MEĐUNARODNE FINANSIJE

1.DEFINICIJA NOVCA-operativne i teorijske-Novac nije samo ekonomska kategorija već i:*pravna*socijalna*psihološka-Novac spada u grupu najznačajnijih čovekovih izuma-Termin NOVAC (MONEY)-potekao je od reči MONETA,koja je u početku označavala samo kovani novac,koji se izrađivao u Rimskom hramu boginje JUNONE MONETE-Osnovne funkcije novca su funkcije sredstva razmene i mere vrednosti,a funkcije sredstva plaćanja,blaga i svetskog novca su njegove sekundarne funkcije-koje su izvedene iz osnovnih-Jedna od najvažnijih osobina je kupovna moć-novcem se mogu kupovati druge stvari-od roba do usluga-Ni kupovna snaga nije suština novca,jer i druge stvari imaju kupovnu moć.Specifičnost novca je u tome što,u odnosu na druge stvari,novac najbolje ostvaruje kupovnu moć,jer on poseduje OPŠTU kupovnu moć,na čemu se i zasniva njegova funkcija blaga-TEORIJSKA DEFINICIJA-novac je bilo šta,materijalnog i nematerijalnog oblika,što je OPŠTE PRIHVAĆENO u zamenu za sve ostale robe i usluge,tj.kao prtivvrednost za bilo koju transakciju*da bi nešto bilo opšte prihvaćeno kao novac,mora zadovoljavati jedan uslov-stabilnost vrednosti ,ma kako da se ta vrednost novca izražava:-težinskom-količinom metala-kupovnom snagom*teorijska definicija važi za bilo koji oblik u kome se novac u dosadašnjem svom razvoju javljao-OPERATIVNA DEFINICIJA-određujući koncept novčane mase,u suštini definišu novac sa stanovišta praktičnog upravljanja novcem.Savremene operativne ili empirijske definicije novca polaze od kriterijuma likvidnosti u definisanju novčane mase tj. NOVCA-Po ovom kriterijumu dolazi se do dva koncepta novčane mase- UŽEG iŠIREGUŽI KONCEPT - u novčanu masu ulaze sve količine transakcionog novca koji se nalazi kod nebankarskog sektora,a koji je emitovan od strane banaka i sastoji se od :GOTOVOG NOVCA i DEPOZITA PO VIĐENJU(M1)-Koncept transakcionog novca je standardni koncept novčane mase,koji polazi od funkcije novca kao sredstva prometa i plaćanja-Kreiranje transakcionog novca je u vlasti bankarskog sistema,tako da savremeni novac,predstavlja -kredit odnosno dugŠIRI KONCEPT - u novčanu masu ulaze sva likvidna finansijska sredstva nebankarskih sektora-Ovaj širi koncept sadrži,pored transakcionog novca (M1) i kvazi novac (koji se sastoji iz raznih kamatonosnih finansijskih instrumenata sa različitim stepenima likvidnosti)-U kvazi novac ulaze neoročeni štedni depoziti kod komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija,kratkoročne državne i ostale hartije od vrednosti

1

-Stvaranje i razvoj kvazi novca vezani su za instituciju kamate jer se kamata,po pravilu,ne plaća na transakcioni novac.Kvazi novac ne predstavlja instrumente prometa i plaćanja,ali se lako može pretvoriti u transakcioni novac

Razlike između teorijske i operativnih definicija (tri najvažnije)

1.Teorijska definicija važi za svaki novac-primitivan i savremen a operativne definicije važe samo za savremen novac

2.Dok teorijska definicija ističe stabilnost vrednosti kao preduslov da nešto postane novac,dotle operativne definicije polaze od funkcija novca i ne ističu taj preduslov

3.Iz teorijske definicije jasno proizilazi da novac ima specifičan položaj u privrednim procesima tj. da ima karakter javnog dobra,što se iz operativnih definicija uopšte ne primećuje

-Oslanjanje samo na operativne definicije novca tj. posmatranje novca samo sa stanovišta sredstva prometa i plaćanja,krije opasnost od preteranog kreiranja novca,što vodi u inflaciju-smanjivanje vrednosti novca,što je u suprotnosti sa teorijskom definicijom novca-Koncept transakcionog novca je koncept bankarskog novca,a interesi i moć banaka u kreiranju transakcionog novca su ogromni.Interes banaka je ostvarivanje profita iz posredničke uloge i one manje vode računa o makroekonomskoj stabilnosti.Moć banaka jedino može da obuzda CENTRALNA BANKA.-Stabilnost vrednosti je integralna sila novca .Ona integriše funkcije i osobine novca čineći od nečega novac

2.POJAM NACIONALNE VALUTE-Pod nacionalnom valutom se danas podrazumeva novčana jedinica jedne zemlje,koja predstavlja neograničeno sredstvo plaćanja na njenoj teritoriji (LEGAL TENDER)-Zakonskim sredstvom plaćanja se definitivno izmiruju sve vrste novčanih obligacija između rezidenata-Država prihvata izvršenje poreskih obaveza samo u zakonskim sredstvima plaćanja.U knjigama koje podležu javnoj kontroli,sva imovina se vodi u zakonskim sredstvima plaćanja-Proglašavanjem zakonskog sredstva plaćanja vrši se monetarna unifikacija na državnoj teritoriji,što znači da zakonsko sredstvo plaćanja ima monopol u obavljanju funkcija novca u okviru državne teritorije-Pošto zakonsko sredstvo plaćanja dobija ulogu novca na jednoj državnoj teritoriji na osnovu zakona,to znači, da zakonsko sredstvo plaćanja nije oznaka za „NOVAC UOPŠTE“,već oznaka za ODREĐENU VRSTU NOVCA-Zakon određuje ime (kao i sve ostale osobine) zakonskog sredstva plaćanja koje postaje ime nacionalne valute-S obzirom na to da državni zakon stvara nacionalnu valutu,određujući joj sve karakteristike po svom suverenom monetarnom pravu,to znači da je nacionalna valuta čisto pravna kategorija

2

-Nacionalna valuta je zato utoliko bolja ukoliko bolje obavlja ulogu novca-Iako je novac spontano nastao iz ekonomskih procesa,on je vremenom sve više i više bio pravno regulisan radi obezbeđenja sigurnosti prometa-Sve veće i detaljnije pravno regulisanje novca,koje prati njegovu evoluciju,dovelo je u jednom trenutku do pretvaranja „Novca uopšte“-kao ekonomske kategorije u- „Novčanu jedinicu“ –kao ekonomsko-pravnu kategoriju,a zatim u „Nacionalnu valutu“-kao čisto pravnu kategoriju-Dok novac postaje bilo šta što ima stabilnost vrednosti koja mu obezbeđuje opštu prihvatljivost,nacionalna valuta dobija opštu prihvatljivost putem zakona-automatski baz ikakvih drugih uslovljavanja i preduslova-Često se zakonom određuje odnos nacionalne valute prema nekom konvencionalno izabranom zajedničkom imenitelju-ZLATU,NEKOJ STABILNOJ NACIONALNOJ VALUTI,SPECIJALNIM PRAVIMA VUČENJA ili NEKOJ DRUGOJ KORPI VALUTA-Ovaj zakonski utvrđen odnos predstavlja valutni paritet za koji bi se moglo reći da predstavlja zvanično utvrđenu vrednost nacionalne valute-U normalnim uslovima valutni paritet ja osnova oko koje se formira devizni kurs koji predstavlja spoljnu vrednost valute-Teorijski posmatrano,devizni kurs odražava unutrašnju vrednost valute-ako se unutrašnja vrednost menja,onda se menja i njena spoljna vrednost

3. i 4. VREDNOST NOVCA I NACIONALNA VALUTA i EVOLUCIJA KREIRANJA NOVCA

-Razlika izmedju novca i nacionalne valute se sastoji u načinu njihovog nastanka - novac je nastao spontano iz ekonomskih procesa a nacionalna valuta zakonom iz suverene političke vlasti . - Pošto zakon nacionalnoj valuti daje pravo da igra ulogu novca na odredjenoj državnoj teritoriji, to od trenutka njenog nastanka , sve što važi za novac važi i za nacionalnu valutu, pa tako ono što važi za vrednost novca važi i za vrednost nacionalne valute .-Za razumevanje vrednosti novca potrebno je poći od klasifikacije novčanih oblika na robni (primitivni i kovani novac) i nerobni (savremeni) novac. - U početku su razne robe igrale ulogu novca pa je zato vrednost novca bila jednaka vrednosti koju je izabrana novčana roba imala u razmeni ( intrinsic value ). -Savremeni novac, oličen u nacionalnoj valuti, nema robni oblik pa se onda postavlja pitanje odakle on dobija svoju vrednost.-Čim se neki proizvod počeo da upotrebljava kao sredstvo razmene, onda je on dobio novo značenje, novu upotrebu iz koje je proizašla njegova " dodatna vrednost ". -Ta " dodatna vrednost " novca koja je proizašla iz obavljanja funkcije sredstva razmene u prometu, u teoriji je nazvana funkcionalnom vrednošću novca . - Robni novčani objekti su imali dvostruku upotrebu: nemonetarnu - kao robe i monetarnu - kao novac. -Ovo je važilo i za kovani novac. -Metal od koga je kovan novac imao je monetarnu upotrebu kao kovani novac (čija je vrednost onda bila jednaka vrednosti propisane, deklarisane količine metala u njemu) ali

3

je zadržao i svoju nemonetarnu upotrebu kao metal koji se koristio u industrijske, ornamentalne, umetničke i druge svrhe.- Funkcionalna vrednost novca se definiše kao sposobnost novca da se njegovim otudjivanjem steknu proizvodi i usluge. -Sticanje proizvoda i usluga otudjivanjem novca predstavlja pravni institut kupoprodaje i zato se ta sposobnost novca naziva njegovom kupovnom snagom . - Iz prethodnog se može zaključiti da funkcionalna vrednost, ili kupovna snaga, novca potiče od ekonomskih dobara u čijem prometu služi, pa se zbog toga kaže da novac ima derivativnu vrednost . - Onog trenutka kada se novac osamostalio od konkretne materijalne substance, prelaskom sa robnog na papirni standard sa nacionalnom valutom kao jedinim oblikom novca, kupovna snaga je ostala jedino merilo vrednosti novca. - Novac i nacionalna valuta, kao sublimisani oblik novca, imaju vrednost samo ako ima ekonomskih dobara , jer samo tada oni mogu da vrše svoje funkcije. -Proizvodnja roba je, dakle, osnovna determinanta vrednosti bilo kog oblika novca, pa tako i nacionalne valute. -Ipak, robe ne smeju postojati u neograničenim količinama jer ona tada gube svojstvo ekonomskog dobra, a time i vrednost, pa otuda ni novac nema odakle da dobije svoju vrednost. - Ako, pak, uopšte nema ekonomskih dobara na tržištu, onda novac, bilo kovani, bilo papirni, ne vredi ništa, tj. onda uopšte nema novca. - Ako je zadovoljen prvi uslov vrednosti nacionalne valute - proizvedena količina ekonomskih dobara, onda se ta vrednost izražava njenom kupovnom snagom koja zavisi od nivoa cena. -Kada se menja opšti nivo cena, onda se menja i vrednost, tj. kupovna snaga nacionalne valute u obrnutoj proporciji - sa povećanjem opšteg nivoa cena pada vrednost nacionalne valute a sa smanjenjem opšteg nivoa cena raste vrednost nacionalne valute . - ILI: sa povećanjem cena smanjuje se količina roba koju nacionalna valuta može da kupi a sa smanjivanjem cena povećava se količina roba koju nacionalna valuta može da kupi. -P = MV / T - preuredjenjem Fišerove jednačine razmene, se dobija jednačina koja ukazuje na determinante opšteg nivoa cena a time i vrednosti nacionalne valute:*Prema jednačini , koja se smatra prvim matematičkim izrazom kvantitativne teorije novca , nivo cena je upravno srazmeran količini novca (M) i brzini opticaja novca (V) a obrnuto srazmeran obimu transakcija u datom periodu (T).*- Pod pretpostavkom da su V i T konstantni, nivo cena je upravno srazmeran količini novca (M) iz čega proizilazi da vrednost novca zavisi od njegove količine. -Medjutim, determinante opšteg nivoa cena M, V i T se mogu menjati u različitim kombinacijama tako da se samo njihova ukupna neto promena odražava na opšti nivo cena.-Faze u ekonomskim ciklusima su odredjene odnosom izmedju investicija (I) i štednje (S). -Veće investicije od štednje pokreću ekspanziju a manje investicije od štednje vode u kontrakciju ekonomske aktivnosti. - Medjuzavisnost izmedju vrednosti novca i faza u ekonomskim ciklusima bi se šematski mogla predstaviti na sledeći način:

4

Ekonomski ciklus i vrednost novca--------------------------------------------------------------------------------Faza u ekonomskom ciklusu Nivo cena Vrednost novca--------------------------------------------------------------------------------ekspanzija (I veće S) raste opadakontrakcija (I manje S) pada raste--------------------------------------------------------------------------------

-Odnos izmedju investicija i štednje, koji uslovljava nivo privredne aktivnosti,cena i vrednosti novca, odredjen je odnosom izmedju marginalne efikasnosti kapitala ( očekivanih budućih profita ), nivoa kamatnih stopa i sklonosti potrošnji. -Nivo kamatnih stopa je sa svoje strane odredjen količinom novca, kreditnim rizikom i rokovima otplate. -Od nabrojanih faktora, količina novca je faktor koji uvek utiče na nivo kamatnih stopa - u kratkoročnom, srednjoročnom i dugoročnom periodu. -Moglo bi se zaključiti da je količina novca jedna od najnezavisnijih ekonomskih varijabli -koja direktno (u stanju pune zaposlenosti) i indirektno (preko nivoa kamatnih stopa) utiče na nivo cena i vrednost novca.-Mnogi rani ekonomisti su primetili da postoji veza izmedju količine novca u zemlji i opšteg nivoa cena ali su tek ekonomisti neoklasične škole 19. veka i ranih godina 20. veka teorijski formulisali ovo zapažanje kao zakonitost pod imenom kvantitativne teorije novca. -Svi predstavnici kvantitativne teorije, klasični i moderni, smatraju da su promene u količini novca uzrok promena u obimu i pravcu ekonomske aktivnosti, cena i sledstveno vrednosti novca. -Oni, medjutim, ne odbacuju ostale prirodne, istorijske, ekonomske i pravne faktore: * broj stanovnika * prirodni izvori * nivo obrazovanja * tehnološki progres * akumulaciju kapitala * navike u potršnji i dr . ali naglašavaju da je količina novca glavni faktor koji direktno deluje na promene privredne aktivnosti i vrednosti novca.- Klasičnu kvantitativnu teoriju je stalno potvrdjivala praksa a modernu još i empirijska istraživanja- Karl Blessing, Milton Friedman itd. -Empirijsko istraživanje MMF-a na uzorku od 53 zemlje (razvijene i zemlje u razvoju), za period 1960-94. godina, potvrdilo je da je količina novca glavna dugoročna determinanta kretanja cena.- Protivnici kvantitativne teorije, koji su se pojavili posle velike ekonomske krize 1929-32. godine, u okviru Kejnsijanske makroekonomske analize , svrstani su u različite teorijske pravce, ali im je zajedničko uverenje da novac nema onaj značaj koji mu monetaristi pripisuju.

5

-Prema Kejnsu , na nivoima privredne aktivnosti ispod pune zaposlenosti, promene količine novca prevashodno utiču na promene u nivou privredne aktivnosti preko promena kamatne stope - dakle indirektno a manje na nivo cena . -Medjutim, na nivou pune zaposlenosti, promene količine novca više deluju preko promene nivoa cena.-Na osnovu prethodnih izlaganja o vrednosti novca može se dati jedna uprošćena šema koja na sumaran način prikazuje proces formiranja i promene vrednosti novca, tj. nacionalne valute:

Proces formiranja vrednosti novca I Osnovni faktor :

Promena količine novca II Efekti :

1. promena kamatnih stopa koja utiče na odluke o investiranju;2. promene brzine i obima prometnih procesa koje utiču na promenu nivoa proizvodnje;3. promena opšteg nivoa cena:

a. neizvesna , pri nepotpunoj zaposlenosti ili b. brza i direktna , pri punoj zaposlenosti

4. promena vrednosti nacionalne valute kao rezultat ukupnih neto promena -U koliko se održava ravnoteža izmedju realnog i monetarnog rasta , onda se može ostvariti unutrašnja stabilnost nacionalne valute iz koje prirodno sledi stabilnost njene spoljne vrednosti, što sve vodi uspostavljanju faktičke konvertibilnosti valute.

5.ROBNA KONVERTIBILNOST

-Robna konvertibilnost je nastala istovremeno sa nastankom samog novca. -Preduslov nastanka novca je tržišni način razmene proizvoda.-Razmena se u naturalnoj privredi obavljala trampom - novca nije bilo.-Veliki napredak proizvodnje otpočeo je onda kada je društvena zajednica izabrala samo jednu, od ukupnog broja roba, kao uvek prihvatljivu u razmeni svih ostalih roba. -Ta roba se izdvojila iz sveta drugih roba i postala novac. -Pojava novca je označila prelaz sa naturalne na novčanu privredu.-U novčanoj privredi se robe (realne i finansijske) zamenjuju za novac.-Ova zamenjivost robe u novac i obrnuto - novca za robu, predstavlja najstariji, najširi i osnovni pojam konvertibilnosti koji se u teoriji definiše kao robna konvertibilnost ( commodity convertibility ). -Robna konvertibilnost se nalazi i u osnovi savremene konvertibilnosti, iako ulogu novca danas igraju nacionalne valute a ne robni novac.-U privredama u kojima ne postoji robna konvertibilnost, ne može postojati bilo kakva druga konvertibilnost valute.-Robna konertibilnost nije postojala kod civilizacije starih Inka, ni u bivšem Sovjetskom Savezu jer u oba slučaja nije postojalo tržište. -Razmena roba se u ovim društvima nije vršila putem tržišta već putem plana . -A tamo gde nema tržišta roba, nema ni novca ni njegove robne konveribilnosti.

6

-Civilizacija starih Inka nije poznavala ekonomsku kategoriju novca kao prometnog sredstva jer je raspodelu proizvoda obavljao sveštenički sloj. -U bivšem Sovjetskom Savezu je, kao i u ostalim državama SEV-a, postojala nacionalna valuta ali samo kao pravna kategorija koja nije obavljala ekonomske funkcije novca jer je privreda bila planska a ne tržišna. -Sovjetska rublja je bila, kao i ostale valute zemalja članica SEV-a, samo nacionalna novčana jedinica koja je odražavala nacionalni suverenitet države ali ona nije bila novac u svom punom ekonomskom značenju zbog prethodno neobezbedjenog uslova - tržišta roba i usluga.-Stabilnost valute se u raznim monetarnim standardima održavala na različite načine što je zavisilo od karakteristika monetarnog standarda.-U metalnom standardu se stabilnost valute postizala održavanjem fiksne cene metala za koji je valuta zakonski bila vezana i to, uglavnom, automatskim mehanizmom tržišta. --U papirnom standardu se stabilnost nacionalne valute postiže održavanjem stabilnosti opšteg nivoa cena ali uz povećanu ulogu ekonomske politike u odnosu na automatski mehanizam tržišta. -Uporedo sa evolucijom novca, prolaskom kroz razne monetarne standarde, ne samo da se menjao način održavanja stabilnosti nacionalne valute, već se menjao i sam koncept konvertibilnosti. -Svi, medjutim, koncepti konvertibilnosti imaju za osnovu robnu konvertibilnost.

6. POJAM I EVOLUCIJA KONVERTIBILNOSTI

-U teoriji se obično vrši podela na klasični i savremeni koncept konvertibilnosti.-Klasični koncept se javlja u novčanim sistemima metalnog standarda a savremeni u papirnom standardu. -Posmatrana sa pravnog stanovišta, klasična konvertibilnost predstavlja obavezu zamene nacionalne valute za metal po zvanično utvrdjenoj fiksnoj ceni metala a savremena konvertibilnost obavezu zamene za drugu nacionalnu valutu po utvrdjenom deviznom kursu. -Posmatrana sa ekonomskog stanovišta, konvertibilnost predstavlja pokretački impuls koji usmerava čitav privredni mehanizam da funkcioniše na odredjeni način i to uvek u pravcu ostvarivnja stabilnosti valute. -Zbog toga se može reći da su konvertibilnost i stabilnost valute sinonimi.-Prelaz sa metalnog monetarnog standarda na papirni standard se nije izvršio naglo već postepeno,stoga ni prelaz sa klasične na savremenu konvertibilnost nije bio izvršen naglo.-U tom procesu postepene promene konvertibilnosti, svakom spletu monetarnih i privredno-političkih okolnosti odgovarao je odredjeni mehanizam konvertibilnosti. -Sa promenom opštih monetarnih i privredno-političkih okolnosti, postojeći mehanizam konvertibilnosti više nije mogao da se održava u originalnoj verziji pa se prilagodjavao promenjenim uslovima. -Uzimajući u obzir da se stalno menjaju uslovi funkcionisanja nacionalnih privreda, kao i medjunarodne privrede, može se reći da stalno traje proces evolucije valutne konvertibilnosti.

7

7. KONVERTIBILNOST PUNOG ZLATNOG STANDARDA

-Iako je srebrni standard predstavljao preovladjujući oblik metalnog monetarnog standarda tokom monetarne istorije, posebno u evropskim zemljama, zlatni standard se obično uzima kao model metalnog standarda iz dva osnovna razloga:1. Mehanizam srebrnog standarda je bio isti kao i mehanizam punog zlatnog standarda. 2. Za svrhe analize konvertibilnosti dovoljno je poći od zlatnog standarda jer se masovna upotreba banknota, za koje se vezuje nastanak klasične konvertibilnosti, u ekonomski najrazvijenijim zemljama javlja sa prelaskom na monometalizam zlata.-Zlatni standard se javljao u tri oblika : *kao puni zlatni standard*zlatno-polužni i *zlatno-devizni standard. -Zlatni standard se kao nacionalni monetarni sistem spontano pojavio u Engleskoj posle Napoleonovih ratova. -Sledeći primer Engleske kao ekonomski najrazvijenije zemlje, ostale zemlje su jedna po jedna prihvatale zlatni standard, koji je postao medjunarodni monetarni sistem kada su, konačno, krajem 19. veka i SAD prešle sa bimetalizma na monometalizam zlata . -Osnovna zajednička karakteristika svih oblika zlatnog standarda je vezanost nacionalne valute za zlato. -Zato što je vladalo uverenje da zlato ima relativno najstabilniju vrednost u odnosu na druge robe, zlato je postalo nacionalni i medjunarodni novac. -Nacionalna valuta je bila zakonski izjednačena sa utvrdjenom količinom zlata odredjene finoće što je predstavljalo njen kovnički paritet koji se izražavao fiksnom cenom zlata.-Sve dotle dok se održavala fiksna cena zlata, dotle je valuta smatrana stabilnom.-Mehanizam klasične konvertibilnosti je predstavljao glavnu polugu u održavanju fiksne cene zlata i time stabilnosti nacionalne valute. -Taj se mehanizam realizovao preko centralne banke koja je imala obavezu da kupuje i prodaje zlato samo po toj zakonski utvrdjenoj fiksnoj ceni zlata . -Nacionalna valuta se na početku zlatnog standarda pojavljivala u materijalnom obliku kovanog novca, koji se kovao po propisanom i od države garantovanom kovničkom paritetu. -Medjutim, onda kada su se pojavile novčanice kao surogati kovanom novcu, nacionalne valute su dobile još jedan materijalan pojavni oblik - oblik papirne novčanice . -Sistematska upotreba papirnih novčanica datira od vremena Francuske revolucije i predstavlja, jednu od najvažnijih monetarnih inovacija 19. veka. -Uvodjenje papirnih novčanica u privrednu praksu dovodi do nastanka koncepta i mehanizma klasične konvertibilnosti.-Papirne novčanice 19. veka su bile izdavane od strane države ili od strane bankarskih ustanova. -Tako su se u novčanoj cirkulaciji država na punom zlatnom standardu istovremeno nalazili: kovani zlatnici i papirni novac državnog ili / i privatnog izdanja . -Obe vrste novca u cirkulaciji - kovani i papirni, glasile su na istu nacionalnu valutu.

8

-Papirne novčanice su u početku predstavljale potvrde o deponovanom zlatu kod bankarskih ustanova na osnovu kojih je deponent uvek mogao da podigne svoje deponovano zlato iz banke. -Te konvertibilne novčanice sa zlatnim pokrićem u visini od 100% su se nazivale zlatnim certifikatima . -Medjutim, uočavajući da deponenti koji su ostavili zlato na čuvanje veoma retko podižu svoje zlatne depozite, kao i da se zlatni certifikati ne vraćaju tako brzo u banku na konverziju, već da se prihvataju u prometu kao sredstvo plaćanja, banke su počele da daju kredite u novčanicama koje više nisu imale pokriće u zlatu od 100%. - Ove su novčanice nazvane banknotama .

**Na istu količinu deponovanog zlata, banke su počele da izdaju veću količinu banknota nego što su ranije izdavale zlatnih certifikata. **Bankarskom emisijom kredita u obliku banknote, privreda je snabdevana mnogo većom količinom novca nego što bi inače bila izdavanjem kredita u obliku kovanog zlata ili zlatnih certifikata. **Povećavajući pomoću banknota svoju kreditnu aktivnost, banke su snažno podstakle razvoj proizvodnje i prometa, zbog čega se banknoti i pridaje značaj jedne od najvećih monetarnih inovacija. **Banke su po prirodi svoje osnovne delatnosti uvek imale interes da što više prošire emisiju banknota ali su time povećavale rizik od nelikvidnosti, tj. da kasnije možda neće biti u stanju da sve prezentirane banknote konvertuju u zlato. **Ako bi se takva opasost približavala, banke su, najpre, povlačile već odobrene kredite, pa ako to nije bilo dovoljno, onda su odlagale konverziju novčanica u zlato što je imalo za posledicu pad njihove vrednosti ispod nominalne vrednosti zlata koga su predstavljale. Potpuna obustava konverzije novčanica vodila je u bankrotstvo banke. **Da bi se izbegla bankrotstva banaka i održala vrednost novčanica, došlo je do zakonskog regulisanja obaveze banke da mora odmah, bez odlaganja i drugih uslovljavanja, da izvrši konverziju svojih novčanica u zlato na zahtev podnosioca.

-Kao surogat kovanog novca, banknota je veoma brzo prodrla i na devizna tržišta , tako da se u 19. veku razvija veoma živa devizna trgovina u banknotama, što je predstavljalo jednu od najvažnijih novina u praksi medjunarodnih plaćanja posle pojave menica.

-U slučaju opšteg pada cena (sem monetarnog zlata koje je uvek imalo zakonski fiksiranu cenu), transaktori su nosili zlato u kovnicu na kovanje zato što je zlato u monetarnom obliku povećalo kupovnu moć u odnosu na nemonetarno zlato čija je cena pala zajedno sa padom opšteg nivoa cena.

-U slučaju opšteg rasta cena zlatnici su se topili, jer je zlato više vredelo u nemonetarnom obliku , čime se smanjivala količina novca u opticaju.

-Kovanje i topljenje bi trajalo sve dok se ne bi izjednačile cene monetarnog i nemonetarnog zlata , odnosno postigao nivo cena koji je odgovarao tržišnoj ravoteži.

9

-Sve dok je kovani novac cirkulisao u prometu , u većini država do Prvog svetskog rata, topljenje i kovanje je igralo ulogu regulisanja njihove količine u opticaju.

**Medjutim , sa sve većim korišćenjem banknota , u novčanom opticaju je bilo sve više banknota i sve manje kovanog novca, smanjivao se značaj topljenja i kovanja a rastao je značaj klasične konvertibilnosti kao mehanizma regulisanja količine novca u opticaju.**Kada je samo centralnoj banci ostavljeno pravo emisije novčanica denominiranih u nacionalnoj valuti i kada su njene novčanice postale glavni deo novčane cirkulacije, tada je konvertibilnost postala glavni mehanizam regulisanja količine novca u opticaju, tj. održavanja unutrašnje vrednosti nacionalne valute. **Konvertibilnost je zahtevala od banaka i centralne banke da stalno drže odredjene zlatne rezerve u svojim trezorima. **Ovo držanje zaltnih rezervi je dovelo do stvaranja instituta pokrića (cover) novčanog opticaja. **U nekim zemljama je pokriće bilo zakonski propisano kako za centralnu banku, tako i za ostale emisione banke. **Prema Pilovom zakonu iz 1844. godine , Engleska banka je morala da drži pokriće od 100% za emisiju svojih novčanica koje su, inače, još 1812. godine, dobile status zakonskog sredstva plaćanja (i čije flasifikovanje je već od 1773. godine sankcionisano smrtnom kaznom). **Pilovim zakonom je odredjena i fiducijarna emisija (bez pokrića) koja je mogla da se kreće samo do 14 miliona funti sterlinga.

