu date državne garancije za roč-no finansiranje, evropski bankar-ski sektor je izložen riziku ‘’divljeg’’ smanjenja svojih bilansa stanja, što ugrožava raspoloživost kredita i mo-že imati za ishod kreditni škripac. Četvrti problem je neizvesnost u po-gledu bankarske regulative, kao što je uticaj Dodd-Frankovog zakona na američke banke, pritisci nemač-ke i francuske vlade da se uvede no-vi porez na finansijske transakcije i definiše rizikom ponderisana aktiva po Bazelu III koju treba da sprove-du Federalne rezerve, kao i nedav-no saopštenje FED-a o narednom, još oštrijem stres testu, koji uključu-je scenario duboke recesije - što da-lje prouzrokuje neizvesnost u u po-gledu distribucije kapitala, odno-sno potencijala za otkup sopstve-nih akcija.

Kad se sve ovo uzme u obzir, za očekivati je da se regulativa na glo-balnom finansijskom tržištu pojača uprkos žestokom protivljenju bana-ka. Ili, kako je rekao jedan američki kongresmen koji se zalaže za veću kontrolu nad bankama: “JP Morgan Chase je, mimo ikakvog uplitanja vladinih instuitucija, zbog pogreš-nih transakcija izgubio pet puta ve-ću sumu nego što tvrde da ih vladi-na regulativa košta“.



Uprkos visokoj inflaciji i manjem privrednom rastu od očekivanog, turski bankarski sektor je i dalje izuzetno atraktivan zbog svoje jake aktive, dobro kapitalizovanog i likvidnog sistema i male izloženosti rizicima sa drugih tržišta. Među zemljama Centralne i istočne Evrope izdvaja se Češka, u čijem bankarskom sektoru opada nivo nenaplativih kredita.Izvor: izveštaji analitičara Erste Grupe

troškovi finansiranja bi-će u narednom perio-du ključna tema za ban-karski sektor u Turskoj. Očekuje se da će, da bi održala finansijsku sta-bilnost, i stabilnosti ce-

na, centralna banka Turske (CBT) nastaviti sa korišćenjem nekonven-cionalnih instrumenata politike, što podrazumeva pritisak na banke na strani troškova. U međuvremenu, na ambijentu u kojem posluju turske banke utiče i visoka inflacija, kom-binovana monetarna politika i ipak sporiji ekonomski rast od očekiva-nog. Prema sadašnjim procenama, turski BDP će u 2012. godini zabele-žiti rast od 3,5%.

Monetarna politika centralne ban-ke u uslovima neizvesnosti oko fi-nansijskih događaja u svetu biće glavni faktor koji će uticati na ma-kroekonomske rezultate Turske to-kom cele godine. Zabrinutost u po-gledu suverenih dugova u perifer-nim zemljama Evrope verovatno će sprečiti CBT da zauzme relaksiran stav o pitanju kamatnih stopa, sve do poslednjeg kvartala godine.

Ipak, turski bankarski sektor je ve-oma atraktivan, pre svega zbog na-cionalnog rasta i visokoregulisanog finansijskog sistema sa jakim funda-mentalnim indikatorima u odnosu na bankarske sektore u svetu. Sa ja-kim kvalitetom aktive, ograničenom izloženošću prema tržištu drugih banaka i dobro kapitalizovanim i li-kvidnim finansijskim sistemom, kao i još uvek niskim nivoima penetraci-je, turske banke su manje izložene globalnim rizicima.

Posle solidnog rasta BDP-a u re-gionu CIE u 2011. godini, očekiva-no usporavanje će ove godine utica-ti na bankarske sektore u Centralnoj i istočnoj Evropi. Međutim, s obzi-rom na širok raspon stopa ekonom-skog rasta i raznovrsnih struktura bankarskih sektora, taj uticaj će se prilično razlikovati od zemlje do ze-mlje. Ono što možemo da kažemo jeste da bi u 2012. godini kvalitet ak-tive mogao da se pogorša u poređe-

nju sa 2011. godinom. Očekuje se da će, kod banaka koje prati Erste, koe-ficijent nenaplativih kredita u 2012. godini porasti za 40 bazičnih poena na međugodišnjem nivou na 8,2 od-sto. U poređenju sa povećanjem od 290 bazičnih poena u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu, to izgle-da prilično savladivo. Štaviše, pred-viđa se da će dinamika rasta priho-da biti pozitivna, sa rastom dobiti pre oporezivanja od 10% u 2012. go-dini, što je takođe posledica rezulta-ta za 2011. godinu koje su imale ban-ke sa izloženošću prema mađarskim deviznim hipotekarnim kreditima a koji su izazvani nekim jednokratnim događajima.

Kod rangiranja bankarskih siste-ma u CIE na vrhu je i dalje Češka Republika. Razlog je relaksirani od-nos kredita prema depozitima od 80%, niska izloženost deviznim kre-ditima od samo 15% i opadanje ko-eficijenta NPL na 6,0% (što je zna-čajno bolji rezultat u odnosu na pr-vi kvartal 2011. godine, kada je nivo nenaplativih kredita dostigao mak-simum).

Poljska bi mogla da zabeleži bo-lje ekonomske rezultate ali je njen bankarski sistem ranjiviji, s obzirom na veću izloženost prema deviznim kreditima od 35% i napregnut od-nos kredita prema depozitima od 112%. Slab zlot tokom druge polo-vine prošle godine značajno je do-datno opteretio korisnike deviznih hipotekarnih kredita u poređenju sa njihovim ranijim ratama. U dru-goj polovini 2011. godine, švajcar-ski franak je apresirao u proseku za 20% u odnosu na drugu polovinu 2010. i 30% u odnosu na drugu po-lovinu 2009. godine. Poređenje sa-dašnje kamatne stope od 1,9% na hi-potekarne kredite u CHF sa nivoom kamatne stope od 2,5% tokom 2009. godine pokazuje samo manju korist od 5% po rati.

Usporavanje privredne aktivnosti u Rumuniji vrši snažan pritisak na kvalitet aktive i troškove rizika ba-naka, i to u znatno većoj meri u po-ređenju sa drugim zemljama CIE.

Bankarski sektori U cie i tUrskoJ

i dalje otporni na izazove


banke

Podaci Narodne banke Rumunije pokazuju da su u novembru 2011. godine koeficijenti NPL (90 dana docnje) i kreditnog rizika (60 da-na docnje) iznosili 14,39% odno-sno 23,62%. Međutim, pokazalo se da su rumunske banke bile otpor-ne tokom opadanja ekonomske ak-tivnosti, sa dobrom sposobnošću da apsorbuju visoke troškove rizi-ka uz operativnu profitabilnost. To objašnjava zašto su domaće banke i dalje dobro kapitalizovane, sa pro-

sečnim koeficijentom solventnosti od 13,4%.

Na ekonomsku aktivnost i položaj banaka u Srbiji veoma će uticati doga-đaji u evrozoni. Eksterni pritisak i ve-oma niska likvidnost u domaćoj eko-nomiji značajno će uticati na poslo-vanje banaka, koje će težiti da zadrže bar postojeću kreditnu aktivnost i da svedu na najmanju moguću meru ne-gativne efekte problematičnih kredi-ta. Sa solidnim nivoima adekvatnosti kapitala i likvidnosti, bankarski sek-

tor Srbije ima veliki potencijal, kao i otpornost na eksterne i interne šoko-ve i dalje pogoršanje kvaliteta kredit-nog portfolija.

Mađarsko bankarsko tržište je vi-še puta trpelo udare. Od sredine prošle godine, ogromna apresijacija CHF prema EUR dovela je do znat-no većih mesečnih rata za domaćin-stva i najverovatnije izazvala finan-sijske probleme većem broju poro-dica nego ranije. Stoga je u ovom periodu porastao broj problematič-nih dužnika, koji je pogurao koefi-cijent NPL naviše u 4. kvartalu 2011. godine i izazvao veća rezervisanja kod banaka. Koeficijent NPL u pr-vom kvartalu je verovatno premašio 15%. Eventualan sporazum između mađarske vlade i MMF-a – EU i ve-rovatan ubrzan rad na ekonomskim reformama mogu da smanje cenu izvora, dok će sporazum sa banka-ma u decembru pomoći da se koe-ficijent NPL održi ili čak i smanji, ve-rovatno do sredine godine.



Razlike između lidera na tržištu i ostatka bankarskog sektora će se najverovatnije produbiti u narednom periodu, kako geografski tako i sa aspekta proizvoda i usluga. U isto vreme, neka međunarodna regulatorna tela počela su da promovišu koncept „deglobalizacije“, pa su pojedine evropske bankarske grupe već počele da se povlače sa određenih tržišta. Istovremeno, i u korporativnom bankarstvu i u poslovanju sa stanovništvom počeli su da se pojavljuju novi akteri: tehnološke kompanije i veletrgovinski lanci.

Piše: Draško Popović, Ernst & Young

Prethodna godina nije ispunila očekivanja ni za globalnu ekonomi-ju ni za bankarski sek-tor. Očekivani privredni rast je izostao, potrošnja i poslovne aktivnosti se

uglavnom nisu oporavile, a zakono-davna i regulatorna tela nisu uspela da uvedu preko potrebnu transpa-rentnost i konzistentnost. Kao rezul-tat, percepcija banaka u javnosti ši-rom sveta se nije poboljšala.

Događaji u Evropi i SAD su zajed-no kreirali potrese koji su uticali ka-ko na razvijene tako i na brzorastu-će ekonomije. Svetska tržišta kapita-la su završila 2011. godinu sa padom od preko 12% i smanjenjem vredno-sti u iznosu preko šest biliona dola-ra. Investitori su stoga ušli u ovu go-dinu sa daleko manje samopouz-danja i daleko više neizvesnosti ne-go u prethodnu. Na samom počet-ku 2012. godine bilo je pozitivnih si-gnala i na razvijenim i na brzorastu-ćim tržištima, ali je nakon toga po-stalo izvesno da će privredni rast bi-ti negativan ili simboličan, a štednja zadržati prioritet u odnosu na po-trošnju i investicije.

Spor oporavak privrede posebno predstavlja izazov za banke. Sa troš-kovima poslovanja koji nastavljaju da se povećavaju i smanjenim oče-kivanjima u pogledu prinosa na ka-pital, ne mali broj banaka se odlu-čio na sveobuhvatne i multidimen-zionalne programe promena sa ci-ljem razvoja i primene novih po-slovnih modela i vraćanja poverenja investitora.

Banke su uglavnom očekivale da će kroz ove sistemske promene pro-laziti u daleko benignijem okruže-nju. Umesto toga, suočene su sa bu-rom izazova i međusobno suprot-stavljenih zahteva u kolebljivim i ne-stabilnim okruženju, lokalno i glo-balno. Ovo navodi mnoge banke na zaključak da sada nije trenutak za odvažne korake već da treba po-smatrati i čekati rasplet događaja, što može da se ispostavi kao kon-traproduktivno jer globalno uspo-

ravanje nije podjednako raspore-đeno u svim industrijama i geograf-skim područjima. Na primer, recesi-ja u Evropi ne podrazumeva da ne-ma rasta u brzorastućim ekonomija-ma Azije ili Južne Amerike. Očekuje se da će se globalni rast nastaviti, mada donekle smanjenim tempom usled ozbiljnog usporavanja u Kini i na Bliskom Istoku. Vlade i centralne banke širom sveta trenutno predu-zimaju nezabeležene mere u poku-šaju da stimulišu privredni rast. Ovo dovodi do toga da u mnogim br-zorastućim ekonomijama kompani-je napreduju jer potražnja nije opa-la kao u nekim razvijenim zemlja-ma. Klijenti od banaka očekuju sa-vete i rešenja za sopstvene poslov-ne izazove sa kojima su suočeni. To pojačava ne samo međusobnu kon-kurenciju između banaka već na tr-žište ulaze i novi pružaoci finansij-skih usluga, kao što su tehnološke kompanije pa čak i veliki trgovač-ki lanci. One banke koje ne budu u mogućnosti da se na vreme prilago-de i razviju odgovarajuću strategiju biće suočene sa rizikom. Pred ban-kama je sada zadatak da na ovaj iza-zov blagovremeno odgovore novim strategijama i pristupom, kako bi očuvale ili uvećale svoje tržišno pri-sustvo, a ključni izazovi uključuju i pitanja u nastavku ovog teksta.

Promene ili rizik od smanje-nja tržišnog učešća. Većina ba-naka se trenutno bori sa upravlja-njem rashodima, rastom i simulta-nim sprovođenjem više programa promena. Mnoge od najvećih svet-skih banaka već su otpočele reali-zaciju značajnih programa restruk-turiranja u cilju smanjenja troško-va i povećanja profitabilnosti, ma-da sa različitim uspehom. Suočene sa neizvesnom budućnošću global-ne ekonomije i teškoćama u pobolj-šanju prinosa na kapital, mnoge fi-nansijske organizacije sada razma-traju mogućnost da sistemske pro-mene odlože ili značajno redukuju njihov obim. U kontekstu trenutnih dešavanja ovakva odluka može biti racionalna ili čak predstavljati jedi-

gloBalni trendovi U Bankarskom sektorU U 2012. i 2013.

U čvoru


banke

no rešenje za neke banke, ali ih na duži rok može dovesti u situaciju da propuste povoljan momenat da iza-đu na tržište sa novom filozofijom, obnove svoju reputaciju i izbegnu opasnost da im tradicionalna ili no-va konkurencija ugroze tržišno uče-šće. Održavanje fleksibilnosti odno-sno sposobnosti da se odgovori na nepoznato, naročito je bitno za ban-ke koje posluju na brzorastućim tr-žištima. Za ove banke promene mo-raju biti neposredni imperativ kako bi izbegle preuzimanje klijenata od strane globalnih konkurenata ili re-gionalnih banaka u ekspanziji.

Nove mogućnosti nakon izla-ska konkurenata. Regulatorna re-forma će predstavljati izazov za sve i u izvesnoj meri će delovati kao „ne-vidljiva ruka“, ali će isto tako ukaza-ti na komparativne prednosti nekih učesnika na finansijskim tržištima, kao i na slabosti drugih. Razlike iz-među lidera na tržištu i ostatka ban-karskog sektora će se najverovatnije produbiti u narednom periodu, ka-ko geografski tako i sa aspekta pro-izvoda i usluga. U isto vreme, neka međunarodna regulatorna tela po-čela su da promovišu koncept „de-globalizacije“ i to je već uticalo na neke evropske bankarske grupe, ko-je su počele da se povlače sa odre-đenih tržišta ili da napuštaju odre-đene vrste poslovanja. Na tržištu se polako stvara situacija u kojoj će mali broj zainteresovanih investito-ra imati na raspolaganju veliki broj potencijalnih sredstava za kupovi-nu, tako da će oni koji pravovreme-no prepoznaju dobru akviziciju mo-ći da prošire svoj portfolio po veo-ma povoljnoj ceni. Banke koje budu uspevale da razviju prilagodljive po-slovne modele će imati nove prilike, naročito kada se neke grupe budu povukle iz globalnog modela po-slovanja. Segmenti koji ne zahteva-ju prevelik kapital, poput upravlja-nja imetkom (wealth management), i dalje će biti privlačni ali će konku-rencija biti oštrija. Međutim, u okru-ženju koje se menja velikom brzi-nom, onaj ko je danas konkurent

to možda neće biti sutra. Od veli-ke važnosti biće sposobnost bana-ka da predvide poteze drugih uče-snika na tržištu.

Konkurencija ili partnerstvo. I u korporativnom bankarstvu i u poslovanju sa stanovništvom po-čeli su da se pojavljuju novi ak-



teri koji u velikoj meri odudaraju od tradicionalne percepcije ban-ke. Tehnološke kompanije i vele-trgovinski lanci nastoje da promo-višu svoje brendove i ojačaju ve-ze sa klijentima kroz ponudu „ban-karskih paketa“. Hedge fondovi i Private Equity fondovi vide svoje prilike kada banke imaju ograniče-nja u pogledu kapitala i likvidnosti. Međutim, treba ipak imati u vidu da se resursi, ekspertiza i infrastruktu-ra jedne banke ne mogu lako ili jef-tino replicirati, što uvodi sasvim no-vu mogućnost saradnje na obostra-nu korist. Banke koje iskoriste ova-kve prilike da transformišu najbo-lje iz starog u novo , lako mogu biti prepoznate kao inovatori na tržištu i steći ključnu prednost.

Održavanje dobrih odnosa sa pravim klijentima. Često se po-stavlja pitanje da li banke uvek us-pevaju da obezbede vrhunski nivo usluge svim klijentima ali je sigurno da one, kao i većina drugih komer-cijalnih organizacija, ne žele da pro-puste dobre poslovne prilike. Ovi faktori, u kombinaciji sa ograniče-nim resursima i povećanim kapital-nim zahtevima sa kojima su suoče-ne mnoge banke, dovode do opa-snosti da banke ne usmere raspolo-žive resurse ka ključnim klijentima. Ukoliko se novi konkurenti na trži-štu usmere prema izmenjenim oče-kivanjima individualnih i korpora-tivnih klijenata, javlja se potreba za razvijanjem pristupa baziranog na sagledavanju sveukupnih zahteva i

profitabilnosti celokupnog odno-sa sa klijentom, ali često se dešava da upravo sposobnosti za takav pri-stup nedostaju. Banke koje mogu da podrže takve analize, posebno u uslovima redefinisanja poslovnih modela, biće u mogućnosti da svoju buduću strategiju usklade sa ključ-nim klijentima i na tome profitiraju.

Tehnologija će napraviti ra-zliku. Bilo da pomaže banka-ma da bolje razumeju profitabil-nost klijenata, osmisle proizvode na inovativan način ili upravlja-ju ogromnim količinama podata-ka koje zahtevaju nove regulative, tehnologija će u narednim godi-nama imati ključnu ulogu u spro-vođenju promena i predstavljaće ključni faktor u stvaranju predno-sti nad konkurencijom. Bez obzi-ra na to što su sva ulaganja trenut-no pod veoma striktnim ograniče-njima, dalji razvoj uloge tehnologi-je će zahtevati da se ulaganjima u tehnologiju pristupi na različit na-čin. Tehnologija će od troška koji treba smanjiti postati strateška in-vesticija u rast i razvoj poslovanja.

Rizici – balans između modela i rasuđivanja. U bankarskom sek-toru se nakon izbijanja globalne kri-ze posebna pažnja posvećuje funk-ciji upravljanja rizicima. Regulatorna tela zahtevaju od banaka da imple-mentiraju suštinske reforme kako bi poboljšale procese definisanja i upravljanja rizicima. Kako se funkci-ja upravljanja rizicima bude razvija-la u narednim godinama, pred ban-

kama će biti izazov postizanja odgo-varajućeg balansa između sistema, procesa, modela i rasuđivanja bazi-ranog na iskustvu. Nakon što budu implementirane politike i procedu-re upravljanja svakodnevnim rizici-ma, pred bankama će se pojaviti pi-tanje ostvarenja dovoljno agilnosti, proaktivnosti unutar samog pristu-pa organizacije rizicima u cilju iden-tifikacije i minimiziranja novonasta-lih rizika.

Kako se slika globalnog bankar-skog sektora bude menjala tokom narednih godina, prisustvovaćemo „kombinaciji nauke i umetnosti“ u naporima finansijskih organizaci-ja da identifikuju odgovarajuće po-slovne modele i osmisle njihovu im-plementaciju u izuzetno osetljivom poslovnom i regulatornom okruže-nju. Neke banke će nastaviti da se šire dok će se druge vratiti na rede-finisanu paletu osnovnih proizvoda i usluga koje će nuditi na primar-nim tržištima. Prilike će, međutim, postojati kako u razvijenim tako i u brzorastućim ekonomijama. Ono što će biti zajedničko svim banka-ma je izazov pronalaženja načina da iskoriste postojeće sposobnosti i ujedno investiraju u nove u cilju ostvarenja pozicije koja će biti odr-živa u budućnosti. U trenutnoj situ-aciji u kojoj ključni pokazatelji per-formansi i dalje padaju, od presud-nog značaja će biti sposobnost da se pred investitore, klijente i zapo-slene izađe sa kredibilnom i inova-tivnom strategijom.



Privredu Srbije i u narednom periodu očekuje fluktuacija kamatnih stopa i promenljivost cena sirovina. U takvim uslovima različiti tipovi hedžinga kao zaštite od rizika, predstavljaju racionalno rešenje. Ipak, primena računovodstva hedžinga je kompleksna pogotovo u uslovima stalnih promena propisa.

Piše: Miroslava Gaćeša, rukovodilac u sektoru za poslovni konsalting, Deloitte

U svakodnevnom po-slovanju preduze-ća su izložena rizici-ma od promene tržiš-nih faktora. Reč je o pozicijama priznatim u Izveštaju o finansij-

skom položaju ili predviđenim bu-dućim transakcijama, čija vrednost zavisi od kretanja deviznog kursa, kamatnih stopa ili cena roba. Tako-đe, treba imati u vidu i neto izlože-nost riziku nastalu kompenzacijom izloženosti određenih pozicija pro-menama tržišnih cena sa individu-alnim izloženostima istoj vrsti rizi-ka, ali suprotnog predznaka i sličnih rokova dospeća i realizacije. Na pri-mer, planirana denominovana pro-daja proizvoda u evrima koja će bi-ti realizovana u julu 2012. godine u vrednosti od 2 miliona evra - na-spram planiranih operativnih troš-kova denominovanih u evrima, či-ja se realizacija takođe očekuje to-kom jula u iznosu od 1, 5 miliona evra - donosi neto izloženost riziku od promene deviznog kursa u tom periodu godine od 0, 5 miliona evra.

Tokom poslednje dve godine, vrednost evra u odnosu na dinar je varirala. Izraziti depresijacijski pritis-ci započeti krajem 2011. godine, na-stavljeni su i u prvoj polovini 2012. godine. Takođe, pojačana je i fluk-tuacija kamatnih stopa i zabeležena relativno visoka volatilnost na rob-nim tržištima. Smernice makroeko-nomske politike neumitno upućuju na zaključak da će varijabilnost tržiš-nih faktora biti prirodno okruženje u kojem će preduzeća u Srbiji mora-ti da posluju i u budućem periodu.

U većini slučajeva, izbegavanje ovakvih rizika nije moguće, ili je mo-guće po izrazito visokoj ceni koja ni-je ekonomski isplativa. Ekonomska realnost jeste da su zaključeni ugo-vori o kreditima u velikoj većini slu-čajeva denominovani u evrima ili sa-drže klauzulu o varijabilnoj kamat-noj stopi. Stoga je potrebno osmisli-ti strategiju upravljanja ovakvim ri-zicima, koja se može kretati od pri-hvatanja ove vrste rizika, do razvoja

strategije njihovog smanjenja. U pr-vom slučaju, preduzeća se suočava-ju sa periodičnim fluktuacijama re-zultata poslovanja, što nije poželjno za potencijalne profesionalne inve-stitore i što, u krajnjoj instanci, može da rezultira padom cene akcija pre-duzeća na tržištu. U drugom slučaju, strategija upravljanja rizicima je nji-hovo smanjenje, odnosno rebalans portfolija sredstava u cilju smanje-nja izloženosti određenoj vrsti rizi-ka i gubitaka koji oni nose. Kao tre-će, nameće se možda i najprihvatlji-vije rešenje, a to je strategija podele rizika, odnosno u konkretnom slu-čaju, hedžing rizika kroz instrumen-te koje nudi tržište kapitala.

Derivati kao vrste finansijskih in-strumenata (opcije, forvardi, svopo-vi) su kreirani sa ciljem zaštite od ri-zika promene tržišnih faktora po-put deviznog kursa, kamatne stope ili cene roba.

U savremenom poslovanju, zašti-ta od rizika je dobra poslovna prak-sa koja ukazuje na zreli pristup u upravljanju finansijama preduzeća. Sa druge strane, zaključivanje ugo-vora o derivatima iz spekulativnih razloga, odnosno bez direktne veze sa osnovnom izloženošću riziku od promene deviznog kursa, kamatne stope ili cene robe, jeste nešto što je rizično i stoga nije preporučljivo.

Ključni koraci u procesu upravlja-nja tržišnim rizicima su identifikaci-ja izloženosti riziku, analiza finan-sijskog stanja i uslova na tržištu i us-postavljanje nominalnog iznosa ko-ji podleže hedžingu. Pored toga, po-trebno je definisati i tipove instru-menata derivata i vremenski hori-zont strategije hedžinga kao i ana-lizirati uticaj strategije hedžinga na finansijski rezultat preduzeća. Sledi zaključivanje transakcije, odnosno nabavka instrumenata derivata, kao i praćenje implementirane strategi-je, priznavanje instrumenata deriva-ta u finansijskim izveštajima, izvrše-nje transakcije i izveštavanje uprave o efikasnosti u upravljanju rizicima.

Pozicije u Izveštaju o finansijskom položaju koje se kvalifikuju za hed-

mogU li instrUmenti hedŽinga staBiliZovati FinansiJski reZUltat PredUZeća

lek za doziranu upotrebu


banke

žing u računovodstvenom smislu (stavke hedžinga) su priznata sred-stva i obaveze, preuzete (još uvek nepriznate) obaveze i planirane transakcije koje izlažu preduzeće ri-ziku od promene fer vrednosti ili ri-ziku od promene novčanih tokova. Instrumenti hedžinga su uglavnom za to određeni derivati ili u određe-nim slučajevima nederivatna finan-sijska sredstava i obaveze, od čije se promene fer vrednosti ili novčanih tokova očekuje da kompenzuju pro-mene u fer vrednosti ili novčanim tokovima stavke hedžinga.

Tipovi odnosa hedžinga su hed-žing fer vrednosti, hedžing novča-nih tokova i hedžing neto investicija u inostrano poslovanje. Najčešći pri-meri u praksi hedžinga fer vredno-sti su hedžing potraživanja/obaveza denominovanih u stranoj valuti gde postoji rizik od promene fer vred-nosti usled fluktuacija u deviznom kursu. Pored toga, učestao je i hed-žing budućih nabavki sirovina po unapred ugovorenim fiksnim cena-ma, gde postoji izloženost riziku od promene fer vrednosti nabavljene sirovine prouzrokovane fluktuaci-jama tržišnih cena. Tipovi hedžinga novčanih tokova se uglavnom od-nose na zaštitu rizika od promene novčanih tokova svojstvenih projek-tovanim prihodima od prodaje de-nominovanih u stranoj valuti, hed-žing plaćanja po osnovu kamata na kredite po varijabilnim kamatnim stopama i hedžing budućih nabavki sirovina kada je nabavna cena veza-na za kretanja tržišnih cena.

Kako se postiže efekat prebijanja? Računovodstvo hedžinga priznaje

na teret tekućeg rezultata efekte prebijanja promena fer vrednosti instrumenta hedžinga i stavke hed-žinga. Na primer, promena fer vred-nosti derivata, kao instrumenta hed-žinga, u računovodstvenom smislu se priznaje kao finansijsko sredstvo/obaveza i prihod/rashod u dobiti i gubitku tekućeg perioda. Nasuprot tome, u slučaju hedžinga fer vred-nosti, na teret tekućeg rezultata bi se u istom periodu priznale i pro-mene u fer vrednosti stavke hedžin-ga, koje bi trebalo da budu sličnog iznosa, ali suprotnog predznaka u odnosu na iznos koji je priznat po osnovu promene fer vrednosti de-rivata. Kod hedžinga novčanih toko-va, priznavanje promena u fer vred-nosti derivata u dobiti i gubitku bi se odložilo kroz njihovo priznava-nje u okviru ukupnog ostalog rezul-tata do momenta dok stavka hed-žinga ne ostvari uticaj na tekući re-zultat poslovanja.

Derivati koji se mogu koristiti kao instrumenti hedžinga su, na primer, robni svop ugovor kod hedžinga fer vrednosti zaliha, u slučaju da predu-zeće želi da proda zalihe proizvo-da na unapred ugovoreni datum, a gde u isto vreme želi i da se zašti-ti od promene cena proizvoda ko-je do naznačenog datuma mogu nastati. U slučaju hedžinga novča-nih tokova kod kredita sa varijabil-nim kamatnim stopama, preduzeća mogu zaključivati ugovore o kamat-nom svopu kojim se praktično va-rijabilna kamatna stopa zamenjuje fiksnom. Kod hedžinga novčanih to-kova nabavki sirovina u stranoj valu-ti, preduzeća mogu zaključivati for-

vard ugovor u stranoj valuti po una-pred utvrđenom kursu strane valute u momentu zaključenja takvog ugo-vora. Ne treba ispustiti iz vida i mo-gućnost da preduzeća hedžuju svo-ju neto izloženost deviznom rizi-ku, određivanjem, na primer, duga u evrima kao instrumenta hedžinga.

Uslovi koji su neophodni da se is-pune da bi se primenilo računovod-stvo hedžinga su formalno odre-đivanje, dokumentacija o odnosu hedžinga kao i efektivnost instru-menta hedžinga. To praktično zna-či da su na početku uspostavljanja hedžing odnosa utvrđeni ciljevi i strategija upravljanja rizicima, hed-žing instrument, odnosna stavka hedžinga, priroda rizika koji se hed-žuje i opis kako preduzeće name-rava da procenjuje efektivnost hed-žing instrumenta pri neutralisanju izloženosti promenama fer vredno-sti stavke hedžinga ili novčanih to-kova svojstvenih riziku koji se hed-žuje. Tako određen hedžing, mora da bude i visoko efektivan prilikom neutralisanja promena fer vrednosti ili tokova gotovine pripisivih riziku koji je predmet hedžinga.

Koristi od primene računovodstva hedžinga su mnogobrojne. Na pr-vom mestu tu je sposobnost predu-zeća da upravlja strukturom rezulta-ta poslovanja kao i mogućnost sma-njivanja fluktuacija u finansijskom rezultatu. Sa druge strane, finan-sijski izveštaji reflektuju strategiju upravljanja rizicima i stvaraju se mo-gućnosti za jačanje imidža preduze-ća kod rejting agencija i ostalih tržiš-nih učesnika. Izazovi koje primena računovodstva hedžinga nosi sa so-bom su složenost procesa, dodatni administrativni poslovi koji se ogle-daju u dokumentovanju procesa i testiranju efektivnosti, dodatni zah-tevi u pogledu prilagođavanja infor-macionog sistema, kompleksnost računovodstvene regulative i stalne promene računovodstvenih propisa kao i mogućnost neispunjavanja za-htevanih kriterijuma primene raču-novodstva hedžinga tokom vremen-skog perioda trajanja transakcije.

Poboljšajte bezbednost i kontrolu pristupa

U današnjem savremenom načinu poslovanja, neprestano jača potreba za poboljšanjem bezbednosti i kontrole pristupa, kao i potreba za detaljnom evidencijom osoba koje su pristupale objektu, odnosno poslovnom prosto-ru i kancelarijama.

Kontrola pristupa je osnova svakog Time Attendance and Access Control (TA&AC) sistema jer je od suštinske važnosti za pouzdano i efikasno uprav-ljane podacima o korisnicima, ID karticama, kontrolnim tačkama i događa-jima. S jedne strane, u okviru kontrole pristupa se definišu pristupni profi-li, odnosno, prava pristupa koja određuju ko, kada i gde sme da pristupi. S druge strane, kontrola pristupa treba da obezbedi pouzdano čuvanje podata-ka o registraciji svakog relevantnog događaja i istovremeno da omogući efi-kasan uvid u veliki broj podataka, efikasno pretraživanje, efikasno izveštava-nje i detaljnu kontrolu nad resursima sistema. Savremeni sistemi za kontro-lu pristupa, takođe, treba da omoguće i jednostavno podešavanje, efikasno nadgledanje i upravljanje sistemom alarma, odnosno događajima koji se ini-ciraju preko različitih alarmnih uređaja, a kojima se upravlja preko termina-la za kontrolu pristupa.

Time&Space – rešenje koje Špica razvija i uspešno implementira dugi niz godina, pored prethodnih karakteristika, u okviru modula za Kontrolu pristu-pa nudi i modul Visual Space Management (VSM) za vizuelno nadgledanje. Ovaj dodatak omogućava praćenje i nadgledanje događaja u realnom vre-menu, uz mogućnost prikaza informacija o prostoru, o tačkama pristupa i do-gađajima u realnom vremenu, upotrebom odgovarajućih mapa, nacrta i foto-grafija. Događaji se prikazuju kao animirane grafičke ikonice na mapi. VSM može kod pojave određenih događaja aktivirati različite vrste alarma i upo-zorenja (na primer zvučni alarm u slučaju požara, tihi alarm kao upozore-nje službi obezbeđenja, ili može da prikaže fotografiju korisnika koji pristupa određenoj prostoriji (ovlašćeno ili neovlašćeno).

Korisnicima je na raspolaganju u okviru VSM modula video nadzor odno-sno snimanje video materijala koji je sinhronizovan sa događajima u okviru kontrole pristupa. VSM koristi server za web (IP) kamere da bi eliminisao po-trebu za bilo kakvim analognim ili digitalnim uređajima za snimanje materi-jala. Video snimci su upareni sa Time&Space događajima i povezani su sa bazom, što značajno poboljšava efikasnost pretraživanja po određenom ko-risniku ili događaju, u proizvoljnom vremenskom intervalu.

Tu je i veoma značajan modul za upravljanje posetama – Visitor Monitoring koji obezbeđuje efikasno evidentiranje i izveštavanje o posetama i posetioci-ma. Kontrola pristupa posetilaca i praćenje poseta je zasnovano na izdava-nju privremenih ID kartica. Visitor Monitoring, pored ostalog, omogućava au-tomatsko obuhvatanje podataka sa novih ličnih karata, pregled trenutno ak-tivnih i završenih poseta sa svim pratećim podacima o posetiocu, kao i mo-gućnost najave dolaska određenog posetioca.

Spektar tehnologija ID kartica koje se mogu koristiti u sistemu Time&Space je veoma širok i pokriva sve tipove RFID kartica koji su trenutno u upotre-bi: od klasičnih HID, Indala i EM(H4000) do najnovijih tehnologija hibridnih smart kartica, kao što su HID iClass, Legic i Mifare. Takođe podržane su i sve komercijalno upotrebljive biometrijske tehnologije, kao što su čitač oti-ska prsta, 3D kamera za prepoznavanje lica, skener rožnjače i skener ven-ske slike.

54

banke


Naziv bankeAktiva

( aop 014)

Rang

2011

Kapital

(aop119)

Rang

2011Pasiva

Rang

2011

Neto dobitak

(aop239)

Rang

2011

Neto

gubitak

(aop240)

UNIVERZAL BANKA 35.096.577 21 6.565.896 15 35.096.577 21 117.936 18 0

AIK BANKA AD, NIŠ 143.193.539 8 46.830.302 31 143.193.539 8 2.973.676 5 0

BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD 37.565.009 19 11.170.843 22 37.565.009 19 1.150.123 11 0

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD 25.117.285 25 1.519.193 5 25.117.285 25 0 27 792.637

JUBMES BANKA AD BEOGRAD 9.575.416 29 5.299.706 13 9.575.416 29 241.096 14 0

SRPSKA BANKA 18.103.140 26 4.652.818 10 18.103.140 26 262.160 13 0

MARFIN BANK AD BEOGRAD 26.194.301 24 5.056.159 12 26.194.301 24 0 30 1.237.313

SOCIETE GENERALE SRBIJA 189.261.509 5 33.955.564 27 189.261.509 5 1.378.745 9 0

AGROBANKA AD BEOGRAD 61.559.442 13 0 1 61.559.442 13 0 33 29.445.490

ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK 30.390.661 23 5.024.340 11 30.390.661 23 122.728 16 0

CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC 13.324.074 28 2.660.018 7 13.324.074 28 28.903 19 0

HYPO ALPE-ADRIA-BANK 146.716.143 7 33.011.260 26 146.716.143 7 1.280.437 10 0

ALPHA BANK 85.188.612 10 10.241.752 19 85.188.612 10 0 32 2.112.811

KOMERCIJALNA BANKA 275.488.718 2 44.275.566 30 275.488.718 2 3.513.680 4 0

BANCA INTESA AD BEOGRAD 392.322.689 1 80.414.325 33 392.322.689 1 9.590.840 1 0

VOLKSBANK 80.016.644 11 18.133.081 24 80.016.644 11 1.496.673 8 0

ERSTE BANK AD NOVI SAD 72.076.939 12 12.051.281 23 72.076.939 12 789.003 12 0

VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD 92.507.219 9 20.021.640 25 92.507.219 9 0 29 1.172.647

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD 35.510.812 20 6.866.481 16 35.510.812 20 0 25 581.681

NLB BANKA 43.705.851 17 6.255.334 14 43.705.851 17 0 28 1.172.536

CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD 56.977.032 15 8.349.056 17 56.977.032 15 0 24 427.183

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD 38.247.902 18 9.136.216 18 38.247.902 18 0 31 1.306.170

OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD 5.770.775 31 1.060.420 2 5.770.775 31 13.280 21 0

JUGOBANKA JUGBANKA 8.881.456 30 1.066.250 3 8.881.456 30 200.223 15 0

DUNAV BANKA AD ZVEČAN 4.646.377 32 1.557.555 6 4.646.377 32 17.438 20 0

FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD 16.993.360 27 3.126.993 8 16.993.360 27 0 26 607.714

PIRAEUS BANK AD BEOGRAD 54.640.243 16 10.607.550 21 54.640.243 16 0 22 41.105

KBC BANKA AD BEOGRAD 34.042.368 22 4.302.751 9 34.042.368 22 121.132 17 0

EUROBANK EFG AD BEOGRAD 160.474.737 6 43.759.821 29 160.474.737 6 2.672.074 6 0

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD 198.568.042 3 42.321.059 28 198.568.042 3 4.544.770 3 0

RAIFFEISEN BANKA 194.064.106 4 55.022.652 32 194.064.106 4 4.936.731 2 0

PROCREDIT BANK 59.621.996 14 10.310.612 20 59.621.996 14 1.515.640 7 0

MOSKOVSKA BANKA AD BEOGRAD 4.068.667 33 1.130.372 4 4.068.667 33 0 23 96.265

Tabela poslovnih rezultata 31.12.2011.

Izvor podataka: APR


Struktura ukupnih prihoda i rashoda banaka u milionima dinara

Rezultati poslovanja banaka u milionima dinara

Rangiranje banaka po bilansnoj aktivi

Kumularni gubici banaka

O P I S2011 2010

Iznos Učešće (%) Iznos Učešće (%)

Ukupni prihodi 507.664 100,0 457.334 100,0

1. Prihodi od kamata 201.234 39,7 179.702 39,3

2. Prihodi od naknada i provizija 46.799 9,2 42.934 9,4

3. Ostali prihodi 259.631 51,1 234.698 51,3

Ukupni rashodi 506.412 100,0 433.202 100,0

1. Rashodi kamata 82.557 16,3 71.315 16,5

2. Rashodi naknada i provizija 11.465 2,3 9.949 2,3

3. Ostali rashodi 412.390 81,4 351.938 81,2

O P I S2011 2010

Iznos Broj banaka Iznos Broj banaka1. Dobitak 36.967 21 31.526 212. Gubitak 38.993 12 10.141 12

Neto finansijski rezultat (1-2) -2.026 21.385

Bilansna aktiva 2011 2010

Broj banaka Iznos Učešće (%) Broj banaka Iznos Učešće (%)Preko 100.000 8 1.700.090 64,2 8 1.564.312 61,850.000 – 100.000 8 562.588 21,2 8 586.706 23,210.000 – 50.000 12 354.291 13,4 12 353.217 13,9Do 10.000 5 32.943 1,2 5 28.273 1,1UKUPNO 33 2.649.912 100,0 33 2.532.508 100,0

Opis2011 2010

Iznos Broj banaka Iznos Broj banaka1. Gubitak do nivoa kapitala 52.130 16 33.829 162. Gubitak iznad nivoa kapitala 11.815 1 - -

UKUPNO 63.945 33.829

Naziv bankeAktiva

( aop 014)

Rang

2011

Kapital

(aop119)

Rang

2011Pasiva

Rang

2011

Neto dobitak

(aop239)

Rang

2011

Neto

gubitak

(aop240)

UNIVERZAL BANKA 35.096.577 21 6.565.896 15 35.096.577 21 117.936 18 0

AIK BANKA AD, NIŠ 143.193.539 8 46.830.302 31 143.193.539 8 2.973.676 5 0

BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD 37.565.009 19 11.170.843 22 37.565.009 19 1.150.123 11 0

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD 25.117.285 25 1.519.193 5 25.117.285 25 0 27 792.637

JUBMES BANKA AD BEOGRAD 9.575.416 29 5.299.706 13 9.575.416 29 241.096 14 0

SRPSKA BANKA 18.103.140 26 4.652.818 10 18.103.140 26 262.160 13 0

MARFIN BANK AD BEOGRAD 26.194.301 24 5.056.159 12 26.194.301 24 0 30 1.237.313

SOCIETE GENERALE SRBIJA 189.261.509 5 33.955.564 27 189.261.509 5 1.378.745 9 0

AGROBANKA AD BEOGRAD 61.559.442 13 0 1 61.559.442 13 0 33 29.445.490

ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK 30.390.661 23 5.024.340 11 30.390.661 23 122.728 16 0

CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC 13.324.074 28 2.660.018 7 13.324.074 28 28.903 19 0

HYPO ALPE-ADRIA-BANK 146.716.143 7 33.011.260 26 146.716.143 7 1.280.437 10 0

ALPHA BANK 85.188.612 10 10.241.752 19 85.188.612 10 0 32 2.112.811

KOMERCIJALNA BANKA 275.488.718 2 44.275.566 30 275.488.718 2 3.513.680 4 0

BANCA INTESA AD BEOGRAD 392.322.689 1 80.414.325 33 392.322.689 1 9.590.840 1 0

VOLKSBANK 80.016.644 11 18.133.081 24 80.016.644 11 1.496.673 8 0

ERSTE BANK AD NOVI SAD 72.076.939 12 12.051.281 23 72.076.939 12 789.003 12 0

VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD 92.507.219 9 20.021.640 25 92.507.219 9 0 29 1.172.647

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD 35.510.812 20 6.866.481 16 35.510.812 20 0 25 581.681

NLB BANKA 43.705.851 17 6.255.334 14 43.705.851 17 0 28 1.172.536

CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD 56.977.032 15 8.349.056 17 56.977.032 15 0 24 427.183

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD 38.247.902 18 9.136.216 18 38.247.902 18 0 31 1.306.170

OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD 5.770.775 31 1.060.420 2 5.770.775 31 13.280 21 0

JUGOBANKA JUGBANKA 8.881.456 30 1.066.250 3 8.881.456 30 200.223 15 0

DUNAV BANKA AD ZVEČAN 4.646.377 32 1.557.555 6 4.646.377 32 17.438 20 0

FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD 16.993.360 27 3.126.993 8 16.993.360 27 0 26 607.714

PIRAEUS BANK AD BEOGRAD 54.640.243 16 10.607.550 21 54.640.243 16 0 22 41.105

KBC BANKA AD BEOGRAD 34.042.368 22 4.302.751 9 34.042.368 22 121.132 17 0

EUROBANK EFG AD BEOGRAD 160.474.737 6 43.759.821 29 160.474.737 6 2.672.074 6 0

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD 198.568.042 3 42.321.059 28 198.568.042 3 4.544.770 3 0

RAIFFEISEN BANKA 194.064.106 4 55.022.652 32 194.064.106 4 4.936.731 2 0

PROCREDIT BANK 59.621.996 14 10.310.612 20 59.621.996 14 1.515.640 7 0

MOSKOVSKA BANKA AD BEOGRAD 4.068.667 33 1.130.372 4 4.068.667 33 0 23 96.265

56 finansije TOP 2010/11.

bankebanke

Matrica ranga 20.04.2012.

