France Bevk

Crna braa1.

Kad su Jerko i Pavlek izili na ulicu, izbilo je etiri sata.

Policijski brigadir Papagalo, koji je ve dva sata hrkao opruen na divanu, odjednom se tre izsna. Zakilji u tavanicu, a onda baci pogled na otvoren prozor.

Sede, izvue iz depa maramicu i obrisa vrat, obraze i elo. Bio je okrugao kao burence, sadva podvaljka, i sav se preznojio u snu. Ugrejalo ga je i jesenje sunce, koje se u meuvremenupomerilo na zapad i sjalo mu pravo u lice.

Papagalo pogleda na sat i razrogai oi. Eh, eh! itava dva sata je hrkao. U ovo vreme trebalobi da je ve na ulici, na dunosti.

Prie umivaoniku i pljusnu se vodom po licu da se osvei posle spavanja. Opet mu pade naum ono to mu je ve dugo kvarilo raspoloenje i obrazi mu se izduie. Ve dva meseca ah, ta, ve tri meseca, ako ne i vie uzalud njuka za nekim "zloincima". A jo u poetkuzakleo se da e im ui u trag za dve nedelje. Ostao je praznih aka. Zbog neuspeha ve mu sekriom podsmevaju. To mu zagorava ivot. A za to vreme "zloina" je bilo sve vie. Batoga jutra saznao je za nove sluajeve i doao do novih dokaza.

I da bi se uverio da to nije samo sanjao, izvadi iz depa listi ipartane hartije. Jedna stranabila je prazna, a na drugoj su bile odtampane parole: "Dole faisti! Dole Italija! Hoemoslobodu! iveli, iveli, iveli Slovenci!" Ovakvi listii rasturani su prole veeri po ulicama,bioskopima i kolama.

To je poelo jo u prolee. U poetku retko, ali se ponavljalo sve ee. I bilo je sve vielistia. Papagalo bi se zakleo da se iza toga krije neka tajna organizacija. "Ako ovakoprodui", mislio je on, "jednog dana e poeti da pucaju na nas i da bacaju bombe. To trebaspreiti. Zlo treba sasei u korenu."

Policija je naredila da se izvri nekoliko pretresa po kuama, ali nita nije nala. Gde god jeudarila, promaila je. Brigadir Papagalo uvrteo je sebi u glavu da "zloince" treba traiti meuderanima. Istina, i odrasli su u to umeali svoje prste. To on ne iskljuuje. Vie je negoverovatno. Ali oni su u pozadini, kriju se kao mievi, oni pripremaju letke, a deaci ihrasturaju po gradu i lepe po izlozima. Koliko derana se skita svakog dana po ulicama, i kovodi rauna o njima! Ulovie bar jednoga od njih, epae ga za vrat i iz njega istrestipriznanje kao orahe iz vree.

Stoga je u svojim obilascima po gradu drao na oku samo deake i oslukivao samo deakeglasove. Nos mu je govorio da mora naroito paziti na ake Slovence. Kad bi iz mladih ustauo slovenaku re, trgao bi se kao pas kad nanjui divlja. Kad bi ugledao dva-tri deranakako se saaptavaju, hteo je da sazna ta to govore... Zastajkivao bi na ulici i motrio, desno ilevo; kad bi se okrenuo, na izlogu bi ugledao letak. Prilepili su mu ga iza lea...

Brr! Seanje na ovo bilo mu je neprijatno, kao da ga pesak ulji u cipelama. Uzeo je eir iiziao na ulicu. Kupio je novine, letimino pregledao naslove i gurnuo ih pod miku. Izaprvog ugla posmatrao je kako se igraju tri deaka i dve devojice. Vritei skakali su najednoj nozi po kvadratima koje su kredom nacrtali na ploniku. Deja igra niegsumnjivog. Krenuo je dalje.

Odjednom mu se pogled zaustavi na dvojici deaka. S rukama u depovima, netremice subuljili u izlog s lovakim pukama i mecima. Sumnjao je na svakog derana, a ova dva deakanaroito su privukli njegovu panju. Uinili su mu se jo sumnjiviji zato to su sa takvimzanosom gledali oruje.

Proao je pored njih, ali se vratio, kao da je izlog privukao i njegovu panju. Pretvarao se dagleda dvocevke, a ispod oka je posmatrao deake. Bili su aci, to je video na prvi pogled.Vei, Pavlek, bio je koatih udova, kose kao predivo i okruglih, rumenih obraza. A njegovdrug Jerko bio je siuan, ptijeg lica s otrim nosiem, na kojem su bile naoari. Smea kosabila mu je kicoki razdeljena i glatko oeljana.

Moj otac ima ovakvu puku pokazivao je Pavlek dvocevku. Samo to nije ovakonova. A na sluga ima revolver na bubanj.

Da, aci Slovenci. Papagalova sumnja se utrostruila. Nije razumeo o emu govore, ali morabiti da je neto to svako ne sme da uje. Kad ga vei ugleda i upre u njega svoje svetloplaveoi, tre se. Zatim lako gurnu laktom svoga druga, i deaci se izgubie niz ulicu ne osvruise.

Papagalo je stajao nekoliko trenutaka i gledao za njima. Nije li onoga debeljka prave kose venegde video? Gde? Nije mogao da se seti. Ali to u ovom asu nije za njega bilo vano. Sav jebio obuzet milju da ova dva aka neto kriju. Odluio je da ih prati.

Poao je za njima to je bre mogao, koliko god su mu dozvoljavale njegove kratke noge itrbui. Bili su odmakli ve dobar deo puta ispred njega. I inilo mu se da sve bre odmiu.Kad su doli do ugla prve ulice, skrenuli su ulevo.

Brigadir je vie puta pretrao nego to je prepeaio ostatak puta od ugla. Kad se zaustavi ipogleda niz dugu ulicu, koja se pruala daleko ulevo, zatrupka nogama od besa. Na ulici jebilo samo nekoliko ljudi, ali meu njima nije bilo ni jednog deaka. Derani su iezli kao dasu propali u zemlju. Zar su ve pretrali svu tu dugaku ulicu? Ili su se sakrili u neku odmnogih kua s obe strane ulice? Ko to zna? Nije ih bilo. Sumnja mu se uetvorostruila. Alimu nita ne bi pomoglo ni da se udesetostruila, izgubio je trag.

Progunao je neto kroz zube i lupio se dlanom po elu! Tikvan! Ptiice su mu pobegle.Trebalo je da ih na mestu epa i otera u policiju. Budala!

On maramicom obrisa oznojeno elo.

2.

Deaci, Pavlek i Jerko, bili su, meutim, ve daleko u drugoj ulici. Kad je Pavlek razabrao daje ono "burence" koje je na njih motrilo brigadir Papagalo, potpraili su pete. Pobegli su ujednu kuu, pretrali preko dvorita, preskoili neku ogradu i kroz dvorite i hodnik velike

kue s druge strane istrali opet na ulicu. Za sve vreme nisu se ni osvrnuli, nisu se usudili nida govore glasno. Sad su se oseali kao ptice koje su se nekim udom spasle iz jastrebovihkandi.

Odakle ga poznaje? upita Jerko malo nepoverljivo.

Dolazi k nama, u Polog. U lov. Poznaje moga oca.

Pavleku je bilo teko da to prizna. Jo ovoga sata primie ga u tajnu druinu "Crna braa". Oni Jerko, s kojim je stanovao u istoj kui, urili su na sveanu zakletvu. Drugovi su se dugoopirali da ga prime meu se, govorilo se da mu je otac faista. A nije bio faista. Nije nosiocrnu koulju, kod kue je voleo da se hvali da je dobar Slovenac. Samo se na ulici dubokoklanjao Italijanima, jer se plaio za svoju kesu. Pavlek se bojao da bi poznanstvo sapolicijskim brigadirom moglo na njega baciti jo jednu crnu senku.

Upitno je pogledao Jerka, koji je neko vreme gledao u zemlju, a zatim se glasno nasmeja.

Zato se smeje?

Neto je nanjuio, ali smo mu umakli. Pa i da nas je uhvatio, ta bi naao? Nita.

Stigli su u drugu, pranjavu ulicu na kraju grada. Iza nje su se pruale samo bate i njive svedo Soe. U niskoj, jednospratnoj kui, koja je bila stisnuta meu susednima, iveo je Tonin,Pavlekov kolski drug. Njemu su se uputili. U prizemlju je bila bravarska radionica; iznadvrata sa ulice visio je ogroman klju. U njoj je Toninov otac, koji se zvao Faganel, sapomonikom i egrtom od jutra do mraka kovao gvoe i strugao elik, tako da su ovekapodilazili marci.

Tonin ih je ve ekao u dvoritu posutom ljunkom i punom neke starudije. Nizak i zdepast,velikih usta i prasta nosa, liio je na mee kome su navukli pantalone. Crne oi, koje su virileispod suvie duge crne kose, sijale su mu blago i umiljato.

Na drvenim stepenicama, koje vode na trem i u stan, sedela je Toninova sestra utka i plela.Klatila je desnom nogom, kao da eli time da privue panju na sebe. Bila je suvonjava,duguljastog lica, crnih oiju i kose kao u njenog brata. Glavu je drala malo nakrivljenu ustranu i vragolasto gledala u ake. Oi su joj govorile: Ja znam mnogo tota, ali, ne bojte se,nita neu odati; ovde stojim na strai, i ako bi neko poao za vama, poeu da zovem macuda vas upozorim...

Deaci su kamenim stepenicama sili u mrani podrum. Kroz prozori s reetkama, ispredkojeg je rastao gust grm oleandera, dopiralo je vrlo malo svetlosti. Pored zidova lealo je starogvoe i drveno korito za pranje. Samo ispod prozora nije bilo starudije. Tu je stajaorasklimatani sto i pored njega klupa koju je Tonin dovukao iz senice u bati. Dva sanduiazamenjivala su stolice. Na stolu, pokrivenom novinskom hartijom, stajala je upola dogorelasvea. Na zidu je visila slovenaka zastavica.

Doljake su ve ekali Filip i Neje, Jerkovi kolski drugovi. Sva trojica bili su u treemrazredu gimnazije, samo Pavlek i Tonin pohaali su trei razred realke. Filip je bio dugaakkao pritka i mrav kao motka, oi su mu otro gledale iz koatog lica. Neje je bio onizak

kao i Jerko, ali ne tako sitan, bio je ivahan, ali i plaljiv; stalno je rukom gladio svojukestenjastu, raupanu kosu.

Pavlek ih je video prvi put. Rukovao se s njima i zbunio se. Drugovi i sve oko njega bilo jemrko i ozbiljno i ostavilo je na njega dubok utisak. Nije znao ta da kae, gde da dene ruke i uta da pogleda.

Tonin upitno pogleda u Jerka, koji klimnu glavom, na to on pripali sveu. Slaba svetlostbacala je blede, drhtave senke po zidovima. Tonin izvue iz depa pantalona starinskirevolver na bubanj i stavi ga na sto. Naao ga je meu oevom starudijom, oistio ga iprisvojio. Iako revolver nije imao metaka, bio je straan, pun pretnje. Pavleka obuze strahtako da ga prooe marci.

Jerko se nakalja, prie blie i zagleda se Pavleku u oi.

Pavlek Goljo, progovori sveanim, malo drhtavim glasom zna li kakav je ciljdruine "Crna braa", u koju te sad primamo?

Znam.

Jesi li spreman da bez oklevanja i do kraja izvri sve zadatke koji ti budu postavljeni?

Jesam.

Zna li ta te eka ako pogazi datu re ili oda i najmanju tajnu?

Znam.

ta te eka?

Smrt!

Pri rei "smrt" Pavleku pade pogled na starinski revolver i udari mu vatra u glavu, srce mu sestee.

Sad se zakuni! ree Jerko. Stavi desnu ruku na srce i gledaj u zastavu!

Pavlek stavi ruku na srce, koje mu je nemirno udaralo, i upre pogled u zastavicu.

Ponavljaj za mnom! Ja, Pavlek Golja, zaklinjem se slovenakom zastavom i svojomau...

Ja, Pavlek Golja, zaklinjem se slovenakom zastavom i svojom au ponovi Pavlekgotovo tihim glasom; od sveanosti trenutka i rei sve mu je treperilo u grudima.

...da u se verno i uporno boriti protiv faista, koji kopaju grob naem narodu... da usavesno i bez pogovora izvravati sve zadatke... da nikad neu pogaziti datu re niti toodati... a ako odam i najmanju tajnu, da odmah umrem...

Pavleka je sa svakom izgovorenom rei sve vie peklo u oima. Malo je trebalo pa da mu suzepoteku niz obraze.

Svrilo se. Tonin ugasi sveu i gurnu revolver u dep. Jerko toplo stee ruku Pavleku.

Sad si na "Crni brat" ree on.

Zatim se svi redom rukovae sa njim. Posedae na klupu i na sanduie okostola.

Napetost je popustila. Opet su sedeli jedan pored drugog kao drugovi. Ipak je Pavlek oseaoda nije sve onako kao to je bilo ranije. Sa "Crnom braom" bio je vezan na ivot i na smrt.Oseao se kao da je uao u sasvim nov svet koji mu je dotle bio nepoznat.

Gde su novi leci? upita Jerka uprevi pogled u Filipa i Tonina.

Ovde Tonin zavue ruku u sandui pod sobom i baci na sto debeo sveanj listia.