-Uz slobodu izvoza i uvoza zlata , roba i kapitala , klasična konvertibilnost je pokretala proces automatskog uravnoteženja platnog bilansa i održavanja fiksnih deviznih kurseva zemalja na zlatnom standardu. -Centralna banka je, uglavnom, imala pasivnu ulogu u podržavanju celog automatskog mehanizma. -Tek u slučajevima većih promena zlatnih rezervi, ako bi automatski mehanizam bio isuviše spor u vraćanju platnog bilansa i deviznog kursa u ravnotežu , stupila bi na scenu centralna banka promenom svoje eskontne stope koja bi veoma brzo izvršila potrebna prilagodjavanja pokretanjem kratkoročnog kapitala. -Medjutim, konvertibilnost je i pri aktivnoj politici centralne banke bila neophodna poluga prilagodjavanja jer se kapital mogao kretati iz jedne u drugu valutu jedino putem njihove zamenjivosti preko zlata. -Povezivanjem nacionalnih valuta , konvertibilnost je povezivala nacionalne privrede na zlatnom standardu i time omogućavala njihovo skladno funkcionisanje, tj. nemogućnost stvaranja velikih i dugotrajnih platnobilansnih neravnoteža. -Z načaj klasične konvertibilnosti u privredama na zlatnom standardu je bio veoma veliki i sa nacionalnog i sa medjunarodnog stanovišta i taj se značaj sastojao u sledećem : 1. Konvertibilnost je omogućila opšte prihvatanje novog finansijskog instrumenta - banknote koja je, sa svoje strane, otvorila put razvoju modernog bankarstva;2. Konvertibilnost je predstavljala jedan od najvažnijih mehanizama regulisanja količine novca u opticaju (pored slobode kovanja i topljenja zlata), tj. branu protiv inflacije u uslovima razvoja modernog bankarstva i time mehanizam održavanja stabilnsti nacionalne valute;

10

3. Konvertibilnost je pokretala i automatski mehanizam uravnoteženja platnog bilansa i održavanja fiksnih deviznih kurseva.-Klasična konvertibilnost je imala nacionalni i medjunarodni značaj. - Teorijski posmatrano , klasična konvertibilost je bila jedan od najvažnijih mehanizama punog zlatnog standarda koji je trajao do izbijanja Prvog svetskog rata. -Karakteristično je za puni zlatni standard da je održavanje i jačanje zlatnih rezervi postepeno postao primarni cilj monetarne politike a da je konvertibilnost bila potisnuta u drugi plan iako su rezerve, teorijski posmatrano, držane upravo radi održavanja konvertibilnosti. -Sa izbijanjem Prvog svetskog rata , zemlje su ukinule klasičnu konvertibilnost i prešle na papirni standard koji im je dozvoljavao da povećavaju količinu novca do nivoa potrebnog za finansiranje rata, dakle, nezavisno od veličine i kretanja zlatnih rezervi.-Ukidanje konvertibilnosti je imalo za posledicu inflaciju i pad vrednosti nacionalnih valuta.

8. KONVERTIBILNOST ZLATNO - POLUŽNOG STANDARDA

-U prvom posleratnom periodu pojavile su se veoma velike i do tada nezabeležene fluktuacije svih valuta, uključujući i valute neutralnih država koje su tokom rata apresirale i imale čvrste kurseve. -Sve zemlje su želele da se prekine nastali monetarni haos jer je stvaranje stabilnih valuta predstavljao neophodan uslov uspešne privredne obnove posle ratnih operacija. -U tom cilju je održana međunarodna monetarna i finansijska konferencija u Đenovi 1922. godine , koja je trebalo da reši aktuelne monetarne i finansijske probleme. -U vreme održavanja konferencije, osim američkog dolara, sve valute su, kao i u ratu, bile na papirnom standardu, bez nekih definisanih pravila monetarnog regulisanja što ih je činilo veoma nestabilnim. - Duboko nezadovoljstvo ratnim (kao i ranijim) iskustvima sa papirnim standardom, stvorilo je nepoverenja prema bilo kom obliku papirnog standarda pa je konferencija u Đenovi preporučila da sve valute treba da se vrate na zlato kao zajednički monetarni standard kako bi se postigla unutrašnja i međuvalutarna stabilnost . -U periodu 1915-22 godina, proizvodnja zlata je opala za oko 30% zbog ratne inflacije.-Pala je, medjutim, i cena zlata koja je najniži nivo dostigla 1920. godine. -Pad cene zlata je nastao zbog smanjene tražnje zlata za monetarne svrhe jer su za vreme rata zemlje bile na papirnom standardu. -Zbog bojazni da će opšta borba za nabavku zlata u monetarne svrhe u uslovima oskudice zlata izazvati nagli skok njegove cene, pa time i jake deflatorne tendencije , predstavnici Engleske banke su na konferenciji u Đenovi predložili da se ekonomisanje zlatom izvrši prihvatanjem, ne punog, već zlatno - polužnog i zlatno - deviznog standarda . -Konferencija je, polazeći od ovog engleskog predloga, preporučila da razvijene zemlje prihvate zlatno - polužni a manje razvijene zemlje , zlatno - devizni standard , što je značilo da te zemlje mogu da u monetarnu bazu unesu, pored zlata, još i valute konvertibilne u zlato.

11

-Stabilizaciji vrednosti zlata, kao uslovu da se valute ponovo vežu za njega kao zajednički imenitelj, doprinelo je i otvaranje slobodnih tržišta zlata u Njujorku i Londonu. -Cena zlata se na ovim tržištima održavala saradnjom centralnih banaka najrazvijenijih zemalja.-Na zlatni standard ,posle Prvog svetskog rata ,prvo su se vratile:

* SAD u januaru 1919. godine . **SAD su prihvatile puni zlatni standard sa predratnim kovničkim paritetom dolara od 1,504632 grama čistog zlata, tj. cenom zlata od 20,67 $ za finu uncu. **Na punom zlatnom standardu SAD su ostale do marta 1933. godine , kada je predsednik Ruzvelt ukinuo klasičnu konvertibilnost, izvoz zlata (kovanog, u polugama i u obliku zlatnih certifikata) i objavio nacionalizaciju zlata, zahtevajući od svih američkih državljana da predaju sav zlatni kovani novac, zlatne poluge i zlatne certifikate Sistemu Federalnih Rezervi. **Zakonom o zlatnim rezervama od januara 1934. godine , SAD se vraćaju na zlatni standard ali na njegovu zlatno-polužnu varijantu i sa devalviranim dolarom čiji je zlatni paritet od tada do 1971. godine , iznosio 0,888671 grama čistog zlata što je davalo novu fiksnu cenu zlata od 35 dolara za finu uncu.

*U evropskim zemljama je proces vraćanja na zlatni standard tekao po preporukama konferencije u Đenovi ali sporijim tempom posle perioda slobodnog plivanja valuta koji je bio obeležen valutnim depresijacijama . **U periodu 1922-31 godina , zlatno- devizni standard je prihvatilo ukupno 26 zemalja . **Velika Britanija je 1925. usvojila zlatno-polužno važenje kao i **Francuska tri godine kasnije (1928). **U međuratnom periodu je 11 zemalja usvojilo čist devizni standard. **One su u monetarnim rezervama držale samo devize konvertibilne u zlato. Britanska funta i američki dolar su kao konvertibilne valute u zlato, ušle u monetarne rezerve zemalja na zlatno-deviznom i deviznom standardu.

-U zlatno - polužnom standardu dolazi do sužavanja konvertibilnosti u odnosu na klasičnu konvertibilnost jer se više nije mogao, kao u punom zlatnom standardu, svaki iznos novčanica zameniti za zlato. -Pravo konvertibilnosti su mogli da ostvare jedino vlasnici novca koji su mogli da otkupe najmanje jednu celu zlatnu polugu tešku 12,5 kg zlata. -Osim promene sadržaja konvertibilnosti , u zemljama zlatno-polužnog standarda došlo je i do potpunog povlačenja zlata iz opticaja i njegovog koncentrisanja u trezorima centralne banke (ovo povlačenje se u Velikoj Britaniji izvršilo već početkom rata a u SAD proklamacijom predsednika Ruzvelta iz 1933. godine). -Sužena konvertibilnost zlatno - polužnog važenja je, medjutim, otvorila centralnoj banci mnogo širi manevarski prostor, od onog koji je imala u punom zlatnom standardu, da utiče na novčanu masu instrumentima monetarne politike - pre svega eskontnom stopom i operacijama na otvorenom tržištu . -Promena sadržaja konvertibilnosti je jedna od najvažnijih razlika izmedju punog i zlatno-polužnog standarda.

12

-Ovom promenom postiglo se smanjivanje deflatornog dejstva zlatnog standarda u čemu se sastojala osnovna prednost zlatno-polužnog u odnosu na puni zlatni standard. -Izmenjenom konvertibilnošću zlatno-polužnog standarda, centralne zlatne rezerve više nisu mogle biti lako rasparčane, tj. smanjene velikim zahtevima za konverzijom za vreme kriza i pretvorene u sitne individualne posede bez ikakve privredno korisne funkcije. -Zlato u privatnom posedu je imalo samo funkciju zaštite individualnog interesa a zlato u monetarnim rezervama zemlje je imalo privrednu funkciju kao baza monetarnog i kreditnog potencijala.

9. KONVERTIBILNOST ZLATNO – DEVIZNOG STANDARDA

-Prihvatanje zlatno - deviznog standarda , po preporuci konferencije u Đenovi, značilo je da se ekonomizacija sa zlatom izvrši tako što će se zakonskim putem dozvoliti centralnim bankama da u svojim monetarnim rezervama drže, pored zlata, još i valute direktno konvertibilne u zlato, tj. valute na punom ili zlatno-polužnom standardu. -Tako se sa manjom količinom zlata mogao pokrenuti privredni mehanizam posle kolapsa izazvanog ratom. -U praksi se devizni deo monetarnih rezervi faktički držao u vidu depozita ili kratkoročnih hartija od vrednosti u zemlji rezervne valute a ne fizički u trezoru centralne banke.-Unošenjem deviza u monetarne rezerve došlo je do dve značajne promene monetarnog sistema: 1. Monetarnu bazu su sada činile i zlato i devize (tako da je i promena deviznih rezervi uticala na promenu količine novca u opticaju) 2. Promenio se sadržaj konvertibilnosti. -Obe promene su nosile potencijalnu opasnost od povećanja nestabilnosti nacionalnog i međunarodnog monetarnog sistema. I. Posledica = prve promene je bilo unošenje velike doze nesigurnosti u monetarni sistem zbog mogućnosti promene vrednosti valuta koje su se držale u rezervama. *Stabilnost zlatno - deviznog standarda je zavisila od stabilnosti rezervnih valuta. II. Druga = promena se odnosila na promenu u sadržaju konvertibilnosti. *U zemljama zlatno-deviznog standarda konvertibilnost je značila pravo emisionog instituta "da prezentirane sopstvene novčanice (i potraživanja u sopstvenoj valuti) konvertira u zlato ili potraživnja prema drugim emisionim bankama (devize ili valute) koja su sa svoje strane opet konvertibilna u zlato".

-Dakle , zlatno-devizna konvertibilnost nije podrazumevala obavezu zamene samo u zlato, već je značila mogućnost zamene nacionalne valute kako u zlato , tako i u drugu nacionalnu valutu na zlatnom ili zlatno - polužnom standardu . -Diskreciono pravo na izbor izmedju ove dve opcije je imala monetarna vlast . -Naime, centralna banka je na zahtev podnosioca konvertovala nacionalnu valutu u drugu nacionalnu valutu konvertibilnu u zlato - britansku funtu ili američki dolar, koje je podnosioc zahteva mogao da konvertuje u zlato u Velikoj Britaniji ili SAD. -Konverzija se vršila po deviznim kursevima koji su bili formirani oko zlatnih pariteta .

13

-Zlatno - devizna konvertibilnost je učinila da valute postanu potencijalno nestabilne zato što su one i dalje bile zakonski definisane odredjenom količinom zlata ali nisu bile u njega direktno i obavezno konvertibilne. -U toku trajanja zlatnog standarda pokazalo se da zakonsko fiksiranje valute za zlato samo po sebi nije bilo dovoljno da osigura stabilnost valute bez primene bezuslovne i neograničene konvertibilnosti u zlato .

**Velika Britanija je nekoliko godina, od 1816. do 1821. godine , zvanično bila na zlatnom standardu ali bez istovremene primene konvertibilnosti. **Ovo je imalo za posledicu pad vrednosti i gotovo nestanak nekonvertibilne funte sterlinga sa deviznih tržišta sve do ponovnog uspostavljanja konvertibilnosti 1821. godine . **Bez konvertibilnosti u zlato kao garancije unutrašnje stabilnosti valute, njena spoljna vrednost izražena deviznim kursom je bila podložna fluktuacijama.

**Primer srpskog dinara , koji je i bez garantovane konvertibilnosti u zlato zadržao svoju vrednost u periodu 1914-1918. godine , predstavlja jedan redak izuzetak od ovog pravila koje je bilo redovna pojava u vreme primene zlatnog standarda do Prvog svetskog rata.

-Ovo odstupanje stvarne vrednosti valute od njenog zlatnog pariteta, tj. valutni disparitet , mogao je da se otkrije na deviznim tržištima ako je zemlja vodila politiku slobodnog deviznog tržišta (što je konferencija u Đenovi i preporučila). -U praksi međuratnog perioda tržišni devizni kursevi su zaista odstupali od zakonskih pariteta.

***Umesto automatskim mehanizmom tržišta , kao u punom zlatnom standardu, devizni kursevi su u zlatno - deviznom standardu počeli da se održavaju aktivnom politikom intervencija centralne banke na deviznom tržištu. -Na kraju medjuratnog zlatno-deviznog standarda, za vreme Velike ekonomske krize 1929-32. godine , devizni kurs je sasvim izgubio kontakt sa zlatnim paritetom. -Iako je zlatno - devizna konvertibilnost otvorila mogućnost stvaranja valutnog dispariteta, do njega ne bi došlo da su se zemlje pridržavale osnovnih pravila igre, pre svega, pravila pokrića koje je i u ovom obliku zlatnog standarda moglo da održi stabilnost valute bez obzira na to što su monetarnu bazu pored zlata činile i devizne rezerve.****

- Zemlje su, po pravilu, primenjivale praksu neutralizacije dejstva platnog bilansa na novčanu masu radi očuvanja unutrašnje stabilnosti cena i zaposlenosti.

- To je značilo: da su nacionalni nivoi cena počeli da se razvijaju nezavisno jedan od drugog, tj. da nije dolazilo do međunarodnog ujednačavanja cena u skladu sa zakonski definisanim zlatnim paritetima njihovih valuta.

-Nacionalni dispariteti cena su se, uz pomoć neutralizacije, reflektovali kroz valutni disparitet .

14

***Gustav Kasel**** navodi posle Prvog svetskog rata, SAD nisu, iako na punom zlatnom standardu, poštovale pravilo o pokriću novačanog opticaja. Američke monetarne vlasti nisu dozvolile da porast zlatnih rezervi vodi u rast novčane mase jer su htele da izbegnu porast opšteg nivoa cena koji nije bio u skladu sa američkim interesima. Nepoštovanje pravila pokrića su objašnjavali tezom da je veliki porast zlatnih rezervi samo privremenog karaktera i da će se vremenom izgubiti sa normalizovanjem prilika u svetskoj privredi.***

-Promenjen stav prema prioritetu ekonomskih ciljeva,vodio je odbacivanju postojećeg monetarnog mehanizma zlatnog standarda i njegove konvertibilnosti što se na međunarodnom planu reflektovalo pojavom nesinhronizovanog razvoja svetske privrede i opštom nestabilnošću valuta pa i onih koje su se držale u monetarnim rezervama. -Upravo je strah od depresijacije funte i dolara za vreme ekonomske krize 1929-32. godine , naveo zemlje zlatno-deviznog standarda da počnu konverziju , prvo, funti a onda i dolara iz svojih deviznih rezervi u zlato. -U drugoj polovini 1931. godine , francuska centralna banka je otpočela proces likvidacije deviznog dela monetarnih rezervi zahtevajući od Engleske banke konverziju funti u zlato. -Primer Francuske su sledile i ostale zemlje što je vršilo veliki pritisak na zlatne rezerve Engleske banke.

***Uz činjenicu da se funta 1925. godine , vratila na zlatni standard po precenjenom valutnom paritetu, održavanog jakom deflatornom politikom, konverzija funti u zlato francuske i ostalih centralnih banaka, kao i beg privatnog kapitala iz funte, učinili su da funta u septembru 1931. godine , napusti zlatno-polužnu konvertibilnost i zlatni standard i predje na slobodno “plivanje“ prema valutama "zlatnog bloka".

-Tokom 1931. i 1932. godine , u 24 evropske zemlje je došlo do smanjenja deviznih rezervi od 1,8 milijardi $ i do istovremenog povećanja ukupnih zlatnih rezervi od 1 milijarde $. -Zlato je oticalo iz zemalja rezervnih valuta - Velike Britanije i SAD što je još više pogoršalo stanje krize i konačno dovelo do valutnog rata posle pada funte u kojem se politikom konkurentskih devalvacija želelo da se na račun drugih zemalja podstakne unutrašnji privredni rast i izadje iz krize. -S obzirom da se devalvacijama nisu mogle podstaći nacionalne privrede na oporavak a da se na Međunarodnoj konferenciji u Londonu 1933. godine, nije postigao dogovor kako izaći iz krize i nastalog monetarnog haosa, zemlje su individualno preduzimale mere za stabilizaciju deviznih kurseva osnivnjem tzv. Deviznih fondova ili uvodjenjem devizne kontrole koja je služila kao zavesa iza koje su mogle da vode ekspanzivne monetarne politike za podsticanje nacionalnog ekonomskog rasta . -Pri tome su neke zemlje prihvatale politiku slobodno plivajućeg kursa a neke politiku vezivanja svojih valuta za valute najrazvijenijih zemalja čime je došlo do stvaranja valutnih zona u kojima su se održavali fiksni devizni kursevi . -Posle krize je u svetu postojalo 5 valutnih zona : sterlinška , dolarska , zona jena , " zlatni blok " i grupa zemalja koja je primenjivala deviznu kontrolu .

15

10. STERLINŠKA ZONA

-Sterlinška zona je osnovana 1933. godine , za vreme ekonomske i monetarne konferencije u Londonu izmedju zemalja britanske imperije ali su joj se kasnije pridružile skandinavske zemlje, Egipat, Argentina i neke zemlje srednjeg istoka kao, na primer, Iran i Irak. -Sve ove zemlje su napustile zlatni standard i dobrovoljno pristale da nekonvertibilnu, papirnu funtu sterlinga drže pored zlata u monetarnim rezervama. -Svoje papirne valute su vezale fiksnim deviznim kursom za papirnu funtu sterlinga . -Tako je sterlinška zona prvi istorijski primer čistog deviznog standarda baziranog na papirnom novcu i prvi primer savremene konvertibilnosti jer su valute sterlinške zone bile zamenjive za papirnu funtu sterlinga a ne i za zlato.

-Stvaranju zone doprinelo je i poverenje u monetarne vlasti velike Britanije da će održavati stabilnom kupovnu moć funte sterlinga. -Stvaranju poverenja u papirnu funtu je sigurno doprinelo i formiranje britanskog deviznog fonda ( Exchange Equilisation Account ) u aprilu 1932. godine , koji je imao zadatak da brani devizni kurs funte na deviznim tržištima.

-Osnivanje deviznog fonda je označilo kraj slobodnog “plivanja“ funte u odnosu na valute zlatnog bloka, iako britanske monetarne vlasti nisu i zvanično stabilizovale funtu prema bilo kojoj valuti.

-Stabilnost vrednosti valuta sterlinške zone održavala se kombinacijom mehanizma: 1. Savremene konvertibilnosti2. Mehanizma fiksnog deviznog kursa.

-Sterlinška zona je potvrdila da i konvertibilnost u papirnu valutu ima ista ekonomska dejstva kao i konvertibilnost u zlato, tj. da je za stabilnost valute,mnogo važniji sam mehanizam konvertibilnosti od samog zlata jer on obezbedjuje poštovanje osnovnog monetarnog pravila stabilnosti valute - ravnotežu realnog i monetarnog rasta koja održava stabilnom kupovnu moć valute nezavisno od toga u čemu se vrednost valute izražava .

-Uspešno funkcionisanje sterlinške zone na papirnom standardu sa savremenom konvertibilnošću, potvrdilo je da tamo gde postoji mehanizam konvertibilnosti, postoji i stabilnost valute, tj. da su konvertibilnost i stabilnost valute sinonimi .

11. SAVREMENA KONVERTIBILNOST

1. Pojam savremene konvertibilnosti

-Osnovna razlika izmedju klasične i savremene konvertibilnosti se sastoji u tome da:***Kod savremene konvertibilnosti više ne postoji obavezna konverzija nacionalne valute u zlato , niti za rezidente, niti za nerezidente.

16

****Danas se pod konvertibilnošću podrazumeva samo mogućnost zamene jedne nacionalne valute za drugu .

-Dokle god bude postojao novac, svaki oblik njegove konvertibilnosti biće zasnovan na robnoj konvertibilnosti zato što ona proizilazi iz prirode novca, nezavisno od toga u kom se obliku novac javlja - robnom ili papirnom, materijalnom ili nematerijalnom. -Zato je postojanje tržišta roba i usluga osnovni preduslov funkcionisanja savremene konvertibilnosti.-Za jednu valutu papirnog standarda se može reći da je neograničeno konvertibilna ako se može upotrebiti ili razmeniti bez ograničenja za:

- bilo koju transakciju,- bilo koju drugu valutu,- bilo koju transakciju ili valutu po svom paritetu ili zakonski odredjenom

deviznom kursu.-Za savremenu konvertibilnost je karakteristično da postoje različiti stepeni konvertibilnosti za različite valute :*od stepena teoretskog maksimuma , koji bi se mogao označiti kao neograničena konvertibilnost, *do raznih oblika ograničene konvertibilnosti .-Jedan od razloga zbog čega savremena konvertibilnost može imati različite stepene je taj što je posle Drugog svetskog rata kao standardni koncept konvertibilnosti bio prihvaćen koncept konvertibilnosti MMF-a, koji je i sam predstavljao oblik ograničene konvertibilnosti u odnosu na teoretski maksimum.-Prvobitni koncept konvertibilnosti MMF - a je bio definisan članovima VIII, XIV i XIX Statuta ove međunarodne monetarne institucije. -Izmene Statuta iz 1978. godine , uključile su i neke izmene u definisanja konvertibilnosti. Ove izmene, medjutim, nisu bitnije izmenile suštinu Fondove definicije konvertibilnosti.***Prema odredbama člana XIX (d), valuta zemlje-članice MMF je konvertibilna ako se zemlja ne koristi tranzitornim odredbama Statuta po članu XIV (odeljak 2), prema kome zemlja može u posleratnom prelaznom periodu koristiti ograničenja na plaćanja i transfere po tekućim medjunarodnim transakcijama.****

-Iz ovakvog dokumenta je proizilazilo :

***Ako zemlja-članica ne koristi ograničenja na plaćanja i transfere za tekuće međunarodne transakcije i o tome obavesti MMF, može se smatrati da zemlja prihvata član VIII Statuta koji daje nacionalnoj valuti permanentni status konvertibilnosti. Pri tome, zemlja može zadržati ograničenja na kapitalne transakcije. Takodje, spoljnotrgovinska ograničenja nisu predmet restrikcija koje zemlja članica treba da izbegne po članu VIII.****

-Prihvatanje člana VIII podrazumeva da zemlja-članica ne samo da neće koristiti ograničenja na plaćanja i transfere za tekuće transakcije , već da neće koristiti ni bilo koju drugu diskriminatornu valutnu praksu ili praksu višestrukih deviznih kurseva .

17

-Članom XXX se određuje koje se transakcije smatraju tekućim međunarodnim transakcijama za koje važi konvertibilnost,i to su:

1. plaćanja u vezi sa spoljnotrgovinskim i ostalim tekućim poslovanjem, uključujući usluge i normalne kratkoročne bankarske i kreditne olakšice;2. plaćanja dospelih kamata na zajmove i neto prihoda od drugih investicija;3. plaćanja umerenih iznosa amortizacije zajmova ili depresijacije direktnih investicija;4. umereni iznosi doznaka na ime izdržavanja porodice.

-Drugim amandmanom na Statut MMF iz 1978. godine , uvodi se termin "slobodno upotrebljiva valuta" koji bi trebalo da zameni termin konvertibilnost. -Pod slobodno upotrebljivom valutom se podrazumeva valuta koja se široko koristi u međunarodnim plaćanjima i kojom se značajno trguje na deviznim tržištima.

-Većina zemalja Zapadne Evrope je u decembru 1958. godine , prihvatajući član VIII Statuta MMF, de facto proglasila samo spoljnu konvertibilnost jer su zemlje dozvolile nerezidentima da tekuće prihode u domaćoj valuti konvertuju u stranu a nisu dozvolile svojim rezidentima neograničenu slobodu plaćanja i transfera za tekuće međunarodne transakcije. -Medjutim, uspostava spoljne konvertibilnosti je bila samo faza ka kasnijem prelasku i na unutrašnju konvertibilnost. -Zemlje članice Evropske unije su od 1990. godine , ukinule ograničenja i na kapitalne transakcije i faktički se približile teoretskom maksimumu savremene konvertibilnosti .

***Sve do 1971. godine , američki dolar je preovladavao u strukturi deviznih rezervi drugih zemalja. -Jedan od razloga dominacije dolara kao rezervne valute je to što je, do te godine, američki dolar bio jedina nacionalna valuta koja je posle Drugog svetskog rata zadržala konvertibilnost u zlato, i to zlatno-polužnu konvertibilnost po Zakonu o zlatnoj rezervi iz 1934. godine . -Po Zakonu o zlatnoj rezervi, kovani zlatni novac i zlatne poluge su postali svojina Ministarstva finansija SAD. -Fizičkim licima je sve do 1975. godine , bilo zabranjeno da poseduju zlato osim u obliku nakita, numizmatičkih kolekcija i industrijske sirovine. -Kao jedini vlasnik američkog zlata, jedino je Ministrstvo finansija imalo pravo da kupuje i prodaje zlato u zemlji i inostranstvu ali tek po dobijanju odobrenja od predsednika SAD. -Pošto američki gradjani više nisu mogli niti da poseduju zlato, niti da konvertuju dolare u zlatne poluge bez odobrenja države, zlatno-polužna konvertibilnost američkog dolara je, u suštini, bila spoljna konvertibilnost. -Ovakav karakter zlatno-polužne konvertibilnosti je, međutim, bio dovoljan da učini američki $ centralnom valutom Breton - Vudskog međunarodnog monetarnog sistema iz dva osnovna razloga: 1. - Američka država je garantovala stranim državama bezuslovnu konvertibilnost zvaničnih holdinga dolara u zlato po fiksnoj ceni od 35 dolara za finu uncu

18

2. - Sve ostale valute su bile na papirnom standardu, što je značilo da nisu imale bilo kakvu garanciju svoje vrednosti.****

-Zahvaljujući garantovanoj konvertibilnosti u zlato, američki dolar je u breton-vudskom monetarnom sistemu preuzeo od zlata sve funkcije svetskog novca :- transakcionu , rezervnu i interventnu .

***Zbog toga se breton - vudski monetarni sistem može smatrati dolarskim standardom ali zbog vezanosti dolara za zlato - zlatno - dolarskim standardom .****

-Sve dok se cena zlata održavala na 35 $ za finu uncu, dotle je dolar bio isto tako dobar kao i zlato. -Cena zlata se prvi put povećala na 40 $ 1961. godine . -To je bio znak precenjenosti dolara, tj. da njegova stvarna unutrašnja vrednost odstupa od zvaničnog valutnog pariteta. -Precenjenost dolara dovela je u opasnost stabilnost deviznih kurseva pa su preduzete mere njegove odbrane osnivanjem zlatnog pula (1961-1968) i zaključivanjem Vašingtonskog sporazuma .

***Preduzimanje ovih međunarodnih aktivnosti nije, ipak, moglo da spase dolar. -On nije mogao da se odbrani na ovaj način jer se uzrok njegove precenjenosti nalazio u inflaciji koja je uzrokovala sve veće i veće platno - bilansne deficite SAD . -Ovo je značilo da su SAD posle Drugog svetskog rata nastavile da se ponašaju na isti način kao i posle Prvog svetskog rata - iako su zvanično bile na zlatnom standardu one Ukidanje zlatno - polužne konvertibilnosti $ označilo je univerzalno prihvatanje čistog papirnog standarda u kome su valute međusobno povezane savremenom konvertibilnošću. -Medjutim, ta povezanost se sve više ostvarivala kroz sistem fleksibilnog deviznog kursa , što je nova karakteristika savremene u odnosu na klasičnu konvertibilnost u kojoj su valute bile povezane sistemom fiksnog deviznog kursa. -Uzimajući i ovu promenu u obzir, neki eksperti smatraju da se danas za jednu valutu može reći da je konvertibilna ako bilo koji holder može da je slobodno zameni za tekuće međunarodne transakcije po tržišnom deviznom kursu za jednu od najvažnijih svetskih rezervnih valuta.****

12. RAZLIKE I SLIČNOSTI IZMEĐU KLASIČNE I SAVREMENE KONVERTIBILNOSTI

-Osnovni faktori koji su doveli do prelaska sa klasične na savremenu konvertibilnost su tehnološki razvoj i promena u filozofiji ekonomskog ponašanja, tj. rangiranja društvenih i time ekonomskih ciljeva . -Tehnološki razvoj je otvarao sve veće mogućnosti za razvoj proizvodnje koje proizvodnja zlata nije mogla da prati.