KAPI

TAL

AKTIvA

%

56 finansije TOP 2011/12. Udeo U KAPITALU

BANCA INTESA AD BEOGRAD 14,81KOMERCIJALNA BANKA 10,40

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD 7,49RAIFFEISEN BANKA 7,32

SOCIETE GENERALE SRBIJA 7,14EUROBANK EFG AD BEOGRAD 6,06

HYPO ALPE-ADRIA-BANK 5,54AIK BANKA AD, NIŠ 5,40

VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD 3,49ALPHA BANK 3,21VOLKSBANK 3,02

ERSTE BANK AD NOVI SAD 2,72AGROBANKA AD BEOGRAD 2,32

PROCREDIT BANK 2,25CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD 2,15

PIRAEUS BANK AD BEOGRAD 2,06NLB BANKA 1,65

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD 1,44BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD 1,42

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD 1,34UNIVERZAL BANKA 1,32

KBC BANKA AD BEOGRAD 1,28ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK 1,15MARFIN BANK AD BEOGRAD 0,99

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD 0,95SRPSKA BANKA 0,68

FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD 0,64CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC 0,50

JUBMES BANKA AD BEOGRAD 0,36JUGOBANKA JUGBANKA 0,34

OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD 0,22DUNAV BANKA AD ZVEČAN 0,18

MOSKOVSKA BANKA AD BEOGRAD 0,15

14,7

3BA

NCA

INTE

SA A

D BE

OGRA

D

10,0

8RA

IFFEI

SEN

BANK

A

8,58

AIK

BANK

A AD

, NIŠ

8,11

KOM

ERCI

JALN

A BA

NKA

8,02

EURO

BANK

EFG

AD

BEOG

RAD

7,75

UNIC

REDI

T BAN

K SR

BIJA

A.D

. BEO

GRAD

6,22

SOCI

ETE

GENE

RALE

SRB

IJA

6,05

HYPO

ALP

E-AD

RIA-

BANK

3,67

VOJV

OĐAN

SKA

BANK

A AD

NOV

I SAD

3,32

VOLK

SBAN

K

2,21

ERST

E BA

NK A

D NO

VI S

AD

2,05

BANK

A PO

ŠTAN

SKA

ŠTED

IONI

CA A

D BE

OGRA

D

1,94

PIRA

EUS

BANK

AD

BEOG

RAD

1,89

PROC

REDI

T BAN

K

1,88

ALPH

A BA

NK

1,67

OTP

BANK

A SR

BIJA

AD

NOVI

SAD

1,53

CRED

IT AG

RICO

LE S

RBIJA

AD

NOVI

SAD

1,26

RAZV

OJNA

BAN

KA V

OJVO

DINE

AD

NOVI

SAD

1,20

UNIV

ERZA

L BAN

KA

1,15

NLB

BANK

A

0,97

JUBM

ES B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,93

MAR

FIN B

ANK

AD B

EOGR

AD

0,92

ČAČA

NSKA

BAN

KA A

D ČA

ČAK

0,85

SRPS

KA B

ANKA

0,79

KBC

BANK

A AD

BEO

GRAD

0,57

FINDO

MES

TIC B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,49

CRED

Y BAN

KA A

D KR

AGUJ

EVAC

0,29

DUNA

V BA

NKA

AD Z

VEČA

N

0,28

PRIV

REDN

A BA

NKA

BEOG

RAD

AD B

EOGR

AD

0,21

MOS

KOVS

KA B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,20

JUGO

BANK

A JU

GBAN

KA

0,19

OPPO

RTUN

ITY B

ANKA

AD

NOVI

SAD

0,00

AGRO

BANK

A AD

BEO

GRAD


Udeo

U A

KTIv

I

%


BANCA INTESA AD BEOGRAD 14,81KOMERCIJALNA BANKA 10,40

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD 7,49RAIFFEISEN BANKA 7,32

SOCIETE GENERALE SRBIJA 7,14EUROBANK EFG AD BEOGRAD 6,06

HYPO ALPE-ADRIA-BANK 5,54AIK BANKA AD, NIŠ 5,40

VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD 3,49ALPHA BANK 3,21VOLKSBANK 3,02

ERSTE BANK AD NOVI SAD 2,72AGROBANKA AD BEOGRAD 2,32

PROCREDIT BANK 2,25CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD 2,15

PIRAEUS BANK AD BEOGRAD 2,06NLB BANKA 1,65

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD 1,44BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD 1,42

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD 1,34UNIVERZAL BANKA 1,32

KBC BANKA AD BEOGRAD 1,28ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK 1,15MARFIN BANK AD BEOGRAD 0,99

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD 0,95SRPSKA BANKA 0,68

FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD 0,64CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC 0,50

JUBMES BANKA AD BEOGRAD 0,36JUGOBANKA JUGBANKA 0,34

OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD 0,22DUNAV BANKA AD ZVEČAN 0,18

MOSKOVSKA BANKA AD BEOGRAD 0,15

14,7

3BA

NCA

INTE

SA A

D BE

OGRA

D

10,0

8RA

IFFEI

SEN

BANK

A

8,58

AIK

BANK

A AD

, NIŠ

8,11

KOM

ERCI

JALN

A BA

NKA

8,02

EURO

BANK

EFG

AD

BEOG

RAD

7,75

UNIC

REDI

T BAN

K SR

BIJA

A.D

. BEO

GRAD

6,22

SOCI

ETE

GENE

RALE

SRB

IJA

6,05

HYPO

ALP

E-AD

RIA-

BANK

3,67

VOJV

OĐAN

SKA

BANK

A AD

NOV

I SAD

3,32

VOLK

SBAN

K

2,21

ERST

E BA

NK A

D NO

VI S

AD

2,05

BANK

A PO

ŠTAN

SKA

ŠTED

IONI

CA A

D BE

OGRA

D

1,94

PIRA

EUS

BANK

AD

BEOG

RAD

1,89

PROC

REDI

T BAN

K

1,88

ALPH

A BA

NK

1,67

OTP

BANK

A SR

BIJA

AD

NOVI

SAD

1,53

CRED

IT AG

RICO

LE S

RBIJA

AD

NOVI

SAD

1,26

RAZV

OJNA

BAN

KA V

OJVO

DINE

AD

NOVI

SAD

1,20

UNIV

ERZA

L BAN

KA

1,15

NLB

BANK

A

0,97

JUBM

ES B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,93

MAR

FIN B

ANK

AD B

EOGR

AD

0,92

ČAČA

NSKA

BAN

KA A

D ČA

ČAK

0,85

SRPS

KA B

ANKA

0,79

KBC

BANK

A AD

BEO

GRAD

0,57

FINDO

MES

TIC B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,49

CRED

Y BAN

KA A

D KR

AGUJ

EVAC

0,29

DUNA

V BA

NKA

AD Z

VEČA

N

0,28

PRIV

REDN

A BA

NKA

BEOG

RAD

AD B

EOGR

AD

0,21

MOS

KOVS

KA B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,20

JUGO

BANK

A JU

GBAN

KA

0,19

OPPO

RTUN

ITY B

ANKA

AD

NOVI

SAD

0,00

AGRO

BANK

A AD

BEO

GRAD


bankebanke



AKTIv

AdobITAK - gUbITAK

Udeo U AKTIvI

%

14,17

BANC

A IN

TESA

AD

BEOG

RAD

10,1

0KO

MER

CIJA

LNA

BANK

A

7,14

EURO

BANK

EFG

AD

BEOG

RAD

7,06

RAIFF

EISE

N BA

NKA

6,59

UNIC

REDI

T BAN

K SR

BIJA

A.D

. BEO

GRAD

5,71

HYPO

ALP

E-AD

RIA-

BANK

5,59

AIK

BANK

A AD

, NIŠ

5,39

SOCI

ETE

GENE

RALE

SRB

IJA

3,88

ALPH

A BA

NK

3,63

VOJV

OĐAN

SKA

BANK

A AD

NOV

I SAD

3,28

VOLK

SBAN

K

2,94

AGRO

BANK

A AD

BEO

GRAD

2,75

PROC

REDI

T BAN

K

2,45

ERST

E BA

NK A

D NO

VI S

AD

2,22

PIRA

EUS

BANK

AD

BEOG

RAD

2,01

NLB

BANK

A

1,87

CRED

IT AG

RICO

LE S

RBIJA

AD

NOVI

SAD

1,68

OTP

BANK

A SR

BIJA

AD

NOVI

SAD

1,44

RAZV

OJNA

BAN

KA V

OJVO

DINE

AD

NOVI

SAD

1,38

UNIV

ERZA

L BAN

KA

1,27

BANK

A PO

ŠTAN

SKA

ŠTED

IONI

CA A

D BE

OGRA

D

1,24

PRIV

REDN

A BA

NKA

BEOG

RAD

AD B

EOGR

AD

1,15

KBC

BANK

A AD

BEO

GRAD

1,13

ČAČA

NSKA

BAN

KA A

D ČA

ČAK

1,07

MAR

FIN B

ANK

AD B

EOGR

AD

0,73

FINDO

MES

TIC B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,58

SRPS

KA B

ANKA

0,43

CRED

Y BAN

KA A

D KR

AGUJ

EVAC

0,35

JUBM

ES B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,34

JUGO

BANK

A JU

GBAN

KA

0,21

OPPO

RTUN

ITY B

ANKA

AD

NOVI

SAD

0,11

DUNA

V BA

NKA

AD Z

VEČA

N

0,10

MOS

KOVS

KA B

ANKA

BANCA INTESA AD BEOGRAD 25,94RAIFFEISEN BANKA 13,35

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD 12,29KOMERCIJALNA BANKA 9,50

AIK BANKA AD, NIŠ 8,04EUROBANK EFG AD BEOGRAD 7,23

PROCREDIT BANK 4,10VOLKSBANK 4,05

SOCIETE GENERALE SRBIJA 3,73HYPO ALPE-ADRIA-BANK 3,46

BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD 3,11ERSTE BANK AD NOVI SAD 2,13

SRPSKA BANKA 0,71JUBMES BANKA AD BEOGRAD 0,65

JUGOBANKA JUGBANKA 0,54ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK 0,33

KBC BANKA AD BEOGRAD 0,33UNIVERZAL BANKA 0,32

CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC 0,08DUNAV BANKA AD ZVEČAN 0,05

OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD 0,04PIRAEUS BANK AD BEOGRAD 0,11

MOSKOVSKA BANKA AD BEOGRAD 0,25CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD 1,10

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD 1,49FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD 1,56

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD 2,03NLB BANKA 3,01

VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD 3,01MARFIN BANK AD BEOGRAD 3,17

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD 3,35ALPHA BANK 5,42

AGROBANKA AD BEOGRAD 75,51


Udeo

U d

obITK

UUd

eo U

gUb

ITKU

%


14,17

BANC

A IN

TESA

AD

BEOG

RAD

10,1

0KO

MER

CIJA

LNA

BANK

A

7,14

EURO

BANK

EFG

AD

BEOG

RAD

7,06

RAIFF

EISE

N BA

NKA

6,59

UNIC

REDI

T BAN

K SR

BIJA

A.D

. BEO

GRAD

5,71

HYPO

ALP

E-AD

RIA-

BANK

5,59

AIK

BANK

A AD

, NIŠ

5,39

SOCI

ETE

GENE

RALE

SRB

IJA

3,88

ALPH

A BA

NK

3,63

VOJV

OĐAN

SKA

BANK

A AD

NOV

I SAD

3,28

VOLK

SBAN

K

2,94

AGRO

BANK

A AD

BEO

GRAD

2,75

PROC

REDI

T BAN

K

2,45

ERST

E BA

NK A

D NO

VI S

AD

2,22

PIRA

EUS

BANK

AD

BEOG

RAD

2,01

NLB

BANK

A

1,87

CRED

IT AG

RICO

LE S

RBIJA

AD

NOVI

SAD

1,68

OTP

BANK

A SR

BIJA

AD

NOVI

SAD

1,44

RAZV

OJNA

BAN

KA V

OJVO

DINE

AD

NOVI

SAD

1,38

UNIV

ERZA

L BAN

KA

1,27

BANK

A PO

ŠTAN

SKA

ŠTED

IONI

CA A

D BE

OGRA

D

1,24

PRIV

REDN

A BA

NKA

BEOG

RAD

AD B

EOGR

AD

1,15

KBC

BANK

A AD

BEO

GRAD

1,13

ČAČA

NSKA

BAN

KA A

D ČA

ČAK

1,07

MAR

FIN B

ANK

AD B

EOGR

AD

0,73

FINDO

MES

TIC B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,58

SRPS

KA B

ANKA

0,43

CRED

Y BAN

KA A

D KR

AGUJ

EVAC

0,35

JUBM

ES B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,34

JUGO

BANK

A JU

GBAN

KA

0,21

OPPO

RTUN

ITY B

ANKA

AD

NOVI

SAD

0,11

DUNA

V BA

NKA

AD Z

VEČA

N

0,10

MOS

KOVS

KA B

ANKA



















bankebanke


%


KAPI

TAL

dobITAK - gUbITAK

Udeo U KAPITALU

14,7

3BA

NCA

INTE

SA A

D BE

OGRA

D

10,0

8RA

IFFEI

SEN

BANK

A

8,58

AIK

BANK

A AD

, NIŠ

8,11

KOM

ERCI

JALN

A BA

NKA

8,02

EURO

BANK

EFG

AD

BEOG

RAD

7,75

UNIC

REDI

T BAN

K SR

BIJA

A.D

. BEO

GRAD

6,22

SOCI

ETE

GENE

RALE

SRB

IJA

6,05

HYPO

ALP

E-AD

RIA-

BANK

3,67

VOJV

OĐAN

SKA

BANK

A AD

NOV

I SAD

3,32

VOLK

SBAN

K

2,21

ERST

E BA

NK A

D NO

VI S

AD

2,05

BANK

A PO

ŠTAN

SKA

ŠTED

IONI

CA A

D BE

OGRA

D

1,94

PIRA

EUS

BANK

AD

BEOG

RAD

1,89

PROC

REDI

T BAN

K

1,88

ALPH

A BA

NK

1,67

OTP

BANK

A SR

BIJA

AD

NOVI

SAD

1,53

CRED

IT AG

RICO

LE S

RBIJA

AD

NOVI

SAD

1,26

RAZV

OJNA

BAN

KA V

OJVO

DINE

AD

NOVI

SAD

1,20

UNIV

ERZA

L BAN

KA

1,15

NLB

BANK

A

0,97

JUBM

ES B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,93

MAR

FIN B

ANK

AD B

EOGR

AD

0,92

ČAČA

NSKA

BAN

KA A

D ČA

ČAK

0,85

SRPS

KA B

ANKA

0,79

KBC

BANK

A AD

BEO

GRAD

0,57

FINDO

MES

TIC B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,49

CRED

Y BAN

KA A

D KR

AGUJ

EVAC

0,29

DUNA

V BA

NKA

AD Z

VEČA

N

0,28

PRIV

REDN

A BA

NKA

BEOG

RAD

AD B

EOGR

AD

0,21

MOS

KOVS

KA B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,20

JUGO

BANK

A JU

GBAN

KA

0,19

OPPO

RTUN

ITY B

ANKA

AD

NOVI

SAD

0,00

AGRO

BANK

A AD

BEO

GRAD



















%

Udeo

U d

obITK

UUd

eo U

gUb

ITKU


14,7

3BA

NCA

INTE

SA A

D BE

OGRA

D

10,0

8RA

IFFEI

SEN

BANK

A

8,58

AIK

BANK

A AD

, NIŠ

8,11

KOM

ERCI

JALN

A BA

NKA

8,02

EURO

BANK

EFG

AD

BEOG

RAD

7,75

UNIC

REDI

T BAN

K SR

BIJA

A.D

. BEO

GRAD

6,22

SOCI

ETE

GENE

RALE

SRB

IJA

6,05

HYPO

ALP

E-AD

RIA-

BANK

3,67

VOJV

OĐAN

SKA

BANK

A AD

NOV

I SAD

3,32

VOLK

SBAN

K

2,21

ERST

E BA

NK A

D NO

VI S

AD

2,05

BANK

A PO

ŠTAN

SKA

ŠTED

IONI

CA A

D BE

OGRA

D

1,94

PIRA

EUS

BANK

AD

BEOG

RAD

1,89

PROC

REDI

T BAN

K

1,88

ALPH

A BA

NK

1,67

OTP

BANK

A SR

BIJA

AD

NOVI

SAD

1,53

CRED

IT AG

RICO

LE S

RBIJA

AD

NOVI

SAD

1,26

RAZV

OJNA

BAN

KA V

OJVO

DINE

AD

NOVI

SAD

1,20

UNIV

ERZA

L BAN

KA

1,15

NLB

BANK

A

0,97

JUBM

ES B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,93

MAR

FIN B

ANK

AD B

EOGR

AD

0,92

ČAČA

NSKA

BAN

KA A

D ČA

ČAK

0,85

SRPS

KA B

ANKA

0,79

KBC

BANK

A AD

BEO

GRAD

0,57

FINDO

MES

TIC B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,49

CRED

Y BAN

KA A

D KR

AGUJ

EVAC

0,29

DUNA

V BA

NKA

AD Z

VEČA

N

0,28

PRIV

REDN

A BA

NKA

BEOG

RAD

AD B

EOGR

AD

0,21

MOS

KOVS

KA B

ANKA

AD

BEOG

RAD

0,20

JUGO

BANK

A JU

GBAN

KA

0,19

OPPO

RTUN

ITY B

ANKA

AD

NOVI

SAD

0,00

AGRO

BANK

A AD

BEO

GRAD



















Osiguranje

Uprkos ekonomskoj krizi koja je usporila rast tržišta osiguranja na globalnom nivou, na domaće tržište su prošle godine ušla još dva nova društva za osiguranje, što govori o proceni investitora da u u ovom segmentu fianansijskog sektora u Srbiji postoji značajan potencijal za širenje, pa time i za nove, kvalitetne igrače.

Piše: Mira Erić-Jović, viceguverner Narodne banke Srbije

Većinu zemalja u okruženju pa i Srbiju karakteriše ne-dovoljna razvijenost sekto-ra osiguranja. Sektor osigu-ranja u Srbiji se nalazi znat-no ispod proseka zemalja članica Evropske unije po

stepenu razvijenosti, sa učešćem pre-mije u procenjenom bruto domaćem proizvodu od 1,8%, i premijom po stanovniku od 97 dolara, ili 75 evra u 2011. godini.

U ukupnom finansijskom sekto-ru Srbije, posmatrano prema uče-šću bilansne sume od 4,4%, kapi-

tala od 5,7% i broju zaposlenih od 27,4%, sektor osiguranja u 2011. go-dini zauzima drugo mesto. Takođe, društva za osiguranje su u toj go-dini ostvarila pozitivan neto rezul-tat poslovanja u iznosu od oko 830 mil. din., kao i premiju u iznosu od 57,3 mlrd. dinara, što predstavlja no-minalni rast premije od 1,4% (ali i njen realan pad od 5,2%), uz isto-vremeno povećanje bilansne sume od 7,3% i tehničkih rezervi od 7,9%.

U uslovima ekonomskih izazova prošle godine na domaće tržište uš-la su još dva nova društva za osigu-ranje, što znači da je od 2005. godi-ne ukupno izdato 13 green field li-cenci. U Srbiji trenutno posluje 28 društava, od kojih se 24 bavi poslo-vima osiguranja, a 4 poslovima re-osiguranja. Razlozi za rastući broj društava za osiguranje leže u proce-ni investitora da domaće tržište spa-da među ona tržišta u razvoju ko-ja imaju značajne potencijale za ši-renje, pa time i za nove, kvalitet-ne igrače, a tržišna utakmica me-đu učesnicima će opredeliti opti-malan broj društava za osiguranje. Istovremeno, koncentracija na trži-štu je umerena, i dodatno je smanje-na u 2011. godini, što može govori-ti u prilog poboljšanja konkurencije.

Struktura ukupnog portfelja osi-guranja nije se značajno promeni-la, tako da je osiguranje od autood-govornosti i u 2011. godini zadrža-lo vodeću poziciju sa učešćem od 32,6%, dok su imovinska osiguranja i osiguranje motornih vozila – ka-sko zadržala trend smanjivanja, a ži-votna osiguranja trend povećavanja svog učešća.

U strukturi aktive društava za osi-guranje po značaju se ističu du-goročni i kratkoročni finansijski plasmani, od kojih najveće učešće (30,3%) i rast (56%) beleže dugoroč-ni finansijski plasmani.

U strukturi pasive tehničke rezer-ve u iznosu od 76,8 mlrd.dinara i da-lje iskazuju preovlađujuće učešće od 61,1%, beležeći porast od 7,9%. Veći rast tehničkih rezervi od rasta ukupne premije predstavlja znača-

jan pokazatelj rezultata preduzetih aktivnosti na stabilizaciji i uređiva-nju tržišta osiguranja. Tehničke re-zerve u poslovima životnih osigura-nja bile su u potpunosti pokrivene adekvatnim oblicima aktive, a po-krivenost tehničkih rezervi u poslo-vima neživotnih osiguranja je goto-vo u potpunosti ostvarena i to naj-veći delom državnim hartijama od vrednosti i depozitima kod banaka.

Ukoliko posmatramo najznačajni-je pokazatelje poslovanja društava za osiguranje, važno je istaći da je iznos raspoložive garantne rezer-ve gotovo dva puta veći od zahteva-ne margine solventnosti i u poslovi-ma životnih i u poslovima neživot-nih osiguranja.

Kao posebno dinamičan segment domaćeg sektora osiguranja, u pret-hodnom periodu, izdvojilo se život-no osiguranje, koje je u 2011. godini dostiglo učešće u ukupnoj premiji od 17,4%. Istovremeno, i matematič-ka rezerva životnih osiguranja bele-žila je dinamičan rast od 19,8% i sa iznosom od 30,7 mlrd. dinara ima-la najznačajnije učešće u ukupnim tehničkim rezervama. Društva za osiguranje u stranom vlasništvu (12 od ukupno 13 koja se bave životnim osiguranjem) imaju lidersku pozi-ciju u životnom osiguranju u celo-kupnom posmatranom periodu od 2004. godine do danas.

I u periodu krize, životna osigura-nja su beležila rast premije i tehnič-kih rezervi, i mada su neživotna osi-guranja i dalje dominantna sa uče-šćem od 82,6%, na osnovu dosadaš-njih trendova, može se očekivati da će životna osiguranja nastaviti da beleže više stope rasta od neživot-nih, i povećavaju svoj značaj u sek-toru osiguranja u Srbiji. Dinamika ovog procesa zavisiće od brzine oporavka ekonomske aktivnosti, i s tim u vezi, rasta potrošnje domaćin-stava i veće ponude kvalitetnih du-goročnih hartija od vrednosti, kao što su državne i municipalne obve-znice, u koje bi društva koja pružaju usluge životnih osiguranja mogla da investiraju slobodna sredstva.

TržišTe osiguranja u 2011. godini

novi igrači



Ključni izazovi na teritoriji jugoistočne Evrope jesu mala, iscepkana tržišta, nesposobna da prosperiraju na ekonomiji obima. Za osiguravače, najveći problem ne predstavljaju troškovi šteta već pre svega veliki udeo administrativnih troškova u ukupnoj premiji. Grupacija koja uspe da ostvari najveću sinergiju u regionu biće u velikoj prednosti u odnosu na konkurente.

Piše: Zoran Višnjić, član Upravnog odbora UNIQA International, zadužen za region jugoistočne Evrope

Kako god da se defini-še regija jugoistoč-ne Evrope (u okviru UNIQA grupacije to su ex-YU zemlje bez Slo-venije, Albanija i Bu-garska), među struč-

njacima preovladava mišljenje da je potencijal industrije osiguranja veli-ki. Odakle potiče ta tvrdnja? Da li su to samo puste želje koje su nestale sa početkom ekonomske krize? Koje su osnovne tendencije razvoja u nared-nom periodu koje će osloboditi taj potencijal?

Kako bi probali da odgovorimo na ova pitanja i razrešimo dilemu posto-ji li taj veliki potencijal ili ne, mora-mo da znamo koje su nam „polazne tačke” i da postavimo neke osnovne parametre za krajnju ocenu. Dakle, neosporno je da je tržište osiguranja u ovoj regiji po razvijenosti daleko ispod stepena razvijenosti u zapad-noj i srednjoj Evropi. Na to nam uka-zuje više parametara, a jedan od naj-važnijih jeste učešće ukupne premije osiguranja u bruto društvenom pro-izvodu – koje je nešto iznad 2% u re-giji (dok je u Hrvatskoj taj procenat oko 2,7%, u Srbiji je negde oko 1,9%, a u Albaniji 0,6%). Ovaj pokazatelj treba porediti sa procentom od oko 5% u Sloveniji i preko 8% u nekim ra-zvijenim zemljama zapadne Evrope.

Korelacija između premije osigura-nja i BDP je jasna i dokazana. Dakle, što je BDP veći, to je i veća premi-ja osiguranja i to ne samo u apsolut-nim ciframa, već i procentualno, izra-ženo kroz udeo premije osiguranja u BDP. Nesumljivo je da sa jačom eko-nomijom, boljim životnim standar-dom građana, razvijenijim uslugama raste i potreba za proizvodima osigu-ranja. Dakle, „po teoriji”, mi kao in-dustrija osiguranja možemo da sedi-mo skrštenih ruku i čekamo privred-ni oporavak, a onda će po samoj de-finiciji i naš posao da raste. Na žalost, ne ide baš sve „kao po knjizi” u stvar-nom životu. U ovim vremenima, ka-da ekonomije zemalja u regiji ne ra-stu, čak se ponegde i smanjuju, za-datak industrije osiguranja je da se

još više angažuje na podizanju svesti kod građana i privrednika o potre-bi osiguranja, i da se pripremi i oja-ča, kako bi spremna dočekala bolja vremena. Upravo u nesigurnim vre-menima, osiguranje dobija još više na značaju.

Puno je renomiranih internacio-nalnih i domaćih grupacija prisut-nih na tržištu jugoistočne Evrope. Očekivanja su da će ostati i opstati one grupacije koje ovo tržište vide kao svoje tržište od strateškog zna-čaja. Kriza će naterati neke grupaci-je da preispitaju svoju razvojnu stra-tegiju i da eventualno donesu teš-ke odluke, poput onih da se sa nje-ga povuku i fokusiraju na druga, ra-zvijenija tržišta. Neke će možda izda-ti strpljenje, i uložiće novac tamo gde je prinos izvesniji i brži.

Glavni izazov u regiji jugoistoč-ne Evrope jesu mala, iscepkana tr-žišta, koja samim tim, imaju pro-blem nedostatka ekonomije obima. Troškovi šteta nisu problem ove re-gije, već upravo veliki udeo admini-strativnih troškova u ukupnoj premi-ji. Grupacija koja bude uspela da us-postavi što viši nivo sinergije u regi-onu, i samim tim snizi troškove po-slovanja, biće u velikoj prednosti u odnosu na ostale kompanije. To se može ostvariti samo uz pametna re-šenja iz oblasti organizacije poslo-vanja, jednostavnim i standardizo-vanim proizvodima, i informatičkim rešenjima koja će omogućiti što br-že i kvalitetnije servisiranje klijenata, uz smanjene troškove administracije.

Oblasti gde se može očekivati ve-liki rast jesu pre svega banko-osigu-ranje (prodaja osiguranja putem dis-tributivne mreže banaka), dobrovolj-no zdravstveno osiguranje, životno osiguranje i osiguranje domaćinsta-va. Udeo auto osiguranja u ukupnoj premiji osiguranja će se smanjivati, u korist dobrovoljnih vrsta osiguranja. Prodaja putem Interneta će dobijati na sve većem značaju, a razvoj pro-fesionalne i edukovane posredničke mreže biće od ključnog značaja za podizanje kvaliteta prodaje i eduka-ciju klijenata.

TržišTe osiguranja u jugoisTočnoj eVropi

Veći obuhvat, ključ uspeha



Iskustva zemalja koje su uspešno sprovele tranziciju pokazuju da u procesu liberalizacije tržišta osiguranja ključno pitanje nije poreklo kapitala već stvaranje uslova koji će obezbediti stimulativno poslovno okruženje i ravnopravan tretman svih tržišnih učesnika.

u poređenju sa Sloveni-jom i Hrvatskom, Srbija ima najviše stranih osi-guravajućih kompanija i najmanje prihode od premije. Na ovdašnjem tržištu posluje 28 osigu-

ravajućih društava, od kojih je svega sedam u domaćem vlasništvu. U Hr-vatskoj ih je ukupno 26, a 11 je u ve-ćinskom domaćem vlasništvu, a u Slo-veniji od njih 15 čak 11 je u većinskom domaćem vlasništvu. U prošloj godi-ni ukupna premija osiguranja u Srbi-ji je iznosila blizu 550 miliona evra, u Hrvatskoj blizu 1,3 milijardi evra, a u Sloveniji oko 2,1 miljardu evra.

Primeri dve države, sa kojima smo svojevremeno delili politički i eko-nomski sistem, za Srbiju su veoma in-dikativni kada se razmatra nastavak reformi tržišta osiguranja u predsto-jećoj harmonizaciji sa evropskim di-rektivama i zakonodavstvom, smatra profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Kočović. Oni poka-

zuju da u procesu liberalizacije tržišta ključno pitanje nije poreklo kapitala, već stvaranje uslova koji će obezbe-diti stimulativno poslovno okruženje i ravnopravan tretman svih tržišnih učesnika. Neoliberalni stav da je u ze-mljama tranzicije najefikasniji reform-ski model prodaja domaćih osigura-vajućih društava strancima, opovrga-vaju pokazatelji na tržištu Slovenije, koja je od svih bivših jugoslovenskih republika otišla najdalje u reformama. Iako ubedljivo preovlađuju domaće osiguravajuće kompanije, slovenač-ko tržište je sa 100.000 evra ukupne premije 1992. dostiglo premiju od 1,9 mlijardi evra u 2010. godini, pri čemu su domaće osiguravajuće kuće zaba-ležile učešće od 92% u ukupnim pri-hodima od premije, a više od treći-ne tržišta i pretprošle i prošle godi-ne pripalo je osiguravajućoj kompa-niji “Triglav” u kojoj većinsko vlasniš-tvo ima država.

„Stvaranje makroekonomskog am-bijenta koji podstiče razvoj tržišta osiguranja je osnovni uslov efika-snog korišćenja kapitala nezavisno od njegovog porekla – bilo da je on domaći ili strani, državni ili privat-ni“, istakla je Kočović na regionalnoj konferenciji ”Razvoj tržišta osigura-nja u jugoistočnoj Evropi” u orga-nizaciji kompanije ”Dunav osigura-nje”, na kojoj su domaći, stručnjaci iz regiona i EU raspravljali o prilago-đavanju nacionalnih zakonodavsta-va evropskom regulatornom okviru.

šta je prava mera?Konferencijom je, prema rečima

Milenke Jezdimirović, direktorke „Dunav osiguranja“, praktično za-

počela javna rasprava o predlozi-ma iznetim u Nacrtu novog zako-na o osiguranju i mogućim pravci-ma daljih reformi ovog sektora u Srbiji. Iznete analize koje potvrđuju da usklađivanje sa evropskim propi-sima ne zahteva nužno privatizaciju državnog kapitala i ostavlja moguć-nost da zatečena kompozitna druš-tva nastave objedinjeno poslovanje u oblastima životnog i neživotnog osiguranja, veoma su važne za do-nošenje strateških poslovnih odlu-ka u ’Dunav osiguranju’, „koje kao nosilac najvećeg tržišnog učešća i veliki domaći investitor, ima i po-sebnu odgovornost u dijalogu koji struka vodi sa regulatorima“, ističe Jezdimirović. Pomenute teme, kao i prognoze kakve će ishode done-ti primena međunarodnog principa „Solvensi II“ kojim se menja način upravljanja u osiguravajućim druš-tvima, od značaja su za sve kompa-nije koje posluju na domaćem trži-štu, kako i pitanje na koji način će se nastaviti dalja liberalizacija sektora i šta o tome govore iskustva iz prakse, naročito zemalja u tranziciji.

Prema mišljenju profesorke Kočović, to iskustvo pokazuje da su one države, koje su opreznije ušle u proces privatizacije i više vodile ra-čuna o dugoročnim interesima na-cionalne ekonomije, ostvarile veći privredni rast i veću zaposlenost. U tom kontekstu moraju da se sagle-daju i dalje reforme domaćeg tržišta osiguranja, s obzirom da sredstva koja se akumuliraju u ovom sektoru predstavljaju deo nacionalne šted-nje, te da se značajan deo tih sred-stava u vidu rezervi investira. Stoga, ističe Kočović, ”bez jasno definisane državne strategije razvoja tržišta osi-guranja, pre svega sa aspekta efeka-ta privatizacije i stranih ulaganja, ni-jedan model ne može biti efikasan.“ Prednosti uvođenja stranog kapita-la su otvaranje tržišta i ukidanje mo-nopola, efikasnije i ažurnije rešava-nje šteta, uvođenje novih tehnologi-ja i novih proizvoda, lojalna konku-rencija i povećanje ukupne konku-rentnosti lokalnog tržišta.

poreKlo KapiTala i efiKasnosT posloVanja

dozirana ili potpuna liberalizacija?


Osiguranje

Ipak, iskustva pokazuju da ostva-rivanje profita inostranih kompani-ja ne garantuje i rast proizvodnje i zaposlenosti, te da prepuštanje lo-kalnog tržišta stranom kapitalu ne može da reši razvojne probleme na duži rok, naprotiv - samo ih kratko-ročno odlaže i dodatno produblju-je. Sa druge strane, domaći kapital u najvećoj meri ulaže u domaće in-vesticione projekte i pospešuje rast zaposlenosti, jer drugačije prepo-znaje nacionalne razvojne priorite-te. Zato je, zaključuje Kočović, ne-ophodno pronaći meru u brzini li-beralizacije, uz stimulisanje green field investicija i razvoja životnog, dobrovoljnog penzijskog i dobro-voljnog zdravstvenog osiguranja.

Primer Slovenije je koristan jer ovo tržište karakterišu poodmakli reformski procesi koji obuhvata-ju najznačajnije državne osigurava-juće institucije, uključujući i obla-sti penzijskog i zdravstvenog osi-guranja, a uslovi koji su uspostav-ljeni obezbeđuju ravnopravan tre-tman učesnika i zdravu konkuren-ciju, kao i stroge sankcije ukoliko

dođe do kršenja tržišnih pravila. S obzirom na takav ambijent, libera-lizacija tržišta i ulazak stranog ka-pitala ne samo da nisu doveli u pi-tanje opstanak domaćih osigura-vajućih kuća, već se pokazalo da one u svom poslovanju mogu biti efikasnije od stranih. To je ujedno dovelo do rezultata koji su, istakla je Kočović, sa stanovišta korisnika i ukupnog privrednog rasta jedini merodavni: da se kompanije dele u odnosu na kvalitet usluga koje pru-žaju, a ne prema poreklu kapitala.

ranjivost domaćeg tržišta Teza da samo privatno vlasniš-

tvo garantuje efikasno poslovanje ozbiljno je uzdrmana 2008. godi-ne, „nakon sloma najveće američ-ke osiguravajuće kompanije „AIG“, nekih finansijskih kuća u Belgiji, Holandiji i austrijske „Hipo banke“ koju je od potpunog kraha spasla država. Sa posledicama finansijske krize jenjavaju i pritisci da se priva-tizacija sprovede po svaku cenu“, ocenjuje Matjaž Rakovec, general-ni direktor slovenačkog „Triglav

osiguranja“. Prema njegovim reči-ma, ova osiguravajuća kuća, u ko-joj je država vlasnik 62,5% kapita-la, trenutno je vodeća među držav-nim osiguravajućim kućama u re-gionu, budući da „Zavarovalnica Triglav“ zauzima 36% slovenačkog tržišta, hrvatska „Kroacija osigura-nje“ (gde je država vlasnik 80,3% kapitala) zauzima 32%, a srpska kompanija „Dunav osiguranje“, sa učešćem državnog vlasništva od 92,5%, ima tržišno učešće od 30% u Srbiji.

Rakovec je naveo da je takav us-peh državnih osiguravajućih kom-panija i povećanje njihovih profita čak i u vreme krize najbolji dokaz da država može biti dobar vlasnik, ali i upozorio da mala ukupna pre-mija na srpskom tržištu u poređe-nju sa okolnim zemljama „ukazu-je na njegovu veliku ranjivost i da narednih godina treba ići u poste-penu liberalizaciju“, što zahteva ve-oma promišljenju politiku i regu-latora i same kompanije „Dunav“. Tim pre što će potpuna prime-na regulative Solvensi II, koja for-sira ukrupnjavanje kapitala, dove-sti u pitanje opstanak mnogih osi-guravajućih kuća, pa se o tome ka-ko će se država kao vlasnik kapita-la postaviti u okviru nove regulati-ve u Sloveniji uveliko razmišlja, i to u pravcu smanjenja učešća držav-nog vlasništva. Najverovatnije će sličan trend karakterisati i tržišta u Hrvatskoj i Srbiji, pri čemu treba očekivati da kada Srbija uđe u EU, i kompanija “Dunav” najverovatni-je postane deo neke veće grupe - što ne znači neminovno njenu pro-daju već dokapitalizaciju kojom će se smanjiti udeo države, komenta-riše Rakovec.

Ali, dodaje Sergej Simoniti, direk-tor slovenačke Agencije za nadzor osiguranja, da bi se stvorili uslovi za stabilno poslovanje kompanija u kojima je država većinski vlasnik, neophodno je da na njihovom čelu budu isključivo profesionalci, čija postavljenja i rad neće zavisiti od promena u političkoj vlasti. Z.Ž.



dr MilenKa Mila jezdiMiroVić, generalna direktorka „dunav osiguranja“ a.d.o. Beograd

Kolektivno životno osiguranje dodatni prihod za zaposlene

1Najveća novina u Zakonu tiče se aspekta korporativnog upravlja-nja i predstavlja uvođenje jed-

nodomnog i dvodomnog načina upravljanja, kao i precizno regulisa-nje izbora i nadležnosti organa u oba pomenuta koncepta. Privrednim društvima data je sloboda da sama odluče koji će koncept upravljanja primeniti. Kompanija „Dunav osigu-ranje“ a.d.o. uredila je svoju organi-zaciju i poslovanje prema pravilima za dvodomno upravljanje, u skla-du sa važećim Zakonom o osigura-nju i novim Zakonom o privrednim društvima, te od nadležnog regula-tornog tela – Narodne banke Srbije –

dobila saglasnost na novi akt o osni-vanju i Statut Kompanije.

2 Usluge osiguranja imovine i li-ca obavezno treba izuzeti iz re-gulative važećeg zakona o jav-

nim nabavkama, a prema načinu nabavke ostalih finansijskih usluga (kredita), pravno urediti lex specia-lis i usluge premestiti u nadležnost i kontrolu regulatora, dakle NBS.

3 Kolektivno osiguranje živo-ta koje poslodavci zaključuju i plaćaju u korist svojih zapo-

slenih postoji i sada u ponudi ne-koliko osiguravajućih kuća u Srbiji. Međutim, za ovo osiguranje poslo-davci nisu zainteresovani jer nije oslobođeno poreza i doprinosa, pa ima tretman zarade. Osiguravajuća društva koja se bave prodajom ži-votnog osiguranja već nekoliko go-dina predlažu državi da ova vrsta us-luge dobije isti tretman kao i uplate

doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove, tj. da do određenog izno-sa premija osiguranja bude oslobo-đena poreza i doprinosa. Efekti ko-je bi ovakva odluka države proizve-la višestruko su korisni za sve uče-snike u ovom poslu: Naime, posti-gla bi se neophodna masovnost u osiguranju – sada samo četiri od-sto građana Srbije ima polisu život-nog osiguranja. Zatim, masovnost bi doprinela znatnom povećanju pre-mije, odnosno kvalitetnih sredstava koja bi se mogla plasirati u perspek-tivne i ključne infrastrukturne inve-sticije, po mnogo povoljnijim uslo-vima od sadašnjih. Uz to, zaposleni bi imali dodatni prihod, ali i kvalitet-no obezbeđenje porodice u sluča-ju svoje smrti, što znači socijalnu si-gurnost za mnogo pojedinaca i nji-hovih porodica.

4 Prave stručne rasprave o potre-bi i visini uvođenja nerealno visoke naknade za štete RZZO

još uvek nije bilo. Posledica koja je već nastupila jeste znatno poveća-nje iskorišćenosti tehničke premije osiguravača, što će, neminovno, po-skupiti premiju AO, ili izazvati znat-

anketa B&f:

1Da li organizacione izmene u upravljanju osiguravajućim kućama koje nalaže Zakon o privrednim društvima čine njihov položaj drugačijim u odnosu na ostale finansijske institucije?

2 Kakvi su, po Vašem mišljenju, uslovi javnih tendera za usluge osiguranja u Srbiji?

3 Šta bi uvođenje kolektivnog životnog osiguranja značilo za osiguravajuće kuće, a šta za korisnike?

4 Kako komentarišete izmenu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju kojom se uvodi obaveza osiguravajućih kompanija da pet odsto bruto premije uplaćuju na račun RZZO i da li će to proizvesti dodatni teret za

građane?


Osiguranje

ne gubitke u poslovanju nekih osi-guravajućih društava koja se bave pretežno prodajom polisa za auto-odgovornost.

predrag BoBera, generalni direktor, akcionarsko društvo za osiguranje “Triglav osiguranje” Beograd

fiksna nadoknada rzzo pogrešna

1 Primena novog, važećeg Zakona o privrednim društvima nema bitnijeg uticaja na izmenu po-

ložaja osiguravajućih društava u od-nosu na ostala privredna društva koja obavljaju finansijske delatno-sti, obzirom da se očekuje donoše-nje novog Zakona o osiguranju, ko-ji će u svojstvu specijalnog zakona, detaljnije regulisati način upravlja-nja osiguravajućim društvima, sa-mim tim i njihov položaj u odnosu na druge finansijske institucije, či-ji je rad definisan odredbama dru-gih zakona.

2 U čl. 44 Zakona o javnim na-bavkama između ostalih uslo-va koje ponuđač mora da ispu-

ni u tačkama 6 i 7 su navedeni uslo-vi da društvo za osiguranje (ponu-đač) mora da ispunjava neophod-ne finansijske – poslovne kapacite-te kao i tehničke i kadrovske kapaci-tete. Neretko se dešava da naručilac u samoj konkursnoj dokumentaciji stavi takve uslove za ispunjenje na-vedenih tačaka 6 i 7 da u startu one-mogući učešće u javnoj nabavci osi-guravajućih društava koji bi mogli kvalitetno izvršiti usluge osiguranja. Takođe, i kad postoji mogućnosti da društvo za osiguranje sa manjim tr-žišnim učešćem u portfelju osigu-ranja u Republici Srbiji ispunjava te uslove i učestvuje, opet se neretko kroz kriterijume za ocenjivanje po-nuda favorizuju veće osiguravajuće kompanije u Republici Srbiji. U zavi-snosti od predmeta javne nabavke, Zakon o javnim nabavkama pruža

mogućnost da se kroz kombinaciju velikog broja kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude nekoj osigura-vajućoj kući da velika prednost.

3 Za razvoj životnog osiguranja, koje je trenutno na tržištu Srbije u fazi stagnacije, bitno je da se

dodje do novih grupa osiguranika kojima bi se ponudile nove usluge. U tom smislu uvođenje kolektivnog životnog osiguranja prodrazumeva pokrivanje osiguranjem korisnika bankarskih usluga, kao i dolazak do grupa osiguranika kompanija ili de-lova kompanija. Osiguravajuća druš-tva bi na taj način dobila omasovlje-nje životnog riziko osiguranja, što bi uticalo na snižavanje rizika, dok bi osiguranici za relativno nizak nivo premije bili pokriveni od rizika u ra-zličitim oblastima života.

4 Model obračuna gde bi osigu-ravajuća društva uplaćivala fik-sni iznos nadoknade RZZO-u

u iznosu od 5% od ukupne premi-je osiguranja od auto-odgovornosti, umesto da kao do sada štetu ispla-ćuju prema učinku, predstavlja ve-liko opterećenje za osiguravajuća društva. Naime, prema statističkim podacima dosadašnje isplate pre-ma RZZO-u, društva su na ime na-knade isplaćivala iznose koji su zna-čajno manji i nisu prelazili 2% bru-to premije. Ovako visoko propisan doprinos može uticati na rast tarife i to je nešto što je potrebno u nared-nom periodu razmotriti i analizirati. Za građane ovakav model obračuna može prozvesti dodatni teret u vidu povećanja tarife. Takođe, navede-no rešenje je u koliziji sa principima osiguranja. Naime, ako se unapred plaća 5 odsto, a pri tome ne zna ko-lika će biti šteta, više se ne govori o stvarnim štetama na kojima se mora temeljiti osiguranje, nego o pretpo-stavkama. Šteta ne predstavlja pret-

postavku, već stvarni slučaj, pa u tom smislu nije potrebno posmatra-ti ni pretpostavke o troškovima leče-nja, već realne događaje.

franz Weiler, predsednik izvršnog odbora uniQa osiguranja (Ceo)

Troškove loše procedure će platiti građani

1Po našem mišljenju to neće ima-ti nikakav značaj na naše poslo-ve. Ono što nas više brine je da

Zakon o osiguranju nije usklađen sa izmenama zakona o privrednim društvima. Tako je stvorena netran-sparentna situacija za celu industri-ju osiguranja.

2 Javni tenderi podležu raznim interesima i uticajima. U mno-gim slučajevima prepoznaje-

mo da tu postoji očigledna tenden-cija da se stvore uslovi za tender ko-ji isključuju, što je moguće više, sva-ku vrstu konkurencije. Tako je naš zaključak da postoji mali interes od strane naručioca takvih tende-ra da dobije najbolju uslugu i kva-litet za određenu cenu, pošto je či-njenica da takvo ponašanje vodi baš u suprotno. Račun za tako poveća-ne troškove će verovatno biti sakri-ven, ali na kraju ipak podnet građa-nima u Srbiji.

3 Kao prvo, treba da napomene-mo da kolektivno životno osi-guranje predstavlja važan pro-

izvod za poboljšanje korporativne i društvene odgovornosti na tržištu rada. Raspoloživo je u celoj Evropi i podržava zaposlene da izgrade fi-nansijske planove za svoju buduć-



nost za penziju ili jednostavno da zaštite svoje porodice u najgorem slučaju. Omogućava osiguravajućim društvima da ponude izvanrednu uslugu životnih polisa na efikasan način i da podrže kompanije da uspostave svoje socijalne korpora-tivne programe, pa bi time građa-ni imali pristup jednoj od najvažni-jih formi osiguranja koja akumuli-ra kapital.

Teško je razumljivo da je Narodna Banka Srbije do sada zauzimala ne-gativan stav u ovom pogledu. Veliki deo posla treba da obavi i država, ne samo stvaranjem ambijenta za ra-zvoj te vrste osiguranja, već i pore-skim olakšicama za građane i kom-panije koji ulože u polise životnog osiguranja. Pored toga, i sama dr-žava bi trebalo da poradi na razvo-ju svesti ljudi da ona nije svemogu-ća i da građani moraju sami da raz-mišljaju i planiraju svoju budućnost. Čak i mnogo razvijenijim zemljama, državna penzija nije dovoljna, pa ta-ko građani moraju sami da izdvajaju dodatna sredstva za vreme kada će im biti potrebna. Kolektivnim život-nim osiguranjem kompanije bi na sebe preuzele deo te brige, što sva-kako treba stimulisati i podsticati. Dugoročnim životnim osiguranjem ne dobijaju samo klijenti, jer na taj način ulažu u spokojniju budućnost, već i država i osiguravajuće kompa-nije, koje bi mogle da otvore nova radna mesta.

Ukoliko se prepozna izvanredni potencijal tržišta životnog osigura-nja, sa sadašnjih 10-ak evra po gla-vi stanovnika, po čemu smo slabi-ji od zemalja u regionu, ta suma bi mogla da bude podignuta na nivo koji će pratiti ukupan razvoj privre-de i standarda. Ali u tome svi mora-ju da pronađu svoj interes – građa-ni, kompanije, država i osigurava-juće kuće i to na veoma duge staze.

4 Generalno, nije neobično iz-miriti trošak za lečenje kao po-sledicu saobraćajnog udesa u

paušalnom sporazumu - izbegava-ju se sporovi i statistički je precizno kada je pažljivo obračunato. Toliko

je industrija osiguranja mogla da do-govori po pitanju te procedure.

Slični sporazumi se koriste u ra-znim zemljama. Ali ono što se do-godilo prošlog decembra je još je-dan primer da se propisi završava-ju „preko noći“ u poslednjem minu-tu, i na žalost nema matematičkog opravdanja za procenat. Okidač je očigledno bio manjak sredstava u zdavstvenom fondu. A troškom će pre ili kasnije biti opterećeni klijen-ti u oblasti osiguranja od auto-od-govornosti, pošto tehnički rezultat i trošak teraju osiguravajuća druš-tva da traže nadoknadu za dodat-ni trošak.

