gradjevinar br 12

12ЧАСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

МајJун 2008.Цена 150 дин

ИНВЕСТИЦИЈЕРоботима до новихаутомобила

САЈМОВИSEEBBEНови рекорди

СТАЛНИ ДОДАТАК

ЕНЕРГИЈА

Гасни споразум

Расплет око “Јужног тока”

“Интер-мост”Четири године после

Реч уредника

4 ГРАЂЕВИНАР

Издавач: “PLANTEC GROUP” d.о.о.

Борска 41ј, 11090 Београд, Србијател.: 011/ 3056 516факс: 011/ 3056 134E-mail: offi [email protected]

Директор, главни и одговорниуредникИван Сретеновић

Директор маркетингаСања Јашовић

sanja.j@plantec co.rs

Ликовно-графички уредникЗоран Станковић-Хогар

ЛекторИвана Станковић

Новинари и сарадници:Маријана Адамов

Мира Милановић

Марко Шуговић

Александар Фемић

диа Ми ли ца Ми ле тић Шер бе џи ја

Техничко уређење и компјутерски прелом:GRAFOPLANT

grafi [email protected]

Штампа,,Штампарија Матија” д.о.о.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије,Београд 624

ГРАЂЕВИНАР: српско грађевинарство у трећем миленијуму

ISSN 1452-5303 = Грађевинар (Београд) COBISS.SR-ID 130817292

Издавач не сноси одговорност за истинитост и веродостојност

објављених огласа и промотивних текстова.

Поштовани читаоци,

Пред ва ма је два на е сти број ча со пи са Гра ђе ви нар. Об-зи ром да је иза нас по ду жи пе ри од по ли тич ке не из-ве сно сти, овај број мањ ка са ин тер вју и ма, али смо се

по тру ди ли да вам при ка же мо ре зул та те ко је су не ке фир ме по-сти гле у пе ри о ду свог по сто ја ња, као и ути ске са за вр ше ног 34. сај ма гра ђе ви нар ства у Бе о гра ду. От кри ће мо вам и де та ље на-ја вље них ин ве сти ци ја од стра не Фи ја та у кра гу је вач ку фа бри ку За ста ва Ауто мо би ли. У стал ном до дат ку Енер ги ја, мо же те про-чи та ти о ко нач ном до го во ру око га сног про јек та “Ју жни ток”.За све оне ко ји во ле за ни мљи во сти, ко је ни су стро го ве за не за гра-ће ви нар ство, ту су тек сто ви о бра зил ском хра му фуд ба ла, ста туи Хри ста Спа си те ља у Ри ју, не мач ком ме га-бун ке ру Ва лен тин, као и текст о “Бал кан ској Пом пе ји”, од но сно о ста ром вин чан ском на се-љу код нас. На ред ни број Гра ђе ви на ра из ла зи по чет ком сеп тем бра, до та да, же ли мо вам при јат но ле то и пу но од мо ра.

...Иван Сретеновић

С А Д Р Ж А Ј

Електронско издање овог броја часописа“Грађевинар” можете преузети на сајту

WWW.PLANTEC.CO.RS (YU)

ДОМАЋЕ ТЕМЕ

"Интер-мост" - Четири године после

Манифестације - SEEBBE Постигнути нови рекорди

Инвестиције -Роботима до нових аутомобила

ВЕСТИ

Нови центар Контроле летења

Заблистао храм Светог Саве

ДОДАТАК - ЕНЕРГИЈА

Расплет око Јужног тока

ЗАНИМЉИВОСТИ

Немачка - Мега бункер Валентин

Србија - Виминацијум

Бразил - Маракана храм фудбала

Бразил - Христос Спаситељ

Русија - Чудеса Камчатке

ЧАСОПИС СЕ ДИСТРИБУИРА БЕСПЛАТНО СВИМ ГРАЂЕВИНСКИМ ФИРМАМА НА

ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

191208

38

16

46

44

51

42

5457


Од са мог по чет ка свог по сто ја ња и ра да, “Ин тер мост” је до да на шњих да на, за не пу не че ти ри го ди не, са-

ни рао и из гра дио ве ли ки број обје ка та ши ром Ср би је. Са ре фе рен ца ма ма тич не ку ће “VINCI construction”, ус пе ли су да до би ју и из ве ду мно ге ком пли ко ва не про јек те уз при-ме ну нај са вре ме ни јих тех но ло ги ја и ма ши на. По пр ви пут у Ср би ји, на ши нај у глед ни ји гра ђе ви на ри су из ве ли не ке од ра до ва, и на тај на чин по ста ви ли но ве стан дар де у гра-ђе ви нар ству код нас. Би ли у при ли ци да се и удру жу ју са мно гим до ма ћим пред у зе ћи ма као што су “Пу те ви Ужи це”, “Нов кол”,”Енер го про јект - ни ско град ња” и дру ги.

Оно по че му су оста ли упам ће ни на сва ком про јек ту ура ђе ном до са да, је да су увек успе ва ли да оправ да ју оче-ки ва ња и ис по шту ју рок, ква ли тет и бу џет. Исто ри јат њи-хо вих ра до ва по чи ње из град њом ре зер во а ра пит ке во де у Гу њи ца ма и Ви су. На кон то га по чи њу да до би ја ју све озбиљ-ни је и ду го роч ни је по сло ве, ме ђу ко ји ма је нај ви ше про је-ка та мо сто ва, пу те ва и ту не ла, што је и глав на де лат ност ове ком па ни је.

Сви про јек ти ко је су у том крат ком ин тер ва лу ко ли ко по сто је, до би ли и ре а ли зо ва ли до кра ја 2006.го ди не су:- Про ку пље, Ко њу ша - из град ња мо ста пре ко Ју жне Мо ра ве- Но ви Па зар,Го ли ја - два ма ла мо ста, пре ко Ко ва чев ске и Ку змич ке ре ке- За је чар - са на ци ја мо ста пре ко же ле знич ке пру ге и пу та на оби ла зни ци око За је ча ра у са ста ву пе тље код мле ка ре- Апа тин - ре кон струк ци ја мо ста пре ко ка на ла ДТД код

