Graanski zakonik za Kraljevinu Srbiju (1939

Graanski zakonik za Kraljevinu Srbiju (1939. godine)

GRAANSKI ZAKONIK ZA KRALjEVINU SRBIJU ( 1939. godina)

(1.)Knjaz u saglasju sa Savetom, osnivajui se na Ustavu zemaljskom, izdaje ovaj Graanski zakonik za pravac svima iteljima i sudovima Srbije.Rad na donoenju Srpskog graanskog zakonika inicirao je knez Milo koji uz pomo austrougarskih vlasti angauje pravnika i knjievnika Jovana Hadia na izradi graanskog zakonika.

Hadi je u izradi SGZ koristio Austrijski graanski zakonik u skraenoj verziji i uz unoenje instituta obiajnog prava Srbije izradio nacrt SGZ koji je prihvaen od strane zakonodavne komisije i proglaen Zakonikom 25.03.1844. godine.

Prvobitni tekst zakonika vie puta je menjan i dopunjavan. Najvanije izmene su nastale unoenjem odredaba o paulijanskoj tubi 1864. godine, starateljstvu 1872. godine i formi testamenta 1911. godine. Srpski graanski zakonik koji je bio donet 1844. godine primenjivan je u Srbiji skoro sto godina tj. od 06.04.1941. godine, a faktiki se primenjivao do 1944. godine. Zakonik je vaio i u onim krajevima koji su pripali Srbiji posle Berlinskog kongresa, odnosno balkanskih ratova ( bivi okruzi: kumanovski, skopski, bitoljski, ohridski, tikveki, bregalniki, tetovski, prizrenski, kosovski, belopoljski, metohijski).

Od 1945. godine pojedine odredbe SGZ su primenjivane kao pravna pravila imovinskog prava na osnovu Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre 06.4.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije od 25.10.1946. godine i to samo ukoliko nisu bile u suprotnosti sa pozitivnim propisima i naelima ustavnog poretka FNRJ i njenih republika.

Dugogodinja primena SGZ je znaajno uticala na razvoj pravne misli i svesti i zbog toga e ostati trajni spomenik nae pravne nauke.

O GRAANSKIM ZAKONIMA U OPTE(8.)Smisao zakona niko da ne izvre, i krivo da ne tumai. Svaki da pazi na rei, i njihovo pravno znaenje, pa ako mu se ne bi tako razumeti dalo, onda neka pogleda na druge ovde izloene podobne zakone i neka ispita nameru zakonodavca, pa sravnivi ga sa ovima neka ga tako protumai, kako da se sa osnovima zdravog razuma i prirodne pravice slae.(14.)Neznanje zakona ve obnarodovanoga nikome ne pomae i niko se neznanjem zakona izviniti ili braniti ne moe.

(18.)Ropstva u ovoj zemlji nema, to jest niko ne moe oveka u takvoj vlasti imati, da s njim samoproizvoljno kao sa stvarima postupati i raspolagati moe.

(21.)ta je ko duan, ono dati mora. Ako nee, sud ce ga primorati.

(27.)to je ije, onaj ima pravo i raspolagati s onim.

(28.)Tvoje pravo moe i drugom ustupiti, i to zavisi od tvoje dobre volje, koja se u sumnji ne pretpolae, no mora se dokazati. Samovoljstvo, sila i prevara nikome ne pomae.

O LICIMA I PRAVIMA LINIM PO SOPSTVENIM SVOJSTVIMA(40.)Zakoni uzimaju u zatitu i one, koji su razuma i slobodne volje ili sasvim ili od esti lieni, kao to su zgranuti, besomuni, ludi, sumanuti.

(43.)Dete zaceto ali jo neroeno smatra se u prizrenju prava kao da je i roeno, tko da ako se ivo rodi, dobija sva pripadajua prava, i ta na drugog prenaa, ako li se mrtvo rodi, smatra se kao da nikad ni zaeto bilo nije. Roeno dri se svagda za ivo; ko se sumnja i protivno navodi dokazati mora.