BranKo KrsTonošić predsednik uo Wiener städtische osiguranje a.d.o. Beograd

uslovi tendera limitirajući

1 Organi upravljanja u osigura-vajućim društvima sada su bli-ži onim u bankama. Mi smo se

opredelili za dvodomu upravljačku strukturu, Skupštinu, nadzorni od-bor i Izvršni odbor. Izmene u uprav-ljanju gde je usaglašavanjem sa za-konom Upravni odbor ustupio me-sto Izvršnom odboru, sa general-nim direktorom na čelu, nije izme-nio naš položaj ni bitnije uticao na rad.

2 Liberalizacija uslova za učestvo-vanje, kao i kriterijuma tendera je neophodna. To će omogu-

ćiti većem broju ponuđača da uče-stvuju u nadmetanju, a za korisni-ka to znači bolju, pa i jeftiniju ponu-du. U ovom trenutku uslovi tende-ra su preopterećeni brojnim krite-rijumima koji limitiraju mnoge uče-snike na tržištu da konkurišu na jav-ni poziv, a da pri tom nisu poka-zatelji kvaliteta, uspešnosti i neop-hodni garant ispunjavanja preuze-tih obaveza.

3 Postoje naznake da bi novi za-kon o osiguranju trebalo da uvede kolektivno životno osi-

guranje zaposlenih od strane po-slodavaca. Ovu praksu svakako po-zdravljamo. To znači sigurniju bu-dućnost za zaposlenog, a s druge strane pokazuje brigu preduzeća za svoje zaposlene. Ukoliko bi se i dr-žava uključila u ovaj model osloba-đajući preduzeća dela doprinosa na ime uplata životnog osiguranja za-poslenima, to bi još stimulativnije delovalo na razvoj ove grane osigu-ranja, ali pokazalo i brigu za građa-ne i njihov standard u budućnosti.

4 To ne bi trebalo da padne na teret građana. Predlagač zako-na vodio se razlogom ekono-

mičnosti ovog postupka, kojim se izbegavaju utvrđivanje i dokaziva-nje iznosa stvarne štete, kako od strane Fonda tako i od strane dru-štava za osiguranje, kao i izbega-vanje sudskih postupaka pri ostva-rivanju regresnih zahteva. Navodi se, takođe, da će se ovim načinom ostvarivanja prava regresa obezbe-diti sredstva u iznosu od blizu jedne milijarde (npr. u 2010. godini uku-pno ostvarena bruto premija u au-toodgovornosti iznosila je preko 18 milijardi dinara). Ovako obezbeđe-nim sredstvima stvoriće se povoljni-ji uslovi za lečenje oštećenih u sao-braćajnim nezgodama i za nabavku ortopedskih pomagala. Navedenom zakonskom rešenju može se prigo-voriti da je stavilo u povoljniji polo-žaj Fond u odnosu na druga lica ko-ja prema društvima za osiguranje imaju potraživanja po osnovu osi-guranja od autoodgovornosti, kao i da je time narušen princip nakna-de stvarne štete, kao načelo odštet-nog prava uopšte takođe garanto-vanog Zakonom. Razlozi ekonomič-nosti su i ovom prilikom prevagnuli nad pravnim principima.



Danas najveći svetski brokeri pored svoje osnovne delatnosti posredovanja u zaključivanju ugovora o osiguranju ili reosiguranju, pružaju najrazličitiji spektar usluga u vezi sa risk menadžmentom za avijaciju, građevinske usluge, energetiku i rudarstvo, zabavu, finansijske institucije, agro biznis, zdravstvo, visoko obrazovanje, pomorsku industriju, i mnoge druge sektore. Prisutni su i u Srbiji, iako javnost možda ne zna njihova imena, jer ih nema na dresovima fudbalskih klubova.

Piše: Boško Petrović, generalni direktor Delta Generali Reosiguranja

Većina fudbalskih fanova najverovatnije ne zna či-me se bavi glavni spon-zor Mančester Junajteda sa Old Traforda, iako je nemoguće ne primetiti veliki ispis AON na dre-

sovima igrača čuvenog kluba, ko-ji je 2010. godine zamenio prethod-nog sponzora, nekada najvećeg osi-guravača na svetu – AIG. Sličan na-ziv i isti sektor delatnosti, dodatno izazivaju konfuziju, mada navede-ne kompanije obavljaju potpuno su-protne poslovne aktivnosti u okviru iste industrije: reosiguranja, tj. osi-guranja.

Imena vodećih svetskih brokera, kao što su AON, MARS, GALLAGHER, JLT, LOCKTON, nisu poznata široj populaciji - pa čak ni većini poslov-nih ljudi koji su direktnije vezani za sektor finansijskih usluga, iako je reč o velikim multinacionalnim kompanijama koje su visokokapita-lizovane i zapošljavaju desetine hi-ljada ljudi širom sveta.

Uprkos činjenici da je 2010. go-dinu završio kao najveći broker na svetu, sa prihodom od preko 10 mi-lijardi dolara i preko 54.000 zapo-slenih širom sveta, AON nije bio po-znati svetski brend sve dok 2010. ni-je postao glavni sponzor “crvenih đavola”. Njegov logo se i danas po-nosno “šepuri” na grudima fudba-lera.

Ipak, uprkos dobrom marketinš-kom potezu AON-a, najšira popula-cija i dalje ne zna čime se tačno ba-ve brokeri. Razlog za to leži u činje-nici da je pojava brokera na tržištu

relativno novijeg datuma. Njihova uloga prvi put je preciznije regulisa-na u Velikoj Britaniji - svetskom cen-tru industrije reosiguranja i osigura-nja – i to sedamdesetih godina proš-log veka, dok pojedini osiguravači i reosiguravači imaju tradiciju dugu nekoliko stotina godina.

Poslednjih dvadesetak godina je delatnost brokera osiguranja i reo-siguranja značajno uznapredovala. Danas, najveći svetski brokeri - po-red osnovne delatnosti posredova-nja u zaključivanju ugovora o osigu-ranju ili reosiguranju - pružaju naj-različitiji spektar usluga u vezi sa risk menadžmentom za najrazliči-tije delatnosti, kao što su: avijacija, građevinske usluge, energetika i ru-darstvo, zabava, finansijske instituci-je, prehrambena industrija, agro bi-znis, zdravstvo, visoko obrazovanje, pomorska industrija, farmaceutska i hemijska industrija, javni sektor, železnice, nekretnine, maloprodaja, tehnologija i telekomunikacije, itd.

Na osnovu ovoga, dolazimo do za-ključka da ne postoji kompanija ili delatnost koja nema potrebu za ne-kom vrstom osiguranja ili transfera rizika na drugog nosioca (osigura-vača i reosiguravača). Na razvijenim tržištima, ove potrebe i zahtevi se re-alizuju preko brokera koji na efika-san i profesionalan način u komuni-kaciji sa osiguravačima ili reosigura-vačima obezbeđuju najbolje rešenje svojim klijentima.

Zbog toga, možemo reći da ono što povezuje najveće svetske kom-panije kao što su Walmart, Shell, BP, EXON, Microsoft, Toyota, Carrefour, AT&T, Hewlett-Packard sa najvećim osiguravačima na sve-tu – Allianz, Generali, Axa, ING – jesu upravo brokeri osiguranja. U praksi, to znači da skoro kod svih najvećih svetskih kompanija ne po-stoji direktna komunikacija sa osi-guravačima, već se njihova potreba za osiguranjem sprovodi na liniji kli-jent-broker-osiguravač, čime se ja-sno sagledava uloga i važnost bro-kera na modernom tržištu osigura-nja i reosiguranja.

BroKeri osiguranja i reosiguranja i KorporaTiVni KlijenTi

Vezni igrači


Osiguranje

Navedeni način rada brokera i nji-hova, može se reći, kratka tradicija na globalnom tržištu, ujedno su i ra-zlozi zbog kojih ova značajna i vrlo rasprostranjena delatnost još uvek nije globalno poznata kroz kompa-nijski brend - uprkos prihodima i broju ljudi koji zapošljava. Uprkos tome, možemo reći da brokeri ima-ju značajnu ulogu u modernoj indu-striji osiguranja, kao generator po-slovnog prihoda osiguravajućih i reosiguravajućih kompanija širom sveta.

Od 2002. godine, u Srbiji su pri-sutni gotovo svi vodeći svetski bro-keri, kako kroz osnivanje sopstve-nih kompanija (MARS i JLT), tako i kroz ekskluzivne, korespondent-ske ugovore (AON i Willis). Imajući u vidu da na našem malom tržištu

sa nedovoljno razvijenom kulturom osiguranja posluje 28 kompanija za osiguranje i reosiguranje, jasno je da vlada velika konkurencija. Ipak, širenje poslovanja domaćih kom-panija, dolazak velikih stranih kom-panija i internacionalnih osigurava-ča, polako menjaju navike klijenata i karatkteristike tržišta, što će poste-peno dovesti i do njegovog uveća-nja. Ne samo širok spektar proizvo-da, koji obezbeđuju poslovanje, već i potreba za dobrom uslugom i bri-gom o klijentu postaju primarni fak-tori pri odabiru pouzdanog partne-ra u oblasti osiguranja. Dakle, samo ozbiljni igrači, velike osiguravajuće kompanije su u mogućnosti da ispu-ne visoka očekivanja klijenata.

Iako je kod nas još uvek uvreženo mišljenje da su osiguravači i broke-

ri neka vrsta konkurencije na tržištu, jasno je da je to potpuno pogrešna konstatacija, pod uslovom da se obe strane profesionalno bave svojom primarnom delatnošću. Bez dobrog osiguravača, koji preuzima rizik kli-jenta, brokeri nisu u mogućnosti da ponude dobru uslugu. S druge strane, bez brokera, osiguravači gu-be profesionalan i snažan kanal dis-trubucije koji je pre svega orjentisan ka korporativnim klijentima.

Rast svesti klijenata o ulozi osigu-ranja povećava potencijal tržišta, što omogućava industriji osiguranja da se svrsta među najvažnije učesni-ke na srpskom finanijskom tržištu. Perspektivna budućnost osiguranja na našem tržištu dovodi do toga da iz godine u godinu imamo i sve veći broj lokalnih posrednika.

S obzirom na to da su sa radom na srpskom tržištu počeli tek pre dese-tak godina, sigurno je da će uloga internacionalnih ili lokalnih brokera u nabavci osiguranja rasti. Ozbiljne kompanije, kako domaće tako i in-ternacionalne, koje vode računa o svom poslovanju i profitu, tražiće ozbiljne partnere i u osiguranju.

Da li će nove tehnologije imati značajnu ulogu u distribuciji osi-guranja u budućnosti i da li će mo-ći u potpunosti da zamene broke-re - ostaje nam da vidimo. Ipak, si-gurno je da će uloga brokera još dugo biti jedan od primarnih ka-nala distribucije osiguranja za naj-veće korporativne klijente, kako u svetu tako i u Srbiji.



Ukupno ostvarena premija ali i struktura proizvoda koji su prisutni na tržištu osiguranja, osim o potencijalima ovog segmenta tržišta posredno ukazuju i na razvijenost lokalne privrede i standard stanovništva. Zato ne čudi da je situacija relativno slična u celom regionu, i da je uvođenje novih osiguravajućih proizvoda često pokazatelj dolaska stranih kompanija na lokalno tržište.

Piše: Branko Krstonošić, predsednik Upravnog odbora Wiener Staedtische osiguranja

domaće tržište osigura-nja je u poslednjoj de-ceniji, ako izuzmemo prethodne dve krizne godine, beležilo rast po nekoliko parame-tara, od 1,6 % učešća

u BDP 2004. godine, do oko 2% da-nas, te premije po glavi stanovnika koja je porasla na blizu 100 dolara, u odnosu na 2004. kada je bila tek 52 dolara. Mada ga karakteriše pozi-tivan trend rasta, on je relativno us-poren a razvijenost ovog segmen-ta tržišta je i dalje ispod proseka u EU, gde se za osiguranje izdvaja pre-ko 2.700 dolara po glavi stanovni-ka. Ni okolna tržišta u zemljama ko-je su prošle proces tranzicije, poput Hrvatske, Rumunije, ali i Turske, ne mogu se pohvaliti rezvijenim tržišti-ma, a uporedne analize zemalja cen-tralne i istočne Evrope - gde je pro-sek učešća osiguranja u BDP 2,6% - pokazuju da je Srbija ipak pozicioni-rana ispred Rumunije i Turske. I po strukturi tržišta osiguranja Srbija i okolne zemlje imaju dosta zajednič-kog - drastično veće učešće neživot-nog osiguranja u odnosu na životno i izrazitu dominaciju osiguranja au-tomobila u premiji, pa tako u Make-doniji neživotna osiguranja učestvu-ju sa 95% u ukupnom tržištu, u Alba-niji 90%, u Gruziji 96%, dok u Bugar-skoj čak 60% ukupne premije osigu-ranja odlazi na osiguranje automo-bila. U Austriji, za koju se smatra da ima visoko razvijeno tržište osigura-nja u odnosu na druge zemlje EU, takođe, veći deo premije pripada neživotnom osiguranju i to oko 60%. Prosečna premija po stanovniku u Austriji iznosila je 1,996 evra u 2010. godini, od čega je 1,096 evra za ne-životna osiguranja i oko 900 evra za životna osiguranja.

U strukturi premije u 2011. godi-ni učešće neživotnih osiguranja u Srbiji iznosilo je 82,6%, dok se uče-šće životnih osiguranja povećalo sa 16,5% u 2010. godini na 17,4% u 2011. godini, zahvaljujući ostvarenom po-rastu od 6,8% u odnosu na prethod-nu godinu. Daljom analizom struk-

ture tržišta uočićemo da najveću premiju ostvaruje osiguranje koje je zakonom obavezno – osiguranje od autoodgovornosti, sa 32,6%, a za-tim, u segmentu neživotnog osigu-ranja slede imovinska osiguranja, te kasko osiguranje, koja su uglavnom uslovljena kreditima. Ove vrste osi-guranja uz nezgodu čine 74% por-tfelja na ukupnom tržištu. Za osta-lim neživotnim osiguranjima, mala je potražnja.

promene koje su donele strane kompanije

Ako pratimo privredne trendove, uočićemo da je poslednjih godina sa ulaskom stranih investicija trži-šte domaćeg osiguranja obogaće-no nekim vrstama osiguranja koja su karakteristična za razvijene eko-nomije. Za ova tržišta karakteristič-na su osiguranja finansijskih gubi-taka, koja pokrivaju gubitke nastale pre svega usled havarije, požara, ze-mljotesa, loma mašina, i osigurava-ju izgubljenu zaradu. Tačnije, poli-sa pokriva sve troškove koje osigu-ranik ima usled ovih rizika. Na eko-nomski naprednim tržištima jako su razvijena osiguranja od odgovorno-sti, te odgovornosti menadžmenta za greške u vođenju firme. Kod nas su ove vrste osiguranja nezastuplje-ne. Ipak, internacionalne kompani-je koje su došle da posluju na na-šem tržištu imaju zahteve za ovom vrstom osiguranja, jer se tako osi-guravaju i na svojim matičnim trži-štima. Međutim, domaće kompani-je ne prepoznaju takvu potrebu i ne izdvajaju budžet u tu svrhu, već se osiguravaju od osnovnih rizika - pre svega od požara, sve češće i od po-plava, a blago raste i osiguranje od zemljotresa, kao i osiguranje od od-govornosti poslodavca za zaposle-ne od povrede.

Zahvaljujući poslovnim potreba-ma multinacionalnih kompanija i ‘all risk’ polise - osiguranja od svih rizika, postale su standard kod iz-gradnji koje finansira država, koja i zahteva takvu polisu, a što u Srbiji nije bila praksa do pre šest godina.

šTa TržišTe osiguranja goVori o doMaćoj priVredi

šta je slika, a šta prilika


Osiguranje

Veliki infrastukturni projekti redom su osigurani po ovom principu, što je uzrokovalo i promene u strukturi premije neživotnih osiguranja. Kad strane firme svoje investicije osigu-ravaju po ovom standardu, one po-tom i imovinu osiguravaju po ‘all risk’ principu. Ovo postaje sve če-šća praksa i kod domaćih firmi, pa se prognozira dalji razvoj ovog se-gmenta osiguranja.

Pokazatelji razvoja tržišta neživot-nog, ali i životnog osiguranja, go-vore u prilog tvrdnji da je osigura-nje u funkcionalnoj zavisnosti od dešavanja u privredi. Ako standard stanovništva raste, osiguranje se ra-zvija. Ako je privredni rast dinami-čan - i osiguranje se razvija, i obr-nuto. Kriza ima negativan uticaj i to se reflektovalo i na osiguranje: u se-gmentima stagniranja rasta život-nog osiguranja, pada kasko osigu-ranja, banko osiguranja, te osigura-nja imovine vezane za kreditne ak-tivnosti. Potencijal u Srbiji postoji, što pokazuje i veliki broj osigurava-ča čiji su osnivači sa razvijenih trži-šta. Međutim, najveći problem pred-stavlja kako taj potencijal iskoristiti u okolnostima kada se osiguranje i dalje pretežno doživljava isključivo kao „trošak za izbegavanje“..

životno osiguranje i državni interes

Smatra se da je tržište osiguranja razvijeno kada preko 50% ukupne premije potiče od životnog osigu-ranja, a u Srbiji ono zauzima 17,4%, što je jasan indikator nerazvijenosti. Kada poredimo domaže tržište i po-nudu životnog osiguranja sa zemlja-ma razvijenih ekonomija, zaključu-jemo da se proizvodi ne razliku-ju mnogo. Izuzetak je predstavljao ’unit – link’ produkt životnog osigu-ranja, kod kojeg osiguranik snosi ve-ći rizik ulaganja (na primer u akcije), ali se taj proizvod u uslovima krize više ne nudi na razvijenim tržištima zbog pada profita. Sa oko 12 evra prosečne premije po stanovniku, Srbija se nalazi na začelju u Evropi i regionu, posle Hrvatske u kojoj

se izdvaja 75 evra, Slovenije sa 320 evra, i do sto puta manjim prose-kom od razvijenih zemalja Evrope. Nerazvijenost ovog segmenta je po-sledica nedovoljne spoznaje građa-na o značaju životnog osiguranja za sigurnost u budućnosti i kvalite-tan život po završetku radnog veka. Važan uzrok nerazvijenosti je nizak standard građana, ali i izostajanje poreskih olakšica za one koji se od-luče da na ovaj način finansijski osi-guraju svoju budućnost.

Da bi se tržište životnog osigura-nja razvilo, potrebno je da se uklju-či i država koja će kreirati pogodan ambijent za ulaganje osiguravača i podsticajno delovati na građane. Poznato je da osiguravači preferira-ju isključivo dugoročne hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom. Na tržištu hartija od vrednosti do proš-

logodišnje emisije državnih evro - obveznica na 15 godina nije posto-jalo drugih kvalitetnih dugoročnih hartija osim stare devizne štednje. Ukupna godišnja premija odnosno vrednost srpskog tržišta životnog osiguranja na kraju 2011. iznosila je oko 9,99 miljardi dinara. Procenjuje se da se za pet godina - ako se bude uvećavao portfelj životnog osigura-nja, praćen poreskim olakšicama za osiguranike i adekvatnom emisijom kvalitetnih dugoročnih hartija - mo-že obezbediti milijardu evra za ku-povinu državnih obveznica. Država ima dvostruki interes: 1. takve harti-je od vrednosti su idealne za finan-siranje infrastrukturnih projekata, i 2. istovremeno predstavljaju način da veliki broj građana, koji ne mogu da se oslone na male državne pen-zije, obezbede dodatne prihode.


Osiguranje

Naziv društva za osiguraNjeaktiva

(aop037)

rang

2011

Kapital

(aop101)

rang

2011Pasiva

rang

2011

Neto dobitak

(aop283)

rang

2011

Neto

gubitak

(aop284)

1 TAKOVO OSIGURANJE ADO KRAGUJEVAC 4.073.138 7 664.346 13 4.073.138 7 7.090 14 0

2 GLOBOS OSIGURANJE ADO BEOGRAD 1.035.105 18 710.865 9 1.035.105 18 45.470 11 0

3 DUNAV OSIGURANJE ADO BEOGRAD 26.551.449 1 10.034.325 1 26.551.449 1 268.806 2 0

4 DUNAV-RE 3.255.635 10 1.471.044 5 3.255.635 10 209.311 4 0

5 TRIGLAV OSIGURANJE ADO BEOGRAD 3.585.050 8 576.827 18 3.585.050 8 0 25 257.306

6 MILENIJUM-OSIGURANJE ADO, BEOGRAD 1.816.470 15 534.092 20 1.816.470 15 6.614 15 0

7 GARANT ADO NOVI BEOGRAD 924.561 20 692.031 11 924.561 20 64.862 9 0

8 DDOR NOVI SAD ADO NOVI SAD 16.705.953 3 3.752.661 2 16.705.953 3 224.763 3 0

9 GRAWE OSIGURANJE ADO BEOGRAD 10.051.192 5 1.757.394 4 10.051.192 5 169.525 6 0

10 AMS OSIGURANJE A.D.O. BEOGRAD 2.510.631 12 661.240 14 2.510.631 12 75.681 8 0

11 UNIQA ŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 3.504.245 9 732.584 7 3.504.245 9 0 21 57.228

12 DELTA GENERALI OSIGURANJE ADO BEOGRAD 20.180.000 2 3.263.269 3 20.180.000 2 522.622 1 0

13 DELTA GENERALI REOSIGURANJE ADO BEOGRAD 1.942.300 14 714.527 8 1.942.300 14 98.699 7 0

14 SAVA OSIGURANJE A.D.O. BEOGRAD 2.608.336 11 641.763 15 2.608.336 11 17.734 12 0

15 WIENER STADTISCHE OSIGURANJE ADO BEOGRAD 12.915.976 4 1.315.654 6 12.915.976 4 170.362 5 0

16 AXA ŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 621.593 23 400.412 23 621.593 23 0 22 78.880

17 UNIQA NEŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 4.364.503 6 592.949 16 4.364.503 6 0 27 290.485

18 MERKUR OSIGURANJE ADO BEOGRAD 942.087 19 278.633 26 942.087 19 0 19 46.964

19 BASLER 422.273 25 365.898 24 422.273 25 0 17 33.727

20 BASLER 811.685 21 676.226 12 811.685 21 0 20 48.254

21 AS NEŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 1.155.287 17 532.326 21 1.155.287 17 0 26 263.847

22 METLIFE A.D.O. BEOGRAD 480.942 24 419.049 22 480.942 24 0 24 152.075

23 SAVA ŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 271.078 27 219.368 27 271.078 27 0 23 97.103

24 WIENER RE ADO BEOGRAD 2.352.708 13 588.645 17 2.352.708 13 11.325 13 0

25 SOCIETE GENERALE OSIGURANJE ADO BEOGRAD 394.379 26 327.918 25 394.379 26 0 18 44.176

26 DDOR RE ADO NOVI SAD 1.474.565 16 562.961 19 1.474.565 16 48.191 10 0

27 AXA NEŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 722.363 22 704.064 10 722.363 22 0 16 13.179

Izvor podataka: APR

tabela poslovnih rezultata 31.12.2011.

Bilаnsne sume društаvа zа osigurаnje nа dаn 31. 12. 2011. u mln din.

Globos; 1035

АМS ; 2511

АS ; 1155

MetLife; 481

Basler neživot; 812Basler život; 422

Аxa život; 622Аxa neživot; 722

DDOR ; 16706

DDOR Re ; 1475

Delta; 20180

Delta Re; 1942

Dunav; 26551

Dunav Rе; 3256

Energoprojekt ; 925

Grawe; 10051

Merkur ; 942

Milenijum; 1816

Sava; 2608Sava život ; 271

Societe Gen; 395

Takovo ; 4073

Triglav ; 3585

Uniqa ado; 3504

Uniqa neživot; 4365

Wiener; 12916

Wiener Re; 2353

22,1%

2010. 2011.

13,5%

16,5%

33,3%

14,6%

Imovinska osiguranja Kasko

Životna osiguranja Autoodgovornost Ostala neživotna osiguranja

Ukupnа premijа premа vrstаmа osigurаnjа u 2010. god. i 2011. god.

22,0%

12,5%

17,4%

32,6%

15,4%


Strukturа ukupnih prihodа i rаshodа društаvа zа osigurаnje u milionimа dinаrаOPIS

2011 2010Iznos Učešće (%) Iznos Učešće (%)

uKuPNi Prihodi 66.222 100,0 66.772 100,01 .Poslovni (funkcionalni) prihodi 58.885 88,9 58.195 87,22.Finansijski prihodi 3.104 4,7 3.707 5,53.Ostali prihodi (prihodi od usklađivanja vrednosti imovine i ostali prihodi) 4.233 6,4 4.870 7,3uKuPNi rashodi 65.399 100,0 64.509 100,01 .Poslovni (funkcionalni) rashodi 33.888 51,8 34.358 53,32.Troškovi sprovođenja osiguranja (TSO) 23.911 36,6 22.053 34,23.Finansijski rashodi 2.380 3,6 1.941 3,04.Ostali rashodi (rashodi po osnovu obezvređenja imovine i ostali rashodi) 5.220 8,0 6.157 9,5

Rezultаti poslovаnjа društаvа zа osigurаnje u milionimа dinаrаO P I S 2011 2010

Iznos Broj društava Iznos Broj društava1. Neto dobitak 1.941 15 2.748 172. Neto gubitak 1.383 12 806 9Neto finansijski rezultat (1-2) 558 1.942

Naziv društva za osiguraNjeaktiva

(aop037)

rang

2011

Kapital

(aop101)

rang

2011Pasiva

rang

2011

Neto dobitak

(aop283)

rang

2011

Neto

gubitak

(aop284)

1 TAKOVO OSIGURANJE ADO KRAGUJEVAC 4.073.138 7 664.346 13 4.073.138 7 7.090 14 0

2 GLOBOS OSIGURANJE ADO BEOGRAD 1.035.105 18 710.865 9 1.035.105 18 45.470 11 0

3 DUNAV OSIGURANJE ADO BEOGRAD 26.551.449 1 10.034.325 1 26.551.449 1 268.806 2 0

4 DUNAV-RE 3.255.635 10 1.471.044 5 3.255.635 10 209.311 4 0

5 TRIGLAV OSIGURANJE ADO BEOGRAD 3.585.050 8 576.827 18 3.585.050 8 0 25 257.306

6 MILENIJUM-OSIGURANJE ADO, BEOGRAD 1.816.470 15 534.092 20 1.816.470 15 6.614 15 0

7 GARANT ADO NOVI BEOGRAD 924.561 20 692.031 11 924.561 20 64.862 9 0

8 DDOR NOVI SAD ADO NOVI SAD 16.705.953 3 3.752.661 2 16.705.953 3 224.763 3 0

9 GRAWE OSIGURANJE ADO BEOGRAD 10.051.192 5 1.757.394 4 10.051.192 5 169.525 6 0

10 AMS OSIGURANJE A.D.O. BEOGRAD 2.510.631 12 661.240 14 2.510.631 12 75.681 8 0

11 UNIQA ŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 3.504.245 9 732.584 7 3.504.245 9 0 21 57.228

12 DELTA GENERALI OSIGURANJE ADO BEOGRAD 20.180.000 2 3.263.269 3 20.180.000 2 522.622 1 0

13 DELTA GENERALI REOSIGURANJE ADO BEOGRAD 1.942.300 14 714.527 8 1.942.300 14 98.699 7 0

14 SAVA OSIGURANJE A.D.O. BEOGRAD 2.608.336 11 641.763 15 2.608.336 11 17.734 12 0

15 WIENER STADTISCHE OSIGURANJE ADO BEOGRAD 12.915.976 4 1.315.654 6 12.915.976 4 170.362 5 0

16 AXA ŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 621.593 23 400.412 23 621.593 23 0 22 78.880

17 UNIQA NEŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 4.364.503 6 592.949 16 4.364.503 6 0 27 290.485

18 MERKUR OSIGURANJE ADO BEOGRAD 942.087 19 278.633 26 942.087 19 0 19 46.964

19 BASLER 422.273 25 365.898 24 422.273 25 0 17 33.727

20 BASLER 811.685 21 676.226 12 811.685 21 0 20 48.254

21 AS NEŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 1.155.287 17 532.326 21 1.155.287 17 0 26 263.847

22 METLIFE A.D.O. BEOGRAD 480.942 24 419.049 22 480.942 24 0 24 152.075

23 SAVA ŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 271.078 27 219.368 27 271.078 27 0 23 97.103

24 WIENER RE ADO BEOGRAD 2.352.708 13 588.645 17 2.352.708 13 11.325 13 0

25 SOCIETE GENERALE OSIGURANJE ADO BEOGRAD 394.379 26 327.918 25 394.379 26 0 18 44.176

26 DDOR RE ADO NOVI SAD 1.474.565 16 562.961 19 1.474.565 16 48.191 10 0

27 AXA NEŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 722.363 22 704.064 10 722.363 22 0 16 13.179

ukupna premija i raspored premija po osiguravajućim društvima 31.03.2012

red. br. društvo za osiguranje ukupna premija ukupna premija u samopridržaju tehnička premija Preventiva režija

1 aMs 275188 272304 210372 4909 57023

2 as osiguranje 55705 42561 30641 822 11098

3 axaNeživot 11786 11741 7643 0 4098

4 axaŽivot 24305 19473 14287 0 5186

5 BaslerNeživot 71736 26942 17568 296 9078

6 BaslerŽivot 13418 13128 10700 0 2428

7 ddor 2349890 2243451 1591573 33225 618653

8 deltagenosig 2818821 2335592 1733434 24380 577778

9 dunav 4682002 3988862 2883731 87141 1017990

10 energoprojekt 34019 29369 18486 4 10879

11 globos 83541 81568 56329 816 24423

12 grawe 438237 438237 343032 0 95207

13 MetLiFe 21612 21360 15978 0 5381

14 Merkurosig 107362 100887 82034 0 18853

15 Milenijum 278984 273838 210673 5151 58014

16 savaNeživot 287352 253610 187432 3794 62384

17 savaŽivotno 19510 19510 15904 0 3606

18 societegen 21861 21772 14414 0 7358

19 sogaz 134518 51 33 0 18

20 takovo 491449 481283 371173 9704 100406

21 triglav 447662 376832 284339 7083 85410

22 uniqaNeživot 754277 585540 384343 9334 191863

23 uniqaŽivot 207200 204707 164828 0 39879

24 Wiener 1271521 815546 676578 658 138310

uKuPNo 14901956 12658164 9325525 187317 3145323



lizing


lizing

Iako je sektor finansijskog lizinga u 2011. značajno uvećao dobitak u odnosu na prethodnu godinu, obim poslovanja je nastavio opadajući trend, prisutan od 2008. godine. Na kraju 2011. godine, kao i na kraju 2010. godine, strukturu plasmana prema predmetu lizinga karakterisalo je visoko učešće finansiranja teretnih vozila, minibuseva i autobusa, koje je iznosilo 37,8 odsto i putničkih automobila 24,8 odsto.

U 2011. godini, kao i u prvom tromesečju 2012. godine, na trži-štu finansijskog lizin-ga posluje 17 lizing kompanija, čiji su osnivači najvećim de-

lom banke, članice bankarskih gru-pa ili druge finansijske institucije, sa 482 zaposlena lica.

Obim poslovanja lizing kompani-ja nastavio je opadajući trend, prisu-tan od 2008. godine, tako da je uku-pna bilansna suma svih lizing kom-panija na kraju 2011. godine iznosi-la 80,2 milijardi dinara, što predstav-lja smanjenje od 18,8% u odnosu na prethodnu godinu. Tržište lizinga je sa učešćem bilansne sume od 2,8%,

kapitala od 1,4% i broja zaposlenih od 1,2% zauzimalo treće mesto u fi-nansijskom sektoru Srbije. Ovaj se-gment finansijskog poslovanja spa-da u kategoriju tržišta sa umere-nom koncentracijom, na šta uka-zuje Herfindahl-Hirschman indeks (HHI), koji na kraju 2011. godine iznosio 1.086,2.

Najveći deo aktive i pasive ovih kompanija odnosi se na sredstva i obaveze u stranoj valuti ili indeksi-rano valutnom klauzulom (91,3% ukupne aktive, odnosno 88,2% uku-pne pasive). U ukupnoj aktivi naj-značajnije učešće sa oko 79% ima-li su plasmani po osnovu finansij-skog lizinga, od čega je najveći deo odobren privrednim društvima koja ne pripadaju finansijskom sektoru (85,5%). Fizička lica su u ukupnim plasmanima učestvovala sa 4,7%, a preduzetnici sa 4,3%. U strukturi plasmana prema predmetu lizinga, najveće učešće su imali plasmani kojima je finansirana nabavke teret-nih vozila, minibuseva i autobusa (37,8%), putničkih vozila (24,8%) i proizvodnih mašina (12,6%).

Sektorska struktura plasmana po-kazuje najznačajnije učešće sek-tora saobraćaja, skladištenja, infor-misanja i komunikacija sa 30,4%, što predstavlja povećanje u odno-su na prethodnu godinu (29,0%). Plasmani u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva zabeležili su pad učešća sa 8,1% na 6,4%, dok su plasmani sektoru prerađivačke in-dustrije, rudarstva i vodosnabdeva-nja iskazali blagi porast sa 21,7% na 23,2%.

Davaocima finansijskog lizinga vraćen je jedan broj predmeta lizin-ga u toku 2011. godine i to u vred-nosti od gotovo četiri milijarde di-nara. Zajedno sa prenetim stanjem

iz ranijih godina, ukupan iznos vra-ćenih predmeta iznosio je 5,7 mili-jardi dinara i predstavljao 9,0% port-folija. Od navedene vrednosti vraće-nih predmeta lizinga, 24,0% je po-novo dato u finansijski lizing, 46,0% predmeta je prodato, dok je oko 28% ostalo neangažovano, što izno-si oko jednu milijardu dinara i či-ni 2,5% portfolija, odnosno 19,9% kapitala.

U ukupnoj pasivi sektora finansij-skog lizinga preovlađujuće učešće su imali dugoročni krediti iz ino-stranstva (81,2%), dok je učešće ka-

pitala iznosilo 10%.Najveće učešće na tržištu lizinga

u Srbiji od 25 odsto ima Hipo Alpe Adrija lizing, slede NLB i Rajfajzen li-zing sa po 8,3 i 8,2 odsto učešća, na četvrtom mestu je VB lizing sa 8,1 odsto učešća, a na petom EFG lizing sa učešćem od 6,2 odsto.

U 2011. godini, finansijski lizing je poslovao pozitivno. Ukupan dobi-tak pre oporezivanja na nivou sek-tora finansijskog lizinga iznosio je 315,5 miliona dinara, što predstavlja znatno povećanje u odnosu na pret-hodnu godinu, a prinos na proseč-nu aktivu, odnosno prinos na pro-sečan kapital iznosi 0,35%, odnosno 3,91%, respektivno.

(Izveštaj Narodne banke Srbije specijalno urađen za „Biznis i

finansije“)

Poslovanje finansijskog lizinga U 2011. godini

Blago poboljšanje



Činjenica da je ukupnom prošlogodišnjem rastu lizinga u Srbiji najviše doprineo skok finansijskog lizinga a ne lizinga automobila, ukazuje na sazrevanje domaćeg tržišta, ali je poželjno da se takvi trendovi ubrzaju. Generalno dobru poslovnu klimu narušavaju dva problema koja su jedinstvena za srpsko tržište - obavezujući rezervisani kapital za sve lizing kompanije i plaćanje PDV-a unapred, čije bi rešavanje značajno doprinelo bržem razvoju ovog sektora, smatra Kristof Lajtner, direktor kompanije VB Leasing u Srbiji.

Piše: Marko Miladinović

kompanija VB Leasing je uspela da poveća svoj tržišni udeo, i sa ostvarenih 31 milion evra nabavne vredno-sti i 12,08% učešća za-uzela je drugo mesto

u oblasti finansijskog lizinga, dok je sa 1.162 sklopljena ugovora tržiš-ni lider u ovom segmentu. Njen di-rektor, Kristof Lajtner, očekuje dalji rast tržišta lizinga u Srbiji, uporedo sa povećanim ulaganjima lokalnih i stranih investitora.

Kristof lajtner: Naša grupacija ulaže u realni sektor i u mnogome zavisi od investitora u Srbiji. Njihova ulaganja su u velikoj meri bila sma-njena tokom 2009. i 2010. godine, kada je kriza bila u punom jeku, što je i glavni razlog pada tržišta lizin-ga u tom periodu. Međutim, rezul-tati iz 2011. godine su veoma ohra-brujući, pogotovo što je tržište lizin-ga raslo uprkos lošim rezultatima u

oblasti auto industrije. Rastu je do-prineo skok finansijskog lizinga za 30 odsto, što je jasan pokazatelj da srpsko tržište polako sazreva i pri-bližava se trendovima razvijenih ze-malja. Međutim, udeo lizinga u fi-nansijskim proizvodima je i dalje re-lativno manji nego u drugim zemlja-ma Evrope, i bilo bi dobro da se on poveća u što skorije vreme.

U kojoj meri struktura lizing usluga govori o razvijenosti srpske privrede?

K. lajtner: Udeo lizinga kamio-na i automobila u ovom regionu je izrazito veliki, što je odlika novih tr-žišta, dok je u Austriji i Nemačkoj veoma razvijen lizing nekretnina i opreme, pa je i njihov udeo mno-go veći. S obzirom da poslujemo u osam zemalja centralne i istoč-ne Evrope, naše iskustvo pokazuje da ni u jednoj od njih još nisu do-stignute karakteristike razvijenih li-zing tržišta, što je i prirodno.

kristof lajtner, vB leasing

Prodor finansijskog lizinga

Kristof Lajtner: Lizing može da bude rešenje za poboljšanje likvidnosti srpske ekonomije


lizing

Kako biste ocenili poslovnu kli-mu u Srbiji i šta biste izdvojili kao otežavajuće okolnosti na tržištu?

K. lajtner: Za lizing kompanije je najvažnije da je klima generalno dobra i da investicije rastu, a na za-poslenima u ovoj industriji je da do-datno doprinesu njenom daljem ra-zvoju. Međutim, postoje dva proble-ma koja su jedinstvena za ovo trži-šte, a koja bitno utiču na dalji razvoj lizinga. Prvo, sve lizing kompanije moraju da imaju rezervisani kapital, što nije obavezujuća mera u drugim evropskim zemljama. Ovakve mere su neophodne da bi se održala fluk-tuacija novca u bankama, ali ne i za lizing kompanije koje primljeni no-vac direktno reinvestiraju u lokalnu ekonomiju. Drugi veliki problem je plaćanje PDV-a na kamatu, što je u jednom trenutku bilo uobičajeno za sve zemlje regiona, pa je u me-đuvremenu promenjeno. Ukidanje PDV-a na kamatu u Srbiji bi našu po-nudu učinilo fleksibilnijom i pristu-pačnijom.

Kako ocenjujete mogućnost ko-munikacije sa nadležnima i ulogu industrije u donošenju adekvatne regulative?

K. lajtner: Svaka država u Evropi ima sopstvenu lizing asocijaciju, ko-ja predstavlja interese lizing kuća, što je slučaj i u Srbiji. Pored toga, mi kao kompanija učestvujemo i u ra-du Foruma stranih investitora, koji je prošle godine osnovao Odbor za osiguranje i lizing sa namerom da na kvalitetan način promoviše lizing u Srbiji i komunicira sa odgovornim institucijama u cilju njegovog ra-zvoja. Kao i ostale lizing kompani-je, najintenzivnije komuniciramo sa Nadzornim odborom Narodne ban-ke Srbije i donekle sa Ministarstvom fianansija.

Da li VB Leasingu veću konku-renciju predstavljaju banke ili ostale lizing kompanije?

K. lajtner: Pre svega, već sam broj lizing kompanija i banaka na srpskom tržištu ukazuje na značaj-nu konkurenciju, a takmaci su nam i jedni i drugi, zavisno od segmenta

tržišta. Banke posluju u prodaji na malo i korporativno i na ovom trži-štu imaju mnogo dužu tradiciju.

Vremenom će lizing kompanije pokazati da je njihovo poslovanje drugačije, i da je specijalizacija upra-vo to što njihovim uslugama obez-beđuje prednost u odnosu na ban-karske. Mi se kroz svoj rad pripre-mamo za taj trenutak, pa će brzo finansiranje i kvalitetno pružanje

usluga razlikovati VB Leasing od ostalih učesnika na tržištu.

Na razvijenim tržištima male firme, posebno tehnološke, uglav-nom rađe biraju lizing nego bankar-ske kredite, dok je u Srbiji situacija obrnuta. Da li to ukazuje na konzer-vativno poslovanje, ili su presudniji neki drugi razlozi?

K. lajtner: Nije loše biti kon-zervativan, posebno ako ste malo



ili srednje preduzeće. Ona bi tre-balo da budu kičma svake ekono-mije. Nemačka je odolela najja-čem udaru finansijske krize upra-vo zahvaljujući zdravom sekto-ru MSP, koji čini veći deo nemač-kog BDP-a. Moramo da pokaže-mo u Srbiji da finansijski uspeh nije obavezno uslovljen veliči-nom imovine. Najveći problem u zemlji trenutno predstavljaju ne-dovoljna likvidnost i f luktuaci-ja novca i upravo zato je veoma dobro koristiti lizing, jer mi pru-žamo nabavku opreme i podsti-čemo proizvodnju, a istovreme-no omogućavamo i protok novca na tržištu. Kada je nešto finansi-rano preko lizinga snabdevač od-mah prima ukupnu sumu novca i ne mora da brine o eventualnom dugovanju, a korisnik lizinga do-bija uslugu, u ovom slučaju opre-mu koja mu treba za nastavak us-pešnog poslovanja.

Da li su srpski privrednici do-voljno upoznati sa svim mogućno-stima lizinga i da li ga uključuju u svoje poslovne strategije kada pla-niraju dalji razvoj preduzeća?

K. lajtner: Do 2008. ceo regi-on je rastao i svi su prevashodno bili usredsređeni na rast, ali se sa finansijskom krizom fokus izrazi-to pomerio kao snižavanju troško-va. Čak i kompanije koje i dalje od-lično posluju štede na svakom ko-raku i svi se trude da proizvod ili uslugu plate isključivo koliko vre-di. Primera radi, tokom prošle go-dine smo ostvarili veliki rast u po-ljoprivrednom sektoru, gde smo kroz saradnju sa klijentima uvide-li da su veoma dobro informisani i da veoma pažljivo kalkulišu svo-ja ulaganja. Mislim da je lizing do-voljno dugo prisutan u Srbiji da bi se i građani i privreda upoznali sa mogućnostima koje su im na ras-polaganju, ali svakako moramo da nastavimo sa promocijom pred-nosti ovakvog načina finansiranja i perspektivama za klijente koje se otvaraju sa daljim razvojem ovog tržišta.

vlastimir vuković, generalni direktor intesa leasing: Pravna lica dominantna

Ukoliko posmatramo rezultate iz 2011.godine moglo bi se reći da se preko 99 odsto odobrenih zahteva Intesa lizinga odnosio upravo na segment pravnih lica odnosno privrede. Iako je na nivou celokupnog sektora lizinga prethodne godine zabeležen pad tražnje za lizing proi-zvodima, Intesa Leasing je zabelezio izuzetan rast tražnje što je rezulto-valo veoma dobrim poslovnim rezultatima. Ono što je našu kompaniju izdvojilo u odnosu na ostale je što smo prvi prilagodili svoju ponudu potrebama privrednih klijenata i ponudili finansijski lizing u dinarima. Ovaj proizvod je odgovorio na najznačajnije izazove sa kojima se suo-čila privreda jer im je omogućio izbegavanje valutnog rizika, što je bilo

od izuzetnog značaja imajući u vidu da je kurs evra izuzetno porastao u odnosu na 2011. godinu.Pored toga, naše poslovanje u 2011. godini obeležilo je plasiranje najvećeg dela sredstava segmentu autobuskog programa kao i u proizvodnu i gradjevinsku mehanizaciju.

Primetno je bilo da su u domenu gradskog i prigradskog saobraćaja lokalne samouprave bila veoma aktivne tokom 2011. godine, i u tom segmentu je primetna bila povećana tražnja za proizvodima lizinga. Očekujemo da se ovaj trend nastavi i tokom 2012. godine, jer je lizing industrija logičan partner lokalnim samoupravama - kako pri infrastruk-turnim projektima, tako i za nabavku opreme, mehanizacije i komplet-nog saobraćajnog programa.



U svetu se korišćenjem lizinga finansira izgradnja velikih poslovnih kompleksa, tržnih centara, metroa, aerodroma, i vetroparkova, a kod nas je on i dalje prepoznatljiv samo po finansiranju automobila, transportnih sredstava, građevinske i poljoprivredne mehanizacije i donekle procesne opreme. Lizing nepokretnosti koji u zemljama u okruženju učestvuje sa gotovo polovinom portfelja, ovde je ostao nerazvijen zbog nepovoljnih poreskih rešenja, a mogao je značajano doprineti razvoju tržišta nekretnina.Piše: Bojan Baša, Predsednik Izvršnog Odbora S-Lizinga

od svog nastanka pa do danas, za lizing kao institut vezuje se veli-ki broj pozitivnih efe-kata na razvoj privre-de u kojoj se pojavlju-je, a u širem kontek-

stu i na razvoj društva. Možda ova tvrdnja deluje pomalo i pretencio-zno, ali, kroz istoriju, lizing je svaka-ko uvek predstavljao inovativnu so-luciju i kvalitetnu alternativu ostalim vidovima obezbeđivanja osnovnih sredstava neophodnih za svakod-nevno funkcionisanje i razvoj pri-vrednih subjekata. Naročito u onim okolnostima kada dodatna obez-beđenja koja bi smanjila rizike ima-nentne investicijama, nisu bila na raspolaganju.

Zbog svoje prirode - da sam pred-met lizinga otplaćuje investiciju ko-ja mu je prethodila, a ostatak vred-nosti njenom ekonomskom vlasni-ku obezbeđuje dodatna sredstva za pokriće drugih troškova i akumula-ciju - veoma brzo je postao popula-ran kod malih i srednjih preduzeća, ali i kod javnih subjekata: u finan-siranju infrastrukturnih objekata ili objekata od šireg društvenog znača-ja. I dok je u svetu sasvim logično da se putem lizinga finansira izgradnja velikih poslovnih kompleksa, tržnih centara, metroa, aerodroma, vetro-parkova i drugih sličnih projekata velike vrednosti, kod nas, kao mla-da grana finansijske industrije ko-ja će sledeće godine dočekati kraj svoje prve dekade, lizing je uglav-nom prepoznatljiv kroz finansiranje automobila, transportnih sredstava,

građevinske i poljoprivredne meha-nizacije i, tek u drugom redu, razno-like procesne opreme za razne vido-ve industrije.