При гре ви це- Ја си ко во - са на ци ја мо ста пре ко Са ла шке ре ке- Омо љи ца - са на ци ја мо ста- Гло го вац - са на ци ја мо ста пре ко Ве ли ке Мо ра ве, на ре ги о-нал ном пу ту Р110, де о ни ца Пу та Ја го ди на-Гло го вац- Ја се ни ца - са на ци ја мо ста пре ко ре ке код Пла не, ауто пут Бе о град-Ниш- Оса о ни ца - са на ци ја мо ста пре ко ре ке код Тр сте ни ка- Не ма њи на ули ца - ре кон струк ци ја ули це у Бе о гра ду У 2007. го ди ни успе шно су ре а ли зо ва ли сле де ће про јек те:- Ов чар ба ња - из град ња ту не ла, мо ста - Гу ча - из град ња три ма ња мо ста- Кра ље во - из град ња мо ста пре ко ре ке Ибар - Гре бе нац - код Бе ле Цр кве, са на ци ја мо ста и про пу стаТре нут но ра де на не ко ли ко нај ком плек сни јих про је ка та, ко ји су у исто вре ме нај о бим ни ји и нај ску пљи до са да, а ме ђу ко ји ма су:- Оби ла зни ца око Но вог Са да - 10 км пу та и 15 мо сто ва - План ди ште- Ра шка - ре кон струк ци ја Пља ки не ули це- Ра шка - са на ци ја мо ста пре ко ре ке Ибар- Вој во ди на, Ада - из град ња мо ста пре ко ре ке Ти се - Срем ска Ра ча - из град ња мо ста пре ко ре ке Са ве- Ста ри Сав ски трам вај ски мост - Бе о град, ре кон струк ци ја

СПЕ ЦИ ФИЧ НИ И ИН ТЕ РЕ САНТ НИ ДЕ ТА ЉИ НЕКИХ ПРО ЈЕ КА ТА

Пр ви ве ли ки по сао ко ји је “Ин тер мост” до био у Ср би ји, би ла је ре кон струк ци ја Не ма њи не ули це у Бе о гра ду.

Ова ули ца је ра ђе на је у зим ском пе ри о ду, у нај те жим

усло ви ма и за вр ше на је чак пре уго во ре ног ро ка. По ква-ли те ту из ве де них ра до ва и по ком пли ка ци ја ма ве за ним за ин фра струк ту ру и ве ли ки број обје ка та у не по сред ној

Представљамо INTER-MOST

“INTER-MOST” четири године после...

Сво јим гра ди тељ ским по ду хва ти ма, Интермост је у мно го ме олак шао по ве-зи ва ње љу ди, про ток ро бе и ства ра њу но вих те ри то ри јал них це ли на

ГРАЂЕВИНАР 9

Актуелно Изградња ЖС Београд центар

бли зи ни, Не ма њи на ули ца је до са да нај бо ља по сто је ћа ре-фе рен ца ка ко за “Ин тер мост”, та ко и за оста ле из во ђа че гра ђе вин ских ра до ва.

Из гра ђе ни мост пре ко ре ке Ибар у Кра ље ву, пред ста вља обје кат на ко ме је по пр ви пут на на шим про сто ри ма ра ђен ин те грал ни мост од 200 ме та ра.

Код Ов чар Ба ње, пр ви пут на кон 16 го ди на у Ср би ји је из гра ђен ту нел, за тим при ла зни мост, а за све и по сто-је ће ин ста ла ци је пр ви пут су ко ри шће-не пот пор не кон струк ци је од ар ми ра-не зе мље.

Оби ла зни ца око Но вог Са да се са-сто ји од 10 км пу та и 15 мо сто ва и пред ста вља нај ску пљи и нај ве ћи про-је кат до са да, укуп не вред но сти 43 ми ли о на евра. У Но вом Са ду та ко ђе по сто ји и опре мљен плац Ин тер мост-а ко ји са др жи опре му за про из вод њу бе тон ских еле ме на та и ла бо ра то ри ју за кон тро лу про из вод ње.

Мост пре ко ре ке Ти се у Ади, у Вој во-ди ни, пр ви је мост ко ји ће би ти из гра-ђен са ко сим за те га ма.

Мост пре ко ре ке Са ве код Срем ске Ра че, ра ди се при ме ном си сте ма на гу-ра ва ња кон струк ци ја, што је та ко ђе по пр ви пут ви ђе но и ра ђе но у нашој земљи.

По ред свих на ве де них про је ка та и ак тив но сти, за по сле-ни у фир ми „Ин тер мост“ се увек тру де да иду у ко рак са оста ли ма и при том кон ку ри шу на тен де ри ма за но ве про-јек те и још ве ће иза зо ве. Је дан од њих ко ји је упра во са да ак ту е лан је сва ка ко тен дер за Пан че вач ки мост у Бе о гра ду.

Што се ти че остат ка зе мље, до би ли су но ве по сло ве на ју гу Ср би је и у Вој во ди ни. То су са на ци је осам мо сто ва код Ле сков ца, Вр њач ке ба ње, Вла со тин ца, Ле ба на... ко је су већ у то ку . У Вој во ди ни су до би ли по сло ве са на ци је мо сто ва у Но вом Бе че ју и у Сеч њу.

Јед на од бит них ка рак те ри сти ка Ин тер мо ста, од но си се на при ме ну нај са вре ме ни јих тех но ло ги ја. Об зи ром да је за то нео п ход но има ти нај са вре ме ни је ма ши не, тре ба ис та ћи да је ова ком па ни ја до са да уве зла опре му вред ну чи та вих

5,5 ми ли о на евра. При томе је дан део опре ме је био на ме-њен фир ми „Нов кол“, а дру ги Ин тер мо сту.

У пр вом де лу ис по ру ке уве зе на је опре ма, од ко је тре-ба по ме ну ти: две гар ни ту ре за из ра ду ши по ва (за ши по ве до 1800 мм преч ни ка и CFA ме то ду) и опре му за „džet gra-u ting“ (фун ди ра ње и обез бе ђи ва ње тла, а слу жи за за ве се, ши по ве...).

Дру ги Ин тер мо стов део ис по ру ке, са др жао је јед ну ди за ли цу „Te reks“, ка-ми он са ру ком, шле пер ко ји слу жи као те гљач и има до дат не при кључ ке - ни-ско но се ћу при ко ли цу од 80 то на но си-во сти, за тим при ко ли цу за пре нос но са-ча, тзв. гло гер за ду жи ну од 30 ме та ра, ауто пум пу, мик се ре за пре воз бе то на и ве ли ки број во зи ла.

Нај за сту пље ни ја мар ка опре ме је углав ном „Mer ce des“.

“Ин тер мост” је за ре ла тив но крат ко вре ме сво га по сто ја ња оста вио ду бок траг у срп ском гра ђе ви нар ству. Сво јим гра ди тељ ским по ду хва ти ма, у мно го ме је олак шао по ве зи ва ње љу ди, про ток ро бе и ства ра ње но вих те ри то ри јал них це ли на, по вољ них за при лив стра ног ка-пи та ла, кроз број не фа бри ке, ко је ће на том про сто ру би ти из гра ђе не.

Представљамо INTER-MOST



На Бе о град ском сај му од 14. до 19.апри ла 2008.го ди не,

одр жан је нај ве ћи са јам икад ор га ни-зо ван у Бе о гра ду, 34. ме ђу на род ни са јам гра ђе ви нар ства (SE EB BE – So-uth-East Bel gra de Bu il ding Ex po) где су на 40 000 ква драт них ме та ра за-тво ре ног про сто ра и на ком плет ном отво ре ном, пред ста вље ни про из во ди и услу ге пре ко хи ља ду из ла га ча из 31 зе мље.