19

-U početku je ograničavajuće dejstvo proizvodnje zlata na razvoj proizvodnje prevaziđeno uvođenjem monetarne inovacije u obliku banknote a zatim postepenom demonetizacijom zlata koja se odvijala prelaskom iz jednog u drugi oblik zlatnog standarda sve do njegove potpune demonetizacije i prelaska na papirni monetarni standard koji je postao monetarna osnova savremene konvertibilnosti. -Istovremeno sa ovim tehnološkim i ekonomskim procesima, postepeno se menjala i ekonomska filozofija u pravcu sve većeg davanja prioriteta unutrašnjoj stabilnosti cena, proizvodnje i zaposlenosti.

-Pod dejstvom ovih faktora menjao se mehanizam i pravni koncept konvertibilnosti tako da izmedju klasične i savremene konvertibilnosti postoje velike razlike.

Ove se razlike mogu svesti na sledeće osnovne razlike :

1. valute zlatnog standarda su bile zamenjive za zlato (i preko zlata zamenjive jedna u drugu) dok su današnje papirne valute direktno zamenjive samo jedna za drugu;

2. valute zlatnog standarda su bile konvertibilne za bilo koju transakciju a današnje su zvanično još uvek konvertibilne sa tekuće medjunarodne transakcije;

3. klasična konvertibilnost je imala akcenat na unutrašnjoj a savremena na spoljnoj konvertibilnosti;

4. klasična konvertibilnost je bila vezana samo za sistem fiknog deviznog kursa dok savremena konvertibilnost podrazumeva slobodu izbora politike deviznog kursa.

Klasična i savremena konvertibilnost imaju sledeće zajedničke karakteristike :

1. robna konvertibilnost čini osnovu i klasične i savremene konvertibilnosti;2. oba koncepta konvertibilnosti označavaju valutnu stabilnost, tj. uvodjenje u

privredni mehanizam čvrstih pravila monetarne discipline;3. oba koncepta konvertibilnosti povezuju medjusobno nacionalne privrede, tj.

podrazumevaju uključenost nacionalne privrede u medjunarodne ekonomske odnose.

-Iz I od nabrojanih zajedničkih karakteristika, proizilazi da je formiranje tržišta roba i usluga conditio sine qua non ostvarivanja konvertibilnosti valute a iz ostalih proizilazi društveni i ekonomski značaj konvertibilnosti u savremenom svetu.

13. ZNAČAJ KONVERTIBILNOSTI

-Monetarna stabilnost , posmatrana relativno i dinamički, predstavlja osnovni uslov ekonomskog i društvenog razvoja, kako nacionalne privrede, tako i svih oblika međunarodnih ekonomskih odnosa. -Princip monetarne stabilnosti je eksplicitno izražen i u Statutu MMF. -Ovaj princip se institucionalizuje kroz formulaciju da je obaveza zemlje članice da: "vodi takvu ekonomsku i finansijsku politiku koja će podsticati stalan ekonomski rast uz razumnu stabilnost cena koja je u skladu sa datim okolnostima". -Konvertibilnost valute upravo obezbeđuje monetarnu stabilnost i u tome se sastoji njen najveći značaj.

20

-Klasična konvertibilnost je proizašla iz potrebe da se održi stabilnost vrednosti banknote kao novog monetarnog instrumenta kojim je prevazidjen ograničavajući karakter robnog novca na dalji ekonomski razvoj. -Od inicijalno pravnog koncepta kojim se limitirala prekomerna emisija banknota, konvertibilnost se pretvorila u ekonomski mehanizam koji je obezbedio da se prelaz sa robnog na papirni novac izvrši uz održavanje stabilnosti nacionalnih valuta. -Najznačajnija uloga mehanizma konvertibilnosti se sastoji u tome što se sa konvertibilnošću u privredni mehanizam unosi monetarna disciplina koja se, medjutim, na različite načine operacionalizuje kod raznih oblika konvertibilnosti. -Iako je konvertibilnost uvek predstavljala mehanizam koji obezbedjuje stabilnost valute, intenzitet te garancije se razlikuje kod klasične u odnosu na savremenu konvertibilnost.

- Klasična konvertibilnost je mnogo čvršće od savremene garantovala stabilnost valute .

-Klasična konvertibilnost je istovremeno održavala i unutrašnju i spoljnu vrednost nacionalne valute (jednaku kupovnoj moći zlata) i to direktnim uticajem na količinu novca u opticaju putem automatskog delovanja tržišta i uz veoma malo diskrecionih odluka monetarnih vlasti do 1914. godine . -Količina novca u opticaju je varirala, izazivajući inflacije i deflacije, ali je zato vrednost novca ostajala stabilnom. -Medjutim, inflacije i deflacije nisu dugo trajale jer je mehanizam konvertibilnosti, uz izvedeno iz njega pravilo o pokriću, pokretao ekonomski sistem da se vrati u ravnotežu. -Sve zemlje koje su prihvatile klasičnu konvertibilnost bile su međusobno ekonomski povezane po principu spojenih sudova, tako da je dolazilo do međunarodnog nivelisanja cena roba, novca i kapitala što je i ceo međunarodni ekonomski sistem vraćalo u ravnotežu. -Savremena konvertibilnost , tj. konvertibilnost papirnog standarda, ne garantuje tako čvrsto kao klasična, ni unutrašnju, ni spoljnu vrednost nacionalnih valuta. -Osnovni razlog leži u razlici izmedju robnog i papirnog novca . I. Dok robni novac nikad ne može da depresira u vrednosti ispod vrednosti same novčane robe, dotle papirni novac može i potpuno da izgubi vrednost , što je iskustvo sa papirnim valutama neprekidno ponavljalo. II: Razlog leži u većoj diskrecionoj moći monetarnih vlasti u vođenju monetarne politike kod savremene u odnosu na klasičnu konvertibilnost.

-Savremena konvertibilnost ne može čvrsto i direktno da garantuje vrednost nacionalnih valuta kao što je to činila klasična, ali ona to obezbedjuje indirektnim putem - povezivanjem između nacionalnih privreda u čemu se , inače i sastoji drugi veliki značaj konvertibilnosti .

-Pošto je spoljna vrednost valute , u bilo kom monetarnom standardu , direktan odraz njene unutrašnje vrednosti , na slobodnom deviznom tržištu će se jasno pokazati da li je valuta stabilna ili nije.

21

-Nacionalna valuta zemlje koja ima inflaciju veću nego u inostranstvu, u uslovima savremene konvertibilnosti beleži pad na deviznom tržištu i obrnuto - valuta raste na deviznom tržištu ukoliko ima manju inflaciju nego druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose. -Savremena konvertibilnost može indirektno da održava stabilnost nacionalne valute opomenama i informacijama koje šalje sa deviznog tržišta monetarnim vlastima. Korist : U tome što konvertibilnost povezuje zemlju u sistem svetske privrede i time je stavlja u poziciju da mora da posluje po svetskim standardima troškova i cena, preko čega se stvara privredna struktura u skladu sa komparativnim prednostima zemlje u međunarodnoj privredi. Rizici: Otvaranje međunarodnoj konkurenciji, međutim, nosi rizike od stvaranja platno-bilansne neravnoteže (deficita), pada proizvodnje, povećanja nezaposlenosti i nestabilnosti deviznog kursa neposredno po uvođenju konvertibilnosti.

Primer:-Na godišnjoj skupštini u Hong Kongu 1997. godine , Privremeni komitet MMF-a je usvojio tzv. Izjavu o liberalizaciji kretanja kapitala . -U izjavi se konstatuje da je liberalizacija kretanja kapitala postala jedan od osnovnih elemenata efikasnog međunarodnog monetarnog sistema, a pošto MMF u tom sistemu ima centralnu ulogu i skoro univerzalno članstvo, to Privremeni komitet smatra da je MMF prirodno kvalifikovan da učestvuje u regulisanju procesa liberalizacije kapitalnih transakcija. U tom smislu, Izjava poziva Izvršni odbor MMF-a da započne rad na novom amandmanu na Statut Fonda kojim bi se liberalizacija kapitalnih transakcija postavila kao jedan od ciljeva MMF-a, čime bi MMF dobio formalni mandat za regulisanje ovog procesa. Po preporuci iz Izjave, Izvršni odbor je započeo rad na predloženom amandmanu ali još uvek nije o njemu doneo konačnu odluku, tako da je i dalje na snazi dosadašnji koncept konvertibilnosti definisan za međunarodne tekuće tranakcije.

14. POJAM PLATNOG BILANSA

-Izraz platni bilans prvi je upotrebio britanski ekonomista Stuart u svom delu „An Inquiry into the Principles of Political Economy“ iz 1767. godine1. -Stuart spominje platni bilans govoreći o „ukupnoj masi recipročnih plaćanja“ između zemlje i inostranstva. -Od tog vremena do danas, koncepcija platnog bilansa doživela je velike izmene usled promena u međunarodnoj privredi i razvoja ekonomske teorije i statistike. -Može se reći da su se razvile dve koncepcije platnog bilansa :– klasična – savremena -Klasična koncepcija je uža i nastala je u liberalističkoj fazi kapitalizma. -Savremena koncepcija je šira i nastala je u fazi monopolističkog kapitalizma.Prema klasičnoj koncepciji:

1 Dr Milutun Ćirović, Teorija uravnoteženja platnog bilansa, Savremena administracija, 1980, Beograd, str. 11.

22

***Platni bilans pokazuje odnos izmedju plaćanja koja u toku određenog vremenskog perioda data zemlja vrši u korist inostranstva i plaćanja koja inostranstvo obavlja u korist date zemlje.****

-U vreme nastanka:ove koncepcije platnog bilansa nije se ni javljala potreba za razlikovanjem platnog bilansa od trgovinskog bilansa jer su se međunarodne trgovinske transakcije obavljale uglavnom uz istovremeno plaćanje u svetskom novcu. -Kreditni odnosi tada nisu bili tako razvijeni kao danas. -Razvojem međunarodnih kreditnih odnosa i unilateralnih transfera, klasična koncepcija platnog bilansa postala je isuviše uska za svrhe ekonomskih analiza odnosa jedne zemlje sa inostranstvom pa je došlo do metodološkog proširenja koncepcije platnog bilansa2.

-Danas: se platni bilans definiše kao sistematski dvostrani pregled (popis) svih ekonomskih transakcija obavljenih između rezidenata i nerezidenata u određenom vremenskom periodu – najčešće u jednoj godini, iako se u praksi prave platni bilansi i za manje vremenske periode.

*U platni bilans se beleže sve ekonomske transakcije koje su obavljene u toku jedne godine, bez obzira na to da li su u toku te godine izvršena i sva plaćanja za robu i usluge ili se ona odlažu za kasnije*

-Uvođenjem šireg koncepta platnog bilansa nije se u potpunosti izgubila upotreba užeg koncepta. -On je ostao u upotrebi ali pod nazivom „deviznog“ bilansa.

-Devizni bilans je zadržan kao oruđe ekonomske analize jer ima analitičku vrednost sa stanovišta formiranja deviznih kurseva, budući da predstavlja izvor efektivne i aktuelne ponude i potražnje deviza na deviznom tržištu.-Platni i devizni bilansi omogućavaju analizu ekonomskih odnosa jedne zemlje sa inostranstvom sa dva različita stanovišta, te samim tim čine ovu analizu sadržajnijom nego što bi ona bila kada bi se koristio samo jedan od njih.-Pored platnog i deviznog bilansa, u savremene ekonomske instrumente ulazi i ''obračunski'' bilans 3 . -Ovaj bilans pokazuje stanje ukupnih dugovanja i ukupnih potraživanja zemlje prema inostranstvu u određenom vremenskom trenutku. -Saldo obračunskog bilansa pokazuje da li je zemlja u dužničkoj ili poverilačkoj poziciji u odnosu na inostranstvo.-Obračunski bilans je osnovni izvor podataka za izračunavanje prosečnog godišnjeg opterećenja platnog bilansa po stavkama kamate i otplate zajmova u budućem vremenskom periodu.

2 Značaj unilateralnih transfera naročito raste posle drugog svetskog rata.3 Zbog nepostojeće unificirane medjunarodne metodologije obračunskog bilansa, u literaturi se on još naziva bilansom neto imovinske pozicije ili bilansom medjunarodne aktive i pasive. U metodologiji Narodne banke Jugoslavije ovaj bilans se prikazivao u vidu tabele koja je nosila naziv ‘’Zaduženje Jugoslavije u inostranstvu’’.

23

15. STRUKTURA PLATNOG BILANSA I VRSTE MEĐUNARODNIH TRANSAKCIJA

-Platni bilans- je konstruisan na principu dvojnog knjigovodstva pa je samim tim uvek uravnotežen. -Stoga se otvara pitanje otkrivanja stvarne ekonomske ravnoteže ili neravoteže platnog bilansa.-Prethodno pitanje se može rešiti samo posmatranjem jednog dela platnog bilansa, što se u teoriji naziva presecanje platnog bilansa. -Veličina neravnoteže platnog bilansa zavisiće onda od mesta na kome je izvršeno njegovo presecanje i od rasporeda transakcija iznad i ispod linije presecanja.

Primer:Pri analizi stanja platnog bilansa bivše države Jugoslavije nimalo nije svejedno da li će se radničke doznake naći ispod ili iznad linije presecanja jer su one predstavljale stavku velike vrednosti pa su zato mogle značajno uticati na veličinu vrednosti neravnoteže platnog bilansa. Rasporedjivanje ove stavke ispod ili iznad linije presecanja je nezavisno od izbora same koncepcije presecanja platnog bilansa već zavisi od načina definisanja unilateralnih transfera kojima pripadaju radničke doznake.

Ekonomske transakcije jedne zemlje dele se po različitim kriterijumima.

-Sa aspekta formiranja strukture platnog bilansa podela međunarodnih transakcja je : TEKUĆE i KAPITALNE.

-Za svrhe utvrđivanja neravnoteže platnog bilansa, transakcije se dele na: AUTONOMNE i KOMPENZATORNE.

-Prema statusu rezidenta u zemlji koja sastavlja bilans, bez obzira na status inostranog partnera, transakcije se dele na: PRIVATNE i ZVANIČNE.

-Međunarodne trasakcije se dele i na: UNILATERALNE i BILATERALNE.

-Podela na tekuće i kapitalne transakcije u osnovi polazi od vezanosti transakcije za tekući proces proizvodnje. -U tekuće transakcije spadaju sve one transakcije koje se odnose na tekuću privrednu aktivnost, tj. one transakcije koje su uzrokovane, posredno ili neposredno, tekućim procesom stvaranja društvenog proizvoda. -Kapitalne transakcije predstavljaju prenos već postojećeg društvenog proizvoda, u realnom ili novčanom obliku, između zemalja, tako da promena njihovog držaoca ne menja njihovu masu. -Pošto predstavljaju prenos kupovne snage iz jedne zemlje u drugu, kapitalne transakcije predstavljaju jednu vrstu transfera i to dvostranih (bilateralnih) transfera.

24

-Dvostrane transfere najčešće čine kapitalne transakcije kao što su krediti i direktne investicije.

-Definisanje kapitalnih transakcija kao dvostranih transfera je verovatno razlog da dr Milutin Ćirović, kada daje strukturu platnog bilansa, uopšte ne govori o ''kapitalnom bilansu'' već o ''bilansu transfera i monetarnog zlata'' kao drugom delu platnog bilansa4.

Dr Milutin Ćirović daje sledeću šemu platnog bilansa:

I TRGOVINSKI BILANS II BILANS TRANSFERA I MONETARNOG ZLATA

1. bilans robne razmene 1. bilans unilateralnih transfera2. bilans nerobne razmene 2. bilans kapitalnih transfera3. bilans dohotka u vezi sa 3. bilans monetarnog zlatameđunarodnim investicijama

-Polazeći od prethodne podele svih međunarodnih transakcija, platni bilans se sastoji iz tekućeg i kapitalnog podbilansa.

-U tekuće transakcije platnog bilansa spadaju trgovina robom i uslugama a u kapitalne transakcije spada međunarodno kretanje kapitala.

-Međutim, u međunarodnim ekonomskim odnosima se javlja i specifična vrsta transakcija – tzv. unilateralni ili jednostrani transferi.

-Unilateralni transferi su transakcije bez reciprociteta i nadoknade5. To su ekonomske transakcije između zemlje i inostranstva kod kojih se vrši transfer robe ili novca samo u jednom pravcu bez davanja ekvivalenta ili zasnivanja kreditnog odnosa. -Jednostrani transferi se mogu podeliti na privatne i zvanične. Kao najčešći oblici privatnih transfera javljaju se privatni pokloni, iseljeničke i radničke doznake. -Reparacije, obeštećenja (restitucije), državni pokloni i ekonomska pomoć spadaju u grupu zvaničnih transfera.Jednostrane transfere dr Sava Obradović takodje svrstava u kapitalni bilans. -Prvobina šema platnog bilansa koju je primenjivao MMF bila je dvojna i svrstavala je jednostrane transfere u tekuće transakcije. -MMF je promenio šemu platnog bilansa i umesto dvojne uveo trojnu podelu platnog bilansa koja je uključivala: 1. bilans roba i usluga 2. bilans transfera 3. kapitalni bilans

4 Dr Milutin Ćirović, op. cit., str. 13.5 Dr Sava Obradović, Uvod u analizu spoljne trgovine, Naučna knjiga, Beograd, 1962, str. 51.

25

-Nova, trojna podela se, međutim, kosila sa principima po kojima se sastavljaju ostali privredni bilansi. -Bez obzira na ovaj nedostatak, a uz neke nove modifikacije, MMF i danas primenjuje ovu šemu platnog bilansa koja je prikazana u Tabeli 1.

TABELA 1. ŠEMA PLATNOG BILANSA

MMF NBJA. Tekući račun C D A . Tekuće transakcije P R 1.Roba 1. Roba 2. Usluge 2. Usluge

-transport -turizam-putovanja -saobraćaj-ostale -ostale

3. Prihodi 3. Dohodak (kamate i ostalo) 4. Tekući transferi 4. Privatni transferi

-zvanični -doznake-privatni -neto kupovina efektivnog -ostali stranog novca

B . Kapitalni transferi B . Kapitalno-finansijske transakcije 1. Zvanični 1. Srednj. i dugoročni krediti 2. Ostali 2. Kratkoročni krediti

3. Diraktne investicije 4. Ostali priliv*

5. Ukupne devizne rezerve

C . Finansijski račun C. Greške i propusti 1.Portfolio investicije 2. Ostale investicije

D . Greške i propusti

E . Rezerve 1. Monetarno zlato 2. Specijalna prava vučenja 3. Rezervna pozicija MMF 4. Devizne rezerve-Iz ovog prikaza se uočava da je MMF izvršio klasifikaciju svih međunarodnih transakcija ne na tri već na pet grupa transakcija u svojoj standardizovanoj šemi platnog bilansa. -Standardizovana šema platnog bilansa MMF je predstavljala osnovu za formiranje šeme platnog bilansa Jugoslavije koja se, međutim, često menjala odstupajući u početku mnogo više nego poslednjih godina od metodologije MMF.

26

-U Tabeli 1 je prikazana šema platnog bilansa prema zvaničnoj metodologiji Narodne banke Jugoslavije (NBJ) za 2000. godinu.

Iz poređenja ove dve šeme u Tabeli 1 se, međutim, vidi da između njih postoje značajne razlike:

1.Glavna razlika se sastoji u tome što je MMF izdvojio kapitalne transfere u posebnu grupu transakcija (B) što nije slučaj sa metodologijom NBJ koja sve transfere i dalje svrstava u tekući deo platnog bilansa. 2.Druga razlika se sastoji u načinu klasifikovanja kapitalno-finansijskih transakcija. Ovu klasifikaciju je MMF izvršio polazeći od njihove ekonomske prirode (C) a NBJ polazeći, kako od njihove ročnosti, tako i od njihove prirode (B). 3.Između metodologija platnog bilansa MMF i NBJ postoji još jedna razlika koja je vredna spomena. MMF sve transakcije platnog bilansa registruje kao kreditne (credit) i debitne (debit) a NBJ kao prihodne i rashodne.

-Primena termina MMF-a je opravdanija jer se u većem delu tekućeg računa platnog bilansa uopšte ne radi o prihodima i rashodima već o fizičkom izvozu i uvozu robe i usluga kao i jednostranim transferima6.

-Kreditne stavke se odnose na transakcije koje utiču na sticanje kupovne moći zemlje u inostranstvu, tj. to su stavke koje formiraju devizni priliv zemlje. U kreditne stavke spadaju: - izvoz roba- izvoz usluga- jednostrani transferi (credit)- uvoz kapitala- rezerve (credit).

-Debitne stavke se odnose na transakcije koje smanjuju kupovnu moć zemlje u inostranstvu, tj. vode odlivu deviza.

U debitne stavke spadaju:- uvoz robe- uvoz usluga- jednostrani transferi (debit)- izvoz kapitala- rezerve (debit).

-Ako zemlja ima deficit platnog bilansa onda se on jednim delom može pokriti smanjenjem monetarnih rezervi7. -Smanjenje monetarnih rezervi se knjigovodstveno beleži kao kreditna stavka zato što kompenzira deficit platnog bilansa kao debitnu stavku.

6 Dr Dragoljub Stojanov, Medjunarodne finansije, Svjetlost, Sarajevo, 1982, str. 12.7

27

-U slučaju suficita platnog bilansa može doći do povećanja monetarnih rezervi što se registruje kao debitna stavka platnog bilansa jer kompenzira suficit platnog bilansa kao kreditnu stavku 8 . Monetarne rezerve danas čine: zlato, devize, specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod MMF. Do početka Prvog svetskog rata u monetarnim rezervama se nalazilo samo zlato.

___________________________________________________________7 U vreme zlatnog standarda je to bio izvoz zlata. Danas se deficit retko pokriva izvozom zlata.8U vreme zlatnog standarda je to bio uvoz zlata. Za vreme bretonvudskog monetarnog sistema, suficitne zemlje su uravnoteženje platnog bilansa uglavnom vršile povečanjem monetarnih rezervi.

16. NERAVNOTEŽA PLATNOG BILANSA

-Platni bilans je kao i svaki knjigovodstveni bilans uvek u ravnoteži. -Saldo tekućeg računa platnog bilansa uvek je jednak saldu kapitalnog računa. -Neravnotežu platnog bilansa je moguće otkriti posmatranjem samo jednog dela platnog bilansa, tj. jednog skupa transakcija.

***Britanski ekonomista Mead,je skup transakcija zemlje koji stvara neravnotežu u odnosima sa inostranstvom nazvao autonomnim međunarodnim transakcijama. To su one međunarodne transakcije koje nastaju spontano kao rezultat poslovanja privrednih subjekata, nezavisno od svih ostalih transakcija platnog bilansa.

-U ovu grupu transakcija spadaju: 1. najveći deo robne razmene i iseljeničkih doznaka2. reparacije3. restitucije4. privatni pokloni5. kao i sva kretanja kapitala komercijalne prirode.

-Ona grupa transakcija koja se preduzima upravo iz razloga što se kreditne i debitne stavke autonomnih transakcija nisu međusobno izravnale nazvana je-kompenzatornim ili izravnavajućim transakcijama platnog bilansa.

-Znači,neravnoteža patnog bilansa jdnaka je razlici ukupnih i kompenzatornih transakcija sa inostranstvom.

-U cilju preglednosti, stvaranje i izravnanje neravnoteže platnog bilansa se može prikazati šematski na sledeći način:

1. Trgovinski bilans2. Bilans autonomnih unilateralnih transfera3. Bilans autonomnih kapitalnih trasakcija

I NERAVNOTEŽA PLATNOG BILANSA

8

28

4. Bilans izravnavajućih unilateralnih transfera 5. Bilans izravnavajućih kapitalnih transakcija

6. Bilans monetarnih rezerviII IZRAVNAVANJE NERAVNOTEŽE PLATNOG BILANSA

-Mead-ova definicija neravnoteže platnog bilansa je sa teorijskog stanovišta besprekorna jer je ekonomsko-logički konzistentna ,ali je ona teško primenjiva u praksi zato što je veoma teško ex post oceniti da li je određena transakcija u momentu njenog izvršenja bila autonomna ili kompenzatorna. -Bez obzira na ovaj nedostatak praktične prirode, svi načini utvrđivanja neravnoteže platnog bilansa u osnovi predstavljaju pokušaj da se izdvoje transakcije koje stvaraju neravnotežu od onih koje je pokrivaju. -Građanski ekonomisti klasične škole su smatrali da se platni bilans izravnava kretanjem zlata kao svetskog novca. -Veličina uvoza ili izvoza zlata, kao jedinih kompenzatornih transakcija, bila je po klasičnoj koncepciji ujedno i veličina platno-bilansne neravnoteže. -To je bila pogrešna pretpostavka jer su i u vreme klasičnog kapitalizma pojedina kretanja, naročito kratkoročnog kapitala, bila kompenzatorna. -Od Velike ekonomske krize u savremenom kapitalizmu dolazi do veće državne intervencije u privredi, koja se, između ostalog, ogledala u tendenciji da se međunarodna kretanja kapitala i unilateralnih transfera stave pod državnu kontrolu. -Tako je vremenom sve veći deo međunarodnog kretanja kapitala i unilateralnih transfera dobijao karakter izravnavajućih transakcija9. -U meri u kojoj su kapitalne transakcije postajale kompenzatorne, u toj meri se neravnoteža platnog bilansa približavala neravnoteži trgovinskog bilansa. -Stoga se problem uravnoteženja platnog bilansa sveo na problem uravnoteženja trgovinskog bilansa.-Zbog toga što je u praksi dosta teško egzaktno razdvojiti autonomne od kompenzatornih transakcija, svaki metod utvrđivanja neravnoteže platnog bilansa je samo približan – predstavlja samo zataškavanje u odnosu na teorijsko rešenje.

-Polazeći od savremene koncepcije platnog bilansa, moguće je do neravnoteže platnog bilansa doći na više načina u zavisnosti od toga na kom mestu platnog bilansa se vrši njegovo presecanje.

-Presecanjem platnog bilansa dobijaju se dva podbilansa. -Transakcije podbilansa iznad linije presecanja smatraju se autonomnim transakcijama, tj. transakcijama koje stvaraju neranotežu platnog bilansa a transakcije podbilansa ispod linije presecanja kompenzatornim transakcijama.

9 U bretonvudskom monetarnom sistemu se kontrola kretanja kapitala institucionalizuje. U članu VI, odeljak 3, Statuta MMF, predvidja se da: ‘’članice mogu vršiti kontrolu koja je neophodna da bi se regulisalo medjunarodno kretanje kapitala (Articles of Agreement, IMF, Washington D.C., 1978, str. 26.)

29

-Najčešće se primenjuju tri načina presecanja, tj. tri koncepta neravnoteže platnog bilansa. -To su: * koncepti tekućeg bilansa, * baznog bilansa i * bilansa monetarnih rezervi.

-Koncept tekućeg bilansa se najviše upotrebljava. Kod ovog koncepta se iznad linije presecanja nalaze trgovinski bilans, bilans usluga i unilateralnih transfera a ispod linije presecanja nalaze se sve kapitalne transakcije. Ovaj koncept neravnoteže platnog bilansa odgovara podeli svih tansakcija platnog bilansa na tekuće i kapitalne. -Značaj ovog presecanja platnog bilansa leži u tome što je ravnoteža tekućeg računa ona ravnoteža koju na dugi rok svaka zemlja mora obezbediti10. -To je jedini oblik ravnoteže koji se održava bez narušavanja dužničko-poverilačkog položaja zemlje jer se u tekućem bilansu evidentiraju i svi jednostrani transferi koji zajedno sa saldom roba i usluga utiču na formiranje ukupno raspoloživih sredstava za zadovoljavanje tekućih potreba zemlje. -Zbog ovakvog svog karaktera, tekući blans se upotrebljava kod ispitivanja dugoročne ravnoteže platnog bilansa.

-Prema konceptu baznog ili osnovnog bilansa, transakcije iznad linije presecanja obuhvataju trgovinski bilans, bilans usluga, unilateralnih transfera i dugoročnog kapitala. -U konceptu baznog bilansa kompenzatorne su samo transakcije kratkoročnog kapitala i monetarnih rezervi. -Kretanja kratkoročnog kapitala se smatraju kompenzatornim zato što se pretpostavlja da se delimično ponašaju u skladu sa pravilima automatskog mehanizma, a delom što su pod uticajem monetarne politike11.

-U okviru koncepta monetarnih rezervi, ispod linije presecanja se kao kompenzatorne transakcije nalaze samo monetarne rezerve. -Kao što je već bilo rečeno, ovaj koncept neravnoteže platnog bilansa su zastupali građanski ekonomisti klasične škole. -U savremenim uslovima koncept monetarnih rezervi je podesan uglavnom za ocenu stanja platnog bilansa razvijenih zemalja. -Ovaj koncept je podesan još i sa aspekta ispitivanja neravnoteže u kratkom roku jer su u kratkom roku kretanja monetarnih rezervi osnovni indikator neravnoteže platnog bilansa.

-Svi navedeni koncepti utvrdjivanja neravnoteže platnog bilansa se formiraju na osnovu statističkih podataka o stvarno izvršenim međunarodnim transakcijama.-Presecanjem platnog bilansa ma gde u bilansu dobija se stvarna neravnoteža eksternog računa. -Ako jedna zemlja primenjuje jaku administrazivnu zaštitu svoje privrede primenom trgovinskih i deviznih ograničenja, onda faktički registrovan deficit ili suficit ne predstavlja realnu veličinu platnobilansne neravnoteže.