Uzeo je svako svoj listi i tiho ga itao.

to tako diete prah?Slovenaca vas je strah!Mi se diemo! Kucnuo je as!Mi neemo umreti!Tlaen se bunom sveti!Faisti, smrt vreba vas!

Sem Jerka, niko nije znao da su etiri od ovih nekoliko stihova Akereva. Jerko, koji jekriom i sam pisao pesme, izabrao ih je i dopunio, prilagodio ih potrebi. Kad bi pesnik todoznao, sigurno se ne bi prevrnuo u grobu. Tiho, odobravajui, nasmejao bi se sebi u bradu.

Strofa je bila odtampana dejom tamparijom s jedne strane hartije, druga je bila prazna. Zatampu su se brinuli Filip i Tonin. Filip je tampariju, koju je dobio od tetke za roendan,velikoduno poklonio svojoj druini.

"Crna braa" bila su zadovoljna. To nije bilo isto to i: "Dole Italija! Dole Musolini! ivelaJugoslavija!" To e drukije zapaliti srca.

Nema ih dovoljno ree Jerko.

Stotinu, neto vie dodade Tonin. Nemamo vie novca za hartiju i mastilo.

utke se pogledae. Novac! Na toj prepreci esto bi se sve zaustavilo. Svoju tajnu nisu smelinikome da povere, niti da trae pomo. A sami su bili siromani kao crkveni mievi. I kad bidali sve to im je ponekad kanulo u dep, opet bi bilo suvie malo.

Pavlekova ruka nehotice se mai depa. Bio je od svih najimuniji. Otac je, dodue, bio krt,iako je sedeo na parama, kao to su govorili susedi. A majka mu je bila iroke ruke. Kad godbi doao kui a to je bilo dosta esto, ponekad svake nedelje tutnula bi mu neto para"da malo pobolja hranu"... Izvadio je sve to je imao i stavio na sto.

Evo ree on, a krv mu udari u obraze.

Drugovi se zabezeknue. Ovakvu dareljivost nisu oekivali. S divljenjem iodobravanjem upree oi u Pavleka.

Pozajmljuje? upita Tonin da ne bi bilo nesporazuma.

Ne. Dajem.

Tonin privue sitninu preda se i prebroja je.

Napravite jo dve stotine letaka ree Jerko! Bolje vie... A sad da podelimo posao!

Tako je ree Tonin i razdeli letke na tri dela. najvei deo gurnu pred Pavleka, jedandade Jerku, a ostalo zadra za utku. Ti, Pavlek, izlepi ih veeras na izloge u glavnoj ulici.Neje, ti e ga pratiti! Pokai mu kako se to radi. Pazite da vas ne ukebaju!

Pavlek uze letke i strpa ih u dep. Oseao je kako mu ruka lako dre. Obuzimao ga je potajnistrah.

A ta e Filip? upita Jerko.

Filip e izvesiti zastavu odgovori Tonin. Vea je od ove pokaza oima zastavicuna zidu. Ja u mu pomoi.

Deaci veselo zagrajae. Odakle mu zastava? To nisu saznali. Tonin se tajanstveno smekaosvojim irokim ustima. Gde emo je izvesiti? To je bilo pitanje. Na tvravu ili na neki platanu drvoredu. Sa tvrave videla bi se daleko, ali niko ne bi razabrao njene boje. Morala bi dabude vrlo velika. Na platanu videe je svako, sve dok je ne skinu.

Onda na platan ree Tonin.

"Crna braa" ustadoe. Tonin skinu zastavicu i strpa je pod koulju, a sveu stavi u dep.Izlazili su tiho jedan po jedan. I svaki je uvukao glavu u ramena i pogurio se da budeneprimetniji kad se pojavi u dvoritu.

Tamo je stojao Toninov otac, gladio upave brkove i streljao pogledom ake. Nije rekao nirei. ak ni Toninu, koji pokunjen umae u trem.

3.

"Crna braa", koja su se po spoljanosti i karakterima razlikovala kao kamenje u renomkoritu, ali ih je vezala ljubav prema narodu i jeziku, razioe se svaki na svoju stranu. Jerkopoe kui sam-samcat. Razmiljao je gde bi naao tekst za novi plakat.

Ako je moda za neke od njegovih drugova "zavera" bila samo uzbudljiva igra, za njega tonije bila. Otkako je malo poodrastao, za igru gotovo nije ni znao. Unosio se svim srcem u sveega god bi se prihvatio. Mislei na svoje roditelje, koji su ga s mukom izdravali u gradu,nije zanemarivao uenje. Sem toga, neobino ga je privlailo itanje. Knjige je gutao kaoalvu... Ali za vreme uenja i itanja misli bi mu se esto gubile u snovima kako e jednogdana "Crna braa" sa slovenakom zastavom pevajui koraati ulicama Gorice...

Ima pismo ree mu gospoa Nina, otvarajui mu vrata.

Gospoa Nina, njegova gazdarica, bila je postarija ena, udovica nieg inovnika, s malompenzijom. Da bi lake izlazila nakraj, drala je na stanu dva aka. Njena frizura bila je istotako staromodna kao i njena haljina i nametaj. Sive oi su joj mirno, dobroudno sijale sairokog, bledog lica. ivela je sasvim sama i bila je plaljiva tako da se ak i preko danazakljuavala u stanu.

Kad ugleda pismo, Jerku udari plamen u lice. Poznao je rukopis. Bio je oev. Otac mu je biouitelj na selu. Pre dve godine, kad su slovenake kole poitalijanjene, premestili su ga dalekou unutranjost Italije. Tamo je ivotario i ekao penziju pa da se vrati porodici, koja je ostala usvojoj kuici u jednom brikom selu.

Jerko letimice proita stranice ispisane sitnim, zbijenim, lepim rukopisom... Nije bilonikakvog aljenja na usamljeni ivot u tuini, meu tuim ljudima. Ali iz svake rei izbijala jeiva enja za domovinom, za vedrim, sunanim nebom nad rodnim bregovima i planinama,za cvetnim i zarudelim obroncima, za slovenakom pesmom i rei. Savetovao je Jerka da ui,da ne razoara majku. Majku, pisao je, a ne njega. A jo upornije, u svakom pismu, podseao

ga je na rei koje mu je uputio pre svoga odlaska. Te rei mu nije nikad navodio, jer nisu bileza javnost. Jerko ih se dobro seao. Preporuivale su mu vernost i ljubav prema slovenakomnarodu i jeziku...

Jerko se zamisli. Kad bi otac znao kako on izvrava ono to mu je preporuio. Moda bi gaizgrdio. Rekao bi mu da je to ludost i detinjarija. To bi ga uvredilo i razoaralo. Ali verovatnobi mu utke poloio ruku na glavu i oi bi mu zasijale... I kad bi ovoga trenutka stao prednjega, ipak se ne bi usudio da mu prizna da je dua tajne druine aka o kojima govori itavgrad i pola pokrajine.

"Crna braa" su se dobrovoljno i bez pogovora preputala da ih on vodi. U stvari, vostvo jedelio sa Toninom. Kad je bilo u pitanju "ta" da se uradi, sve oi bile su uprte u njega. A kadje bilo u pitanju "ko" da uradi, "kada" i "kako", najpre bi pogledali u Tonina. On je biosnalaljiv kao Ciganin. Rekao bi ta misli, a zatim bi se oi opet okrenule Jerku. Ali retko sedeavalo da se Toninov predlog ne usvoji. Pa ipak bi se "Crna braa" lake snala bez Toninanego bez Jerka. Bez njega ne bi bilo druine "zaverenika"; ona se rodila u njegovoj glavi.

Bio je osetljiva srca i duboko bi ga zabolela svaka nepravda. Kobaridskih dogaaja[1] seao ses veim bolom nego smrti svoga starijeg brata. Tada mu je bilo jedva est godina, samo jeupola razumevao ono to su kod kue govorili o tome, ali oseao je bol kao da mu se nozario u srce. Kad je ve poao u kolu, iznenada je jednoga dana doao uitelj stranac igovorio jezikom koji nije razumevao. A kako je bio eljan znanja i voleo da ui, bilo mu jekao da mu je mrak pao na duu. U gradu u koji su ga poslali bilo je jo tee nego na selu.Morao se kriti kad je sa drugovima govorio slovenaki. Sve mu se inilo strahovito tue imrsko. Mnoge uvrede orosile su mu oi suzama i kao eravica utisnule mu se u duu.

Ali najjae mu se utisnulo spaljivanje zgrade u kojoj je bilo slovenako pozorite.[2] Toga sejo tako dobro seao kao da se sad desilo. Bila je nedelja, sunan dan, pred pozoritem seokupilo mnotvo ljudi koji su zapanjeno gledali. Iz dvorita dizao se visok stub crnog dima.Gorele su kulise i garderoba. Kroz prozore su uz viku i dreku letele knjige, spisi, police,stolice, stolovi i ormari. Na ulici je gorela lomaa oko koje su skakali mladii u crnimkouljama i urlali kao avoli. Smrdljivi dim kuljao je pod platane i kestenove.

Jerko, kome je tada bilo jedanaest godina, stojao je, gledao, bledeo i hvatao dah kao da gadavi nevidljiva ruka. U dui mu je besnela oluja. Sve sline nepravde koje je ma kada doiveoili o kojima je sluao oivele su u njemu sto puta jae. Zaplakao bi na sav glas, zajaukao bi,pesnicama bi udarao po toj gomili to urla, tukao bi je, gruvao i muvao... Ali to to sedeavalo ne bi mogao da sprei. Bio je sam, strano sam. Grevito mu je zadrhtala donjavilica, suze su mu potekle niz obraze.

Pobegao je. Ne od straha, nego zato to to vie nije mogao da gleda. Srce mu ne bi moglopodneti. to dalje da mu tuga ne raznese grudi! Dotrao je kui, zario lice u postelju i nasav glas zaplakao. Gospoa Nina poloila mu je ruku na glavu i brino ga upitala ta se desilo.Je li ga kogod grdio? Ili ga je neko tukao? Ili neto slino. Jecajui, isprekidanim reimaopisao joj je ta se desilo napolju. Ali ono to je oseao nije umeo da joj kae... Gospoa Ninaje neko vreme utala, kao da su i nju savladali tuga i uas. Onda ga je teila. A Jerko je oseaokako mu njene vrele suze kaplju na obraze...

Bio je jo dete, ali taj dogaaj urezao mu je otru boru u lice. I kao svako dete, kad doiviveliku nepravdu, i on je poeleo da ima snagu Petra Klepeca, da upa drvee iz korena i da

udari na neprijatelja. Ali to su bile samo puste elje. Snovi! Bio je svestan toga da je nejak ida nita ne moe uiniti. Sve dotle dok mu do ruku nije dola knjiga s privlanim naslovom"Crna braa". Svaku novu knjigu brzo bi proitao. Ovu je gutao dvaput bre. Kad je zavrio,poeo je iznova... Pisac je sa svom toplinom svoje due opisivao borbe karbonara "ugljara"protiv Austrijanaca, koji su tlaili Italiju. Tajno udruenje ustanika koje se zvalo "Crna braa"kovalo je zavere, rasturalo letke, isticalo zastave i bacalo bombe... Najzad je ustao ceo narod iisterao tuina iz zemlje... Jerko je u mati gledao junake ove uzbudljive knjige sve obasjanebletavom svetlou. To su bili ljudi!

Knjigu je posle njega proitao i Filip. Ve odavno ju je vratio biblioteci, ali je njen sadrajneprestano zaokupljao njegovu misao. Iz nje je izbijalo bezbroj muka koje su titale i njegovuduu. Knjiga mu je izgledala kao ogledalo u kome vidi svoj ivot i ivot svojih roaka. Aliipak nije bilo sve tako. Gde su svetli junaci, ustanici, da ih pozdravi njegova misao? Nije ihbilo...

Jednom, kad je posetio Filipa, policija je ba uhapsila i proterala nekog radnika. ena i trojedece obisnuli su mu se o vrat, vukli ga za ruke i vritali plaui... acima koji su izdalekagledali ovaj prizor stezalo se srce od tuge. Radnik nije bio ni lopov ni razbojnik; govorilo seda su kod njega nali neke hartije. Drugovi su se pogledali dugim pogledom, suze su imnavrle na oi. "Trebalo bi onako... kao u onoj knjizi, sea li se?" rekao je Filip i stegnuoJerkovu ruku.

To je Jerku ve dugo bilo u mislima i u srcu, ali se nije usuivao da kae. Filipove rei bile suklica tajne druine "Crna braa". U poetku su bila samo dvojica, zakleli su se jedan drugom.Pridruio im se Tonin, koga su morali obuzdavati da sve ne pokvari svojom nestrpljivou.Onda Neje, koga je svaka novost privlaila kao vesela igra... Nisu detinjasto uobraavali dae sami isterati faiste. Hteli su da budu samo iskra iz koje e buknuti poar. Ba kao u knjizi"Crna braa"...

Jerko otvori koveg i stavi oevo pismo u arenu kutiju. Ispod rublja izvue Gregorieve"Pesme", poklon od majke. Okretao je list po list i traio plamene rei.

***

[1] Godine 1922. faisti iz edada i Vidma poslali su kaznenu ekspediciju u Kobarid, poseklilipe na trgu, sruili spomenik kompozitora Hrabroslava Volaria i terorisali stanovnitvo.Zato? Zato to je grom otetio italijanski spomenik na oblinjem brdu, Krnu, a oni su bacilikrivicu na domoroce da su to uinili.