Са јам је бес пре кор но ор га ни зо ван и ма ло је оних ко ји има ју дру ге ре чи осим хва ле за ор га ни за ци ју и упра ву о че му го во ри и „Спе ци јал но при зна-ње“ за из у зе тан до при нос и за ла га ње у ор га ни за ци ји и про мо ци ји Сај ма гра ђе ви нар ства, ко је је до де ље но По-слов ни ци сај ма гра ђе ви нар ства.

До бра по се ће ност и ве ли ки број оства ре них по слов них кон та ка та по-твр да су да Са јам гра ђе ви нар ства у

Бе о гра ду заузима пр во ме сто на са-јам ској ма пи у ју го и сточ ној Евро пи.

Ове го ди не се ви ше од хи ља ду из ла-га ча бо ри ло за осва ја ње пре сти жних на гра да “Но ва ви зу ра” и “По себ но при зна ње”, ко је се већ тра ди ци о нал-но до де љу ју на Сај му гра ђе ви нар-ства. Ква ли тет, ино ва ци је и атрак-тив ност би ли су глав ни кри те ри-ју ми по ко ји ма је Бе о град ски са јам у ве ли кој кон ку рен-ци ји иза брао и про-гла сио 15 из ла га ча ко ји су се из дво ји-ли од оста лих.

Од до ма ћих из-ла га ча “но ву ви зу-ру” до би ли су:

- Бе о град ски SIM PRO за “Sim pro-lit”, ви ше на мен ски мон та жно-де мон-та жни си стем град ње;

- Ша бач ки PO LIMYT B, за уград ну ка ду оја ча ну еко-по ли у ре та ном;

- IZ O MAKS за “хи дро топ 3 у 1 - то-плот но-хи дро-звуч ну изо ла ци ју;

- JCB из Ве ли ке Бри та ни је, за ком-би но ва ну гра ђе вин ску ма ши ну “JCB mi ni CX 4X4” и

- DU CO из Бел ги је, за при род ну про зор ску вен ти ла ци ју “Du co”.

Бе о град ски са јам до де лио је и де сет “По себ них при зна ња”. До би ли су га:

- PO TI SJE KAN jI ŽA AD; - TON DACH за цреп “Sa turn”;- PE RI OPLA TE из Бе о гра да за

опла ту “Мa xi mo” са јед но стра ним ан-ке ро ва њем,

- ICI Но ви Бе о град за мо бил ну ма-ши ну за на ва ри ва ње и раз бу ши ва ње WS 2,

- FMG MAR KO TO DO RO VIĆ MA-TOX AD из Па ра ћи на за јед но ком-по нент ни ле пак за сти ро пор пло че “матоx 205 С”.

- HE LI OS из Сло ве ни је за “He li o-

Манифестације SEBBE

ioo-

34. ме ђу на род ни сајам грађевинарства у Београду одр жан је на Бе о град-ском сај му од 14.-19. апри ла 2008.го ди не.

НОВИ РЕКОРДИОДРЖАН НАЈВЕЋИ САЈАМ ГРАЂЕВИНАРСТВА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ


mix si stem“, - MJN из Сме де ре ва за по ли е стер-

ски пре лив ни ба зен “Pre sti ge”, - FU TU RА из Ин ђи је за ко мар ник

“Fu tu re li ne”,- TEH NIX BEO из Бе о гра да за се па-

ра тор - одва јач та ло га уља и ма сти S 800.

За “там ни плин ски ин фра гре јач АА 22” исто при зна ње до би ла је и фир ма ADRI AN AS из Сло вач ке, а на-гра ђен је и DU CON GmbH за ми кро-оја чан бе тон “Du con”.

Од лу ку о на гра да ма до нео је жи ри у ко ме су ове год и не би ли Зо ран Ми-шко вић и Не над Ива ни ше вић са Гра-ђе вин ског фа кул те та, Ра до слав Алек-сић са Тех но ло шког фа кул те та, Ср ђан Бо шњак са бе о град ског Ма шин ског фа кул те та и Зо ран Аба дић са Ар хи тек-тон ског фа кул те та.

Тра ди ци о нал не на гра де Удру же ња

еко ном ских про па ган ди ста Ср би је - за нај бо љи про мо тив ни на ступ, до де ље не су и на 34. ме ђу на род ном сај му гра ђе ви-нар ства. GRAND PRIX са ди пло мом и ста ту е том, дар Умет нич ке лив ни це “Во-ждо вац - Бра ћа Је ре мић”, ове го ди не до би ле су две фир ме – PO TI SJE KAN JI-

ŽA a.d. члан гру пе TON DACH и BA ZIS GRA Đ E VIN SKI CEN TAR из Бе о гра да.

Спе ци јал но при зна ње за ино ва тив-ни при ступ про мо ци ји про из во да до-де ље но је пред у зе ћу TER RA KO E VI из Бе о гра да, а спе ци јал но при зна ње за им пле мен та ци ју про из во да у ди-за њу штан да осво јио је бе о град ски POLYDEC.

Пре ма од лу ци жи ри ја ди пло ме за успе шан про-мо тив ни на ступ до би ла су пред у-зе ћа HE LI OS DO-MŽA LE из Сло ве-ни је, KE RA MI KA из Мла де нов ца, UNI VER ZUM - KUBRŠNI CA из Аран ђе лов ца и DF - KRAFT из Бе-о гра да.

Спе ци јал но при зна ње за из у зе тан до при нос и за ла га ње у ор га ни за ци ји и про мо ци ји Сај ма гра ђе ви нар ства до де ље но је По слов ни ци сај ма гра ђе-ви нар ства.

Манифестације 34. сајам грађевинарства

Редакција Грађевинара

Аген ци ја за кон тро лу ле те ња Ср би је и Цр-

не Го ре пред ста ви ла је про је-кат мо дер ни за ци је те слу жбе као и из град њу но ве управ-но-ад ми ни стра тив не и опе-ра тив не згра де. Но ви цен тар кон тро ле ле те ња ће се на ла-зи ти на аеро дро му “Ни ко ла Те сла” и има ће 12 000 ква-дра та про сто ра, укљу чу ју ћи ма га цин ски део и га ра жу.Ра ди се о нај са вре ме ни јем цен тру ко ји ће им пле мен ти-ра ти нај но ви је ра дар ске и ко му ни ка ци о не тех но ло ги је за по кри ва ње ве ли ког де ла ре ги о на ко ји је у над ле жно-сти ове слу жбе. Ка ко Аген-

ци ја има од го вор ност на зна чај ном де лу европ ског ва-зду шног про сто ра као и ре-спек та би лан раст про ме та, про је кат мо дер ни за ци је по-др жа ла је Европ ска бан ка за ре кон струк ци ју и Европ ска бан ка за об но ву и раз вој.Плац за овај мо дер ни цен-тар на ла зи се у тро у глу из ме-ђу га ра же, му зе ја ави ја ци је и над во жња ка и про сти ре се на 2 хек та ра. Це ла ин ве-сти ци ја се про це њу је на 90 ми ли о на евра, а рок усе ље-ња кон тро ле ле те ња у но ву згра ду је ле то 2010.