(55.)Pod imenom rodbine ( porodice, familije) razumevaju se pretci sa svima svojim potomcima, bili oni u zajednici ili odeljeni. Oni se zovu meu sobom rod: sveza kojom su vezani, jest srodstvo, lica su pak takva srodna ili srodnici ili roaci. Oni mogu biti u bliem ili daljem srodstvu, po broju stepena, u kojima jedan od drugoga odstoje. Ovo su srodnici po krvi; no bivaju i postaju srodni i po braku, koje se srodstvo zove tazbina; i to je srodstvo izmedu mua ili ene sa srodnima enina ili muevljeva roda po krvi.

O PRAVIMA I DUNOSTIMA SUPRUNIKA(61.) Pre venanja bivaju obino razgovori i dogovori izmedu mladoenje i devojke i njegova i njenog roda, sa ugovaranjem poradi braka, u koji su radi stupiti; a pokraj ovoga ili za ovim biva obeleje, darovi i uzdarje.

(74.)Brak sa besomunima i ludima nema sile ni vanosti, i prestaje kao da nije ni bio, a svetenik sa znanjem takve venavi pada pod sud i kaznu.

(108.)Oba suprunika duni su ljubavno meu sobom i nerazdelno iveti, dunosti brane izvrivati, jedno drugom verni biti, pristojno jedno drugo predusretati i u svakom sluaju u pomoi biti.

O PRAVIMA I DUNOSTIMA RODITELJA I DECE(113.)Brana su deca sva ona, koja se u zakonom braku rode. Za takvu smatra zakon svu onu decu, koja se posle 180. dana od dana vencanja ili za 300. dana posle smrti muevljeve, ili konanog razvoda brane sveze od zakone supruge rode.

(121.)to god deca pod roditeljskom vlau i njihovim upravljanjem pribave, to roditeljima svojima pribavljaju, kao god to naravno roditelji za svoju decu imanje pribavljaju, a njima ostavljaju.

(128.)Vanbrano dete ili kopile je ono, koje je mati nevenana zacela i rodila. Za takvo dri se i ono, koje je istina od matere venane u braku, ali pre ili posle odreenoga zakonita roka od 180. ili 300. dana roeno; osim ako je nedonoe, ili je od oca za svoje priznato, ili otac za tri meseca dana sudski odrekao se njega nije.(140.)Posinak i poerka moraju biti barem 15 godina mlai od svoga poocima i pomajke.

EST DRUGA - O PRAVIMA STVARNIM - ODELJAK PRVI

O STVARIMA I PRAVIMA NA STVARI

(191.)Vie stvari skonanih pod jednim imenom ine jednu samo stvar, i smatraju se kao jedno celo.

(195.)Stvari one, koje nikom ne prinadlee, no koje svaije biti mogu, ko ih pre zauzme, zovu se puste ili niije. Stvari, koje svi upotrebiti mogu i niko nikoga iskljuiti od njih ne moe, zovu se svaije, kao drumovi, putovi, reke, obale reke. to je za optu upotrebu narodnu opredeljeno, ono je narodno dobro.

O DRAVINI I PRAVU DRANJA(198.)Kad jednu stvar dri, i volje ima zadrati je za sebe, i to zgodnim zankom oznai i pokae, ti si dralac ili priteelac takve stvari.(209.)Kad se dva ili vie njih prepiru o tome, kome dravina stvari jedne pripada, do presude priuvae je sud, ili onaj ijim imenom kogod stvar dri.

O SVOJINI TJ. PRAVU SOPSTVENOSTI, NAROITO PRAVU BATINSKOM

(218.)Ako ti tvoju stvar kod drugoga nae i pozna, a ti je nisi ustupio, ima prava iskati na sudu, da ti se tvoja stvar izda.(219.)U tom sluaju morae na sudu dokazati, da je stvar tvoja, i kod koga se nalazi. Koje ako jasnim znacima pokae, stvar e tvoju dobiti.

