Геогрфија: предмет пручавања, подела, значај

Географија припада најстаријим наукама, које су настале у античком периоду. Творцем античке географије сматра се Ератостен, који је живео у 3. веку пре нове ере. Ератостен је прикупио сва дотадашња знања о Земљи и изложио их у делу по називу ГЕОГРАФИКА.

Назив географија потиче од две грчке речи:1. прва реч GE – Земља2. друга реч GRAPHIA – писати (описивати)

Овај назив први је пут је употрбио Ератостен.

Према предмету проучавања географија се дели на:1. ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА – проучава природу Земље и појединих њених

територија.Природу сваког простора чине:

1. Литосфера – тврди, каменити омотач2. Атмосфера – ваздушни омотач Земље3. Хидросфера – водени омотач Земље4. Биосфера – биљни и животињски свет, који се налази у литосфери и хидросфери

до одређене дубине и атмосфери до одређене висине.Сви ови природни елементи су међусобно повезани и зависни једни од других.

2. ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА се бави проучавањем становништва, насеља и привредне делатности људи. Дели се на:а) ДЕМОГРАФИЈА – проучава структуру становништваб) ГЕОГРАФИЈА НАСЕЉА – проучава насељав) ЕКОНОМСКА (ПРИВРЕДНА) – проучава људских занимања

3. РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА – проучава географске одлике појединих територија, тј. региона

4. КАРТОГРАФИЈА – проучава начине израде, врсте и примене различитих карата5. ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА – проучава комплекс друштвених елемената у циљу одбране

земље од непријатеља.

Земљина површина је мозаик природних елемената, а чине га: геолошка грађа стена, рељеф, све воде на земљи, типови земљишта, биљни и животињски свет. Сви ови елементи заједно чине природну средину једног простора.

Са порастом развоја становништва, технике и технологије, развијају се одвајају многе природне и друштвене науке из географије. Зато се за географију каже да је географија „мајка свих наука“. Пошто проучава све природне и друштвене елементе, географија не може да се сврста ни у једну групу, него чини један мост између природних на једној страни и друштвени наука на другој страни.

ЈОВАН ЦВИЈИЋ (1865 – 1927)

Рођен је у Лозници где је завршио основну и средњу школу, факултет у Београду, а докторирао је у Бечу.

6. МАТЕМАТИЧКА ГЕОГРАФИЈАПроучава димензије и облик Земље, њен положај у васиони, кретање Земље и последице кретања, као и орјентацију на Земљи и у небеској сфери. Проучава и друге врсте небеских тела.

Васиона

Васиона представља бескрајни и бесконачни простор у коме се налазе многобројна, различита небеска тела: звезде, планете, сателити, комете, метеори, планетоиди, астероиди, итд...

Нека од васионских тела можемо да видимо голим оком, па их називамо небеска тела.НЕБО предсавља свод изнад нас. Плаветнило неба настаје због расипања сунчевих

зрака у ваздуху, што значи да нема ваздуха, неби било ни небеског плаветнила. Ноћу је небо тамно, у облику свода који се налази изнад нас и у даљини се „наслања“.

Растојања између небеског тела не могу се рачунати јединицама које користе људи. Јединица за израчунавање раздаљине између небеских тела назива се Светлосна година и она представља пут који светлост пређе за годину дана крећући се брзином од 300 000 km/s.

Васионска тела имају различита својства и стално се крећу. Изграђена су различитих материја (течно, гасовито, чврсто), различитих су величина и кретања.

Васионска тела се деле на:ЗВЕЗДЕ представљају небеска тела која имају сопствену светлост и топлоту, коју

шаљу другим небеским телима. Груписане су сазвежђа или галаксије, којих има 88. Галаксија представља звездани скуп од преко 100 000 000 000 звезда. Све звезде круже око средишта галаксије, око њене замишљене осе. Сунцу је потребно 220 000 000 година да обиђе цео круг око средишта галаксије.

У летњим ноћима, без месечине у нашим крајевима види се светао, магличаст појас неодређених граница, који се назива млечни пут и састоји се привидно од збијених звезда које се голим оком не могу разликовати.