Вест

НОВИ ЦЕНТАРКонтроле летења

Изворwww.beobuild.net

ГРАЂЕВИНАР 17ГРАЂЕВИНАР 17

1982. -,

.-

,

. -, ,

2003. - „ . . .“ .

,2004. ,

-

„Tec hni gal va“ ,

-.

--

.

,,

-.

8750x1150x2500 mm. -

5 .

SRPS EN ISO 1461, -

ISO 9001: 2000, 14001:2004, OH SAS 18001: 2007.

--

, -

,.

--,

, , -, -

, .-

-

. “ ”.

.

Представљамо

Врх у опремљености и капацитету

Метал-цинкара д.о.о.

Кнеза Милоша бб. Ћуприја тел. 035-471-947,фаx.035-473-080тел/фаx 035-477-416E-mail: [email protected]

www.metalcinkara.co.yu

“Метал-цинкара”

Топло цинковање у односу на остале видове антикорозивне заштите има низ предности, као што је дугачак век трајања без икаквог одржавања, а за 35% је јефтиније у односу на фарбање са укупним слојем од 250μm. суве материје. Цинкова превлака се у урбаним срединама троши 0,75 do 1.2μm што опет указује да ће оваква заштита конструктивни елемент штитити од корозије најмање 50 година.


Инвестиције Застава аутомобили

... не за ни ма их по лит ика, не оче ку ју пен зи ју, ни ти от прем ни ну у слу ча ју от ка за, ни су под ло жни стре су...

РОБОТИМАДО НОВИХ АУТОМОБИЛА

- „ “

„ “ ,, -

-,

, -,

. ,,

300 70 ,

30 .

-,

2009. -

200 . 2010. -

, - 300

.-

( , ,, -

) 12.350 50.000 -

, -.

, -

., -

:

,

-

.

-. – -

,-

. - –

...

.,

.

., -

-. -

, ,, ,,

До ку мен та ци ја за пот пи си ва ње уго во ра из ме ђу Фи ја та и Ср би је би-ће при пре мље на до кра ја ју на. У За ста ву је из Италије сти гла еки па правника, еко номиста и саветника из области еко ло гије, ко ји де таљ-но ра зам тра ју све усло ве и по тре-бе за рад но ве про из вод ње.


, 24 -, -

, ,,

,, , -

. – .

-, ,

, , ...

, - 10 ( ),

,. , -

. , -, -

. 1999. ,

. -. ,

,. , -

-

. -

, -.

. ,

.,

,,

...,

, ,...

.

. ---

,,

, -. -

-,

.

.

,,

„ “ „ “, - „ “ „ “.

--

, ,. , -

, -, ,

., ,

.

4.000 ,50 , , ,

--

. , ,

:

, - 300 -

. , ,,

-.

.

, - „21. “

- 4 . -

,

(), -

-.

Инвестиције Застава аутомобили

Про из вод ња ауто мо би ла у Кра гу-јев цу по че ла је 1953. го ди не скром-ном про дук ци јом 162 џи па мар ке „ви лис“. Сле де ће го ди не од фи ја та је от ку пље на ли цен ца за џип АП-55, и ауто мо би ле 1100Б, 1400БЈ. Про из вод ња За ста ве 750 раз ви је не на ба зи Фи ја та 600Д, са мо то ром од 600 или 750 ку би ка, по че ла је 1955, а од 1961. го ди не За ста ва 1300 раз-ви је не на ба зи Фи ја та 1300. Про из-вод ња пр вог соп стве ног во зи ла сред ње кла се За ста ва 101, по че ла је 15.ок то бра 1971. го ди не и у не-што из ме ње ном из да њу про из во ди се и да нас.Пр ви ауто мо бил раз ви јен пот пу но са мо стал но био је Ју го 45, из ра ђен је руч но 22.ок то бра 1980. Кра јем осам де се тих лан си ра на је Фло ри-да. За 55 го ди на по сто ја ња, За ста ва је про из ве ла не што ви ше од че ти ри ми ли о на ауто мо би ла, од нсо но око 75.000 ауто мо би ла го ди шње. Кра-јем се дам де се тих по стиг нут је ре-корд ка да је про из ве де но 170.000 во зи ла. Ре корд у не га тив ном сми слу по стиг нут је про шле го ди не ка да је про из ве де но 12.350 ауто мо би ла. Редакција Грађевинара

22 ГРАЂЕВИНАР22 ГРАЂЕВИНАР

Представљамо VENIERI - РОВОКОПАЧ

VENIERI

Ј е д н а м а ш и н а х и љ а д е к о м б и н а ц и ј а

Ита ли јан ски про из во ђач ма ши-на за зе мља не ра до ве и уто вар

VF VE NI E RI S.p.a. при су тан је на на-шем тр жи шту ви ше од 6 го ди на. За то вре ме, из бо рио је по зи ци ју ко ја му по ква ли те ту, по у зда но сти и спе ци фич но-сти при па да – нај про да ва ни ја хи дро-ста тич ка ма ши на на тр жи шту.

VF VE NI E RI S.p.a. је нај ве ћи ита ли-јан ски про из во ђач ро во ко па ча – уто-ва ри ва ча и уто ва ри ва ча точ ка ша са хи дро ста тич ком тран сми си јом. Сво је пр ве ко ра ке Ве ни е ри је на пра вио дав-не 1947. го ди не ка да је Фер ди нан до Ве ни е ри, осни вач и ду го го ди шњи пред сед ник ком па ни је, за по чео про-из вод њу по љо при вред них трак то ра. Кључ ни мо ме нат у раз во ју до го дио се 1954. го ди не ка да је ком па ни ја пре ме-ште на у Лу го, где се и да нас на ла зи и где су ство ре ни усло ви да се у про из-вод ни про грам уве ду пр ве ма ши не за зе мља не ра до ве. 1974. го ди не ком па-ни ја је про ме ни ла име у VF VE NI E RI S.p.a. и ком плет но се ре ор га ни зо ва ла, ка ко би сво јим ка па ци те ти ма под ми-ри ла рас ту ће тр жи ште у Евро пи. Од 2000. го ди не, пре ко ком па ни је Гра ди-тељ, при сут на је и на тр жи шти ма бив-ше Ју го сла ви је.

У про из вод ној га ми Ве ни е ри има ком плет ну ли ни ју уто ва ри ва ча сна ге од 54 KS – 174 KS, од но сно уто вар них ка ши ка од 0,5m3 - 3,0m3, као и ком-плет ну га му ро во ко па ча-уто ва ри ва ча

сна ге од 54 KS – 117 KS, од но сно ма се од 3.000 kg – 9.900 kg.