[2] Godine 1927. faisti su demolirali "Trgovaki dom" u Gorici, gde su se davale pozorinepredstave na slovenakom, izbacili kulise, garderobu i sav nametaj u dvorite i na ulicu, pa ihzapalili.

4.

Pavlek po prirodi nije bio neka kukavica, ali mu one veeri nije bilo lako pri dui. Rasturatiletke u bioskopima, u potpunom mraku, ili po pustim ulicama sitnica! To bi umelo svakodete. Ali lepiti ih po izlozima u glavnoj ulici, smelo i neopaeno uprkos mnotvu ljudi neka samo neko pokua! Uhvate te na delu, epaju te kao pseto, odvuku te u policiju i dobrote izudaraju. I to bi bilo samo za poetak. Glavno bi tek dolo. Pavlek je ve uo mnogostranih stvari o tome kako zloincu koji nee da govori razveu jezik. A ako ti razveu, ekate osveta "Crne brae". Toninov revolver bio mu je stalno pred oima.

Ali pravio se hrabar. Ni za ta na svetu ne bi se pred Nejetom odao da mu se pomalo tresupantalone.

Pogledaj; to se radi ovako ree mu Neje kad su stigli u tesnu, pustu ulicu.

Uze listi, ovlai ga jezikom i cmok! u asu ga dlanom prilepi na izlog jedne piljarnice.Pri tom ni za trenutak nije zastao, niti se osvrnuo ulevo ili udesno.

Pokuaj!

Neje se drao samouvereno, hvalisavo, kao da je to za njega sitnica. Uistini bio je veliki zec,njemu su se prvi put noge tresle vie nego sad Pavleku. Da nije onda oseao da mu je Toninza leima, pobegao bi. Sad je taj teki ispit ve proao i eleo je da se pokae pred Pavlekom.Pravio se da mu to nije nita; kao da kod kue pie kolski zadatak ili krcka orahe.

Pavlek izvue iz depa letak, brzo ga ovlai jezikom, i u tren oka letak se nae na izlogu jedneberbernice.

Dobro aptao je Neje, koji je iao tri koraka iza njega da ga na vreme upozori na nekuopasnost. Odlino! Jo jedan! Tako... Ne mari to se iskrivio...

Stigli su u glavnu ulicu, koja je bila puna sveta. Svetiljke jo nisu gorele, jer se jo videlo.Prozori na gornjim spratovima bletali su u rumeni zalazeeg sunca.

Tu su se nizali izlog do izloga, mnotvo velikih stakala. Ko je bio brz i spretan mogao je nasvaki da prilepi po jedan letak. I Pavlek je od ive elje hitao da to pre isprazni svoj dep.Noge mu se vie nisu tresle, ali je bio napet kao struna. Nije se osvrtao, ali je oseao da Nejeide za njim i upire mu oi u lea.

Pa i da nema Nejeta, ne bi ni pomislio da bei. Uvek mu je bio najtei prvi korak. U poetkumu se inilo da svi motre na njega ta radi. ak je imao oseanje da svi znaju ta je na lecima.Oekivao je da e svakog asa povikati: "Drite ga!" Ali to se nijedanput nije desilo. To ga jeohrabrilo. Cmok! Cmok! I vie nije bio onako napet. Sve mu se inilo kao vesela igra.

U stvari nije na sebe skretao panju vie od ma koga na ulici. Kao da ljuti kikiriki, grickajezgro, a ljuske baca na zemlju. Kad bi neki prolaznik opazio listie, mislio je da je tonekakva reklama. Moda neko nudi novu mast za obuu ili pastu za zube. Malo ko bi zastao,odlepio letak i pokuao da ga proita. Ako ne bi razumeo, mrzovoljno bi ga zguvao i baciopod noge. Ko bi ga razumeo, oprezno bi se osvrnuo i gurnuo ga u dep. Kod kue e ga jojednom proitati, ili e ga nekom pokazati. Ali nikome nije ni na um palo da ga je zalepiloae ovako nevina lica.

Pavlek ugleda pred sobom mravog asovniara koji je stajao na pragu svoje radnje. Rukomje gladio glatko izbrijanu bradu i posmatrao prolaznike. Cmok! Pavlek mu prilepi letak naizlog. Tada ga prostreli asovniarov zauen pogled. Cmok! Letak se stvori i na drugomizlogu.

Hej, ti, magare! Pavlek zau glas iza sebe. Pokazau ja tebi za to prljanje stakla!

ae se nije osvrnulo. Pouzdao se u Nejeta, koji je iao za njim. Ipak ga tabani zasvrbee ion ubrza korak.

Neje se naas zaustavi. ta e sad biti? Rasreni asovniar nekoliko trenutaka buljio je zaPavlekom. Izgledalo je da e toga asa potrati za njim i epati ga za kaputi. Zadovoljio setime to odlepi letak sa izloga i paljivo ga proita. Zlobno i ogoreno sevnue mu oi.Pogleda za Pavlekom, ali on se dotle ve izgubio meu svetom. Zatim poe da se osvre, kaoda nekog trai po ulici. Namignu straaru, koji je leno dolazio s druge strane.

Neje se dade u trk, stie Pavleka i uz put ga munu u rebra.

Bei!

Pavlek ne stie da prilepi letak koji tek to je ovlaio. Spusti ga na zemlju i potra zaNejetom. inilo mu se da pola ulice tri za njim i da se stotinu ruku prua da ga epaju.

Ovo tranje po ulicama nije bilo nita neobino. Derani iz predgraa esto su pred veedolazili u centar, buljili u izloge i izvodili svakojake ludorije. Ali Pavlek i Neje nisu biliderani, oni su bili aci. Ako ih opazi neki profesor, bie zlo, a moda i nesree...

Neje odjednom skrenu u sporednu, pustu ulicu. U trku se baci na niski zid sa gvozdenomogradom. Ostao je da sedi tako mirno i napravio tako nevin izraz kao da ve celo popodneui na istom mestu. Ne proe ni trenutak a Pavlek je ve sedeo pored njega.

Obojica su bili umorni, zajapurena lica, jedva su disali, nisu mogli ni da govore. Gledali suprema glavnoj ulici. Pod platanima ljudi mirno su prolazili. Niko ih nije sledio.

Pogledae se i toplo se osmehnue jedan drugom.

ta je bilo? upita Pavlek kad povrati dah.

Ah, onaj asovniar! odmahnu Neje rukom kao da o tome ne vredi ni govoriti. Onoletaka to ti je ostalo izlepiemo na ovom kraju ulice. Onda emo u poslastiarnicu. Na torte.

Nemam para ree Pavlek.

Ja plaam udari se Neje hvalisavo po depu. I malinu emo da popijemo. Ta edansi, je l' da?

Jesam potvrdi Pavlek,

5.

Brigadir Papagalo bio je te veeri kao zapeta puka to preti da e svaki as opaliti. Oseajuijasno da se oko njega deava neto to je zabranjeno, njukao je ulicama. Oima je sevao asovamo, as onamo, svakog deaka je streljao pogledom, ali nije video nita sumnjivo. Svideaci su mirno, pristojno prolazili pored radnji, u oima im se ogledala samo nevinost.

Preao je preko ulice, bacio pogled na prvi izlog i sav se stresao. Da je ugledao lava, ne bi setako zaprepastio. "Eto, opet!" I vreo znoj izbi mu po elu.

Skide letak sa stakla i prelete ga oima. Nita nije razumeo. Gurnu ga u dep i stade da seokree na sve strane kao igra. Gde je, ne bilo ga? Kud se deo? Uz ulicu ili niz ulicu?

Ugleda gradskog straara koji je ivo razgovarao sa asovniarom. Obojica su mahali rukama.Prie im blie, a oni mu gurnue pod nos jo jedan letak, kao da mu se rugaju.

Znam, ve znam proguna. Video sam. Ali ko ga je zalepio? To me interesuje.

Neki deran ree asovniar.

Jeste li ga videli?

Kako da nisam. Na moje oi opoganio mi je izlog, bezobraznik jedan!

Videli ste ga i niste ga uhvatili? zaprepasti se Papagalo.

asovniar se zbunjeno poea po bradi.

Eh, uhvatio zamuca. Uhvatio...

Eh, eh! rugao se razbesneli brigadir. Znate li bar kud je otiao? I kakav je?

Otiao je ovuda pokaza asovniar niz ulicu. Kakav je? To zaista ne bih znao da vamkaem. Ti balavci lie jedan na drugog kao jaje jajetu...

Papagalo odseno mahnu rukom i asovniar uuta. Nije hteo ni asa da gubi. Onaj to gavue za nos i ve nekoliko meseci remeti njegov mirni san bio mu je tako rei ve u akama.Nee biti teko pronai ga, ostavlja jasan trag za sobom.

Poe brzo ulicom zagledajui u svaki izlog. Ovde listi; ovde, ovde, ovde... He, he! Srce muse samo od sebe smejalo... Odjednom zastade. Trag se iznenada prekinuo. Je li ta vucibatinave zavrila svoj posao? Sad sigurno ide ulicom, s rukama u depovima tiho zvidue ipodsmeva mu se. Ili je nanjuio opasnost i prosto propao u zemlju.

Nanovo mu znoj obli elo. Oseao se kao lovaki pas kad izgubi trag zecu. Nije znao kud dakrene, desno ili levo...

Uto se ve smrklo. Na ulicama su se palile svetiljke. Osvetlile su se i radnje, kavane, bifei iposlastiarnice. A u jednoj poslastiarnici do prozora sedela su dva deaka. astili su setortama, pred njima su stajale dve ae maline.

Kad Papagalo proe tuda, pogled mu privukoe njih dvojica. Oi mu se zaustavie prvo naPavleku. Zar nije to onaj deko to mu se uinio vrlo poznat i to je pre tri-etiri sata iezaobez traga? I njegov drug... ne, onaj njegov drug imao je naoari, a ovaj ih nema. Ili se modavara? Obuze ga takva sumnja, da mu noga prosto sama od sebe kroi preko praga.

Prie tezgi i narui au vermuta. Nasloni se na lakat, stojei prekrsti noge i stade da posmatradeake.

Pavlekove oi sretoe se sa brigadirovim pogledom. U prvi mah se zbuni, ali se brzo pribra.Lako se pokloni u znak pozdrava...

Papagalo podie eir.

Znai nije se prevario da je toga aka negde ve video. Jo ranije, ne samo ovog popodneva.Pa i on njega poznaje. Ljutio se to ga tako izdaje pamenje. Odjednom mu sinu. Aha! Sintrgovca iz Pologa, koji sa njim i optinskim delovoom ide u lov... Sumnja koja ga je obuzelamalo popusti, ali deaka nije putao iz oka.

Uze au i prie blie.

Ti si Golja, je l' da? upita ljubazno. Pavlek, zar ne? Eto, nisam te odmah poznao.Suvie retko se viamo... Dozvolite da sednem kod vas. Samo za trenutak. Jedite vi! Nemojteda se uznemiravate. I on je ak, a? upita pogledavi u Nejeta.

Nejetu su lako drhtale ruke. Pavlek mu je ranije apnuo koga je pozdravio. Bio je uveren daih prate i srce mu je silo u pete, ponestalo mu je daha i rei.

Jeste odgovori Pavlek umesto njega.

Znai obojica ste aci? ree Papagalo i zakilji oima. Nismo li se danas ve jednomsreli?

Ne, gospodine.

Pavlek se ve pripremio na to pitanje. Bio je prisebna duha i brzo se snalazio u svakojprilici. Da nije tako preplanuo od sunca, brigadir bi lako opazio kako je pocrveneo kao rak.

Ne? udio se brigadir. Kod jednog izloga? Tamo gde se prodaju puke...

Ne.

Onda sam se prevario ree brigadir polako, a oi su mu i dalje nepoverljivo sjale. Malou etnju, zar ne? Malo da se zasladite, a onda opet za knjigu, je li?

Da.

Deaci sagnue glave vie nego to se pristoji i poee da jedu.

Tako, tako raspriao se debeljko. Za knjigu. Tako i treba. Omladina treba marljivoda ui. Ko u mladosti ui, u starosti na mekom sedi. E, ali kad bi svi uili! Ponekima su drugebube u glavi. Skitaju se po batama i po poljima i kradu voe. Ali to nije najgore. Uputaju sei u gore stvari. Neki, na primer, rasturaju ovakve listie ree, izvue iz depa letak i ovlaga pokaza. Ovo ste svakako ve videli?

Ne, gospodine, ree Pavlek.

Deaci osetie kako im udari krv u glavu. Celim telom prooe im marci. Nisu gledali ubrigadira, ali su oseali kako strelja pogledom as jednog as drugog.

Neje se zagrcnu i zakalja se. Pogled koji je letimino bacio na Pavleka bio je pun straha.Pavlek se ve uplaio da ne uini kakvu glupost. Prui nogu i munu ga ispod stola.

Ovo niste videli? udio se Papagalo, Nikada? I nita slino? Zaista?

Ne.

Pavlek upre oi u brigadira i izdra njegov pogled.

E, pa verujem vam. Bolje je da s ovim nemate nikakva posla. Ovo mirie na buvaru! Torade aci kao to ste vas dvojica... vai kolski drugovi... znamo mi to. Ali emo ih pohvatati.Ve smo im za petama. Na tragu smo im. Pohvataemo ih kao mieve. A onda emo ihnauiti pameti... Neka sami sebi zahvale...