Pre krize, tržište lizinga je po vo-lumenu bilo jedno od najbrže ra-stućih segmenata finansijskog trži-šta sa godišnjim volumenom no-vog bizinisa od gotovo jedne mili-jarde evra. U celom periodu, i po-red značajnog pada tražnje u peri-odu krize, zadržana je manje - više ista struktura finansiranja, gde oko 40% portfelja predstavlja finansira-nje putničkih automobila, 30% fi-nansiranje komercijalnog transpor-tnog programa i autobusa, a pre-ostalih 30% predstavlja finansira-nje opreme i agro mehanizacije. Sa aspekta strukture korisnika lizinga, pravna lica čine veliku većinu kori-snika sa učešćem od 90%, što samo još jednom navodi i na pravu svrhu postojanja lizinga.

I dok smo u Srbiji i pored veli-kog interesovanja potencijalnih kli-jenata, ali reklo bi se i medija, svih ovih godina tražili mogućnosti i za-konske okvire za finansiranje nepo-kretnosti i kroz finansijski lizing, te bolje pravne pokrivenosti poslova operativnog lizinga nekretnina, li-zing je u Srbiji ostao vezan za gore navedene segmente. Istovremeno, u zemljama u okruženju gotovo polo-vinu portfelja tržišta lizinga čine ne-kretnine.

Zašto je to tako? Odgovor je vr-lo jednostavan. Iako je inicijalni Zakon o finansijskom lizingu ko-ji je na snagu stupio još 2003. go-dine bio veoma kvalitetan i napre-dan za to vreme, on nije predvi-đao mogućnost finansiranja ne-pokretnosti. Ovaj propust isprav-ljen je 17.05.2011. godine donoše-njem Zakona o izmenama i dopu-nama Zakona o finansijskom lizin-gu, kojim finansijski lizing nekret-nina postaje formalno pravno mo-guć. Međutim, da ono što je i for-malno pravno moguće nije u prak-si uvek i izvodljivo, ili interesantno potencijalnim korisnicima - zbog kojih je Zakon i promenjen - navo-

finansijski lizing nePokretnosti

a jedno slovo menja sve


di niz poreskih tretmana koji prak-tično anuliraju ovu mogućnost i u potpunosti dovode njenu konku-rentnost i održivost u pitanje.

Naime, mišljenjem Ministarstva finansija od 17.06.2011. finansijski lizing nepokretnosti sa stanovišta Zakona o PDV sa aspekta poslo-vanja lizing kompanija predstavlja pravni posao drugog prenosa prava raspolaganja novoizgrađenim gra-đevinskim objektima koji nije pred-met oporezivanja PDV. Primenom ovog tumačenja lizing kompanije nisu u mogućnosti da odbiju pret-hodni PDV sadržan u fakturi ispo-ručioca predmeta lizinga, što pred-stavlja veliki problem.

Ovako definisan poreski tretman praktično znači da je finansijski li-zing novoizgrađenih objekata (što je u svetu najčešće i praksa) za kraj-njeg korisnika tj. klijenta inicijalno skuplji za 18% u odnosu na bilo ko-ji drugi vid finansiranja jer je kupov-na cena povećana za iznos PDV sa-držanog u fakturi isporučioca pred-meta lizinga, što predstavlja uveća-nje iznosa osnovice za lizing kalku-laciju. Pored toga moramo imati u vidu da je lizing naknada koja u su-štini predstavlja ekvivalent kamati,

takođe PDV oporeziva, što dodatno opterećuje cenu koštanja ovog vida finansiranja.

Imajući sve ove činjenice u vi-du, finansijski lizing novoizgrađe-nih građevinskih objekata stavljen je u krajnje nekonkurentan i podre-đen položaj iako je njegovo uvođe-nje trebalo da ima upravo suprotne efekte kao što su: povećanje tržišne konkurentnosti u segmentu finansi-ranja izgradnje, doprinos povećanju stranih investicija, privlačenje inte-resovanja domaćih pravnih lica čiji su osnivači nerezidenti koji se vide kao potencijalni korisnici ovog vida finansiranja jer upravo ovaj vid fi-nansiranja već uveliko koriste u svo-jim matičnim zemljama, i na kraju krajeva stvaranje kvalitetnijih uslo-va privređivanja svim ostalim stra-nim investitorima, kako onima koji pružaju usluge finansijskog lizinga, tako i onima koji su zainteresovani da ih koriste.

Svi ovi efekti posledično bi utica-li na bolju situaciju na tržištu nepo-kretnosti čijom ekspanzijom bi pro-fitirao i domaći građevinski sektor ali bi to imalo i brojne druge mul-tiplikatorske efekte na strani razvo-ja privrede zemlje. Ovako, lizing

kompanijama se ostavlja mogućnost da svoje poslovanje svedu na do-men finansiranja “starih objekata”, te zemljišta koje se uglavnom ne jav-lja predmetom interesovanja lizing kompanija. Na ovaj način značajno se ograničava i prostor za ponudu i tražnju, ali se postavlja i pitanje: da li će postojati zainteresovanost stranih finansijskih investitora za ulaganje u ovaj segment, imajući u vidu viso-ke ulazne barijere sa aspekta obave-znog osnivačkog kapitala? Da pod-setimo, zakonska obaveza propisu-je minimalni iznos osnivačkog ka-pitala od 5 miliona evra za obavlja-nje poslova finansijskog lizinga ne-pokretnosti.

Slažemo se da je apsolutno oprav-dano postavljanje ovako visokog inicijalnog kapitala kojim bi se uveo red, a broj igrača na strani ponu-de zadržao samo na onima koji su u stanju da tržištu ponude viso-ko standardizovane usluge na du-gi i stabilan rok. Ipak, onda je, u ci-lju animiranja takvih željenih tržiš-nih aktera, značajno da se poveća i manevarski prostor za njihovo delo-vanje. A sigurni smo da takva potre-ba u privredi kao što je naša već sa-da postoji.

lizing



Za korišćenje lizing rešenja kroz “kompjuterski oblak” najzainteresovanija su tržišta u razvoju, a među zapadnim kompanijama najčešći korisnici su male firme. Uprkos polemikama da li su prednosti ovog koncepta veće od rizika, IT analitičari predviđaju pravu revoluciju “oblaka” u naredne tri godine.

Piše: Vladimir Adonov

nabavka skupe opre-me i drugih investici-onih dobara posred-stvom lizinga nije vi-še karakteristika sa-mo razvijenih tržita na kojima se gotovo

četvrtina nabavki finansira na ovaj način, već i deo razvojne strategi-je u manje ekonomski naprednim, posebno azijskim zemljama, koji je omogućio veću dostupnost tehno-logija neophodnih za brži privred-ni rast. Trend koji je najaktuelni-ji na oba tržišta je korišćenje lizing rešenja kroz „kompjuterski oblak” („Cloud computing”) ili model „pla-ti koliko koristiš” koji firmama omo-gućava praktičan pristup banka-ma podataka, aplikacijama i osta-lim uslugama, a sve to putem inter-neta ili lokalnih kompjuterskih mre-ža. Kompanije koje ne mogu da pri-ušte kapitalne investicije u „tradicio-nalne“ informatičke tehnologije lo-gični su korisnici „cloud” usluga, ali u tu grupu spadaju i one čiji je po-sao po svojoj prirodi mobilan, kao što su razni distributeri. Osim što firma koristi onoliko resursa koliko joj u datom trenutku treba, prime-na ovog modela ne zahteva udublji-vanje u prirodu same tehnologije, jer se ne prodaje kao proizvod, već najviše nalikuje komunalnim uslu-gama. Naime, kompjuterski oblak objedinjuje softver, platformu i in-frastrukturu kao usluge, a korisnik ono što želi „crpi” sa interneta - baš kao što se voda ili struja preuzimaju s javnih mreža vodovoda ili elektro-privrede, umesto iz sopstvenog bu-nara ili strujnog generatora.

„Cloud computing” je trend kojim su krenule sve IT kompanije, ali je apsurd da su u tom sektoru uspeš-nije nove firme, poput Amazona ili Googla, nego postojeći softverski divovi. Naravno da nije problem u znanju i tehnologijama, već u pro-fitu. Očigledno je da velike korpo-racije za sada zaziru da se odre-knu komfora koji im pruža vlasniš-tvo nad kompletnom IT infrastruk-turom, ali se čini da će, pritisnute

zahtevima za smanjenjem troško-va i standardizacijom, i one poče-ti da prihvataju formiranje „privat-nih oblaka”. Tako će, verovatno, na-stati i privatni „kompjuterski oblaci” lokalnog ili regionalnog karaktera. Predviđanja IDC-a kažu da će uče-šće „oblaka“ u globalnoj potrošnji informacionih tehnologija značajno rasti. Prošle godine je oko 15% glo-balne IT potrošnje bilo „iz oblaka”, a procenjuje se da će vrednost javnih IT usluga „u oblaku“ 2014. godine dostići 55,5 milijardi dolara. Počev od ove pa do 2015. godine doći će do prave revolucije, jer analize pred-viđaju da će u tom periodu javne i privatne IT usluge „u oblaku” otvo-riti gotovo 14 miliona radnih me-sta u svetu.

Manje razvijeni, više zaintersovani

Na tržištima u razvoju kao što su Brazil, Kina, Indija već se korsiti ši-rok spektar raznih „oblak” rešenja

lizing rešenja kroz koMPjUterski oBlak

Plati koliko koristiš


lizing

– od mogućnosti korišćenja spolj-ne IT infrastrukture do skladištenja podataka i aplikacija izvan same fir-me. S obzirom da ovaj koncept pre-duzećima može da snizi troškove i do 80%, ne čudi što je „cloud” uslu-ga najprihvaćenija u zemljama u ra-zvoju. Analize pokazuju da na tim tržištima njeno korišćenje ne za-visi od veličine kompanija, kao i da se predviđa još veći rast imple-mentacije u naredne dve godine. Situacija se značajno razlikuje na ra-zvijenim tržištima poput Nemačke, Velike Britanije i SAD, gde manje firme (do 9 zaposlenih) daleko vi-še koriste „cloud servise” nego ve-će kompanije. Međutim, najnovija istraživanja ukazuju da i na ovim tr-žištima struktura kompanijskih kori-snika postaje sve šarenolikija - kako po veličini, tako i prema delatnosti.

Razlozi zbog kojih firme raznih veličina, iz različitih industrija i ze-malja prihvataju cloud rešenja su, takođe, vrlo različiti. Za dve treći-

ne anketiranih menadžera najveća prednost IT lizinga je čuvanje po-dataka na sigurnom mestu i moguć-nost da im pristupe sa bilo koje lo-kacije, ali ima i onih koji smatraju da je ova usluga preskupa. Ipak, ka-da je reč o problemima, za većinu je to pre svega rizik da postanu pre-terano zavisni od spoljnih dobav-ljača. Trenutno, na poziciji vodećih globalnih dobavljača „cloud” usluge nalaze se Amazon, Apple, Google i Microsoft. U Kini i Indiji tu su i IBM i Oracle, dok u Brazilu suvereno vla-daju Google i Microsoft.

Podeljena mišljenjaKako danas informacije predstav-

ljaju jedan od najvrednijih resursa svake kompanije, osnovna dileme povodom „oblaka” je da li celoku-pno poslovanje treba prebaciti u vir-tuelni svet. U praksi su najizraženija dva problema: pitanje bezbednosti i zakonska regulativa. Na mnogim tržištima ne postoji regulativa koja

precizno definiše šta spada u „cloud computing”, gde se zapravo čuva-ju podaci, ko može da im pristupi, i ko je odgovoran u slučaju njihovog nestanka. Tog problema svesni su i u velikim kompanijama koje pruža-ju ovu uslugu, pa se zato i zalažu za uspostavljanje ujednačene regulati-ve u ovoj oblasti. Komesarka EU za digitalnu agendu, Neelie Kroes sma-tra da se u kontekstu evropske digi-talne agende mora razviti zajednič-ka „cloud computing” strategija. Po njoj, standardi su „detalj” bez kojega ovaj koncept ne samo da neće mo-ći da se širi, već može biti i odbačen, i da je zato najbolje da se na nivou EU fromira nezavisno telo koje bi iz-davalo sertifikate i nadgledalo kvali-tet usluga.

Kada je u pitanju stručna javnost, mišljenja oko nove usluge su prilič-no podeljena - od onih koji u tome ne vide bilo kakvu suštinsku novinu, već samo marketinški trik da se “već viđeno” upakuje u novu uslugu, do drugih koji smatraju da je zaista reč o novom konceptu koji donosi zna-čajne uštede i fleksibilnost kompa-nijskom budžetu. Među žestokim kri-tičarima je i Ričard Stalmen, osnivač ‘Free Software Foundation’, koji tvrdi da je “cloud computing” zamka smi-šljena radi “navlačenja” što većeg bro-ja ljudi da koriste zatvoreni informa-tički sistem u vlasništvu istog dava-oca usluga. Po njemu, ko se pretpla-ti na jednu uslugu, recimo na softver, biće prisiljen da to uradi i na osta-le „oblačne” usluge istog provajdera - čim otkrije da mu ništa drugo nije kompatibilno sa dotičnim softverom. Drugi prigovor je da korisnici povera-vaju davaocima usluga veliku količi-nu sopstvenih podataka i informacija, što potencijalno predstavlja i bezbed-nosni i poslovni rizik. Pobornici, pak, ocenjuju da do sada pokazani po-slovni efekti kroz korišćenje ove uslu-ge nesporno dokazuju da je ona “kao stvorena” za prilagođavanje izuzetno brzim promenama na tržištu, koje su glavno odličje savremenog poslova-nja, ali i njegov najveći rizik za nedo-voljno brze i flesksibilne.


LiZinGLiZinG

Pregled vlasničke strukture davalaca lizingar. br. Davalac lizinga Vlasnik % vlasništva

1. CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd Credit Agricole Bank Srbija a.d. Novi Sad 100

2. EFG Leasing a.d. BeogradEFG New Europe Holding b.v, Amsterdam, HolandijaEFG Eurobank Ergasias s.a, Atina, Grčka Eurobank EFG a.d. Beograd

48,6325,81 25,56

3. Hypo Alpe-Adria-Leasing d.o.o. Beograd Hypo-Alpe-Adria-Leasing Holding GmbH, Klagenfurt, Austrija 100

4. Intesa Leasing d.o.o. Beograd Banca Intesa a.d. Beograd 100

5. LIPAKS d.o.o. Beograd

Mirko Žeželj Zoran Tanasić Sandra Džodić Milorad Milić

48,19 48,19

3,11 0,51

6. NBG Lizing d.o.o. Beograd National bank of Greece s.a. Atina, Grčka 100

7. NLB Leasing d.o.o. Beograd Nova Ljubljanska banka d.d, Ljubljana, Slovenija 100

8. OTP Leasing d.o.o. Novi Sad Merkantil Bank ZRT, Budimpešta, Mađarska OTP banka Srbija a.d. Novi Sad

70 30

9. Piraeus Leasing d.o.o. Beograd Piraeus Bank s.a. Atina, GrčkaPiraeus Bank a.d. Beograd

72,7327,27

10. Porsche Leasing SCG d.o.o. Beograd Porsche Bank AG, Salzburg, Austrija 100

11. Procredit Leasing d.o.o. Beograd ProCredit Bank a.d. Beograd 100

12. Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd Raiffeisen banka a.d. BeogradRaiffeisenbank - Leasing International GmbH, Beč, Austrija

5050

13. S-Leasing d.o.o. Beograd

Steiermarkishe Bank und SparkassenAktiengesellschaft, Grac, AustrijaErste Group Immorent International Holding GmbH,Beč, Austrija

50

50

14. Sogelease Srbija d.o.o. Beograd Societe Generale Bank Srbija a.d. Beograd 100

15. UniCredit Leasing Srbija d.o.o. Beograd UniCredit Leasing S.P.A, Bolonja, Italija 100

16. VB Leasing d.o.o. Beograd VB-Leasing International Holding GmbH, Beč, Austrija 100

17. Zastava Istrabenz Lizing d.o.o. BeogradIstrabenz D.D. Koper, SlovenijaAD za holding, konsalting i menadžment poslove Grupa Zastava vozila, Kragujevac - u restrukturiranju

95,2 4,8

Izvor: Narodna banka Srbije

Redni broj POZICIJA

31.12.2010. 31.12.2011. % rasta

iznos % iznos % 31.12.11/ 31.12.10.

AKTIVA 98,834,426 100.0 80,213,477 100.0 -18.8

1. STALNA IMOVINA 74,687,519 75.6 63,965,232 79.7 -14.4

1.1. Nekretnine, postrojenja i oprema 585,866 0.6 511,916 0.6 -12.6

1.2. Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga 73,921,551 74.8 63,300,147 78.9 -14.4

1.3. Dugoročna finansijska sredstva 89,674 0.1 3,024 0.0 -96.6

1.4. Ostala stalna imovina 90,428 0.1 150,145 0.2 66.0

2. OBRTNA IMOVINA 24,146,907 24.4 16,248,245 20.3 -32.7

2.1. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 14,769,525 14.9 7,002,921 8.7 -52.6

2.2. Kratkoročna potraživanja iz finansijskog lizinga 607,856 0.6 581,677 0.7 -4.3

2.3. Kratkoročna finansijska sredstva 5,511,945 5.6 5,511,018 6.9 0.0

2.4. Ostala kratkoročna potraživanja 466,532 0.5 368,216 0.5 -21.1

2.5. Ostala obrtna imovina i odložena poreska sredstva 2,791,049 2.8 2,784,413 3.5 -0.2

PASIVA 98,834,426 100.0 80,213,477 100.0 -18.8

1. KAPITAL 8,121,587 8.2 8,032,937 10.0 -1.1

1.1. Osnovni kapital 3,756,458 3.8 4,184,951 5.2 11.4

1.2. Rezerve 3,688,091 3.7 2,520,304 3.7 -31.7

1.3. Revalorizacione rezerve 0 0.0 0 0.0 -

1.4. Neto nerealizovani dobici / gubici 0 0.0 0 0.0 -

1.5. Neraspoređena dobit 2,922,520 3.0 3,157,978 3.9 8.1

1.6. Gubitak 2,243,216 2.3 1,830,296 2.3 -18.4

1.7. Stečene sopstvene akcije i sopstveni udeli 2,266 0.0 0 0.0 -100.0

2. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE 88,715,984 89.7 69,790,592 87.0 -21.3

2.1. Dugoročna rezervisanja 143,067 0.1 72,360 0.1 -49.4

2.2. Dugoročne obaveze 88,572,917 89.6 69,718,232 86.9 -21.3

2.2.1. Dugoročni krediti u zemlji 3,552,908 3.6 4,563,153 5.7 28.4

2.2.2. Dugoročni krediti u inostranstvu 85,020,009 86.0 65,155,079 81.2 -23.4

2.2.3. Ostale dugoročne obaveze 0 0.0 0 0.0 -

3. KRATKOROČNE OBAVEZE 1,996,855 2.1 2,389,948 3.0 19.7

3.1. Kratkoročne finansijske obaveze 321,261 0.4 990,098 1.3 208.2

Kratkoročni krediti u zemlji Kratkoročni krediti u inostranstvu 253,887 0 0.3 0.0 932,259 0 1.2 0.0 267.2

3.1.3. Obaveze po osnovu kamata i ostalih troškova finansiranja 67,374 0.1 57,839 0.1 -14.2

3.2. Obaveze iz finansijskog lizinga 393,702 0.4 270,223 0.3 -31.4

3.3. Ostale obaveze i odložene poreske obaveze 1,281,892 1.3 1,129,627 1.4 -11.9


Struktura plasmana prema davaocu lizinga


Zbirni bilans stanja svih davalaca lizinga (u 000 RSD)

Redni broj POZICIJA

31.12.2010. 31.12.2011. % rasta

iznos % iznos % 31.12.11/ 31.12.10.

AKTIVA 98,834,426 100.0 80,213,477 100.0 -18.8

1. STALNA IMOVINA 74,687,519 75.6 63,965,232 79.7 -14.4

1.1. Nekretnine, postrojenja i oprema 585,866 0.6 511,916 0.6 -12.6

1.2. Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga 73,921,551 74.8 63,300,147 78.9 -14.4

1.3. Dugoročna finansijska sredstva 89,674 0.1 3,024 0.0 -96.6

1.4. Ostala stalna imovina 90,428 0.1 150,145 0.2 66.0

2. OBRTNA IMOVINA 24,146,907 24.4 16,248,245 20.3 -32.7

2.1. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 14,769,525 14.9 7,002,921 8.7 -52.6

2.2. Kratkoročna potraživanja iz finansijskog lizinga 607,856 0.6 581,677 0.7 -4.3

2.3. Kratkoročna finansijska sredstva 5,511,945 5.6 5,511,018 6.9 0.0

2.4. Ostala kratkoročna potraživanja 466,532 0.5 368,216 0.5 -21.1

2.5. Ostala obrtna imovina i odložena poreska sredstva 2,791,049 2.8 2,784,413 3.5 -0.2

PASIVA 98,834,426 100.0 80,213,477 100.0 -18.8

1. KAPITAL 8,121,587 8.2 8,032,937 10.0 -1.1

1.1. Osnovni kapital 3,756,458 3.8 4,184,951 5.2 11.4

1.2. Rezerve 3,688,091 3.7 2,520,304 3.7 -31.7

1.3. Revalorizacione rezerve 0 0.0 0 0.0 -

1.4. Neto nerealizovani dobici / gubici 0 0.0 0 0.0 -

1.5. Neraspoređena dobit 2,922,520 3.0 3,157,978 3.9 8.1

1.6. Gubitak 2,243,216 2.3 1,830,296 2.3 -18.4

1.7. Stečene sopstvene akcije i sopstveni udeli 2,266 0.0 0 0.0 -100.0

2. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE 88,715,984 89.7 69,790,592 87.0 -21.3

2.1. Dugoročna rezervisanja 143,067 0.1 72,360 0.1 -49.4

2.2. Dugoročne obaveze 88,572,917 89.6 69,718,232 86.9 -21.3

2.2.1. Dugoročni krediti u zemlji 3,552,908 3.6 4,563,153 5.7 28.4

2.2.2. Dugoročni krediti u inostranstvu 85,020,009 86.0 65,155,079 81.2 -23.4

2.2.3. Ostale dugoročne obaveze 0 0.0 0 0.0 -

3. KRATKOROČNE OBAVEZE 1,996,855 2.1 2,389,948 3.0 19.7

3.1. Kratkoročne finansijske obaveze 321,261 0.4 990,098 1.3 208.2

Kratkoročni krediti u zemlji Kratkoročni krediti u inostranstvu 253,887 0 0.3 0.0 932,259 0 1.2 0.0 267.2

3.1.3. Obaveze po osnovu kamata i ostalih troškova finansiranja 67,374 0.1 57,839 0.1 -14.2

3.2. Obaveze iz finansijskog lizinga 393,702 0.4 270,223 0.3 -31.4

3.3. Ostale obaveze i odložene poreske obaveze 1,281,892 1.3 1,129,627 1.4 -11.9



LiZinG

Rang Davalac lizingaBilansna

aktiva(u 000 RSD)

Učeš-će

2010.

Kumul.učešće

2010.Rang Davalac lizinga

Bilansnaaktiva

(u 000 RSD)

Učešće2011.

Kumul. učešće

2011.

1. Hypo Alpe-Adria- Leasing d.o.o. Beograd 28.698.484 29,0% 29,0% 1. Hypo Alpe-Adria- Leasing

d.o.o. Beograd 20.031.305 25,0% 25,0%

2. NLB Leasing d.o.o. Beograd 10.648.448 10,8% 39,8% 2. Intesa Leasing d.o.o. Beograd 6.673.318 8,3% 33,3%

3. Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd 9.720.438 9,8% 49,6% 3. NLB Leasing d.o.o. Beograd 6.605.194 8,2% 41,5%

4. VB Leasing d.o.o. Beograd 6.119.481 6,2% 55,8% 4. Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd 6.510.351 8,1% 49,6%

5. EFG Leasing a.d. Beograd 6.088.951 6,2% 62,0% 5. EFG Leasing a.d. Beograd 6.055.634 7,5% 57,2%

6. Intesa Leasing d.o.o. Beograd 5.945.518 6,0% 68,0% 6. VB Leasing d.o.o. Beograd 5.571.863 6,9% 64,1%

7. NBG Lizing d.o.o. Beograd 4.882.389 4,9% 72,9% 7. UniCredit Leasing Srbija d.o.o. Beograd 4.854.091 6,1% 70,2%

8. UniCredit Leasing Srbija d.o.o. Beograd 4.804.870 4,9% 77,8% 8. NBG Lizing d.o.o. Beograd 4.595.310 5,7% 75,9%

9. S-Leasing d.o.o. Beograd 4.176.028 4,2% 82,0% 9. Sogelease Srbija d.o.o. Beograd 4.303.441 5,4% 81,3%

10. Sogelease Srbija d.o.o. Beograd 3.962.835 4,0% 86,0% 10. CA Leasing Srbija d.o.o.

Beograd 2.933.210 3,7% 84,9%

11. LIPAKS d.o.o. Beograd 3.530.470 3,6% 89,6% 11. LIPAKS d.o.o. Beograd 2.836.154 3,5% 88,5%

12. Procredit Leasing d.o.o. Beograd 2.925.445 3,0% 92,6% 12. S-Leasing d.o.o. Beograd 2.729.862 3,4% 91,9%

13. CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd 2.860.493 2,9% 95,5% 13. Procredit Leasing d.o.o.

Beograd 2.291.153 2,9% 94,7%

14. Porsche Leasing SCG d.o.o. Beograd 2.385.947 2,4% 97,9% 14. Porsche Leasing SCG d.o.o.

Beograd 1.904.510 2,4% 97,1%

15. Piraeus Leasing d.o.o. Beograd 1.442.845 1,5% 99,4% 15. Piraeus Leasing d.o.o.

Beograd 1.711.445 2,1% 99,2%

16. Zastava Istrabenz Lizing d.o.o. Beograd 554.932 0,5% 99,9% 16. Zastava Istrabenz Lizing

d.o.o. Beograd 522.377 0,7% 99,9%

17. OTP Leasing d.o.o Novi Sad 86.852 0,1% 100,0% 17. OTP Leasing d.o.o Novi Sad 84.259 0,1% 100,0%

UKUPNO 98.834.426 100,0% - UKUPNO 80.213.477 100,0%

Herfindahl-Hirschman indeks 1.288,6 Herfindahl-Hirschman

indeks 1.086,2


Tržišno učešće davalaca lizinga

Sektorska struktura plasmana Struktura plasmana prema predmetu lizinga


Zbirni bilans uspeha davalaca lizinga (u 000 RSD)Redni

broj Pozicija 01.01-31.12.10

% u ukup. prih.

01.01-31.12.11

% u ukup. prih.

% rasta 2011/2010.

PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA POSLOVNI PRIHODI I RASHODI

1. Prihodi od kamata po osnovu lizinga 6,579,349 70.3 5,146,903 71.3 -21.8

2. Rashodi kamata po osnovu posla lizinga 2,799,920 29.9 2,308,819 32.0 -17.5

3. Prihodi po osnovu posla lizinga 1,044,800 11.2 893,762 12.4 -14.5

4. Troškovi po osnovu posla lizinga 272,992 2.9 274,920 3.8 0.7

I. POSLOVNI REZULTAT 4,551,236 48.6 3,456,926 47.9 -24.0

OSTALI PRIHODI I RASHODI

5. Neto prihodi od ostalih kamata 736,079 7.9 526,229 7.3 -28.5

6. Neto rashodi od ostalih kamata 0 0.0 0 0.0 -

7. Neto prihodi od kursnih razlika i efekata valutne klauzule 489,583 5.2 188,872 2.6 -61.4

8. Neto rashodi od kursnih razlika i efekata valutne klauzule 444,349 4.7 0 0.0 -100.0

9. Neto prihodi od učešća u dobitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja 0 0.0 18,578 0.3 -

10. Neto rashodi od učešća u gubitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja 0 0.0 0 0.0 -

11. Neto dobici po osnovu prodaje i zakupa 94,508 1.0 0 0.0 -100.0

12. Neto gubici po osnovu prodaje i zakupa 257,935 2.8 141,041 2.0 -45.3

13. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 1,045,085 11.2 1,082,300 15.0 3.6

14. Troškovi amortizacije i rezervisanja 154,875 1.7 166,537 2.3 7.5

15. Ostali troškovi poslovanja 1,243,422 13.3 1,149,750 15.9 -7.5

16. Neto dobitak od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i ostalih sredstava 27,616 0.3 13,818 0.2 -50.0

17. Neto gubitak od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i ostalih sredstava 744 0.0 0 0.0 -100.0

18. Neto dobitak od prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti 0 0.0 266 0.0 -

19. Neto gubitak od prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti 0 0.0 0 0.0 -

20. Neto prihodi od usklađivanja vrednosti imovine 0 0.0 0 0.0 -

21. Neto rashodi od usklađivanja vrednosti imovine 3,811,858 40.7 1,465,217 20.3 -61.6

22. Ostali dobici i prihodi 385,768 4.1 426,247 5.9 10.5

23. Ostali gubici i rashodi 194,886 2.1 310,604 4.3 59.4

II. REZULTAT IZ REDOVNOG POSLOVANJA -868,364 -9.3 315,487 4.4 -

24. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 319 0.0 47 0.0 -85.3

25. NETO GUBITAK POSLOVANJA 14 0.0 36 0.0 157.1

KOJE SE OBUSTAVLJA

III. REZULTAT PRE OPOREZIVANJA -868,059 -9.3 315,498 4.4 -

26. POREZ NA DOBITAK

26.1. 1. Poreski rashod perioda 221,347 2.4 266,340 3.7 20.3

26.2. 2. Odloženi poreski rashodi perioda 19,706 0.2 93,229 1.3 373.1

26.3. 3. Odloženi poreski prihodi perioda 117,902 1.3 2,444 0.0 -97.9

27. Isplaćena lična primanja poslodavcu 0 0.0 0 0.0 -

IV. NETO REZULTAT -991,210 -10.6 -41,627 -0.6 -95.8

V. UKUPNI PRIHODI I DOBICI 9,358,021 100.0 7,214,722 100.0 -22.9

VI. UKUPNI RASHODI I GUBICI 10,226,080 109.3 6,899,224 95.6 -32.5


LiZinG

Redni broj POZICIJA

31.12.2011. 31.03.2012

iznos % iznos

AKTIVA 80,213,477 100.0 82,251,804

1 STALNA IMOVINA 63,965,232 79.7 63,923,230

1.1 Nekretnine, postrojenja i oprema 511,916 0.6 497,720

1.2 Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga 63,300,147 78.9 63,276,466

1.3 Dugoročna finansijska sredstva 3,024 0.0 3,207

1.4 Ostala stalna imovina 150,145 0.2 145,837

2 OBRTNA IMOVINA 16,248,245 20.3 18,328,574

2.1 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 7,002,921 8.7 7,371,962

2.2 Kratkoročna potraživanja iz finansijskog lizinga 581,677 0.7 558,118

2.3 Kratkoročna finansijska sredstva 5,511,018 6.9 6,991,128

2.4 Ostala kratkoročna potraživanja 368,216 0.5 419,695

2.5 Ostala obrtna imovina i odložena poreska sredstva 2,784,413 3.5 2,987,671

PASIVA 80,213,477 100.0 82,251,804

1 KAPITAL 8,032,937 10.0 8,290,175

1.1 Osnovni kapital 4,184,951 5.2 4,184,951

1.2 Rezerve 2,520,304 3.1 2,520,304

1.3 Revalorizacione rezerve 0 0.0 0

1.4 Neto nerealizovani dobici / gubici 0 0.0 0

1.5 Neraspoređena dobit 3,157,978 3.9 2,933,469

1.6 Gubitak 1,830,296 2.3 1,348,549

1.7 Stečene sopstvene akcije i sopstveni udeli 0 0.0 0

2 DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE 69,790,592 87.0 71,416,805

2.1 Dugoročna rezervisanja 72,360 0.1 69,600

2.2 Dugoročne obaveze 69,718,232 86.9 71,347,205

2.2.1 Dugoročni krediti u zemlji 4,563,153 5.7 4,464,934

2.2.2 Dugoročni krediti u inostranstvu 65,155,079 81.2 66,871,135

2.2.3 Ostale dugoročne obaveze 0 0.0 11,136

3 KRATKOROČNE OBAVEZE 2,389,948 3.0 2,544,824

3.1 Kratkoročne finansijske obaveze 990,098 1.3 1,077,413

3.1.1 Kratkoročni krediti u zemlji 932,259 1.2 912,701

3.1.2 Kratkoročni krediti u inostranstvu 0 0.0 0

3.1.3 Obaveze po osnovu kamata i ostalih troškova finansiranja 57,839 0.1 164,712

3.2 Obaveze iz finansijskog lizinga 270,223 0.3 405,536

3.3 Ostale obaveze i odložene poreske obaveze 1,129,627 1.4 1,061,875



Redni broj POZICIJA

31.12.2011. 31.03.2012

iznos % iznos

AKTIVA 80,213,477 100.0 82,251,804

1 STALNA IMOVINA 63,965,232 79.7 63,923,230

1.1 Nekretnine, postrojenja i oprema 511,916 0.6 497,720

1.2 Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga 63,300,147 78.9 63,276,466

1.3 Dugoročna finansijska sredstva 3,024 0.0 3,207

1.4 Ostala stalna imovina 150,145 0.2 145,837

2 OBRTNA IMOVINA 16,248,245 20.3 18,328,574

2.1 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 7,002,921 8.7 7,371,962

2.2 Kratkoročna potraživanja iz finansijskog lizinga 581,677 0.7 558,118

2.3 Kratkoročna finansijska sredstva 5,511,018 6.9 6,991,128

2.4 Ostala kratkoročna potraživanja 368,216 0.5 419,695

2.5 Ostala obrtna imovina i odložena poreska sredstva 2,784,413 3.5 2,987,671

PASIVA 80,213,477 100.0 82,251,804

1 KAPITAL 8,032,937 10.0 8,290,175

1.1 Osnovni kapital 4,184,951 5.2 4,184,951

1.2 Rezerve 2,520,304 3.1 2,520,304

1.3 Revalorizacione rezerve 0 0.0 0

1.4 Neto nerealizovani dobici / gubici 0 0.0 0

1.5 Neraspoređena dobit 3,157,978 3.9 2,933,469

1.6 Gubitak 1,830,296 2.3 1,348,549

1.7 Stečene sopstvene akcije i sopstveni udeli 0 0.0 0

2 DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE 69,790,592 87.0 71,416,805

2.1 Dugoročna rezervisanja 72,360 0.1 69,600

2.2 Dugoročne obaveze 69,718,232 86.9 71,347,205

2.2.1 Dugoročni krediti u zemlji 4,563,153 5.7 4,464,934

2.2.2 Dugoročni krediti u inostranstvu 65,155,079 81.2 66,871,135

2.2.3 Ostale dugoročne obaveze 0 0.0 11,136

3 KRATKOROČNE OBAVEZE 2,389,948 3.0 2,544,824

3.1 Kratkoročne finansijske obaveze 990,098 1.3 1,077,413

3.1.1 Kratkoročni krediti u zemlji 932,259 1.2 912,701

3.1.2 Kratkoročni krediti u inostranstvu 0 0.0 0

3.1.3 Obaveze po osnovu kamata i ostalih troškova finansiranja 57,839 0.1 164,712

3.2 Obaveze iz finansijskog lizinga 270,223 0.3 405,536

3.3 Ostale obaveze i odložene poreske obaveze 1,129,627 1.4 1,061,875



fondovifinansije TOP 2011/1298



fOndOvi

Otvaranje mogućnosti da fondovi ulažu u zlato na svetskom tržištu, globalni indeks akcija, i u rastuće sektore kao što su nove tehnologije i regione poput Azije, otvorilo je nove mogućnosti i domaćim ulagačima koji su do sada bili vezani za kretanja u srpskoj privredi i cena nekretnina u zemlji. U ovom trenutku fondovi koji ulažu u akcije i obveznice čine nešto više od 6 miliona evra ili manje od 1 EUR po stanovniku, znatno manje nego u susedstvu.

Piše: IgorPopović,glavniportfoliomenadžerIlirikeDZU

Investicioni fondovi u Srbiji započeli su svoje poslovanje 2007. godine, pred sam poče-tak krize i velikog pada akci-ja na berzi, tako da su prvih nekoliko godina bile izuzet-no teške za fondove i njihove

investitore. U međuvremenu zakon-ska regulativa je unapređena i fon-dovi su se prilagodili novim uslo-vima na tržištu. Na primer, fondo-vima akcija je sada omogućeno da 100% svojih plasmana imaju u ze-mljama EU, OECD-a, kao i sused-nim zemljama. Takođe, fondovima je dozvoljeno da drže veće količine novca u novčanim depozitima ka-ko bi zaštitili investitore od pada ak-cija. Ove izmene regulative otvorile su mogućnost i za nove specijalizo-vane fondove.

Ulaganje u investicione fondove koji prate cenu zlata na svetskom tr-žištu, globalni indeks akcija, ili ula-žu u rastuće sektore kao što su no-ve tehnologije (npr. internet, zelene tehnologije i biotehnologiju), i ra-stuće regione, kao što je na primer Azija, predstavljaju nove mogućno-sti za rast kapitala i istovremeno di-versifikaciju imovine i prinosa ko-ji su kod većine građana i firmi ve-zane za kretanje domaće privrede i kretanja cena nekretnina u zem-lji. Ovaj način ulaganja zahteva i ve-će iskustvo profesionalnih upravlja-ča, i podršku regionalnih institucija za upravljanje investicionih fondova koja imaju iskustva na razvijenijim tržištima kapitala.

U industriji fondova postoji više proizvoda kao što su otvoreni, za-tvoreni i privatni fondovi. Najveći

deo imovine od ove tri vrste fondo-va nalazi se u otvorenim investici-onim fondovima, u kojima ulagači mogu svakog dana da kupe i proda-ju investicione jedinice tako da im je obezbeđena likvidnost. Tokom trajanja krize, i pored velikog pada vrednosti akcija, održana je likvid-nost investicija, i do sada se nije do-godilo da investitoru ne bude ispla-ćena vrednost sredstava u zakon-ski predviđenom roku (od 5 dana). S druge strane, s obzirom da su in-deksi berzi doživeli rekordan pad, imovina fondova je takođe doživela veliki pad i nije ispunila očekivanja investitora koji su uložili sredstva nadajući se visokim prinosima u pr-vim godinama poslovanja fondova.

Kao posledica ovog perioda krize, trenutna imovina otvorenih investi-cionih fondova u Srbiji iznosi 15,4 miliona EUR. Ne računajući novča-ne fondove, koji predstavljaju alter-nativu depozitima po viđenju, inve-sticioni fondovi u Srbiji koji ulažu u akcije i obveznice sada čine nešto više od 6 miliona evra. To je izuzet-no malo u odnosu na našu privredu i iznosi čak manje od 1 EUR po sta-novniku. Na primer u Hrvatskoj ula-ganje u otvorene investicione fon-dove po stanovniku iznosi 464 EUR i Sloveniji 968 EUR, dok u najrazvije-nijim tržištima kao što je SAD izno-si preko 37 hiljada USD po stanov-niku. U ovim zemljama ulaganje u fondove predstavlja dobru alterna-tivu u odnosu na štednju u banka-ma ili kupovinu individualnih akcija, kada se uzmu u obzir rizik i prinos.

Među otvorenim investicionim fondovima, fondovi akcija pred-stavljaju vrstu rizičnijeg ulaganja od štednje u bankama, novčanih ili ba-lansiranih fondova, sa potencijalno većim prinosima. Da bi se obezbedi-li od gubitaka a istovremeno otvorili mogućnost viših prinosa investitori mogu i unapred odrediti sebi koji je maksimalni gubitak pre koga bi se vratili na manje rizične oblike ula-ganja i istovremeno odrediti period ulaganja dovoljno dug da se prino-si ostvare ukoliko vrednost investi-

Novo vreme za INvestIcIoNe foNdove u srbIjI

veliki potencijal, malo tržište



cione jedinice raste, što se u slučaju ove vrste ulaganja smatra minimal-no oko 3-5 godina. U tom smislu, bi-lo bi racionalno da je oko 10 – 20% devizne štednje uloženo u otvore-nim investicionim fondovima, znači oko 700 miliona – 1,4 milijarde EUR u Srbiji. Ova cifra govori o velikom potencijalu tržišta u Srbiji, kao i isto-vremeno koliko je još tržište malo u odnosu na svoj prirodni potencijal.

Nekoliko stvari mogu pokrenu-ti industriju investicionih fondova u Srbiji. Da bi se povratilo povere-nje investitora koje je poljuljano to-kom finansijske krize, fondovi mo-

raju kroz prinose da pokažu da su bolji od alternativnih oblika ulaga-nja, a to je pre svega u Srbiji štednja u evrima, koja iznosi više od 7 mili-jardi evra. S obzirom na mnogo ve-ću raznovrsnost plasmana i iskustvo koje je industrija stekla, ti prinosi su mogući u narednim godinama.

Za balansirane fondove, razvoj tr-žišta obveznica, kao i municipalnih obveznica predstavljao bi potrebne dodatne instrumente u koje fondo-vi mogu ulagati. Sa svoje strane, za kompanije koje svoje obveznice iz-daju na beogradskoj berzi, fondovi predstavljaju izvor likvidnosti. Oni tako mogu pomoći u smanjenju ne-

likvidnosti privrede ukoliko bi sred-stva u vremenu koje dolazi dostigla nivo zemalja u okruženju iz pret-hodnih primera.

Takođe, finansijski sistem u Srbiji je kao i u nekim drugim evropskim državama skoncentrisan na banke, pa se fondovi i drugi učesnici trži-šta kapitala često suočavaju sa regu-lativom koja čini njihov položaj te-žim. Jedan od takvih primera je is-ključiva mogućnost ulaganja u dina-rima za rezidente Srbije. To u prak-si predstavlja problem za mnoge in-vestitore koji ne žele da svoju devi-znu štednju dva puta konvertuju iz

jedne valute u drugu, što im podi-že transakcione troškove i mnogi-ma predstavlja psihološku barijeru za ulaganje u fondove. Mogućnost ulaganja u evrima postoji za nerezi-dente i oni je u velikoj meri koriste, dok na osnovu kontakata i primed-bi potencijalnih domaćih investito-ra, pretpostavljamo da bi je i oni u velikoj meri koristili ukoliko bi bila omogućena.

Za sada, investicioni fondovi u Srbiji mogu ulagati deo imovine u zatvore-ne investicione fondove koji su izlo-ženi brzo rastućim tržištima u razvoju, kao što je na primer Azija, ili u akcije firmi kao što je npr. Apple, koji veći-

nu proizvodnje ima u Kini, a čije je tr-žište proizvoda globalno. Nadamo se da će daljim unapređivanjem regulati-ve biti omogućeno da fondovi u Srbiji ulažu direktno u akcije na brzo rastu-ćim tržištima u razvoju, kao što to ra-de fondovi iz zemalja u EU i zemalja u okruženju.

Dalji razvoj industrije investicio-nih fondova i regulative koja je pra-ti ponudiće investitorima vid ulaga-nja koji u razvijenim zemljama pre-stavlja značajan deo finansijskog tr-žišta. Uopšte, investicioni fondovi mogu igrati pozitivnu ulogu u finan-sijskom sistemu i privredi na nekoli-

ko načina. S jedne strane, kroz pro-fesionalno upravljanje treba da nu-de velikom broju građana i manjih i srednjih firmi prinose koji su ranije bili dostupni samo finansijskim in-stitucijama i velikim privrednicima. S druge strane, kroz svoje plasmane u akcije i obveznice koje izlaze na berzu vrše alokaciju kapitala i finan-siraju delatnost uspešnih kompani-ja koje čine domaću privredu. Da bi fondovi mogli da vrše svoju de-latnost kao u razvijenijim državama moraju ostvariti znatno veće prino-se u narednim godinama i uvećati imovinu na značajniji udeo u finan-sijskom sistemu Srbije.



Kratkovidost nije samo česta bolest današnjice izazvana preteranim korišćenjem kompjutera i igranjem video igrica. To je i karakteristika najvećeg broja ljudi, kada je u pitanju sagledavanje sopstvenih potreba i mogućnosti u budućnosti. Najčešće se potcenjuju resursi koji će biti potrebni u starosti i zbog toga se štedi manje nego što je neophodno. To je osnovni razlog zbog koga većina savremenih država organizuje sistem obaveznog penzijskog osiguranja.

Piše:BrankoPavlović,članUpravnogodboraDeltaGeneraliDruštvazaupravljanjedobrovoljnimpenzijskimfondomičlanIzvršnogkomitetaDeltaGeneraliosiguranja

do pre trideset godi-na sistemi obaveznog penzijskog osiguranja bili su zasnovani na principu međugenera-cijske solidarnosti. Taj sistem još uvek funk-

cioniše u Srbiji, gde zaposleni do-prinosima iz svojih plata finansiraju isplatu penzija penzionerima. Visina penzija zavisi od doprinosa trenutno aktivnih radnika, a ne od doprinosa koje su plaćali sadašnji penzioneri u vreme kada su radili. Ovaj sistem je dobro funkcionisao u prošlosti ka-da je desetak radnika obezbeđivalo penziju za jednog penzionera. U po-slednje vreme ljudski život je sve du-ži, rađa se sve manje ljudi i nezapo-slenost je velika, tako da je blizu dan kada će se broj radnika i penzionera u Srbiji izjednačiti. U većini zemalja odnos broja radnika i penzionera ni-je tako drastično mali kao u Srbiji, ali je trend sličan. Očigledno je da nije održiv penzijski sistem u kome jedan radnik zarađuje platu za sebe i ce-lu penziju za još jednog penzionera.