Да ово не би би ла са мо при ча о још јед ном про из во ђа чу ко ји на на шем тр-жи шту ну ди трак то ре са уто вар ном и ро во ко пач ком гра ном по бри нуо се је дин ствен кон цепт ове ма ши не који се одва ја од свих оста лих. Ве ни е ри је за пра во не што ви ше од обич ног ро во-ко па ча - уто ва ри ва ча. Пр ва раз ли ка ви дљи ва је го лим оком: ово је „пра ва“ гра ђе вин ска ма ши на на ЗГЛОБ НОЈ ша си ји, а не трак тор. И ла и ци већ зна-ју да пра ви уто ва ри вач мо ра има ти зглоб ну ша си ју, од но сно сви про из во-ђа чи уто ва ри ва ча при ме њу ју кон цепт зглоб не ша си је на сво јим ма ши на ма. Ти ме је ко ри сник Ве ни е ри ма ши не већ у пред но сти, он ко ри сти ро во ко пач и пра ви уто ва ри вач у јед ној ма ши ни. Не тре ба по себ но на гла ша ва ти ко је су пред но сти зглоб не ша си је, по чев од ма-не вар ских спо соб но сти до си ле ко јом се ра ди са уто вар ном ка ши ком. Јед но-став но ре че но, по ред ове ма ши не трак-тор са уто вар ном ло па том не ма шта да тра жи.

Дру га раз ли ка, ко ја је ма ње ви дљи ва го лим оком али ја ко ви дљи ва у сва ко-днев ној екс пло та ци ји је тран сми си ја. Ве ни е ри има хи дро ста тич ку тран сми-си ју, за раз ли ку од оста лих про из во-ђа ча, ко ји при ме њу ју ста ри кон цепт са хи дро ди на мич ком тран сми си јом. Кон цепт хи дро ста ти ке, хи дра у лич не

пум пе ко је по го не два хи дро мо то ра за кре та ње, пру жа Ве ни е ри ма ши на-ма пер фор ман се о ко ји ма ру ко ва о ци трак то ра мо гу са мо да ма шта ју. И ту се на ла зи од го вор на пи та ње за што је ВФ ком би нир ка не што ви ше од обич не ма-ши не. Хи дро ста ти ка до зво ља ва да се на ма ши ну при кљу че сле де ћи рад ни уре ђа ји: пред ња гло да ли ца за ас фалт, фре за за снег, пред ња ко са чи ца за тра-ву и ши бље, ма ка зе за се че ње ши бља и гра ња, диск и лан ча ни трен чер, чет ке за чи шће ње ули ца и ску пља ње пра ши-не и да ска за снег. Сви ти при кључ ци чи не ову ма ши ну уни вер зал ним рад-ним ала том ко ји мо же би ти упо слен у то ку це ле го ди не. По ред ко па ња и уто-ва ра, зи ми ова ма ши на мо же да чи сти снег ве о ма ефи ка сно, чак и у нај те жим пла нин ским пре де ли ма, ле ти да крпи пу те ве, ко си тра ву и ши бље, кон ти ну-ал но ко па ка на ле за по ла га ње ин ста-ла ци ја итд. Све то су пред но сти ко је кла сич ни трак то ри не мо гу да пру же сво јим ко ри сни ци ма.

Због све га на ве де ног Ве ни е ри је од-лич но при хва ћен на на шем тр жи шту. По го то во су пу тар ске фир ме у овој ма-ши ни про на шле од го вор на пи та ње ка-ко нај бо ље упо сли ти ро во ко пач – уто-ва ри вач на по сло ви ма одр жа ва ња. То по твр ђу ју и ре фе рен це код ве ћи не пу-та ра у Ср би ји и Бо сни и Хер це го ви ни.

За ви ше ин фор ма ци ја обра ти те се фир ми “Гра ди тељ д.о.о.”

Ровокопач - утоваривач који је нешто више од

обичне машине

Нови Сад - Бул. Слободана Јовановића 4а, 021 480 8 480 Београд - Моше Пијаде 17б, Врчин, 011 80 55 707 Чачак - Костићева бб, Прељина, 032 381 733 Ниш - IX Бригаде 10, 018 536 222посетите нас www.graditelj-group.com


Представљамо RAJN MAJN COMPANY

„RAJN MAJN COM PANY“ по сле ви ше го ди шњег по сло ва ња у зе мља ма Евро пе 2003.го ди не отва ра сво је пред-у зе ће у Ср би ји, тач ни је у Ло зни ци. За пет го ди на по сло ва ња ус пе ли смо да сво ју по слов ну мре жу про ши ри мо по це лој Ср би ји.

Од са мог по чет ка смо ге не рал ни ди-стри бу тер RHE IN MA IN и KRE I SEL про из во да, а усло ви на тр жи шту су до-зво ли ли по кре та ње соп стве не про из-вод ње. Да нас из на ше фа бри ке из ла зе фа са де, под ло ге и бо је вр хун ског ква-ли те та. Ма те ри јал за за вр шне ра до ве у гра ђе ви нар ству сво јим ква ли те том отва ра сва вра та. Оп шти до каз то ме је на гра да за ква ли тет – IN TER NA TI-O NAL TROPHY FOR QU A LITY, NEW MIL LEN NI UM AWARD до де ље на на-шем пред у зе ћу у Же не ви ове го ди не од стра не TRA DE LE A DER’S CLUB.

Сво јом па ле том про из во да мо же мо да пред ста вља мо кон ку рен ци ју мно-

гим про из во ђа чи ма.При под ни ма те ри ја ли ко ји ко ри-

сти мо су га ран ци ја за здрав жи вот ни и рад ни про стор. По треб но је са мо да се од лу чи те за на ше про из во де и ми ће мо оства ри ти ва ше же ље. Ускла ди-ће мо ле по ко ри сно и функ ци о нал но.

Са на шим про из во ди ма да је те пред-ност квал те ту.

Об у чен тим мон те ра је спре ман да по ста ви бр зо мон та жне ске ле LAYER и BLIZ на све вр сте гра ђе ви на пре ма

ва шем зах те ву.Кон так ти рај те нас и до го во ри ће мо се.

RAJN MAJN COMPANYУл. Пр вог ма ја бб, 15300 Ло зни цаТел.: 015/878-800Факс: 015/871-822rajn maj n@in ff o.netrajn majn com [email protected] majn com pany.com

Материјали за здрав животни и радни простор


’’Ari zo na nyx’’

-, 1937.

, “ “.

20 , 6 , 2 -

-, .

1940. -

-

.--

,, -

. -,

1984. -,

, -

-.

„Ari zo na nyx”,

,-

.2004.

-

Представљамо “Arizona Onyx”

Највеће лежиште природног изворног оникса на свету, некад у власништву краља аутоиндустрије Хенрија Форда, данас у свом власништву води једна од најстаријих српских породичних фирми, некад “Босиљчић”, а сад “ Arizona Onyx“ ...