O PRIBAVLjANjU STVARI(225.)Da ko postane gospodarom kakve stvari, mora takvu sebi zakono pribaviti.

(226.)Za svako zakono pribavljanje stvari jedne iziskuje se punovaan osnov i zakoni nain.

(227.)Kao to su stvari razlicitoga roda i reda, tako su i naini, kojima se iste pribavljaju, razlini.

(237.)I riba se smatra kao umsko zverje, onde gde osobitom uredbom pravo ribolova nije zabranjeno ili kome ustupljeno.

(254.)Kakvo e pravo ko na pljen od neprijatelja dobiveni imati, opredelie se u vojno policijskim zakonima.

PRIBAVLjANjE STVARI PRIRATAJEM I PRIPATKOM(265.)Ona zemlja, koju bi voda malo po malo na jednu obalu nanela, pripae gospodaru iste obale.

O PRIBAVLjANjU STVARI PREDAJOM(293.)Svaki, koji na drugoga dobro kakvo nepokretno, kao: kuu, njivu, livadu, vinograd, vonjak i td. prenosi, mora sam gospodar ili batinik od istoga dobra biti; inae prenaanje takvo nema sile ni vanosti.

(299.)Sa uvoenjem novog gospodara u knjige javne batinske on i zakonu dravinu dobija, koja se po obaju i poluava.

O ZALOZI(304.)Stvar ona, na koju zajmodavac takvo pravo ima, da ako dunik po obvezi na vreme njega namirio ne bi, on sebe iz nje namiri, zove se zaloga.

(312.)Ko zalogu ima, onaj prava ima na odreeni rok, ako dunik dug ne isplati, cenom zaloge sebe namiriti; ako to pretee vratie duniku.

(323.)Ako stvar zaloena propadne, ili se zajmodavac prava na zalogu odree, ili je bezuslovno duniku povrati, onda i zaloga prestaje, premda dug i posle ostaje.

O SLUBENOSTIMA ( SERVITUTIMA)(354.)Ko ima pravo na stazu na tuoj zemlji, onaj moe preko tude zemlje ii, ili i druge ljude putati, da k njemu tuda dolaze. Ali jahati ili voziti se ne moe.

(359.)Koji ima pravo s tueg bunara ili izvora vodu zaitati, taj mora imati pravo i doi do bunara.

O NASLEDSTVU(396.)Deca muka umrloga i njihovi muki potomci dobijaju prvi nasledstvo; oni iskljuuju sestre, oca i mater i sve pretke njine i njihovo potomstvo ili pobone srodnike.

(398.)Razlika se ne ini izmeu dece muke, rodila se ona za ivota, ili posle smrti ocine, samo ako je u zakono vreme.

(400.)Ako nema muke dece, no samo bi enske dece bilo, onda enska deca nasleuju zaostve imanje ocino sve na ravne esti. ensko potomstvo deli sa enskima po pravu predstavljanja.

O TESTAMENTU ILI ZAVETANjU(429.)Testament mora biti pismen. On e vredeti samo ako ga je zavetalac svojeruno napisao i potpisao, ili ako je sastavljen ili priznat pred sudom.

(448.)Zavetalac dokle je iv moe svoju volju na sluaj smrti menjati. Testament od zavetaoca uniten gubi svoju silu i vanost. Docniji testamenat obara prvanji, ba da prvi nije uniten, osim ako se u poslednjem zavetalac ne poziva na prvanji, u kom sluaju u onoliko i onaj prvi opstaje, ukoliko s drugim u protivreju ne stoji.

O SADRAJU, SMISLU I TUMAENjU TESTAMENTA(449.)Svaki testament valja u onom smislu uzeti, kao to glasi. Zato rei i izraze valja onako uzimati, kao to je zavetaocu uzimati u obiaju bilo, tj. kao to se onde uzima gde je pravljen testamenat.