10 Dr Oskar Kovač, op. cit., str. 60.11 op. cit.

30

-U tom slučaju se onda može reći da postoji razlika između stvarne i potencijalne neravnoteže platnog bilansa. -Praksa češće polazi od stvarne neravnoteže kao teorijsko-metodološke osnove u utvrđivanju neravnoteže i vođenju politike platnog bilansa.

17. AUTOMATSKI MEHANIZAM URAVNOTEŽENJA PLATNOG BILANSA

-Uravnoteženje platnog bilansa se sprovodi automatski ili politikom platnog bilansa kao svesnim preduzimanjem mera ekonomske politike u cilju otklanjanja platno-bilansne neravnoteže.-Automatsko uravnoteženje platnog bilansa se odvija putem tržišnog usklađivanja makroekonomskih varijabli. To je samogenerirajući proces koji se aktivira pod impulsom eksterne neravnoteže i kroz mehanizam međusobnog dejstva eksterne i interne ravnoteže preko novčane mase, dovodi do uspostavljanja nove opšte ravnoteže. -U ovom se mehanizmu spoljna neravnoteža otklanja putem direktnih i momentalnih unutrašnjih prilagodjavanja cena, dohotka i zaposlenosti. -Vremensko smenjivanje suficita i deficita prouzrokuje oscilacije cena, dohotka i zaposlenosti tj. prouzrokuje unutrašnju nestabilnost. -Stoga se može reći da kod automatskog mehanizma uravnoteženja platnog bilansa postoji diktat, tj. primat spoljne nad unutrašnjom ravnotežom.-Uravnoteženje platnog bilansa automatskim putem vršilo se u klasičnom kapitalizmu čistog i zlatno-polužnog standarda. -Kada je žrtvovanje unutrašnje ravnoteže postalo ekonomski i politički preskupo, uravnoteženje platnog bilansa je postalo predmet autonomne ekonomske politike. -Pojavom državne intervencije u privredi, od vremena Velike ekonomske krize, automatski mehanizam uravnoteženja je suspendovan politikom platnog bilansa. -Umesto samogenerirajućim tržišnim snagama, uravnoteženje se od tada sprovodi uglavnom instrumentima finansijske i spoljnotrgovinske politike.

-Teorijski posmatrano-automatsko prilagođavanje platnog bilansa je model od koga polazi svaka politika platnog bilansa.

-U praksi-sve poluge automatskog mehanizma prilagođavanja nisu u potpunosti ukinute politikom platnog bilansa. One su uvek potencijalno u dejstvu i čak čine nosioce platno-bilansnih mera. Otuda potiče i značaj proučavanja automatskog mehanizma.

-Osim toga, potpuno razumevanje savremenog monetarnog sistema nije moguće bez poznavanja automatskog mehanizma zlatnog standarda koji predstavlja njegovu predistoriju.

18. POLITIKA PLATNOG BILANSA

-Politika platnog bilansa je sastavni deo ekonomske politike jedne zemlje sa zadatkom da održava ravnotežu platnog bilansa polazeći od prioritetnih nacionalnih ciljeva. -To su, po pravilu:

31

* ekonomski rast, * puna zaposlenost i * relativna unutrašnja stabilnost.-Sukob između eksterne i interne stabilnosti došao je do izražaja već u vreme zlatnog standarda usled čega su zemlje postepeno napuštale ''pravila igre'' i time potkopavale automatizam uravnoteženja platnog bilansa. ***Sama Engleska banka je počela da izbegava upotrebu eskontne stope u cilju uravnoteženja platnog bilansa ako bi procenila da će to imati negativne efekte na domaćem kreditnom tržištu a sve zemlje su sve češće neutralisale monetarna dejstva platnog bilansa operacijama na otvorenom tržištu.****-Zajedno sa povećanjem rigidnosti cena i nadnica, Ragnar Nurkse je praksu neutralizacije platnog bilansa označio kao drugi bitan uzrok kraha zlatnog standarda12. -Onoga trenutka kada se svesno prekine inflatorno i deflatorno dejstvo platno-bilansne neravnoteže, u cilju održavanja unutrašnje ravnoteže ili rasta, prekida se osnovna poluga koja pokreće sistem da se ponovo vrati u ravnotežu. -Neutralizacijom platnog bilansa ukida se platno-bilansna disciplina i uvodi kontrola platnog bilansa koja diskrecionim odlukama nosilaca ekonomske politike sprečava neželjene unutrašnje efekte platnog bilansa.-Svi metodi politike uravnoteženja platnog bilansa mogu se podeliti na: * metode finansiranja * metode prilagodjavanja platnog bilansa13. -Ono po čemu se finansiranje i prilagodjavanje međusobno bitno razlikuju jeste što svako prilagođavanje u krajnjoj konzekvenci zahteva određenu realokaciju resursa u nacionalnoj privredi, promene u strukturi proizvodnje, izmene u strukturi izvoza i uvoza, dok finansiranje predstavlja u izvesnom smislu odlaganje stvarnog prilagođavanja do koga će doći ranije u slučaju kratkoročnih neravnoteža ili kasnije tokom razvoja i strukturne transformacije nacionalne privrede.-U slučaju deficita platnog bilansa nosiocima ekonomske politike stoje na raspolaganju sledeći metodi za uravnoteženje platnog bilansa:

I Finansiranje 1. vlastite monetarne rezerve (smanjenje)2. zaduživanje u inostranstvu

II Prilagođavanje 3. deflacija (restriktivnom finansijskom Politikom) 4. devalvacija

5.spoljnotrgovinska i devizna kontrola (ograničenja uvoza i stimulisanje izvoza roba i usluga, ograničenja raspolaganja devizama itd.)

-Ako zemlja ima suficit platnog bilansa mogu se koristiti sledeći metodi uravnoteženja:

I Finansiranje 1. vlastite monetarne rezerve (povećanje)2. izvoz kapitala u inostranstvo

II Prilagođavanje 3. inflacija (ekspanzivnom finansijskom Politikom)

12 Ragnar Nurkse, International Currency Experience, Geneve, League of Nations, 1944, sttr. 66-68.13 Klasifikacija prema dr Dragoljubu Stojanovu. (op. cit., str. 42)

32

4. revalvacija 5. liberalizacija spoljnotrgovinskog i deviznog režima

-Za koji će se ''mix'' metoda uravnoteženja platnog bilansa odlučiti ekonomska vlast zavisi od sledećih faktora:

- interne ekonomske situacije (nezaposlenost i privredni rast, na primer, isključuju deflaciju)

- definisanja uzroka neravnoteže platnog bilansa,- raspoloživosti izvora finansiranja,- odnosa troškova finansiranja i troškova prilagodjavanja,- hitnosti korekcije platnog bilansa,- reakcije međunarodnih institucija kao što su MMF ili WTO, jer se upotreba

određenih metoda uravnoteženja nalazi pod njihovom kontrolom. (Na primer: do 1971. godine, promene deviznog kursa su bile isključene iz arsenala mera za uravnoteženje platnog bilansa jer je na snazi bio sistem fiksnih deviznih kurseva. Devalvacija je bila moguća jedino uz saglasnost MMF-a u slučaju tzv. fundamentalne neravnoteže platnog bilansa).

-Privredni razvoj zemalja u razvoju posle Drugog svetskog rata bio je razlog da su ove zemlje preferirale finansiranje, tj. zaduživanje u inostranstvu, kao metod uravnoteženja deficita platnog bilansa u odnosu na prilagođavanje. -Deficit platnog bilansa je na taj način kod ovih zemalja postao dopunski faktor privrednog razvoja i to je bila velika prednost koja se obezbeđivala primenom ovog, tzv. bezbolnog, metoda uravnoteženja deficita platnog bilansa.

-Zemlje u razvoju koje nisu uspele da efikasno koriste inostranu akumulaciju probile su tolerantan stepen zaduženosti i zapale su u dužničku krizu. -Na taj način je deficit platnog bilansa od dopunskog, postao ograničavajući faktor privrednog razvoja.- U takvim uslovima više se nije postavljala dilema finansiranje ili prilagođavanje jer je prilagođavanje postalo imperativ.

-Polazeći od teorije apsorpcije (Absorbtion approach), prema kojoj je neravnoteža platnog bilansa posledica nejednakosti domaće proizvodnje i apsorpcije, može se izvršiti podela metoda prilagođavanja platnog bilansa na politiku promene izdataka, koju čine inflacija i deflacije, i na politiku skretanja izdataka koja obuhvata promene deviznog kursa i mere spoljnotrgovinskog i deviznog režima.-Politika promene izdataka se ostvaruje primenom ekspanzivne i restriktivne finansijske politike14. -U situaciji deficita platnog bilansa (koji je po teoriji apsorpcije nastao zbog viška apsorpcije nad domaćom proizvodnjom), primenjuje se restriktivna finansijska politika koja smanjuje potrošnju u privredi i svodi je u granice raspoloživog dohotka, tj. proizvodnje.

14

33

-Ekspanzivnom finansijskom politikom se u situaciji suficita platnog bilansa povećava agregatna tražnja i potrošnja čime se eliminiše višak proizvodnje nad apsorpcijom i platni bilans vraća u ravnotežu.-Politikom skretanja izdataka vrši se pre svega skretanje agregatne tražnje sa inostranog na domaće tržište i obrnuto, pa se ova politika može zato nazvati i redistributivnom politikom uravnoteženja platnog bilansa. -Revalvacija i liberalizacija spoljnotrgovinskog režima usmeravaju domaću tražnju na inostrano tržište eliminišući suficit platnog bilansa podsticanjem uvoza. -Devalvacija i uvođenje administrativne zaštite skreću domaću tražnju na nacionalno tržište u cilju uravnoteženja deficita platnog bilansa.-Devalvacija i povećanje administrativne zaštite mogu otkloniti deficit platnog bilansa bez restriktivne finansijske politike samo u situaciji nezaposlenosti i postojanja viškova slobodnih kapaciteta. -Pri punom korišćenju kapaciteta i punoj zaposlenosti smanjenje uvoza nastalo primenom politike skretanja izdataka pokreće inflatorne impulse ukoliko se paralelno ne primenjuje kontrakcija tražnje restriktivnom finansijskom politikom. -U situaciji suficita platnog bilansa, da ne bi redistributivna politika (revalvacija i liberalizacija uvoza) dovela do nezaposlenosti, mora se upotrebiti i ekspanzivna finansijska politika.-Monetarna politika je podesnija za uravnoteženje platnog bilansa jer ostvaruje dvostruko dejstvo na platni bilans: * preko regulisanja agregatne tražnje * preko kamatne stope

_____________________________________________________________________14 Pod finansijskom politikom se podrazumeva fiskalna i monetarna politika koje u papirnom standardu vrše kontrolu nad novčanom masom i agregatnom tražnjom i na taj način nad ukupnom domaćom potrošnjom, tj. izdacima.

19.EVOLUCIJA BILANSA PLAĆANJA ZEMLJE U RAZVOJU (Kindleberger)

-Cilj analize platnog bilansa je ispitivanje dugoročnog aspekta platnog bilansa Jugoslavije.-Odnos međuzavisnosti privrednog razvoja i platnog bilansa izložen je u Kondlebergerovoj šemi ekularne evolucije platnog bilansa:

STADIJUM RAZVOJA TEKUĆI RAČUN P.B. OBRAČUNSKI BILANS I Deficit Mlađi dužnik II Deficit Zreo dužnik III Uravnotežen Mlađi poverilac IV Suficit Zreo poverilac-Šema ilustruje evoluciju platnog bilansa na osnovu evolucije tekućeg računa platnog bilansa zemlje koja je ušla u proces privrednog razvoja. -Predstavlja proces transformacije privredne strukture, zahteva ogromna sredstva.

34

-U I stadijumu ekonomskog razvoja javlja se deficit tekućeg računa platnog bilansa koji popunjava akumulacioni jaz (deficit tekućeg računa se finansira prilivom kapitala iz inostranstva). -Zemlja se javlja kao dužnik inostranstvu ‚‚mlađi dužnik‚‚. -U višim fazama razvoja, porast domaće proizvodnje omogućava ekspanziju izvoza, što dovodi do smanjivanja deficita tekućeg računa i njegovog prelaska u suficit.

-Kretanja iz deficita ka suficitu obezbeđuju razduživanja zemlje, i ona od međunarodnog dužnika, preko faze ‚‚zrelog poverioca‚‚ postaje međunarodni poverilac. -Deficit koji nastaje kao posledica strukturnih transformacija privrede zove se strukturni deficit (redovni pratilac započinjanja privrednog razvoja).-Evolucija platnog bilansa SAD-a (Paul Samuelson) – faza ‚‚mlađeg dužnika‚‚ u SAD-u je trajala 90 godina (1775-1865), a faza ‚‚zrelog dužnika‚‚ 40 godina (1873-1914). Posle I svetskog rata SAD su postale poverilačka zemlja.-Vremensko trajanje strukturnog deficita zavisi od načina uravnoteženja. -U periodu zlatnog standarda, automatizam tržišnog načina uravnoteženja nije dozvoljavao dugotrajne deficite, bio je onemogućen uvođenjem protekcionizma.

Primer: SAD su tokom i posle Građanskog rata zavele visoke uvozne carine. Prosečna carinska stopa je početkom rata bila 19%, a 1864g 47%. Visokim carinama je onemogućen uvoz iz Engleske, čime je američka industrija dobila podsticaj za razvoj.Protekcionizam je najvažniji faktor ‚‚zlatnog perioda američkog kapitalizma‚‚, koji je trajao do I svetkog rata.Koncept platnobilansnog uravnoteženja 1946-1972, predviđao je da se strukturni deficit zemalja u razvoju finansira izvozom dugoročnog kapitala iz razvijenih zemalja. Zemljama u razvoju stajale su na raspolaganju devizne rezerve, sredstva MMF-a u kratkom roku, devalvacija i korišćenje deviznih ograničenja.Posle perioda od 1972-1976, MMF je zaključio da zemlje u razvoju previše koriste finansiranje strukturnih deficita, koje je dovelo do produživanja njihovog trajanja, i proširio koncept platnobilansnog uravnoteženja strategijom ‚‚prilagođavanja uz rast‚‚ koji zemljama ostavlja prostor za strukturne promene privrede, pod uslovom da se smanji deficitno finansiranje investicija, spoljnotrgovinska zaštita, devizna ograničenja i kontrola cena.MMF je uveo niz novih finansijskih mehanizama ‚‚olakšica‚‚ (facilites) za zemlje u razvoju.

20. EVOLUCIJA TEKUĆEG RAČUNA PLATNOG BILANSA JUGOSLAVIJE 1946-1989. godine

Razvoj tekućeg računa se posmatra u 3 perioda:

35

I od 1946 – 1972II od 1973 – 1982III od 1983 – 1989-Evolucija tekućeg računa polazi od promena u kretanju salda tekućeg računa, velikih promena ekonomskog sistema YU i promena u međunarodnom monetarnom i finansijskom sistemu.

-U celom ispitivanom periodu od 1943 godine, privredni razvoj Jugoslavije bio je praćen stalnim deficitom tekućeg računa, izuzev 1972 i 1973, kada su se pojavili mali suficiti. -Najveći deficit je zabeležen 1979. u visini od 4,4 mlrd $, a najmanji 1965. u visini od 15 miliona $.-U kretanju deficita, vidi se da deficit naglo raste posle 1973. a da se od 1982. smanjuje.-Ukupan deficit u II periodu se povećao za gotovo 5 puta u odnosu na I period. -Robni deficit je u I periodu osnovni generator stvaranja tekućeg deficita, i on je pokrivan suficitima bilansa usluga (iznosio je 167%).-U II periodu učešće robnog deficita se smanjuje na 87%, ali i dalje predstavlja osnovni uzrok tekućeg deficita. -U III periodu se smanjuje ukupan deficit u odnosu na prethodni period (što je delimično rezultat i manjeg broja godina trajanja ovog perioda), ali prosečan deficit se povećava. -Robni deficit u ovom periodu nije više bio osnovni uzrok stvaranja tekućeg deficita (iznosio je svega 10%).-Prihodi od investicija su preuzeli stvaranje tekućeg deficita. -Bilans prihoda od investicija prikazuje jedino kreditne i debitne stavke kamata, jer u ekonomskim odnosima sa inostranstvom nije bilo direktnih investicija. -Plaćanje kamata stranim poveriocima bio je osnovni generator tekućeg deficita od 1983-1989.-Posle 1980, Jugoslavija je počela da ulazi u fazu „zrelog dužnika“, što je ostvarila stagnacijom i padom, a ne njegovim rastom, što ne predstavlja normalan način prelaska u višu fazu razvoja PB, tj. dužničkog ciklusa.-Nagli rast izvoza u 1988, nastao je prevashodno zbog forsiranja izvoza po svaku cenu. -Usled velike tražnje za devizama, privreda je bila prinuđena da forsiranjem izvoza ostvaruje devize za neophodan uvoz kako bi nastavila redovnu proizvodnju.-Istraživanja od 1957 do 1971 pokazuju da su glavni uzroci tekućeg deficita bila metalna, hemijska, tekstilna industrija, energetika i crna metalurgija.-Drugo istraživanje pokazalo je da su upravo ove pasivne spoljnotrgovinske grane (uz elektroindustriju) razvijane natprosečnim tempom rasta, koji je forsiran ekonomskom politikom. -Iz svega navedenog proizilazi da Jugoslavija u procesu privrednog razvoja nije uspela da ostvari privrednu strukturu sa granama koje bi bile konkurentne, i ostvari normalan prelaz iz faze mladog u fazu zrelog dužnika.

21. METODI URAVNOTEŽENJA TEKUĆEG DEFICITA JUGOSLAVIJE

36

U početku je Jugoslavija primenjivala sve metode koje je MMF koncipirao (a koji su se stalno razvijali), a to su bila spoljnotrgovinska i devizna ograničenja, devalvacija dinara i finansiranje kroz devizne rezerve, inostrane kredite i sredstva MMF-a.Od 1976. MMF je otpočeo sa programima strukturnog prilagođavanja koji su sadržali osim mera finansijske i monetarne politike i mere iz oblasti politike cena, nadnica i investicija kojima se podsticala realokacija proizvodnih resursa. Svi stend baj aranžmani koje je Jugoslavija imala u periodu od 1979 ’ 1989 sadržali su mere strukturnog prilagođavanja predviđene Fondovim konceptom.Jugoslavija je započela razvoj posle II svetskog rata klasičnim konceptom uvozno-supstitutivne industrijalizacije, pa je u početku primenjivala oštra spoljnotrgovinska (izlaze van okvira regulisanja MMF-a) i devizna ograničenja (regulisana su statutom MMF-a, član 14).MMF je insistirao na smanjivanju i uklanjanju deviznih ograničenja, a zemljama je preporučeno i smanjenje spoljnotrgovinskog ograničenja.Jugoslavija je devizna ograničenja zadržala sve do 1990.kada je prvi put posle II svetskog rata korišćena konvertibilnost kao instrument ekonomske politike.Spoljnotrgovinska ograničenja su do 1952. imala oblik državnog monopola spoljne trgovine, koji je te godine ukunut, ali je zamenjen raznim instrumentima zaštite – carinama, dozvolama, uvoznim i izvoznim koeficijentima, pa do izvoznih stimulacija.Zaštita je bila selektivna.

1. DEVALVACIJE DINARA – U periodu od jula 1973. kada je došlo do uvođenja sistema fleksibilnog DK, MMF je odobrio Jugoslaviji čak 5 promena DK koje se smatraju zvaničnim devalvacijama dinara, ali pored ovih zvaničnih, Jugoslavija je internim propisima sprovodila i devalvacije koje nisu bile registrovane kod MMF-a (iz 1954 i 1961) – nezvanične devalvacije.

Jugoslavija je spadala u zemlje koje su u vreme opšteg režima fiksnog DK do 1973. veoma često vršile devalvacije. Međutim, iako su bile česte i visoke, devalvacije očigledno nisu imale gotovo nikakvo dejstvo kao metod uravnoteženja PB, zbog inflacije i visoke uvozne zavisnosti Jugoslovenske privrede.2. FINANSIRANJE TEKUĆEG DEFICITA JUGOSLAVIJE

Finansiranje deficita PB može se vršiti iz raznih izvora:1) iz deviznih rezervi2) putem jednostranih transfera3) prilivom kapitala iz inostranstva (direktnim investicijama, zaduživanjem po osnovu kredita).

Korišćenje deviznih rezervi ima prednost u odnosu na korišćenje inostranog kapitala jer ne stvara spoljnu zaduženost zemlje.

22. DEFINICIJA I FAKTORI DEVIZNOG KURSA

37

-Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu naziva se DEVIZNIM KURSOM.-Od deviznog kursa treba razlikovati DEVIZNI (VALUTNI) PARITET-koji predstavlja zvanično utvrđenu vrednost nacionalnog novca izraženu u nekom šire prihvaćenom imenitelju.-U normalnim uslovima devizni kurs se kreće oko deviznog pariteta.-Devizni kurs uspostavlja vezu između NIVOA CENA u zemlji i inostranstvu.-Pomoću njega se inostrane cene preračunavaju u nacionalnu valutu,a domaće cene iskazuju u devizama.-Tako da,se proizvodi u zemlji čija je cena niža-mogu izvoziti,a proizvodi iz inostranstva koji su jeftiniji-mogu uvoziti.

-U vreme ČISTOG ZLATNOG STANDARDA,kada su u prometu bile novčanice sa pokrićem u zlatu,devizni kurs je bio određen kovničkom stopom,koja je govorila koliko je zlata sadržano u jedinici nacionalnog novca.-Poređenjem sadržaja zlata u jednoj i drugoj valuti,dobijamo DEVIZNI PARITET.-Devizni kurs je mogao da se kreće samo u okviru oko deviznog pariteta-u granicama između gornje i donje zlatne tačke tj. uvoza i izvoza zlata.-Ako bi kurs neke valute porastao iznad gornje zlatne tačke,rentabilnije bi bilo da se plaćanje inostranstvu izvrši izvozom zlata nego da se po tom kursu pribavlja strana valuta.-Ta gornja zlatna tačka određena je troškovima prenosa zlata do zemlje gde treba izmiriti obaveze.-U ovakvim uslovima devizni kurs nije mogao da mnogo odstupi od deviznog pariteta.-Napuštanjem zlatnog standarda nestalo je čvrste osnove za određivanje deviznog kursa.-Ima više teorija koje pokušavaju da identifikuju faktore od kojih zavisi visina deviznog kursa:

I TEORIJA PARITETA KUPOVNE SNAGE

-Devizni kurs se uspostavlja na onom nivou na kojem se IZJEDNAČAVA kupovna moć u zemlji i inostranstvu.-Strane valute su potrebne zato što omogućavaju kupovinu roba i usluga u inostranstvu.-Ukoliko pribavljanjem strane valute,možemo kupiti više robe nego na domaćem tržištu za domaću valutu,onda se povećava tražnja strane valute i ponuda domaće.-Cena strane valute će rasti do onog nivoa na kojem će se uspostaviti paritet kupovne moći u zemlji i inostranstvu.Prema ovoj teoriji,devizni kurs se menja u skladu sa relativnim promenama cena,tako da se ova teorija naziva i TEORIJOM INFLACIJE.

II PLATNOBILANSNA TEORIJA

38

Prema ovoj teoriji devizni kurs se formira pod uticajem odnosa PONUDE i TRAŽNJE.Ponuda i tražnja deviza manifestuje se u vidu priliva i odliva deviza.-DEFICIT P.B.-DOLAZI DO NESKLADA IZMEĐU PONUDE I TRAŽNJE DEVIZA;TRAŽNJA JE VEĆA,PA ĆE DEVIZNI KURS RASTI.

-Rast deviznog kursa vodiće smanjenju tražnje deviza i povećanju ponude,što dovodi do otklonjanja deficita i uravnoteženje platnog bilansa zemlje.

III TEORIJA O PARITETU KAMATNIH STOPA

Ponuda i tražnja deviza ne moraju poticati samo od izvoza i uvoza robe i usluga,već i od pretvaranja FINANSIJSKIH FONDOVA iz jedne valute u drugu.-Vlasnici finasijskih srdstava nastoje da ih plasiraju uz što veću kamatu.-Ukoliko je kamatna stopa u inostranstvu veća nego u zemlji,povećaće se interes da se fondovi pretvore u devize kako bi se ostvario veći prihod.-Tada dolazi do:1. Porasta tražnje deviza 2. Rasta deviznog kursa3. Odliva finansijskih sredstava u inostranstvo-Bekstvo fondova u inostranstvo nameće potrebu da se kamatna stopa u zemlji poveća,čime se uspostavlja paritet kamatnih stopa.-Nema sumnje da razlike u kamatnim stopama utiču na ponudu i tražnju deviza,a time i na devizni kurs.-Ali ova teorija ne može samostalno da objasni način formiranja deviznog kursa,tako da ovu teoriju možemo tretirati kao dopunu teorije o paritetu kupovne snage.

23. FUNKCIJE DEVIZNOG KURSA

I-Ima alokativnu funkciju-uz pomoć deviznog kursa mogu se domaće cene preračunati u stranu valutu i uporediti.-Ako je jedan broj cena u zemlji viši od stranih cena,to pokazuje da te delatnosti nisu konkurentne.-Upoređivanje cena ukazuje na proizvode koji su jeftiniji pa se stoga mogu izvoziti.***Alokativna funkcija deviznog kursa će biti efikasna pod uslovom da je devizni kurs realan.****-U slučaju precenjenosti ili potcenjenosti država će formirati privrednu strukturu koja ne odgovara realnom stanju.

II-Funkcija instrumenta uravnoteženja platnog bilansa-posle II Svetskog rata sve cene su postale instrument ekonomske politike.-Država se mešala u formiranje cena na tržištu. Primer: - dugotrajni DEFICIT-znak da privreda mora da se restruktuira;jedna od mera je DEVALVACIJA.

- u situaciji SUFICITA-REVALVACIJA1.)DEVALVACIJA - stimuliše izvoz-cene konkurentnije

39

2.)REVALVACIJA – sprovode vlasti jer predstavljaju da će ta mera da destimuliše izvoz;to stimuliše uvoz i tako se platni bilans dovodi u ravnotežu.

Da bi bio efikasan u otklanjanju neravnoteža platnog bilansa,mora postojati ELASTIČNOST PONUDE i TRAŽNJE DEVIZA na promene deviznog kursa.-Elastičnost može biti veća (>),jednaka (=),manja (<) od 1.-Kada je elastičnost = 1 postoji proporcionalna promena zavisno promenljive (u ovom slučaju je to ponuda i tražnja deviznog kursa) od nezavisno promenljive (devizni kurs).

24. REALNI DEVIZNI KURS

-Realan je onaj kurs koji izjednačava opšti nivo cena u zemlji,sa opštim nivoom cena u inostranstvu,koji obezbeđuje paritet kupovne moći.-Zbog različitih struktura cena u pojedinim zemljama,cene pojedinih proizvoda NEĆE BITI IZJEDNAČENE.Primer:U jednoj industrijskoj zemlji cene televizora će biti 2x veće od cene tone pšenice,dok će u poljoprivrednoj zemlji televizor biti 4x skuplji.Ove razlike su rezultatrazličitih uslova za proizvodnju dobara-to su manifestacije komparativne prednosti.Pri realnom deviznom kursu proizvodi čija je cena u zemlji relativno niža moći će rentabilno da se izvoze,a uvoziće se proizvodi čija je cena viša u zemlji nego u inostranstvu.

I -ako se duže vreme sprovodi politika PRECENJENOSTI domaće valute:1. Uvoz raste2. Izvoz je destimulisan3. Potencionalno povećana zaduženost4.Precenjena valuta daje pogrešne informacije o alokaciji resursa;stvara se privredna struktura koja je neracionalna-zbog 1 i 2 razloga valuta će uticati na deficit platnog bilansa

II-POTCENJENOST valute:1.Uvoz opada (zbog visoke cene deviza)2.Izvoz raste sa dva aspekta -konkurentnost raste -stimuliše izvoz(za devize se dobija više domaće valute)-izvoz nekih grana ne bi postojao da je realan devizni kurs3.SUFICIT PLATNOG BILANSA4.ALOKACIJA RESURSA-zbog toga što uvoz opada,dolazi do supstitucije uvoza domaćom proizvodnjom,i tamo gde bi proizvodi iz uvoza bili jeftiniji od domaćih (u normalnoj situaciji) i to je blago inflatorno dejstvo.-zbog 1 i 2 razloga valuta deluje blago inflatorno na domaću privredu.

25. RAVNOTEŽNI DEVIZNI KURS

40

DEFINICIJA:Devizni kurs pri kojem se obezbeđuje uravnoteženost platnog bilansa tj. uravnoteženje ponude i tražnje deviza,je RAVNOTEŽNI DEVIZNI KURS.-To je onaj devizni kurs koji obezbeđuje ravnotežu platnog bilansa 1. U dužem vremenskom peridu2. Uz očuvanje unutrašnje ravnoteže3. Bez abnormalnih trgovinskih i deviznih ograničenja

1. Nurkse kaže da je ravnotežni devizni kurs onaj devizni kurs koji obezbeđuje da platni bilans zemlje bude uravnotežen u okviru perioda koji obuhvata jedan privredni ciklus.On smatra da treba uzeti period od 5-10 godina.Ali Ellsworth smatra da je taj period suviše dug,on je za kraći vremenski period,2-3 godine.