Pavlek i Neje pojeli su kolae i sitnim gutljajima pili malinu. Oseali su se kao muva upaukovoj mrei. Papagalo je i dalje govorio, a njih dvojica nisu znali ta da kau. Procedili bisamo kratko "da" ili "ne". Imali su samo jednu arku elju da se to pre nau negde dalekona ulici.

Ako opazite neto sumnjivo, ne bi bilo u redu da to ne prijavite spusti glas brigadir Ne bi bilo u redu. To je zloin prema otadbini. Teak zloin! Potkazivati za svaku sitnicu,nije lepo; to i ja kaem. Ali ovo ne bi bilo potkazivanje... Ovo je sramota za kolu...

Htede jo neto da kae, ali uuta. U Nejeta nije imao mnogo poverenja, izgledao mu jepodmukao. I Pavlek mu je bio sumnjiv, ali je ipak prema njemu oseao neku simpatiju. Ve i

zbog poznanstva sa njegovim ocem. To ga je navodilo na poverenje... Da bi pohvatao"zloince", razapeo je svoje mree po svim kolama. Ali to su bili deaci u koje njihovidrugovi nisu imali poverenja. Trebalo bi da u svoje mree uhvati nekog aka Slovenca.

Ostavite! ree kad Neje na Pavlekov mig poe da vadi novac iz depa. Danas stemoji gosti. A kud vam se toliko uri? Da jo malo porazgovaramo. Ja volim mladeprijatelje... E, pa neu da vas zadravam. Kad ide kui? upita Pavleka.

U subotu.

Pozdravi oca! Ne zaboravi! Reci mu da u doi u nedelju u lov. Uloviemo kakvog zeca. Inas dvojica nagnu mu se sasvim do uva imali bismo neto da porazgovaramo...

Namignu im i mahnu rukom kad su izlazili na vrata.

Potom sede, zamiljeno se zagleda preda se i stade da dobuje prstima po stolu. Sumnja koju jemalopre odagnao nanovo ga obuze. Da li su nevini ili umeju tako da se pretvaraju?

6.

"Crna braa" nisu se vie sastajala u podrumu kod Tonina. Faganel nije verovao da deaci ueu tom mraku, kao to je htela da ga ubedi utka. Ali nije im dosaivao, niti je raspitivao onjihovoj tajni... Zakljuao je vrata i klju obesio u radionici.

Posle su imali sastanke u jednoj velikoj zemunici iz doba prvog svetskog rata koju su otkrilipored Soe. Isto kao u tome rovu mogli su da odravaju svoje sastanke sakriveni u gustogrmlje. Ali to ne bi dolikovalo "zaverenicima". Nisu se oni igrali ni Indijanaca ni razbojnika.Moglo bi se desiti da ih neko sakriven u zelenilu prislukuje. Ali u ovoj mranoj, vlanoj rupinisu mogli da tampaju letke. Jerko i Pavlek preneli su "tampariju" u svoju sobicu.

Zatvorili su kapke jedinog prozora, koji je gledao u dvorite susednih kua, i upalili svetlost. Ivrata su zakljuali. Gazdarice se, dodue, nisu plaili. Ona nije nikad ulazila kod njih kad"ue".

Tonin je pincetom uhvatio slova i slagao ih u ravne redove. Jerko bi na jastue kanuo gustomastilo i ravnomerno ga razmazivao i utirao.

Pavlek je savijao tabake hartije i otrim noiem sekao ih na male listie. Odtampali su novtekst:

Nee vie faista da gazi nas,ni da nas tlai krvavo;vladae ovde naeg naroda glas,na jezik, nae pravo!

Ovog puta stihovi su bili Gregorievi. Umesto rei "tuin" Jerko je stavio re "faista". To jebio jai izraz.

Tonin je ploicu sa tekstom pritiskivao as na jastue, as na listie. Pavlek mu je pomagao.Skupljao je odtampane letke i slagao ih na gomilu. Tap-tup! as na jastue as na hartiju.Brzo je ilo. I gotovo tako tiho kao da nikog nema u sobi.

Jerko je crtao vee letke na itavom tabaku hartije. Plameni poziv primorskim Slovencima dase dignu i oslobode tueg jarma. To su "Crna braa" odluila na prvom sastanku u zemunici.

Veliki deo malih listia se izgubio, niko ih nije ni uzimao ni gledao. Vei leci, ukraenislovenakom zastavom, koje e nalepiti u predgrau i okolnim selima, privui e svaijipogled.

Mladi zaverenici rado su se seali zastavice koju su izvesili na najvii platan u glavnoj aleji. Onjoj je govorio ceo grad. Ljudi su itavog jutra upirali pogled u nju. Onda su dotralivatrogasci s velikim lestvama i skinuli je. Posle su dva policajca svake noi uvali strau ualeji.

Pri pomisli na to Jerko se smekao i as crvenom, as plavom olovkom crtao slovenakuzastavu. U isti mah nametala mu se jo jedna misao koja mu ve odavno nije dala mira.

Trebalo bi da imamo bombe ree kao da govori sam sa sobom.

Pavlek i Tonin ga pogledae.

Bombe! Njihove misli nisu nikad bile tako smele. Pavleku je i Toninov starinski revolver bezmetaka, na kojem mu je silno zavideo, izgledao strahovito oruje. A Jerko je matao oitalijanskim zaverenicima o kojima je itao tako divne stvari. Oni su kao od ale bacalibombe, a Austrijanci su leteli u vazduh.

Gde e nai bombe! ree Tonin.

Nigde. To i jeste pitanje. Da imamo bar dinamita!

Kakav dinamit! Ni metke za revolver ne mogu nigde da pronaem.

Sa tom krntijom nee nita uiniti dodade Jerko prezrivo.

Tap-tup! as na jastue, as na hartiju. Tonin je "tampao" i utao. Bilo mu je malo krivoto Jerko potcenjuje njegovo oruje.

Pucao bih kad bi hteli da nas uhvate najzad progovori. Oni bi se uplaili, a mi bismopobegli.

Pavlek se bio zadubio u misao koja mu je ve nekoliko dana bila u pameti.

Na sluga ima isti takav revolver ree. Verovatno ima i metaka.

Toninove ruke zastadoe, bio je sav u vatri.

Donesi mi ih!

Pavlek se nae u neprilici. Bilo mu je teko da obea zeca koji je jo u umi. A jo tee mu jebilo da odbije. Ve i zbog samog sebe, jer je s tim imao neke planove.

Nee mi ih dati ree.

A ti mu ih digni!

Pavlek je u sebi pretresao sve mogunosti kako bi se to moglo uiniti. Johan, njihov sluga,sakrivao je revolver; pokazao mu ga je jednom kad je bio pri piu. Ko zna gde ga uva? Ali ikad bi znao, kraa mu je bila odvratna. Moda bi isto postigao i kad bi ga lepo zamolio. Tabili su prijatelji.

Doneu ti ih ree on. Mislim da u moi dodade malo u nedoumici.

Kad ide kui?

Sutra. Vratiu se u ponedeljak.

Jerko podie glavu.

Videe se sa Burencetom ree on.

Burence je bio Papagalo. Tako su ga zvali izmeu sebe. Pavlek se rado hvaliokako se izvukao iz njegovih kandi. Smejao se Nejetu, koji je bio gotovoumro od straha. U stvari, obojica su drhtali i kad su bili ve daleko na ulici. Bioje ponosan na svoj doivljaj. Ali se ljutio to ga drugovi zadirkuju da mu jestric u policiji. Rei koje mu je Papagalo doapnuo, a od drugova ih nijeprikrio, zujale su mu u glavi kao dosadne muve.

ta li to hoe od mene? upita.

Ne moe da pogodi? ree Jerko. Hteo bi da od tebe napravi njukalo.

ta?

Njukalo ponovi Jerko mrdajui nozdrvama kao mi kad se pojavi iz rupe. Nos muje suvie kratak da nas nanjui, pa bi voleo da ga produi za onoliko koliko si ti dugaak.

Pavlek u mislima vide sebe kao produenje brigadirovog nosa i nasmeja se na sav glas.

7.

U ponedeljak Pavlek u poslednjem trenutku potra u kolu i sav zadihan sede u klupu poredTonina. Profesor je uao odmah za njim. Obesio je zemljopisnu kartu i poeo da ispitujezemljopis.

Jesi li doneo? tiho upita Tonin.

Jesam.

Pokai mi!

Pavlek zavue ruku duboko u dep, izvadi metak i gurnu ga Toninu u ruku.

Tonin ga paljivo razgleda pod klupom. Njegovo iroko lice razvue se jo vie u smeh.Izvue iz depa revolver, koji je uvek nosio uza se, iako mu je mnogo smetao i stalno je bio u

opasnosti da ga kogod nanjui. Okrenu se prema Pavleku da ga sakrije od drugova i gurnumetak u bubanj. S lakoom je skliznuo. Deak od zadovoljstva pucnu jezikom.

Da ti ne okine apnu Pavlek, gledajui ispod oka u njegove ruke.

Ba si aav!

Daj ga meni!

Pavlek i nehotice izusti ono to mu je ve dugo bilo u pameti i na srcu, ali se bojao daizgovori.

ta upita Tonin, kao da nije dobro uo ili kao da ne veruje svojim roenim uima. ta da ti dam?

Pitolj.

Tonin pogleda u Pavleka tako zaueno kao da je ovaj od njega traio jedno oko. Nije hteoodmah ni da mu odgovori. Isprazni bubanj i opet stavi revolver u dep.

ta e ti? upita ga Pavlek. Ionako nema metaka.

Tonina to neprijatno acnu. Zar Pavlek nije obeao da e mu doneti metke. A sad, kad ih veima, predomislio se. ak i revolver trai od njega. To nije bilo samo ucenjivanje, inilo mu seda je to izdajstvo.

Istina je da ih nemam ree savlaujui se. Ali ti si mi ih doneo.

Sad je utao Pavlek. Gledao je u aka koji je drhtao pred profesorom i ozlojeen u sebigunao. ta misli Tonin, da je to tako prosta stvar, kao da su meci pregrt oraha! Uzme ih iniko ti nita ne kae. On je morao metke da izmoli i da za njih da veliki srebrnjak. Pa i onda ihne bi dobio da Johan nije bio bez prebijene pare i da ga strast za piem nije tako strano vuklau krmu. Sad je imao metke, ali to je vredelo koliko i prazan revolver. Malo ga je pekla savestpred Toninom, ali elja za orujem bila je jaa.

Bar mi ga pozajmi proapta.

Gle, molim te.

Samo za danas po podne.

A ta e s njim?

Uiu se da gaam.

Tonin se zamisli.

Poi u s tobom. Zajedno emo gaati...

Ne moe. Doneo sam ti letke. Ti i Filip treba da idete u okolinu.

A ti?

Po gradu. Sa Nejetom. Ali tek uvee.

Opet su zautali. Tonin je bio razoruan. Zadatak koji mu je dala druina "Crna braa" nijesmeo da odlae. A voleo bi da Pavlek zaboravi na pitolj. Pokuao je da razgovor navede naneto drugo.

Da vidim letke! ree on.

Pavlek stavi na kolena geografski atlas i otvori ga.

Meu stranicama bio je itav sveanj letaka. "Slovenci, ta ekate? Da nau lepu zemljuprekriju samo grobovi na kojima e se iriti tuin..." Bile su to rei od kojih su ovekapodilazili marci. Tekst je na gornjoj levoj ivici obavijala lako zaleprana slovenaka zastava.

Jerko je sila ree Tonin. Daj!

Posle asa proapta Pavlek i brzo zatvori atlas, jer ba tada proe pored njih ak izposlednje klupe koga je profesor prozvao da izie na zemljopisnu kartu.

Njih dvojica su opet gledali u profesora. Pred njim je stajao Anibale, suvonjav deko s crnimuvojcima i kao biber sitnim duboko usaenim oima. Pogled mu je lutao, gledao je as uprofesora, as po razredu, a najmanje na kartu. Jedva mu je polo za rukom da otkrije Amazoni stalno je zabadao tapi u njega kao da se boji da e mu pobei.

Amazon je reka... reka... mucao je, a hladan znoj izbijao mu je po elu.

Pa znamo ve da je Amazon reka ree profesor. ta dalje?

Amazon je reka... koja tee... koja tee...

Svaka reka tee. A kuda tee? Gde izvire? Gde se uliva?

Amazon je reka koja tee preko... koja se uliva...

Pozajmi mi pitolj pokua opet Pavlek. Dau ti polovinu metaka.

Tonin se borio u sebi. On je Pavleku zavideo na mecima kao to je Pavlek zavideo njemu narevolveru. Revolver bez metaka vredi koliko i polomljena brava. A meci bez revolvera koliko i zrna pasulja. Ako ne popusti, ni on ni Pavlek nee imati nita od toga... Pobedio jerazum, iako se srce protivilo.

Ali da mi ga zaista vrati. Do veeras.

Hou, asna re!

Tonin gurnu revolver u Pavlekov dep, a Pavlek spusti polovinu metaka u Toninovu aku.

8.

"Crna braa" nisu nasluivala nesreu koja se u tom trenutku ve bila nadnela nad njih. Nisuih ukebali dok su bacali letke i lepili ih na izloge. Nisu ih uhvatili kad su veali zastavu nanajvii platan u drvoredu. Nije ih nanjuio brigadir Papagalo svojim kratkim nosom.Nanjuilo ih je produenje njegovog nosa Anibale. Bilo je to sluajno.