(451.)Ako je zavetalac jednom nasledniku sve svoje imanje bez razlike ostavio, onda e njegovo biti sve.

(452.)Ako li je kazao, da jednom nasledniku jedna samo opreeljena est, npr. pola, treina i td. pripadne, onda e sve ostalo pripasti zakonim naslednicima.

O TOME KAKO ZAVETALAC O SVOM IMANjU RASPOLAGATI MOE(476.)Sve imanje bilo ono od predaka nasleeno ili pribavljeno i steeno, smatra se kao sopstvenost, s kojom svaki raspolagati moe po svojoj volji.

O POPISU ZAOSTAVEGA IMANjA(485.)Niko ne mora nasledstvo primiti ili zauzeti bez popisa sudskog, a ako primi, sam sebi sledstva nek pripie.

O DEOBI(492.)Naslednicima stajae na volji, ili podeliti se, ili u zajednici nepodeljeni zaostati.

(496.)Naslednici kako se svi sloe, mogu deliti se ili sami meu sobom, ili pred prizvanim odabranim ljudima, ili pred svojim sudom ili sudijom.

O NASLEDNIM PRAVIMA I ODNOAJIMA U ZADRUZI(523.)ena udovica posle mua u zadruzi zaostavi, bila sa decom ili bez dece, zadrava pravo uivanja na delu svoga mua u zadruzi i smesi zaostvem. No i ona je duna po mogustvu zadruzi pripomagati.

O UGOVORIMA U OPTE(531.)Ugovor je zakljuen onda kad jedna strana to obea, a druga to primi, ili se izjasni da prima.

(532.)Obeanje ovo i primanje moe se uiniti ne samo reima, nego i drugim zgodnim znacima, a i samim delom koje volju pokazuje.

(535.)Za ugovore sa zloincem uinjene, i njihovu vanost opredeljie zakoni kazneni.

(536.)Ugovor valja da bude jasan i razumljiv, i opredeljen.

(552.)Svaki ugovor, i iz njega proistiua prava i obaveze prelaze i na naslednike, osim sluajeva, ako ne bi ista za line odnose i sposobnosti vezana bila; ili ako inae nisu naslednici naroito ugovorom ili zakonom izuzeti.

O POKLONIMA(561.)Poklon biva, kad ko dobrovoljno drugome to da, ne itui niti primajui ikakve za to naplate.

(566.)Ko jedanput poklon uini, ne moe vie natrag uzeti, osim osobitih sluajeva.

(567.)Sluaji, zbog kojih darodavac moe poklon porei, jesu sledeci:a) ako darodavac docnije tako osiromai, da ni iveti ne moe,b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokae, nanosei pred njegovom ivotu, telu, asti, i naruavajui njegovu slobodu i imanje.

O OSTAVI ILI AMANETU(569.)Ostava ili amanet je takav ugovor, kojim ko tuu stvar primi tako, da je uva i nevredimo natrag vrati.

(570.)Svaki, koji tuu stvar kao amanet ili ostavu primi, duan je istu stvar od svakog kvara ili tete, kao svoju sopstvenu, uvati.

(577.)Ako je uvar, sauvavi tuu stvar, svoju sopstvenu zato rtvovao i izgubio, onda on moe od ostvljaa za to naknadu zahtevati.

O NARUCI ILI POSLUZI(582.)Naruc ili posluga biva ugovorom takvim, kojim ko nepotronu stvar na poslugu uzme, tako, da na opredeljeno vreme bez svake plate, ili nagrade natrag vrati.

O ZAJMU(593.)Zajam je takav ugovor, kojim se kome stvari potrone dadu tako, da on vlastan bude po svojoj volji njih upotrebiti, potroiti i njima raspolagati, no u svoje vreme duan bude reene stvari u istom rodu i vrednosti natrag vratiti.

(596.)Onaj, koji u zajam daje, zove se zajmodavac ili zajmilac; onaj koji u zajam uzima, zove zajmoprimac ili dunik.