2. Ne može se nazvati ravnotežnim onaj devizni kurs koji obezbeđuje ravnotežni platni bilans a dovodi do unutrašnje neravnoteže:stagnacije,pada proizvodnje,nezaposlenosti,inflacije i privredne nestabilnosti.Prošla su vremena kad je unutrašnja ravnoteža mogla biti podređena očuvanju eksterne ravnoteže-RAVNOTEŽNOG PLATNOG BILANSA.

3. Visokim carinama,robnim kontigentom,deviznim kvotama,dozvolama,subvencijama može se smanjivati tražnja i stimulisati ponuda deviza.Devizni kurs koji u takvim uslovima pravi ravnotežu platnog bilansa nije pravi ravnotežni kurs.

RAVNOTEŽNI KURS time što održava platni bilans u ravnoteži ne bi trebalo da dovede do promena u nivou monetarnih rezervi i stepenu spoljne zaduženosti.Svrha monetarnih rezervi jeste da se njihovim korišćenjem obezbeđuje usklađivanje ponuda i tražnja deviza u određenom vremenskom periodu.

-U normalnim uslovima realan devizni kurs obezbeđuje ravnotežu platnog bilansa i tada je realan devizni kurs=ravnotežan - Tabela 1.-Prava CC predstavlja opšti nivo cena u zemlji tj.ponderisan prosek cena svih proizvoda.Pri realnom deviznom kursu taj nivo je izjednačen sa nivoom cena u inostranstvu.Proizvodi i B su u zemlji jeftiniji pa se izvoze,a proizvodi iz A su skuplji pa se uvoze.B je ponuda deviza a A je tražnja - B=A - platni bilans je u ravnoteži.

-No najčešće stanje nije ovakvo.Zbog svojstva nekih proizvoda,visokih transportnih troškova,jedan deo dobara se neće ni uvoziti ni izvoziti.Reč je o tzv. DOMAĆIM DOBRIMA- Tabela 2.-Prava CC je opšti nivo cena.G i H predstavljaju domaća dobra a A i B međunarodna dobra.Pošto se znatan deo onih proizvoda koji su u zemlji jeftiniji (H) ne mogu izvoziti,pri realnom deviznom kursu na nivou (CC) biće ponuda

41

deviza manja od tražnje B<A.Da bi se ponuda deviza i tražnja izjednačile neophodno je da devizni kurs bude iznad nivoa koji odgovara opštem nivou cena.To je C`C` koji predstavlja ponderisaniprosek međunarodnih dobara.Ravnotežni kurs je iznad realnog.Domaća dobra ne ulaze u spoljnotrgovinski promet dok međunarodna ulaze.

Tabela 1. Tabela 2.

***REALAN DEVIZNI KURS BIĆE ISTOVREMENO I RAVNOTEŽAN SAMO TADA KADA JE ELASTIČNOST PONUDE DEVIZA NA PROMENE DEVIZNOG KURSA JEDNAKA ELASTIČNOSTI TRAŽNJE DEVIZA****

E = 1-to znači da porast kursa za 10% dovodi do porasta ponude deviza za 10% i pada tražnje za 10%.

E < 1 -ponuda deviza se ne povećava srazmerno povećanju deviznog kursa kada ne postoji mogućnost povećanja izvoza iz razloga kao što su:*nedostatak zaliha izvozne robe*zaštitne trgovinske mere u inostransvu*prirodna ograničenja izvoza

Et < 1-uvoz ne može da se smanji proporcionalno promenama deviznog kursa.

-Kada se raspravlja o ravnotežnom deviznom kursu obično se ima u vidu devizni kurs koji će uravnotežiti tekući deo platnog bilansa.Međutim ponuda i tražnja ne proističu samo iz tekućih transakcija,već i iz kretanja kapitala i transfera.

 

A

 

   

C C

B

 

G A

    

C' C'

C

H B

C

42

-U zemljama koje imaju velike dugove u inostranstvu biće velika tražnja deviza za izmirenje obaveza.Ova tražnja je skoro neelastična na visinu deviznog kursa jer se devize za plaćanje anuiteta moraju pribaviti bez obzira kolika je njihova cena.-Kada je ponuda deviza neelastična,a i tražnja je neelastična,onda se prave ne seku ili se seku pri visokom nivou deviznog kursa.

26.VRSTE DEVIZNIH KURSEVA

-Postoje 2 osnovne klasifikacije deviznih kurseva:# po načinu utvrđivanja < fiksni i fleksibilni# da li postoji jedinstven devizni kurs za sve transakcije i sve privredne subjekte < jedinstven i višestruki

I FIKSNI DEVIZNI KURS ~(čvrsti devizni kurs)*monetarna vlast utvrđuje za duži period devizni kurs i obavezuje se da će ga braniti (merama).

Prednosti fiksnog deviznog kursa:1. postoji stalna cena deviza što obezbeđuje sigurnost poslovanja tj. otklanja se

devizni rizik2. sužava se prostor za ŠPEKULATIVNE TRANSAKCIJE koje nastaju zbog

promene deviznog kursa3. povezuje NACIONALNU PRIVREDU SA MEĐUNARODNIM

EKONOMSKIM OKRUŽENJEM i time se smanjuje samostalnost monetarne politike zemlje

Nedostaci fiksnog deviznog kursa:1. obaveza intervencije2. držanje većih monetarnih rezervi zbog intervencija pa se javljaju

oportunitetni troškovi3. opasnost da se uđe u PRECENJENOST VALUTE4. ne može se koristiti kao instrument uravnoteženosti platnog bilansa

II FLEKSIBILNI DEVIZNI KURS ~ (promenljivi devizni kurs)*monetarne vlasti ne određuju devizni kurs,već se primenjuju devizni kursevi koji se slobodno formiraju na deviznom tržištu.Ali ni jedna monetarna vlast ne prepušta devizni kurs totalnom fluktuiranju

Prednosti fleksibilnog deviznog kursa:1. automatski koriguje neravnotežu platnog bilansa 2. autonomnost u vođenju monetarne politike3. smanjivanje potrebe za držanjem velikih monetarnih rezervi4. razgrađuje protekcionizam5. nije moguće upasti u nerealni kurs,a naročito u precenjenost valute

Nedostaci fleksibilnog deviznog kursa:1. unošenje deviznog rizika u poslovanje sa inostranstvom2. pojava mogućnosti špekulativnih transakcija

43

III JEDINSTVENI-za sve transakcije i privredne subjekte-cilj kome treba težitiIV VIŠESTRUKI- ne postoje jedinstveni kursevi već više ili čak bezbroj po kojima posluju različiti privredni subjekti.On postoji ako postoji spoljnotrgovinska devizna organizacija

-Zemlja koja želi da uspostavi konvertibilnost mora da pređe na jedinstveni devizni kurs.Centralna Banka interveniše pri promenama deviznog kursa za + - 1 oko valutnog pariteta tj. proglašenog deviznog kursa iz Međunarodnih rezevi.-MR imaju dve funkcije:*kod sezonskih,cikličnih fluktuacija*radi odbrane deviznog kursa-intervencija na deviznom tržištu

27. KLASIFIKACIJA DEVIZNIH KURSEVA MMF-a

SISTEM Deviznog Kursa PERIOD zlatni standard-fixni dk 1870-1714

flexibilni 1919-1925 zlatno-poluzni I zlatno-devizni fixni 1925-1931

valutne zone 1932-1940 fixni (bretonvudski) 1945-1973 sloboda izbora DK 1973-danas

-Danas je svakoj zemlji ostavljena sloboda da bira koji će DK da sprovodi,samo je obavezna da taj DK koji izabere,koristi i prijavi MMF-u.-MMF je polazeći od različitih deviznih aranžmana,klasifikovao DK na:1. FIXNI - +/-1 margine+intervencije(valuta se izražava prema nekoj drugoj valuti ili korpi valute)2. OGRANIČENO-FLEXIBILNI – imali neke karakteristike flexibilnosti i najčešće šire margine oscilovanja3. FLEXIBILNI-FLUKTUIRAJUĆI – a) oni koji se menjaju u zavisnosti od seta indikatora,a sprovode ga zemlje koje su ostavile sebi za pravo da menjaju DK u zavisnosti od tog seta indikatora i tada je poznato kada i zbog čega se menja DK b) računovodstveno-fleksibilni ,kada monetarne vlasti ne daju informaciju kada će menjati DK,već to rade po svom nahođenju c) nezavisno-fluktuirajući,nema ni intervencije ni najave kada će se menjati DK

*ARANŽMANI MMF*

I Devizni aranžman bez posebnog zakonskog sredstva plaćanja-legal tender;exchange arrangement.-Zemlje EU-41 zemlja,pored EU,tu su i zemlje koje nemaju nacionalnu valutu,12 zemalja evro zone,14 zemalja zone franaka i 6 zemalja LA.-Monetarnu politikuvodi CB koja izdaju tu valutu kod zemalja koje nemaju valutu.Ovde nema slobode monetarne politike,nema monetarnog suvereniteta.

44

II Devizni aranžman-valutni odbor-money board-7 zemalja:BiH,Bugarska,Hong-Kong,Džibuti,Estonija,Litvanija i Brunej.-Valutni odbori su posebne vrste monetarnih aranžmana koje su se pojavile krajem 19.veka kada je Engleska banka dala mogućnost svojim dominionima da imaju svoje valutne odbore,a to su bile institucije koje su proglašavale zakonska sredstva plaćanja na svojim teritorijama.-Valutni odbor je prihvatio fiksni DK,i to je bila politika izuzetno čvrstog DK.Valutni odbor nije imao funkciju CB.-Tradicionalna funkcija CB:1. slobodno finansira države2. finansira ukupan bankarski sistem-Valutni odbor je tipičan primer savremene mehanizacije zlatnog standarda.-U sistemu valutnih odbora,M1 se prilagođava količini monetarnih rezervi MR=M.III Konvencionalno fiksni DK-Jedna zemlja izražava valutni paritet u jednoj valuti ili korpi valuta.-Dozvoljene margine oscilacija + / - 1 kao što je to bio slučaj u Bretonvudskom sistemu do 1973. godine.-42 zemlje su u ovom kursnom aranžmanu-valutna korpa-Libija,Bocvana,Maroko,Makedonija;uglavnom su to sve manje zemlje ali i Kina,Ukrajina-manje razvijene,zato što ima veze sa samostalnom monetarnom politikom.-Zbog rizika probijanja nivoa inflacije,ove zemlje imaju politiku foznog DK i ovde je važno da se sistemom fiksnog DK održava monetarna disciplina.IV Devizni aranžman «fiksni kurs sa širim marginama + / - 2.25 do + / - 15»-5 zemalja:Kipar,Slovenija,Mađarska,Danska,Kongo.-Ovo jeste fixni kurs,ali kurs sa + / - 2.25% fluktuira u užim granicama,a + / - 15% može da fluktuira u širim granicama,što je srazmerna margina to je veća sloboda monetarne politike.-+ / - 15%formalno pravno fiksni kurs,ali ovolika margina pretvara u politiku fleksi kursa i to je taj «hibridni» kurs.V Klizajući kurs-croding pack-Počele su da ga uvode latinske zemlje tokom 80-ih godina i danas je to 5 zemalja:Bolivija,Kostarika,Nikaragva-ovde zemlja proglašava politiku klizajućeg fiksnog kursa prema nekom modelu.-Najčešći oblik je da se objavljuju mesečne devalvacije za sledećih godinu dana da bi se ta monetarna disciplina uvela postepeno,kako bi se zemlja oslobodila hiperinflacije.VI Varijanta hibridnog kursa koja spaja-IV+V-«kurs sa puzajućim okvirom»-Samo Belorusija.Ovde su moguće promene kako valutnog pariteta,tako i oscilacije.-I dalje je ovo fiksni kurs,jer se objavljuje valutni paritet.-Loše je za sve transaktore,jer se uvodi veliki stepen nezavisnosti za sve njih.

VII Rukovođeno fleksibilni DK-Tu su 52 zemlje,uključujući i SCG.

45

-MMF procenjuje da je u Srbiji i Crnoj gori pretežan ekonomski faktor Srbija sa 93%.-Ovo je aranžman hibridnog kursa,ali više nije fiksni u smislu da monetarne vlasti ne proglašavaju obavezan kurs i nema proglašenog valutnog pariteta,ali monetarne vlasti upravljaju DK na određen način.-Ovo je jedna varijanta koja monetarnim vlastima daje najšier opcije za dejstvo.-Bangladeš,Kolumbija,Peru,Tajland,Avganistan,Indija,Singapur....manje razvijene zemlje.-Čitav ovaj sistem je prilično neizvestan sa makroekonomskog stanovišta.MMF smatra ovo povlasticom koju će zemlja iskoristiti za restruktuiranje privrede i stabilnost valute.-Ovde se dopušta velika sloboda monetarne politike.DINAR je precenjena valute i to šteti izvozu i formiranju adekvatne privredne strukture.VIII Nezavisno fluktuiranje ili plivanje-34 zemlje:Australija,Norveška,GB,Švedska,Japan,Albanija,Kanada,SAD,Švajcarska....najrazvijenije zemlje.-Monetarna politika sa velikom slobodom ali ograničena.Ako se ne vodi računa doći će u depresiju.-Pve zemlje imaju istorijski zapis stabilnih valuta i time su pokazale da imaju moć samodiscipline.-Ove zemlje ne sprovode nerealno visoke ekspanzije privredne aktivnosti.Ovde nema margina ni valutnih pariteta ili obećanja,samo postoji izveštaj sa deviznog tržišta.-Postoje lobiji,ali se ne radi o potpunoj slobodi kretanja DK na deviznom tržištu.-Postoji veoma visok monitoring by CB!

ZAKLJUČAK: preko ½ zemalja je na obliku fixnog DK odnosno od 187 zemalja,108 je na fixnom DK a 79 na fleksibilnom DK.

28. PROMENE DEVIZNOG KURSA

-Realan devizni kurs nije značajan samo za tršišnu već i za plansku privredu.-Da bi planovi razvoja bili dobri,da bi se pravilno ocenile komparativne prednosti nacionalne privrede,neophodno je uz realni devizni kurs utvrditi šta je jeftinije u zemlji a šta u inostranstvu.-Oni mogu da se primene i za grane koje nemaju komparativne prednosti ali tada treba utvrditi gubitke uz pomoć realnog deviznog kursa.OPŠTI NIVO CENA-predstavlja ponderisani prosek svih cena.Realni devizni kurs će stoga polovinu proizvoda činiti jeftinijim,a drugu polovinu skupljim u zemlji nego u inostranstvu.Realan devizni kurs u normalnim okolnostima obezbeđuje uravnoteženje platnog bilansa.I. UKOLIKO JE DEVIZNI KURS ISPOD NIVOA REALNOG ONDA JE DOMAĆA VALUTA PRECENJENA a strana potcenjena.

46

-Kada se za domaći novac kupi strani po ceni nižoj od realne onda se obezbeđuje veća kupovna moć u inostranstvu nego u zemlji.-Cene strane robe preračunate u domaću valutu po takvom deviznom kursu postaju niže što se povećava uvoz: 1E = 40 dinara1.) Porast uvoza2.) Izvoz je destimulisan (izvoznici za stečene devize dobijaju manje domaćeg novca nego što bi dobijali pri realnom deviznom kursu.Neki proizvodi koji bi se inače mogli rentabilno izvoziti uz realan devizni kurs postaju nekonkurentni na stranom tržištu)3.) Potencionalno povećana zaduženost (niska cena deviza čini atratktivnim i korišćenjestranih kredita.Sredstva dobijene zaduživanjem troše se u inostranstvu jer im je tamo veća kupovna snaga-pri pretvaranju u domaću valutu deo njihove vrednosti bi se istopio zbog nerealnog deviznog kursa)4.) Precenjena valuta daje pogrešne informacije o tome,alokaciji resursa (stvara se privredna struktura koja je neracionalna) -Zbog rasta uvoza i smanjenja izvoza nastaje deficit platnog bilansa.REŠENJE: finansiranje deficita ili korektivne mere: *povećanje deviznog kursa *ograničavanje uvozaII. DOMAĆA VALUTA JE POTCENJENA KADA JE DEVIZNI KURS IZNAD REALNOG,KUPOVNA MOĆ JE VEĆA U ZEMLJI NEGO U INOSTRANSTVU zbog: 1E = 80 dinara1.) Uvoz opada-(zbog visoke cene deviza uvoz poskupljuje što dovodi do smanjenja broja stranih proizvoda koji su konkurentni na domaćem tržištu) 2.) Izvoz raste-(za devize stečene kroz izvoz dobija se više domaćeg novca,pa zbog toga raste broj izvoznih proizvoda i povećava se njihova konkurentnost)3.) Suficit platnog bilansa4.) Alokacija resursa (zbog viših cena uvoznih proizvoda dolazi do substitucije uvoza domaćih proizvoda i tamo gde bi proizvodi iz uvoza bili jeftiniji od domaćih)-Zahvaljujući suviše visokom deviznom kursu u izvozu se pojavljuju i oni sektori koji u normalnim okolnostima uz realan devizni kurs ne bi mogli da izvoze.-Neopravdano visoke cene uvoznih proizvoda i delimična smena uvoza skuplim domaćim proizvodom smanjuje rentabilnost i podstiču inflaciju.

29. DEVALVACIJA

-Devalvacija je smanjenje spoljne vrednosti nacionalne valute koja nastaje odlukom monetarne vlasti-

-Monetarne vlasti su te koje određuju vreme kada će se izvršiti devalvacija i u kom stepenu.-Obično postoji nekoliko indikatora koji utiču na to kada i u kom stepenu će se izvršiti devalvacija.

1.) STANJE PLATNOG BILANSA

47

-ovde postoji deficit platnog bilansa i zato treba sprovesti devalvaciju (defanzivna devalvacija)

2.) KADA ZEMLJA PRISTUPA LIBERALIZACIJI ODNOSA SA INOSTRANSTVOM

-kada se otklanjaju spoljno trgovinsk,devizna ograničenja,mora se menjati devizni kurs

3.) POLITIKA OSIROMAŠENJA SUSEDA-(ofanzivna devalvacija)-sprovodi se da bi se cene izvoznih proizvoda na veštački način,učinile konkurentnim.Drugim rečima valutni damping. Ona se ne toleriše u međunarodnim politikama jer može da dovede do valutnog rata.On ugrožava poziciju ostalih zemalja.To se dogodilo za vreme velike ekonomske krize ,kada su neke zemlje valutnim dampingom želele da podtaknu svoj izvoz,da bi poboljšale deficit.Danas se ovo vrlo retko dešava.

ŠTA SE OČEKUJE OD DEVALVACIJE?-očekuje se da proizvede željena dejstva na popravljanje platnog bilansa tj. POTPUNO OTKLONITI DEFICIT PLATNOG BILANSA.-Tako što će podsticati izvoz,jer će izvoznici za svaku zarađenu devizu dobijati više,a cene učiniti konkurentnijim.-Takođe se deluje na SMANJENJE UVOZA preko poskupljivanja deviza.-Da li će devalvacija dovesti kurs na realni nivo ili ne-to nije cilj devalvacije.-Ako postoji elastičnost uvoza i izvoza na devalvaciju doći će do željenih efekata,a ako ne postoji elastičnost onda devalvacija neće popraviti platni bilans.

Postoje 4 elastičnosti:1.)Elastičnost uvozne tražnje

-da li ćemo da smanjimo uvoz to zavisi od strukture privrede.Devalvacija neće smanjiti uvoz ukoliko je privreda visoko zavisna od uvoza.Ako se u uvozu nalaze LUX proizvodi ili oni koje domaća proizvodnja može da

supstituiše,onda će pomoći devalvacija2.)Elastičnost ponude izvoza

-da li će devalvacija povećati izvoz to zavisi od toga da li imamo dovoljno zaliha roba,a i od toga šta će inostrani uvoznici prihvatiti od naših

proizvoda.U ovom slučaju mora se analizirati strana tražnja.3.)Elastičnost strane ponude uvoza

-u ovom slučaju se može desiti da kad mi izvršimo devalvaciju,da nam onda strani proizvođači obore cene

MARŠAL-LERNEROVA TEORIJA-elastičnost domaće uvozne tražnje (1) i domaće ponude izvoza (2) ima najveći uticaj,i ako je njihov zbir > 1

onda devalvacija ima željena dejstva.4.)Elastičnost strane ponude izvoza

KAKO DEVALVACIJA UTIČE NA ODNOSE RAZMENE?-Ako izvozne cene rastu,popravlja se položaj zemlje;ako cene opadaju povećava se uvoz.

48

-Većina zemalja prihvata već formirane cene na međunarodnom tržištu,koje su izražene u $.-Devalvacija ne utiče na cene uvoza i izvoza ukoliko su izražene u $.-Međutim,cene domaćih izvoznih proizvoda mogu da se smanje u stranoj valuti zbog devalvacije.U tom slučaju devalvacija može da pogorša odnose razmene.

KAKO DEVALVACIJA UTIČE NA DOHODAK?Y = C + I + G + ( X – M )

C - tekuća potrošnja; I - investiciona potrošnja;G - budžetska potrošnja; X – izvoz; M - uvoz

-Pre devalvacije (ako je defanzivna),vrednost uvoza je veća od vrednosti izvoza tj. vrednost ( X - M ) je negativna,trgovinski bilans je deficitiran.-Ako devalvacija dovede do očekivanih promena,doći će do porasta vrednosti ( X – M ) što znači da će se uvećati NACIONALNI DOHODAK.-Jedan deo uvećanog dohotka će biti iskorišćen za UVOZ,drugi deo za ŠTEDNJU,a ostatk će zahvaljujući multiplikatoru UVEĆATI NACIONALNI DOHODAK u privrednim ciklusima.-Multiplikator nam pokazuje koliko će se puta uvećati dohodak,do koga se došlo zahvaljujući poboljšanju trgovinskog bilansa.

KAKO DEVALVACIJA UTIČE NA CENE?-Pošto poskupljuje uvoz to se može prenositi i na ostale privredne grane i na rast opšteg nivoa cena.-To zavisi od koeficijenata uvozne zavisnosti.-Monetarne vlasti u,momentu devalvacije,moraju da vode MONETARNU RESTRIKTIVNU POLITIKU.-Obavezno rastu kamatne stope,rastu troškovi poslovanja,rast cena,a to stimuliše uvoz,a destimuliše izvoz.-Devalvacija preko rasta troškova uvoza,rasta nadnica,rasta kamatne stope utiče na potrošača.

KAKO DEVALVACIJA DELUJE NA PRIVREDNU AKTIVNOST?-Postoje kratkoročni i dugoročni efekti.

I U kratkoročnom periodu-Po pravilu devalvacija ima negativno dejstvo na privrednu aktivnost zbog rasta kamatnih stopa,rasta cene uvoza,i odnosa nominalnih i realnih visina novčane mase.-Devalvacija u suštini smanjuje realnu visinu novčane mase.-To deluje na porast monetarne tražnje.-Ne može se očekivati da u trenutku kada se izvrši devalvacija imamo visoku stopu ekonomskog rasta.

II U dugom i srednjem roku-Rezultati mogu biti pozitivni ako ga dovede do porasta izvoza.-Zbog porasta REALNIH KAMATNIH STOPA dolazi do priliva kapitala a on će nadomestiti efekte MONETARNE RESTRIKTIVNE POLITIKE.

30. MONETARNE REZERVE

49

-Sredstva međunarodnih plaćanja kojima zemlja raspolaže i koje može brzo,efikasno i bez ikakvih ograničenja upotrebiti za izmirivanje svojih obaveza prema inostranstvu,nazivaju se MONETARNE REZERVE-

Monetarne rezerve se mogu satojati od:*zlata

*konvertibilnih valuta*specijalnih prava vučenja

*eura*neto pozicije kod MMF

-Monetarne rezerve omogućuju zemlji bolju zaštitu od negativnih promena u međunarodnom okruženju.veći i trajniji deficit u platnom bilansu se ne može pokrivati monetarnim rezervama jer bi bile brzo iscrpljene,ali može privremeno da pokrije deficit dok se ne nađe neko rešenje za platno-bilansnu neravnotežu.

-Neophodan nivo monetarnih rezervi-što je zemlja manja treba da ima veće rezerve.Kada je uticaj međunarodnih kretanja na zemlju veliki treba držati veće rezerve.Ne preporučuje se da udeo zlata bude suviše veliki,jer je to najsterilniji deo monetarnih rezervi;od konvertibilnih valuta treba držati one koje su stabilnije.Jedan deo rezervi drži se i u obliku najsigurnijih HARTIJA OD VREDNOSTI,a sve to da se očuva likvidnost zemlje.

31. DEVIZNA KONTROLA

-Devizna kontrola je skup propisa,mera i instrumenata kojima se ograničava sloboda u poslovanju devizama-

Cilj devizne kontrole je da obezbedi:*uravnoteženje platnog bilansa

*spreči preterana potrošnja deviza*da se devizni kurs održi na željenom nivou

Najčešće korišćeni instrumenti devizne kontrole su:1.) DOZVOLE-kako bi se izvršila određena plaćanja 2.) DEVIZNE KVOTE-iznos deviza koje u datom periodu mogu biti

potrošene za pojedina plaćanja ( uvoz nekih proizvoda,turistička putovanja....)

3.) ZABRANA POJEDINIH VRSTA PLAĆANJA4.) PRIMENA VIŠESTRUKIH DEVIZNIH KURSEVA5.) PODSTICAJ IZVOZA-(kroz povraćaj carina,poreske olakšice....)

-DEVIZNI MONOPOL-predstavlja najstroži vid devizne kontrole.

50

-U vreme ratova,kriza,društvenih i ekonomskih poremećaja neke zemlje su pribegavale deviznom monopolu kako bi potpunije kontrolisale tokove deviza,kako bi osigurale devizna sredstva za najvažnije potrebe.-U većini socijalističkih zemalja postojao je devizni monopol.-Identitet devizne kontrole zavisi od veličine,trajnosti i prirode deficita platnog bilansa,što je deficit veći i devizna kontrola je stroža.-Na intenzitet devizne kontrole zavisi i nivo deviznog kursa-veća precenjenost domaće valute traži širu i jaču kontrolu trošenja deviza.

32. DEVIZNO TRŽIŠTE (definicija,organizacija,učesnici i značaj)

-Devizama nazivamo sva potraživanja izražena u stranoj valuti (depozit ,menice.čekovi...) i efektivni strani novac ( novčanice,kovani novac ),osim zlatnika i srebrenjaka.

-Devizno tržište podrazumeva svako susretanje ponude i tražnje deviza,i tu se obavlja kupo-prodaja domaćeg novca za devize i kupo-prodaja jedne vrste

deviza za druge-

-Organizovano devizno tržište ili devizna berza je mesto gde se kupo-prodaja deviza može obaviti po utvrđenim pravilima,u određeno vreme,na određenom mestu.-Međutim,brojne transakcije kupovine i prodaje deviza odvijaju se van organizovanog deviznog tržišta i to između prduzeća,banaka,pojedinaca...-I takozvano «CRNO TRŽIŠTE» deviza predstavlja segment deviznog tržišta.

-Između svih ovih tržišta postoji međuzavisnost,tako da kursevi koji se formiraju na jednom tržištu utiču na ostala tržišta.-Devizno tržište veoma brzo reaguje na sve političke promene u zemlji i svetu.

Značaj postojanja deviznog tržišta

1.) Zbog nivoa deviznog kursa –ako postoji tržište tu se koncentriše ukupna ponuda i tražnja deviza,i tako se formira nivo deviznog kursa.Dobija se i informacija o ravnotežnom kursu.

2.) Veza između domaće privrede i ostalih privreda- da bi se sredstva sa jednog tržišta pojavila na drugom potrebno je da se ta sredstva transformišu u drugu valutu,što se čini na deviznom tržištu.

3.) Kada postoji devizno tržište to znači da postoji tržište najracionalnijih alokacija deviza- do deviza će doći oni koji mogu da ponude najvišu cenu za strana sredstva plaćanja.

Osnovni učesnici na deviznom tržištu

51

I Poslovne Banke-to su specijalizovane institucije koje se bave novčanim prometom (devize su deo novčanog prometa).-Međutim,nisu sve banke istog tipa,niti imaju iste motive.

1.) DILERSKE-one koje na deviznom tržištu rade za svoj račun da bi iz tih poslova stekle dobit.One kupuju valute za koje misle da jačaju,a prodaju one za koje misle da će da slabe i takvim poslovima ulaze u devizni rizik (mogu da pogreše u predviđanju).Zbog toga je neophodno da imaju monetarne rezerve,potrebna odeljenja za pokriće deviznog rizika,moraju biti velike.

2.) BROKERSKE-to su male banke gde nema deviznog rizika.One su neka vrste posrednika.Ne rade za dobit,već za proviziju.One posreduju između kupca i neke druge banke.

3.) MARKET-MEJKERI –posebno se razvijaju poslednjih 20 godina na jakim berzanskim tržištima.To su banke koje održavaju kontinuitet deviznog tržišta jer su u svakom trenutku spremne da kupuju i prodaju.Održavaju kratkoročnu stabilnost na deviznom tržištu što utiče na ukupnu stabilnost deviznog tržišta.