,.

--

. - ,

, -,

.

, , ,-

, .,

. ’’Ari zo na nyx’’ -

( ), ( ., , -

), , . - -.

, -. -

., -

,.

“Arizona Onyx”


- „Arizona

Onyx“ - , -.

- -,

.

– ,.

“Arizona Onyx” , 71.

/ x: + 381 11 22 82 022 , + 381 11 22 82 032

24 – 28. 2008. .

.

Представљамо “Arizona Onyx”


Упр кос мно гим спе ку ла ци ја ма ко је су се у по след ње вре ме чу-

ле, а на ро чи то пре из бо ра у Ср би ји, ра ти фи ка ци ја енер гет ског спо ра зу ма са Ру си јом ни у јед ном мо мен ту ни-је довођена у пи та ње. Ово је сва ком би ло ја сно још ка да је Сер геј Ла вров, ше фа ру ске ди пло ма ти је, из ја вио да „ни је бит но ко ће пот пи са ти спо ра-зум, али да ће он си гур но би ти ра ти-фи ко ван“. Да кле ла жна ди ле ма, да ли ће спо ра зум би ти пот пи сан или не ко ри шће на је са мо у пред из бор не свр-хе. Ко нач но, све се све ло на то да ка да Вла да Ср би је одо бри ра ти фи ка ци ју, ко ја ће Скуп шти на, од но сно по ли тич-ка ве ћи на усво ји ти Спо ра зум. Ко нач-но, ка ко се по сти збор не стра сти сми-ру ју та ко Ру си по чи њу да из ја вљу ју оно што је из ја вио и ру ски ам ба са до р у Ср би ји Алек сан дар Ко ну зи н, а пре ње га Ла вров.

- Овај спора зум је од стра те шке ва-жно сти, не са мо за са рад њу две зе мље у обла сти енер ге ти ке, већ и за уна пре-ђе ње са рад ње у свим еко ном ским обла сти ма – ре као је ам ба са дор.

Ко нач но, пре не ко ли ко да на пред-сед ник бор да ди рек то ра ру ске ком па-ни је „Га спром” Алек сеј Ми лер из ја-вио је у До ви лу да ће тра са га со во да „Ју жни ток” кроз Ср би ју би ти де фи-ни тив но утвр ђе на до сре ди не сле де ће го ди не, а да ће ње го ва из град ња за по-че ти нај ка сни је 2011. го ди не.

- Пред став ни ци Вла де Ср би је су нам са оп шти ли да ће спо ра зум би ти ра ти фи ко ван у нај ско ри јој бу дућ но-сти, али је ва жно да ру ска по ну да под ра зу ме ва не са мо пре у зи ма ње 51 од сто ак ци ја НИС-а не го и из град њу га со во да „Ју жни ток” и за вр ше так град ње под зем ног скла ди шта га са у Ба нат ском Дво ру - ре као је Алек сан-дар Ме две дев, пот пред сед ник Управ-ног од бо ра „Га спро ма”.

Међутим, за јед нич ко пред у зе ће „Ср би ја га са“ и ру ског „Га спро ма“ ни-

је осно ва но до 25.ма ја ове године, за ка да је би ло за-ка за но. Али, осни ва ње те ком па ни је ипак ни је до ве-де но у пи та ње. Про сто ни је ре ал но, ка жу струч ња ци, да се до ра ни је утвр ђе ног да ту ма оба ви про це ду ра за фор ми ра ње пре дуз ећа ко је би се ба ви ло при пре-ма ма и про јек то ва њем град ње га со во да „Ју жни ток“ кроз Ср би ју.

Са ша Илић, ди рек тор „Ср би ја га са“ сма тра да ће усва ја ње пред ло га За ко-на о ра ти фи ка ци ји енер гет ског спо ра-зу ма Ср би је и Ру си је би ти до бро при-хва ће но код ру ских парт не ра.

Он је изјавио да ка шње ње не ће бит-но ути ца ти на пред ви ђе ној ди на ми ци.

- Оче ку јем да ће га сни аран жман би ти пот пи сан на пр вој сед ни ци но-вог са зи ва Скуп шти не. Та ко би осни-ва ње за је нич ке ком па ни је мо гло да се за вр ши у крат ком ро ку ка ко би кре ну ло да ље про јек то ва ње – ис ти че Илић.

Ина че, „Ср би ја гас“ је у по след њој фа зи тех нич ких до го во ра и уса гла ша-ва ња до ку мен та ци је за осни ва ње за-је нич ког пред у зе ћа ко је ће на ред них го ди на бри ну ти о град њи га со во да. Иако је би ло го во ра да ра ти фи ка ци ја енер гет ског спо ра зу ма ни је прав но нео п ход на да би се до 25.ма ја фор ми-ра ло за јед нич ко пред у зе ће, је дан од мо гу ћих про бле ма је и фи нан си ра ње сту ди је из во дљи во сти. Оче ку је се да Ру си спре ме но вац и та ко по кре ну по сао око про јек та „Ју жни то ка“ кроз Ср би ју, са ми ни мал ним про то ком од 10 ми ли јар ди ку би ка га са го ди шње.

Спо ра зумом ко ји су 25. фе бру а ра пот пи са ли Са ша Илић и Алек сеј Ми-лер, пред сед ник Управ ног од бо ра „Га-спро ма“, пред ви ђе но је да се нај ка сни-је у ро ку од 90 да на фор ми ра пред у зе-ће у ко јем ће Ру си има ти вла сни штво од 51 од сто. Од осни ва ња тог пред у зе-ћа, ка да год то бу де би ло, пред сто ји 18 ме се ци за из ра ду тех нич ко-еко ном-ског ела бо ра та за из град њу га со во да. По сле за вр ше не сту ди је у ро ку од две го ди не тре ба ло би да поч не и град ња „Ју жног то ка“ кроз на шу зе мљу.

У енер гет ски спо ра зум са Ру си јом укљу че на је и из град ња под зем ног

скла ди шта га са у Ба нат ском Дво ру, а од ре ђе но је и фор ми ра ње за јед нич ке ком па ни је ко ја ће спро ве сти про је кат у де ло.

Пу ње ње под зем ног скла ди шта у Ба нат ском Дво ру тре ба ло би да поч-не (у тре нут ку на ста ја ња овог тек ста

Енергија Гасовод

Реализација пројекта “Јужни ток”

Расплет око “Јужног тока”При пре ма се и под зем но скла ди ште га са Ба нат ски Двор

До 30.апри ла „Ср би ја гас“ је на пла-тио 65 од сто од фак ту ри са них 7,7 ми ли јар ди ди на ра. Дуг од2,7 ми ли-јар ди ди на ра при па да то пла на ма у Ср би ји.