Нама најближа звезда је Сунце, која припада групи малих звезда, тј.патуљака. Удаљена је од Земље 150 милиона километара (150 000 000 km). Светлосни зрак са Сунца ово растојање пређе за 8мин. и 18сек. Топлота коју Сунце пружи Земљи износи двомилионити део сопствене енергије. То је сасвим довољно да се на Земљи одвија нормалан живот биљних и животињских врста. На крајњем омотачу Сунца температура је 6000оC, а у средишту и до 20 000 000оC.

Сунчев систем

Сунце са својим небеским телима чини Сунчев систем. У Сунчевом систему се налази 8 планета: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун, преко 60 сателита, више комета, планетоида, метеора, итд.

Сунце због своје величине и масе приморава сва небеска тела у свом систему да круже око њега. Прве четири планете (Меркур, Венера, Земља, Марс) су изграђене од чврстих материјала. Меркур и Венера немају сателите, Земља има један, а Марс два сателита. Друга група планета: Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун имају веће димензије и масе, густине су им мање, имају прстенове и много сателита. Све планете у Сунчевом систему светлост и топлоту примају од Сунца.

Планете

ПЛАНЕТЕ представљају хладна, тамна небеска тела која светлост и топлоту примају од звезда. Све планете круже око звезда, јер их звезде због своје веће масе приморавају да круже око њих, тј. држе планете на скупу. Сунчев систем је наш звездани систем. Око СУНЦА круже сва небеска тела по устаљеним путањама. Голим оком може да се види првих шест планета. Најсјајнија је Венера коју можемо у зависности од положаја према Земљи и Сунцу, да видимо увече или пред зору, зато у народу има назив Вечерњача и Зорњача. Све планете круже око своје осе и заједно са својим сателитима круже око Сунца.

Сателити

САТЕЛИТИ представљају хладна и тамна небеска тела која светлост и топлоту добијају од звезда. У Сунчевом систему планете имају различит број сателита: неке немају, неке имају мали број, а Јупитер има 61 сателит. Сателити круже око планета и заједно са њима око звезда.

Месец

МЕСЕЦ представља једини природни сателит Земље. Припада групи малих небеских тела. Од Земље је удаљен 380 000 километара. По површини је 14 пута мањи од Земље. Његова површина је изграђена од чврстих материјала, прашина и стакла метеора. Нема атмосферу или било какве друге појаве. Због непостојања ваздуха површина Месеца се брзо загреје, у току дана до +120 0С, а ноћу се спусти до -150 0С. Месец обилази око Земље и заједно са њом око Сунца, па према њима заузима раличите положаје. Зато се мењају облик и величина нама видљивог дела Месеца. Ово мењање Месечевог облика називамо месечеве мене или фазе. Има их 4:

1. млад месец.2. прва четврт.3. пун месец.4. друга четврт

Од једне до друге месечеве мене прође 7 дана 9 сати и 11 минута. У зависности од тога где се налази на путањи око Земље, и заједно са Земљом око Сунца, јављају се помрачења Сунца и Месеца, која ми можемо да видимо.

ПЛАНЕТОИДИ=АСТЕРОИДИ

ПЛАНЕТОИДИ представљају мала, тамна и хладна небеска тела, која круже око Сунца. У пречнику могу имати од неколико десетина метара до неколико стотина километара. У Сунчевом систему има их око 20 000. Неке од њих су открили наши научници, па се зову Србија, Београд, Тесла, Миланковић, итд.

КОМЕТЕ

КОМЕТЕ представљају хладна и тамна небеска тела која се састоје од камења, прашине и гасова. На њима се издвајају два дела: глава или језгро и дуги магличасти реп, који чини веома разређена прашина и гасови. Комете постају видљиве кад се приближе Сунцу и Земљи.

Од комета које се појављују на својој путањи око Сунца, најпознатија је Халејева комета, која пролази поред Сунца сваке 76. године. Последњи пут је прошла 1986. године. Због мале густине један амерички научнк – астроном рекао је да су комете „Огромно, видљиво ништа“.