II Centralna Banka-je institucija koja prati šta se dešava na deviznom tržištui interveniše iz deviznih rezervi ako je to potrebno.Ona je specifičan učesnik na deviznom tržištu (izlazi na tržište zbog održavanja stabilnosti).-Na deviznom tržištu su one cene koje banke daju za kupovinu i prodaju deviza,i to su kursevi sa stanovišta banke (ne komitenta).

-Razlika između kupovne i prodajne cene deviza naziva se MARŽA,i ona se izražava u poenima-

Faktori koji utiču na visinu marže1.) da li su u pitanju čekovi ili novčanice.Ona je viša od novčanica,zato što

poslovanje novčanicama nosi veće troškove (čuvanje,transport,provera...)2.) dubina deviznog tržišta za datu valutu-ako je tržište locirano u nekom

svetskom finansijskom centru ,ta će dubina biti velika jer se na njima odvija veći deo transakcija,veći je broj banaka,stabilnost te valute je veća,marža je manja.

-U savremenim uslovima banke međunarodna plaćanja obavljaju brzo,lako,sigurno i uz male troškove korišćenjem kompjuterske mreže SWIFT.-Cilj deviznog tržišta nije da postigne veliku razliku između kupovine i prodaje deviznog kursa već da održi stabilnost u srednjem roku.

34. PROMPTNI I TERMINSKI POSLOVI NA DEVIZNOM TRŽIŠTU

52

- PROMPTNI ILI SPOT POSLOVI- su bili osnovni poslovi do 70-ih godina (praktično i jedini poslovi na deviznom tržištu).To su poslovi koji podrazumevaju PRODAJU ili KUPOVINU deviza koja se obavlja odmah ili u roku od 2 dana.Transakcije se obavljaju po kursu koji u tom trenutku važi na deviznom tržištu.Kupac odmah dobije devize i plaća odgovarajuću protivvrednost u nacionalnoj valuti.

- TERMINSKI POSLOVI- to su ugovori o kupoprodaji koja će se izvršiti u nekom budućem terminu.U ugovoru se iznese CENA,KURS po kome će se izvršiti kupoprodaja (terminski kurs),IZNOS DEVIZA i TAČNO VREME (termin).

-Te terminske transakcije se prilagođavaju poslovnim partnerima,ali najčešće je to termin od 1.2.3 meseca do godinu dana.-Uvoznici i izvoznici izlaze na terminsko tržište zato što hoće da izbegnu devizni rizik ili rizik poslovanja po nacionalnoj valuti.-Uvoznici znaju koliko im roba treba,i da bi obezbedili od nepovoljnih promena po njih oni ulaze u terminske ugovore i time se obezbeđuju od gubitka.-Devizni kurs,međutim,može da se promeni i u drugom smeru;zato kažemo da su ove terminske transakcije DEFANZIVNE jer obezbeđuju uvoznike i izvoznike od gubitaka.-Postoje i ofanzivne strategije-to su OPCIJE.

Razlika između višeg terminskog i nižeg promptnog kursa je TERMINSKA PREMIJA,a kada je terminski kurs niži od promptnog javlja se TERMINSKI

DISKONT.TP i TD izražavaju se najčešće u obliku godišnje procentne stope

+ Ktn-Kp 360T = -------------- x ----- x 100

- Kp n

Ktn – termin deviznog kursa na roku od n danaKp – promptni devizni kurs -ako je predznak + to je terminska premija-ako je predznak – to je terminski diskont

Terminski poslovi se dele na:1.) OUTRIGHT FORWARD – oni koji se završavaju terminskom kupovinom i

prodajom deviza2.) SWOP POSLOVI – promptna kupovina deviza + terminska prodaja

34. FJUČERSI I OPCIJE

53

*Fjučersi su modifikovani terminski ugovori.Oni se zaključuju u standardizovanim oblicima sa standardizovanim rokovima realizacije ugovora i

inosa*-Ovo tržište je uglavnomza velike poslove.Postoje tržišta koja se bave ovim transakcijama.-Standardizovani termini su 4 x godišnje.-Na ovim tržištima se trguje samo sa nekoliko glavnih VALUTA ($,jen,E,funta i švajcarski frank) i to isključivo u odnosu na $ (to je osnovna valuta ovog tržišta).

*Opcije su ofanzivne strategije obezbeđenja deviznog kursa*-One su se prvi put pojavile u Filadelfiji,pa u Čikagu,Londonu,Amsterdamu...-Trguje se u standardizovanim TERMINIMA i IZNOSIMA.-Trgovina se obavlja u $ i najvažnijim valutama.-Ugovara se DIREKTNIM KONTAKTOM.-To su specifični ugovori o kupoprodaji valuta,u kome jedna strana ima pravo (ne i obavezu) da kupi ili proda valutu po ugovorenom deviznom kursu koji se slobodno ugovara između ugovorenih strana i zove se STRIKE PRICE.-To je uslovni ugovor koji daje pravo da se ugovor ostvari u momentu isteka ugovora u zavisnosti od stanja na tržištu.Ta opcija mora da se plati (to je opciona cena).

-CALL OPCIJA –kupovina deviza-PUT OPCIJA –prodaja deviza

-I jedna i druga opcija se kupuje ili ugovara,mora da se plati opciona cena (plaća se sloboda izbora).-U Evropi nema opcionih tržišta.-IZVOZNICI koji žele unapred da prodaju devize kupuju PUT OPCIJU odmah.Opcija se realizuje u momentu dospeća ugovora ukoliko je promptni kurs manji od kursa opcije.-UVOZNICI kupuju CALL OPCIJU i realizuju opciju po isteku ugovora ako je promptni kurs veći od opcionog kursa.

35. KAMATNA (INTERESNA) ARBITRAŽA

*Razlike u kamatnim stopama dovode do seljenja fondova sa jednog na drugo finansijsko tržište kako bi se ostvarila što veća dobit*

-Međutim,sredstva neće uvek ići na ono finansijsko tržište na kojem je KAMATNA STOPA NAJVIŠA.-Da bi se doneo ispravan zaključak na kom je tržištu najbolja zarada,neophodno je uzeti u obzir i PROMENE DEVIZNOG KURSA.-Visoka kamata koja bi se stekla na jednom finansijskom tržištu može biti znatno umanjena ako se devizni kurs promeni,ako data valuta izgubi deo vrednosti i

54

plasman na tržištima gde je niska kamatna stopa može doneti visoke prihode ako dotična valuta jača.

-Zbog svega toga,pri donošenju odluke na kom tržištu treba plasirati sredstva da bi se ostvario najveći prihod neophodno je uzeti u obzir:1.) VISINU KAMATNE STOPE2.) PROMENE DEVIZNIH KURSEVA

36. DEVIZNO TRŽIŠTE RAZVIJENIH ZEMALJA

Transakcije koje se vrše na ovim tržištima mogu da se podele: prema razlici u DK, dele se na špekulativne, arbitraže i hedžing.

1. ŠPEKULATIVNE: zarađuje se kupoprodajom deviza. Njihov značaj sve više raste, i sve ih je više. Kupuje se određena valuta ako se očekuje da će ona jačati, da će DK da raste, a prodaje se ona koja slabi i čiji DK opada.

2. ARBITRAŽA: nisu toliko česte, i sve su ređe. Zarađuje se na osnovu razlike u cenama. Dolazi do nivelisanja cena.

3. HEDŽING: predstavljaju tržišni transfer deviznog rizika. Devizni rizik se prebacuje na tržište.

Faktori koji su uticali na razvoj DT u razvijenim zemljama su:1. konvertibilnost valuta2. kretanje kapitala3. razvoj telekomunikacione i informacione tehnologije. Promet se meri dnevnim

obrtom. Banka za međunarodne obračune (BIS) dala je dnevni promet u mlrd $:- 1989 – 590 mlrd $- 1992 – 820 mlrd $- 1995 – 1,190 triliona $- 1998 – 1,5 triliona $- 2001 – 2,6 triliona $- 2004 – 4,2 triliona $

Najvažnije valute kojima se trgovalo na DT bile su francuski franak, lira, švajcarski franak, kanadski dolar, američki dolar, nemačka marka i britanska funta.Bazična valuta bio je američki dolar. Njime se najviše trgovalo, najveći broj cena bio je izražen u dolarima, SAD su imale najveći ekonomski potencijal (8,1 triliona $), Japan od 4,2 triliona $.1995, glavna DT bila su u Londonu (30% prometa), Nju Jorku – 16%, i Tokiu 10%.2001, glavna DT su bila u Londonu – 31%, SAD 15%, Japanu 9,1% i Singapuru 6,2%.Sve do uvođenja evra, na DT se nalazilo oko 150 različitih valuta (30 valuta je bilo aktivno), što je stvaralo oko 435 različitih DK-eva koji su se kotirali svakog dana. Danas su najvažnije valute: dolar, evro, funta i švajcarski franak.

37. DEVIZNO TRŽIŠTE ZEMALJA U RAZVOJU

55

Heterogena grupa zemalja koje su posle II svetskog rata sprovodile uvozno – supstitutivnu strategiju i zatvorenost privrede. Cilj je bio da se minimalizuju spoljni uticaji radi osvarivanja ekonomskog rasta i industrijalizacije.Makroekonomski rezultati bili su:

1. dugoročni deficiti PB2. precenjen DK sa puno uvoznih subvencija3. nema konvertibilnosti za valute tih zemalja4. neke zemlje su imale visok stepen zaduženosti (visoka spoljnofinansijska

nelikvidnost).

Sredinom 80-ih godina, jedan broj zemalja je:1. napustio uvozno-supstitutivnu strategiju2. okreće se liberalizaciji ekonomskih odnosa sa inostranstvom3. okreće se tržišno-orijentisanim ekonomskim reformama4. naglo uvode konvertibilnost (efekti su bili negativni jer raste uvoz a pada izvoz i

raste nezaposlenost)5. visok stepen devalvacije valuta vodi u odliv kapitala

Preporuke MMF-a za ZUT bile su:I POLITIČKA STABILNOSTII PRAVNA STABILNOSTIII MAKROEKONOMSKA STABILNOST (da bi se postigla niska stopa inflacije i stabilnost PB, ako ne ravnoteža, onda bar deficit PB koji može da se finansira prilivom inostranog kapitala). Kada se postignu niska stopa inflacije i stabilnost PB, tada se može postići nivo DK koji će biti blizak realnom kursu.IV ADEKVATAN NIVO DKV PRAVNA LOGISTIKA TRŽIŠTA

Kada se ispune svi ovi uslovi, tada se može postići konvertibilnost za tekuće transakcije, i ako su se liberalizovale cene i ekonomski odnosi sa inostranstvom može se ostvariti devizno tržište i tek onda DK i sloboda kretanja kapitala. Najveći problem u tom slučaju predstavlja kratkoročni kapital (hot money), te se preporučuje:

1. da se skinu ograničenja na DT2. da se stranim investitorima omogući reparacija glavnice i prinosa na kapital3. da se stave ograničenja na kretanje kratkoročnog kapitala

1958. neke zemlje su vodile politiku dvostranih deviznih tržišta koje se delilo na komercijalno i finansijsko. Komercijalno DT obuhvata kupoprodajne transakcije za sve robne i uslužne delatnosti, fiksni kurs koji brani CB, ali je mguća i devalvacija valute.Finansijsko DT važi ya sve ostale transakcije, tu nema fiksnog već plivajući DK i bez intervencija CB. Cilj dvostrukog DT-a je stabilnost funkcionisanja realnog sektora privrede. 90-ih godina sve zapadnoevropske zemlje ukidaju sva ograničenja na kapitalne transakcije. Finansijski kurs je primao sve udarce, a komercijalni je imao za zadatak da štiti realni sektor privrede (proizvodnju). Trebalo je izvršiti unifikaciju oba devizna

56

tražišta, uspostaviti jedinstven kurs, tako da realni sektor ne trpi velike udare. Udari su bili monetarna ekspanzija i promena kamatnih stopa. Monetarna ekspanzija nastaje ako se ne vodi računa o inflaciji i porastu uvoza što dovodi do pritiska na oba tržišta. Na komercijalnom tržištu dolazi do pada deviznih rezervi zbog odbrane fiksnog kursa, a na finansijskom tržištu rezultaj je depresijacija koja je sigurna da se vrši restrikcija.Domaće kamatne stope moraju pratiti medjunarodne k.s. Ako dolazi do povećanja medjunarodnih, mora doći i do povećanja domaćih, kako ne bi došlo do nejednakosti 2 kursa, te do ulaska u ilegalne arbitražne poslove.Posle II svetskog rata do 90-ih, kretanja kapitala su bila reverzibilna. Uslov uspeha dvostrukog DT-a bio je da se štiti realni sektor privrede i da ne dodje do velikih razlika izmedju finansijskih i komercijalnih DT.ZUR su kopirale ovaj sistem dvostrukog DT-a, ali to je bio modifikovan oblik, i iz ovoga proizilazi podela na ZVANIČNO I PARALELNO DT. Na zvaničnim DT-ima pojavila se ponuda i tražnja deviza iz tekućih transakcija koje su proglašene kao bitne, vlada fiksni DK uz intervencije CB.Na paralelnim tržištima se obavljaju sve ostale transakcije, vlada plivajući DK + kapitalne transakcije + deo izvoza koji je prioritetan + medjunarodna razmena.U odnosu na tržišta razvijenih zemalja, tu postoji veća uloga CB i vlade koja propisuje ko može ići na zvanično DT. Najveći problem je bila monetarna ekspanzija kao razlog neuspeha ovog tržišta. Javila su se i crna devizna tržišta. Izvoznici su prijavljivali niže izvozne cene nego što one jesu, da bi izbegli cesiju deviza, a uvoznici deklarišu više cene uvoza.

38. DEVIZNO TRŽIŠTE U JUGOSLAVIJI

Može da se podeli na 2 perioda: I do 1973 i II od 1973.Period do 1973 se deli na 4 perioda (I od 1945 do 1952, II od 1952 do 1961, III od 1961 do 1965 i IV od 1965 do 1973).I period je period gde nema DT, postoje egalizacioni fondovi kao i državni monopol spoljne trgovine, kurs: 1$=50 din.II period – izvršena je devalvacija dinara (1$=300 din). Ukidaju se egalizacioni fondovi i uvode se uvozni i izvozni koeficijenti 1952 godine, formira se DOM (devizno obračunsko mesto), kurs na DOM-u bio je 1$=600 din. Devizne berze su bile u glavnim gradovima. Uvode se retencione kvote (40%, 50%, 15%).1953 kurs je bio 1$=2000 din. Retenciona kvota se povećala za 50%.1954 sprovedena je nezvanična devalvacija, 1$=6320, raspon kurseva je bio od 0,8 – 2% Zvanična devalvacija je bila i dalje 1$=300 din. Dolazi do separacije DOM-a:

1. redovni sastanci (slobodno DT na kom se formira DK)2. posebni sastanci (privrednici biraju metod: putem aukcije i putem dogovora = 632

din).

III period – sprovedene su privredne reforme i uvode se nove devizne mere. 1961 je sprovedena nezvanična devalvacija 1$=750 din, a zvanična je i dalje bila 1$=300 din.Uvode se carinske i izvozne stimulacije, poreske olakšice, a ukidaju se kvote.

57

IV period – devalvacija 1$=1200 din.

Period od 1973 karakteriše to što je donet zakon o deviznom poslovanju, fiksni DK je zamenjen rukovodjeno fleksibilnim DK. Paritet dinara utvrdjuje SIV.7.5.1973. je formirano devizno tržište, kao medjubankarska institucija, koju čine: NBJ, banke sa velikim ovlašćenjima. DT je funkcionisalo poput deviyna berze, 2 puta su nedeljno održavani medjubanskarski sastanci. Margine oscilacija su bile +/- 2,25% na +/- 5%.1974 je kurs bio +/- 7% (zbog inflacije od 30%), došlo je do depresijacije, do povećanja deficita PB, i do povećanja dugova u inostranstvu. Pojavio se šticovani kurs i crno DT. Šticovani kurs je ilegalna transakcija izmedju privrednika.1980 je zbog šticovanja deviza pao promet na medjunarodnim bankarskim sastancima. 1990 želeo se uvesti fiksni DK, ali se on nije realizovao.

39. ZLATNI STANDARD

Zlatni novac se javlja još u antičkim vremenima (Grčka, Persija). Brojni su razlozi zbog kojih je zlato dobilo ulogu opšteg ekvivalenta, ulogu novca – postojano je, ne rđa, može se usitnjavati i pretapati bez promene svojstva, mala količina ima veliku vrednost, pa se lako prenosi i čuva itd.Tokom 17 i 18 veka bio je rasprostranjen BIMETALIZAM – funkciju novca su obavljali i zlato i srebro. Vremenom je zlato potiskivalo upotrebu srebra, a naročito posle 1816. godine, kada je Engleska zavela zlatni standard i ograničila transakcije srebrom. U prometu je bio kovani novac, sa tačno utvrđenom količinom plemenitog metala u sebi. Paritet jedne valute prema drugoj bio je određen odnosom kovničkih stopa, tj. brojem jedinica jedne i druge valute koje su se dobijale iz određene količine plemenitog metala. Kurs jedne valute mogao je samo neznatno da odstupa od njenog pariteta, i ta odstupanja su se nazivala „zlatnim tačkama“ (npr. Pre I sv.rata 1 funta je bila 4,8665$ u SAD, a kurs je mogao da se kreće oko 2 centa +/-, koliko su iznosili troškovi prenosa zlata iz Njujorka u London).Posle Engleske 1816, zlatni standard uvode i druge zemlje – Nemačka 1871, Francuska i Italija 1874, Japan 1878, Rusija 1898, SAD 1900 itd. Međunarodni monetarni sistem zasnovan na klasičnom zlatnom standardu funkcionisao je do 1 sv.rata.U vreme čistog zlatnog standarda nije bilo punog poštovanja „pravila igre“, Engleska je 1842 (Pilovim zakonom) emitovala 14 miliona funti bez zlatnog pokrića, SAD je u skladu sa zakonom iz 1913 pokrila papirni novac samo sa 40% zlata.Mada pravila igre čistog zl.standarda nisu poštovana striktno, ipak se može govoriti o tendenciji automatskog uravnoteženja PB u tom sistemu. Naime, ukoliko se u jednoj zemlji pojavi deficit, ta zemlja mora da izveze odgovarajuću količinu zlata da bi pokrila taj deficit. Smanjenje količine zlatnih rezervi dovodilo je do smanjenja količine novca u opticaju, snižavanja domaćih cena i na kraju uravnoteženja PB.Pokušaji da se čisti zl.standard uvede ponovo posle 1 sv.rata ostali su bez rezultata jer su se uslovi dosta izmenili. Tokom 20-ih godina javljaju se zlatno-polužni i zlatno-devizni standard.

58

Zlatno-polužni standard predstavljao je pokušaj da se ograniči domaća tražnja zlata kako bi se ono sačuvalo za potrebe međ. Plaćanja. Konvertovanje novčanica u zlato kod CB mogli su da zahtevaju samo oni koji su imali dovoljno novca da otkupe jednu celu zlatnu polugu (12,5 kg zlata je iznosila jedna poluga a njena cena je bila 1,400 funti).Kriza 1929 – 1933 označila je kraj i ovog modifikovanog zlatnog standarda. Mnoge zemlje pribegavaju deviznoj kontroli i manipulisanim deviznim kursevima, i ograničavaju platni promet sa inostranstvom.

40. BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM

Osnove posleratnog međunarodnog monetarnog sistema postavljene su na konferenciji u Breton-Vudsu 1944. kada su formirane dve organizacije za međunarodnu monetarnu i finansijsku saradnju – MMF i Međ.Banka za obnovu i razvoj (IBRD).Breton-Vudski mon.sistem, kao glogalni sistem, trajao je od 1945 – 1976 godine, posle čega se uvodi u savremeni.Već 1944 su vođeni razgovori o uspostavljanju novog međ.mon.sistema. najvažniji su bili Kejnsov (britanski) i Vajtov (američki) plan.

KEJNSOV PLAN je predviđao stvaranje Međunarodne klirinške unije i međ.obračunske jedinice koja je dobila naziv „BANKOR“. Vrednost bankora je trebala da bude fiksna i izražena u zlatu, i služio bi da se u njemu izražavaju devizni kursevi svih nac.valuta. tako bi se preko međ.klirinške unije prebijala međ. dugovanja i potraživanja u bankoru, dakle, bez posredovanja zlata. Finansijski potencijal te klirinške unije je trebalo da se stvara iz doprinosa zemalja članica i njihovih kvota.Kejns je predlagao da se kvote definišu u visini od 75% prosečne spoljnotrgovinske razmene zemlje u periodu od 3 godine. Na taj način bi klirinška unija trebala da počne sa kapitalom od 30 mlrd $.Bilo je predviđeno da nac.valute budu vezane za bankor fiksnim DK-evima, ali je predviđeno i da osnovni instrument PB bude promena DK. Pri tome bi zemlje sa suficitom morale da vrđe revalvacije a zemlje sa deficitom devalvacije, da bi MMS mogao da funkcioniše. Osim strukturnih promena DK-eva, predviđene su i dodatne kaznene mere – kaznene kamate od 25% kvote što bi ulazilo u rezervni fond klirinške unije.

VAJTOV PLAN je predviđao osnivanje Medjunarodnog stabilizacionog fonda. SAD su polazili više od stanja u svojoj privredi, i od toga da se svi međ.odnosi obavljaju u zlatu jer im je to bilo u interesu. Zato su se zalagali za osnivanje stabilizacionog fonda i uvođenje slobode međunarodne razmene. Stabilizacioni fond koji bi nadgledao funkcije novog zlatnog standarda, zasnivao se na:

1. rigidno fiksnim DK-evima kao element uravnoteženja PB2. Međ.monetarna jedinica bila bi „UNITAS“ čija bi vrednost bila 10$ u zlatu,

odnosno 8,91 gr AuRigidno fiksni DK-evi bi mogli da se menjaju samo u slučaju temeljnih neravnoteža, i to ako se sa tim saglasi 4/5 celokupnog broja glasova fonda.Zemlje članice bi paritete svojih nac.valuta izražavale u unitasu i taj kurs bi morale da brane, što znači da su morale da imaju dolare. Kapital fonda bi se takođe stvarao iz kvota

59

zemalja članica, ali ne na osnovu spoljnotrgovinskog prometa, već na osnovu zlatnih i deviznih rezervi i prema veličini nac.dohotka.Početni kapital bi trebao da iznosi 5 mlrd$. Plaćanja prema ovom planu su mogla da se izvršavaju ili u zlatu ili u nac.valutama koje su imale konvertibilnost u zlatu i bile prisutne na međ.tržištu.Ovim planom je predviđeno da zemlja od fonda može da kupuje devize do 200% svoje kvote kao meru finansiranja deficita PB, ali samo na tekuće transkakcije, i da plaća dažbinu na ove kredite od 1% u zlatu. Ovo nije predviđeno za zemlje koje su imale suficite.

Posle dvogodišnjih rasprava, na konferenciji u Breton-Vudsu, jula 1944, postignuta je saglasnost o osnivanju MMF-a. Sporazum je stupio na snagu 27 decembra 1945, a poslovanje je započeto 1 marta 1947. 15 zemalja je potpisalo sporazum, među njima i Jugoslavija.2004 ggodine MMF broji 184 zemalja članica.Statut MMF-a se menjao dva puta, ali ne i ciljevi:

1. unapređenje i razvoj međ.mon.saradnje2. razvoj međ.trgovine (rast zaposlenosti i dohotka)3. održavanje stabilnosti DK-eva4. ukidanje deviznih ograničenja (devizna kontrola)5. uravnoteženje PB

41. KVOTE ZEMALJA ČLANICA MMF-a

Kvote predstavljaju izvor redovnog finansijskog potencijala za finansiranje kratkoročnih neravnoteža PB. Uloge kvota su:

1. one predstavljaju osnovu za dodelu finansijskih sredstava zemljama članicama u okrivu RPV

2. predstavljaju osnovu za dodelu SPV-a3. predstavljaju osnovu ya određivanje maksimalnih iznosa vučenja sredstava po

osnovu svih ostalih finansijskih olakšica (privremene naftne olakšice 1974 i 1975 u vreme naftne krize

4. predstavljaju osnovu za glasačku snagu u fondu i učestvovanje u organizacionim telima fonda

Visine kvota u praksi određivane su prema Breton-Vudskoj formuli (važila do 1960):

1. 90% od 2% nacionalnog dohotka zemlje (iz 1940)2. 5% rezervi zlata i dolara na dan 1 jula 19433. 10% maksimalnih izvoznih varijacija u periodu 1934-19384. 10% vrednosti prosečnog uvoza u periodu od 1934-1938

Na ovaj zbir se primenjivao još jedan korektivni faktor, a to je koeficijent učešća izvoza u nacionalnom dohotku.1963. godine se ova formula još više komplikuje i javlja se veći broj formula da bi se uzeli u obzir značaj više faktora spoljne trgovine.

60

1983.godine u formulu umesto nacionalnog dohotka ulazi bruto domaći proizvod (GDP) a kao rezerve se računaju zlato, SPV i rezervna pozicija u fondu.Zbir svih nacionalnih kvota čini total kvotu. Prva kvota je 1945 godine iznosila 7,3 mlrd$, a od toga je 36% bila kvota SAD-a (SFRJ je učestvovala sa 60 miliona $ odnosno 0,75%).Prema statutu fonda su ove kvote svakih pet godina podlagane reviziji i pri tome je ponekad dolazilo i do porasta kvota.Danas je total kvota 313,7 mlrd SPV-a (SPV = 1,4 $). Ovo nije sve ya davanje kredita, nije efektivan potencijal, već samo onaj deo koji se nalazi u konvertibilnim valutama ..308 mlrd$ je finansijski potencijal. Od 2005. SCG kvota iznosi 467,7 miliona SPV-a odnosno 0,23%.Oko revizija kvota vode se debate jer to utiče na promenu glasačkih snaga. Najveću snagu i dalje ima SAD. Ne postoji pravo veta već kvalifikovana većina glasova. To znači da se odluke donose ne prostom većinom glasova već kvalifikovanom većinom glasova koja danas iznosi 85% glasova (tako da SAD mogu da utiču na najveće odluke u fondu kao što su primanje u fond, odobravanje sredstava, devalvacija, promene valutnog pariteta itd). SAD raspolaže sa 19,6% ukupnog broja glasova, slede Japan sa 6,15%, Nemačka sa 6,01%, Francuska i VB sa po 5,4% i Italija sa 3,26%. Ovih šest zemalja raspolaže sa 42,5% ukupnog broja glasova u Fondu. Značajniji udeo imaju još Saudijska Arabija sa 3,23%, Kanada 2,95%, Rusija 2,75% itd. Ukupno 17 zemalja raspolaže sa 67% glasova a na ostalih 167 zemalja članica fonda otpada samo 33% glasova.Od veličine kvota zavisi mogućnost dobijanja kredita, broj glasova i udeo pri raspodeli novokreiranih SPV.Fond pored kvota kao najvažnijeg finansijskog potencijala ima i druge načine povećanja svog finansijskog potencijala, npr.zaduživanjem članica na finansijskom tržištu i to zaduživanje iznosi 173 mlrd$ na godišnjem nivou.U svojim rezervama i dalje poseduje zlato čija vrednost iznosi 60 mlrd$, ali je prodaja tog zlata jako restriktivna mera. Od 1962 postoji generalni ugovor o pozajmljivanju fondu od strane vlada najrazvijenijih zemalja, a pored ovoga je 1980 fond zaključio sa 26 zemalja novi aranžman na osnovu koga ove zemlje mogu da pozajme fondu 34 mlrd SPV-a (49 mlrd $).

Napomena:SPV (SPECIJALNA PRAVA VUČENJA) je veštački stvorena aktiva koja bi se mogla koristiti u međunarodnim plaćanjima („papirno zlato“ kao bankor i unitas).1969 započeto je kreiranje SPV-a, početna vrednost je iznosila 0,88867 gr zlata, ali se menjala.Od 1974 njena vrednost se utvrđuje prema korpi valuta (od 1981 samo 5 najjačih) i kreće se oko 1,3 do 1,4$. On nije zaživeo kao svetski novac (kao što je to bio slučaj sa zlatom), zato što nema supernacionalna prava, pa ni moneta koju on izdaje nema stepen poverenja da igra ulogu međunarodnog novca.

42. ORGANIZACIONA STRUKTURA MMF-a Najvažniji organi fonda su:

61

1. Odbor (skupština) guvernera je najviši organ u kojem svaka zemlja ima po jednog predstavnika i zamenika. Odbor se sastaje jednom godišnje.

2. Izvršni odbor kao drugi najviši organ koji predstavlja operativno telo koje se sastaje svakog dana i donosi najvažnije odluke u Fondu. Sastoji se od 24 direktora od kojih su 8 imenovani direktori – oni koji dolaze iz zemalja članica 5 najvećih kvota (SAD, Japan, VB, Nemačka i Francuska) + jos 3 zemlje sa velikim kvotama (Saudijska Arabija, Kina i Rusija). Sve ostale su svrstane u grupacije iz kojih jedan odlazi u Odbor izvršnih direktora.