Kad se Anibale sav oajan vukao ispred profesora, jer nije nauio lekciju iz zemljopisa,prolazei pored Pavleka pogled mu pade ulevo. Ugledao je slovenaku zastavu naslikanuivim bojama. Da je vidio Toninov revolver, ne bi se toliko uzbudio...

Dok se pred kartom muio sa svojom praznom glavom, za trenutak je zaboravio na ceo svet.Vraao se u klupu sa sigurnim "kecom", a lice mu je izgledalo due nego najdua reka nasvetu. Od stida i zbunjenosti krivio je usta. Uhvatio je Toninov pogled, izgledalo mu je da muse ruga. Tada se setio boja koje su mu malopre udarile u oi.

Mislio je na njih sve vreme dok je s gorinom gutao svoju ravu ocenu. Pogled mu je stalnoleteo na Pavlekova i Toninova lea. Sedeli su tri klupe ispred njega i pored nagluvogprofesora stalno su neto aputali.

Dotle ih jo nije mrzeo. Nikad se nisu posvaali. Ponekad se subotom ili ponedeljkom nalazios Pavlekom u vozu i onda su imali mnogo tota da razgovaraju. Nije bio od onih koji susvoje kolske drugove prijavljivali za svaku slovenaku re. Ali zastava ga nije ubola samo uoi nego i u srce. Njegov otac bio je faista. Po ugledu na njega, inilo mu se sumnjivo sve tonije italijansko. Sem toga, iza njega je budno motrila senka Papagalova. Brigadir ga jespopao, podsticao njegovo rodoljubivo oseanje i svega ga zaludeo svojim brbljanjem. Venekoliko nedelja uzalud je prislukivao i njukao. aci Slovenci bili su pred njim sasvimzakopani. A sad je tako lako naiao na jedan vaan trag.

Kopkalo ga je da se digne i da kae profesoru. Oseao se ponien i osramoen zbog "keca".To bi mu vratilo ugled. Profesor bi ga istakao svima kao primer... Ali ma koliko da su ga prstisvrbeli, nije imao hrabrosti da ih digne. Bio je velika kukavica. Ne bi mogao podneti da gaTonin i Pavlek streljaju neprijateljskim pogledom. Bojao se da na sebe navue njihovumrnju. Ne bi se vie usudio da izie na ulicu. Njih dvojica ne smeju saznati da ih je on odao.Odluio je da poe u policiju, Papagalu. Ali nee danas, tek sutra. Najpre e rei ocu...

Tonina i Pavleka nikako nije putao iz vida: Za vreme odmora, kad je veina deaka istrala udvorite, on je ostao u razredu. Nadao se da e moi proeprkati po Toninovoj i Pavlekovojklupi i da e se jo bolje uveriti. Ali deaci se za sve vreme nisu micali s mesta.

Po svretku nastave njih dvojica zamakli su iza ugla kolske zgrade. Anibale se unjao zanjima kao njihova senka. Upola skriveni iza kronjate magnolije pored ivice otvorili suatlase: Pavlek je Toninu dao neke hartije... Tek posle toga su se oprezno osvrnuli oko sebe.Tonin ljutito oinu pogledom Anibala.

ta njuka ovuda, jazave? prodera se slovenaki.

Pavlek se nasmeja.

Anibale poblede. Smatrao je kao uvredu i izazivanje to ga je Tonin oslovio na slovenakom ito se Pavlek nasmejao.

She sosa?[3] upita zakiljivi.

She sosa?

Kakva koza? rugao mu se Tonin. Je li ona to ima krive rogove i vie me-ke-ke?

aci se zakikotae i izioe na ulicu.

Anibale uvreen i besan poe za njima. Burna oseanja koja su ga obuzimala ulivala su muhrabrost i odlunost. Vie ga nikakvi obziri nisu vezivali za Tonina i Pavleka, oseao je samomrnju prema njima.

Polako, pogleda uprta u zemlju, krenuo je prema stanici. Svakog dana u podne vozio se kui,tri stanice od grada, gde je njegov otac bio elezniar, a svakog jutra vraao se u kolu..."Sutra!" ree u sebi mislei na Papagala. Da nee biti suvie kasno? Tonina i Pavleka epretresti, ali nita nee nai. Otac e ga grditi, rei e mu da je budala...

On zastade. Okrenu se i poe natrag u grad.

***

[3] ta je? (italijanski)

9.

Tonin je bio ve ruao. Sit i lenj, kao turski paa upola je sedeo a upola leao za stolom. Svremena na vreme gurnuo bi ruku u iniju sa smokvama koja je stajala pred njim i sladio se.Majka je prala sudove, a utka je istrala u dvorite.

Mislio je na revolver, koji mu je nedostajao, kao da je izgubio bogzna ta. Onda se setioFilipa. Mora da poe k njemu. Jo kad je iao iz kole, kupio je kutiju ekseria i podelio ih sPavlekom. Filip e stati ispred njega, a on e iza njegovih lea rairiti letak na zid.Ekseriima tap, tap, tap, tap! brzo e ga prikucati na sva etiri ugla. A onda e mirnootii dalje, kao da se nita nije dogodilo. Ljudi e se sjatiti u gomilu, dok ne dou faisti ilikarabinjeri.

Zamiljajui to on se sreno i pobedonosno nasmeja. Prui ruku da uzme jo jednu smokvu.Tada utka sva zarumenela ulete u kuhinju.

Tonine, trae te dva gospodina ree u jednom dahu.

Deak u tren oka skoi na noge. Kao da su mu se prsti ukoili, smokva mu ispade na zemlju.Trae ga dva gospodina? To je bilo tako neobino da ga obuze crna slutnja. Kakva su to dvagospodina?

Nije stigao da upita; rei mu zastadoe u grlu. Gospoda su bila ve na pragu, mogao je samlepo da ih vidi. Uao je Papagalo, a za njim, koatog lica i otvorenih oiju, crnokosipolicijski agent Bastone. Ili su tiho, polako, kao da se boje da ne uplae koga. Bastone jeizgledao kao olienje besa. A Burence se smekao; izgledao je sav srean to mu je prva rtvapala u ruke kao zrela kruka. Pogledao je po kuhinji, a zatim je mirkajui upro pogled uTonina.

Tonin Faganel? upitao je.

Da.

Deak je govorio isprekidanim glasom, kao da mu je neto udno gorko zapelo u grlu.Policija, izdan, uhvaen, svreno je. Stotinu misli odjednom mu proe kroz glavu. Oseao sekao srna koju su opkolili psi. Pomislio je da bei, ali vrata su bila zatvorena. Pre nego to bistigao da ih otvori, epali bi ga i vezali. Oajno, kao da trai pomo, baci pogled na majku ina utku.

utka se leima naslonila na zid i sva bleda i uplaena gledala je as u agenta as u brata. Amajci, koja je brisala tanjire, ukoie se ruke.

ta se dogodilo? upita zaueno.

Nita, gospoo, odgovori Papagalo. Dosad se jo nita nije dogodilo. Moda je samoneprijatan nesporazum. Ali odmah emo videti... Gde su ti knjige? upita Tonina.

Tonin pokaza na kredenac. Leale su tamo pored budilnika, gde ih je bacio kad je doao izkole.

Bastone je preturao po knjigama i sveskama. A brigadir se okomio na Tonina.

Ruke uvis! zapovedi mu.

Deak die ruke uvis kao da se davi i oajniki ih prua iz vode. Strahu se pridruilo i gorkooseanje ponienja i stida. Suze mu navree na oi; grevito je stezao usne da ne zaplae.Majku i utku video je samo kao kroz mutno staklo.

Papagalo mu je pretresao depove. Ta nita nee nai. Ba dobro to nema revolvera! Nametke nije ni pomislio. Brinuo se ta radi Bastone iza njegovih lea, ali se bojao da se okrene.

Iz njegovih depova pojavljivale su se najrazliitije stvari. Papagalo je razgledao svaku za se istavljao je na sto. Nita naroito. Noi, ije je seivo na kraju bilo slomljeno. Majunabelenica sa isto tako malom olovkom. Brigadir pogleda ta ima u njoj, ali je bila ista kaosneg celac. Neto sitnine i dva zarala pera. Bakarni novi iz doba Napoleona, prevuenzelenom patinom, naao ga je u pesku pored Soe. Depna maramica. I najzad est metakakoje je dobio od Pavleka.

ta je ovo? upita ga brigadir i gurnu mu metke pod nos.

Tonin je gledao kao da se udi kako je to stiglo u njegov dep.

Odakle ti ovo?

Naao sam.

Naao? Gde? Na ulici? Ovakve stvari ne lee na ulici. Laljive!

Jesi li i ovo naao? javi se Bastone iza njegovih lea.

Tonin spusti ruke i okrenu se. Crnokosi agent gurnu mu pred lice letak sa kojeg su drealeive boje. Papagalo upre pogled u hartiju, a zatim u Tonina. Nasmeja se pobedonosno, ali iljutito.

O boe! uzviknu Toninova majka i srui se na stolicu; ruke su joj nemono leale nakrilu.

Odakle ti ovo? Bastone besno ponovi svoje pitanje. Jesi li i ovo naao na ulici?

Ne.

Tonin je oseao da je izgubljen. Srce mu se stezalo, a kolena tresla. Ali ni na pamet mu nijepadalo da nekoga oda. Uguio je oajanje i oseanje ponienja. Obuze ga tvrdoglavost.

Zainatio se. Setio se "Crne brae". Stotinu puta su upozoravali da svaki od njih mora sveprimiti na sebe ako ga uhvate.

Ne? navaljivao je Bastone Ko ti je onda ovo dao?

Niko. Sam sam napravio.

Sam si napravio? A ta si nameravao s tim? A?

Tonin je uporno utao.

Govori! povika agent, nadvlada ga bes i udari ga po licu. Govori! Govori!

Uto ue Faganel, Tonijev otac. Bio je malo zadremao posle ruka, ali ga je probudilaneobina buka u kuhinji. Pogled mu pade na Tonina, koji od udaraca posrnu, uhvati se zaobraz i samo to ne zaplaka... Nije mu bilo potrebno da pita ta se deava, u asu je shvatiosituaciju. Pogled na letak otkrio mu je razlog tajnih sastanaka u podrumu.

Nemojte! uzviknu majka. Nemojte ga tui! Ta govori. Tonine, govori! Kai sveiskreno!

Tonin je uporno utao.

Mi ga ne tuemo, gospoo, ree Papagalo. Mi ga samo milujemo. Tui e gazakon...

Faganel htede neto da kae, ali proguta re. Bio je trezven ovek i video je da ne vredigovoriti koliko ni reetom vodu grabiti. Sede na klupu i otro namignu svojoj eni da uti.

Papagalo i agent pretresli su kuhinju i spavau sobu. Ispreturali su Toninov krevet, ali nisunali nita sumnjivo. ak ni zastavicu, koju je utka briljivo sakrila da je majka ne bi videla.

Tonin se sve vreme nije ni pomerio, samo je oima neto govorio utki, koja je menjala boje igledala ga alosnim, uplaenim pogledom. Pogodila je da joj neto objanjava ali ta? Danita ne oda? Nee ona odati ni mrvice, moe da bude bez brige. Ali nije bilo to. Bar nije bilosamo to. Tonin je micao usnama kao da izgovara neke rei. Nije se usudio ni da apue.

utka je otvarala usta i oi, i istezala vrat ne bi li ta razumela... A Tonin, kao da veruje da jepogodila njegovu misao, toplo joj se nasmeja.

Hajdemo! ree Bastone i vrsto zgrabi Tonina za ruku.

Majka tiho zaplaka. Otac se muno nakalja kao da ga gui u grlu. utka je brisala suze igrizla usne.

Tonin je oekivao da e ga odvesti, ali i pored toga srce mu obuze gorina. eleo je da sepozdravi s ocem i majkom, ali ga agent povue za sobom. Pravio se jak, ali mu se ipak u okupojavi krupna suza i skliznu mu do usta. Bila je gorka.

10.

Pavlek odmah posle ruka otra do Nejeta. On je stanovao kod svoje tetke, piljarice Nute,krupne, otresite ene, koja ga je vrsto drala u svojim rukama. Plaio se nje kao avola, paipak je svakog dana rizikovao da ona uvee saspe na njega kiu otrih rei. Sreom, bila jemalo kod kue, te nije stizala da pazi na svaki njegov korak.

Neje je razgledao novi letak. Do veeri, kad je trebalo da pou na "posao", bilo je jo dostavremena. Pavleka je revolver mamio negde daleko iz grada, kako bi mogao da se ogleda ugaanju. Neje, kao i obino, pratio ga je u stopu.

Lakih koraka i nasmejana lica gazili su po praini i mirkali na jesenjem suncu. Kuda? PoredSoe ima uvek ljudi koji bi uli pucnjavu. Do Grojna ili do obronaka kabrijela bilo je suviedaleko. Otili su u Ronu dolinu. Tamo su usamljena mesta izvan puta obrasla gustimbagremom. Sakrie se u neki estar i bum, bum!

Dok je iao kroz grad, Pavlek se oprezno osvrtao na sve strane. Bojao se da ne sretnePapagala. Kad je bio jue kod kue, Papagalo je doao s ocem iz lova i pitao za njega. Aliuzalud su ga zvali i traili, sakrio se... Imao je oseanje da e Papagalo pogoditi ta ima udepu ako ga sretne. Odahnuo je tek kad je proao poslednju ulicu i poslednju kuu.