МЕТЕОРИ

МЕТЕОРИ припадају малим небеским телима, чија величина може бити више десетина метара. Крећу се око Сунца појединачно или у ројевима тј. немају устаљених путања, па лутају по васиони. У том свом лутању, кад се приближе Сунцу приме већу количину енергије распрсну се. Често залутају и у Земљину атмосферу и услед велике брзине кретања и трења најчешће сагоре. Ако су великих размера, деси се да крећући се кроз атмосферу не сагоре у потпуности, него падају на Земљину површину. Када метеор падне на Земљу назива се Метеорит.

Састав метеора може бити стеновит, метални или других материја. Сви ови материјали налазе се на Земљи, што говори о заједничком пореклу небеских тела Сунчевог система.

ЗЕМЉА

Земља представља хладно и тамно небеско тело које светлост и топлоту добија од Сунца. Креће се око своје осе и заједно са Месецом око Сунца. Око своје осе окрене се једном за 24 сата у правцу W- E (од запада ка истоку) брзином 330 m/s. Око Сунца се креће по еклиптици, што значи да је еклиптика елипсоидна путања.

По облку Земље откако човечанство занима васиона постојале су различите теорије.Први доказ о облику земље дао је португалски морепловац Фернандо Магелан који је опловио Земљу од 1519. до 1522. године.

Кренуо је из шпанске луке Сан Лукар са пет бродова и 280 морнара. Пловио је на запад, а вратио се у исту луку али са истока један брод и 18 морнара, доказавши да је Земља округла. Данас имамо много сателита који нам говоре о облику и величине Земље.

Површина Земље износи 510 милиона km2. Површина копна износи 149 милиона km2. Површина вода износи 361 милион km2, што иј 2/3 укупне површине Земље.

Земља има два пречника:

1.Екваторски пречник је 12 757 km2. Поларни пречник је - 12 714 km

43 km

Екваторски пречник је 43 km дужи, што нам говори о спљоштености Земље на половима, због њеног ротирања око Земље и око Сунца.

W E

ЕКВАТОРСКИ

ПОЛАРНИ

Е 0о

S 90о

W

N 90о

ОБИМ ЗЕМЉЕ ПО ЕКВАТОРУ

износи 400 009 km. На Земљи се издвајају највеће копнене површине које се називају континенти.Има их 7:

1. Азија = 44 мил. km2

2. Африка = 30 мил. km2

3. Северна Америка = 24 мил. km2 4. Јужна Америка = 18 мил. km2

5. Европа = 10,5 мил. km2

6. Аустралија = 8.5 мил. km2

7. Поларни континент:а) Арктикб) Антарктик

ОКЕАНИ

1. Тихи океан или Пацифик2. Атлански океан3. Индијски океан4. Северни ледени океан

ГЛОБУСИ

Представља највернији приказ Земље. Он је умањени модел Земље 30 до 70 милиона пута. У зависности шта се представља на глобусу, могу се поделити на:

1. Физичко-географски2. Рељефни3. Политички4. Индукциони5. Историјски6. Звездани

ЗЕМЉИНА ОСА

Представља замишљену раван која пролази кроз средиште и додирује Земљу у половима. Северни пол представља тачку у води Северног леденог океана и лежи на 90о. Јужни пол представља тачку у леду антартика и лежи на 90о.

К А Р Т О Г Р А Ф И Ј А

ГЕОГРАФСКА МРЕЖА

Географску мрежу и на карти чини мрежа паралела (упоредника) и меридијана (подневака).

ПАРАЛЕЛЕ=УПОРЕДНИЦИ

Представљају кружне линије или кружнице које полазе са истока ка западу и враћају се на исток или обрнуто. Кроз сваки степен провлачи се по једна паралела. Најдужа паралела се назива Екватор и лежи на 0о географске ширине. Идући према половима, паралеле су све краће кружнице, док се не дође у Северни или Јужни пол, где паралеле прелазе у тачке.

Екватор дели Земљу на Северну и Јужну полулопту. Помоћу паралела рачуна се географска ширина која може бити Северна и Јужна.

Географска ширина представља лучно растојање идући по меридијанима од Екватора на север и југ до полова и мора бити

NГШ и SГШ

E 0o

N 90o

S 90o

- 90+90=180о

- 2 пола +1 Екватор

N

SW