То ком про шле греј не се зо не „Ср би-ја гас“ је то пла на ма ис по ру чио 644 ми ли о на ку би ка га са, што је 49 од-сто ви ше не го прет про шле се зо не. До ма ћин ства су по тро ши ла 78 ми-ли о на ку би ка, што је раст од око 19 од сто. Чел ни ци „Ср би ја га са“ ка жу да је се зо на би ла успе шна, с об зи ром на то да је це на га са би ла ни жа за се дам од сто у од но су на зи му 2006/07.


то се ни је до го ди ло) у ма ју ме се цу, па би се и овај ви ше де це ниј ски про је кат ко нач но по кре нуо са мр тве тач ке.

У „Ср би ја га су“ су ре кли да су тех-нич ке при пре ме за вр ше не и да је оста-ло са мо да поч не ути ски ва ње ми ли он ку би ка га са днев но, ко ли ко је мо гу ће по вла чи ти то ком зим ских ме се ци. Та-ко би за на ред ну зи му мо гла да бу де за вр ше на пр ва фа за оспо со бље но сти под зем ног скла ди шта и снаб де ва ње по тро ша ча по стало би мно го си гур-ни је.

- Ако се скла ди ште на пу ни до вољ-ним ко ли чи на ма га са, би ће мо гу ће то ком зи ме „кр пи ти“ не до ста ју ће ко-ли чи не овог енер ген та – ре че но је у Ми ни стар ству енер ге ти ке. Та ко ђе, Ма ђа ри не ће мо ћи да нам на пла ћу ју пе на ле за не до вољ но по вла че ње га са то ком ле та. Кључ но је то што ће мо ку-по ва ти гас он да ка да је нај јеф ти ни ји.

Основ на пре пре ка овом по слу мо-же би ти „фи нан сиј ски мо ме нат“. Не-зва нич но, но вац би тре ба ло да бу де обез бе ђен за јед нич ким по слом Нафт-не ин ду стри је Ср би је и „Ср би ја га са“

и де лом из кре ди та, пи шу „Но во сти“.Пла ни ра но је да се до 15. ок то бра

ове године, ути сне од 150 до 200 ми ли-о на ку би ка га са, што би тре ба ло да ко-шта око 60 ми ли о на до ла ра. Ме ђу тим, ни ове ко ли чи не не ће би ти са свим до вољ не како би на ред не зи ме скла-ди ште га са ра дило пу ним ка па ци те-том. За сад је план да се до кра ја 2014. го ди не са свим оспо со би скла ди ште у Ба нат ском Дво ру, са ка па ци те том од 800 ми ли о на ку би ка. Пре ци зи ра но је и да ка па ци тет бу де нај ма ње 300 ми-ли о на куб них ме та ра га са, док је ка па-ци тет про то ка нај ма ње 1,6 ми ли о на куб них ме та ра днев но. Спо ра зу мом прописује да пра во на ко ри шће ње свих ка па ци те та га со во да „Ју жни ток“ кроз Ср би ју и под зем ног скла ди-шта га са при па да ру ским уче сни ци-ма, од нс но „Га спро му“. Пред ви ђе но је и да ру ска стра на има 51 од сто уде-ла у осни вач ком ка пи та лу пред у зе ћа за град њу скла ди шта.

„Јужни Ток”

Ме две дев је од ба цио тврд ње ко је се по ја вљу ју у за пад ним ме ди ји ма да „Га спром” пред ста вља опа сност за енер гет ску без бед ност Евро пе ре кав ши да, упра во су прот но, ин те рес ру ске ком па ни је је сте да Евро па бу де енер гет ски без-бед на. „Ко ји би ин те рес ’Га спром’ мо гао да има у за тва ра њу до во да га са у за пад ну Евро пу, ка да је прет-ход но уло жио огром на сред ства у из град њу тран спорт не ин фра-струк ту ре”, упи тао је Алек сан дар Ме две дев. По ред већ пот пи са них спо ра зу ма са Бу гар ском, Ср би јом, Ма ђар ском, Грч ком и Ита ли јом, овом про јек ту ће се при дру жи ти и Аустри ја и Сло ве ни ја, јер су пре го-во ри са ове две зе мље већ при кра-ју, до дао је он. Ми лер је на гла сио да га со вод „Ју жни ток” не пред ста-вља кон ку рен ци ју европ ском про-јек ту „На бу ко”, не го дру ги на чин да се до при не се енер гет ској без бед-но сти Евро пе.

Редакција Грађевинара

Ово ко ло сал но зда ње у Бре ме ну на се ве ру Не мач ке, са гра ђе но је у то ку дру гог свет ског ра та од стра не

Хи тле ро ве Не мач ке. При бли жно 4000 љу ди је умр ло при-сил но ра де ћи на објек ту, ка ко због екс трем них усло ва та-ко и због са ве знич ког бом бар до ва ња кра јем ра та. Сва ког да на, до за вр шет ка, на објек ту је ра ди ло до 12 000 љу ди, што го во ри о раз ме ра ма бун ке ра и же љи немачке ратне индустрије да се за вр ши у што кра ћем ро ку.

Из град ња је по че ла у ле то 1943. го ди не, у ок то бру исте го ди не већ се кре ну ло са из ли ва њем бе то на ко га је до за-вр шет ка утошено 1 232 000 то на. У пр о јек то ва ње бун ке ра укљу че на су сва до та да шња ис ку ства у из град њи коп не них и обал ских утвр ђе ња. Најсла би ја ме ста пред ста вља ли су

отво ри, ко ји су све де ни на ми ни мум, са мо је је дан ве ћи изграђен ка во ди (излазни за подморнице). Ју жни и се вер-ни, коп не ни на ла зи ли на пру зи ко ја је ту пр о ла зи ла (за достављање материјала).

Пр во бит на на ме на бун ке ра је за шти ће на пр о из вод ња под мор ни ца а планирано је би ло да се сва ких 56 са ти пр-о из ве де но ва.

Ве ли чи на бун ке ра је та ко ја га чи ни ко ло сал ним, пр-о сти ре се скоро по ла ки ло ме тра у ду жи ну, ши ри не је 97 ме та ра, ви си не 42 ме та ра и за тва ра пр о стор од 35 000 ква-

драт них ме та ра. Де бљи на зи до ва је раз ли чи та, боч ни су де бљи не 4,57m, кр ов ни 7,5m ко ји ипак ни су би ли до-вољ ни да 27.марта 1945.го ди не за др-же де се то тон ске бомбе Кра љев ског ва зду хо плов ства ко је су на не ко ли-ко места на пра ви ле пр о бо је ши ри не осам метара. Да ља бо мбардовања, спре чи ла су за вр ше так бун ке ра ко ји је 90% био го тов и комплетно тех нич-ки опремљен, само 18 месеци на кон от по чи ња ња ра до ва.

Бун кер ни кад ни је био у функцији за коју је предвиђен.