Grad ga je pritiskao. I Nejeta isto tako. Morali su da budu mirni, da se ponaaju pristojno kaoaci. A izvan grada, u prirodi, i dua i telo bili su im slobodni. Iz aeta izviri deran, koji je naulici i u koli morao da se pritaji. Ovde su mogli bez brige da se muvaju u rebra, da se jure poputu i da viu. Ili da zvide iz sve snage, tako da para ui.

I ja u jedanput opaliti ree Neje. Hou li?

Hoe odgovori Pavlek. Jedanput! I ja u samo jedanput.

Zato samo jedanput?

Jer e nam meci biti potrebni. Ako nas policija napadne ili ako nas neko izda...

Neje je neko vreme zamiljeno, utei gledao niz put.

Misli li da bi ga zaista ubili? upita.

Koga?

Onoga... koji bi neto rekao... izdao...

Ubili bi ga ree Pavlek ravnoduno. Tonin bi pucao u njega. Boji li se?

Ne odgovori Neje i s mukom proguta pljuvaku. Zato da se bojim?

Izdajnik ne bi ni zasluio drugo. Zato da pogazi zakletvu? Zar ne bi zasluio?

Bi potvrdi Neje, bilo mu je teskobno pri dui.

Putem je iao piljar, gurao pred sobom kolica s groem i na tuem jeziku mamio kupce.

edan sam ree Neje, koji odjednom oseti da mu je grlo suvo.

I ja sam. Da kupim groa?

Kupi!

Pavlek kupi dva velika grozda i jedan dade Nejetu. Nosili su ih pred sobom drei ih zapeteljke, kidali zrna i stavljali ih u usta.

Preoe na kolski put pokriven utom prainom koji je vodio meu bregove; pojavie seestari bagrema. S puta skrenue na utabanu stazu koja je vodila nekud u gusto bunje. Nailisu na udubljenu istinu s retkom, upola sasuenom travom. Svud unaokolo rastao je bagrem iopkoljavao ih ivom ogradom.

Spustie se na travu i sedoe podvivi noge.

Pavlek izvadi iz depa revolver, neko vreme gledao je oruje da bi otkrio zato je otkazalo, alimu se inio tako divan da ga se nije mogao nagledati. Odape ga. Bubanj se okrenu za jednurupicu, oroz udari u prazno... Jo jednom... I jo jednom...

Pavlek uze metak i sveanim pokretom gurnu ga u bubanj. Bilo mu je nekako hladno okosrca. Sad e biti zaistinski. Levom rukom odupro se o zemlju, a desnu sa orujem ispruio je imurei na jedno oko gaao. Na nian je uzeo tamnu mrlju na mrkom, debelom stablubagrema. Neje ga je napeto gledao i zadravao dah kao da svakog trenutka oekuje pucanj.Pavlek odape. Oroz udari u prazno... I jo jednom... Sad je metak bio na redu. Deak skupihrabrost i ponovo odape... kljoc! Niti je puklo niti je bilo dima, a bagrem se ne pomeri.

Pavlek je bio postien i pokunjen, a Neje mu se zlurado smejao. To ga je malo ljutilo.Razgledao je oruje da bi otkrio zato je otkazalo. Moda metak ne valja.

Izvue ga iz bubnja i gurnu drugi. Opet naniani. Tada se razlee pucanj i odbi se eho odbregova, a ruka mu se zatrese. Bagremovo stablo bilo je itavo, ali je jedna grana visilaprelomljena.

Pavlek se pobedonosno nasmeja. Neje je utao.

Pokuaj i ti! ponudi mu Pavlek oruje.

Neu.

Boji li se?

Neee.

Bojao se, straljivac, ali to nije hteo da prizna.

Pavlek lee na lea, stavi ruke pod glavu i zagleda se u poutelo lie. Misli su mu bludelekao oblaii koji su plovili vedrim nebom. Najvie bi voleo da tu lei do veeri, dok ne dunepovetarac i ne ugleda zvezde iznad sebe. Nije mu se urilo u grad. Ve odavno ga nije takomamilo da ostane u prirodi. Ali morao je da vrati pitolj Toninu. I leci su ekali...

Skoi na noge. Polako, u prijatnom razgovoru, deaci su se vraali u grad.

11.

utka nije bila tako kratke pameti da najzad nije pogodila ta joj je Tonin objanjavao. Mislioje na "Crnu brau". Njegove usne su izgovarale: Jerko, Pavlek, Filip, Neje. Oni i ne sanjajuta se s njim deava. Treba ih upozoriti. Morae da posakrivaju sve to moe da ih oda, dazatru svaki trag.

O, utka e sve uiniti da ispuni njegovu elju. Tonin moe da bude bez brige. Dokazae muda zasluuje njegovo poverenje. Ah, kad samo pomisli kako je on nju smatrao za brbljivicu iradoznalu devojicu. To mu je jedva oprostila. Istina je da je mnogo ta sama nanjuila. AliTonin joj je zapretio tako stranom kaznom ako nekom togod izbrblja, da bi se sva streslakad samo pomisli na to. Sad e se moi uveriti da ona zna da uti. I da je dobro to zna zanjihove tajne, pa tako moe da im pomae...

Kad su Tonina oterali, u kuhinji je dugo vladala tiina. Samo je budilnik glasno kucao nakredencu. Otac je nepomino sedeo i neto razmiljao... Majka nije vie plakala, ali su joj oibile crvene i stalno je brisala nos.

utka je htela da se tiho iskrade kroz vrata.

Kuda e? upita je otac podigavi glavu.

U... u dvorite...

Nee nikuda! Ostani ovde! otac se die i prie joj. Valjda nee rei da nisi nitaznala, a?

utka je gledala uplaeno i utala.

To nije on sam izmislio progovori majka. Drugi su ga na to naveli. Neki kolskidrugovi dolazili su kod njega.

Fanagel se naglo okrenu i otro pogleda svoju enu.

O tome da utimo! ree muklo. Niko nije dolazio Toninu. Mi nita ne znamo. Toninto zna, neka on govori, ako hoe.

ena je utala. Izgleda da je razumela ta njen mu hoe da kae. Da bi se u svom jadu neimzabavila, produila je da radi po kui.

Fanagel je dugim koracima premeravao kuhinju. Mislio je na sina. To ga je teko pogodilo,bojao se posledica, ali je u sebi opravdavao Tonina. Moda ga je i sam naveo na to, jer izmrnje prema "crnim kouljama" nije pazio ta pred njim govori. U dnu due ak se tome iradovao. Vraji deran, kako je mogao neto tako da smisli.

Pogledao je na sat, i brzo otiao u radionicu.

utka se odmah za njim kriom izvue na vrata. Majka je bila suvie zamiljena da bi pazilana nju. Izletela je na ulicu i otrala do prvog raskra da je otac ne vidi.

Kuda? Nije znala gde stanuju Filip i Neje. Nije znala ak ni kako se zovu. U mislima, ili kadje s Toninom govorila o njima, zvala ih je "onaj mali" ili "onaj veliki", da bi ih takorazlikovala. I Jerka i Pavleka nije znala samo po imenu ve je sluajno saznala i gde stanuju.U uskoj jednospratnoj kui, sa obuarskom radionicom u prizemlju.

Zadihana, zajapurena, zaobilaznim putem dotrala je do kue i u nekoliko skokova popela sena prvi sprat. Dohvatila je drvenu ruicu zvonca i povukla.

U stanu resko odjeknu zvonce. Nekoliko trenutaka bila je tiina, a onda se zau kako neko idehodnikom vukui noge. Vrata se otvorie i pojavi se bledo lice gospoe Nine.

utka se zbuni kad ugleda staru gospou. Nije znala kako da pone da ne bi togod odala. Igospoa je bila zauena. Gledala je zaueno, sa dobroudnim sjajem u oima.

Ui! ree joj. ta si htela?

Devojica ue. Dotle je bila ve smislila ta e rei da ne izazove sumnju. Htela je daodgovori, kad joj pogled pade kroz otvorena vrata u kuhinji. Tamo je sedeo neki gospodin usivom odelu, vrlo slian onome koji je odveo Tonina. Lupkao je prstima po kolenu i upropogled u nju.

utka se zbuni. Bila je svesna da ne sme da pita za Jerka i Pavleka. Moda je dola prekasno.Ali neto mora da kae. Ne moe se prosto okrenuti i pobei: to bi bilo jo vie sumnjivo. Ikao da trai pomo, pogleda oko sebe. Oi joj se zaustavie na mlinu za kafu koji je stajao nakuhinjskoj polici.

Mama vas moli promuca ona da joj pozajmite mlin za kafu.

To je moda bilo glupo, ali nije se setila nieg drugog. Najzad, to je ipak bilo najpametnije.Majke su slale decu po grumen soli i pregrt brana. I to samo uvee, kad su duani bili vezatvoreni. Sad nije mogla da trai nita drugo do mlin.

Gospoa Nina se jo vie zaudi. Ko je ova devojica to je majka alje po mlin. Nije semogla setiti da ju je ikad videla. Ali pre nego to je upita kako joj je ime i odakle je, pogledaje dublje u zbunjene oi pune molbe. Izgleda da je sve pogodila i razumela.

Ode u kuhinju, uze mlin sa police i dade joj ga.

Pozdravi mamu! ree.

Hvala! Odmah emo ga vratiti.

Ne uri se! ree gospoa, otprati je do vrata i apnu joj: Jerka su odveli. Sad ekajuPavleka. Jo nije doao kui.

Potom se vrata zatvorie.

utka zastade na stepenicama s mlinom u ruci. Obuze je takva tuga da ju je guilo u grudima.Stigla je prekasno. Suvie se zadrala. Nee moi da ispuni Toninovu elju. Ali jo nije bilosve izgubljeno. Pavlek jo nije stigao kui. Gde je? Mora ga potraiti, mora ga nai... Istra naulicu...

Kuda? Zar da s mlinom u ruci kao neka luda tri po gradu? Nee li se mimoii s Pavlekom...Od muke, ne znajui u prvi mah ta da uini, grunue joj suze na oi.

12

Pavlek i Neje su upravo skrenuli prema Toninovoj kui, kad ugledae utku. Pojavila se kaoupavac iz kutije i prepreila im put. Gledala je razrogaenih oiju i mahala rukama kao da epoleteti.

Pavlek, bei! proaputa uzbueno. Beite!

Deaci zastadoe zaueni.

Zato? upita Pavlek.

Trae te. ekaju te. Kod kue.

Ko?

Oh, pa policija! zatapka devojica nogama od nestrpljenja i od besa to je odmah nijerazumeo. Triput je obigrala polovinu grada dok ga je najzad nala, a on sad stoji i blene. Tonina su ve odveli. A i Jerka. Sakrijte se! Nemojte da idete kui!

Okrenula se i dugim koracima otrala niz ulicu.

Sad su deaci razumeli tako dobro da ih podie jeza. Trenutak su kao dva tupavka otvorenihusta buljili za devojicom, koja im odjednom ieze ispred oiju. Potom se pogledae dugim,upitnim pogledom. Neje je bio prestravljen, kao kue kad ugleda tap. Ali Pavlek nije gubioglavu. Bio je svestan da ne smeju stajati na ulici i uplaeno zuriti.

Namignu drugu i najkraim putem krenu iz grada.

Iao je brzo. Neje ga je jedva sustizao, ali ga nije naputao, pratio ga je kao senka. Obuzetstrahom, ne bi sam mogao da se snae. Hteo-ne hteo, prepusti se Pavlekovom vostvu. Dugose nije usuivao da mu se obrati.

Kuda idemo? upita ga kad su bili ve u njivama.

U zemunicu. Moramo da se sakrijemo.

U zemunicu! Pavlek je to rekao tako prosto kao da idu na sastanak "Crne brae". A tada seve sputala no i oni e morati da je provedu u toj mranoj, vlanoj rupi bez tople postelje ibez veere. A sutra? I sledeih dana?

Neje obori glavu. Druina "Crne brae" za njega je dotle bila uzbudljiva, vesela pustolovinakoju je doivljavao gotovo kao u snu. A sad ga je stvarnost nemilosrdno lupila po glavi.Oseao se kao da je sa zlatnih visina tresnuo na tvrdu zemlju.

Sretali su ljude koji su se vraali iz popodnevne etnje. Dobro su ih zagledali i merilipogledom. Da nisu meu njima njihovi gonioci? S vremena na vreme osvrnuli bi se iza sebe.Da li ih neko prati? Ali niko se nije obazirao na njih.

Ko nas je izdao? upita Neje. To pitanje muilo je i Pavleka.

Ko? Ja nisam, a nisi ni ti. Nisu ni Tonin ni Jerko. Ta oni su u buvari.

Moda Filip.

Pavlek razmisli i odmahnu glavom.

Ne ree odluno. Ne verujem. Za njega bih stavio ruku u vatru. Moda je Papagaloneto nanjukao.

Kako?

Pavlek slee ramenima. To nije mogao da zna.

Zaustavie se na visokom bregu i zagledae se u Sou. Dole u klisuri ve je pala mrana,veernja senka. Oni se spustie strmom, vrtoglavom stazom, kojom su obino ili samoderani. Provlaili su se izmeu stena kroz grmlje i zastali ispod okomite litice.

Staza je vodila dalje prema reci koja se svetlucala kroz gusto granje. Deaci skrenue u estarispod stene, kuda je nekad vodio uski puteljak, ali je sad bio prekriven grmljem. Rukama surazmicali bodljikave grane da ih ne grebu po licu i da im ne cepaju odeu. Zagasito zelenilo sekao zavesa opet zatvaralo za njima.