(599.)Ko uzme u zajam saliveno zlato, srebro, ili drugu rudu, na vagu ili meru, onaj e na vagu ili meru onoliko isto u svoje vreme i vratiti, bila mu cena vea ili manja od vremena zajma uinjenoga.

(602.)Ako je ugovor o zajmu na due vreme zakljuen, a ne bi bilo odreeno vreme plaanja interesa ( lihve), onda se razume po svretku svake godine.

(606.)Ako je ko zajam dao na neopreeljeno vreme, onda se smatra, da je na zahtevanje zajmodavca dunik svagda vratiti duan.

O PUNOMOSTVU I DELOVODSTVU(609.)Ugovor punomostva je takav ugovor, kojim ko vlast dobija, u ime drugoga i za drugoga to initi punovano.

(610.)Onaj, koji vlast daje, zove se vlastodavac, onaj pak, kome se vlast daje, zove se punomonik. Vlast ta napismeno stavljena zove se punomoje.

(612.)Kome nikakve granice punomostva naznaene nisu, onaj se mora po svome razumu, znanju i savesti upravljati.

(615.)Punomonik duan je posao, koji je na sebe uzeo, po obeanju svome poteno i svojski svriti, a svu korist, koja bi otuda proistekla, svome vlastodavcu ostaviti.

(620.)to punomonik u ime svoga vlastodavca sa treim svri ili ugovori po smislu svoga punomoja, ono je stalno i vee i vlastodavca i treega.

O PROMENI(632.)Promena je takav ugovor, kojim ko jednu stvar za drugu dati obeava.

(640.)Dobro u promenu primljeno zadrava onu istu prirodu prava i odnoaja, kao to je bilo dobro u promenu dato.

O PRODAJI I KUPOVINI(641.)Prodaja i kupovina je takav ugovor, kojim se stvar kakva za neku odreenu platu u novcu drugome ustupa.

(642.)Kako se dva ili vie njih za stvar pogode, i cenu uglave, odmah je i ugovor prodaje svren i zakljuen.

(646.)Bez opredeljene cene ne moe ni prodaje biti.

(647.)Pravo cenu za stvar opredeliti, pripada prodavcu, ija je stvar.

(659.)Kupovina stvari takvih, kojima se tek nadati ko ima, smatra se kao kocka.

(668.)Ako je stvar na probu uzeta, ali vreme odreeno nije, onda se za pokretne stvari raunaju tri dana, za nepokretne jedna godina dana.

(671.)U sluaju prodaje nepokretnih dobara valja da prodavac javi onima, koji pravo prvenstva za kupovinu imaju, kao smesnicima, rodu i susedima.

O ZAKUPU(679.)Kirija i zakup nita drugo nije nego prodaja upotrebe; zato to je za prodaju, to se pod zakup daje, i tako se i smatra, i ako drugo to ugovoreno nije, tako se i cena plaa.

(694.)Ako bi ovce pod zakup ( kesim) date prvo prolee od metilja manjkale, teta spada na onoga, ije su ovce; jer se dri da su bolest donele. No ipak ako po povraaju ovce prvo prolee od metilja manjkaju, morae zakupac tetu naknaditi, jer se dri da su bolest donele.

Od ovoga razlikovati valja prosto uvanje ovaca ili druge stoke, pri kome se osnovi amanetski i najamni u prizrenje uzeti moraju, a imeno da uvar za svaku tetu kod stoke priinjenu odgovarati mora, od koje samo se onda oslobaa, kad dokae da se nije njegovom krivicom niti nebreenjem dogodilo.

(699.)Kirija i zakup prestaje onda, kad ugovoreni rok doe. Ako roka ugovorenoga nema, onda se gleda na uobiajeni mesta rok, ili na vreme plaanja.

O NAJMU(706.)Ugovor najamni postoji onda, kad se ko obvee, kakvu slubu initi, ( ili posluiti), ili to nainiti za opredeljenu nagradu u novcu.