Čile je prvi početkom osamdese-tih radikalno reformisao sistem oba-veznog penzijskog osiguranja uvo-đenjem akumulacije kapitala (tzv. drugi stub), a sledile su ga druge zemlje. Koncept sistema akumula-cije kapitala je takav da radnici to-kom radnog veka plaćaju doprino-se koji se konvertuju u investicio-ne jedinice i čuvaju na sopstvenom ličnom računu u penzijskom fondu. Od akumuliranih sredstava na lič-nom računu, koja fond u međuvre-menu uvećava investiranjem, pri od-lasku u penziju isplaćuje se odgova-

rajuća penzija. Velika prednost siste-ma akumulacije kapitala je uvođe-nje odgovornosti svakog pojedinca za sopstveni životni standard u sta-rosti. Radnici koji počnu rano da uplaćuju doprinose i imaju tokom radnog veka ujednačena primanja, mogu sa velikom izvesnošću oče-kivati da će zadržati sličan životni standard i kada odu u penziju. Zbog stalnog interesovanja za vrednost investicione jedinice fonda, koja di-rektno određuje stanje sredstava na ličnom računu, javlja se briga o ber-zi, kamatama i ekonomskim para-metrima kod svih zaposlenih koji su obuhvaćeni ovim sistemom.

svi su u reformamaZa razliku od potrošnje koju sti-

muliše sistem međugeneracij-ske solidarnosti, sistem akumula-cije kapitala se zasniva na štednji. Akumulirana štednja u penzijskim fondovima tokom godina uplaćiva-nja doprinosa zaposlenih omoguća-va investiranje u kapitalne državne projekte, što deluje stimulativno na ekonomiju države. Najveći problem sistema akumulacije kapitala se jav-lja u tranziciji iz sistema međugene-racijske solidarnosti, kada se dopri-nosi radnika preusmere na lične ra-čune, pa postojeći penzioneri pad-nu na teret državnog budžeta. To praktično znači da jedna generaci-ja radnika obezbeđuje penziju i za sebe kroz uplatu doprinosa penzij-skom fondu i za postojeće penzio-nere kroz poreze koji pune budžet iz koga se isplaćuju penzije.

Suočene sa problemom neodrži-vosti penzijskog sistema generacij-ske solidarnosti zemlje su sprovo-dile različite reforme. Evropske ze-mlje smanjuju broj penzionera po-meranjem starosne granice odlaska u penziju. Neke zemlje su pokuša-le da smanje doprinose koje plaćaju radnici smanjenjem penzija. Zemlje podsaharske Afrike sa velikim pro-centom HIV pozitivnih stanovnika su ukinule obavezni penzijski si-stem, jer mali broj ljudi uopšte do-živi penziju.

PeNzIoNerI 21. veka

Gospoda ili prosjaci


fOndOvi

Ne postoji idealan penzijski si-stem i reforme su svuda neophod-ne. Čak i u zemljama koje sada ima-ju kvalitetne penzijske sisteme, veli-ki je procenat ljudi koji mora da ra-di i posle odlaska u penziju da bi zadržao pristojan životni standard – u Češkoj oko 30%, a u Nemačkoj oko 40% ljudi i dalje radi, iako pri-ma penziju. Čile, koji je godinama istican kao primer uspešnog pen-zijskog sistema, 2008. godine je mo-rao da izvrši određene promene. Ispostavilo se da značajan proce-nat stanovništva neće moći da do-bije penziju zbog neispunjenja po-trebnog minimuma od 20 godina radnog staža, ili da će dobiti suvi-še malu penziju zbog malih dopri-nosa iz niskih primanja prosečnog radnika. Zbog toga je uvedena još jedna komponenta obaveznog pen-zijskog sistema, ali ponovo zasnova-na na principu međugeneracijske solidarnosti – solidarni penzijski si-stem, koji se finansira iz budžeta i

obezbeđuje pristojnu penziju svim Čileancima preko 65 godina, koji nemaju odgovarajuću penziju iz pri-vatnih penzijskih fondova.

Najstrožiji zakoniVeliki broj evropskih zemalja u po-

slednjih nekoliko godina se bavi re-formama penzijskog sistema. Prošle godine bilo je dosta protesta rad-nika koji se suprostavljaju namera-ma vlade. U Velikoj Britaniji je orga-nizovan najveći štrajk u poslednjih 100 godina. Bugari su takođe ma-sovno protestovali zbog odluke vla-de da se starosna granica za odlazak u penziju pomeri za samo jednu go-dinu, iako je granica od 60 godina za žene i 63 za muškarce među naj-nižima u Evropi. Mađari su se speci-fičnim performansom, obučeni kao klovnovi, pobunili protiv ukidanja beneficiranog radnog staža za vojni-ke, policajce i vatrogasce, što će do-vesti do toga da i oni odlaze u penzi-ju sa 65 godina umesto sa 45, koliko

je bilo do sada. U Sloveniji je održan referendum na kome je odbačen predlog zakona o reformi penzij-skog sistema, kojim bi se pomerila starosna granica za odlazak u pen-ziju i za muškarce i za žene sa 63 na 65 godina. Austrijanci, koji po zako-nu primaju 14 punih penzija godiš-nje, u poslednje vreme se masovno odlučuju za kupovinu nekretnina, kao omiljenijeg oblika štednje za starost od ulaganja u privatne pen-zijske fondove.

Penzijski sistem zasnovan na oba-veznom privatnom penzijskom fon-du takođe ima svoje mane. Pre me-sec dana, američki penzijski fond na Marijanskim ostrvima je bankro-tirao, zbog odluke uprave fonda da se početkom finansijske krize okre-ne investiranju u akcije, koje je uvek relativno rizično. Kada bankrotira banka to je veliki problem za kom-panije i radno aktivno stanovniš-tvo, koji obično uspeju da se neka-ko snađu i prilagode u narednom periodu. Kad bankrotira penzijski fond, socijalni problem je mnogo veći jer to najviše pogađa najslabije pripadnike društva - stare i invalide, koji nemaju način ni vreme da reše tu situaciju. Zbog toga su u većini zemalja zakoni koji regulišu penzij-ske fondove najstrožiji u celoj finan-sijskoj oblasti.

Vrlo teško je organizovati uspešnu reformu penzijskog sistema u Srbiji. U nepovoljnim demografskim okol-nostima postojeći penzijski sistem međugeneracijske solidarnosti već sada je neodrživ bez pomoći iz budžeta. Prelazak na sistem aku-mulacije kapitala je previše skup i ne obezbeđuje prihvatljivo rešenje za većinu stanovništva uz male pro-sečne plate i veliku nezaposlenost. Buduća vlada bi trebalo da angažu-je stručnjake, aktuare, da sagledaju sve okolnosti vezane za dugoročnu održivost beneficija u postojećim demografskim okolnostima i kori-steći iskustva drugih zemalja pro-nađe adekvatno rešenje za reformu penzijskog sistema koje bi bilo odr-živo u Srbiji.

Заштита интернет бренда у оба писма Регистар националног интернет домена Србије подсећа да до 27. јула 2012. власници интернет

условима. Тог дана истиче правпостојећих или новорегистрованих .RS домена. После тог периода, ћириличке домене моћи ће да региструје свако ко жели, без обзира на то да ли поседује одређени .RS домен или не. Ћирилички интернет домен .СРБ је нови, други национални домен Републике Србије, што значи да ће убудуће бити коришћен упоредо са постојећим .RS националним доменом. Практично гледано, један исти интернет сајт моћи ће да буде видљив на обе адресе, и .СРБ и .RS, уколико то његов власник

назив на домаћем интернет простору, пожељно је да поседују и .RS и .СРБ домен, јер претраживачи као што је Google, у резултатима претраге дају равноправно листу сајтова са траженим појмовима и на ћирилици и на латиници. Национални интернет домен је ознака територијалне припадности и као такав изузетно је битан за дефинисање интернет идентитета свих који живе и раде у Србији. Пошто је скоро 40% корисни

пример, за домен "happyface.rs" биће системски понуђен ћирилички назив "хаппшћљфаце.срб", "хаппшћљфаче.срб" и "хаппшћљфаће.срб". Корисник домена има могућност да прихвати један од тих назива или да одмах региструје "hepifejs.rs" и на основу њега добије право да региструје "хепифејс.срб". Може и да сачека перрегиструје "хепифејс.срб", ако буде још увек слободан. Ако то уради у року од три месеца након

"happyface.rs".

адресе сајтова пишу онако како се и изговарају. Захваљујући особености српске ћирилице да једном гласу одговара једно слово, адресе са .СРБ доменом ће се, за енглеском алфабету, недвосмислено изговарати управо онако како су и написане. Стога је и слоган кампање за популаризацију коришћења .СРБ домена "Линкуј као што говориш!". Постојање .СРБ домена је и остварење уставног права грађана Србије да могу да користе званично писмо и за своје интернет домене. У време када се у развијеним земљама и право на Интернет сматра за основно људско право, када и највеће земље света брину о очувању националног идентитета кроз домене на свом писму, Србија је међу првима направила корак ка успостављању домена на званичном националном писму. Регистрација .СРБ домена за крајње кориснике (регистранте) обавља се преко овлашћених регистара (најчешће су то интернет провајдери) који поседују овлашћење РНИДС-а.

Детаљне информације на сајту њњњ.срб


dObrOvOljni PenziOni fOndOvi

04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Delta Generali Basic 25,37% 25,41% 25,46% 25,42% 25,41% 25,46% 25,36% 25,37% 25,21% 25,26% 25,22% 25,27% 25,29%Raiffeisen Future 10,77% 10,84% 10,86% 10,92% 11,02% 11,15% 11,20% 11,24% 11,26% 11,29% 11,23% 11,24% 11,29%DDOR Garant 19,13% 18,75% 18,91% 18,83% 18,74% 18,70% 18,49% 18,61% 18,61% 18,64% 18,67% 18,65% 18,59%Dunav 41,74% 42,00% 41,66% 41,73% 41,70% 41,52% 41,75% 41,49% 41,56% 41,43% 41,43% 41,35% 41,31%Delta Generali Index 1,36% 1,34% 1,38% 1,33% 1,30% 1,28% 1,27% 1,30% 1,29% 1,30% 1,33% 1,32% 1,34%Triglav penzija 0,56% 0,55% 0,57% 0,57% 0,56% 0,57% 0,56% 0,57% 0,57% 0,56% 0,56% 0,56% 0,54%Societe Generale Štednja 0,59% 0,61% 0,64% 0,67% 0,70% 0,73% 0,76% 0,79% 0,83% 0,84% 0,86% 0,89% 0,91%Societe Generale Ekvilibrio 0,47% 0,50% 0,51% 0,54% 0,56% 0,58% 0,60% 0,62% 0,65% 0,66% 0,68% 0,70% 0,72%DDOR Garant Dinar - - - - - 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01%HHI 2.871 2.882 2.862 2.864 2.860 2.849 2.856 2.841 2.839 2.832 2.831 2.826 2.822

04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Ulaganja u zemlji 8.591,4 8.073,0 8.885,0 9.666,7 9.642,3 10.166,0 10.470,6 10.962,3 11.235,7 11.658,8 12.231,8 12.943,7 13.052,0Akcije 723,3 787,1 601,4 593,7 618,5 585,5 640,0 623,4 680,0 693,8 717,4 716,9 672,9Državne obveznice 1.717,8 1.514,4 2.142,0 2.628,8 2.713,2 3.309,3 3.731,3 4.261,3 4.325,7 4.911,6 5.040,9 6.638,6 7.108,5Trezorski zapisi 5.508,5 5.140,4 5.475,6 5.785,0 5.515,5 5.543,5 5.238,1 5.161,4 5.028,6 5.078,8 5.473,1 4.608,2 4.310,1Korporativne obveznice 91,0 88,0 95,3 92,9 92,8 93,0 92,4 96,2 97,1 94,9 99,1 101,6 101,7Ostale HoV - - - - - - - - - - - - -Investicioni fondovi - - - - - - - - - - - - -Nepokretnosti 83,1 79,0 83,0 83,1 82,5 82,0 81,4 82,3 83,0 84,1 86,6 87,5 84,3Oročeni depoziti 467,6 464,1 487,7 483,3 619,9 552,7 687,3 737,7 1.021,4 795,5 814,7 790,9 774,5Ulaganja u inostranstvu - - - - - - - - - - - - -Hartije od vrednosti - - - - - - - - - - - - -Investicioni fondovi - - - - - - - - - - - - -Sredstva na kastodi rn. 1.941,0 2.728,9 2.198,9 1.616,2 1.841,2 1.449,2 1.421,6 1.189,8 1.254,1 1.195,5 902,8 506,3 611,4Potraživanja 0,5 196,1 144,9 50,9 127,3 3,3 11,1 3,5 3,5 186,9 427,1 3,5 30,6Ukupna imovina 10.532,9 10.998,0 11.228,7 11.333,8 11.610,8 11.618,4 11.903,3 12.155,5 12.493,2 13.041,1 13.561,8 13.453,6 13.694,0

Tržišno učešće DPF (mereno neto imovinom) u %

Struktura imovine DPF po vrstama ulaganja u mln RSD

04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Ukupno aktivnih korisnika 59.043 56.563 54.971 61.637 59.468 57.330 58.441 59.034 61.395 55.743 50.798 62.420 58.045

Delta Generali Basic Raiffeisen Future DDOR GarantDunavDelta Generali IndexTriglav penzijaSociete Generale Štednja Societe Generale Ekvilibrio DDOR Garant Dinar

19.56010.07817.91431.1981.207

2621.7001.419

-

19.6927.506

15.51428.412

1.169265

1.7741.507

-

18.9187.628

16.30126.085

920645

1.9191.609

-

18.92410.14120.12332.904

888596

1.8981.641

-

18.8526.289

18.87328.908

822598

2.0111.760

-

17.9217.222

18.08029.489

846607

2.0931.819

16

17.9067.150

16.60529.963

849214

2.1741.861

-

18.4217.176

18.18130.479

831569

2.2531.904

13

17.7027.454

20.10832.303

824586

2.3291.945

14

17.5397.832

17.21529.969

797152

1.7101.334

-

9.7839.505

18.81422.307

854550

2.3291.940

15

18.3399.481

22.11133.230

842602

2.3692.009

15

17.2087.137

18.66131.078

835573

2.4372.031

16Udeo aktivnih korisnika u ukupnom broju korisnika u fazi akumulacije 34,7% 32,9% 32,0% 35,5% 34,2% 33,0% 33,5% 33,8% 35,1% 31,8% 28,9% 35,5% 33,0%Prosečna akumulirana sredstva aktivnih korisnika (u RSD) 130.848 131.941 134.728 135.560 138.445 136.010 144.134 143.733 146.094 154.416 150.007 155.669 163.497

Broj aktivnih korisnika po fondovima


04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Delta Generali Basic 25,37% 25,41% 25,46% 25,42% 25,41% 25,46% 25,36% 25,37% 25,21% 25,26% 25,22% 25,27% 25,29%Raiffeisen Future 10,77% 10,84% 10,86% 10,92% 11,02% 11,15% 11,20% 11,24% 11,26% 11,29% 11,23% 11,24% 11,29%DDOR Garant 19,13% 18,75% 18,91% 18,83% 18,74% 18,70% 18,49% 18,61% 18,61% 18,64% 18,67% 18,65% 18,59%Dunav 41,74% 42,00% 41,66% 41,73% 41,70% 41,52% 41,75% 41,49% 41,56% 41,43% 41,43% 41,35% 41,31%Delta Generali Index 1,36% 1,34% 1,38% 1,33% 1,30% 1,28% 1,27% 1,30% 1,29% 1,30% 1,33% 1,32% 1,34%Triglav penzija 0,56% 0,55% 0,57% 0,57% 0,56% 0,57% 0,56% 0,57% 0,57% 0,56% 0,56% 0,56% 0,54%Societe Generale Štednja 0,59% 0,61% 0,64% 0,67% 0,70% 0,73% 0,76% 0,79% 0,83% 0,84% 0,86% 0,89% 0,91%Societe Generale Ekvilibrio 0,47% 0,50% 0,51% 0,54% 0,56% 0,58% 0,60% 0,62% 0,65% 0,66% 0,68% 0,70% 0,72%DDOR Garant Dinar - - - - - 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01% 0,01%HHI 2.871 2.882 2.862 2.864 2.860 2.849 2.856 2.841 2.839 2.832 2.831 2.826 2.822

04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Ulaganja u zemlji 8.591,4 8.073,0 8.885,0 9.666,7 9.642,3 10.166,0 10.470,6 10.962,3 11.235,7 11.658,8 12.231,8 12.943,7 13.052,0Akcije 723,3 787,1 601,4 593,7 618,5 585,5 640,0 623,4 680,0 693,8 717,4 716,9 672,9Državne obveznice 1.717,8 1.514,4 2.142,0 2.628,8 2.713,2 3.309,3 3.731,3 4.261,3 4.325,7 4.911,6 5.040,9 6.638,6 7.108,5Trezorski zapisi 5.508,5 5.140,4 5.475,6 5.785,0 5.515,5 5.543,5 5.238,1 5.161,4 5.028,6 5.078,8 5.473,1 4.608,2 4.310,1Korporativne obveznice 91,0 88,0 95,3 92,9 92,8 93,0 92,4 96,2 97,1 94,9 99,1 101,6 101,7Ostale HoV - - - - - - - - - - - - -Investicioni fondovi - - - - - - - - - - - - -Nepokretnosti 83,1 79,0 83,0 83,1 82,5 82,0 81,4 82,3 83,0 84,1 86,6 87,5 84,3Oročeni depoziti 467,6 464,1 487,7 483,3 619,9 552,7 687,3 737,7 1.021,4 795,5 814,7 790,9 774,5Ulaganja u inostranstvu - - - - - - - - - - - - -Hartije od vrednosti - - - - - - - - - - - - -Investicioni fondovi - - - - - - - - - - - - -Sredstva na kastodi rn. 1.941,0 2.728,9 2.198,9 1.616,2 1.841,2 1.449,2 1.421,6 1.189,8 1.254,1 1.195,5 902,8 506,3 611,4Potraživanja 0,5 196,1 144,9 50,9 127,3 3,3 11,1 3,5 3,5 186,9 427,1 3,5 30,6Ukupna imovina 10.532,9 10.998,0 11.228,7 11.333,8 11.610,8 11.618,4 11.903,3 12.155,5 12.493,2 13.041,1 13.561,8 13.453,6 13.694,0

04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Ukupno aktivnih korisnika 59.043 56.563 54.971 61.637 59.468 57.330 58.441 59.034 61.395 55.743 50.798 62.420 58.045


19.56010.07817.91431.1981.207

2621.7001.419

-

19.6927.506

15.51428.412

1.169265

1.7741.507

-

18.9187.628

16.30126.085

920645

1.9191.609

-

18.92410.14120.12332.904

888596

1.8981.641

-

18.8526.289

18.87328.908

822598

2.0111.760

-

17.9217.222

18.08029.489

846607

2.0931.819

16

17.9067.150

16.60529.963

849214

2.1741.861

-

18.4217.176

18.18130.479

831569

2.2531.904

13

17.7027.454

20.10832.303

824586

2.3291.945

14

17.5397.832

17.21529.969

797152

1.7101.334

-

9.7839.505

18.81422.307

854550

2.3291.940

15

18.3399.481

22.11133.230

842602

2.3692.009

15

17.2087.137

18.66131.078

835573

2.4372.031

16Udeo aktivnih korisnika u ukupnom broju korisnika u fazi akumulacije 34,7% 32,9% 32,0% 35,5% 34,2% 33,0% 33,5% 33,8% 35,1% 31,8% 28,9% 35,5% 33,0%Prosečna akumulirana sredstva aktivnih korisnika (u RSD) 130.848 131.941 134.728 135.560 138.445 136.010 144.134 143.733 146.094 154.416 150.007 155.669 163.497



04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Ukupno članova u fazi akumulacije 224.039 226.792 226.761 229.483 229.839 232.013 232.489 232.882 234.405 235.269 235.567 235.787 236.163


45.74117.33957.83689.955

3.7411.4754.1513.801

-

45.66317.38359.44290.0273.7561.7914.5644.166

-

45.59917.42459.37289.906

3.4571.8024.8274.374

-

45.50717.49960.50391.1213.4331.8025.0754.543

-

45.49417.59260.43491.0603.4081.7995.2954.757

-

45.40417.69860.42292.684

3.3901.8125.5655.020

18

45.33317.74060.30492.789

3.3781.8345.8315.261

19

45.34817.76460.45892.7143.3761.8615.9715.371

19

45.16817.94261.92792.484

3.3581.8886.1335.486

19

45.40717.96661.98092.833

3.3581.8876.2565.560

22

45.31117.96162.11192.936

3.3481.8886.3545.635

23

45.21517.98162.18392.820

3.3471.8876.5405.791

23

45.21317.99662.36892.846

3.3641.8716.6415.841

23Prosečna akumulirana sredstva članova u fazi akumulacije (u RSD) 46.897 47.278 48.791 49.251 49.804 49.928 50.971 52.043 53.103 54.055 55.529 56.913 57.837Ukupno članova u fazi povlačenja 15 15 19 21 21 21 21 19 24 24 27 30 30Prosečna akumulirana sredstva članova u fazi povlačenja (u RSD) 185.527 179.991 171.113 180.567 172.651 164.687 158.499 167.446 197.971 192.377 187.710 168.286 160.407

04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Ukupno aktivnih članova 84.185 76.657 74.680 88.497 79.136 78.996 77.784 80.938 84.392 77.422 67.176 90.113 81.046


19.63410.09318.01331.852

1.207267

1.7001.419

-

19.7647.518

15.61329.042

1.169270

1.7741.507

-

18.9867.641

16.44726.508

920650

1.9191.609

-

18.99210.15620.62333.698

888601

1.8981.641

-

18.9196.304

19.01429.706

822600

2.0111.760

-

17.9897.237

18.20930.175

846612

2.0931.819

16

17.9717.159

16.84030.711

849219

2.1741.861

-

18.4897.188

18.44731.240

831572

2.2531.905

13

17.7517.473

20.36333.102

824590

2.3291.946

14

17.6087.853

17.31130.652

797156

1.7101.335

-

9.8629.532

19.07223.019

854552

2.3291.941

15

18.4209.507

22.36333.980

843606

2.3692.010

15

17.2657.159

18.93531.794

835573

2.4372.032

16Udeo aktivnih članova u ukupnom broju članova u fazi akumulacije 37,6% 33,8% 32,9% 38,6% 34,4% 34,0% 33,5% 34,8% 36,0% 32,9% 28,5% 38,2% 34,3%Od ukupno aktivnih članova: Broj članova penzijskih planova 50.401 42.906 42.986 52.483 44.488 47.773 44.063 47.854 49.029 45.492 35.156 56.110 47.108Broj aktivnih penzijskih planova 134 128 130 134 136 137 126 135 136 129 131 136 128

04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Ukupno korisnika u fazi akumulacije 170.101 171.667 171.959 173.422 173.655 173.920 174.418 174.874 174.868 175.459 175.655 175.796 175.849


42.66917.23255.48981.4513.7121.3694.1433.792

-

42.58017.27556.55081.403

3.7271.6854.5534.157

-

42.53517.31656.48281.2863.4281.6974.8174.364

-

42.45717.38957.61382.494

3.4041.6985.0634.533

-

42.44817.48257.54582.465

3.3791.6965.2814.747

-

42.36317.58257.53584.1113.3611.7095.5505.007

17

42.29517.61457.41884.2463.3491.7315.8175.248

18

42.32217.62657.56684.1873.3471.7585.9575.358

18

42.15617.80259.03983.985

3.3291.7876.1185.472

18

42.37517.82959.08984.290

3.3291.7876.2415.546

21

42.26417.82059.11084.400

3.3191.7896.3395.621

22

42.17817.84159.10984.266

3.3191.7886.5255.777

22

42.18617.85658.95284.292

3.3361.7766.6245.827

22

Promena broja korisnikaPovećanjeSmanjenje

1.0631.557

494

1.5662.001

435

292639347

1.4631.805

342

233571338

265615350

498873375

456900444

-6586592

591923332

196590394

141648507

53606553

Prosečna akumulirana sredstva korisnika u fazi akumulacije (u RSD) 61.768 62.460 64.340 65.172 65.917 66.605 67.941 69.306 71.183 72.481 74.469 76.335 77.675Ukupno korisnika u fazi povlačenja 11 11 13 15 15 15 15 13 16 16 18 21 20Prosečna akumulirana sredstva korisnika u fazi povlačenja (u RSD) 252.991 245.442 250.088 252.794 241.712 230.562 221.898 244.728 296.957 288.566 281.565 240.408 240.610

Broj članova (ugovora o članstvu) po fondovima

Broj aktivnih članova (ugovora) po fondovima

Broj korisnika po fondovima


04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Ukupno članova u fazi akumulacije 224.039 226.792 226.761 229.483 229.839 232.013 232.489 232.882 234.405 235.269 235.567 235.787 236.163


45.74117.33957.83689.955

3.7411.4754.1513.801

-

45.66317.38359.44290.0273.7561.7914.5644.166

-

45.59917.42459.37289.906

3.4571.8024.8274.374

-

45.50717.49960.50391.1213.4331.8025.0754.543

-

45.49417.59260.43491.0603.4081.7995.2954.757

-

45.40417.69860.42292.684

3.3901.8125.5655.020

18

45.33317.74060.30492.789

3.3781.8345.8315.261

19

45.34817.76460.45892.7143.3761.8615.9715.371

19

45.16817.94261.92792.484

3.3581.8886.1335.486

19

45.40717.96661.98092.833

3.3581.8876.2565.560

22

45.31117.96162.11192.936

3.3481.8886.3545.635

23

45.21517.98162.18392.820

3.3471.8876.5405.791

23

45.21317.99662.36892.846

3.3641.8716.6415.841

23Prosečna akumulirana sredstva članova u fazi akumulacije (u RSD) 46.897 47.278 48.791 49.251 49.804 49.928 50.971 52.043 53.103 54.055 55.529 56.913 57.837Ukupno članova u fazi povlačenja 15 15 19 21 21 21 21 19 24 24 27 30 30Prosečna akumulirana sredstva članova u fazi povlačenja (u RSD) 185.527 179.991 171.113 180.567 172.651 164.687 158.499 167.446 197.971 192.377 187.710 168.286 160.407

04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Ukupno aktivnih članova 84.185 76.657 74.680 88.497 79.136 78.996 77.784 80.938 84.392 77.422 67.176 90.113 81.046


19.63410.09318.01331.852

1.207267

1.7001.419

-

19.7647.518

15.61329.042

1.169270

1.7741.507

-

18.9867.641

16.44726.508

920650

1.9191.609

-

18.99210.15620.62333.698

888601

1.8981.641

-

18.9196.304

19.01429.706

822600

2.0111.760

-

17.9897.237

18.20930.175

846612

2.0931.819

16

17.9717.159

16.84030.711

849219

2.1741.861

-

18.4897.188

18.44731.240

831572

2.2531.905

13

17.7517.473

20.36333.102

824590

2.3291.946

14

17.6087.853

17.31130.652

797156

1.7101.335

-

9.8629.532

19.07223.019

854552

2.3291.941

15

18.4209.507

22.36333.980

843606

2.3692.010

15

17.2657.159

18.93531.794

835573

2.4372.032

16Udeo aktivnih članova u ukupnom broju članova u fazi akumulacije 37,6% 33,8% 32,9% 38,6% 34,4% 34,0% 33,5% 34,8% 36,0% 32,9% 28,5% 38,2% 34,3%Od ukupno aktivnih članova: Broj članova penzijskih planova 50.401 42.906 42.986 52.483 44.488 47.773 44.063 47.854 49.029 45.492 35.156 56.110 47.108Broj aktivnih penzijskih planova 134 128 130 134 136 137 126 135 136 129 131 136 128

04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12Ukupno korisnika u fazi akumulacije 170.101 171.667 171.959 173.422 173.655 173.920 174.418 174.874 174.868 175.459 175.655 175.796 175.849


42.66917.23255.48981.4513.7121.3694.1433.792

-

42.58017.27556.55081.403

3.7271.6854.5534.157

-

42.53517.31656.48281.2863.4281.6974.8174.364

-

42.45717.38957.61382.494

3.4041.6985.0634.533

-

42.44817.48257.54582.465

3.3791.6965.2814.747

-

42.36317.58257.53584.1113.3611.7095.5505.007

17

42.29517.61457.41884.2463.3491.7315.8175.248

18

42.32217.62657.56684.1873.3471.7585.9575.358

18

42.15617.80259.03983.985

3.3291.7876.1185.472

18

42.37517.82959.08984.290

3.3291.7876.2415.546

21

42.26417.82059.11084.400

3.3191.7896.3395.621

22

42.17817.84159.10984.266

3.3191.7886.5255.777

22

42.18617.85658.95284.292

3.3361.7766.6245.827

22

Promena broja korisnikaPovećanjeSmanjenje

1.0631.557

494

1.5662.001

435

292639347

1.4631.805

342

233571338

265615350

498873375

456900444

-6586592

591923332

196590394

141648507

53606553

Prosečna akumulirana sredstva korisnika u fazi akumulacije (u RSD) 61.768 62.460 64.340 65.172 65.917 66.605 67.941 69.306 71.183 72.481 74.469 76.335 77.675Ukupno korisnika u fazi povlačenja 11 11 13 15 15 15 15 13 16 16 18 21 20Prosečna akumulirana sredstva korisnika u fazi povlačenja (u RSD) 252.991 245.442 250.088 252.794 241.712 230.562 221.898 244.728 296.957 288.566 281.565 240.408 240.610



04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12

EUR 3.481,7 3.516,3 3.615,4 3.173,8 3.181,4 3.181,9 2.997,5 3.109,9 2.998,2 3.036,8 2.958,1 3.028,3 3.023,5

RSD 7.051,3 7.481,7 7.613,4 8.160,0 8.429,4 8.436,5 8.905,8 9.045,6 9.495,1 10.004,3 10.603,6 10.425,3 10.670,5

u %

04/11 05/11 06/11 07/11 08/11 09/11 10/11 11/11 12/11 01/12 02/12 03/12 04/12

EUR 33,1% 32,0% 32,2% 28,0% 27,4% 27,4% 25,2% 25,6% 24,0% 23,3% 21,8% 22,5% 22,1%

RSD 66,9% 68,0% 67,8% 72,0% 72,6% 72,6% 74,8% 74,4% 76,0% 76,7% 78,2% 77,5% 77,9%

Valutna struktura imovine DPF u mln RSD

Kretanje vrednosti neto imovine, FONDex-a i ključnih pokazatelja od početka poslovanja dobrovoljnih penzijskih fondova

Učesnici na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova

900,00

1.000,00

1.100,00

1.200,00

1.300,00

1.400,00

1.500,00

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

2006 2007I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IVIV

2008 2009 2010 2011

Net

o im

ovin

a (u

mln

RSD

)

FON

Dex

(vre

dnos

t ind

eksa

)


invesTiciOni fOndOvi

Struktura ukupnih prihoda i rashoda društava za upravljanje investicionim fondovima u milionima dinara

Učesnici u upravljanju investicionim fondovima

Struktura sredstava društava zaupravljanje investicionim fondovima

Struktura izvora sredstava društavaza upravljanje investicionim fondovima

OPIS2011 2010

Iznos Učešće (%) Iznos Učešće (%)Ukupni prihodi 85 100,0 105 100,01. Prihodi po osnovu upravljanja fondovima 53 62,4 65 61,92. Finansijski prihodi 30 35,3 39 37,13. Ostali prihodi (dobitak od usklađivanja vrednosti imovine i obaveza) 2 2,3 1 1,0Ukupni rashodi 158 100,0 223 100,01. Rashodi po osnovu upravljanja fondovima 4 2,5 5 2,32. Ostali poslovni rashodi 148 93,7 204 91,53. Finansijski rashodi 6 3,8 7 3,14. Ostali rashodi (gubitak od usklađivanja vrednosti imovine i obaveza) - - 7 3,1

Nematerijalna ulaganja

Dugoročni finansijski plasmani

Kratkoročni finansijski plasmani

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gubitak iznad visine kapitala

Ostala sredstva Kapital Dugoročne

obaveze i rezervisanja

Kratkoročne obaveze

Ostale obaveze

u m

illion

ima

dina

ra

u m

illion

ima

dina

ra

FOND DAT VAL VREDNOST PROMENA '12 6 M 12 M PGPILIRIKA GLOBAL 05.06. RSD 359.84 -1.0722 1.57 1.32 -12,01 -20.52FIMA ProActive 05.06. RSD 362.80 -0.2831 -1.25 3.63 -9,70 0.18Ilirika Plus 05.06. RSD 643.26 -0.1800 -2.18 -1.58 -8,52 -2.37IlirikaDynamic 05.06. RSD 313.97 -1.6631 0.29 1.17 -16,87 -5.26TRIUMPH 06.06. RSD 579.57 -1.4152 -26.62 -25.50 -23,21 -11.93Kombank InFond 06.06. RSD 600.68 -0.8942 3.25 3.68 -19,79 -11.89Ilirika Cash 05.06. RSD 1 285.37 0.0958 2.84 3.28 8,49 8.86Triumph Balance 06.06. RSD 1 255.47 -1.0740 7.38 9.26 6,44 6.00Erste EURO Balanced 35 06.06. RSD 1 394.03 -0.1697 10.61 13.03 15,67 10.44ILIRIKA GOLD 05.06. RSD 1 001.97 0.7025 1.97 -2.29 15,56 0.14CITADEL Novčani Fond 06.06. RSD 1 396.35 -0.0029 3.44 4.03 9,02 9.75Erste CASH 06.06. RSD 1 291.18 0.1668 4.46 5.22 11,37 10.55Raiffeisen CASH 06.06. RSD 1 295.53 0.1461 4.73 5.58 12,79 12.14Raiffeisen WORLD 05.06. RSD 1 132.91 -1.1483 10.56 16.56 14,28 0.00Erste EURO Cash 06.06. RSD 1 291.18 7.8978 21.66 23.58 32,46 33.40


Osnovni finansijski rezultati poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima - uporedni podaci iz finansijskih izveštaja za 2011. i 2010. godinu - iznosi u 000 dinara

Rezultati poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima u milionima dinara

OPIS 2011 2010

Iznos Broj društava Iznos Broj društava1. Dobitak 4 2 - -2. Gubitak 76 5 118 9Neto finansijski rezultat (1-2) -72 -118

OPISIznosi

Indeks2011 2010

1 Broj društava za upravljanje investicionim fondovima 7 9 77,8

2 Broj zaposlenih 48 65 73,8

3 I. PRIHODI PO OSNOVU UPRAVLjANjA FONDOVIMA 52.667 65.253 80,7

4 1. Prihodi od naknade za upravljanje fondovima 42.371 46.201 91,7

5 2. Ostali prihodi 10.296 19.052 54,0

6 II. RASHODI PO OSNOVU UPRAVLjANjA FONDOVIMA 3.661 5.087 72,0

7 1. Troškovi marketinga 1.546 3.205 48,2

8 2. Troškovi naknada posrednicima i ostali troškovi posredovanja 2.041 563 362,5

9 3. Ostali rashodi upravljanja fondovima 63 243 25,9

10 III. Dobitak od upravljanja fondovima 49.146 60.166 81,7

11 IV. Gubitak od upravljanja fondovima 140

12 V. OSTALI POSLOVNI RASHODI 147.501 204.113 72,3

13 1. Materijalni troškovi 1.552 3.624 42,8

14 2. Troškovi zarada, naknada zarada i drugi lični rashodi 91.932 128.813 71,4

15 3. Troškovi amortizacije 7.325 8.358 87,6

16 4. Troškovi rezervisanja 126 366 34,4

17 5. Nematerijalni troškovi 12.911 16.799 76,9

18 6. Troškovi usluga 28.580 38.494 74,2

19 7. Ostali rashodi 5.075 7.659 66,3

20 VI. DOBITAK IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI 3.616 6.189 58,4

21 VII. GUBITAK IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI 102.111 150.136 68,0

22 VIII. Finansijski prihodi 29.753 38.843 76,6

23 IX. Finansijski rashodi 6.535 6.703 97,5

24 X. DOBITAK IZ FINANSIJSKIH AKTIVNOSTI 23.218 32.871 70,6

25 XI. GUBITAK IZ FINANSIJSKIH AKTIVNOSTI 731

26 XII. DOBITAK OD USKLAĐIVANjA VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 1.775 1.118 158,8

27 XIII. GUBITAK OD USKLAĐIVANjA VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 7.558

28 XIV. DOBITAK OD POSLOVANjA KOJE SE OBUSTAVLjA 121

29 XV. GUBITAK OD POSLOVANjA KOJE SE OBUSTAVLjA

30 XVI. DOBITAK PRE OPOREZIVANjA 4.706

31 XVII. GUBITAK PRE OPOREZIVANjA 78.087 118.247 66,0

32 XVIII. POREZ NA DOBITAK -1.127 -38

33 XIX. NETO DOBITAK 4.241

34 XX. NETO GUBITAK 76.495 118.209 64,7

revizija




revizija

Dužnička kriza je definitivno povećala pritisak na centralne banke da povećaju transparentnost u izveštavanju o svom radu i ostvarenim rezultatima. Neka mera tajnosti je ipak neophodna jer bi potpuna otvorenost mogla ugroziti ostvarivanje njihovih osnovnih ciljeva, monetarne stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Na pitanje gde je ta granica i kako centralne banke treba da izveštavaju o svojim finansijskim rezultatima, nema jednoznačnog odgovora ni prakse.

Piše: Dušan Tomić, partner i ovlašćeni revizor, KPMG

Finansijsko izveštavanje centralnih banaka sadr-ži niz specifičnosti koje proističu iz ciljeva i funk-cija ovih institucija koji se bitno razlikuju od ciljeva poslovnih banaka i dru-

gih privrednih društava. To je ujed-no razlog postojanja različitih okvi-ra za izveštavanje centralnih banaka, kao i razlika u primeni istih izveštaj-nih okvira. Interesantno pitanje ve-zano za izveštavanje centralnih ba-naka jeste upotrebna vrednost ovih finansijskih izveštaja. Naime, osnov-ni ciljevi centralnih banaka nisu ve-zani za njihove finansijske rezulta-te i finansijski položaj, kao što je to slučaj kod privrednih društava, već za očuvanje monetarne i finansij-ske stabilnosti zemlje. Dok finansij-ski izveštaji centralnih banaka pri-kazuju njihove finansijske rezulta-te i finansijski položaj, oni uglav-nom ne prikazuju njihove rezulta-te ostvarene u pogledu osnovnih ci-ljeva i funkcija. Centralne banke za-to objavljuju i niz drugih izveštaja i pratećih informacija.

Različiti izveštajni okviri U međunarodnoj praksi posto-

je različita rešenja po pitanju izve-štajnih okvira koje koriste central-ne banke. Rešenja se kreću od po-sebno razvijenih pravila (američ-ki FED, Evropska centralna banka i centralne banke u Evrosistemu), za-tim primenjenih nacionalnih raču-novodstvenih propisa (Novi Zeland, Rusija), zatim Međunarodnih stan-

darda finansijskog izveštavanja (MSFI) u zemljama kao što su Srbija, Bugarska, Kanada, Australija i Brazil ili prilagođenih nacionalnih pro-pisa odnosno prilagođenih MSFI (Engleska, Južna Afrika).

MSFI su pre svega namenjeni pri-vatnom sektoru, tržišno i profitno orijentisanim privrednim subjekti-ma, te ponekad nemaju odgovor na posebne zahteve centralnih bana-ka. I pored toga, jedan broj central-nih banaka uključujući tu i Narodnu banku Srbije, odlučuje se za MSFI kao izveštajni okvir iz razloga nje-gove sveobuhvatnosti i široke me-đunarodne primene. Čini se da će u nedostatku posebnih međunarod-no prihvaćenih standarda za cen-tralne banke, taj trend obuhvatiti sve veći broj centralnih banaka u budućnosti.

Možda najprimetnija razlika izme-đu različitih izveštajnih okvira koje koriste centralne banke jeste obim i sadržaj informacija koje se obe-lodanjuju u finansijskim izveštaji-ma. Tako centralna banka Engleske (eng. Bank of England) ima limiti-ran obim obelodanjivanja informa-cija u svojim finansijskim izveštaji-ma, pravdajući to objašnjenjem da - kao institucija koja ima zadatak da radi na očuvanju stabilnosti finansij-skog sistema i očuvanju poverenja u finansijski sistem - ne treba odmah obelodaniti sve svoje aktivnosti i mere, jer one potencijalno mogu bi-ti vrlo osetljive i negativno uticati na ostvarenje ciljeva (npr. bonitet ili rej-ting određene poslovne banke, pro-jekcije u pogledu kretanja kamatnih stopa i kurseva i sl.), već eventual-no da se to uradi naknadno. Sa dru-ge strane, imamo MSFI koji su vr-lo zahtevni u pogledu obelodanji-vanja informacija, naročito u vezi sa izloženošću finansijskim rizicima. Stoga se postavlja pitanje kako izba-lansirati zahteve izveštajnog okvira sa nesmetanim ostvarenjem ciljeva centralne banke.

Računovodstveni principi Evropske centralne banke i central-nih banaka Evrosistema nemaju de-

Finansijsko izveštavanje centRalnih banaka

sasvim specifična bića


taljne zahteve u pogledu obeloda-njivanja informacija, već se u osnovi bave principima merenja i priznava-nja poslovnih transakcija.

Takođe, jedna očigledna razlika između finansijskih izveštaja cen-tralnih banaka jeste broj i forma fi-nansijskih izveštaja odnosno bilan-sa. Nekoliko centralnih banaka ima posebne izveštaje za Emisiono ode-ljenje i za Bankarsko odeljenje, pri-kazujući na taj način različite po-slovne segmente odvojeno. Pored toga, jedan broj centralnih banaka u okviru svojih bilansa nema izve-štaj o novčanim tokovima, smatraju-ći da on u slučaju centralne banke nema upotrebnu vrednost, dok je-dan broj centralnih banaka u okvi-ru ovog izveštaja prikazuje samo de-vizne transakcije ili odvojeno prika-zuje devizne i transakcije u domaćoj valuti. MSFI su opet tu vrlo eksplicit-ni i zahtevni u pogledu broja i sadr-žaja bilansa, iako se zaista u slučaju centralnih banaka postavlja pitanje svrsishodnosti nekih od tih zahteva.

izveštavanje o specifičnim transakcijama

Različiti pristupi i problemi ko-ji se u praksi centralnih banaka jav-ljaju prilikom priznavanja i vredno-vanja pojedinih transakcija i bilan-snih pozicija proizilaze iz dve činje-nice: pojedine transakcije su speci-fične samo za centralne banke pa se računovodstveni standardi, bilo nacionalni ili međunarodni, njima ne bave (npr. emisija novca, novac u opticaju, vanopticajni novac, emi-sija specijalnih hartija od vrednosti, specifične transakcije sa međuna-rodnim finansijskim organizacijama kao što je MMF itd.) ili se uobičaje-ne poslovne transakcije obavljaju sa specifičnim, uglavnom neprofit-nim ciljevima koje nemaju drugi tr-žišni učesnici (npr. ulaganje u zlato, depozite i hartije od vrednosti, repo poslovi, intervencije na deviznom tržištu, valutni svop poslovi, kredit-ni i depozitni poslovi sa poslovnim bankama itd.).

Ovde ćemo pokušati približiti problematiku izveštavanja u pogle-du ulaganja deviznih rezervi cen-tralnih banaka u hartije, zlato, kao i drugu finansijsku imovinu denomi-novanu u stranoj valuti jer ove tran-sakcije imaju najveći materijalni uti-caj na finansijski položaj i rezultat jedne centralne banke.

Ulaganje centralnih banaka u har-tije od vrednosti proističe iz ciljeva upravljanja deviznim rezervama i ci-ljeva sprovođenja monetarne politi-ke koji nisu primarno vezani za pro-fitabilnost. Ovakvi ciljevi ulaganja uglavnom nisu predviđeni računo-vodstvenim standardima, pa se zbog toga postavlja nekoliko pitanja: da li je adekvatno ove hartije tretirati kao hartije za trgovanje, odnosno koja je to relevantna klasifikacija ovih harti-ja; da li je adekvatno vrednovati ih po fer vrednosti ili recimo po troš-ku; i treće, da li je adekvatno da se promene vrednosti ovih hartija pri-znaju u bilansu uspeha, u okviru ka-pitala ili možda u okviru obaveza. Evropska centralna banka i central-ne banke Evrosistema vrednuju har-tije po fer vrednosti, ali se nereali-zovani dobici ne priznaju u bilansu uspeha već u okviru obaveza na po-sebnoj poziciji za revalorizaciju, dok se nerealizovani gubici, ako su ve-ći od prethodno priznatih dobitaka, priznaju u bilansu uspeha. Američki FED vrednuje hartije po amortizova-nom trošku umesto po fer vredno-sti. Centralne banke koje izveštavaju

po MSFI uglavnom klasifikuju ove hartije kao „hartije po fer vrednosti kroz bilans uspeha“.

Valutna struktura bilansa central-ne banke i devizna pozicija je ta-kođe uslovljena primarnim ciljevi-ma centralne banke. Vrlo bitan uti-caj na finansijske izveštaje central-nih banaka imaju kursne razlike, ko-je ujedno predstavljaju najznačajniji faktor volatilnosti rezultata central-nih banaka, a sa druge strane uglav-nom proističu iz revalorizacije mo-netarne imovine i obaveza deno-minovanih u stranoj valuti na kraju obračunskog perioda („nerealizo-vane“ kursne razlike). Otuda se po-stavlja pitanje adekvatnosti njiho-vog priznavanja u okviru bilansa uspeha u slučaju centralne banke, kao što to zahtevaju MSFI. Evropska centralna banka i centralne banke Evrosistema priznaju pozitivne kur-sne razlike u okviru obaveza, poseb-ne pozicije za revalorizaciju, a nega-tivne priznaju kao gubitak u okvi-ru bilansa uspeha ako on prelazi prethodno priznate dobitke u okvi-ru obaveza (slično kao kod hartija). I druge centralne banke pronalaze rešenja da ne priznaju „nerealizo-vane“ kursne razlike u okviru bilan-sa uspeha sa intencijom prikaziva-nja realnije slike finansijskog rezul-tata. Neke centralne banke, kao što je i Narodna banka Srbije, pristupile su ovom pitanju na način da se po osnovu „nerealizovanih“ kursnih ra-zlika, koje su priznate u bilansu us-



revizija

peha, ne može vršiti distribucija do-biti, već se ona raspoređuje i zadrža-va u okviru kapitala.