Zaustavili su se pred zemunicom u koju su se za vreme rata vojnici sklanjali od topovskevatre. Nizak rov je u otroj krivulji vodio duboko u stenu. Iz njega je gledala tama i bilastuden. Ulaz je prekrivalo tako gusto grmlje da ga niko ne bi opazio ni na deset koraka.

Sunce je ve zalazilo. Rumenelo se jo samo na retkim oblaiima na zapadu. Svetlost koja jeprodirala kroz splet granja bila je sve slabija. Mrak je postajao sve gui.

Pavlek odahnu i nasmeja se. Oseao se sigurnim. Ovde ga nee niko nai. Bar ove veeri.Pred njim je bila duga no. Do sutra moe sto puta da razmisli kuda e pobei po danu.

Spustio se na suvo granje koje je lealo pored ulaza. uei na ovom granju, odrali suposlednji sastanak. Uze revolver i gurnu dva metka u bubanj. Stavi ga pored sebe i pogledaNejeta.

Sedi! ree mu. to stoji!

Neje je bio kao izgubljen. Seo je glasno uzdahnuvi.

Tuku li? upita on.

Ko?

U policiji.

Tuku ree Pavlek mirno, uverljivo, kao da je to za njega neto uteno. Dabome datuku. I te kako! Ako nee nita da kae, mlate te kao vola u kupusu. A ako to kae,izlupaju te jo gore.

Zato jo gore?

Jer ne veruju da si im sve rekao. Misle u sebi kad je poeo da peva, neka otpeva dokraja. To mi je priao jedan mladi iz naeg sela koji je bio zatvoren... Ali nas nee tui. Nitase ne boj!

Zato nee?

Pavlek se tiho nasmeja.

Zato to nas nee nai.

Spustila se no. Utiali su se svi glasovi, samo je reka ravnomerno umela. Kroz granje sevidelo pare tamnog neba, na njemu su treperile zvezde. U estaru prhnu ptica, razlee sepobedonosni krik sove i utia se.

Neje sav uzdrhta.

Je li te strah? upita ga Pavlek.

Malo. A tebe?

Nita.

Uistinu i Pavleka je malo podilazila jeza.

Kuda emo? upitao je Neje.

U grad svakako neemo odgovori Pavlek. Ni kui. Traie nas svuda. Hop! iuhvatili bi nas. Mislim da idemo u brda. A onda preko granice.

Je l' i ja?

Zar hoe da te uhvate?

Opet se uutae. U grmlju neto lupnu i zauta. Deaci podigoe glave i nauljie ui, Pavlekzgrabi revolver. Opet se sve utia, samo daak vetra dunu kroz lie. Moda je to bio kamento se odronio od stene i pao u estar.

Neje rukama obgrli skupljene noge i nasloni bradu na koleno. Srce mu obuze udan strah odneizvesnosti buduih dana. Bio je jai od privlanosti nesluenih dogaaja. Oseti glad.Pomisao na veeru podseti ga na tetku.

Oh, tetka e me traiti! uzdahnu.

Ni Pavleku nije bilo lako pri dui. Ljutila ga je Nejetova kukavika plaljivost. Ako jo i onpone cmizdriti, nai e se u gadnoj neprilici.

Neka te trai tetka ree zlovoljno. Bolje je da te trai tetka nego da te nae Papagalo.

U granju je sve vie umelo. Poe da zahlauje. Neje se strese.

Da naloimo vatru ree.

Nemamo ibica apnu Pavlek iz tame.

Pa i da ih imamo, zar nas ne bi vatra odala, a? Lezi! Skupi se kao je, tako e ti biti manjehladno. A sad uti! Suvie brbljamo. Nou se sve uje.

Neje je posluno legao i tiho disao. Sad se bojao i Pavleka. Uini mu se da oroz na revolverutiho kljocnu.

I Pavlek lee i zakopa kaputi. Ruke stavi pod glavu, a misli mu odlutae Jerku i Toninu. tali je s njima? Bilo mu je teko. Da li su uhvatili i Filipa? Malo ga je pekla savest to ranije nijepomislio na njega... Hvatao ga je dreme, reka je sve tie umela. Glasno, ravnomerno disaoje u vrstom snu.

13.

Tetka Nuta se te veeri vratila kui kasno. Spremila je veeru, ali Nejeta nije bilo niotkud.avolsko dete, opet se skita! I ukoliko je vreme vie prolazilo, utoliko je tee rei spremala damu izgovori. Dobro e mu natrljati nos.

Ali je veera uzalud ekala i suila se na ognjitu. Nuta je svakog trenutka oslukivala nee lizauti Nejetove korake na stepenicama. Tri puta je otvarala vrata i gledala u dvorite. Nita!Nije ga bilo.

Obuzimali su je sve vea zlovolja i bes. Ve vie puta je zamahivala rukom, ali ga dotle jonikad nije udarila. Ali sad e ga poteno lupiti kad se pojavi na vratima. I pisae bratu da gavrati kui. Ili neka mu nae drugu gazdaricu. Ona vie nee da se mui sa njim.

A kad je bilo ve kasno, vrlo kasno, srdba ju je sve vie prolazila. Poela je da se brine.Neto slino nije se jo nikad desilo. Neje se nje isuvie plaio da bi se usudio da ne doetako dugo. Da mu se nije togod desilo!

I kad je tu misao dvaput obrnula u glavi, bila je uverena da se Nejetu dogodilo neto strano.Moda ga je auto pregazio. To joj je izgledalo najverovatnije. Uvek ide sredinom ulice, kaoda je tek jue doao sa sela. Digli su ga jadnika, svega okrvavljenog i odvezli ga u bolnicu. Amoda je ve mrtav i lei u mrtvanici, a niko ne zna ni odakle je, nesrenik, ni kako sezove...

Ta slika bila je tako iva da ju je ljuto pogodila u srce. Ogrnu se da poe da ga trai, ali jojponestade snage i ona se spusti na stolicu. Suze joj potekoe niz obraze.

Taj nevaljalac! Svakog dana vikala je na njega, ali ga je ipak volela. Bila je jo mlada kad jedola u grad, sluila je kod razne gospode, a onda se udala za nekog Furlana. On je biodobriina, ne moe se rei da je bio pijanica, ali je malo kad bio sasvim trezan. Da bi seprehranila, prodavala je voe i povre. Uinila je uslugu bratu i uzela Nejeta na stan i hranu.Ranije je svake veeri bila sama, a sad joj je ve i samo deakovo prisustvo bilo razonoda.Nadoknaivao joj je decu, jer ih sama nije imala. A njene grube rei, koje nije tedela, bile suvie milovanje nego grdnja...

Uto zau korake. Skoi i otvori vrata. Ali to je bio njen mu, koji se veseo vraao kui.Zaudio se to jo nije legla. Sat je pokazivao da je ve prola pono.

Deka jo nema kod kue ree ona.

Eh, eh, eh! Ala u mu pokazati!

Bojim se da mu se nije ta desilo.

Kojeta! odmahnu mu rukom. ta bi moglo da mu se desi! Ako se boji, idi pa pitaju policiji.

Nuta je ve pomiljala na to, ali nije volela da ide u policiju. Ali kako se kazaljka na satunemilosrdno pomerala dalje, a ona nije mogla da zaspi, odlui se da poe. Obue se, ogrnuveliki vuneni al i izie na ulicu.

Ila je brzo i stalno se osvrtala oko sebe. Nadala se da e negde ugledati Nejeta i poleteti muu susret. Ali nije ga nigde videla. Ulice su bile prazne, samo su se pijani ljudi vraali kui uovo pozno doba. Straar je laganim, ravnomernim koracima merio trotoar.

Ula je u zgradu policije kroz dvokrilna vrata koja su bila malo odkrinuta. Hodnik je slaboosvetljavala sijalica odozgo sa tavanice.

ta hoete? neljubazno je upita deurni agent.

Nuta je bila tako smetena da je samo upola ula neko jeanje koje je dopiralo kroz zatvorenavrata s desne strane. Kao da neko stisnutih zuba podnosi teki bol. Iskidanim reima ispriazato je dola.

Trenutak! ree agent, zakuca na vrata i ue u neku odaju.

Piljarica se jo vre uvi u al. Hvatala ju je jeza od teke slutnje. Oslunu. Jeanje iza vrataprestade, ule su se grube rei. Neka nevidljiva vrata se otvorie i opet zatvorie. Agent sevrati u hodnik.

Uite, gospoo! ree.

Ona ue. Za stolom je sedeo Papagalo, zavaljen u drvenoj naslonjai. Lice mu je bilonamrgoeno, a oi sanjive. Bastone je bio naslonjen na zid; tap od trske koji je drao u rucibaci na sto.

ta je? upita Papagalo. ta se desilo? Brzo! Ukratko!

Nuta u jednom dahu ponovi ono to je maloas rekla agentu.

Papagalu se u asu izmeni izraz lica, sav se pretvori u uho.

Uenik treeg razreda, kaete?

Da, gospodine. Bojim se...

Ne treba da se bojite, gospoo, upade joj u re brigadir. Nita mu se nije desilo. Naiemo ga. Kaite nam, gospoo, da li su ga poseivali kakvi kolski drugovi?

Retko. Dva-tri.

Kako su izgledali?

Jedan je mali, s naoarima, a drugi vei, kose kao lan. Te dvojice najbolje se seam...

A ne znate kako se zovu?

Oh ne, gospodine. Otkud bih znala! Nije me zanimalo. Izgledali su vrlo pristojno...

Da, da, gospoo, pristojno naruga se Papagalo. Poznajemo ih ve. A i njihovupristojnost...

On namignu agentu. Bastone izie i posle jedne minute vrati se s Jerkom, koga gurnu ispredsebe u sobu.

Deak je bio bled kao krpa, izgledao je jo mraviji nego ranije. Levo staklo naoara bilo muje razbijeno, ispod levog oka imao je modricu, usne su mu bile oteene. Bojaljivo, upitnoupro je oi u Nutu.

Je li ovaj? upita Papagalo.

Nuta nije ula brigadirovo pitanje, toliko je bila uplaena kad je videla Jerka.

Je li ovaj dolazio kod vaeg bratanca? otro ponovi Papagalo.

Jeste odgovori Nuta i uzviknu: Pa ta mu se desilo?

Niko joj ne odgovori. Bastone odvede Jerka.

Nuta je sva uplaena gledala oko sebe. Setila se jeanja koje je maloas ula dok je ekala uhodniku. Nita nije shvatala, ali je oseala da je nehotice neto pogreno uinila.

Jao! zajea ona i sklopi ruke. Ta valjda ne mislite da je Neje uinio kakvo zlo!

To emo videti ree Papagalo hladno, ustade i uze eir. Idemo s vama. Da nampokaete njegove stvari. Samo mirno, gospoo! Ko ima istu savest, ne treba niega da seplai.

Nuta se sva oamuena otetura u hodnik.

14.

Te noi Neje nije spavao. Samo je malo pridremao, ali se zaas opet probudio. Seo je istisnuo ruke pod pazuho, drhtao je od hladnoe. Glava mu je bila puna privienja.

Setio se tetke i bilo mu je ao. Bila mu je pred oima kao da je tu. eka ga, a njega niotkud.Moda je izila i na ulicu i gleda na sve strane. Pita susede nisu li ga moda videli. I spremase da na njega srui bujicu tekih rei.

Uvek se veoma plaio njenih rei. Bile su otre, svaka bi ga ubola pravo u srce. Sad bi ihpokorno podnosio, samo da je pored nje. U njenoj blizini oseao se najsigurniji. Sigurnijinego sa Pavlekom lutajui po svetu, danas ovde, sutra onde, gladan i prozebao.

Iz arke elje da to pre bude kod tetke rodila mu se misao na bekstvo. Ne na bekstvo odpolicije, nego od Pavleka. Pri tom nije ni pomislio da nekoga potkae ili oda. Nije pomislio nina opasnost da ga mogu uhvatiti kao mia u miolovku.

Tiho se digao i stao da oslukuje zadravajui dah. Pavleka nije video u mraku, ali je uonjegovo ravnomerno disanje. No je bila puna privienja, ali se Neje tada najvie bojaodruga i njegovog pitolja, koji mu je bio kod uzglavlja. Ako se probudi i prozre njegovunameru, optuie ga za izdajstvo.

Uinio je dva-tri koraka i naao se pod vedrim nebom. Primilo ga je bunje koje je pokrivalostazu. inilo mu se da su ga obuhvatile dugake ruke s tankim, hladnim prstima. Soa jeprigueno umela, negde na drugoj obali lajao je pas. Deak se nije obazirao na te glasove. Sastrahom je oekivao da e svakog trenutka uti za sobom Pavlekov poziv, a onda pucanj izmraka...

Nije vie oseao studen, sav u znoju naao je utabanu stazu koja se vijugajui penjala na breg.Trao je njome koliko je bre mogao u mraku. Oi su mu se privikle na tamu, ali ipak jestalno udarao as o stene as o stabla. Vie se nije bojao Pavleka, sad su ga gonila nonaprivienja. Od uasa suze su mu tekle niz obraze.

Stigao je na vrh brega, na polje. Bio je tako umoran da bi najvie voleo da se baci na goluledinu i da se odmori. Ali morao je dalje. Iza polja, iza kronji drvea koje je oiviavalo njive,spavao je grad. Zbog privienja urilo mu se da stigne u sigurnost njegovih svetlosti.