(707.)Onaj koji posao kakav narui, mora i na prilinu nagradu pristati.

(717.)Poslenik, koji se posla kakvog naruenog primio, mora ga sam svriti, i samo u osobitim okolnostima moe on i drugom primljeni posao poveriti, ali za dobrotu posla i onda on odgovara.

O ORTAKLUKU(723.)Ugovor ortaki biva onda, kad se dva ili vie lica sloe, da svoj trud, ili i stvari svoje uloe na to, da korist koja se otuda dobije, meu sobom dele.

(727.)Ono, to je uloeno u ortaki posao, sainjava glavnicu ortakluka i nadlenosti svima zajedniki. to bi koji ortak izvan toga jo imao, ono ne prinadlei ovamo, nego je njegovo sopstveno odeljeno dobro.

(746.)U raune ortake zagledati moe svaki ortak u svako vreme, niti mu se odrei moe; samo ako bi to s trokom skopano bilo, sam nositi mora.

(754.)Ako naslednik umrloga ortaka ne bi mogao dunosti umrloga ispuniti; onda e mu se od njegovog dela na to neto odbiti.

O UGOVORIMA BRACNIM(759.)Ugovor koji bi izmedu mua i ene, ili izmedu enika i neveste, u odnoaju na brak o imanju zaknjuen bio, zove se brani ugovor.

(760.)Ugovor ovaj moe glasiti o mirazu, koje je ono imanje, koje supruga muu donese, bilo njeno sopstveno, bilo od drugog koga dobiveno radi lakeg ivljenja.

(762.)Ako ugovorom nije muu miraz uz suprugu obean i obavezan, mu takvi iziskivati prava nema.

(763.)Nasledstvo enino, koje bi za vreme braka pripalo, i muu doneseno bilo, smatra se takoe kao miraz.

(765.)Za miraz sluiti moe sve ono, to se moe prodati ili moe na korist biti.

(775.)Ako bi se udovica preudala, pa muevlje ime nositi prestala; onda ona gubi pravo na udoviko uivanje.

(777.)to mu eni svojoj u nakitu, dragom kamenju i drugim dragocenostima za ukras dade, to se i u sumnji uzima da je poklonjeno.

O UGOVORIMA ODVANIM ILI NA SRECU(789.)Ugovor odvani je takav ugovor, kojim jedna strana daje nadedu na korist kakvu neizvesnu, koju druga strana prima. Ovo moe biti za platu ili bez plate.

(793.)Pri opkladi, koja moe samo o dozvoljenoj stvari biti, treba cena da je dana, ili u tree ruke poloena; inae na sudu nema sile ni vanosti.

O NAKNADI UINjENE TETE(801.)Od naplate uinjene tete samo se ko onda osloboditi moe, ako dokae, da teta nije njegovom krivicom, no se sluajno dogodila.

(803.)Vetaci, od kojih bi se za ngaradu savet iskao u poslu, koji u njihov krug spada, pa bi takav dali, da bi na tetu sluio, odgovarae i za rav savet.

(805.)Ako bi to krivice i onoga bilo, koji je oteen, onda ce srazmerno naknada i na njega pasti.

(812.)Gostioniari, krmari, ladari i vozioci ( kiridije) odgovaraju i za onu tetu, koju bi njihni ljudi putnicima naneli.

(816.)Ko ivotinju u teti nae, moe je silom odbiti, ili isterati, ili uhvatiti i sagnati. Ubiti nema vlasti, osim ako nije u sluaju nune odbrane.

(820.)Ko drugoga rani, osakati, ili inae povredu telu nanese, taj plaa troak sav za leenje i lekove pa i zaslugu, koju bog toga onaj gubi, i koje e se u napredak liiti, naplauje; i jo za pretrpljene bolove, ako se zahteva, srazmernu naplatu ini.