3. Generalni direktor je izvršni direktor koji bira Odbor izvršnih direktora4. Privremeni komitek osnovan 1974 koji je danas pretvoren u međ.monetarni i

finansijski komitet koji se sastaje 2 puta godišnje i ima savetodavni karakter i daje svoje mišljenje o političkim konsideracijama raznih pitanja funkcionisanja MMS-a

5. Komitet za razvoj osnovan 1974 koji daje sugestije savetodavnog karaktera o svim aspektima poslovanja MMF-a u vezi sa zemljama u razvoju

43. BRETONVUDSKI SISTEM FIKSNIH DEVIZNIH KURSEVA

Sastoji se od sledećih elemenata:1. Paritet svake nac.valute je bio izražen u zlatu ili dolarima, i to dolarima težine i

finoće na dan 1 jula 1944, kovničkog pariteta o,888 gr, odnosno, fiksnu cenu zlata od 35 $ za finu uncu

2. Savremena konvertibilnost – ograničena konvertibilnost za tekuće transakcije3. Oscilacije DE-eva su bile definisane marginama +/- 1% oko pariteta, ali su

kasnije povećane na 2,25% pri kraju postojanja ovog sistema. Dolarski paritet je bio branjen na tržištima zlata jer je bio zasnovan na zlatno-polužnoj konvertibilnosti od ’35. Taj valutni paritet je mogao da promeni jedino kongres. Svi koji su imali dolare u CB su mogli da promene te dolare u zlato po tom paritetu. To je jedan od razloga zbog koga je dolar stekao centralnu ulogu u Breton-Vudskom mon.sistemu. Druge zemlje su svoj kurs branile na dolarskoj rezervi.

4. Mogućnost promene valutnog pariteta u slučaju tzv. Fundamentalne neravnoteže PB (nigde još nije definisano šta to znači, a u praksi se to primenilo na dugoročnu neravnotežu PB).

Ako je neka zemlja samostalno vršila promene DK, bila je podložna sankcijama (nije mogla više da dobija finansijska sredstva).Dok zemlje sa suficitom PB nisu imale nikakve obaveze u ovom sistemu, i za njih nije bilo predviđeno nikakvo prilagođavanje, pa su one akumulirale devizne rezerve i plasirale ih na finansijskom tržištu (ovo su bili sigurni plasmani).Zemlje u razvoju su beskamatno finansirale SAD uključujući hartije od vrednosti iz deviznih rezervi. Pošto su SAD prešle iz suficita u deficit tokom Breton-Vudskog mon.sistema, a pošto su ostale zemlje finansirale svoje rezerve u američke kratkoročne obveznice, pojavio se izraz „DEFICIT BEZ SUZA“, pa zbog tog finansiranja od ostalih zemalja SAD nisu imale potrebu regulisanja deficita.

62

Međutim, javio se sistem valutnih dispariteta jer DK-evi više nisu odgovarali kupovnoj moći valuta. Javljala se precenjenost valuta (najčešće razvijenih zemalja), i potcenjenost valuta. Uzroci kraha Breton-Vudskog sistema su u asimetriji uravnoteženja i otežanoj promeni DK-eva. Zatim u nestabilnosti dolara (inflacija, ekspanzivna mon.politika koja je polazila od američkih interesa u podržavanju ekonomskog rasta). To je dovelo do valutnog dispariteta dolara, jer njegova vrednost više nije odgovarala kovničkom paritetu. Na tržištu zlata je u početku cena zlata do 60 godine bila 35$ za uncu, a 61 godine se povećala prvi put na privatnom tržištu na 40$ za uncu. To je bio znak precenjenosti dolara, jer njegov zvanični paritet ne odgovara njegovoj unutrašnjoj vrednosti.Da bi sprečile kolap MMS-a, razvijene zemlje – njih 8, je stvorilo zlatni „PUL PUL“ zlatnih sredstava kojima se intervenisalo na trzžištu zlata, da bi se prodavanjem zlata iz tog pula cena održala na 35$ po unci. Međutim, ’68 godine je ovaj „PUL“ iscrpeo svoje rezerve, sistem nije mogao da bude održan, pre svega zbog ekspanzivne monetarne politike SAD-a, što je dozvoljavao položaj dolara u MMS-u (posebno stvaranje deficita bez suza).Suficitne zemlje (Nemačka i Japan) su počele da gomilaju velike količine dolara u svojim rezervama da bi ih zamenile u zlato, što se stvarno i dogodilo, jer SAD nisu želele da menjaju svoju unutrašnju ekonomsku politiku, jer je značaj spoljne trgovine jako mali i dan danas (otvorenost jedne zemlje se mere učešćem u nacionalnom dohotku, kod SAD je to svega 5%).Zbog zamene dolarskih holdinga u zlato ’71 godine, ukinuta je zlatno-polužna konvertibilnost dolara, i on je pušten prvi put da slobodno pliva na tržištu. Onda je došlo do sporazuma ’72 10 zemalja u pokušaju da spasu sistem, po kome su zemlje sa suficitom pristale na revalvaciju, dolar je devalviran na 38$ za uncu, a onda povećan na 42$, ali pošto ni to ne uspeva, definitivno se ’73 ukida zlatno-polužna konvertibilnost dolara i nastupaju fleksibilni kursevi.

44. REDOVNA PRAVA VUČENJA MMF

RPV nisu klasični krediti već SVOP aranžmani jer zemlja članica kupuje od Fonda devize plaćajući ili svojom valutom, da bi posle ugovorenog termina otkupljivale svoju valutu devizama ili SPV-ima.(kredit kažemo kolokvijalno jer ne možemo svima da objasnimo šta je SVOP).MMF iz svog finansijskog potencijala obezbeđuje samo pokriće deviznog jaza zemlje, a ne akumulacionog jaza (koja se dobija kada zemlja uzima kredit npr od SB).To je zato što MMF nije razvojna fin.institucija, nego je pre svega mon.institucija koja održava stabilnost međuvalutnih odnosa, a ta stabilnost zavisi od stanja PB zemalja članica. Ima prevashodno savetodavnu funkciju.

REZERVNE I KREDITNE TRANŠE

Prvo u visini od 25% kvote koja se uplaćivala u zlatu i ta sredstva je zemlja mogla automatski da povuče bez obrazloženja zašto to radi. Ali 4 kreditne tranše koje su sledile posle rezervne tranše su bile uslovljene obrazloženjem koje je MMF tražio da bi obezbedio svoju likvidnost (to je princip uslovljenosti vezan za 4 redovne tranše).

63

Usloveljenost je najmanja za prvu tranšu, a sa svakom sledećom se povećavala (obećanja i rokovi su morali biti mnogo čvršći i sigurniji).25% je prvo uplaćivano u zlatu, zatim u SPV-ima ili nekoj konvertibilnoj valuti, i to je ležalo u Fondu, a 75% se uplaćivalo u nac.valuti i to leži u CB zemlje članice i to je račun MMF-a, tj.potraživanje MMF-a sa njegovog računa u CB zemlje članice.Ako zemlja iskoristi rezervnu tranšu, onda holdinzi na računu MMF-a rastu na 100% jer zemlja tih povučenih 25% rezervne tranše mora da uplati prema DK-u u svojoj valuti na račun MMF-a CB zemlje članice.Zbog toga MMF ostaje bez dolarskih holdinga, ali rastu holdinzi u nac.valuti zemlje koja je u deficitu PB.

25% rezervne tranše+75% ravnoteža pozicije =100% kvote holdinga MMF-a u nac.valuti na njegovom računu kod CB zemlje članice.

4 x 25% kreditnih tranši = 100% kvote

200% kvote nac.valute MMF-a na računu kod CB je maksimalna pozicija, tj.maksimalno zaduženje po osnovu RPV

Kod kreditorskih zemalja, holdinzi MMF-a na njihovim računima u CB padaju, i u slučaju konvertibilnih valuta mogu da dođu do nule.Da ne bi došlo do iscrpljivanja rezervi Fonda, on mora stalno da vodi računa o svojoj likvidnosti, pa su zato njegova sredstva kratkoročna. Svopovi se MMF-u otplaćuju u tranšama. Ukoliko zemlja članica ne ispuni planirane obaveze iz pisma o namerama u datom kvartalu (ili određenom periodu), onda MMF obustavlja isplatu kredita toj zemlji članici ili odlaže isplatu naredne tranše. U roku koji zavisi od ugovorenog aranžmana otkupom sopstvene valute za SPV i druge konvertibilne valute, zemlja smanjuje holdinge na 75%, vraća se na ravnotežnu poziciju. Obićno se otkupljuje na 8 kvartalnih rata, mada može i ranije.Kamatne stope kod vraćanja kredita MMF obračunava na osnovu SPV-a (2005 – 2,5%). To su prosečne kamatne stope na kratkoročne finansijske instrumente onih zemalja koje ulaze u korpu valuta SPV-a.

Napomena: SVOP (SWAP) poslovi su vid deviznih transakcija gde se istovremenom promptnom kupovinom i terminskom prodajom kao i obrnuto određenog iznosa deviza otklanjaju rizici koje sa sobom nosi mogućnost promene cena roba tj. DK u budućnosti.

45. PRINCIP USLOVLJENOSTI (pojam,sadržina i oštrina)

64

Usloveljenost je princip bankarskog poslovanja koji primenjuje Fond da bi omogućio redovno svoje poslovanje, odnosno svoju likvidnost. On traži obrazloženje potrošnje kreditnih sredstava nekim ekonomskim programo – PISMOM O NAMERAMA, a ti makroekonomski ciljevi koji su definisani u pismu namerama su kriterijumi izvršenja i to su na primer obećani nivo inflacije, obećani nivo rasta kreditne mase, deviznih rezervi, ostvarivanja izvoza itd.Ovo je princip poslovanja svih banaka.Da bi izbegao neadekvatna pisma o namerama, Fond je razvio konsultacije sa zemljom članicom (stvara se zajedno sa MMF-om). Odobravanje sredstava vrši Odbor izvršnih direktora. Kriterijum izvršenja predstavljaju sadržaj principa uslovljenosti. U početku su to bili monetarni agregati (razne novčane mase, krediti, kamatne stope), ali su sve više kriterijumi izvršenja bili budžetski deficiti. Od 1973 inenzivno posle prve naftne krize se pojavljuju i neki drugi agregati: cene, programi investicija, štednje i krajem 90-ih privatizacija, zbog čega je kritikovan od strane zemalja članica, jer to nije u ingerenciji MMF-a, već SB.Međutim, 90-ih se Fond vratio na monetarne i finansijske razlike.Oštrina uslovljenosti je nivo kvantifikacije izvršenja (kriterijumi i rokovi). Za rezervnu tranđu ne postoji ni usloveljenost ni kvantifikacija. Za jednu tranšu je nivo kvantifikacije niži nego za sledeću i tako redom.Postoje 3 nivoa uslovljenosti:

1. Neuslovljena sredstva – rezervna tranša2. Sredstva sa niskom uslovljenošću – zahtevaju ga sredstva po osnovu prve

kreditne tranše i neke olakšice (za najmanje razvijene zemlje) – prva naftna olakšica

3. Najviši nivo uslovljenosti – sredstva viših kreditnih tranši i neke dopunske olakšice – druga naftna olakšica

46. MMF I JUGOSLAVIJA

Jugoslavija je član Fonda od njegovog osnivanja.

STEND BAJ (STAND BY) ARANŽMAN je operacionalizacija principa uslovljenosti koji omogućava MMF-u da održi likvidnost. Ovi aranžmani omogućavaju članicama MMF-a da kupuju (vuku) dodatni određeni iznos strane valute za pokriće privremenog deficita PB i to bez revizije ekonomske politike zemlje u toku trajanja aranžmana ako se zemlja pridržava navedenih kriterijuma izvršanja iz pisma o namerama. U početku je SBA pokrivao period od 6 meseci a danas se oni odobravaju uglavnom za period od godinu dana. Međutim, u praksi je postalo uobičajeno da se uključuje sukcesivno nekoliko SBA, što se na taj način pretvara u višegodišnji aranžman.

Kako primenjeni metodi (administrativna zaštita, devalvacija i finansiranje) uravnoteženja tekućeg deficita PB nisu bili efikasni jer je strukturni i monetarni karakter deficita zahtevao mere strukturnog i monetarnog prilagođavanja, te mere je Jugoslavija

65

počela da primenjuje tek od 1979. godine, kada kreće period sukcesivnih stand-by aranžmana. Ukupno ih je bilo 12 u periodu od 1960 do 1990.Period niza sukcesivnih SBA počinje baš 1979 kada dolazi do velikog poskupljenja nafte koje je prouzrokovalo velike platno bilansne neravnoteže u svetu, što je bio jedan od najvažnijih faktora porasta tekućeg deficita Jugoslavije koji je te godine dostigao svoj maksimum. Te godine je MMF odobrio 6 SBA Jugoslaviji koji je bio u potpunosti iskorišćen, pokrivao je prvu kreditnu tranšu sa niskim stepenom uslovljenosti. Međutim, program ovog SBA je bio ograničen svojim tehničkim aspektima i nije bio uspešan u svojim rezultatima. Unutrašnja i spoljna neravnoteža su nastavile da se produbljuju, a u 1980. godini je inflacija počela da uzima maha.Nekoliko dana po isteku ovog sestog SBA, 1980., Jugoslavija ulazi u novi sedmi aranžman u trajanju od 18 meseci u iznosu od 339,33 miliona SPV-a. Finansijska sredstva su ovog puta data u okviru viših kreditnih tranši (druge i treće) i dopunske olakšice.U toku trajanja ovog SBA usvojen je i plan privrednog razvoja za period od ’81 do ’85, koji je za dva osnovna cilja naznačio pad inflacije i veliko smanjenje eksternog deficita. Da bi se to postiglo u planu su bile predvišene restriktivne mere od kojih su bile najvažnije one koje su bile u oblasti investicione politike. Predviđeno je bilo smanjivanje godišnje stope rasta investicija kao i učešća fiksnih investicija u bruto društvenom proizvodu.Pretpostavljalo se da će pad investicija smanjiti trgovinski deficit usled predviđenog oštrog pada uvoza kapitalnih dobara, mašina i opreme.Prihvatajući u celosti ovu Jugoslovensku politiku stabilizacije, MMF je tada odlučio da poništi ovaj aranžman i odobri novi u znatno većem iznosu jer je taj program zahtevao veća sredstva kao i duži vremenski period.Osmi SBA predstavlja jedini trogodiđnji SBA. Odobrena sredstva su bila u visini 1,662 miliona SPV-a što predstavlja najveći iznos kredita koji je MMF ikad odobrio jednoj zemlji u razvoju. Ova sredstva su data u okviru četvrte kreditne tranše sa kamatom od 5,5% i u okviru dopunske olakšice.Osnovni elementi stabilizacionog programa u okviru pisma o namerama su bili:

1. strukturno prilagošavanje privrede usmravanjem investicija u prioritetne sektore radi poboljđanja proizvodnje strukture i jačanja izvoza

2. regulisanje domaće tražnje sprovođenjem restriktivne kreditno-monetarne politike3. sniženje tekućeg deficita PB4. vođenje politike realnog kursa dinara

Stabilizacione mere predviđene ovim planom za period od 1981 do 1985. su dale neke pozitivne rezultate. Najznačajniji su bili eliminisanje budžetskog deficita i pojava suficita tekućeg računa u razmeni sa zemljama konvertibilnog područja. Tako je deveti SBA trebalo da se nadoveže na očekivane promene koje su bile zacrtane dugovočnim programom ekonomske stabilizacije. Najviše pažnje u pregovorima je ovde bilo posvećeno usklađivanju stavova o politici kamatnih stopa, cena, kursa dinara itd.Po isteku ovog aranžmana, MMF je odobrio Jugoslaviji još jedan jednogodišnji SBA u iznosu od 300 miliona SPV-a koji je imao nešto manji broj nametnutih obaveza nego

66

prethodni. Kako je inflacija u toj godini (1985) prešla stopu od 70%, Fond je zahtevao ponovno usklađivanje kamatnih stopa tražeći njihovo povećanje sa 68% na 73%. Međutim, u toku trajanja tog aranžmana njegov osnovni cilj - realizacija pozitivne realne kamatne stope od 1% nije bio ostvaren.Posle isteka ovog aranžmana, Jugoslavija nije želela novi SBA pa je umesto ovog uputila zahtev za odobravanje buduće saradnje u obliku tzv.procedure „pojačanog nadzora“.Poslednji, 12 aranžman je odobren Jugoslaviji 1990. godine.

47. EMS-EVROPSKI MONETARNI SISTEM

MONETARNE INTEGRACIJE (opšti deo)

Šumanova deklaracije je naglašavala ekonomsko povezivanje Francuske i Nemačke posle 2 sv.rata, da bi se sprečili dalji ratni sukobi. Stvorena je Evropska zajednica za ugalj i čelik radi opšteg mira.Međunarodna ekonomska integracija u širem konceptu podrazumeva sve oblike ekonomske saradnje između dve ili više država (saradnja koja prevazilazi saradnju predviđenu ugovorom o trgovini i plovidbi).U užem konceptu to su svi oblici ekonomske saradnje koji prevazilaze okvire zone slobodne trgovine i nivo carinske unije.Motivi stvaranja integracija su politički, ekonomski i kulturni, a efekti sa ekonomske strane su stvaranje velikog (zajedničkog) tržišta, rešavanje pitanja konkurentnosti, podsticaji za razvoj proizvodnje i trgovine itd.Postoji 4 nivoa ekonomskih integracija:

1. ZONA SLOBODNE TRGOVINE – nastaje kada se dve ili više zemalja dogovore da ukinu carinu, postoji sloboda kretanja roba

2. CARINSKA UNIJA – kada se zemlje zone slobodne trgovine dogovore da prema trećim zemljama uspostave jedinstvene carine

3. ZAJEDNIČKO TRŽIŠTE – pored slobodnog kretanja robe, slobodno je kretanje i ljudi i kapitala

4. EKONOMSKA ZAJEDNICA – jedinstveno tržište, gde pored zajedničkog postoji i harmonizacija svih vidova zajedničke politike (EEZ je u ovu fazu ušla 1992.)

Zemlje i dalje zadržavaju monetarni suverenitet jer je on uslov političkog suvereniteta. M

MONETARNE INTEGRACIJE (PRE STVARANJA EMS-a)

I 1945 – 1950 postojao je sporazum o intraevropskim plaćanjima i kompenzacijama za vreme dok je trajao program evropske obnove, i Maršalov plan i u vreme kada još nije bilo konvertibilnosti valuta.II 1950 stvorena je evropska platna unija sa kapitalom od 271,6 mlrd$. Klasičan multilateralni kliring, jer je bio prevaziđen bilateralni, međusobna dugovanja i plaćanja su izračunavana jednom mesečno, a deficitarne zemlje su dobijale kredit za pokriće. Ona je prestala da postoji.

67

III 1958 – Kada su zemlje svih 6 valuta prihvatile član 8 MMF-a, tada je nastao evr.mon.sporazum koji je trajao do 1972. On je nasledio kapital evropske platne unije, i dodato mu je još, tako da je imao 607 miliona $ sredstava. 1968. je bio realizovan plan zajedničkog tržišta, pa je tako nastao Vernerov plan, ali se desio slom mon.sistema usled naftne krize, i zato je 1972. stvorena EVROPSKA ZMIJA. Zemlje su rešile da ostanu u sistemu fiksnih dev.kurseva, jer je to značilo njihovu mnogo veću povezanost. Nisu dozvolile da se do tada razvijeni sistem integracije odbaci. Zadržane su margine +/- 2,25%, ali su sve one zajednički plivale prema dolaru, a kurs su branile međusobno.IV 1973. stvoren je Fond za mon.saradnju, a Evropska Centralna Banka je stvorena 1999. Cilj ovog fonda bio je da se održava sistem fiksnih DK-eva, i da se obezbede kratkoročni krediti za finansiranje dugova i branjenje kurseva.V 1975. stvoren je embrion ekija koji se zvao evropska obračunska jedinica, koja nije bila ni kovana ni štampana, već zajednička obračunska jedinica valuta za zemlje članice zmije. Nju nasleđuje EKI, a potom EVRO.NEDOSTACI ZMIJE zbog čega je ona prestala da postoji su što to nije bio dovoljno čvrst mon.aranžman u smislu da su zemlje mogle da uđu i izađu kad su htele i kako im je odgovaralo. Primane su i druge zemlje pored zemalja članica. Ovaj aranžman je ima težište na stabilnosti DK-eva, i nije proširivao svoje dejstvo izvan toga, pa je bio ograničenog dometa za dalji nivo ekonomskih integracija.

STVARANJE EMS-a 1979.

EMS je osnovan u okviru EZ (15 članica), sa ciljem da stvori mon.saradnju i stabilnost u okviru grupe zemalja. Ključnu ulogu igraju fiksni devizni kursevi.Elementi EMS-a su:

1. fiksni devizni kursevi (ključna komponenta)2. EKI – european currencz unit3. ERM – exchange rate mecanism

1. Fiksni kurs je fiksan ali prilagodljiv (može da se menja). Sve zemlje su definisale centralne devizne kurseve prema ekiju i to je bio valutni paritet – central rate.Dozvoljene margine su +/- 1,12%, tj 2,25% su iznosile bilateralne margine, a bila je dozvoljena i +/- 6% margina za vrlo slabe valute (lira, drahma kasnije). Ovaj mehanizam je poznat kao ERM. CB su bile obavezne da intervenišu na marginama, ali intervencije su bile simetrične (i za suficitne i za deficitne zemlje) u nelimitiranim iznosima – moralo je da se brane. Devalvacija je bila predviđena kao krajnja mera. Ovakav sistem je vodio u konvergenciju mon.politike (kursevi se klasifikuju prema slobodi mon.politike).Avgusta 1993. proširene su margine za oscilacije DK-eva u okviru ERM na +/-15%. EMS je imao važnu ulogu u stvaranju jedinstvenog tržišta u okviru EEZ. MMF podržava ovaj program.Zemlje članice deponuju kod Evropskog Fonda za mon.saradnju 20% svojih rezervi u zlatu i devizama, a za uzvrat dobijaju evropske novčanice – EKI.

2. Eki je bila korpa valuta, EMS je polako počeo da iskazuje sve svoje račune u ekijima, a ne u nac.valutama. EKI se kreirao tako što je počeo da se koristi kao rezervna valuta, a

68

zatim kao kreditna. Vrlo brzo su se pojavili privatni ekiji, finansijski instrumenti denomirani u ekijima, ali nije postojala sloboda privatnog kretanja. Bio je redefinisan svakih 5 godina.

3.ERM je deo evropskog monetarnog sistema, dozvoljeno je nekim zemljama da učestvuju sa svojim valutama u korpi ekija, ali da nisu u mehanizmu deviznih kurseva (VB i Italija do ’90, i ’92 VB ponovo izlazi ali ostaje u EU). Odnosi se samo na ulazak u rešetkasti sistem DK-a.

DK je menjan na multilateralni dogovoreni način.Najvažniji efekat EMS-a je bio visok nivo konvergentnih mon.derivata.

48. EMU-EVROPSKA MONETARNA UNIJA

Stvorena je 1. jula 1990. deklaracijom Evropskog Saveta. Oktobra 1990. usvojena je deklaracija ES o 3 faze stvaranja Unije.

I FAZA predviđa jedinstveno tržište, sve zemlje članice EEZ treba da postanu članice EMS-a, da se što veći broj njih uključi u EMR (mehanizam deviznih kurseva), da se uspostavi veća koordinacija ekonomskih politika među članicama itd. Ova faza je uspešno završena.

II FAZA je počela 1.jula 1994. Sa radom je počeo Evropski Monetarni Institut pripremajući teren za Evropsku Centralnu Banku. Imao je savetodavnu ulogu u vođenju monetarne politike.

III FAZA treba da označi konačno uspostavljanje monetarne unije. To podrazumeva prenošenje ovlašćenja nacionalnih centralnih banaka na ECB i uvođenje jedinstvenog novca. Bilo je predviđeno da se to ostvari 1.januara 1997, a ako sve zemlje članice ne budu spremne da prihvate obaveze koje mon.unija nameće, EMU će u svakom slučaju početi da funkcioniše 1.januara 1999, obuhvatajući zemlje koje za to budu spremne.Za novu fazu procesa integracija u Zapadnoj Evropi od posebnog je značaja sa sastanak u Mastrihtu decembra 1991.Doneta je odluka da EZ dobije novi naziv – EU. Ugovor iz Mastrihta predviđa stvaranje ne samo ekonomske već i političke unije.Prema ugovoru, zemlje su morale da zadovolje određene kriterijume:

1. da ukupan javni dug bude do 60% GDP-a zemlje2. da fiskalni deficit ne prelazi 3% GDP-a3. da inflacija ne prelazi 1,5% prosečne stope inflacije u 3 zemlje EU sa

najnižom inflacijom4. kamatna stopa na dugoročne državne HOV ne sme biti viša od 2% iznad

stope u 3 zemlje sa najnižom kamatom5. zemlja treba da ima 2 godine članstvo u EMS-u bez sprovođenja devalvacije

69

Uvedena je klauzula tolerancije po kojoj zemlja ne može da ispuni prva dva uslova, a pokazuje visok stepen napretka, može da bude primljena u EMU (11 zemalja je ušlo u evrozonu).Bilo je vreme za ulazak u III fazu stvaranja EMU, i sve je bilo neizvesnije da li će se ovaj ambiciozni plan ostvariti. Krajem 1995. postignut je dogovor da se nova novčana valuta nazove EVRO.U martu 1998 objavljen je izveštaj EK i Evr.mon.instituta o ispunjavanju uslova za pristupanje EMU.U maju 1998 saopšteno je da će 11 zemalja od 1 januara 1999. ući u EMU.Evr.mon.institut je prestao da postoji 1.juna 1998 a počela je sa radom ECB.Od januara 1999 počela je da funkcioniše EMU, uz učešće 11 članica od 15 članica EU. Poslednjeg dana 1998. utvrđen je i objavljen kurs evra koji je zamenio dotadašnji eki, 1 evro = 1,17 $.Uključivanje evra u platni promet predviđen je za 1.januar 2002 godine, kad je i aktiviran.Evro sada predstavlja drugu rezervnu valutu u svetu (stvorena je da konkuriše dolaru). Da bi jedna valuta postala svetski novac, mora da ispuni 4 osnovna uslova:

1. stabilnost kupovne snage (evro ima, do 2% godišnje, što predstavlja indeks potrošačkih cena – održavanje stabilnosti)

2. stabilnost privrede (2% realni ekonomski rast)3. da ima konvertibilnost valute za kapitalne i tekuće transakcije (što evro ima)4. razvijena devizna i finansijska tržišta

Od januara 2002.godine, javlja se tendencija stalnog jačanja evra u odnosu na dolar (danas je 1evro = 1,2655$), zbog deficita PB SAD.

49. DEFINICIJA KAPITALA

Kapital iz engleske reči „capital“ izveden od „cattle“ – stoka!Ekonomski se kapital definiše na osnovu 4 kriterijuma:

1. Sa stanovišta ekonomske teorije predstavlja akumulisano bogatstvo (imovina) koje služi za proizvodnju dodatnog bogatstva. U ovom smislu pored rada i zemlje predstavlja jedan od glavnih faktora proizvodnje.

2. Sa stanovišta poslovnih subjekata kapital je neto vrednost realne imovine ili aktive (mašine, zgrade i oprema kao fiksni kapital, zalihe roba itd). Nova preduzeća kao likvidna sredstva ne ulaze u kategoriju kapitala.

3. Sa stanovišta fizičkog lica je ukupna vrednost imovine (zemlja, zgrade, transportna sredstva)

4. Sa stanovišta države: javna imovina – javni državni dugovi

Idealna varijanta za državu je da su javni prihodi (JP) jednaki javnim rashodima!Ako su JP<JR država se zadužuje pri čemu nastaje javni dug, ali to je potpuno druga kategorija.

70

50. IZVOZ KAPITALA ( motivi, vrste i oblici )

-Ostvarenje većeg profita (ili nekog drugog oblika prihoda) je osnovno pokretač izvoza kapitala.-Međutim,to ne znači da svaki konkretan plasman kapitala u inostranstvu donosi veći profit nego u zemlji.-Često je potrebno izvoz kapitala posmatrati ne izolovano,već sa stanovišta njegovih efekata na poslovanje cele firme pa čak i cele nacionalne privrede-i to na dugi rok.

-Mada se međusobno prepliću,uslovno bi se mogli naznačiti sledeći motivi izvoza kapitala:

1.) Ostvarenje većeg profita ili nekog drugog oblika prihoda od uloženog kapitala (kamata,dividenda)je osnovni motiv izvoza kapitala.

2.) Jeftinija radna snaga u inostranstvu je često razlog zbog kojeg kapital odlazi iz zemlje,naročito kad se radi o radno intenzivnim vrstama proizvodnje.

3.) Niže cene sirovina i energije u pojedinim zemljama privlače strani kapital.4.) Do izvoza kapitala može doći zbog želje (i potrebe) da se kompletira

proizvodni proces kako bi proizvodnja bila manje zavisna od spoljnih faktora,od neizvesnosti na tržištu i poremećaja u izvorima snabdevanja (valjaonica bakra želi da ima svoj rudnik,rafinerija nafte svoj izvor nafte i sl.)

5.) Često se izvozom kapitala otvaraju novi pogoni u inostranstvuda bi se proširilo tržište za prodaju svojih proizvoda.Na ovaj način je moguće proizvodnju bolje prilagoditi zahtevima,potrebama i ukusu lokalnih potrošača.Povećanje proizvodnje omogućava snižavanje troškova po jedinici proizvoda,omogućava korišćenje ekonomije obima.

6.) Potreba da se poveća plasman kapitalnih dobara (mašina,opreme,brodova) dovodi do toga da se odobravaju krediti stranim kupcima-što predstavlja oblik izvoza kapitala.