Ulaganje u zlato za centralne ban-ke takođe je motivisano ciljevima vezanim za upravljanje deviznim re-zervama. Otuda se ne može prihva-titi tumačenje MSFI da plasmani u zlato treba da imaju tretman robe odnosno zaliha, jer to u slučaju cen-tralne banke nije svrha zlata. Većina centralnih banaka vrednuju zlato po fer, tržišnoj vrednosti dok se ra-zlike između pristupa svode na to da li se dobici ili gubici proistekli iz vrednovanja priznaju u bilansu uspeha, kao promena fer vredno-sti ili kao kursna razlika, ili u okvi-ru kapitala ili obaveza. Evropska centralna banka i centralne banke Evrosistema tretiraju gubitke i do-bitke po osnovu promene vrednosti zlata slično kao i promene fer vred-nosti hartija i kursne razlike, kao i još neke centralne banke u svetu. Centralne banke koje koriste MSFI

uglavnom priznaju dobitke i gubit-ke po osnovu promene vrednosti zlata u bilansu uspeha.

Upotrebna vrednost finansijskih izveštaja centralnih banaka

Osnovni ciljevi centralnih bana-ka, dakle, nisu vezani za profitabil-nost i povraćaj na uložena sredstva, kao što je to slučaj kod poslovnih banaka i drugih privrednih društa-va. To zapravo znači da se iz finan-sijskih izveštaja centralnih banaka uglavnom ne može direktno oceni-ti uspešnost u pogledu realizacije osnovnih ciljeva, te u tom pogledu ovi izveštaji imaju limitiranu upo-trebnu vrednost. Postavlja se pitanje adekvatnosti sadržaja i obima obe-lodanjivanja informacija u finansij-skim izveštajima centralnih banaka. Postavlja se, takođe, i pitanje jesu li finansijski izveštaji ti u kojima tre-ba prikazati informacije koje se tiču

ostvarenja osnovnih ciljeva central-ne banke, ili su to neki drugi izve-štaji. Dužnička kriza je definitivno povećala pritisak na centralne ban-ke u pogledu veće transparentno-sti. Ipak, potrebno je biti obazriv i razmotriti da li potpuna transparen-tnost u slučaju centralne banke mo-že negativno uticati na ostvarivanje osnovnih ciljeva centralne banke, ci-ljeva koji se tiču monetarne stabil-nosti i stabilnosti finansijskog siste-ma zemlje.

Izvesno je da bi donošenje jednog međunarodno prihvaćenog izveštaj-nog okvira za centralne banke, ili recimo posebnog međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (MSFI), moglo da doprinese razre-šenju svih ovih pitanja i dilema u praksi. Takvo rešenje omogućilo bi i viši nivo uporedivosti poslovanja i rezultata rada između centralnih ba-naka, što bi samim tim omogućilo i veću transparentnost rada central-nih banaka.



Pozicija kupaca kapitala društvenog preduzeća, koji su o finansijskom stanju subjekta privatizacije mogli da se obaveste iz prospekta firme, najčešće je bila jednaka onoj kod kupovine polovnog automobila “na reč” vlasnika. Etički kodeks profesionalnih računovođa dozvoljava da se iz pozicije nekoga ko je privatizaciju video svojim očima kaže: zdravlje je najvažnije, a onda revizija finansijskih izveštaja.

Piše: Zvezdan Božinović, LB-Rev

Država je, preko svog predstavnika, Agenci-je za privatizaciju, po-nudila na prodaju ka-pital ogromnog bro-ja društvenih i držav-nih preduzeća. Najve-

ći broj privatizacija je obavljen auk-cijskom prodajom, a potencijalni kupci su na raspolaganju imali pros-pekt odnosno ličnu kartu subjekta privatizacije. Prospekt je uključivao finansijske izveštaje, procenu vred-nosti kapitala društva i druge rele-vantne informacije kao i izjavu ru-kovodstva u pogledu istinitosti obe-lodanjenih informacija. Potencijal-ni kupci su, za potrebe eventualne kupovine, na raspolaganju imali, na taj način, prezentirane ulazne infor-macije. Međutim, retko ko se odluči-vao na transakciju samo na osnovu takvih, relativno oskudnih i doka-zano neproverenih i nepouzdanih informacija. Razlog tome je i odri-canje od odgovornosti za istinitost i celovitost ponuđenih informacija od strane Agencije za privatizaciju. Slikovito rečeno, pozicija kupca ka-pitala društvenog preduzeća se nije previše razlikovala od zainteresova-nog za polovni automobil na pijaci u Bubanj Potoku.

kako se topi entuzijazamTo je otvorilo mogućnost računo-

vođama i revizorima, uključujući i autora ovog teksta, da se upozna sa različitim privatizacionim sudbina-ma. Revizori najčešće bivaju uklju-čeni u tim profesionalaca kojeg bira i formira potencijalni kupac, a koji sačinjavaju i advokati i stručnjaci za delatnost kojom se bavi subjekt pri-vatizacije. Shodno tome, i zadaci su im raznovrsni, a zaključci do kojih dolaze najčešće opredeljujuće uti-ču na odluke potencijalnih kupaca.

Finansijski izveštaji mogu da bu-du - i najčešće i jesu - predmet po-vršnih i strateških kozmetičkih zah-teva, počev od lagane i potpuno pri-hvatljive šminke pa sve do bolnih i lako prepoznatljivih hiruških zahva-ta. Moglo bi da se kaže da se pola

posla revizora sastoji u tome da pre-pozna namere i interese rukovod-stva preduzeća koje se privatizuje. Ali, kako to učiniti?

Odgovor na ovo pitanje leži u na-gomilanom iskustvu revizora i op-štoj kulturi, kao i u raspoznavanju važnih interesa i planova rukovod-stva preduzeća. Finansijski izvešta-ji, na primer, u svojim unutrašnjim odnosima liče - ili bi barem treba-lo da liče - na svoje vršnjake koji od-slikavaju finansijsku poziciju osta-lih entiteta iz tog privrednog sekto-ra. Ukoliko je potencijalni kupac bli-zak sa rukovodstvom subjekta pri-vatizacije ili nekim drugim uticajni-jim rukovodstvom, onda je veća ve-rovatnoća da su i finansijski izvešta-ji u većoj meri „usaglašeni“ sa potre-bama, željama i interesima potenci-jalnog kupca, a malo manje sa op-šte prihvaćenim računovodstvenim standardima.

Prethodne spoznaje i rasuđiva-nja su ključne u pogledu modeli-ranja strategije revizora odnosno određuju način i pravac „opkolja-vanja“ finansijskih izveštaja, sa ci-ljem da se identifikuju eventual-ni propusti i pogrešna (ne)prika-zivanja. Ukoliko je procena revizo-ra da su finansijski izveštaji ulep-šani, odnosno prikazuju finansij-sku poziciju entiteta boljom ne-go što realno jeste, onda on tra-ga za bilansnim pozicijama na ko-jima je to učinjeno. Najčešće lini-je “za ulepšavanje”, koje su tokom perioda privatizacije bile u upotre-bi se vezuju za minimiziranje oba-veza i rashoda kao i/ili uvećavanje imovine i prihoda. U drugom sme-ru, ukoliko je namera rukovodstva društva bila da lažno unizi finansij-sku poziciju društva, onda su teh-nike kojima je to rađeno bile sa-svim suprotne od prvoopisanog slučaja.

Ovako usmerene “kozmetičke kreacije” revizori sa velikim stepe-nom uspešnosti demistifikuju. Vrlo često su predmet njihovog intereso-vanja neproknjižene obaveze (i naj-češće prateći rashodi): za kamate i

sRPske PRivatizacije iz UGla RevizoRa

U bubanj Potoku


revizija

kursne razlike po kreditima, za oba-veze prema zaposlenima (neusagla-šenost sa kolektivnim ugovorima) za obaveze prema državi (Poreskoj upravi), za eventualne gubitke sud-skih sporova sa velikom dozom nei-zvesnosti i slično.

Nepresušni izvor neosnovano uve-ćane imovine i prihoda se pronalazi u propustima da se obezvrede sum-njiva i sporna potraživanja, imovina koja nije u upotrebi, koja je pod sud-skim sporom ili na bilo koji način van kontrole preduzeća, oštećene ili spo-roobrtne zalihe, ulaganja u kapital preduzeća koje beleže gubitke i slič-no. Neretko, evidentiranjem procena vrednosti, najčešće osnovnih sredsta-va, uvećavana je vrednost imovine i kapitala, a ispostavljalo se da zaključ-ci procene vrednosti nisu bili uteme-ljeni na adekvatnim analizama i pro-jekcijama.

Nakon analize zaključaka revizo-ra, koji su često obuhvatali gore na-vedene nalaze, potencijalnim kup-cima ostalo je malo entuzijazma u

pogledu kupovine kapitala društve-nog preduzeća.

kad poverilac zakucaDrugi metod privatizacije - koji se

primenjivao kod državnih i društve-nih preduzeća impozantne veličine ili strateškog značaja – uobličen je kroz tenderski proces.

Tehnika sprovođenja privatizacije se bitno razlikovala od one u prime-ni kod aukcijske, ali kreativnost ru-kovodstva subjekta privatizacije je bila jednako “pohvalna”.

Povodom jedne tako sprovede-ne privatizacije, odnosno povo-dom Izveštaja nezavisnog revizora o finansijskim izveštajima za godinu koja je neposredno prethodila pri-vatizaciji, tokom 2006. godine sam imao intervju kod UBPOK-a.

Kolege su se živo interesovale ka-ko je to kapital budućeg subjekta privatizacije prema našim nalazima za nekoliko stotina miliona dinara manji u odnosu na zvanično iska-zan. Nakon što smo se lepo ispričali,

nastavili smo dalje kroz život, svako svojim metodama i u skladu sa za-konskim ovlašćenjima.

I na kraju, u prethodnom tek-stu sam izneo jednu bazičnu neisti-nu. Revizori nisu ni neizbežni i ne-zaobilazni. Primera radi, jedan vre-dan i sposoban preduzetnik regio-nalnih razmera - koji je smatrao da može i bez revizora prilikom inve-stiranja u kapital, odnosno preuzi-manja drugih društava - danas se su-očava sa ovakvom situacijom: nje-gov poslovni sistem je pretrpeo naj-manju porciju štete po osnovu ba-čenih (golemih) para za kupovinu kapitala u tim firmama. S obzirom da su naknadno novostečene firme pripojene likvidnoj i uspešnoj ma-tičnoj kompaniji, i dan - danas stižu na naplatu potraživanja od poverila-ca, koja uopšte nisu bila evidentira-na kroz poslovne knjige privrednog društva čiji kapital je bio predmet kupoprodaje. Prosto rečeno - zdrav-lje je najvažnije. A potom dođe i re-vizija finansijskih izveštaja.


McDonalds-u, Burger King-u i Tako Bel-u prodaja je opala za četvrtinu i to onog trenutka kad je javnost saznala da meso tretiraju amonijakom, a početkom ove godine tiho su prestali da služe hemijski propranu junetinu. Kompanije su danas pod daleko ozbiljnijom prismotrom svojih potrošača nego ranije, a na tom talasu zelena revizija se nametnula kao alatka kojom firme nepoverljivim kupcima dokazuju da poštuju ekološke zakone i pravila poslovanja.

Piše: Milica Milovanović

Revizija uticaja poslova-nja na životnu sredinu i prirodne resurse treba da pomogne kompani-ji da pravilno proceni da li radi u skladu sa zako-nima iz domena ekološ-

ke zaštite ali i da joj olakša definisa-nje sopstvenih ciljeva u pogledu šted-

nje energije i vode ili upravljanja ot-padom. Takva „zelena revizija“ u su-štini je najkorisnija u pogledu proce-ne pravnog rizika odnosno eventual-nih tužbi ili kazni zbog nezakonitog zagađenja životne sredine. Sa druge strane, kompanije koje su je sprovodi-le tvrde da su pomoću tih nalaza eli-minisale neefikasne procedure u ra-du i tako poboljšale ekološke i eko-nomske performanse i - ništa manje važno - imidž preduzeća. Zelena revi-zija takođe pomaže i u dobijanju od-govarajućih sertifikata, među kojima je najpoznatiji ISO 14001.

Što se procesa revizije tiče, koriste se protokoli koji pokrivaju i provera-vaju sve aspekte poslovanja iz ekološ-kog ugla: od materijala korišćenih za proizvodnju, preko emisije gasa ko-ja nastaje, upravljanja otpadnim vo-dama ili drugim otpadom do prove-re uslova na radnom mestu i organi-zacije transporta robe. Kako ne po-stoje standardizovani ili opšti proto-koli već dužina spiska zavisi od an-gažovanog revizora, kompanije če-sto same sebi postavljaju zadatke i ciljeve za očuvanje životne sredine. Proizvođači „ekološke“ kućne hemije Seventh Generation iz Vermonta su, recimo, odlučili da do 2016. smanje svoju emisiju gasova koji stvaraju efe-kat staklene bašte za 15% pa u skladu sa tom odlukom menjaju organizaci-ju tranporta robe i zaposlenih, uvo-de nove obnovljive sirovine u proi-zvodnju, smanjuju udeo nereciklira-ne plastike u ambalaži i - beleže sta-lan rast prodaje.

Zašto bi se, međutim, kompanije uopšte upuštale u zelenu reviziju širu od provere zakonom propisanih oba-veza? Odgovor leži blizu mesta gde je pokopan mit da će kupci radije platiti više za ekološki ili socijalno superioran proizvod - organsku hranu, odeću iz etički vođenih fabrika ili deterdžent ko-ji manje zagađuje okolinu. Od 2005. do 2008. rezultati nekoliko anketa govori-li su da otprilike petina odraslih ame-ričkih potrošača, koji čine tržište vred-

no 290 milijardi dolara, uzima u obzir uticaj proizvoda koje kupuje na život-nu sredinu i daje prioritet ekološkim nad tradicionalnim. Ispostavilo se, me-đutim, da potencijalni kupci jedno ka-žu anketarima a sasvim drugo urade u prodavnici - kada moraju da se odlu-če između jeftinije a „obične“ ili dale-ko skuplje ekološke robe. Štaviše, kom-panija Grail Research došla je do po-datka da 85% potrošača tvrdi da kupu-je ekološki prihvatljive proizvode ali da u stvarnosti tek 8% njih to zaista i ura-di. Ono što se, međutim, posle dve de-cenije agresivnog ekološkog marketin-ga promenilo jeste svest potrošača: oni će izbegavati robu čija proizvodnja oči-gledno šteti životnoj sredini (pozivi na bojkot pumpi Britiš Petroleuma posle havarije u Meksičkom zalivu) ili koja sadrži „neprirodne“ sastojke. To su na svojoj koži osetili McDonalds, Burger King i Tako Bel, kada je izašlo u javnost da mušterijama služe juneće meso tre-tirano amonijakom. Prodaja je opala za četvrtinu uprkos apelima tehnologa da je takva procedura korisna pošto amo-nijak ubija štetne bakterije koje mogu da se nađu u svežem mesu. Veliki lanci brze hrane tiho su prestali da služe ta-kvu junetinu početkom godine.

Stručnjaci, dakle, smatraju da su kompanije danas pod daleko jačom „zelenom“ prismotrom svojih po-trošača. Traži se odgovorno poslo-vanje koje što manje šteti životnoj sredini, proizvodnja zasnovana na što je moguće više prirodnih sasto-jaka, recikliranje otpada i investira-nje u zaštitu okoline. Zelena revizi-ja tako postaje alatka pomoću koje se se sa reči prelazi na dela i nepo-verljivim potrošačima dokazuje da za svoju „žrtvu“ - kupovinu nešto skupljeg proizvoda -dobijaju mer-ljivu i konkretnu dobit koja se ogle-da u poštovanju ekoloških zakona i pravila poslovanja. Sa druge strane, slični standardi nameću se i dobav-ljačima, što dovodi do daljeg „oze-lenjavanja“ između kompanija kroz lanac snabdevanja.

Poslovanje i životna sReDina

Revizori u zelenom


122

RevizoRi

finansije ToP 2011/12.

Revizorske kućeRB NAZIV DIREKTOR ADRESA

1. ABSOLUTE AUDIT DOO Dragica Ostoji 11000 Beograd Vojislava Ilića 39/II

2. ACA PROFESSIONAL AUDIT COMPANY DOO Aleksandar Žunić 11000 Beograd Cerski venac 7/3/15

3. ALFA REVIZIJA DOO Nebojša Stanković 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 136 A

4. AUDITOR DOO prof. dr Zoran Đerković 11000 Beograd Strahinjića bana 26

5. BAKER TILLY WB REVIZIJA DOO Zoran Jovanović 11000 Beograd Bulevar despota Stefana 12

6. BDO DOO Ksenija Ristić Kostić 11000 Beograd Knez Mihailova 10/III

7. CONFIDIA – FINODIT DOO Jelena Slović 11000 Beograd Imotska 1

8. DELOITTE DOO Miloš Macura 11000 Beograd Terazije 8

9. DIJ AUDIT DOO Ljubinka Mijić 11000 Beograd Dimitrija Tucovića 119 B

10. DIL AUDIT DOO Miroslav VIšnjić 11000 Beograd Miročka 1

11. DM CENTAR REVIZIJA DOO Ognjan Arlov 11000 Beograd Imotska 1

12. DST REVIZIJA DOO Srbobran Stojiljković 11070 Novi Beograd Goce Delčeva 38

13. EKI REVIZIJA DOO Jasmina Macura 11000 Beograd Kralja Milana 16

14. ERNEST & YOUNG DOO Mirjana Perendija Kovačević 11070 Novi Beograd Bulevar Mihaila Pupina 115 D

15. EUROAUDIT DOO Milovan Filipović 11000 Beograd Bulevar Despota Stefana 12/5

16. FINEKS S.J. DOO Sonja Stanković Šafar 11000 Beograd Ustanička 144

17. FINREVIZIJA DOO Olivera Mijatović 11000 Beograd Dobračina 30

18. GRANT THORNTON REVIZIT DOO Miroslav Antović 11000 Beograd Knjeginje Zorke 2/I

19. IEF DOO Miroslav Milojević 11070 Novi Beograd Bulevar Mihaila Pupina 10 B/I

20. KONSULTANT – REVIZIJA DOO Milen Tatić 11000 Beograd Jug Bogdanova 23/IV

21. KPMG DOO Boris Milošević 11000 Beograd Kraljice Natalije 11

22. LB–REV DOO Zvezdan Božinović 11000 Beograd Južni bulevar 86 VI/12

23. LEITNERlEITNER DOO Miloš Mitrić 11000 Beograd Resavska 23

24. MC GLOBAL AUDIT doo Milivoje Cvetinović 11000 Beograd Resavska 68

25. MDM REVIZIJA DOO Jovanka Mihić 11000 Beograd Nušićeva 6

26. MILINKOVIĆ AUDIT DOO Saša Milinković 11000 Beograd Slobodana Perovića 5/25

27. MOORE STEPHENS REVIZIJA DOO Bogoljub Aleksić 11000 Beograd Studenski trg 4

28. NDP AUDIT & CONSULTING DOO Vladimir Dabić 11000 Beograd Topličin venac 3/IV

29. PKF DOO Petar Grubor 11070 Novi Beograd Palmira Toljatija 5/III

30. PRICEWATERHOUSE COOPERS DOO Marica Aleksić 11070 Novi Beograd Omladinskih Brigada 88 A

31. PRIVREDNI SAVETNIK – REVIZIJA DOO Miloš Petrović 11000 Beograd Kneginje Zorke 96

32. PRVA REVIZIJA DOO Milanka Ristić 11000 Beograd Save Maškovića 3/10

33. RANG DOO Biljana Ninković 11070 Novi Beograd Doktora Ivana Ribara 184

34. REVIZIJA DOO Miloje Kanjevac 11000 Beograd Majke Jevrosime 39

35. REVIZIJA PLUS PRO DOO Jasmina Savčić 11000 Beograd Vojvode Dobrnjca 28

36. ROSH AUDIT DOO Bogdan Jeličić 11000 Beograd Maksima Gorkog 73

37. RPS AUDIT & CONSULTING DOO Nebojša Miljanović 11000 Beograd Vidikovački venac 80 V

38. SAVICA DOO Sava Perduh 11000 Beograd Maršala Tita 121, Višnjica

39. SBV JANKOVIĆ DOO Sreten Janković 11000 Beograd Marine Veličković 18

40. SIGMA REVIZIJA DOO Stevka Subotić 11070 Novi Beograd Nehruova 156/31

41. SRBO AUDIT DOO Danko Nikolić 11000 Beograd Ilije Stojadinovića 6/2

42. STANIŠIĆ AUDIT DOO prof. dr Milovan Stanišić 11000 Beograd Danijelova 32

43. STANOJEVIĆ AUDITING DOO Ljubiša Stanojević 11000 Beograd Đorđa Vajferta 66

44. TPA HORWATH AUDIT DOO Bojan Žepinić 11000 Beograd Terazije 5/4

45. VINČIĆ DOO mr Svetozar Vinčić 11000 Beograd Narodnih Heroja 25

berzefinansije TOP 2011/12124



berze

Nakon tri godine drastičnog smanjenja prometa protekla godina donela je oporavak berzanske aktivnosti, ali ni u približnoj meri da bi se moglo govoriti o stabilizaciji berzanskih prilika i vedrijim očekivanjima. Druga polovina godine koja je donela snažan pad tržišta surovo je podsetila ulagače da je stvarni oporavak i dalje daleko, kako usled globalne krize, ali još više zbog domaćih, neveselih prilika.

Piše: Nenad Gujaničić

Prosečan dnevni promet na Beogradskoj berzi u protekloj godini bio je 1,1 milion evra, realizaci-ja kojom bi se teško mo-glo dičiti iole razvijenije tržište kapitala. No, upr-

kos tome, ovaj promet je prilično značajan s obzirom da je prekinut neslavni niz trogodišnjeg silaznog trenda koji je kulminirao 2010. godi-ne prosečnom dnevnom realizaci-jom nižom od 0,9 miliona evra.

Najveći doprinos oporavku trži-šta dala je Naftna industrija Srbije (NIS), kompanija čija je korporativ-na kultura ostala jedina nit ovdaš-nje realnosti sa eventualnom svetli-jom budućnošću tržišta. Primer ove korporacije koja je protekle godi-ne Beogradsku berzu faktički odr-žala u životu pokazuje da je ovdaš-nja berzanska scena mogla mnogo bolje izgledati samo da je bilo valja-ne strategije razvoja, političke volje i adekvatne regulative.

DobitniciNIS je od samog izlaska na ber-

zansko tržište počeo da demonstri-ra korporativnu kulturu do tada ne-viđenu na ovdašnjim prostorima, no, tek sa podizanjem efikasnosti poslovanja i objavom dobrih bilan-sa, akcije ove kompanije postale su zanimljive ulagačima. Doprinos atraktivnosti ove hartije dalo je i po-našanje većinskog vlasnika NIS-a, ruskog Gazprom Neft-a, koji je is-punio ugovornu obavezu i počet-kom 2011. svim akcionarima ponu-dio zagarantovanu cenu od 4,8 evra. Poštovanje prava manjinskih akci-onara na Beogradskoj berzi posta-lo je prilično retka pojava, pa svaki ovakav gest - inače sasvim normalan i neprimetan na uređenim tržištima - daje značajan pozitivan imidž kom-paniji koja ga sprovodi.

Akcije NIS-a okončale su proteklu godinu sa dobitkom od 27,4 odsto i prometom od 5,4 milijade dinara što je bila gotovo petina realizacije celog tržišta. Rast ove hartije do kra-ja maja bio je impresivan s obzirom

da je poskočila više od 70 procenata u svega nekoliko sedmica. Odlična objava rezultata za prvi kvartal da-la je krajnju potvrdu ulagačima da NIS od izraubovanog javnog predu-zeća izrasta u profitabilnu kompani-ju, te nije bilo spora da će ova akcija zagospodariti berzanskim parketom ovdašnjeg tržišta.

Odlične poslovne rezultate i zavi-dan nivo korporativne kulture NIS je nastavio da neguje i tokom go-dine, premda je novi negativan ta-las krize u evrozoni iznova udaljio strane investitore sa ovdašnjeg tr-žišta. NIS je do kraja godine izgu-bio skoro trećinu tržišne kapitaliza-cije kao posledica velike nesrazme-re u tražnji za ovom hartijom, u od-sustvu stranih investitora, i goleme ponude koju su svakodnevno gene-risali građani.

Ipak, NIS je godinu okončao sa najvećim pozitivnim prinosom od svih likvidnih hartija, dok su još je-dino Salfordove kompanije i u dru-goj polovini godine akcionarima zadržale osmehe na licu. U očeki-vanju preuzimanja, Imlek je pora-stao skoro 24 procenta, dok je nešto umereniji rast od 17,7 odsto uknji-žio Bambi-Banat, takođe kompani-ja pod kontrolom ovog fonda ko-ji je još ranije najavio povlačenje sa domaćeg tržišta do kraja 2012. godi-ne. Istina, velikom skoku ovih harti-ja doprinele su i same kompanije - masivnim sticanjem sopstvenih ak-cija, no i to je bio deo legitimnih ko-raka u ostvarenju krajnjeg cilja.

Za akcionare ostalih kompanija, protekla godina se svela na igru da se što je moguće više limitiraju gu-bici, te među prometnijim hartija-ma nije bilo opipljivijih dobitnika. Jedino su još akcionari Sojaproteina uspeli da održe vrednost svoje imo-vine, zahvaljujući rastu profitabilno-sti ovog najvećeg regionalnog pre-rađivača soje.

Eventualnom pozitivnom utisku od lane valja pridodati i nove napo-re na donošenju sveobuhvatne re-gulative za domaće tržište kapita-la, dok će za njenu pozitivnu konač-

BeograDska Berza u 2011.

Prebiranje mrvica



nu ocenu, kao i u ranijim slučajevi-ma, biti presudna odlučnost u spro-vođenju koja je u deceniji za nama u velikoj meri izostala.

gubitnici Da je lane bio veliki broj gubitnika

na ovdašnjem tržištu ne govori sa-mo činjenica da je prošle godine in-deks Belex 15 izgubio na vrednosti

23,4 odsto. Novo produbljivanje kri-ze u evrozoni sredinom godine de-valviralo je sve likvidne hartije, dok su se na najvećem udaru našle ban-karske akcije.

Akcije niške AIK banke koje su bile i druge po prometu na ce-lom tržištu, prepolovile se tokom protekle godine, čemu je u velikoj meri doprinelo i smanjenje profi-

tabilnosti ove banke usled neko-licine internih problema po pita-nju solventnosti velikih zajmopri-maca. Još veći gubitak zabeležila je Agrobanka koja je prošle godi-ne oslabila 58,4 odsto, dok je pred kraj godine u ovoj banci uvede-na i prinudna uprava, što je bio sa-mo početak u razotkrivanju velikih problema koji su njenu tržišnu ka-pitalizaciju do aktuelnog momen-ta sveli na svega nekoliko miliona evra. Najveća domaća banka pod kontrolom države, Komercijalna, izgubila je na vrednosti u 2011. go-dini skoro 35 procenata, te njenim akcionarima nije u velikoj meri pomoglo ni ostvarenje rekordnog krajnjeg rezultata.

Akcije iz realnog sektora takođe su beležile goleme gubitke ali u pro-seku u manjoj meri od bankarskog sektora - to je samo potvrdilo činje-nicu da će morati da protekne nešto više vremena pre nego što ovi pri-vredni subjekti nanovo ubede ula-gače u stabilnost ovih biznisa.

I dok je u proseku investitor na Beogradskoj berzi lane izgubio sko-ro četvrtinu portfelja - a u ovoj do-datnih desetak procenata sa sve ura-čunatim negativnim trendom kursa - trenutne prilike govore da ni proš-logodišnji trend oporavka prome-ta nije uspeo da se održi. Štaviše, re-alizacija je pala na najniže nivoe u berzanskom tranzicionom periodu, dok su poslovne informacije u ve-zi sa kompanijama nanovo postale suvišno štivo u rukama svakog in-vestitora.

Ovaj negativan trend će se vero-vatno nastaviti sve dok se ne shva-ti da jedini mogući put marginalnih tržišta - kao što je domaće – jeste ja-čanje konkurentnosti u odnosu na pandane u regionu i svetu. Ipak, u ovoj godini nije viđen nijedan po-tez koji bi mogao ohrabriti investi-tore. To neće biti ni pojava akcija Telekoma s jeseni, premda će po-boljšati likvidnost berze, već jedino izgradnja svesti o potrebi za tržištem kapitala i preuzimanju neophodnih koraka da se ono zadovolji.

Najprometnije akcije na Beogradskoj berzi u 2011. Redni broj Izdavalac Poslednja cena Promena Promet (RSD)1 NIS a.d., Novi Sad 605 27,37% 5.414.329.2562 AIK banka a.d. Niš 1.648 -50,41% 2.596.645.9613 Aerodrom Nikola Tesla a.d. , Beograd 498 -22,31% 1.365.704.1194 Coca Cola HBC-Srbija a.d. , Beograd 5.250 0,00% 1.150.608.0085 Komercijalna banka a.d. , Beograd 1.700 -34,73% 1.079.256.9336 Imlek a.d. , Beograd 2.353 23,84% 695.642.0457 Soja protein a.d. , Bečej 565 -33,53% 673.975.4918 Agrobanka a.d. Beograd 2.999 -58,36% 646.848.5159 Bambi Banat a.d. , Požarevac 20.000 17,65% 562.762.82610 Energoprojekt holding a.d. , Beograd 392 -56,44% 528.867.302

400

450

500

550

600

650

700

750

800

850

4. jan 2011. 30. dec 2011.

01.000.0002.000.0003.000.0004.000.0005.000.0006.000.0007.000.0008.000.0009.000.000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 I- IV 2012

Kretanje indeksa Belex 15 u 2011

Prosečan dnevni promet na Beogradskoj berzi (u EUR)


berze

Proteklu berzansku go-dinu u regionu obe-ležili su pad trgovač-ke aktivnosti i smanje-nje vrednosti svih re-pernih indeksa akcija, usled velikog pada glo-

balnog tržišta kapitala u drugoj polovini godine nakon eskalacije krize u evro-zoni. Hrvatska berza je ostala najdominantnije tržište bivše zajedničke države, dok osim neuspelog pokušaja preuzimanja Mercatora nije bilo većeg događa-ja koji bi mogao skrenuti pažnju globalne investicione javnosti.

Ljubljanska berzaLjubljanska berza je lane zabele-

žila oštar pad vrednosti usled nega-tivnih globalnih faktora, ali i kao po-sledica razbuktavanja krize u finan-sijskom sektoru ove zemlje te eksa-lacije nagomilanih problema u poje-dinim velikim holdinzima. Reperni indeks tržišta SBITOP izgubio je na vrednosti više od 30 procenata, dok su pojedine hartije sa Prime tr-žišta zabeležile dramatične gubit-ke (Intereuropa je oslabila skoro 89 odsto, NKB Maribor 69 odsto).

Najprometnija hartija bila je Krka, koja je nosila više od trećine sve-ukupnog prometa na Ljubljanskoj berzi. Od prometnijih hartija, naj-manji gubitak zabeležio je Mercator (pad od 6,8 odsto), nakon što se sa-ga oko preuzimanja ove kompanije od strane Agrokora protegla na ce-lu godinu.

zagrebačka berzaHrvatsko tržište kapitala i lane je

ostalo dominantno u regionu, kao i ranijih godina. Iako je godinu obe-ležila niska likvidnost, redovan pro-met akcija nije pretrpeo značajniji gubitak i bio je svega 9,4 odsto ma-nji u odnosu na 2010, ali je slabije trgovanje obveznicama donelo ko-rekciju ukupnog prometa za peti-nu (oko 470 miliona evra). Indeks Crobex 10 izgubio je na vredno-sti 15,4 odsto, dok je pad nešto ve-ćeg intenziteta zabeležio širi ber-zanski pokazatelj – Crobex (minus od 17,6 odsto). Najprometnija harti-ja bio je Hrvatski Telekom koji je či-nio skoro četvrtinu prometa, dok je iza njega ostala Ina. Proteklu godi-nu na ovoj berzi obeležila je i sus-penzija trgovanja akcijama Ine koje su bile mimo tržišta od kraja aprila do decembra, a usled istrage koju su sproveli nadležni organi zbog sum-nji u pokušaje nezakonitog preuzi-manja kompanije od strane mađar-skog MOL-a.

BiH berzeBanjalučka berza je lane zabele-

žila najniži pad od svih tržišta biv-še zajedničke države, no uz više ne-go nisku likvidnost, te ovaj podatak

teško da može biti velika uteha ber-zanskim poslenicima u ovom entite-tu BiH. Reperni indeks tržišta BIRS izgubio je na vrednosti 8,3 odsto, dok je fondovski indeks FIRS čak re-gistrovao rast vrednosti od 11,6 od-sto. Na ovom tržištu i prošle godine su dominirale obveznice, dok je tek petina celokupnog prometa vred-nog 218,2 miliona evra ostvarena u redovnom trgovanju.

Sarajevska berza lani je oslabi-la 16,2 odsto mereno indeksom SASX-10 dok je ukupan promet bio 125,5 miliona evra. Na kotaciji kom-panija ostvaren je promet od sve-ga 2,7 miliona evra (pet odsto uku-pnog redovnog prometa), a najpro-metnija akcija bio je Bosnalijek sa realizacijom od 2,4 miliona evra uz pad vrednosti od 42 odsto na godiš-njem nivou.

Makedonska berzaMakedonska berza u 2011. godi-

ne je zabeležila pad vrednosti od 13,3 odsto mereno indeksom MBI10, dok je ukupan promet u trgovanju iznosio nepuna 222 miliona evra, a najvećim delom je sproveden pu-tem blok transakcija (145,7 milio-na evra). Ubedljivo najprometnija akcija bila je Komercijalna banka Skopje sa prometom od 19,2 milio-na evra, dok ju je po realizaciji sle-dio Alkaloid sa prometom od 5,7 miliona evra.

Montenegro berzaMontenegro berza je lane privu-

kla najmanje kapitala od svih ex-yu tržišta. Ukupan promet iznosio je 59 miliona evra, dok je indeks Monex 20 izgubio na vrednosti 35,8 proce-nata. Od hartija sa liste „A“ najpro-metniji je očekivano bio Crnogorski Telekom koji je zabeležio promet od 4,9 miliona evra, uz gubitak četvrti-ne tržišne kapitalizacije tokom godi-ne. Najveći gubitnici sa najkvalitetni-jeg segmenta tržišta bile su Plantaže koje su izgubile na vrednosti 41,2 odsto, okončavši godinu sa tržiš-nom kapitalizacijom od 34,2 milio-na evra. Nenad Gujaničić

Berze u regionu u 2011.

akcije Telekoma dominiraju tržištima

Promena glavnih indeksa na regionalnim berzama u 2011Zemlja Indeks PromenaRS BIRS -8,34%Makedonija MBI10 -13,34%Hrvatska Crobex10 -15,40%FBiH SASX-10 -16,18%Srbija Belex 15 -23,43%Slovenija SBITOP -30,10%Crna Gora MONEX20 -35,79%



S obzirom da se radi o novom instrumentu na tržištu i o relativno visokom iznosu emisije, izdavalac je pristupio ponudi odabranoj grupi kvalifikovanih investitora (bankama, osiguravajućim društvima, penzionim fondovima) i u prvom trenutku, polazeći od ukupne likvidnosti, nije se očekivalo da će se cela emisija prodati i da će zainteresovanost biti neuporedivo veća. To govori u prilog imidžu izdavaoca, ali i atraktivnosti hartije, izraženoj potrebi tržišta za takvim instrumentima, kao i potrebi za diversifikaciju ulaganja.

Pišu: Svetlana Cerović, Beogradska berza

i Dragoslav Veličković, Societe Generale Banka Srbija

Poslujemo u godini u ko-joj berze usled nepovolj-nih ekonomsko finansij-skih kretanja uglavnom beleže negativne tren-dove, posebno u delu berzanskih pokazate-

lja. Potresi u finansijskim sistemima prenose efekat na finansijska tržišta, što se dalje odražava na poslovanje preduzeća, fondova, finansijskih in-stitucija i posledično, na investitore - na njihovu dodatnu i pojačanu pa-žnju prema rizicima investiranja.

Usled povećanog rizika sadrža-nog u investiranju u finansijske in-strumente, kojima se trguje na ber-zama, određen broj investitora se odlučuje na promenu investicionih portfelja u korist finansijskih instru-menata nižeg rizika ulaganja. U že-lji da smanje rizik i da izvrše što bo-lju diversifikaciju portfolija, poveća-vaju ulaganja u obveznice, bilo da su korporativne, državne i/ili mu-nicipalne.

U ovom tekstu zadržaćemo se na korporativnim obveznicama, duž-ničkim hartijama od vrednosti koji-ma se preduzeća, banke ili druge fi-nansijske kompanije, kao izdavaoci, obavezuje da će u određenom vre-menskom periodu vratiti pozajmlje-na sredstva uz određenu kamatu, koja se isplaćuje ili zajedno s glav-nicom u trenutku dospeća obave-znice ili u ratama, zavisno od uslo-va definisanih u odluci izdavaoca o emisiji.

Izlaskom na tržište, korporativne obveznice različitih izdavaoca, ras-poznaju se i vrednuju ponekad i ne-zavisno od rejtinga koji dobiju, ali su shodno tome prisutne i različite vrste i visine rizika.

Investitori u korporativne obve-znice imaju u osnovi dve mogućno-

sti: 1. da ih zadrže do roka dospeća uz redovnu isplatu kamate i glavni-ce, i da tako ostvare prinos zbog ko-jeg su ih i kupili ili da 2. izvrše pro-daju u bilo kojem vremenskom tre-nutku pre roka dospeća, uz moguć-nost da ostvare odredjen finansij-ski rezultat.

Otplate se mogu vršiti u ratama, u jednakim iznosima za svako raz-doblje (obveznice s fiksnim priho-dom), ili u različitim iznosima (ob-veznice s varijabilnim prihodom). Obveznice mogu imati fiksnu i pro-menljivu kamatu, mada se mogu prodavati i po nominalnoj, odno-sno diskontnoj vrednosti, zavisno od odluke izdavaoca bazirane na tr-žišnim očekivanjima.

ko su investitoriKada se radi o potencijalnim inve-

stitorima, najzastupljenije su grupe investicionih i penzionih fondova, kao i osiguravajuća društva, u čijim portfeljima korporativne obveznice imaju značajan udeo. Iskustva dru-gih zemalja ukazuju da se veliki deo premija životnog osiguranja zapra-vo ulaže u obveznice, uglavnom u državne, ali i u korporativne i intere-santno je zapažanje da su veoma če-sto upravo one odabir osiguranika.

Korporativne obveznice su odli-čan može se reći kreditni instru-ment, i po pravilu imaju niže troš-kove u odnosu na klasični kreditni aranžman. U praksi se dešavalo da se kupovinom obveznica obezbeđi-vala povoljnija kamatna stopa na go-dišnjem nivou u odnosu na kama-tu na štedni ulog, tako da su se če-sto koristile i kao dobar instrument štednje.

U zemljama u okruženju gotovo da su svi sektori ekonomije emito-vali obveznice (i to počev od 2002.

korPoraTivne oBveznice na BeograDskoj Berzi

Potražnja iznad očekivanja


berze

godine), obveznice su se kotirale na berzama i njima se sekundarno tr-govalo.

Na Beogradskoj berzi, u ovom tre-nutku, listirano je pet serija obvezni-ca Republike Srbije kojima se svakod-nevno trguje. Obveznice su nomini-rane u evrima, sa dospećem 31. ma-ja svake godine i sa godišnjim prino-som koji se kreće u rasponu od 6,07 odsto do 17,38 odsto (za obveznice koje dospevaju 31.5. o.g.). Pored dr-žavnih obveznica, na Berzi su listira-ne i obveznice NLB banke, sa godi-snjim prinosom od oko pet odsto i prodajom na tržištu sa premijom.

Korporativne obvezice su na do-maćem tržištu emitovale Telefonija i Tigar, međutim nisu bile listirane na Berzi, imale su garantovan pri-nos, evro klauzulu i obračun kama-te na tri, odnosno šest meseci. Tigar je emitovao obveznice s godišnjim prinosom od 7,75 odsto, dok je ka-mata na obveznice Telefonije izno-sila 7,5 odsto plus godišnji euribor, što je zbirno iznosilo oko osam pro-cenata.

U cilju povećanja atraktivnosti do-maćeg tržišta kapitala, sa aspekta „asortimana” hartija - a imajući u vi-du sve izraženije opredeljenje inve-stitora ka sigurnijim finansijskim in-strumentima - pokazalo se gotovo neophodnim uvođenje instrumena-ta iz grupacije dužničkih, a pre svih,

korporativnih i municipalnih obve-znica.

Prvi put na domaćem tržištuPrva koja je zapazila tu potrebu,

sa posebno definisanim i specifič-nim uslovima emisije, bila je Societe Generale Banka sa sedištem u Srbiji. Nedavna aprilska emisija korpora-tivnih obveznica (bez valutne klau-zule), u iznosu od RSD 1,7 milijar-di, sa rokom od tri godine, varijabil-nom kamatnom stopom, koja će se isplaćivati tromesečno i nominalne vrednosti od RSD 1.000,00 po jed-noj obveznici, predstavlja novinu na domaćem tržištu. Relativno niža no-minalna vrednost obveznice čini je dostupnijom većem krugu učesni-ka i kao takva može da podstakne i olakša sekundarno trgovanje kao i da doprinese procesu “dinarizacije” finansijskog sistema.

Kamatna stopa (na godišnjem ni-vou) sastoji se od varijabilnog de-la (referentne kamatne stope NBS – repo stopa) i fiksnog dela od 5,25 odsto. Po prvi put na domaćem trži-štu, uvodi se put klauzula, koja pred-stavlja dodatni kvalitet jer daje mo-gućnost imaocu obveznice da pre roka dospeća zatraži reotkup ob-veznice i to posle isteka jedne ili dve godine, na tačno određen dan, uz manju korekciju kamatne stope za poslednji kamatni period. Na taj

način, investitoru se pruža moguć-nost da reotkupom izađe iz investi-cije nakon određenog perioda, ne-zavisno od trenutne likvidnosti trži-šta. Na osnovu dosadašnjih kretanja, za očekivati je da će kamata imaocu obveznice kompenzovati kretanje inflacije, a shodno tome, i relativnu stabilnost cena na sekundarnom tr-žištu. Poznato je da je referentna ka-matna stopa NBS zapravo glavni in-strument u praćenju i kontroli kreta-nja inflacije.

S obzirom na to da se radi o no-vom instrumentu na tržištu i o re-lativno visokom iznosu emisije, iz-davalac je pristupio ponudi odabra-noj grupi kvalifikovanih investitora (bankama, osiguravajućim društvi-ma, penzionim fondovima) i u pr-vom trenutku, polazeći od ukupne likvidnosti, nije se očekivalo da će se cela emisija prodati i da će zain-teresovanost biti neuporedivo veća, što govori u prilog imidžu izdavao-ca, ali i atraktivnosti hartije, izraže-noj potrebi tržišta za takvim instru-mentima, kao i potrebi za diverzifi-kacijom ulaganja.

Nakon listiranja obveznica na Beogradskoj berzi, zainteresovani investitori će moći da trguju sekun-darno, preko ovlašćenog brokera, na tržištu na kojem se obveznica li-stira.

Za očekivati je da će pojava no-vog tržišnog insrumenta doprineti razvoju posebnog segmenta tržišta kapitala – tržišta korporativnih ob-veznica i da će na taj način pospeši-ti nove izvore i pokrenuti nove me-hanizme za obezbeđivanje dodat-nih izvora finansiranja, od značaja za sve tržišne učesnike, upravo na sekundarnom tržištu dužničkih har-tija. S obzirom na to da će se pobolj-šati i povećati asortiman hartija u tr-žišnoj ponudi, verovatno ce usledi-ti i reakcija potencijalnih investito-ra i domaćih i stranih za korporativ-ne hartije, kao jednu od alternativa državnim dužničkim hartijama, a za tim uslediće i razvoj ovog tržišnog segmenta, povećanjem broja instru-menata i investitora.


berze

Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama 2011.