Nekim kolskim putem doao je do druma koji se siv pruao pred njim. Koraci su mu gluhoodjekivali. S vremena na vreme osvrtao se od straha da ga ko ne prati. Dudovi pored putaizgledali su mu kao red karabinjera u irokim eirima. Trao je da se to pre domogne prvihkua, koje su bile slabo osvetljene ulinim svetiljkama.

Usporio je hod. Opasnost od privienja prola je. Dlanom je obrisao suze koje je tek tadaosetio na obrazima. Ali ukoliko se vie pribliavao kui, sve vie ga je plaila pomisao natetku. ta e mu rei? ta e uiniti? Pred niskom tamnom kuom u pustoj ulici pogledao je uprozore. Bili su osvetljeni. Tetka jo nije legla, eka ga budna. I ulazna vrata su odkrinuta.

Nejetu je bilo tako teko pri dui da se naslonio na zid i gorko zaplakao. Kad su se na ulicizauli neki koraci, uleteo je u hodnik i pipajui popeo se mranim stepenicama. Ne kucajui,otvorio je kuhinjska vrata.

Izvan sebe od straha stao je iza vrata. Tetka je oiju punih strepnje i brige stajala poredognjita. Za stolom je sedeo brigadir Papagalo i mrko gledao. Pored prozora stajao je agentBastone i streljao otrim pogledom.

Kad Neje ue, svi odjednom upree pogled u njega. Bili su zaueni, ali i obradovani. On jebio sav jadan, bled, uplakan i izgreban po rukama i po licu. Oi su mu bile pune straha, kojimu se povea kad ugleda brigadira i agenta. Moleivo pogleda tetku, usta mu se planoiskrivie.

Tetki ga je bilo tako ao da je odmah uguila svoju srdbu. Radovala se to je doao i to gaopet vidi. Ona ga uhvati za ruku.

Neje, kakav si! uzviknu. Jadno dete, gde si bio tako dugo? ta si radio te si takav?

Tada se die Papagalo, kome se od zadovoljstva sijalo itavo lice.

Ostavite se, gospoo! ree on. Vas dvoje ete kasnije razgovarati. A sad u ja netoda ga pitam i okrenu se deaku.

Govori gde je onaj drugi tvoj drug?

Neje je izgledao sav zaplaen i pogruen. Brigadir je ve po njegovim oima video da je toonaj ak iz kojeg e moi sve istresti, neto obeanjima, a neto pretnjama.

Deaku isprva nije ni na um padalo da neto krije. Verovao je da e ga to spasti.

Pavlek? upita on. Na Soi je.

Aha, na Soi ree brigadir zadovoljno. ta radi na Soi?

Spava.

Tako znai, spava. Aha! A gde spava na Soi?

Neje je samo zinuo i nemo gledao. Brigadir ga je pitao ljubazno, sa slatkim osmehom, i to gaje ohrabrilo. A sa hrabrou probudila mu se svest da postaje izdajnik. ignu ga u srcu. Hoeda saznaju gde Pavlek spava pa da ga uhvate na spavanju. A Pavlek e pogoditi da ga je onodao, poto je nou pobegao "Crna braa" nee mu oprostiti to je prekrio sveanuzakletvu. Odjednom je osetio vei strah od njih nego od brigadira.

Pa gde na Soi? ponovi pitanje Papagalo.

Ne znam ree Neje i pogleda u zemlju.

Tako ne zna? Lae da ne zna! Bili ste zajedno a kae da ne zna. Elem?

Neje sav uplaen i zbunjen pogleda u tetku kao da od nje trai pomoi.

Ne znam ponovi sasvim tiho.

Zna, ali nee da kae ree brigadir osorno i namignu agentu. E, dobro. Meni jesvejedno. Kad nee da kae, poi sa mnom.

Pre nego to se Neje pribra, agent ga je ve drao za ruku. Oajniki je pogledao u tetku izacvilio kao zec kad se uhvati u zamku.

Pustite ga, gospodine! moleivo podie glas Nuta. Neje, de, pa vidi... Gospodine,ta govorie... sve e rei...

Dabome da e govoriti ree brigadir nadmeno, s podsmehom. Znam da e govoriti...ali ne ovde... Hajdemo!

Neje udari u oajniki pla i pusti se da ga odvedu kao ovicu.

15.

Pavlek je po prirodi bio tvrda sna. Da je leao pod toplim pokrivaem, ne bi ga probudila nitopovska paljba. Ali ove noi vie puta se budio od hladnoe, mada se nijednom nije sasvimprobudio. Skupio se jo vie, savio kolena pod bradu i nanovo zaspao. U zoru, kad su se javileprve ptice, poeo je da cvokoe zubima.

Seo je i protrljao oi. Jo upola spavajui, u prvom trenutku nije znao gde je i kako se naao uovoj jazbini. Ali mu odmah postade sve jasno. Osvrnuo se da vidi Nejeta i zapanjio se.Nejeta nije bilo. Mesto gde je uvee legao bilo je prazno.

To ga sasvim probudi. Skoi na noge, pogleda u rov i grmlje. Nita. Obuze ga vruina.

Neje je preko noi iezao. Pa to je mogao i da nasluti. Plaljivac, otiao je u grad tetki. Asve drugo lako je bilo zamisliti. Nai e ga kao zeca u zamki. Ali za njega ne bi mogao stavitiruku u vatru da nee nita kazati. Gorina mu obuze srce.

Sklonite vie nije bilo sigurno. Moda ve znaju gde je prenoio. Moda se ve probijajukroz estar da ga uhvate kao jazavca u jazbini. Napregnuto je sluao, ali nije uo nitasumnjivo. Samo je reka umela, a ptice su pozdravljale novo jutro.

Osetio je e. Muila ga je jo sino, i svu no, a sad se od uzbuenja udvostruila... Sinu muzraak nade da je Neje moda otiao da se napije vode. Bio je edan pa se odunjao do reke.Tamo e ga nai...

Probio se kroz grmlje do Soe i sakrio se iza velike stene. Oprezno je motrio svuda oko sebe.Ruka mu je leala na revolveru u depu. Moda i ne bi pucao, ali mu je ve i sama pomisaona oruje ulivala hrabrost. Nikoga nije bilo. Zraak nade da e nai Nejeta ugasi se. Nadrugoj obali su dve ene glasno razgovarajui ispirale rublje.

Legao je potrbuke na beli ljunak, odupro se rukama i pio vodu dugim gutljajima. Potomizmi oi i sanjivost ieze. Pokvasi i kosu i zagladi je prstima. Onako raupan mogao bi dasvrati suvie panje na sebe. Oseti glad, ali sad nije bilo vreme da misli na jelo. Mislio je nabeg.

Nejetovo bekstvo uznemirilo ga je, ali mu j e u isti mah bilo i po volji. Slabi i neodluankao to je bio, samo bi mu bio na smetnji u begu. Popee se na breg, zatim e stazama prekopolja, pa izmeu ratrkanih kua na obronak kabrijela. Kada grad bude leao duboko pod

njim, tek onda e mu laknuti. ta e biti posle toga, nije se brinuo. Pred njim e se otvoritiiroki svet.

Pomislio je na drugove. Ostavlja ih, ali ionako im ne moe pomoi. Misao mu se ustavi naFilipu, kao i sino kad ga je ve obrvao san. Tihi prekor obuze mu duu. Oseao se krivimpred njim. Jue je kao bez glave urio u sklonite i nije ni pomislio na njega. A on moda i nesluti ta se deava. udi se zato Tonin nije doao po njega pa da idu s lecima u okolinugrada. Jerko ga nee odati. I Tonin e utati. Ali Neje, Neje! Pa ako i ne uhvate Nejeta,ko zna ta e se desiti...

Pavlek se borio sam sa sobom. Da li da odmah pobegne ili da pre upozori Filipa i da gapovede sa sobom. On bi bio drukiji drug nego Neje. Sa njim bi bilo lepo lutati po svetu...Sakriven iza stene sedeo je na sprudu, razmiljao i bacao kamenie u vodu, tako da su sepravili kolutovi. Odjednom skoi na noge. Odluio je da ide u grad, po Filipa ako nijesamo prekasno... Ako je suvie kasno, nekako e se izvui...

Bio je ve na stazi, kad oseti revolver u depu. Ne moe s njim u grad. Ako ga uhvate ipretresu, teko njemu! A bilo mu je strano ao da se odvoji od njega. Hteo je ve da zamahneda ga baci u talase, kad mu se ruka opusti kao oduzeta. Srce mu nije dozvoljavalo. Zakopaega. Ako stigne, doi e sa Filipom da ga potrai. Bie im dobar i veran drug na njihovimusamljenim putevima.

Odgurnu kamen koji je leao u pesku. Iskopa jamu i u nju spusti revolver. Pre toga je svemetke stavio u bubanj. Opet navali kamen na revolver i sa strane ga zasu peskom. Upamtio jemesto da bi ga mogao nai.

Tiho, kradimice, pope se strmom stazom na breg. Leei potrbuke, upola sakriven u grmlju,oprezno je posmatrao okolinu. Nekoliko seljaka radilo je na njivama. Putem su tandruijurila prazna kola. Sunce je ve bilo izilo iz magle na horizontu i razlilo se preko Obsoja iBrda.

S rukama u depovima i tiho zviduui, kao da mu nita ne titi duu, krenu kolskim putem.Da ga je neko video, pomislio bi: ovome deaku prohtelo se da luta od rane zore! A on je biosav napregnut, oi su mu letele na sve strane. Mamilo ga je groe koje mu se nudilo izpoutelog lia. Teko iskuenje za prazan stomak, koji se sve jae javljao. Ne bi mu trebalovie od dva koraka u stranu i da prui ruku...

Ispred sebe, meu dudovima iza okuke kolskog puta, ugleda dva oveka gospodskog izgleda,koji su mu se pribliavali brzim koracima. Bili su u ivom razgovoru i moda ga jo nisuopazili. Pavlek unu od straha. Zatim skoi u stazicu izmeu dva duga reda vinove loze.Trao je pognut du njive i nije smeo da se osvrne.

Na drugom kraju udari na seljaka koji ga je mrko gledao opirui se na budak.

Zar ne zna gde je put? proguna.

Znam ree Pavlek i osvrnu se. Nepoznati ljudi ili su dalje putem. I ako ga trae, nisuga opazili. On glasno odahnu. Ovuda mi je krae pokaza seljaku stazu koja je ilaizmeu njiva.

Produi njome kao da je to jedini put koji vodi u grad.

Mirie ti groe! u za sobom. Pavlek je bio uvreen to ga seljak smatra za poljskoglopova, mada mu je bilo teko da se odupre iskuenju, toliko mu je mirisalo groe. Nije bilozgodno da se zaustavlja i prepire sa seljakom. urio je da to pre izie iz polja i da stignemeu bate i kue.

Nije iao posred grada, da ga ko ne presretne i ne uhvati. Zaobilazio je sporednim ulicama.urilo mu se, ali mu je iz neke mlekare tako zamirisao sve hleb da mu se noga sama od sebezaustavila. U depu je zveckalo jo neto sitnine.

Ue, narui oljicu toplog mleka i veliki komad hleba. Jeo je, dok je jednim okom motrio krozvrata na ulicu, a jednim uhom nehotice sluao brbljivu muteriju koja je razgovarala saprodavaicom.

Jue su, gospoo, pohvatali neke ake. Jednoga sam videla kad su ga vodili.

Zaista, gospoo? ta mi kaete! ta su uradili?

Valjda su krali. Novac! Mnogo novca! Bila ih je itava banda. Nisu jo sve pohvatali.Neke jo trae...

ene su nadugako raspredale kako je dananja omladina pokvarena. Osvrnue se na Pavleka,kome odjednom udari krv u obraze. inilo mu se da njihov pogled govori: moda je i ovajjedan od njih; sad se asti ukradenim novcem...

Pavlek je eleo da narui jo jednu oljicu mleka, ali mu se sad najednom strano urilo. Imaoje oseanje da mu gori pod nogama. Dok je plaao, ruka mu je drhtala; brzo je iziao na ulicu.

16.

Brigadir Papagalo bio je toga dana najsreniji ovek na svetu. Iako mu je lice bilonamrgoeno, srce mu se samo od sebe smejalo. Pred oima mu je lebdelo napredovanje uslubi kao zrela kruka na grani. Ptiice koje je ve nekoliko meseci traio cvrkuu ulovljeneu kavezu. Anibale je bio sjajan deko.

Ali varao se kad je mislio da e iz prvoga koga uhvati za ui izvui priznanje lako kao obanicvrka iz rupice. Tonin i Jerko bili su tvrd orah. Krivicu za sve to su imali u rukama uzimalisu na sebe. Za sve drugo bili su gluvi. Jo malo pa bi tvrdili da se uopte ne poznaju. Tonin jeak i Anibalu oi u oi poricao da mu je Pavlek ma ta dao. Pavlek se sam odao time to nijebio kod kue. Nali su i njegove kolske knjige i letke. Ali iz Jerka i Tonina ni batina nijemogla isterati vie nego to su sami hteli da kau.

Pomogao mu je Neje. Nije se prevario kad je raunao da e ovaj plaljivi deak sveizbrbljati. Neje je bio sav izbezumljen iz straha od zatvora, a sem toga zapretili su mu ak ismru. Ali ako sve kae, obeali su mu da e ga p