O NAINU KOJIM SE UTVRUJU PRAVA I OBVEZE(827.)naini kojima se obezbeduju obaveze i utvruju prava, jesu jemstvo i zaloga.

(832.)(Ko jemstvuje kao jemac i platac, onaj se obavezuje platiti sud mogao glavni dunik platiti ili ne mogao. Sledstveno poveriocu ostaje na volji ili od glavnog dunika, ili od jemca i platca, ali od obijice u isto vreme dug iskati).

(838.)Ako jemstvo glasi za neko opredeljeno vreme, onda kako se to vreme navri, prestaje jemstvo.

(842.)Onaj, koji stvar u zalozi ima, duan je istu dobro uvati, i poto zaloitelj dug namiri odmah izdati.

O PREINACENjU ( PROMENI) PRAVA I OBAVEZA(847.)Koja prava i obaveze od volje ugovarajuih strana zavise, ona se s voljom uzajamnom i preinaiti mogu.

(848.)Ova promena moe biti tako, da se ne uzima niti dodaje koja trea osoba; a moe biti i tako, da se koja trea osoba jo dodaje, kao novi poverilac, ili novi dunik.

(850.)Pri prenovu stara obaveza prestaje, i nova silu svoju dobija.

(858.)Ako bi se strane pri poravnanju prevarile, u licu, ili u samom predmetu, ni onda poravnanje ne postoji.

(859.)Ko bi posle poravnanja dokazivao, da je preko polovine oteen, ili bi nove dokaze donosio, koji mu pre poravnanja nisu poznati bili, nee mu nita pomoi; osim ako nebi oevidnu prevaru i nepoteno postupanje pokazati mogao.

(863.)Za dela sporna mogu se strane skloniti i poravnati i na to, da izaberu sebi sudije, pa kako ovi nau, onako da im pravo bude.

KAKO PRESTAJU PRAVA I OBAVEZE(882.)Ko plati ono, to je duan, onaj se oslobaa od duga, i prestaje obaveza.

(884.)Dug se moe isplatiti ne samo novcem no i drugim im, samo ako se strane sloe.

(887.)Ako rok, kad da se dug isplati, nije opredeljen, onda se razumeva, da je onda rok, kad je dunik na plaanje opomenut.

(897.)Ko priznanicu od poverioca ima, da je glavno isplatio, onome se veruje da je i interese platio.

(913.)Umre li onaj, kome pravo ili dunost kakva pripada tako da je samo za linost njegovu vezana, i na nju ograniena, onda prestaju sve obaveze.

O ZASTARELOSTI(922.)Zastrelost jeste osobito opredeljenje po kome jedan zbog neupotrebljenja za neko podue vreme pravo gubi, a drugi sa samim upotrebljenjem dobiva i pribavlja.

(925.)Prava suprunika, roditeljska, deija i druga lina prava ne mogu zastariti.

(928.)Pokretne stvari pribavljaju se zastarelou od tri godine dana.

(828, 3.)Arhitekti i preduzimai osloboavaju se od odgovornosti posle deset godina za tvrde graevine i preduzea, koja su izvrili ili upravljali.

(944.)Kad suda u zemlji ne bi bilo, kao u ratno ili kuno vreme, nema ni poetka ni nastanka zastarelosti.

Vrh obrasca

Dno obrasca

struno usavravanje zaposlenih - razmena iskustava

Istorija pravila o parninom postupku od XIX veka do danas

History of rules of civil procedure from the XIX century up to date

Evropska konvencija o ljudskim pravima i gradjanskim slobodama

Kako do suda u Strazburu

Najea pitanja i odgovori

Diskusije

Drutvo sudija

Mladi pravnici Srbije

Linkovi

Da li verujete u nezavisno sudstvo

Da

Ne

> pogledajte rezultate

Prvi Optinski Sud u Beogradu (SVA PRAVA ZADRANA) 2003 - www.STUDIOMATIC.net

_1221160507.unknown

_1221160509.unknown

_1221160506.bin