Vrednost prometa Broj transakcija

Berzanski posrednik Vrednost prometa

Broj transakcija Prodaja Kupovina Prodaja Kupovina

Ukupna vrednost prometa

Ukupan broj

transakcija

1 M&V Investments a.d. , Novi Sad 14,07% 5,83% 2.460.785.597,00 4.406.728.506,00 3.111 332.793 6.867.514.103 335.904

2 Wise broker a.d., Beograd 9,88% 6,16% 1.738.638.631,00 3.085.033.230,00 2.216 352.653 4.823.671.861 354.869

3 Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd 8,75% 49,07% 4.260.908.482,00 11.230.399,00 2.826.043 1.671 4.272.138.881 2.827.714

4 Erste bank a.d., Novi Sad 6,00% 5,69% 580.241.091,00 2.348.855.674,00 756 327.043 2.929.096.765 327.799

5 East west invest a.d. , Beograd 4,97% 4,16% 1.034.397.667,00 1.390.631.875,00 1.582 238.373 2.425.029.542 239.955

6 UniCredit Bank Srbija a.d. , Beograd 4,37% 0,09% 1.404.532.557,00 727.438.150,00 322 4.705 2.131.970.707 5.027

7 Citadel securities a.d. , Beograd 4,32% 0,21% 756.635.261,00 1.350.001.711,00 712 11.599 2.106.636.972 12.311

8 Delta broker a.d. , Beograd 3,92% 0,56% 897.779.954,00 1.014.255.747,00 912 31.344 1.912.035.701 32.256

9 Sinteza Invest Group a.d., Beograd 3,88% 2,20% 1.010.092.331,00 884.758.801,00 2.896 124.151 1.894.851.132 127.047

10 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad 3,08% 1,98% 687.338.862,00 818.056.371,00 7.860 106.386 1.505.395.233 114.246

11 Dunav Stockbroker a.d. , Beograd 2,82% 5,24% 785.454.636,00 591.657.592,00 544 301.354 1.377.112.228 301.898

12 InterCapital Securities a.d. , Beograd 2,73% 2,47% 532.821.069,00 798.956.878,00 2.636 139.532 1.331.777.947 142.168

13 Dil broker a.d. , Beograd 2,65% 5,35% 227.714.309,00 1.064.043.537,00 255 308.106 1.291.757.846 308.361

14 Komercijalna banka a.d. , Beograd 2,16% 1,28% 645.421.606,00 410.022.188,00 4.188 69.707 1.055.443.794 73.895

15 Intercity broker a.d. , Beograd 2,07% 1,74% 617.868.943,00 393.392.099,00 3.160 97.233 1.011.261.042 100.393

16 Fidelity broker a.d. , Novi Sad 2,05% 0,08% 464.640.548,00 534.463.646,00 809 3.970 999.104.194 4.779

17 Ac - broker a.d. , Beograd 1,66% 0,37% 534.585.357,00 277.114.594,00 1.577 19.733 811.699.951 21.310

18 Banca Intesa a.d. , Beograd 1,55% 0,22% 699.561.260,00 56.838.161,00 726 12.228 756.399.421 12.954

19 Tezoro broker a.d. , Beograd 1,34% 0,22% 290.064.242,00 363.918.581,00 547 12.049 653.982.823 12.596

20 AS financial center a.d. , Beograd 1,20% 0,01% 545.917.042,00 40.991.616,00 326 201 586.908.658 527

21 Beo monet a.d. , Beograd 1,08% 0,39% 257.656.472,00 271.817.476,00 906 21.770 529.473.948 22.676

22 Momentum Securities a.d. , Novi Sad 1,06% 1,25% 206.692.326,00 310.131.230,00 522 71.611 516.823.556 72.133

23 Raiffeisen banka a.d., Beograd 0,99% 0,82% 175.506.090,00 306.798.573,00 1.081 46.199 482.304.663 47.280

24 I2R broker a.d. , Novi Sad 0,98% 0,80% 183.202.959,00 293.754.160,00 997 44.829 476.957.119 45.826

25 Athena Capital a.d. , Beograd 0,96% 0,05% 55.956.312,00 414.261.997,00 137 3.005 470.218.309 3.142

26 A Broker a.d., Beograd 0,79% 0,02% 370.745.918,00 13.307.181,00 282 772 384.053.099 1.054

27 Energo broker a.d. , Beograd 0,67% 0,08% 298.981.825,00 27.701.646,00 2.189 2.597 326.683.471 4.786

28 Belgrade Independent broker a.d. , Beograd 0,65% 0,18% 158.595.653,00 157.508.320,00 378 10.052 316.103.973 10.430

29 Ilirika investments a.d. , Beograd 0,62% 0,31% 187.814.517,00 113.254.211,00 1.383 16.298 301.068.728 17.681

30 Mediolanum invest a.d. , Beograd 0,58% 0,21% 148.830.735,00 132.204.188,00 233 11.913 281.034.923 12.146

31 Convest a.d. , Novi Sad 0,50% 0,07% 63.426.343,00 182.229.047,00 375 3.657 245.655.390 4.032

32 Olimpia Invest a.d. , Beograd 0,50% 0,49% 127.379.193,00 116.513.968,00 679 27.412 243.893.161 28.091

33 Jubmes banka a.d., Beograd 0,47% 0,08% 109.691.108,00 121.276.566,00 455 4.090 230.967.674 4.545






Ukupan broj

transakcija


2 Wise broker a.d., Beograd 9,88% 6,16% 1.738.638.631,00 3.085.033.230,00 2.216 352.653 4.823.671.861 354.869

3 Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd 8,75% 49,07% 4.260.908.482,00 11.230.399,00 2.826.043 1.671 4.272.138.881 2.827.714

4 Erste bank a.d., Novi Sad 6,00% 5,69% 580.241.091,00 2.348.855.674,00 756 327.043 2.929.096.765 327.799

5 East west invest a.d. , Beograd 4,97% 4,16% 1.034.397.667,00 1.390.631.875,00 1.582 238.373 2.425.029.542 239.955

6 UniCredit Bank Srbija a.d. , Beograd 4,37% 0,09% 1.404.532.557,00 727.438.150,00 322 4.705 2.131.970.707 5.027

7 Citadel securities a.d. , Beograd 4,32% 0,21% 756.635.261,00 1.350.001.711,00 712 11.599 2.106.636.972 12.311

8 Delta broker a.d. , Beograd 3,92% 0,56% 897.779.954,00 1.014.255.747,00 912 31.344 1.912.035.701 32.256

9 Sinteza Invest Group a.d., Beograd 3,88% 2,20% 1.010.092.331,00 884.758.801,00 2.896 124.151 1.894.851.132 127.047

10 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad 3,08% 1,98% 687.338.862,00 818.056.371,00 7.860 106.386 1.505.395.233 114.246

11 Dunav Stockbroker a.d. , Beograd 2,82% 5,24% 785.454.636,00 591.657.592,00 544 301.354 1.377.112.228 301.898

12 InterCapital Securities a.d. , Beograd 2,73% 2,47% 532.821.069,00 798.956.878,00 2.636 139.532 1.331.777.947 142.168

13 Dil broker a.d. , Beograd 2,65% 5,35% 227.714.309,00 1.064.043.537,00 255 308.106 1.291.757.846 308.361

14 Komercijalna banka a.d. , Beograd 2,16% 1,28% 645.421.606,00 410.022.188,00 4.188 69.707 1.055.443.794 73.895

15 Intercity broker a.d. , Beograd 2,07% 1,74% 617.868.943,00 393.392.099,00 3.160 97.233 1.011.261.042 100.393

16 Fidelity broker a.d. , Novi Sad 2,05% 0,08% 464.640.548,00 534.463.646,00 809 3.970 999.104.194 4.779

17 Ac - broker a.d. , Beograd 1,66% 0,37% 534.585.357,00 277.114.594,00 1.577 19.733 811.699.951 21.310


19 Tezoro broker a.d. , Beograd 1,34% 0,22% 290.064.242,00 363.918.581,00 547 12.049 653.982.823 12.596

20 AS financial center a.d. , Beograd 1,20% 0,01% 545.917.042,00 40.991.616,00 326 201 586.908.658 527

21 Beo monet a.d. , Beograd 1,08% 0,39% 257.656.472,00 271.817.476,00 906 21.770 529.473.948 22.676


23 Raiffeisen banka a.d., Beograd 0,99% 0,82% 175.506.090,00 306.798.573,00 1.081 46.199 482.304.663 47.280

24 I2R broker a.d. , Novi Sad 0,98% 0,80% 183.202.959,00 293.754.160,00 997 44.829 476.957.119 45.826

25 Athena Capital a.d. , Beograd 0,96% 0,05% 55.956.312,00 414.261.997,00 137 3.005 470.218.309 3.142

26 A Broker a.d., Beograd 0,79% 0,02% 370.745.918,00 13.307.181,00 282 772 384.053.099 1.054

27 Energo broker a.d. , Beograd 0,67% 0,08% 298.981.825,00 27.701.646,00 2.189 2.597 326.683.471 4.786

28 Belgrade Independent broker a.d. , Beograd 0,65% 0,18% 158.595.653,00 157.508.320,00 378 10.052 316.103.973 10.430

29 Ilirika investments a.d. , Beograd 0,62% 0,31% 187.814.517,00 113.254.211,00 1.383 16.298 301.068.728 17.681

30 Mediolanum invest a.d. , Beograd 0,58% 0,21% 148.830.735,00 132.204.188,00 233 11.913 281.034.923 12.146

31 Convest a.d. , Novi Sad 0,50% 0,07% 63.426.343,00 182.229.047,00 375 3.657 245.655.390 4.032


33 Jubmes banka a.d., Beograd 0,47% 0,08% 109.691.108,00 121.276.566,00 455 4.090 230.967.674 4.545





Ukupan broj

transakcija

34 Eurobank EFG a.d., Beograd 0,46% 0,02% 224.145.012,00 2.536.145,00 245 880 226.681.157 1.125

35 Razvojna banka Vojvodine a.d., Novi Sad 0,44% 0,65% 109.813.045,00 107.000.306,00 551 37.059 216.813.351 37.610

36 Kbk broker a.d., Beograd 0,44% 0,01% 202.571.927,00 12.164.399,00 415 320 214.736.326 735

37 Jorgić broker a.d. , Beograd 0,41% 0,06% 125.519.745,00 76.811.750,00 864 2.616 202.331.495 3.480

38 Euro fineks broker a.d. , Beograd 0,40% 0,15% 92.681.039,00 103.840.089,00 710 7.890 196.521.128 8.600

39 Makler invest a.d. , Beograd 0,37% 0,04% 77.790.917,00 103.020.376,00 116 2.017 180.811.293 2.133

40 Agrobanka a.d. , Beograd 0,35% 0,03% 42.591.181,00 126.223.028,00 231 1.509 168.814.209 1.740

41 Tandem financial a.d. , Novi Sad 0,35% 0,04% 73.247.459,00 95.427.940,00 760 1.576 168.675.399 2.336

42 Čačanska banka a.d. , Čačak 0,33% 0,22% 79.671.288,00 81.292.103,00 1.268 11.226 160.963.391 12.494

43 Capital broker a.d. Niš 0,32% 0,15% 75.944.574,00 79.890.050,00 817 7.772 155.834.624 8.589

44 Sab Monet a.d. , Beograd 0,31% 0,18% 76.875.184,00 75.464.530,00 331 10.028 152.339.714 10.359

45 Broker Point a.d. , Beograd 0,30% 0,00% 74.289.579,00 73.096.875,00 31 8 147.386.454 39

46 Galenika broker a.d. , Beograd 0,25% 0,07% 86.646.908,00 34.448.646,00 618 3.451 121.095.554 4.069

47 Invest broker a.d. , Beograd 0,24% 0,09% 57.659.249,00 59.482.547,00 536 4.474 117.141.796 5.010

48 Šumadija broker a.d. , Kragujevac 0,24% 0,26% 63.671.685,00 52.691.309,00 357 14.707 116.362.994 15.064

49 Hypo Alpe-Adria-Securities a.d. , Beograd 0,22% 0,07% 58.011.858,00 49.698.565,00 169 3.995 107.710.423 4.164

50 Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd 0,21% 0,06% 69.564.898,00 30.984.166,00 635 2.792 100.549.064 3.427

51 Sbd broker a.d. , Subotica 0,16% 0,03% 39.750.327,00 39.283.403,00 328 1.146 79.033.730 1.474

52 AB Invest a.d. , Beograd 0,11% 0,01% 27.155.230,00 27.571.310,00 265 173 54.726.540 438

53 Tržište novca a.d. , Beograd 0,10% 0,05% 27.687.465,00 22.322.838,00 278 2.359 50.010.303 2.637

54 TDK broker a.d. , Čačak 0,10% 0,00% 27.513.528,00 22.468.977,00 69 67 49.982.505 136

55 Credy banka a.d. , Kragujevac 0,09% 0,01% 24.798.297,00 20.755.890,00 239 233 45.554.187 472

56 Fimaks broker a.d. , Beograd 0,09% 0,01% 30.070.956,00 12.347.837,00 244 355 42.418.793 599

57 Emissio broker a.d. , Beograd 0,08% 0,00% 40.094.279,00 1.120.780,00 35 60 41.215.059 95

58 Privredna banka a.d. , Beograd 0,08% 0,01% 16.278.718,00 20.458.962,00 102 472 36.737.680 574

59 Tradeville a.d., Beograd 0,06% 0,05% 15.702.127,00 12.586.755,00 91 2.693 28.288.882 2.784

60 Alpha bank Srbija a.d. , Beograd 0,05% 0,01% 15.517.560,00 7.143.059,00 189 649 22.660.619 838

61 ABC broker a.d., Beograd 0,04% 0,00% 4.480.118,00 12.854.859,00 65 218 17.334.977 283

62 Probroker a.d., Beograd 0,02% 0,00% 11.482.386,00 235.202,00 55 7 11.717.588 62

63 Volksbank a.d. , Beograd 0,02% 0,02% 4.070.545,00 5.923.540,00 30 1.374 9.994.085 1.404

64 Meridian Invest a.d. , Beograd 0,01% 0,01% 3.216.244,00 1.815.913,00 61 381 5.032.157 442

65 First Global Brokers a.d. , Beograd 0,00% 0,00% 1.696.944,00 0 42 0 1.696.944 42

66 Tema broker a.d. , Beograd 0,00% 0,00% 50.010,00 29.110,00 3 2 79.120 5


berze





Ukupan broj

transakcija


2 Wise broker a.d., Beograd 15,61% 8,23% 849.546.223,00 1.026.891.494,00 521 37.530 1.876.437.717 38.051

3 Sinteza Invest Group a.d., Beograd 13,05% 3,70% 753.492.443,00 814.982.535,00 704 16.371 1.568.474.978 17.075

4 Delta broker a.d. , Beograd 5,07% 0,83% 373.640.268,00 236.129.311,00 158 3.670 609.769.579 3.828

5 Erste bank a.d., Novi Sad 4,52% 0,87% 320.469.204,00 222.857.799,00 510 3.521 543.327.003 4.031

6 East west invest a.d. , Beograd 3,39% 2,62% 127.448.516,00 279.520.944,00 418 11.680 406.969.460 12.098

7 Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd 3,19% 46,84% 379.942.512,00 3.076.260,00 216.235 187 383.018.772 216.422

8 Citadel securities a.d. , Beograd 2,48% 0,07% 167.414.341,00 130.519.749,00 154 159 297.934.090 313

9 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad 2,46% 1,95% 212.651.762,00 83.188.412,00 2.669 6.361 295.840.174 9.030

10 InterCapital Securities a.d. , Beograd 2,23% 5,32% 111.036.848,00 157.261.298,00 640 23.925 268.298.146 24.565

11 Sab Monet a.d. , Beograd 2,01% 0,04% 114.122.308,00 127.976.050,00 45 130 242.098.358 175

12 Ac - broker a.d. , Beograd 1,67% 0,81% 129.300.679,00 71.429.599,00 496 3.262 200.730.278 3.758

13 Ilirika investments a.d. , Beograd 1,66% 4,79% 122.889.637,00 76.890.060,00 474 21.674 199.779.697 22.148

14 Komercijalna banka a.d. , Beograd 1,65% 2,54% 107.251.962,00 91.527.230,00 1.022 10.726 198.779.192 11.748

15 Agrobanka a.d. , Beograd 1,63% 0,10% 186.829.406,00 9.587.470,00 250 224 196.416.876 474

16 Raiffeisen banka a.d., Beograd 1,44% 5,89% 69.426.648,00 103.111.999,00 289 26.921 172.538.647 27.210


18 Intercity broker a.d. , Beograd 1,22% 2,76% 68.430.836,00 77.621.373,00 523 12.216 146.052.209 12.739

19 UniCredit Bank Srbija a.d. , Beograd 1,18% 0,02% 88.511.449,00 52.973.945,00 89 20 141.485.394 109

20 Čačanska banka a.d. , Čačak 0,94% 0,32% 54.955.294,00 58.468.576,00 352 1.138 113.423.870 1.490

21 Euro fineks broker a.d. , Beograd 0,93% 0,07% 45.970.270,00 65.574.494,00 201 134 111.544.764 335

22 Tezoro broker a.d. , Beograd 0,91% 0,09% 17.618.769,00 91.889.704,00 85 313 109.508.473 398

23 Jubmes banka a.d., Beograd 0,89% 0,05% 53.533.397,00 53.641.303,00 105 106 107.174.700 211


25 Energo broker a.d. , Beograd 0,69% 0,18% 76.664.652,00 6.708.665,00 529 309 83.373.317 838

26 Jorgić broker a.d. , Beograd 0,62% 0,19% 53.292.612,00 21.432.823,00 465 417 74.725.435 882

27 Dunav Stockbroker a.d. , Beograd 0,59% 1,39% 34.067.716,00 36.304.083,00 197 6.203 70.371.799 6.400


29 Convest a.d. , Novi Sad 0,45% 0,10% 30.833.861,00 23.844.976,00 94 346 54.678.837 440


31 Galenika broker a.d. , Beograd 0,36% 0,07% 15.549.266,00 27.884.130,00 106 200 43.433.396 306

32 Tandem financial a.d. , Novi Sad 0,35% 0,15% 23.767.824,00 18.042.412,00 233 475 41.810.236 708


34 Belgrade Independent broker a.d. , Beograd 0,30% 0,12% 19.424.241,00 16.521.408,00 79 464 35.945.649 543

35 Athena Capital a.d. , Beograd 0,30% 0,01% 24.974.443,00 10.554.007,00 15 23 35.528.450 38

36 Eurobank EFG a.d., Beograd 0,29% 0,06% 33.609.357,00 1.744.488,00 46 222 35.353.845 268

37 Makler invest a.d. , Beograd 0,29% 0,03% 1.405.434,00 33.718.062,00 21 96 35.123.496 117

38 Fidelity broker a.d. , Novi Sad 0,29% 0,09% 5.407.720,00 29.571.555,00 98 328 34.979.275 426

39 Capital broker a.d. Niš 0,26% 0,09% 13.806.966,00 17.532.565,00 164 270 31.339.531 434


Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama 2012.






Ukupan broj

transakcija


2 Wise broker a.d., Beograd 15,61% 8,23% 849.546.223,00 1.026.891.494,00 521 37.530 1.876.437.717 38.051

3 Sinteza Invest Group a.d., Beograd 13,05% 3,70% 753.492.443,00 814.982.535,00 704 16.371 1.568.474.978 17.075

4 Delta broker a.d. , Beograd 5,07% 0,83% 373.640.268,00 236.129.311,00 158 3.670 609.769.579 3.828

5 Erste bank a.d., Novi Sad 4,52% 0,87% 320.469.204,00 222.857.799,00 510 3.521 543.327.003 4.031

6 East west invest a.d. , Beograd 3,39% 2,62% 127.448.516,00 279.520.944,00 418 11.680 406.969.460 12.098

7 Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd 3,19% 46,84% 379.942.512,00 3.076.260,00 216.235 187 383.018.772 216.422

8 Citadel securities a.d. , Beograd 2,48% 0,07% 167.414.341,00 130.519.749,00 154 159 297.934.090 313

9 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad 2,46% 1,95% 212.651.762,00 83.188.412,00 2.669 6.361 295.840.174 9.030

10 InterCapital Securities a.d. , Beograd 2,23% 5,32% 111.036.848,00 157.261.298,00 640 23.925 268.298.146 24.565

11 Sab Monet a.d. , Beograd 2,01% 0,04% 114.122.308,00 127.976.050,00 45 130 242.098.358 175

12 Ac - broker a.d. , Beograd 1,67% 0,81% 129.300.679,00 71.429.599,00 496 3.262 200.730.278 3.758

13 Ilirika investments a.d. , Beograd 1,66% 4,79% 122.889.637,00 76.890.060,00 474 21.674 199.779.697 22.148

14 Komercijalna banka a.d. , Beograd 1,65% 2,54% 107.251.962,00 91.527.230,00 1.022 10.726 198.779.192 11.748

15 Agrobanka a.d. , Beograd 1,63% 0,10% 186.829.406,00 9.587.470,00 250 224 196.416.876 474

16 Raiffeisen banka a.d., Beograd 1,44% 5,89% 69.426.648,00 103.111.999,00 289 26.921 172.538.647 27.210


18 Intercity broker a.d. , Beograd 1,22% 2,76% 68.430.836,00 77.621.373,00 523 12.216 146.052.209 12.739

19 UniCredit Bank Srbija a.d. , Beograd 1,18% 0,02% 88.511.449,00 52.973.945,00 89 20 141.485.394 109

20 Čačanska banka a.d. , Čačak 0,94% 0,32% 54.955.294,00 58.468.576,00 352 1.138 113.423.870 1.490

21 Euro fineks broker a.d. , Beograd 0,93% 0,07% 45.970.270,00 65.574.494,00 201 134 111.544.764 335

22 Tezoro broker a.d. , Beograd 0,91% 0,09% 17.618.769,00 91.889.704,00 85 313 109.508.473 398

23 Jubmes banka a.d., Beograd 0,89% 0,05% 53.533.397,00 53.641.303,00 105 106 107.174.700 211


25 Energo broker a.d. , Beograd 0,69% 0,18% 76.664.652,00 6.708.665,00 529 309 83.373.317 838

26 Jorgić broker a.d. , Beograd 0,62% 0,19% 53.292.612,00 21.432.823,00 465 417 74.725.435 882

27 Dunav Stockbroker a.d. , Beograd 0,59% 1,39% 34.067.716,00 36.304.083,00 197 6.203 70.371.799 6.400


29 Convest a.d. , Novi Sad 0,45% 0,10% 30.833.861,00 23.844.976,00 94 346 54.678.837 440


31 Galenika broker a.d. , Beograd 0,36% 0,07% 15.549.266,00 27.884.130,00 106 200 43.433.396 306

32 Tandem financial a.d. , Novi Sad 0,35% 0,15% 23.767.824,00 18.042.412,00 233 475 41.810.236 708


34 Belgrade Independent broker a.d. , Beograd 0,30% 0,12% 19.424.241,00 16.521.408,00 79 464 35.945.649 543

35 Athena Capital a.d. , Beograd 0,30% 0,01% 24.974.443,00 10.554.007,00 15 23 35.528.450 38

36 Eurobank EFG a.d., Beograd 0,29% 0,06% 33.609.357,00 1.744.488,00 46 222 35.353.845 268

37 Makler invest a.d. , Beograd 0,29% 0,03% 1.405.434,00 33.718.062,00 21 96 35.123.496 117

38 Fidelity broker a.d. , Novi Sad 0,29% 0,09% 5.407.720,00 29.571.555,00 98 328 34.979.275 426

39 Capital broker a.d. Niš 0,26% 0,09% 13.806.966,00 17.532.565,00 164 270 31.339.531 434






Ukupan broj

transakcija

41 Volksbank a.d. , Beograd 0,17% 0,01% 10.709.434,00 10.081.612,00 18 50 20.791.046 68

42 Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd 0,17% 0,28% 9.937.213,00 10.232.701,00 242 1.069 20.169.914 1.311

43 Invest broker a.d. , Beograd 0,17% 0,17% 13.729.530,00 6.412.998,00 142 645 20.142.528 787

44 Kbk broker a.d., Beograd 0,14% 0,03% 4.486.330,00 12.793.673,00 81 59 17.280.003 140

45 Dil broker a.d. , Beograd 0,12% 0,02% 4.671.411,00 9.483.311,00 33 44 14.154.722 77

46 Alpha bank Srbija a.d. , Beograd 0,09% 0,02% 8.096.600,00 2.835.478,00 75 19 10.932.078 94

47 Šumadija broker a.d. , Kragujevac 0,09% 0,11% 6.213.362,00 4.080.490,00 92 413 10.293.852 505

48 Tržište novca a.d. , Beograd 0,06% 0,04% 3.290.007,00 4.487.409,00 42 153 7.777.416 195

49 Sbd broker a.d. , Subotica 0,05% 0,07% 2.815.614,00 3.047.008,00 50 253 5.862.622 303

50 Mediolanum invest a.d. , Beograd 0,05% 0,02% 5.188.660,00 573.167,00 68 15 5.761.827 83

51 Privredna banka a.d. , Beograd 0,04% 0,01% 3.468.320,00 1.903.853,00 23 27 5.372.173 50

52 I2R broker a.d. , Novi Sad 0,04% 0,11% 2.844.577,00 2.348.905,00 34 458 5.193.482 492

53 AB Invest a.d. , Beograd 0,04% 0,06% 1.856.441,00 2.926.523,00 26 245 4.782.964 271

54 Tradeville a.d., Beograd 0,03% 0,10% 1.088.708,00 2.555.048,00 23 453 3.643.756 476

55 Broker Point a.d. , Beograd 0,02% 0,01% 2.493.555,00 0 38 0 2.493.555 38

56 AS financial center a.d. , Beograd 0,02% 0,01% 1.303.197,00 722.955,00 22 3 2.026.152 25

57 Credy banka a.d. , Kragujevac 0,01% 0,01% 1.094.818,00 54.557,00 38 2 1.149.375 40

Izveštaj o najtrgovanijim hartijamanaziv hartije simbol poslednja cena

vrednost prometa

(RSD)

obim

trgovanja

broj

transakcijaNIS a.d. Novi Sad, obicne akcije sa pravom glasa NIIS 605 5.414.329.256 9.534.091 1.330.916

AIK banka a.d. Niš. obične akcije sa pravom glasa AIKB 1.648 2.596.645.961 906.949 4.380

Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd, obicne akcije sa pravom glasa AERO 498 1.365.704.119 2.649.089 1.509.071

Komercijalna banka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa KMBN 1.700 1.079.256.933 407.454 565

Imlek a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa IMLK 2.353 695.642.045 318.527 1.860

Soja protein a.d. Bečej, obične akcije sa pravom glasa SJPT 565 673.975.491 772.550 3.201

Agrobanka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa AGBN 2.999 646.848.515 98.151 2.199

Bambi Banat a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa BMBI 20.000 562.762.826 28.613 798

Energoprojekt holding a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa ENHL 392 528.867.302 645.789 2.679

Alfa plam a.d. Vranje, obične akcije sa pravom glasa ALFA 7.200 460.994.678 53.938 382

Galenika Fitofarmacija a.d. Zemun, obične akcije sa pravom glasa FITO 1.820 349.480.960 100.333 543

Univerzal banka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa UNBN 2.300 265.319.635 109.407 662

Tigar a.d. Pirot, obične akcije sa pravom glasa TIGR 514 219.285.628 295.526 1.225

Jubmes banka a.d. Beograd, obicne akcije sa pravom glasa JMBN 12.999 208.214.039 15.420 541

Jedinstvo Sevojno a.d. Sevojno, obične akcije sa pravom glasa JESV 4.855 192.360.485 31.554 674

Metalac a.d. Gornji Milanovac, obične akcije sa pravom glasa MTLC 1.600 161.395.120 69.434 687

Voda Vrnjci a.d. Vrnjačka Banja, obične akcije sa pravom glasa VDAV 4.100 142.638.881 34.454 126

Privredna banka Beograd a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa PRBN 319 122.953.485 317.745 518

Messer Tehnogas a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa TGAS 4.300 111.017.802 17.146 403

Vino župa a.d. Aleksandrovac, obične akcije sa pravom glasa VINZ 6.500 98.475.626 14.216 188


berze



Broj transakcija Prodaja Kupovina Prodaja Kupovina Ukupna vrednost

prometa

Ukupan broj

transakcija

1 Mediolanum invest a.d. , Beograd 42,48% 2,78% 1.710.104.858,04 1.742.127.779,77 20 313 3.452.232.637,81 333

2 Komercijalna banka a.d. , Beograd 13,01% 7,25% 518.091.108,46 539.256.121,60 359 510 1.057.347.230,06 869

3 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad 8,40% 22,15% 293.737.829,61 388.884.405,57 1.172 1.482 682.622.235,18 2654

4 Delta broker a.d. , Beograd 5,98% 2,29% 392.567.424,35 93.172.083,22 86 188 485.739.507,57 274

5 Eurobank EFG a.d., Beograd 3,59% 11,84% 260.618.392,60 31.138.284,59 1.205 214 291.756.677,19 1419

6 Privredna banka a.d. , Beograd 3,14% 1,06% 7.176.118,72 248.137.687,69 55 72 255.313.806,41 127

7 Šumadija broker a.d. , Kragujevac 2,92% 9,89% 18.235.622,28 218.657.587,09 85 1.100 236.893.209,37 1185

8 Alpha bank Srbija a.d. , Beograd 2,88% 5,84% 162.051.796,07 71.910.200,54 649 51 233.961.996,61 700

9 M&V Investments a.d. , Novi Sad 2,15% 0,58% 90.819.490,41 83.798.715,93 48 22 174.618.206,34 70

10 Dunav Stockbroker a.d. , Beograd 2,09% 3,88% 67.887.065,88 101.695.001,29 30 435 169.582.067,17 465

11 Raiffeisen banka a.d., Beograd 1,94% 0,49% 21.848.260,61 135.409.807,41 7 52 157.258.068,02 59

12 Meridian Invest a.d. , Beograd 1,36% 3,30% 98.584.307,38 11.739.200,31 341 54 110.323.507,69 395

13 Čačanska banka a.d. , Čačak 1,27% 1,57% 22.252.616,09 80.795.651,92 161 27 103.048.268,01 188

14 Razvojna banka Vojvodine a.d., Novi Sad 1,03% 1,74% 3.714.740,61 80.236.247,70 10 198 83.950.988,31 208

15 Credy banka a.d. , Kragujevac 0,81% 3,16% 2.657.850,50 63.209.319,20 4 374 65.867.169,70 378

16 ABC broker a.d., Beograd 0,76% 1,25% 30.941.015,33 30.623.541,78 70 80 61.564.557,11 150

17 I2R broker a.d. , Novi Sad 0,58% 2,88% 41.480.737,94 5.939.577,84 319 26 47.420.315,78 345

18 Belgrade Independent broker a.d. , Beograd 0,50% 1,29% 25.083.402,66 15.764.663,65 26 128 40.848.066,31 154

19 Convest a.d. , Novi Sad 0,50% 2,47% 37.453.123,70 2.950.549,27 295 1 40.403.672,97 296

20 Jorgić broker a.d. , Beograd 0,41% 1,97% 20.283.890,53 12.629.033,97 99 137 32.912.924,50 236

21 AB Invest a.d. , Beograd 0,38% 0,36% 30.698.199,64 0 43 0 30.698.199,64 43

22 Banca Intesa a.d. , Beograd 0,37% 1,26% 30.399.096,76 0 151 0 30.399.096,76 151

23 Hypo Alpe-Adria-Securities a.d. , Beograd 0,37% 0,13% 17.487.446,05 12.854.233,29 14 1 30.341.679,34 15

24 Erste bank a.d., Novi Sad 0,37% 0,53% 9.427.206,98 20.768.811,25 46 18 30.196.018,23 64

25 Jubmes banka a.d., Beograd 0,32% 1,56% 5.754.097,87 20.515.871,74 28 159 26.269.969,61 187

26 Wise broker a.d., Beograd 0,30% 0,85% 20.876.101,80 3.846.991,00 80 22 24.723.092,80 102

27 InterCapital Securities a.d. , Beograd 0,24% 0,98% 11.699.019,24 7.777.595,19 72 46 19.476.614,43 118

28 Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd 0,18% 0,73% 3.794.535,68 10.481.541,61 18 70 14.276.077,29 88

29 Invest broker a.d. , Beograd 0,17% 0,88% 646.280,48 13.159.630,32 11 94 13.805.910,80 105

30 Tradeville a.d., Beograd 0,16% 0,06% 12.945.509,80 0 7 0 12.945.509,80 7

31 Energo broker a.d. , Beograd 0,14% 0,48% 7.521.482,93 3.738.874,07 26 31 11.260.357,00 57

32 Tržište novca a.d. , Beograd 0,14% 0,23% 10.956.586,80 41.294,00 26 2 10.997.880,80 28

33 Fidelity broker a.d. , Novi Sad 0,13% 0,50% 10.596.735,47 0 60 0 10.596.735,47 60

34 East west invest a.d. , Beograd 0,12% 0,03% 4.900.269,88 4.729.600,77 3 1 9.629.870,65 4

35 Citadel securities a.d. , Beograd 0,11% 0,25% 9.272.696,95 0 30 0 9.272.696,95 30

Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama 2011.





prometa

Ukupan broj

transakcija

1 Mediolanum invest a.d. , Beograd 42,48% 2,78% 1.710.104.858,04 1.742.127.779,77 20 313 3.452.232.637,81 333

2 Komercijalna banka a.d. , Beograd 13,01% 7,25% 518.091.108,46 539.256.121,60 359 510 1.057.347.230,06 869

3 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad 8,40% 22,15% 293.737.829,61 388.884.405,57 1.172 1.482 682.622.235,18 2654


5 Eurobank EFG a.d., Beograd 3,59% 11,84% 260.618.392,60 31.138.284,59 1.205 214 291.756.677,19 1419

6 Privredna banka a.d. , Beograd 3,14% 1,06% 7.176.118,72 248.137.687,69 55 72 255.313.806,41 127

7 Šumadija broker a.d. , Kragujevac 2,92% 9,89% 18.235.622,28 218.657.587,09 85 1.100 236.893.209,37 1185





12 Meridian Invest a.d. , Beograd 1,36% 3,30% 98.584.307,38 11.739.200,31 341 54 110.323.507,69 395

13 Čačanska banka a.d. , Čačak 1,27% 1,57% 22.252.616,09 80.795.651,92 161 27 103.048.268,01 188

14 Razvojna banka Vojvodine a.d., Novi Sad 1,03% 1,74% 3.714.740,61 80.236.247,70 10 198 83.950.988,31 208

15 Credy banka a.d. , Kragujevac 0,81% 3,16% 2.657.850,50 63.209.319,20 4 374 65.867.169,70 378


17 I2R broker a.d. , Novi Sad 0,58% 2,88% 41.480.737,94 5.939.577,84 319 26 47.420.315,78 345






23 Hypo Alpe-Adria-Securities a.d. , Beograd 0,37% 0,13% 17.487.446,05 12.854.233,29 14 1 30.341.679,34 15


25 Jubmes banka a.d., Beograd 0,32% 1,56% 5.754.097,87 20.515.871,74 28 159 26.269.969,61 187

26 Wise broker a.d., Beograd 0,30% 0,85% 20.876.101,80 3.846.991,00 80 22 24.723.092,80 102


28 Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd 0,18% 0,73% 3.794.535,68 10.481.541,61 18 70 14.276.077,29 88


30 Tradeville a.d., Beograd 0,16% 0,06% 12.945.509,80 0 7 0 12.945.509,80 7

31 Energo broker a.d. , Beograd 0,14% 0,48% 7.521.482,93 3.738.874,07 26 31 11.260.357,00 57

32 Tržište novca a.d. , Beograd 0,14% 0,23% 10.956.586,80 41.294,00 26 2 10.997.880,80 28

33 Fidelity broker a.d. , Novi Sad 0,13% 0,50% 10.596.735,47 0 60 0 10.596.735,47 60

34 East west invest a.d. , Beograd 0,12% 0,03% 4.900.269,88 4.729.600,77 3 1 9.629.870,65 4





prometa

Ukupan broj

transakcija

36 Volksbank a.d. , Beograd 0,11% 0,38% 7.398.686,58 1.394.858,14 28 18 8.793.544,72 46

37 Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd 0,07% 0,76% 5.869.408,16 0 91 0 5.869.408,16 91

38 Intercity broker a.d. , Beograd 0,07% 0,37% 3.316.172,24 2.398.715,24 21 23 5.714.887,48 44

39 Euro fineks broker a.d. , Beograd 0,06% 0,25% 5.191.577,16 0 30 0 5.191.577,16 30

40 Tandem financial a.d. , Novi Sad 0,06% 0,13% 4.852.141,86 0 16 0 4.852.141,86 16

41 Sinteza Invest Group a.d., Beograd 0,05% 0,13% 3.854.435,47 0 16 0 3.854.435,47 16

42 Kbk broker a.d., Beograd 0,05% 0,33% 2.442.292,37 1.347.975,32 24 15 3.790.267,69 39

43 Ac - broker a.d. , Beograd 0,04% 0,13% 3.151.281,53 0 15 0 3.151.281,53 15

44 Ilirika investments a.d. , Beograd 0,04% 0,08% 2.847.179,66 0 10 0 2.847.179,66 10

45 AS financial center a.d. , Beograd 0,03% 0,12% 2.592.147,50 0 14 0 2.592.147,50 14

46 Olimpia Invest a.d. , Beograd 0,02% 0,13% 1.114.415,96 831.087,38 10 5 1.945.503,34 15

47 Galenika broker a.d. , Beograd 0,02% 0,12% 1.520.544,43 87.720,67 10 4 1.608.265,10 14

48 TDK broker a.d. , Čačak 0,02% 0,10% 1.096.452,14 475.495,93 9 3 1.571.948,07 12

49 Momentum Securities a.d. , Novi Sad 0,02% 0,07% 1.419.026,00 0 8 0 1.419.026,00 8

50 Dil broker a.d. , Beograd 0,01% 0,09% 477.749,54 430.145,17 4 7 907.894,71 11

51 Capital broker a.d. Niš 0,01% 0,06% 682.493,09 0 7 0 682.493,09 7

52 First Global Brokers a.d. , Beograd 0,01% 0,03% 592.167,67 0 3 0 592.167,67 3

53 Agrobanka a.d. , Beograd 0,01% 0,07% 494.870,72 0 8 0 494.870,72 8

54 Broker Point a.d. , Beograd 0,01% 0,02% 426.232,55 0 2 0 426.232,55 2

55 Emissio broker a.d. , Beograd 0,00% 0,03% 378.265,73 0 3 0 378.265,73 3

56 Tezoro broker a.d. , Beograd 0,00% 0,01% 359.269,18 0 1 0 359.269,18 1

57 Athena Capital a.d. , Beograd 0,00% 0,06% 0 301.012,06 0 7 301.012,06 7

58 Beo monet a.d. , Beograd 0,00% 0,01% 261.456,69 0 1 0 261.456,69 1

59 Sbd broker a.d. , Subotica 0,00% 0,02% 231.091,10 0 2 0 231.091,10 2

60 Makler invest a.d. , Beograd 0,00% 0,01% 122.638,04 0 1 0 122.638,04 1

Učešće stranih investitora 2011.

FIS

total 45,38%

b-FIS 55,30%

s-FIS 35,46%

FIB 4,54%

FT-b 0,00%

FIT 39,40%

Učešće stranih investitora 2012.

FIStotal 51,37%b-FIS 55,45%s-FIS 47,28%

FIB 7,14%

FT-b 0,00%

FIT 41,02%


berze





Ukupan broj

transakcija

35 Dil broker a.d. , Beograd 0,05% 0,35% 1.700.121,29 0 10 0 1.700.121,29 10

36 Kbk broker a.d., Beograd 0,04% 0,42% 309.059,67 989.316,50 4 8 1.298.376,17 12


38 Privredna banka a.d. , Beograd 0,03% 0,35% 1.136.664,60 0 10 0 1.136.664,60 10

39 Meridian Invest a.d. , Beograd 0,03% 0,04% 1.063.788,96 0 1 0 1.063.788,96 1

40 Credy banka a.d. , Kragujevac 0,03% 0,35% 0 1.032.746,96 0 10 1.032.746,96 10

41 Fidelity broker a.d. , Novi Sad 0,02% 0,25% 906.854,23 0 7 0 906.854,23 7

42 Intercity broker a.d. , Beograd 0,02% 0,07% 805.399,44 74.823,69 1 1 880.223,13 2

43 Ac - broker a.d. , Beograd 0,02% 0,11% 757.748,16 0 3 0 757.748,16 3

44 Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd 0,02% 0,14% 0 664.527,31 0 4 664.527,31 4

45 Tržište novca a.d. , Beograd 0,01% 0,11% 446.272,43 0 3 0 446.272,43 3

46 Capital broker a.d. Niš 0,01% 0,18% 124.966,22 132.624,18 1 4 257.590,40 5

47 Sbd broker a.d. , Subotica 0,00% 0,07% 112.297,00 54.632,07 1 1 166.929,07 2

48 Athena Capital a.d. , Beograd 0,00% 0,04% 21.358,52 0 1 0 21.358,52 1

Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama 2012.Vrednost prometa Broj transakcija




Ukupan broj

transakcija

1 Komercijalna banka a.d. , Beograd 22,79% 10,74% 283.333.172,59 553.347.345,21 71 235 836.680.517,80 306

2 Eurobank EFG a.d., Beograd 21,50% 12,50% 371.917.712,35 417.545.810,07 339 17 789.463.522,42 356

3 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad 16,77% 17,21% 553.580.988,59 62.047.114,11 281 209 615.628.102,70 490



6 Mediolanum invest a.d. , Beograd 4,08% 1,90% 73.037.756,02 76.684.085,62 1 53 149.721.841,64 54

7 Agrobanka a.d. , Beograd 3,67% 0,21% 134.711.633,38 0 6 0 134.711.633,38 6

8 Ilirika investments a.d. , Beograd 2,80% 2,11% 58.376.897,32 44.319.058,11 19 41 102.695.955,43 60




12 Šumadija broker a.d. , Kragujevac 1,54% 8,22% 8.534.577,29 47.912.768,20 22 212 56.447.345,49 234








20 East west invest a.d. , Beograd 0,31% 0,11% 11.282.967,21 0 3 0 11.282.967,21 3

21 Wise broker a.d., Beograd 0,29% 1,09% 9.849.015,10 698.876,21 22 9 10.547.891,31 31



24 Razvojna banka Vojvodine a.d., Novi Sad 0,12% 0,42% 0 4.395.413,02 0 12 4.395.413,02 12

25 Energo broker a.d. , Beograd 0,11% 0,84% 180.600,57 3.899.915,10 1 23 4.080.515,67 24

26 Čačanska banka a.d. , Čačak 0,10% 1,23% 3.282.296,92 244.655,00 24 11 3.526.951,92 35

27 Volksbank a.d. , Beograd 0,09% 0,25% 3.303.201,40 0 7 0 3.303.201,40 7


29 I2R broker a.d. , Novi Sad 0,09% 1,16% 3.215.117,33 0 33 0 3.215.117,33 33


31 Jubmes banka a.d., Beograd 0,08% 1,23% 240.160,69 2.676.606,63 6 29 2.916.767,32 35









Ukupan broj

transakcija

35 Dil broker a.d. , Beograd 0,05% 0,35% 1.700.121,29 0 10 0 1.700.121,29 10

36 Kbk broker a.d., Beograd 0,04% 0,42% 309.059,67 989.316,50 4 8 1.298.376,17 12


38 Privredna banka a.d. , Beograd 0,03% 0,35% 1.136.664,60 0 10 0 1.136.664,60 10

39 Meridian Invest a.d. , Beograd 0,03% 0,04% 1.063.788,96 0 1 0 1.063.788,96 1

40 Credy banka a.d. , Kragujevac 0,03% 0,35% 0 1.032.746,96 0 10 1.032.746,96 10

41 Fidelity broker a.d. , Novi Sad 0,02% 0,25% 906.854,23 0 7 0 906.854,23 7

42 Intercity broker a.d. , Beograd 0,02% 0,07% 805.399,44 74.823,69 1 1 880.223,13 2

43 Ac - broker a.d. , Beograd 0,02% 0,11% 757.748,16 0 3 0 757.748,16 3

44 Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd 0,02% 0,14% 0 664.527,31 0 4 664.527,31 4

45 Tržište novca a.d. , Beograd 0,01% 0,11% 446.272,43 0 3 0 446.272,43 3

46 Capital broker a.d. Niš 0,01% 0,18% 124.966,22 132.624,18 1 4 257.590,40 5

47 Sbd broker a.d. , Subotica 0,00% 0,07% 112.297,00 54.632,07 1 1 166.929,07 2

48 Athena Capital a.d. , Beograd 0,00% 0,04% 21.358,52 0 1 0 21.358,52 1





Ukupan broj

transakcija

1 Komercijalna banka a.d. , Beograd 22,79% 10,74% 283.333.172,59 553.347.345,21 71 235 836.680.517,80 306

2 Eurobank EFG a.d., Beograd 21,50% 12,50% 371.917.712,35 417.545.810,07 339 17 789.463.522,42 356

3 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad 16,77% 17,21% 553.580.988,59 62.047.114,11 281 209 615.628.102,70 490



6 Mediolanum invest a.d. , Beograd 4,08% 1,90% 73.037.756,02 76.684.085,62 1 53 149.721.841,64 54

7 Agrobanka a.d. , Beograd 3,67% 0,21% 134.711.633,38 0 6 0 134.711.633,38 6

8 Ilirika investments a.d. , Beograd 2,80% 2,11% 58.376.897,32 44.319.058,11 19 41 102.695.955,43 60




12 Šumadija broker a.d. , Kragujevac 1,54% 8,22% 8.534.577,29 47.912.768,20 22 212 56.447.345,49 234








20 East west invest a.d. , Beograd 0,31% 0,11% 11.282.967,21 0 3 0 11.282.967,21 3

21 Wise broker a.d., Beograd 0,29% 1,09% 9.849.015,10 698.876,21 22 9 10.547.891,31 31



24 Razvojna banka Vojvodine a.d., Novi Sad 0,12% 0,42% 0 4.395.413,02 0 12 4.395.413,02 12

25 Energo broker a.d. , Beograd 0,11% 0,84% 180.600,57 3.899.915,10 1 23 4.080.515,67 24

26 Čačanska banka a.d. , Čačak 0,10% 1,23% 3.282.296,92 244.655,00 24 11 3.526.951,92 35

27 Volksbank a.d. , Beograd 0,09% 0,25% 3.303.201,40 0 7 0 3.303.201,40 7


29 I2R broker a.d. , Novi Sad 0,09% 1,16% 3.215.117,33 0 33 0 3.215.117,33 33


31 Jubmes banka a.d., Beograd 0,08% 1,23% 240.160,69 2.676.606,63 6 29 2.916.767,32 35




Izveštaj o najtrgovanijim hartijama (sve metode)naziv hartije simbol poslednja cena

vrednost prometa

(RSD)

obim

trgovanja

broj

transakcijaNIS a.d. Novi Sad, obicne akcije sa pravom glasa NIIS 605 5.414.329.256 9.534.091 1.330.916

AIK banka a.d. Niš. obične akcije sa pravom glasa AIKB 1.648 3.360.733.686 1.209.558 4.381

Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd, obicne akcije sa pravom glasa AERO 498 1.365.704.119 2.649.089 1.509.071

Coca Cola HBC-Srbija a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa CCHS 5.250 1.150.608.008 212.867 362

Komercijalna banka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa KMBN 1.700 1.079.256.933 407.454 565

Imlek a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa IMLK 2.353 695.642.045 318.527 1.860

Soja protein a.d. Bečej, obične akcije sa pravom glasa SJPT 565 673.975.491 772.550 3.201

Agrobanka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa AGBN 2.999 646.848.515 98.151 2.199

Trudbenik a.d. Vršac, obične akcije sa pravom glasa TRDB 48.000 636.096.000 13.252 1

Bambi Banat a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa BMBI 20.000 562.762.826 28.613 798

Energoprojekt holding a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa ENHL 392 528.867.302 645.789 2.679

Alfa plam a.d. Vranje, obične akcije sa pravom glasa ALFA 7.200 460.994.678 53.938 382

Galenika Fitofarmacija a.d. Zemun, obične akcije sa pravom glasa FITO 1.820 349.480.960 100.333 543

Bazar a.d. Novi Sad, obične akcije sa pravom glasa BZAR 6.000 319.602.000 53.267 13

PD Vojvodina a.d. Novo Miloševo, obične akcije sa pravom glasa PDVJ 1.375 269.050.375 195.673 9

Univerzal banka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa UNBN 2.300 265.319.635 109.407 662

Energomontaža a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa EGMN 4.500 252.800.238 50.027 110

Tigar a.d. Pirot, obične akcije sa pravom glasa TIGR 514 219.285.628 295.526 1.225

Jubmes banka a.d. Beograd, obicne akcije sa pravom glasa JMBN 12.999 208.214.039 15.420 541

Pekabeta a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa PKBT 7.000 196.906.847 24.918 429

finansije plus




finansije Plus

Na redovnoj konferenciji za svojih 48 evropskih članica, Interpol je objavio da akcenat u borbi protiv međunarodnog kriminala stavlja na hvatanje elektronskih zločinaca. Odavno je obim novca ukradenog digitalnim putem prevazišao sve druge, „staromodne“ oblike lopovluka, ali najnoviji rezultati pokazuju da su evropske zemlje samo u prošloj godini izgubile oko 750 milijardi evra na ovaj način, a da sajber kriminal sve više poprima karakteristike međunarodnog i organizovanog delovanja. Ipak, forenzičkim metodama moguće je ući u trag ovim IT prestupnicima.

