42. FIRENTINSKA UNIJA U bezizlaznoj situaciji, car Jovan VIII Paleolog (1425-1448) je re{io da jo{

jednom poku{a sa pregovorima o uniji. Carigrad je o~ekivao od Rima spasenje u borbi protiv turske najezde i car je obe}avao u naknadu crkvenu uniju koju, s obzirom na raspolo`enje vizantijskog stanovni{tva nije bio u stanju da sprovede. Rim je stavljao kao prvi uslov priznavanje suprematije i obe}avao je pomo} protiv Turaka koju je ~ak i rimokatoli~kim dr`avama na istoku mogao da pru`i samo u vrlo ograni~enoj meri. Zato je iskusni Manojlo II, otac Jovana VIII, gledao na pregovore o uniji sa hladnim skepticizmom. No, ma kako jako bilo neraspolo`enje Vizantinaca prema rimskoj crkvi, ipak je u Carigradu oduvek postojala uticajna stranka koja je bila naklonjena uniji i koja je tra`ila spas u sporazumu sa Rimom. Na ~elo ove struje stao je sada car Jovan VIII. Ve} posle opsade Carigrada 1422. on je kao prestolonaslednik putovao po zapadu tra`e}i pomo}, a 1431. po~eli su pregovori u cilju sklapanja unije. Zbog sukoba izmedju pape Evgenija IV i Bazelskog sabora, pregovori su se otegli, ali je najzad re{eno da se u Italiji sazove sabor i da car tom saboru li~no prisustvuje. JovanVIII je pozvao svog brata Konstantina da vodi regenstvo u Carigradu

Novembra 1437. JovanVIII je napustio prestonicu i uputio se na zapad. On je u prole}e 1438. stigao u Feraru, gde je 9.aprila 1438. otvoren sabor. Iako je, s obzirom na bezizlazan polo`aj Grka, kona~na odluka bila unapred jasna, ipak su diskusije u Ferari, a zatim u Firenci, kuda je sabor prenet, trajale dugo zbog ogor~enog otpora koji je predstavnicima rimske crkve i vizantijskim pristalicama unije pru`io efeski mitropolit Mark Evgenik.

Tek 6.jula 1439. u firentinskoj katedrali kardinal Julijan ^ezarini i nikejski arhiepiskop Visarion proglasili su na latinskom i gr~kom jeziku uniju. Priznavanje papinog primata formulisano je dosta neodredjeno i Grci su zadr`ali svoj crkveni obred, ali su sva sporna pitanja ipak re{ena u saglasnostima sa shvatanjima rimske crkve.

Odlukama sabora, u Firenci, u stvari, nije postignuto ni{ta. Vizantijski narod se fanati~ki usprotivio ovom sporazumu, sve opomene pristalica unije ostale su uzaludne, a vatrene propovedi Marka Evgenika nailazile su na svim stranama na najja~i odjek. Unija je u Vizantiji izazvala `estoke unutra{nje raspre, a van vizantijskih granica, u slovenskim zemljama, oduzela je Carstvu i ono malo ugleda {to ga je imalo.

Posle smrti Jovana VIII, presto je zauzeo njegov mladji brat despot Konstantin Draga{. Konstantin XI (1449-1453) je sve svoje nade polagao u pomo} sa Zapada. Car je poku{ao da o`ivi proma{enu uniju. Kao papin legat, kardinal Isidor je pet meseci pre pada Carigrada do{ao u prestonicui; u Svetoj Sofiji objavio je uniju i odslu`io misu. Vizantijski narod se u svojoj nevolji ~vr{}e no ikada dr`ao svoje vere i jo{ o{trije reagovao na ga`enje svojih verskih ose}anja. Pomo} sa Zapada je izostala zbog protivre~nih interesa zapadnih sila i sasvim iscrpena, Vizantija je postala plen Turaka.