7.) Da bi se izbeglo plaćanje carina i drugih uvoznih dažbina,strani proizvođači često baš kroz izvoz kapitala grade fabrike unutar «carinskog zida»

8.) Motiv izvoza kapitala može biti i želja da se obezbedi politički uticaj u nekoj zemlji.

-Podelu tokova kapitala na pojedine vrste i oblike možemo vršiti prema različitim kriterijumima:

*Prema izvorima iz kojih potiču sredstva razlikujemo izvoz JAVNOG i izvoz PRIVATNOG kapitala.- JAVNI –onaj kapital koji dolazi iz državnih institucija,centralnih banaka i sličnih izvora.- PRIVATNI –je kapital pojedinaca,privatnih preduzeća,akcionarski društava,poslovnih banaka i sličnih nevladinih organizacija.

71

-U posleratnom periodu porastao je značaj jedne posebne vrste javnog kapitala: reč je o kapitalu kojim raspolažu međunarodne organizacije,kao što su:IBRD,IMF,IDA,IFC,regionalne banke za razvoj i dr.

*Tokovi kapitala se mogu deliti na AUTONOMNE i KOMPENZATORNE.-AUTONOMNE-ako do međunarodnog kretanja kapitala dolazi zbog ekonomskih interesa neposrednih aktera (poslovnih banaka,preduzeća,pojedinaca),bez obzira na stanje platnog bilansa.-KOMPENZATORNE-ukoliko se pak državni organi direktno angažuju na obezbeđivanju priliva kapitala u zemlju da bi se osiguralo pokriće deficita platnog bilansa.

*Međunarodni tokovi kapitala se prema ročnosti dele na kretanje KRATKOROČNOG,SREDNJOROČNOG i DUGOROČNOG kapitala.-KRATKOROČNI-svrstavaju se plasmani sa rokom do godinu dana,ali ponekad i oni sa rokom do 3 godine.-DUGOROČNI-uključuju se plasmani sa rokom iznad 8 ili iznad 10 godina-Po pravilu,srednjoročni i dugoročni kapital služi za investicione svrhe,a kratkoročni za finansiranje tekuđeg poslovanja.

-Kapital se može izvoziti u NOVČANOM obliku (prenos finansijskih sredstava,odobravanje finansijskih kredita) i u vidu REALNOG transfera (izvoz mašina,opreme, reprodukcionog materijala,ustupanje prava industrijske svojine).

-Međunarodne finansijske organizacije (IBRD,IDA i dr.) mogu odobravati OPŠTERAZVOJNE zajmove,gde se ne određuje precizno način njihovog korišćenja,i PROJEKTNE zajmove,koji su namenjeni finansiranju tačno utvrđenih projekata.-Prema tome kakav je uticaj vlasnika kapitala na korišćenje plasiranih sredstava,razlikuju se dva OBLIKA izvoza kapitala-DIREKTNE i PORTFOLIO investicije.

-DIREKTNE-VLASNIK KAPITALA ZADRŽAVA PUNU KONTROLU NAD PLASIRANIM SREDSTVIMA.On odlučuje gde će uložiti kapital,kako će organizovati proizvodnju,brine o plasmanu gotovih proizvoda,o finansijskim rezultatima poslovanja...-PORTFOLIO-predstavljaju ulaganja kapitala posredstvom raznih vrsta hartija od vrednosti.Tipičan oblik portfolio investicija jeste emitovanje i plasman obveznica (bond).Da bi se prikupila sredstva za određene potrebe,državne institucije,banke i preduzeća emituju obveznice,koje plasiraju na finansijskom tržištu.Vlasnici kapitala kupovinom obveznica stiču pravo da u određenom roku dobiju nazad uložena sredstva,zajedno sa odgovarajućom kamatom.

51. UVOZ KAPITALA

*Ekonomski suverenitet je neograničeno pravo svake zemlje da odlučuje o uređenju privrednog života u nacionalnim granicama i o načinu uspostavljanja ekonomskih

veza sa inostranstvom*

72

-Suverenitet nije potvrđen ako jedna zemlja odluči da svesno ograniči neka svoja prava.-U cilju razvoja međunarodne ekonomske saradnje jedna zemlja sklapa sa drugom zemljom ili više zemalja ugovore,konvencije,sporazume,protokole i druge slične pravne instrumente kojima uređuje svoje ekonomske odnose sa inostranstvom.-Na ovaj način zemlja preuzima određene obaveze koje ograničavaju neka njena suverena prava.-Odnos stranih vlasnika kapitala prema interesima zemalja u kojima posluju zavisi od ekonomske,političke i vojne snage svake konkretne zemlje,od njene pozicije u svetskoj privredi i politici,od važnosti te zemlje za poslovne aktivnosti datih vlasnika kapitala.-Snažnije i nezavisnije zemlje mogu obezbediti poštovanje svojih nacionalnih interesa kontrolom delatnosti stranog kapitala,a ako treba i, nacionalizacijom imovine stranaca.-Nacionalni suverenitet zemlje uvoznice kapitala može biti ugrožen postupcima samih vlasnika kapitala i njihovih vlada,ali i delovanjem nekih međunarodnih institucija. -U posleratnom periodu raste izvoz kapitala iz razvijenih zemalja Zapada u zemlje u razvoju u vidu ekonomske (i vojne) pomoći,kojom se,pored ekonomskih,žele ostvariti i politički ciljevi:*zadržavanje zemalja u razvoju u okvirima kapitalističkog sistema*sprečavanje njihovog prelaska na nekapitalističke puteve razvoja

Primer: SAD su 1963. godine donele odluku da ukine pomoć svim zemljama koje u roku od 60 dana ne prekinu ekonomske odnose sa Kubom.

-Velika Britanija i Francuska ostvaruju svoj uticaj na zemlje bivše kolonije i održavanjem čvrstih veza u monetarno finansijskoj oblasti preko zone funte i zone franka.

-Takozvani Hickenlooper amandman na američki Zakon o pomoći inostranstvu iz 1961. godine nalaže vladi SAD da,u određenim uslovima,koristi svoju moć u cilju interesa američkih investitora u inostranstvu (npr. u slučaju EKSPROPRIJACIJE).

Primer: U slučaju eksproprijacije International Petroleum Company u Peruu 1969.godine,američka vlada nije ništa poduzela kao i u slučaju nacionalizacije afilijacije američke kompanije za proizvodnju bakra u Čileu 1971. godine-a samo zbog toga što je ocenila da bi to štetilo nacionalnim interesima-američkim!!!

-Da bi zaštitile interese svojih investitora u inostranstvu,pojedine zemlje se koriste nekim međunarodnim i regionalnim organizacijama u kojima ima veliki uticaj.-To su uglavnom činile SAD sprečavajući da kredite Svetske banke i Interameričke banke za razvoj,dobijaju zemlje u kojima su se odvijali politički procesi prema kojima su Amerikanci imali negativan stav (Kuba,Čile,Peru,Vijetnam).-Nacionalizacija Sueckog kanala 1956. godine dovela je do vojne akcije Velike Britanije i Francuske,čiji su ekonomski interesi bili pogođeni nacionalizacijom.-1982. godine vlada SAD je donela odluku o formiranju posebne vojne komande za Bliski Istok,sa veoma velikim brojem vojnika pod svojom kontrolom.Tom prilikom je objavljeno da je cilj «zaštita interesa SAD od svake vojne pretnje» koja bi mogla doći od

73

strane SSSR-a ili neke druge neprijateljske sile,ali je jasno da se ovde radi o zaštiti američkih privrednih interesa u ovom naftom bogatom regionu.-Najpoznatiji slučajevi političkog uticaja multinacionalnih kompanija vezani su za aktivnost američkih kompanija United Fruit u Centralnoj Americi,ITT u Čileu i petrolejskih kompanija na području Bliskog i Srednjeg Istoka.

-U Ekonomskoj deklaraciji usvojenoj na Alžirskoj konferenciji nesvrstanih zemalja stoji:

*Šefovi država osuđuju pred svetskom javnošću neprihvatljivu praksu višenacionalnih kompanija,koje ugrožavaju suverenitet zemalja u razvoju,koje krše principe nemešanja

i prava naroda na samoopredeljenje,što su osnovni uslovi za politički,privredni i društveni napredak tih zemalja*

-Jedan od vidova potčinjavanja je uvlačenje zemalja u velike spoljne dugove,koje ove zemlje ne mogu uredno da otplaćuju.Tada su dužnici prinuđeni da traže,moljakaju reprogramiranje prispelih obaveza-što predstavlja povoljnu priliku za ucenjivanje i iznuđivanje povlastica za poverioce.-Ukoliko dužnici to ne prihvate,preti im se ekonomskim sankcijama,prekidom svih ekonomskih veza,plenidbom imovine u inostranstvu (novca,ambasada,brodova aviona,robe).

52. EFEKTI UVOZA I IZVOZA KAPITALA

-Međunarodno kretanje kapitala dovodi do krupnih promena kako u privredama zemalja koje kapital uvoze,tako i u privredama zemalja koje kapital izvoze.

*Pozitivni efekti za zemlju uvoznicu*1.) Uvoz kapitala predstavlja,u stvari,uvoz dodajne akumulacije iz inostranstva,čime se stvaraju mogućnosti da investicije budu veće od domaće akumulacije.Sa dodajnim kapitalom moći će potpunije i efikasnije da se koriste i postojeći domaći resursi.2.) Povećana investiciona ulaganja omogućavaju i porast zaposlenosti.U slučaju direktnih investicija,strani vlasnik kapitala se stara o obuci potrebnih kadrova,čime se poboljšava kvalifikaciona struktura radne snage.3.) Veliki je uticaj uvoza kapitala na trgovinski bilans.Međunarodno kretanje kapitala može se pojaviti kao zamena međunarodnog kretanja robe:umesto transfera rezultata proizvodnje,dolazi do transfera faktora proizvodnje.Angažovanjem inostranog kapitala izgrađuju se kapaciteti za snabdevanje domaćeg tržišta robom koja je ranije uvožena;dolazi do substitucije uvoza.4.) Uvozom kapitala omogućava se finansiranje deficita platnog bilansa,čime privreda dobija više vremena za potrebna prilagođavanja u cilju obezbeđenja spoljne ravnoteže.Zemlja koja se nalazi u fazi zaduživanja,ima deficit u tekućem a suficit u kapitalnom delu platnog bilansa.Kada dođe vreme da se razdužuje,kada postane zreo dužnik,potrebno je da ima suficit u tekućem bilansu kako bi se obezbedila sredstva za transfer u inostranstvo.

74

5.) Uvozom kapitala obezbeđuje se bolja snabdevenost domaćeg tržišta,kako u pogledu količine tako i u pogledu asortimana.Dolazi,takođe,i do jačanja konkurencije,što ne samo da poboljšava položaj domaćih kupaca,već podstiče proizvođače na unapređenje proizvodnje i snižavanje troškova,čime se povećavaju šanse i za izvoz.6.) Povećanjem proizvodnje u zemlji uz angažovanje stranog kapitala rastu i prihodi budžeta kroz porast poreza,što olakšava finansiranje opšte i zajedničke potrošnje društva.7.) Kroz direktne investicije obezbeđuje se prenos nove tehnologije i njeno prilagođavanje konkretnim uslovima u datoj zemlji.Mada često postoje ograničenja,ta nova tehnologija dovodi do unapređenja i u drugim sektorima privrede.8.) Određeni značaj imaju i efekti ugledanja.Uspešno poslovanje preduzeća gde je angažovan strani kapital podstiče druge da unapređuju proizvodnju,poboljšavaju organizaciju,razvijaju marketing i sl.

*Negativni efekti na zemlju uvoznicu*1.) Pod uticajem stranog kapitala,naročito kada su u pitanju direktne investicije,privreda se razvija prema potrebama i interesima stranaca,a ne vodi računa o nacionalnim ciljevima ekonomskog i društvenog razvoja.2.) Strani kapital iscrpljuje domaće prirodne resurse;prekomerno iskorišćavanje neobnovljivih (rude,nafta) i sporo obnavljanje resursa (šume) može ugroziti budući razvoj nacionalne privrede.3.) Transferom profita i plaćanjem kamata odliva se u inostranstvo deo domaće akumulacije,deo nacionalnog dohotka.4.) Pod uticajem stranog kapitala i deo domaće akumulacije odlazi u neesancijalne sektore privrede (npr. u fabriku Coca-Cole).5.) Strani kapital iskošrišćava domaću infrastrukturu,u čijem stvaranju nije učestvovao.6.) Povećava se tehnološka zavisnost od inostranstva.7.) Pod uticajem stranaca formira se model potrošnje koji ne odgovara nivou razvijenosti date zemlje i pravim potrebama stanovništva.8.) Činjenica de je jedan broj radnika angažovan u preduzećima koja su pod kontrolom stranaca dovodi i do podvajanja radničke klase,do razbijanja njenog jedinstva.9.) Jedna od nejozbiljnijih posledica uvoza kapitala jeste ugrožavanje nacionalnog suvereniteta-kako ekonomskog tako i političkog.Stranci dolaze do informacija o stanju i problemima u datoj privredi,pa u određenim situacijama mogu ta saznanja i zloupotrebiti.

*Efekti na zemlju izvoznicu*1.) Najvažniji pozitivan efekat izvoza kapitala na zemlju izvoznicu sastoji se i u tome što što dolazi do priliva profita,kamata i drugih prihoda od plasiranog kapitala.Ceo iznos ostvarenog profita se ne unosi uvek u matičnu zemlju (jedan deo se reinvestira,troši u inostranstvu ili zadržava u stranim bankama),ali on ostaje na raspolaganju domaćim vlasnicima kapitala.2.) Izvozom kapitala obezbeđuje se i politički uticaj na zemlju uvoznicu.Za ovaj uticaj nisu zainteresovane samo vlade zemalja izvoznica,nego i veće kompanije.3.) Povećava se izvoz opreme,sklopova i delova,povećavaju se prihodi od tehničkih usluga,istraživačkih i razvojnih aktivnosti za potrebe inostrane fabrike i sl.

75

4.) Do ispoljavanja negativnih efekata izvoza kapitala na nacionalnu privredu može doći zbog toga što su u nekim slučajevima ciljevi vlasnika kapitala u konfliktu sa ciljavima nacionalne privrede u celini.5.) Sa stanovišta interesa zemlje izvoznice kapitala može se smatrati negativnim efektom i to što se iz zemlje iznosi nova tehnologija,čime se narušava tehnološki monopol.

53. RAZVOJ MEĐUNARODNOG TRŽIŠTA KAPITALA

-Širenje i jačanje kapitalizma čvrsto je povezano sa seljenjem kapitala iz jedne zemlje u drugu.-Značajniji izvoz kapitala iz Velike Britanije počinje u prvoj polovini XIX veka,i u 1850. godini dostiže iznos od 200 miliona funti sterlinga.-Ulaže se najviše u zapadnu Evropu i SAD,a najveći deo odlazina izgradnju železnica.-Krajem XIX i početkom XX veka raste izvoz britanskog kapitala i u druge regione.-U periodu 1870-1913. godine 40% akumulacije Velike Britanije plasirano je u inostranstvu.-Pred I svetski rat skoro 9 mlrd $ bilo je investirano u prekomorske delove Komonvelta i oko 7.5 mlrd $ u SAD i Latinsku Ameriku.-Od polovine XIX veka i Francuska i Nemačka postaju značajni izvoznici kapitala.-U početku Francuska ulaže najviše u Rusiju,a kasnije u svoje kolonijalne posede i Latinsku Ameriku.-Godine 1914. francuska ulaganja u inostranstvu dostigla su iznos od oko 9 mlrd $ ,od čega je oko 60% bilo u Evropi.-Investicije Nemačke iznosile su oko 6 mlrd $.-Do I svetskog rata kapital se izvozio uglavnom u vidu portfolio investicija.-Do 1914. godine čak je 90% u inostranstvu plasiranog kapitala bilo u obliku portfolio investicija.-Čisto zlatno važenje omogućavalo je lako seljenje kapitala iz jedne zemlje u drugu pod uticajem razlika u visini kamatnih stopa.-I svetski rat je delimično izmenio položaj pojedinih zemalja u međunarodnom kretanju kapitala.-SAD su još 1896. godine počele da otplaćuju svoje dugove i za vreme rata,kada su zaraćene strane prodavale svoju dolarsku aktivu da bi obezbedile ratni materijal,postale su neto poverilac.-Godine 1929. SAD su po obimu izvezenog kapitala već bile ispred Velike Britanije.-Plasman u vidu kredita i portfolio ulaganja bio je veći od direktnih investicija.-Vrednost inostranih investicija Velike Britanije bila je u toku rata umanjena za ¼,ali je pred veliku ekonomsku krizu ponovo dostigla raniji iznos od oko 19 mlrd $ .-U periodu 1919-1929. godine SAD su uložile u inostranstvu 7 mlrd $,a Francuska 606 miliona $.-Nemačka je dugovala ratne reparacije u iznosu od 269 mlrd maraka u zlatu.Reparaciona komisija je 1921. godine smanjila ovaj iznos na 132 mlrd maraka.Zbog teškoća oko isplata reparacija jedna međunarodna komisija stručnjaka kojom je rukovodio američki bankar Doz,sačinila je 1924. godine plan isplate (Dozov plan) koji su saveznici iste

76

godine prihvatili.Plan je predviđao plaćanje reparacija zavisno od mogućnostiNemačke da odgovori obavezama,bez utvrđivanja roka za konačnu isplatu.-Pošto su saveznici zahtevali stalnu isplatu,kasnije je napravljen tzv. Jangov plan kojim je iznos reparacija smanjen na 113 mlrd maraka a rok otplate utvrđen na 59 godina.Ovaj plan je prihvaćen 1929. godine.-U periodu 1930-1938. godine,kao posledica krize i ratnih opasnosti,smanjuje se izvoz kapitala.-Najvažnije zemlje poverioci postale su neto uvoznice kapitala.-Naročito je veliki bio neto priliv kapitala SAD-oko 5 mlrd $.-Zemlje dužnici su teško obezbeđivale sredstva za otplatu svojih dugova.Kriza je posebno pogodila portfolio investicije.-Početak II svetskog rata doveo je do obuzdavanja međunarodnih tokova kapitala.-SAD su na osnovu Zakona o zajmu i najmu,koji je Kongres doneo 11.marta 1941. godine,u vreme kada su SAD bile još neutralne,pomagale vojno i ekonomsko snabdevanje zemalja koje su bile u ratu protiv Sila osovineu iznosu od 49 mlrd $.-Najveći iznos je dobila Velika Britanija-33.6 mlrd $,zatim SSSR-11 mlrd $,Francuska-3.3 i Kina 1.5 mlrd$.-Američki državni sekretar George C. Marshall predložio je 1947. godine program pomoći zemljama Zapadne Evrope kako bi se u ovom području olakšao privredni oporavak,podstakao privredni rast i sprečio prodor komunističkih ideja.Zvaničan naziv ove pomoći je Program evropske obnove ali je poznatiji naziv Maršalov plan.-Za posleratni period karakterističan je veliki izvoz kapitala iz javnih izvora u vidu pomoći,međudržavnih kredita i zajmova međunarodnih finansijskih organizacija.-U izvozu privatnog kapitala veliki udeo imaju multilateralne kompanije,naročito u vreme njihove velike ekspanzije tokom 60-ih i 70-ih godina.-Portfolio investicije oživljavaju tek krajem 50-ih godina,zahvaljujući ostvarenoj konvertibilnosti valuta.-Sve do kraja 50-ih godina SAD su imale dominantno mesto u izvozu kapitala,kako u zemlje u razvoju tako i u druge razvijene zemlje.U 60-im godinama povećava se značaj Zapadne Evrope i Japana kao izvoznika kapitala.-Tokom 70-ih godina dolazi do naglog širenja poslova na međunarodnom finansijskom tržištu,posebno zahvaljujući evrotržištu.-Zemlje OPEC-a su imale veliki priliv sredstava,dok su ostale zemlje u razvoju morale da se zadužuju kako bi finansirale deficite platnog bilansa.-Socijalističke zemlje Istočne Evrope koriste kredite za uvoz savremene opreme i tehnologije,a i Kina počinje naglo da se otvara prema svetu.

54. MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ-IBRD

-Prva institucija Svetske banke (1944. u BW, SAD), osnivači su 44 zemlje da pod povoljnijim uslovima finansira obnovu i razvoj u ZUR-u

-Osnovni cilj je obezbeđenje finansiranja projekata koji su važni za nacionalnu privredu, a za koje nije zainteresovan privatni kapital:

77

o Nisu neposredno profitonosni o Potrebni su veći iznosi za ulaganje o Prisutan je veći rizik

-Sredstva banke potiču iz četiri osnovna izvora:

o Uplaćenog dela kvota zemalja članica (deo kvota koji se uplaćuje smanjivan je, tako da sada iznosi samo 3%)

o Zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu o Povraćaja ranije odobrenih kredita o Ostvarenog dohotka

-Banci su do sada pristupile 184 zemlje

-Članice IBRD - zemlje koje su članice MMF

-Sedište IBRD je u Vašingtonu

-Na politiku Banke najviše uticaja ima vlada SAD-a

-Slede: Japan, Velika Britanija i Nemačka

-Najveći korisnici sredstava su: Kina, Indija, Meksiko, Brazil, i bivše rep. SSSR-a

-Zajmovi se odobravaju zemljama od 926 - 2.650 dolara per. capita

-Uslovi: poček do 5 godina i sa rokom otplate do 25 godina

-Od 1. jula 1982. uz varijabilnu kamatnu stopu.

55. MEĐUNARODNO UDRUŽENJE ZA RAZVOJ-IDA

-osnovano je 1956.godine,kao afilijacija IBRD.Clanstvo u IDA je uslovljeno clanstvom u IBRD.-pocetni kapital je iznosio 1 mlrd.$,kasnije se on povecao uz tzv.popunjavanje fondova IDA. Ona ima 165 clanica,kao i MIGA.Pravno i finansijski je odvojena od IBRD,ali su im sluzbenici i rukovodioci zajednicki.Na IDA kredite ne treba drzavna garancija.-IDA kredite mogu da primaju najmanje razvijene zemlje ciji je GNI ispod 95$ kao i neke ostrvske zemlje.-Jugoslavija je bila clan IDAe,a SRJ je u njoj obnovila clanstvo u 2001.godini,ali nije dobila kredite IDA.Sredstva IDAe poticu od otplate ranije datih kredita,kvota zemalja clanica, doprinosa na osnovu povremenih popunjavanja fonda kao i poklona. -zemlje clanice se u IDA-i dele na ZUR i na razvijene zemlje.Razvijene zemlje uplacuju ceo iznos kvote u konvertibilnim valutama,a ZUR uplacuju 10% kvote u konvertibilnim

78

valutama,a 90% kvote u nacionalnoj valuti.Udeo u kapitalu ZUR je 3,2% ukupnog iznosa.Do 2003.godine je IDA odobrila oko 3000 projekata.-IBRD izdvaja godisnje za potrebe IDA oko 200-300 miliona $.Rok otplate IDA kredita je 40god.za najmanje razvijene zemlje,35god.za ZUR,sa grace periodom od 10god.

56.MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA-IFC

-osnovana je 1956.,kao afilijacija IBRD.Clanstvo u IFCu je uslovljeno clanstvom u IBRD.Broji 178 clanica.Sediste je u Luxemburgu.-Jugoslavila je postala clan od 1968.godine.da bi naredne 1969.bila osnovana IICY-Medjunarodna korporacija za investicije u Jugoslaviji.SRJ je obnovila clanstvo 2003.godine.-na kredite IFCa nije potrebna drzavna garancija.1986.je osnovan FIAS-Savetodavni servis za strane investicije.IFC saradjuje sa IBRD i sa MIGA.Pocetni kapital joj je iznosio 100 miliona $.-IFC obezbedjuje tehnicku pomoc,njegova najznacajnija uloga je u tome sto on povezuje privatna preduzeca kojima je potreban kapital-i to je ta katalizatorska uloga,ne konkurise privatnom kapitalu.Period otplate kredita je od 7-15godina.Do 2006.godine je finansirala oko 3300projekata.

57.MULTILATERALNA AGENCIJA ZA GARANTOVANJE INVESTICIJA-MIGA

-osnovana je 1988.god.a Jugoslavija je postala njen clan od 1989.god.Broji 165clanica. Saradjuje sa IFCom.U njen sastav ulazi predsednik-bira ga predsednik Svetske banke,Odbor direktora i Savet guvernera.-pocetni kapital MIGAe je iznosio 1,1mlrd.$.Ona se sama izdrzava od neplacenih premija za date garancije.-njena uloga je velika,i to-ona je mesto gde se susrecu uvoznici i izvoznici kapitala i tu saradjuju,ona daje garancije za nekomercijalne rizike cime bi se podstakao priliv privatnog kapitala u ZUR,obezbedjuje tehnicku pomoc,pruza informacije investitorima o mogucnostima ulaganja u ZUR.-ona nosi i neke rizike kao sto su-vladina ogranicenja,ogranicenja vlasnistva stranaca,raskid ugovora od strane Vlade a na stetu investitora,neki nekomercijalni rizici koje prihvati Odbor direktora,ratni konflikti i nemiri.

58.BANKA ZA MEĐUNARODNE OBRAČUNE-BIS

-nastala je na Konferenciji u Holandiji 1930.godine.Njen nastanak se vezuje za tzv.Jangov plan-njime se olaksava placanje Nemackoj za ratne reparacije posle I svetskog rata,na osnovu Versajskog ugovora.Sediste ove banke je u Bazelu.-kapital banke 2006.je iznosio 1500 miliona zlatnih franaka.Vrednost zlatnog franka je bila jednaka vrednosti svajcarskog franka,a to je 0,29 gr cistog zlata.-2006.god.,55 centralnih banaka ima pravo glasa u BISu,a 140 centr.banaka i dr.finansijskih institucija drzi svoje devizne rezerve u BISu sto cini oko 6%ukupnih deviznih rezervi celoga sveta!

79

-njen sastav cine-Opsti sastanak,Uprava i Odbor direktora.Njeni osnovni zadaci su da odrzava stabilnost medjunarodnih finans.institucija i saradnju centr.banaka.Ona je agent preko koga se obavljaju poslovi u vezi sa medjunar.finans.aranzmanima,poput EPU,EMS i EMA.-tokom 1996.i 1997.je saradjivala sa 9 centr.banaka Azije,Afrike i Lat.Amerike.Ima svoju predstavnicku kancelariju u Hong Kongu.Ucestvuje u radu razvijenih zemalja,G-10.-pri osnivanju BISa akcije su bile na javnoj prodaji,te je tada svako mogao da kupi akcije.To su cinili i privatnici i na taj nacin su postajali privatni akcionari.Medjutim,2001.god.je odluceno da akcije ne mogui vise da poseduju i kupuju privatnici,vec samo CB-ke.Zbog toga je moralo da se isplati akcionarima po 16 000 svajc.franaka.Ali to je izazvalo nezadovoljstvo medju njima.-bivsa 3 akcionara su zbog toga pokrenula postupak pred Arbitraznim sudom u Hagu. 2003.sud donosi odluku da se akcionarima isplati po jos 7977,56 svajc.franka po akciji.Postupci su pokretani i pred Trgovinskim sudom u Franc.i dr.sudskim instancama,ali je rezultat svega toga bio da BIS banka ne priznaje ni jedan drugi sud sem Arbitraznog suda u Hagu!59.EVROPSKA INVESTICIONA BANKA-EIB-Osnovana je 1957.godine Rimskim ugovorom kada i Evropska ekonomska zajednica,EEZ. Clanovi EIBa su i clanovi EEZ.Sediste EIBa je u Luxemburgu,kao i IFCa.Jugoslavija je postala njen clan od 1976.od kada koristi njene zajmove.Do kraja 2004.g.joj je EIB odobrio 23 zajma.-cilj EIBa je da na neprofitnoj osnovi razvije Zajednicu kroz finansiranje projekata koji ce biti od zajednickog interesa za vise zemalja clanica.-EIB daje garancije,odobrava kredite i primenjuje fixnu kamatnu stopu. 2000.god.je osnovana Grupa EIB.Tu Grupu cine EIB i EIF.-EIF daje garancije,savete,zajmove, i sredstva u vidu preduzetnickog kapitala.Moze da se zaduzi i na finansijskom trzistu.

60.EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ-EBRD

-ova banka je osnovana 1990.godine,a sa radom je pocela 1991.godine.Sediste banke je u Londonu.U njen sastav ulazi 60 zemalja,2 institucije-EU i EIB,i 2 vanevropske zemlje-SAD i Japan.Jugoslavija je postala clan ove banke 2001.godine.-sastav banke-Odbor guvernera i Odbor direktora.Odbor direktora cini 23clana,sa mandatom od 4god.,a Odbor guvernera cini po 1 clan iz svake zemlje clanice,sa mandatom od 3 god.Odbor direktora se bavi pitanjem budzeta banke,poslovanja banke i njene strategije.-cilj EBRD je da se podstakne razvoj trzisne privrede u zemljama Centralne ik Istocne Evrope i da se one ukljuce u medjunarodnu ekonomiju.-EBRD daje savete,garancije,saradjuje sa IC,osigurava strane investicije i odobrava kredite.Do 2005.godine su sa Jugosl.potpisano Ugovori o finansiranju 40 projekata,u iznosu od 810 miliona evra.

80