Piše: Marko Miladinović

Srbija ne predstavlja izu-zetak u odnosu na svet-ski trend. Po količini nele-galno korišćenog softve-ra odavno se nalazimo na samom vrhu liste, sa pro-cenjenih 80 odsto „pirat-

skih“ programa na domaćim kom-pjuterima. Međutim, aktivni smo i u drugim oblicima elektronskog kri-minala.

U organizaciji Udruženja sudskih veštaka za informacione tehnolo-gije „IT Veštak“, sredinom maja je u Privrednoj komori Srbije održa-no regionalno stručno savetovanje o zloupotrebi informacionih teh-nologija. Predsednik programskog odbora prof. dr Slobodan Petrović je tom prilikom istakao da naše društvo još uvek nije doraslo ovom problemu. Prema njegovim rečima, najdrastičnija posledica sve raspro-stranjenijeg IT kriminala je moguć-nost da nevina osoba bude osuđe-na umesto odgovornog počinitelja zlodela. Tada na scenu stupaju IT fo-renzičari, sa svojom međunarodno priznatom metodologijom. Goran Oparnica, direktor zagrebačkog preduzeća „INsig2“, regionalnog li-dera u ponudi proizvoda i usluga iz ove oblasti, napominje da već 90

odsto svih novonastalih informacija postoji isključivo u digitalnom obli-ku. „Uskoro neće biti nijedne krimi-nalne istrage koja neće obuhvatati IT forenziku“, kaže Oparnica.

Lakoverni klijenti i tajnovite banke

U finansijskom sektoru, po broju i ukupnoj količini ukradenog nov-ca, najčešće su prevare sa kreditnim karticama. Najjednostavniji način je još uvek i najubojitiji – spam mejlovi više od jedne decenije zadaju veli-ke muke svima. „Jedinstvene formu-le za takvu vrstu napada nema, po-maže jedino konstantna edukacija klijenata da banka ne može putem elektronske pošte da potražuje pri-vatne podatke i pin kodove. U ovom slučaju žrtve su u najvećem broju naivni pripadnici starijih generacija, a u pitanju je igra velikih brojeva, pa od deset miliona poslatih mejlova tek nekoliko njih posluži svrsi“, na-pominje Oparnica.

Javnosti su, pak, mnogo zanimlji-viji slučajevi „insajdera“, odnosno osoba zaposlenih u bankama koje odaju bitne informacije o protoku novca. Naš sagovornik kaže da nig-de ne postoji statistika o takvim do-

IT forenzIka

Potraga za digitalnim dokazom

IT revizija obavezna u bankamaKao jedna od dodatnih mera predostrožnosti, velika preduzeća pri-

begavaju redovnim IT revizijama, odnosno utvrđivanju ispravnosti nji-hovih IT sistema. Ova preventiva nema veze sa IT forenzikom, ali može preduprediti potrebu za njenim korišćenjem. Međunarodni propisi zahtevaju od svih bankarskih institucija da njihovi sistemi budu redov-no revidirani, iz razloga što npr. NBS svakodnevno dobija odgovarajuće finansijske izveštaje. Postoji interna i eksterna revizija: interna podrazu-meva da se svi zaposleni pridržavaju svih neophodnih procedura, dok eksterna pre svega dokazuje da su sistemi u skladu sa standardima i sa definicijama koje je propisao regulator.


gađajima i da je skoro nemoguće pronaći da se ikada desio makar je-dan takav slučaj, osim u nekom ho-livudskom filmu. Banke svoje taj-

ne čuvaju izuzetno dobro i sve loše stvari uglavnom ostaju unutar njiho-vih zidova jer ne žele da ugroze svo-ju reputaciju i kredibilitet. Što se in-tenet bankarstva tiče, Oparnica ka-že da, prema njegovim saznanjima, još nijedna banka nije pretrpela šte-tu zbog takvog načina protoka nov-ca. Slično je i u berzanskom poslo-vanju, gde su učesnici strogo kon-trolisani i gde se sve zbiva u izuzet-no kratkom vremenu, komunikaci-one linije su najčešće privatne i sko-ro da nema šansi za nekakvu vrstu pronevere.

Finansijske institucije mogu razvi-jati bolju kontrolu i interne proce-dure, kako bi se potencijalne pre-vare što pre otkrile. U jakim i do-bro strukturiranim bankama posto-ji više nivoa provere, ali potrebno je imati i dobar socijalni inženjering. Ipak, menadžment je taj koji donosi najvažnije odluke o adekvatnoj za-štiti: „Potrebno je objasniti ljudima koji su donosioci odluka u svojim institucijama da nije dovoljno samo kupiti alat, već ga poboljšavati sva-ke godine i ulagati u ljudsko znanje. Neophodno je da postoje korisnici koji znaju ispravno da se služe ovim složenim softverom, koji nije intu-itivan i ne radi samostalno. Većina banaka u regionu uglavnom štedi u toj oblasti, jer to nije nešto u če-mu njihove uprave odmah vide re-zultate, iako nije reč o velikim suma-ma novca.“

anti-forenzika kao pokretačPolicije u regionu jako dobro ko-

municiraju, svi se međusobno po-znaju i često održavaju savetova-nja pod pokroviteljstvom Interpola

i sličnih međunarodnih institucija. U pojedinim slučajevima se proce-njuje potencijalni rizik pa se predu-zimaju i posebne mere predostrož-nosti. Digitalna forenzika je discipli-na u kojoj se susreću pravo i infor-matika i koliko god je osoba koja se njome bavi informatički potkovana, ona mora da poštuje i poznaje odre-đene pravne procedure. U policij-skoj upravi njome se ne bave infor-matičari, već osobe koje su završi-le policijske akademije, ali one svoj posao za sada rade jako kvalitetno.

S druge strane, jedan od najve-ćih pokretača razvoja forenzičkih alata predstavlja upravo napredak IT kriminala. „Kao što se prvo izvr-ši neko kriminalno delo, pa tek on-da uviđaj i istraga, tako i ovi „digi-talni kriminalci“ uspevaju uvek da budu korak ispred. Isto kao što su u vreme šverca na Jadranu lopovi imali najbrže glisere, pa je trebalo da prođe skoro 10 godina da bi ih i policija nabavila. Upravo zbog to-ga najveći izazov za IT forenzičare predstavlja tzv. anti-forenzika, od-nosno front koji je stvoren za bor-bu protiv forenzičkih alata“, sliko-vito objašnjava Oparnica.

Anti-forenzika se uvek trudi da ukloni tragove digitalnih dokaza. Na primer, jako je teško utvrditi na ko-ja sve mesta na disku operativni si-stem upisuje tragove nekog fajla. Cilj anti-forenzičkih alata je da spre-če sistem da radi na uobičajen na-čin, odnosno da mimoiđe uobiča-jene puteve zapisa. Ako je neki disk fizički uništen, skoro je nemogu-će izvući neki podatak iz njega, na-suprot onome što se može videti iz mnogih modernih TV serija.

Dokaz kao i svaki drugi „Digitalni dokaz je nešto što bi

trebalo na određeni način defini-sati i uneti u Zakon o krivičnom postupku, kako bi se regulativom omogućilo da policija i sudski veštaci prema njemu postupa-ju na najispravniji način. Među samim pravnicima postoji pod-vojeno mišljenje da li treba u Zakonu insistirati na posebno-sti digitalnog dokaza ili ga jed-nostavno prihvatati kao i svaki drugi dokaz. Svakako, nekakve smernice moraju da postoje.

Digitalni dokaz može biti bilo koji digitalni zapis i u pogledu određivanja njegovih osobina koristi se tačno utvrđena meto-dologija. Digitalnu forenziku stoga ne bi trebalo smatrati za nekakvu svemoguću discilpinu. Postoje specijalne softverske alatke za IT forenziku, koje su priznate i sveobuhvatne, pa pro-fesionalci znaju da nalazi dobije-ni zahvajujući njima ne izazivaju nikakvu sumnju. Možda se neke istrage mogu raditi i opštim ala-tima, odnosno lako dostupnim programima, ali tada se javljaju dva problema: da li će na taj način provereni dokazi biti pri-hvaćeni na sudu i da li takav alat obuhvata sve tražene osobine. Na osnovu toga sudije donose odluku o validnosti dokaza, a advokati imaju pravo da ukažu da je neki dokaz proveravan nea-dekvatnim alatom. Interesantna karakterisitka digitalnih dokaza je da se oni uvek istražuju na kopijama originalnih medija, da bi se original sačuvao u što boljem stanju i kako bi suprotna strana u sudskom sporu imala iste polazne osnove“, objašnjava za B&F Goran Oparnica.


www.bifonline.rswww.novci.rs



Suosnivača Fejsbuka Edvarda Saverina mediji su proglasili “nepatriotom” jer se, uoči izlaska ove kompanije na berzu, zbog uštede od 600 miliona dolara odrekao američkog državljanstva. Amerikanci koji žive u inostranstvu i pripadaju srednjoj klasi sve češće biraju istu opciju - ne samo zbog novca već i zbog komplikovane procedure koja bi da zadre u prava njihovih bračnih partnera, neamerikanaca. Prinuđeni da biraju između formalnog razvoda sa supružnikom, ili sa svojom državom - biraju ovo drugo.Piše: Marija Dukić

Dženet Ejselink je odra-sla u američkoj voj-noj porodici kao pa-triota. Kada se udala za Evropljanina i po-čela da živi u EU, nje-na matična država na-

pravila joj je bračni problem – Ame-rikanci koji žive u inostranstvu mo-raju da obaveštavaju svoje poreske organe o svemu što poseduju, uklju-čujući sve otvorene bankovne i pen-

zione račune, kako svoje tako i za-jedničke, one koje imaju sa supruž-nikom ili decom. Njen muž nije že-leo da deli svoje finansijske podatke sa američkim poreskim organima jer je to smatrao narušavanjem pri-vatnosti. “To nam je stvorilo dosta tenzija u porodici, međutim razvod je ipak delovao kao ekstremna me-ra, pa sam odlučila da ostanem bez američkog državljanstva”, kaže ona.

Odricanje od državljanstva joj je teško palo jer je deset godina bila američki vojnik, i osećala se kao da je izneverila svoju zemlju. Poslednjih nekoliko meseci koje je provela kao Amerikanka potrošila je na sakupljanje papira i popunjava-nje formulara za plaćanje poreza za proteklih pet godina, iako zvanično nema ništa u svom vlasništvu.

Ove probleme imale su i mnoge druge Amerikanke - Lusi Stensland Lederič, predsednica ženskog klu-ba iz Bordoa, kaže da u takvim situ-acijama one imaju tri opcije: “Da se odjave sa zajedničkih računa, da se razvedu ili da se odreknu američkog državljanstva”.

Mark Vitgen je odrastao u Indijani, ali sada je Kanađanin. “Imao sam te-žak razvod sa ženom i moram pri-znati da me je ovo iskustvo podse-tilo na njega”, kaže Vitgen. Kada je IRS tražio uvid u njegove račune, uk-ljučujući i penzioni, otišao je u ame-rički konzulat u Kanadi, potpisao da se odriče državljanstva, platio provi-ziju od 450 dolara i vratio svoj pasoš.

Tekstove o masovnom odricanju od američkog državljanstva deo jav-nosti na medijskim sajtovima vidi kao podršku “izdajnicima” koji “se odriču svoje zemlje samo da bi sa-čuvali pare”. Međutim, javljaju se i ljudi koji su se odrekli državljanstva, svi sa sličnim porukama: “Otarasio sam se američkog državljanstva i

nikad nisam zažalio”. Mnogi koji su se odrekli državljanstva kažu da je ovaj potez najteže pao njihovim roditeljima koji su ih odgajali kao Amerikance i patriote. Neretko su imali veoma emotivne sukobe unu-tar porodice, ili je čak dolazilo do velikog zahlađenja u odnosima sa roditeljima.

Specifičnost SAD je u tome što su njeni državljani - iako na primer go-dinama pa i ceo svoj život rade u ne-koj drugoj zemlji - dužni da poreze prijavljuju i plaćaju u matici, za razli-ku od većine drugih država gde gra-đani plaćaju porez tamo gde ostva-ruju prihode. Ne samo da je način plaćanja poreza koji IRS nameće po-reskim obveznicima Amerikancima koji žive i ostvaruju prihod u ino-stranstvu drugačiji, već je i toliko koplikovan da mnogi i pored dobre volje nisu u stanju da ispune pore-sku prijavu u skladu sa svim zahte-vima poreske administracije. Jedan naš anonimni sagovornik koji ima državljanstvo SAD tvrdi da za ove potrebe mora da unajmljuje struč-nu pomoć, što je dodatni trošak. I Nacionalna kancelarija poreskih ob-veznika, deo IRS, objavila je da ne-ma mnogo opcija za popunjavanje online formulara i da su oni i jezički i sadržinski komplikovani.

Doviđenja, žurimProšle godine je najmanje 1.788

Amerikanaca vratilo svoj pasoš ame-ričkim ambasadama, što je osam pu-ta više nego pre četiri godine. Ovaj trend verovatno će se nastaviti jer američki poreski obveznici nigde u svetu ne mogu da izmaknu svojoj poreskoj službi (IRS). Naime, svaka banka van SAD dužna je da ima spo-razum sa IRS o dostavljanju pore-skih identifikacionih brojeva, a ako na to ne pristane 30 odsto njihovih

oPorezIvanje DIjaSPore

Skupo je biti amerikanac


finansije Plus

finansijskih transakcija koje idu iz SAD, uglavnom novca građana SAD i korporacija upućenog na njihove račune, biće prosleđeno američkim poreskim organima. Zato sve banke sveta pristaju na saradnju sa IRS, ia-ko nisu presrećne zbog toga. Tako su nedavno jedne kostarikanske no-vine pravdale građanima banke ko-je su prihvatile saradnju sa IRS re-čima da je to bila “ponuda koju ne možete odbiti”, citirajući najpoznati-jeg filmskog mafijaša.

Martin Nevil, šef Švajcarsko-američke trgovinske komore tvr-di da je problem oporezivanja Amerikanaca koji rade u inostran-stvu najupadljiviji u Švajcarskoj. Ambasada u Bernu morala je da reogranizuje svoje zaposlene ka-ko bi izašla u susret velikom bro-ju Amerikanaca koji u nju hrle zbog odricanja od državljanstva.

Najveća švajcarska banka UBS je pre tri godine imala spor sa IRS-om p o -što ju je njen bivši bankar Bredli

Birkenfeld “ocinkario” da ne prijavlju-

je sve p r i -h o d e

američ-kih dr-

žavljana. Kada je

ovo doka-zano, UBS

je morala da plati 780 mili-

ona dolara ka-zne i da se oba-

veže da će u pot-p u n o s t i izveštavati o svim računima Amerikanaca. Birkenfeld je ipak osuđen na 40 meseci zatvora. Zbog ovako stroge poreske politike, sve je više stranih banaka koje ne žele da sarađuju sa Amerikancima. Tako su posle objavljivanja odluke o strožijoj kontroli banaka, nemačka Dojče banka i HVB Grupa raskinule ugovore sa nekim američkim držav-ljanima, a Rajfajzen banka je počela da odbija njihove aplikacije za otva-ranje računa.

Prodaj kuću da bi platio porezPosle afere sa UBS-om, u FACTA

(Foreign Account Tax Compliance Act) unešene su 2010. godine pro-mene kako bi se uspešno naplatio porez od onih koji ga izbegavaju. Oni najsiromašniji ga, naravno, ne plaćaju, ali kada se računa granični iznos od 50.000 dolara na poslednji dan godine, uzima se u obzir sva-ki papir na kom stoji vaše ime, pa i ono što je u zajedničkom vlasniš-tvu sa strancem. Obrazac 8938 po-reskim obveznicima pravi najveći problem. On zahteva popis svih ra-čuna, čak i štednih u stranim ban-kama, zatim svako učešće u poslo-vanju, bilo da posedujete deonice ili obveznice, strani penzioni račun, pa i osiguranje kod stranih kompa-nija. Ako zajedno sa nekim posedu-jete nekretninu u inostranstvu, i to morate prijaviti. Prostim uvidom u obrazac shvatićete da morate mno-go da računate, sabirate i da pam-tite šta ste, kada i gde od računa otvorili, i - naravno - sve to da pri-kažete u dolarima.

Ako obrazac ne popunite dobro, sledi vam kazna od 10.000 dolara, a ako opet pogrešite možete pla-titi i do 50.000 dolara. Venčani pa-rovi koji imaju zajedničke račune tretiraju se kao jedno i oboje mo-raju da plate kaznu kada učine na-mernu grešku. Osim što je kompli-kovan, obrazac dovodi ljude u još jednu zabludu - postoji jedan sli-čan formular, FBAR, koji postav-lja ista pitanja, ali se odnosi na sve one koji poseduju više od 10.000 dolara. Naravno, nisu svi koji po-grešno popune ove obrasce utaji-vači poreza, međutim kako su ka-zne visoke, ljudi se često odlučuju da plate stručnjake za popunjava-nje formulara. Zabeleženi su čak i primeri građana drugih država koji nisu bili svesni svog američkog dr-žavljanstva te nisu ni plaćali pore-ze. Amerikancem se inače smatra svako ko je rođen u SAD ili su mu oba roditelja Amerikanci, bez ob-zira na to koliko vremena je pro-veo u ovoj zemlji.

Jedini legalan način da se izbe-gne plaćanje poreza iz dijaspo-re je odricanje od državljanstva. Međutim, nedavno su senatori iz redova demokrata Čarls Šumer i Bob Kejsi predložili da Kongres do-nese zakon koji bi bivše državljane SAD primorao da plaćaju poreze i pošto se odreknu državljanstva, a takođe bi im bio zabranjen povra-tak na teritoriju SAD. Ovo nije jedi-ni ukor koji mogu dobiti bivši dr-žavljani SAD. IRS je objavila spisak onih koji su se prošle godine odre-kli državljanstva, međutim mnogi misle da je realan broj veći jer ima ljudi koji tvrde da su se odrekli dr-žavljanstva a nema ih na tom spi-sku. Novine pišu da je spisak objav-ljen samo da bi oni koji su se odre-kli državljanstva bili viđeni očima javnosti kao izdajnici. U društvu u kom se u svakom filmu pojavljuje zastava države, ovo može biti dobar razlog za grižu savesti. Kada smo već kod filmova, u proteklih 25 go-dina mnogi poznati i bogati glumci odrekli su se američkog državljan-stva baš zbog poreske politike. Teri Gilijem, jedini Amerikanac iz Monti Pajtonovaca, odrekao se svog dr-žavljanstva 2006. godine i postao Britanac sa rečima: “Američki pore-ski organi imaju pristup svemu što posedujem iako je sav moj posed izvan SAD, i tako me oporezuju da će moja žena najverovatnije morati da proda našu kuću kako bi im pla-tila”. Jul Briner je do 1965. godine imao dvojno državljanstvo - američ-ko i švedsko - ali se odrekao ame-ričkog jer bi bankrotirao da je pla-tio sve što duguje.

Zanimljivo je pak da je Amerika i ušla u borbu za nezavisnost zbog visokih poreza na uvezeni čaj, ka-da je i organizovana ‘Bostonska ča-janka’. Tada je glavna parola u bor-bi protiv britanskog okupatora bila “Nema oporezivanja bez političkog predstavljanja”. Danas oko 6,3 milio-na Amerikanaca koji žive u inostran-stvu plaća porez američkoj državi a nema svoje predstavnike u parla-mentu.



Ime Nila Oldena Armstronga, prvog čoveka koji je hodao Mesecom, ostaće trajno upamćeno u istoriji ljudske rase. Ipak, jedna od malo poznatih stvari je da on gotovo nikad ne daje intervjue – razlog za to su njegova skromnost, nenametljivost i povučenost. Na iznenađenje mnogih, svoje pravilo o ćutanju prekršio je kada ga je za intervju zamolio izvršni direktor Australijskog društva računovođa.

Piše: Milan Lukić

kako je, nakon 30 godi-na ćutanja, Aleks Mali, izvršni direktor “Udru-ženja računovođa Au-stralije” uspeo da do-bije ovakvu ekskluzi-vu? “Znao sam jednu

stvar s kojom je malo ko bio upo-znat – otac Nila Armstronga bio je revizor”, rekao je. „Za ljude koji su danas svetski lideri - ili za one ko-ji imaju takve pretenzije - reči Ni-la Armstronga daleko su bolja stvar nego slušanje predavanja nekakvog MBA programa.”

Hrabrost, sposobnost, znanje, ri-zik, timski rad, to su reči koji opisuju kvalitete koje Armstrong poseduje a danas nedostaju svetskim liderima.

Zato je zakazivanje intervjua sa Armstrongom bilo više od izazo-va za Malija. U nedavnom razgovo-ru koji je trajao oko sat vremena, bi-lo je reči o čuvenom letu na Mesec i svim teškoćama i izazovima s koji-ma su se on, njegova posada i vojska inženjera i naučnika godinama uoči leta suočavali.

U intervjuu, Armstrong otkriva ka-ko je mislio da, u najboljem slučaju, imaju samo 50% šansi za uspešno spuštanje na najbliži Zemljin satelit. Takođe, izrazio je „ogromno žalje-nje” zbog neambicioznosti američ-ke vlade, kada su u pitanju svemir-ski programi agencije NASA - za ra-zliku od američke administracije iz 60-ih godina prošlog veka.

NASA je bila jedna od najuspešni-jih javnih investicija, jer je predstav-ljala nenadmašnu inspiraciju budu-ćim studentima i mladima. Upravo je NASA svemirski program bio nji-

hov najveći životni i karijerni mo-tiv, da u sebi pronađu i izvuku naj-više i najbolje. „Tužno je”, dodaje on, što je svemirski program kre-nuo smerom nedovoljno inspira-tivnim za buduće mlade nade i ta-lente američke nauke, tehnologije i astronautike. „Još sam kao dete bio fasciniran letenjem, odlučivši da ću nekako morati da se uključim u ne-što što je u vezi sa njim.” Kao pi-lot lovca leteo je u Korejskom ra-tu, a Kenedijevu objavu pokreta-nja američkog programa za let na Mesec dočekao je na mestu test - pilota. „Odabrali smo da odemo na Mesec”, rekao je 1961. godine Džon Kenedi, „odlučili smo se na ovaj i druge poduhvate ne zato što su la-ki već zbog toga što su teški, jer će ovaj poduhvat usmeriti našu pre-danost i energiju radi postizanja tog cilja, zato prihvatamo ovaj iza-zov, bez odlaganja u nameri da ga ostvarimo”.

U to vreme, jedino što su Amerikanci postigli bio je 20-minut-ni boravak Alena Šeparda na orbi-ti od 160 kilometara. ”A tada nas je Predsednik izazvao da odletimo do Meseca”, kaže Armstrong. „Tehnički gledano, jaz koji je postojao između skoka do orbite na 20 minuta i spu-štanja na Mesec bio je iza svih grani-ca zamislivog.”

Tokom 60-ih, svaka od ‚Apolo’ mi-sija radila je na testiranju određe-nog segmenta sistema propulzije, navigacije i tehnologija komunikaci-je nužnih za uspeh ovog leta. Čitava američka industrija i istraživanja bi-la su usmerena samo u jednu magič-nu tačku – Mesec.

koSmonauTI I revIzorI

naSa je loptica u rukama administracije


finansije Plus

„Oko mesec dana pred lansiranje svemirske misije ‚Apolo 11’, naše je pouzdanje poraslo dovoljno da osetimo kako spuštanje na lunar-nu površinu vredi pokušati. Mislio sam da imamo 90% šansi da ode-mo tamo i vratimo se na Zemlju. Međutim, kada je u pitanju prvo sletanje na Mesec, verovao sam da su naše šanse 50-50. Bilo je toliko nepoznanica oko spuštanja na po-vršinu iz lunarne orbite, neispita-nih stvari koje se dotad nisu testi-rale, u igri je bilo toliko toga što možda nismo shvatali na pravi na-čin, a zbog čega bismo bili prinu-đeni da spuštanje otkažemo i vrati-mo se natrag.”

U trenutku dok su Armstrong i Baz Oldrin pokušavali da “ukotve” mesečev modul ‘Orao’ na površinu Meseca, računar u kabini pokazivao je kako je najpovoljnija lokacija za spuštanje bila ivica velikog kratera sa strmim padom, puna pozamaš-nih gromada. „Nikako dobra lokaci-ja za spuštanje”, rekao je Armstrong. „Tako sam preuzeo ručno pilotira-nje i poput helikoptera odleteo za-padnije do područja sa ravnom po-vršinom, bez toliko stena i nagiba. Uspeo sam da se spustim pre nego što je ponestalo goriva. Ostalo nam ga je još samo za 20 sekundi leta. “

NASA i let na Mesec dali su Americi krila. Nebo više nije bilo granica.

U godinama i decenijama ko-je su usledile nakon legendar-ne Mesečeve misije, Armstrong je prisustvovao NASA-inom gu-bitku prestižne pozicije i ambi-cija. “Krajnje sam zabrinut zbog sadašnjeg smera kojim ide ame-rička Svemirska agencija, koja se upravlja po direktivama vašin-gtonskih političara i administraci-ja. Imamo situaciju u kojoj je Bela Kuća u sukobu sa Kongresom oko pravca budućeg razvitka NASA. Svemirska agencija je loptica. Obe ove strane udaraju je i dobacuju između sebe, ne bi li je postavile u pravi položaj i smer,” rekao je u intervjuu kosmonaut.

VremeploV



Bukvar za ambiciozne početnike:

Jednog dana biću milijarder

Milioneri su dosadni, milijarderi su posebni. Ako imate genijalne ideje, sjajan ste hazarder, skorojević sa ogromnim ambicijama, pohlepni bez

granica i skloni ludilu - ispunja-vate sve preduslove da posta-

nete milijarder, tvrdi poznati nemački novinar Detlef Girtler,

ekonomski urednik u više nemačkih časopisa i dnevnih listova, kolumni-sta nemačkog izdanja „Fajnenšel tajmsa“ i autor knjige „Milijarderi“.

Ovde je nekoliko kratkih lekcija za početnike koji obećavaju.


vremePlOv

Najbogatije stvorenje svih vremena nije čovek nego - patak, čuveni Diznijev Ba-ja. On je 1983. svoje bogatstvo izbrojao tačno u paru - imao

je 37 fantaziliona i 119.000 triliona dolara. Ako bi se samo suma izra-žena u dolarima podelila ravno-merno štirom planete, Baja bi sva-kog čoveka na planeti mogao da učini bogatijim 500 puta više ne-go što bi to bio u stanju Bil Gejts sa svojim bogatstvom. Naravno, pod uslovom da obojica dožive napad ničim izazvanog i neizleči-vog altruizma.

U slučaju Baje Patka takva moguć-nost je nezamisliva čak i u stripu. Njegov tvorac, Karl Barks, priznaje da bi njegov lik u stvarnosti „uništio kapitalistički sistem u roku od godi-nu dana. Zamrzao bi sve što je ka-pitalizam pokrenuo. Ništa ne bi tro-šio i svi drugi bi osiromašili. Samo bi zgrtao novac i ubrzo ga više niko ne bi ni imao, osim njega“.

U najboljem slučaju da tvrdnja je delimično tačna. Neko ko se pona-ša kao Baja Patak nikada ne bi mo-gao da postane najbogatiji na sve-tu, a i kada bi stekao značajniji ka-pital, najverovatnije bi bankrotirao. Jer, kao prvo, Baja Patak rasipa sna-gu. Ne postoji ništa na poslovnom planu što bi propustio samo ako do-nosi novac. Možda je to bilo mogu-će u pionirsko vreme, kada je tržište čekalo da bude otkriveno. Međutim, kada je nastupila faza njegove sta-bilizacije, preživljavali su samo naj-bolji, najjeftiniji i najbrži ponuđa-

či. Jednom rečju, oni koji su se naj-bolje uklopili. Takva pravila uslovila su i da dobar deo poslovanja treba prepustiti stručnim timovima. Baja radi suprotno - sve odluke uvek do-nosi sam.

Bogataši koji su ušli u ostoriju ograničavali su se uvek na jedan proizvod, jednu privrednu granu, je-dan uspešno stvoren lanac ili metod rada. Držali su se onoga što im je donosilo veliki novac. Neprestano traženje novih izazova priliči umet-nosti, ali eksperimente u ekonomiji prave samo oni koji su na njih prinu-đeni, koji još nisu našli svoju tržiš-nu nišu. Ko je uspeo, držao se izre-ke Henrija Forda: „Bolje je usmeri-ti svu svoju snagu na ostvarenje jed-ne ideje, nego na jurnjavu za ostalih devet. Jedna dobra ideja nudi upra-vo onoliko koliko je neko u stanju da savlada“.

Baja Patak ne dopušta da novac „radi“. Jeziva mu je i sama pomisao da izvadi pare iz trezora. Male količi-ne procure samo ako nanjuši da na brzinu može da ostvari profit. Zlato koje čini veliki deo u njegovom tre-zoru zaštićeno je od inflacije, ali ne donosi nikakvu zaradu. Mnogo go-re je sa gotovinom: obezvređuje se, ne donosi kamatu i stvara troško-ve čuvanja i održavanja. Na primer, pri inflaciji od dva procenta, gomi-la novca u Bajinom trezoru na sva-kih 20 metara gubi jedan milimetar kupovne moći dnevno! U Bajinom slučaju, prepun trezor nije simbol ogromnog bogatstva, već ogromne gluposti.

Baja Patak prezire svoje klijen-te i spreman je da ih prevari u sva-

koj prilici, samo da bi kratkoroč-no ostvario zaradu. Ko bi se sledeći put obratio Baji, kada mu ovaj prire-di sledeće: ponudi mu ski - lift be-splatno, samo da ga navuče i odvu-če od konkurentskog koji košta bar jedan dolar. Ali kada skijaši izađu iz Bajinog lifta, shvataju da su na strmi-ni sa koje je nemoguć spust. Za po-vratak istim liftom, Baja naplaćuje tri dolara. Ili, ko bi sledeći put kupio cipele koje se u Bajinoj fabrici izra-đuju sa namerno utisnutim lažnim brojevima, samo da bi se pospešila prodaja krema protiv žuljeva.

Ruku na srce, oduševljenje sa ko-jim Baja upražnjava težnju za mono-polisanjem prilično verno odslikava primarnu osobinu superbogataša iz stvarnog života. Baja poseduje i jed-nu osobinu preduzetnika - tvrdo-glavost, samo što je kod njega pre-naglašena do mere koja bi svakog stvarnog preduzetnika smestila na tržišno groblje.

I na kraju, Baja Patak je tiranin, bez ikakvih emocija. Zato nikada ne bi mogao da zadrži kvalitetne sarad-nike, niti da podstakne zaposlene da kod njega rade sa voljom. Baja je gulikoža i škrtica, ne dopušta sa-radnicima da pokažu svoje kvalitete, sve zna najbolje i svu slavu i, narav-no, profit želi samo za sebe. U živo-tu bi bilo logično da zbog netrpelji-vosti zaposlenih prema takvom vla-sniku, gubici uguše njegovo predu-zeće mnogo pre zarađenih milijardi.

Ili je sve to zvučalo logično, pre nego što je finansijska kriza pobu-dila sumnju da je Baja Patak zbrisao iz stripa u stvaran svet i od njega na-pravio karikaturu?

Lekcija 1Da li da razmišljate kao čovek ili kao patak?



Prvak sveta u preduzet-ničkoj beskrupulozno-sti svakako je Marko Licinije Kras (oko 115 do 53 pre nove ere), posle Cezara i Pompe-ja najverovatnije treći

najbogatiji čovek u republici Ri-mu. Njegova imovina procenjiva-na je na oko 200 miliona sester-cija. Osim iz tipičnih izvora boga-ćenja - ubiranja poreza sa zemlje i iznajmljivanja kuća, Krasovo bo-gatstvo izniklo je i iz dva nesvaki-dašnja posla: iz proskripcije i va-trogasne delatnosti.

U tadašnjem Rimu, uzdrmanim građanskim ratom, proskripcija je bila metoda koja se primenjivala radi redistribucije novca: trenutno vode-ća strana u građanskom ratu stavljala bi van zakona pripadnike suprotne strane, ubijala ih i svu oduzetu imo-vinu delila među svojima, ili je liciti-rala. To je bio recept za bogaćenje na brzinu. Međutim, kada bi se okolno-sti izmenile, imovina je menjala stra-nu, što je još brže dovodilo do ban-krota i gubljenja glave. Proskripciju je izumeo Marije 87. godine pre no-

ve ere, kako bi se obračunao sa pri-stalicama svog rivala Sule, ali je već nakon godinu dana od donošenja takvih mera i sam bio njihova žrtva, kao i Ciceron nakon njega.

Što se tiče Krasa, on je svoje bo-gatstvo utemeljio na Sulinom pro-ganjanju Marijevih pristalica. Novac koji je tako stekao ulagao je sa ogro-mnom energijom u mnoge poslove, samo ako su obećavali profit. Bio je najznačajniji zajmodavac i finansi-jer svog doba, a u svojim manufak-turama svakojake robe raspolagao je mnoštvom robova.

Pored toga, imao je i privatnu va-trogasnu firmu - što je bila genijal-na poslovna ideja. Naime, gradska uprava je bila preteča neolibera-lizma - borba porotiv požara se ni-je smatrala javnim zadatkom, već je prepuštana privatnoj inicijativi. Svako ko bi procenio da je sposo-ban za taj posao, mogao je u njemu da okuša sreću. Ali Kras se pobri-nuo da eliminiše svu konkurenciju i bude jedini na tržištu.

To je izgledalo ovako: njegova va-trogasna ekipa koja je brojala oko 500 ljudi, bila je prisutna prilikom

izbijanja svakog požara, i to uvek pre ostalih. Zli jezici su govorili da su bili toliko brzi da su ponekad sti-zali i pre izbijanja vatre. Prvi zada-tak im je bio da osiguraju zapalje-no mesto - da nijedna druga pro-tivpožarna ekipa ne priđe osim Krasove, da mu ne pokvari posao. Kada bi eliminisali konkurenciju, prelazili su na sledeći zadatak: da što više odugovlače sa gašenjem. Vatrogasci bi počeli da rade svoj posao tek kada bi vlasnik kuće u plamenu pristao da je jeftino pro-da Krasu.

Ali i kada bi dogovor bio posti-gnut, najčešće se odugovlačilo i da-lje - sve dok i vlasnik susedne kuće ne bi pristao na prodaju svoje. Jer, kada se zapali jedna kuća, plamen se veoma lako širi i na okolne, pa i na ceo kvart. Tako bi Kras, u veoma kratkom roku, postao vlasnik ce-le gradske četvrti. Izuzetno vredno kućevlasništvo omogućilo mu je i veliki uticaj u Skupštini, jer su nje-govi stanari znali su za koga će gla-sati i bez hleba i igara.

Sa tako zarađenim milionima, Kras je bio jedna od ključnih lično-sti u poslednjim godinama Rimske republike. Finansirao je Cezarevu karijeru svojim jemstvom i sa još četiri miliona sestercija u gotovini. Zajedno sa njim i Pompejom osno-vao je trijumvirat 60. godine pre nove ere, kojim su ubezbedili pro-tivustavnu vladavinu.

Međutim, iako je Kras najviše razmišljao preduzetnički, u trijum-viratu je bio privezak drugoj dvo-jici. „Stvarno bogat je samo onaj ko ima svoju armiju“ rekao je Kras jednom prilikom. Armije su imali i Pompej i Cezar i zahvaljujući nji-ma opljačakali su bogatstvo koje bi im u današnje vreme donelo status milijardera. Talentovan i beskrupu-lozan vojskovođa može uvek zgr-nuti veće bogatsvo nego talento-van i beskrupulozan preduzetnik. A ako je još i talentovan i beskru-pulozan političar, onda će, kao Cezar, po bogatstvu i moći poraziti obojicu.

Lekcija 2Nije dovoljno da budete beskrupulozni, treba vam i političkog šlifa


vremePlOv

Najprofitabilniji ugo-vor za koji se ika-da jedan pojedinac izborio u sklapanju sporazuma sa drža-vom važio je samo na papiru. Pogađa-

te, reč je o Kolumbu, koje je pre-ma tom ugovoru, na celokupnom novom području polagao pravo na: najviše pravne odluke na ko-pnu (kao zamenik kralja) i na mo-ru (kao admiral); predlaganje služ-benika španske krune koji će ra-diti u novom području; polovinu svih dohodaka koje kruna ostvari od prinosa iz kolonija; osminu od profita koje ostvari špansko pre-duzetništvo u kolonijama. I to ni-je sve. Prema ugovoru, ta prava su se prenosila i na njegove potomke.

Kruni je pripadala kraljevska pe-tina, što je 20% svih dobiti more-plovaca - polovina toga je 10% ce-lokupne dobiti. Od preostalog pro-fita (80% od ukupne dobiti) nared-na osmina čini još jednom 10% ce-lokupne dobiti. Mito koji je pri-mao Kolumbo da bi postavio ne-kog budućeg kraljevskog službeni-ka procenjuje se na oko 5% uku-pnog prinosa iz kolonija. Sve u sve-mu, Kolumbu i njegovoj porodici pripadala je četvrtina ukupnog pro-fita iz svih španskih kolonija.

Nikada niko nije izračunao koliko bi donelo ovo pravo iz ugovora da su ga se držali španski katolički veli-kodostojnici tokom narednih veko-va. Ako ne Kolumbo, onda već nje-gov sin Dijego bi postao najbogatiji čovek na svetu. Mali primer radi sti-canja bolje predstave o tome: izme-đu 1500. i 1520. godine, na ostrvu Hispanjola (današnje države Haiti

i Dominikanska Republika) dobija-lo se oko 700 kilograma zlata godiš-nje. Ako velikodušno odbijemo 200 kilograma na troškove i gubitke pri-likom transporta, ostaje 500 kilogra-ma zlata čiste zarade. Znači, samo od tog ostrva porodica Kolumbo bi dobijala 100 kilograma zlata godiš-nje, a da prstom ne mrdne.

Naravno, bilo je drugačije. Španski kraljevski par Izabela i Ferdinad naj-verovatnije nikada nisu ni namera-vali da se drže ugovora. Postupili su isto kao današnji davaoci rizičnog kapitala. Početniku u stremljenju ka visokoj klasi pruža se upravo toli-ko novca i ovlašćenja koliko je po-trebno da se uhvati zamah. Tako je i Kolumbo stavljen pred veliki finan-sijski izazov. Od njegovog rado pre-duzetog rizičnog koraka profitiraće svi učesnici, mada je jedino on rizi-kovao svoj život. Da li bi on prihvatio putovanje da je znao da će mu, ume-sto obećanih 20%, kraljevska kuća na kraju isplatiti samo 2% od pleme-nitih metala donetih sa druge strane Atlantika? Najverovatnije ne bi.

Ali tada nisu postojala pravna sredstva kojima bi pojedinac pri-silio državu da ispuni obećanja. Godine 1536. trideset godina na-kon Kolumbove smrti, posle du-gog pravnog natezanja, nasledni-ci su odustali od svih potraživa-nja proisteklih iz ugovora od 1492. U zamenu, prihvatili su životne rente koje su im omogućavale vi-sok standard i svu udobnost. O superbogatstvu, koje bi pripalo Kolumbovoj porodici po ugovoru, sanjali su neki drugi ljudi. Oni koji su rešili da se obogate otimačinom, ubistvima i radom robova. Glavni cilj svih njih je bilo - zlato.

Dodatak lekciji 3

Nije sve u zlatu, nešto je i u nafti

Činjenica da je zlato prepoznato kao najvrednije što novootkriveni kontinent nudi, prouzrokovala je drugi najveći propust vrtoglavog bogaćenja u priči o otkriću i pljački Amerike. Reč je o koloniji koja je pripala porodici, drugoj po bogatstvu u Nemačkoj toga doba - familiji Velzer, a kolonija se zvala Venecuela. Bila je poklon cara Karla V od Španije. Ne baš dobrovoljan poklon. Habzburški car imao je velike dugove kod Velzerovih, ali vraćanje mu nije baš lako išlo od ruke, uprkos neprekidnom pristizanju blaga iz Novog sveta. Dug je izmirio 1527. poklanjanjem pračeta zemlje u Južnoj Americi, veličine pola Evrope.

Ali Velzerovi su ubrzo bili krajnje razočarani. Ta kolonija nije imala da ponudi ništa osim mulja. Nije bilo ni zlata, ni začina, ni trgovačke robe, temperature su bile previsoke a vazduh vlažan. Na svakom koraku nailazili su samo na masnu crnu masu koja je izbijala iz zemlje u okolini jezera Marakaibo. Šta sa time da se započne? Nakon 18 godina Velzerovi su povukli svoje ljudstvo iz Venecuele i time se odrekli carskog poklona.

Isplatilo bi im se da su sačekali još samo nekoliko vekova. U okolini jezera Marakaibo nalazi se najveće ležište nafte u celoj Južnoj Americi. Crno zlato kontinenta.

Lekcija 3ako uprkos prethodnoj lekciji niste obezbedili i političku moć, onda bar naučite da političarima nikada ne verujete



ekonomsku evo-luciju ne zanima kako se ranije ži-velo i privređiva-lo. Ona ima svo-ja pravila i dobit-nik je samo onaj

ko preživi. Događaji koji u ekonomiji izazivaju tekton-ske poremećaje su rat, gra-đanski rat, svetska privredna kriza ili hiperinflacija.

Ljudska moć koja pobe-donosno izlazi iz ekonom-ske katastrofe nije obavezno simpatična, često je suprot-no, barem prema mišljenju švajcarskog istoričara Jakoba Burkharta: „U svakoj krizi pli-vao je oređen broj sposobnih, spretnih i hladnokrvnih ljudi koji su krizu koristili samo za poslove kroz koje su želeli us-peh pošto-poto. Odlikovali su se posebnim stilom - brz na plen, hi-tar na grabež“.

Nimalo simpatičan nije bio ni Hugo Štines (1870. - 1924.), naj-veći ratni profiter svog vremena. Početkom dvadesetih godina proš-log veka on nije imao neposredni uticaj na valutnu politiku svoje ze-mlje, ali to mu nije bilo ni potrebno. Sasvim komotno kupovao je u raj-hsmarkama, važečoj nemačkoj va-luti. Ali joj više nije verovao. Među prvima je bio ubeđen da će ne-mačko posleratno ekonomsko sta-nje dovesti do hiperinflacije: po-stupanje Alijanse prema pobeđenoj Nemačkoj, i posebno stav Francuske, govorili su mu da valuta neće nikako stati na zdrave noge. Već u ranoj fazi inflacionog razdoblja, 1920. računao je na kupovinu „Bohumer ferajna“ - bohemskog udruženja rudnika i li-venih čeličnih fabrikata. Kada je nje-

govo preduzeće „Dojč-luks“ preuze-lo akcije „Bohumer ferajna“, po kur-su od 600% nominalne vrednosti, „Frankfurter cajtung“ je pisao o do-bro posoljenoj ceni. Na berzi se go-vorilo da je „Dojč-luks“ morao potro-šiti 230 miliona maraka. Za ondašnje vreme - bajkovita suma, ali samo ko u marku veruje. Mnogi su bili sigur-ni da ako bi u nekom trenutku mar-ka i pala, brzo bi se oporavila - kao i uvek. Zar nije već dugo najstabilnija valuta na svetu?

Hugo Štines računao je sasvim drugačije. Davanje papirnog nov-ca, uzimanje vrednih stvari - to je bi-la njegova deviza u inflacionom raz-doblju do kraja 1923. Tim putem se nakupilo ponešto. Štinesovo vla-sništvo obuhvatalo je celu lepezu in-dustrijske proizvodnje: od rudnika uglja do filma, od seče drveta u sop-stvenim šumama, preko proizvod-

nje hartije do „Dojče algema-ne cajtunga“. Nemoguće je sve nabrojati, jer po završetku ne-mačke hiperinflacije učestvo-vao je većinski u 69 pogona građevisnke industrije i 66 he-mijske industrije. Takođe, i u fabrikama za izradu papira i šećera, u 59 rudnika, 57 bana-ka i osiguravajućih kuća, 56 to-pionica i valjaonica, u 81 rud-niku kamenog uglja, 49 po-gona mrkog uglja, 37 naftono-snih polja, 389 trgovačkih i sa-obraćajnih društava, 83 žele-znička i brodovlasnička druš-tva i još 88 različitih društava. Kontrolisao je 1.535 pravno sa-mostalnih preduzeća, sa 2.888 pogona, polupogona i zastu-pništava.

Hamburški brodovlasnik Albert Balin sarkastično je pro-komentarisao Štinesovu sa-

kupljačku strast još pre njegovog kupovnog zanosa u doba inflacije: “Kao što deca ne mogu odleti po-slednjem parčetu torte, ili neki muš-karci lepoj ženi, tako Štines ne može da propusti nijedan posao“. Upravo takva osobina bila mu je neophod-na za sticanje megakoncerna u uslo-vima hiperinflacije.

Nikada nećemo saznati da li bi Hugo Štines konolidovao svoj kon-cern i posle inflacije. Umro je u 54. godini 1924. nakon operacije žuč-nog kamena. Među njegovim na-slednicima bogatstvo je veoma brzo propalo, zbog čega je ostalo nepo-znato da li je Štimes zaista bio naj-bogatiji čovek svog vremena ili sa-mo lažni bogataš. Možemo jedino da zaključimo da bi mahnitom sa-kupljaču firmi bilo teško da prome-ni svoj model koji je bio uspešan u godinama inflacije.

Lekcija 4kada nastupi društvena i ekonomska kriza, budite brzi na plen i hitri na grabež

Hugo Štines

finansije top 2011/12

Documents