GALAKSIJA

• Galaksija je velika nakupina zvijezda koje se drže na okupu međusobnim gravita- cijskim privlačenjem. Postoji više tipova galaksija po veličini i po obliku. Najmanje su galaksije patuljci sa oko 100 000 zvijezda, dok na drugom kraju skale imamo gigantske galaksije sa oko 3000 milijardi zvijezda.

VRSTE  GALAKSIJA PO OBLIK :• Spiralna galaksija• Eliptična galaksija• Lećasta galaksija• Nepravilna galaksija

Spiralne galaksije, kakva je i naša, dijele se na prečkaste (barirane, sa šipkom u središtu) spiralne i obične spiralne. Spiralne galaksije se dalje dijele u klase Sa, Sb i Sc, a prečkaste spiralne u klase SBa, SBb i SBc. Novije klasifikacije imaju i klase Sd, odnosno SBd.  Spiralne galaksije se sastoje od jezgre, diska, haloa i spiralnih krakova. Karakteristika spiralnih galaksija je prisustvo plina u disku, pogotovo u spiralnim kracima, što govori da proces stvaranja zvijezda traje i od danas. U kracima zato nalazimo mnoštvo svijetlih zvijezda. Ove se galaksije nalaze u područjima svemira s malom gustoćom galaksija, gdje njihov oblik nije ugrožen plimnim silama okolnih galaksija

       Eliptične galaksije se dijele u 7 klasa u ovisnosti o stepenu njihove eliptičnosti: od E0 (kuglaste) do E7 (izdužene). Broj u oznaci se računa po formuli 10(a-b)/a, pri čemu se a i b dužine duže i kraće osi. Važno je napomenuti da klasa ne govori o stvarnom obliku galaksija, jer npr. E0 može biti štapičasta galaksija čija je os usmjerena prema nama. Statistička analiza govori da su eliptične galaksije jednoliko raspoređene u odnosu na njihovu eliptičnost.

     Imaju jednolik luminozitet i nalikuju jezgrama spiralnih galaksija, ali bez diska. Zvijezde su stare, većinom divovi tipa K i M, a među njima nema plina.Ove se galaksije nalaze u gustim središtima galaktičkih jata.Poznata eliptična galaksija M87 nalazi se u središtu skupa Virgo.

Lećasta galaksije su prijelazni stepen između spiralnih i eliptičnih i u Hubbleovu dijagramu imaju oznaku S0.

   Ove galaksije imaju i jezgru i disk, ali nemaju spiralne krakove. U njima ima malo ili nimalo plina, a zvijezde su stare.

    Najljepši primjer ove vrste galaksija je Messier 104 zvana Sombrero.

     Postoje dva tipa nepravilnih galaksija, sa oznakama Irr I i Irr II. Irr I su, na neki način, nastavak Hubbleove viljuške iza klase Sc, jer imaju veliki udio plina i dominaciju mladih zvijezda. Nepravilne galaksije tipa I mogu sadržavati i neku vrstu "šipke" (kao barirane spiralne), te začetke spiralne strukture, kao što je slučaj kod Magelanovih oblaka. Takve se galaksije ponekad i nazivaju i Magelanske nepravilne. Primjer je Veliki Magelanov oblak.Irr II su one nepravilne galaksije koje nemaju strukturu zbog neke vrste smetnje. Primjer je M82 u Veliko  Medvjedukoja proživljava period formiranja zvijezda.Nepravilne galaksije najčešće sadrže brojna HII područje u kojima se formiraju nove zvijezde.