На кон ра та, би ло је пред ло га да се бун кер диг не у ва здух, али би то зах те ва ло најмање 500 то-на екс пло зи ва, а екс пло зи ја би оштетила ве ћи део окол них гра ђе-ви на. Не ко вре ме је и ко ри шћен као ме та за вежбовна гађања пи ло та.1962. го ди не “Ва лен тин” је пре у зе ла немачка вој ска, ко ја је је дан део ко-ри сти ла као скла ди ште. Међутим,

Мега бункери Валентин

Бункер ВАЛЕНТИНКратка историја једног од

највећих грађевинских пројеката Хитлерове Немачке за време другог светског рата

ПрипремиоИван Сретеновић


због огромних тр о шко ва из др жа ва ња - ко ји се пр о це њу ју на око 800.000 евра го ди шње - Бун де свер је од лу чио да бун-кер ста ви на пр о да ју путем ли ци та ци је.“Овај бун кер не би тре ба ло пр о да ва ти, ка-ко из фи нан сиј ских та ко и из моралних раз ло га”, сматра гра до на чел ник Бремена Јенс Берн сен. Но ви вла сник ће морати да се оба ве же да ће бар део бун ке ра пре тво-ри ти у меморијални цен тар у знак се ћа ња на жр тве при сил ног ра да.

Мега бункери


Валентин


У суботу 21. јуна, де ко ра тив но осве тље ње хра ма Све тог Са ве

све ча но је пу ште но у рад. Нај ве ћи пра-во слав ни храм у на шој зе мљи за бли-стао је у свом пу ном сја ју, оба сјан са ви ше од хи ља ду ре флек то ра и све тиљ-ки раз ли чи тог ти па и на ме не. Ра до ве је из вео кон зор ци јум фир ми „Ke ep light”, „МC Co ro na” и „Ca dex En gi ne e-ring”. Уго во ре на вред ност овог по сла, ко ји је за вр шен за пет ме се ци, из но си-ла је 85.000.000 ди на ра. Струч ни над-зор над из во ђе њем ра до ва вр ши ло је пред у зе ће „D.C. Ener go co op”.

– Од ве че рас чи тав Бе о град из гле да дру га чи је. Храм Све тог Са ве од са да ће би ти је дан но ви ори јен тир, јер ће се ви де ти из го то во свих де ло ва гра-да. Ве о ма смо за до вољ ни про јек том осве тље ња јер је ус пео да са чу ва сву ле по ту хра ма, што ни је увек ла ко ка да се ра ди о ова ко ком пли ко ва ном де ко-ра тив ном осве тље њу. Град ска власт је у про те клих не ко ли ко го ди на фи нан-си ра ла осве тља ва ње мно ге зна чај не гра ђе ви не, а тај по сао на ста ви ће мо и у бу ду ће, јер же ли мо да Бе о град но ћу по ста не град све тло сти – ре као је Зо-ран Алим пић, из ра зив ши на ду да је ово зна ча јан ко рак ка ко нач ном за вр-шет ку Хра ма Све тог Са ве.

Глав ни про је кат де ко ра тив-ног осве тље ња хра ма из ра ди ло је пред у зе ће „Elux” по уго во ру о до на тор ству закљученoм из-ме ђу Фа бри ке све тиљ ки „Mi nel Schre der” и Све тог ар хи је реј-ског си но да Срп ске пра во слав-не цр кве. Осве тље ње пра ти и на гла ша ва ар хи тек тон ску фор му објек та, по себ но ак цен-ту ју ћи до ми нант ност хра ма у ноћ ној па но ра ми Бе о гра да. Де-ко ра тив ним осве тље њем об у-хва ће не су из ве де не ин ста ла ци-је и угра ђе на опре ма на фа са ди, у уну тра шњо сти објек та, као и на окол ном те ре ну и ули ца ма.

Ре флек то ри, по ста вље ни на 11 сту-бо ва на Све то сав ском пла тоу, у окол-ним ули ца ма и на фа са ди објек та, по-себ но на гла ша ва ју гор њу зо ну објек та – боч не зво ни ке и ку по лу са кр стом. Пра те ћи фор му и функ ци ју ар хи тек-тон ских еле ме на та зда ња осве тље њем су ис так ну ти и ка рак те ри стич ни де та-љи објек та, по пут ро зе та и мо за и ка на ула зном пор та лу. Це ло куп на ин ста ла-ци ја из ве де на је та ко да се мо же упра-вља ти ни во и ма осве тље ња, од но сно ме ња ти и ком би но ва ти број укљу че-них ре флек то ра, ка ко би се у скла ду са

при ли ка ма до би ло аде кват но осве тље-ње хра ма у за ви сно сти од по тре ба.

Свечаном пуштању у рад при су-ство ва ли су и вла ди ка Ата на си је Ра ки-та, за ме ник гра до на чел ни ка Рад ми ла Хру ста но вић, глав ни град ски ар хи тек-та Ђор ђе Бо бић, Ду ња Кне же вић, град-ски се кре тар за ко му нал не и стам бе не по сло ве, и Је ле на Јев то вић-Ка ра ма та, ди рек тор Упра ве за енер ге ти ку.

Заблистао ХРАМ

www.beograd.org

Вест


Занимљивости Србија

Виминацијум -

БАЛКАНСКИ ПОМПЕЈИТуристичко богатство

Опљач кан и уни штен сре-ди ном петог ве ка, Ви ми-

на ци јум је остао за бо ра вљен под зе мљом као Пом пе ји, ко ји су 79. го ди не не ста ли под на ле том ла ве из Ве зу ва. Та ана ло ги ја, али и чи-ње ни ца да оста ци рим ског гра да и вој ног ло го ра пред ста вља ју свет-ски дра гуљ, раз лог су што је Ви ми-на ци јум до био на зив бал кан ски Пом пе ји.

Сви не ка да шњи ле гиј ски ло-го ри и рим ски гра до ви да нас се на ла зе ис под са вре ме них агло-ме ра ци ја: Лон ди ни ум се на ла зи ис под да на шњег Лон до на, Но ва е-си ум ис под Ној са, Ца стра Ре ги на ис под Ре ген сбур га, Мо гон ти а цум ис под Мајн ца, Ме ди о ла нум ис под Ми ла на, Емо на ис под Љу бља не, Аквинкум ис под Бу дим пе ште, Син ги ду нум ис под Бе о гра да, што оте жа ва ис тра жи ва ња. Оно што Ви ми на ци јум из два ја од дру гих ар хе о ло шких ло ка ли те та и да је му по себ ну ва жност, је сте из у зет-но бо гат ство ко је се кри је већ у по вр шин ском, ора нич ном сло ју. За хва љу ју ћи то ме, у по след њих 25 го ди на ис тра же но је пре ко 13. 500 гро бо ва и у де пое Му зе ја сме ште-но ви ше од 40.000 пред ме та.

Ме ђу тим, по глед на Ви ми на ци-јум, упр кос то ме што пред ста вља из у зе тан, у свет ским раз ме ра ма не по но вљив ло ка ли тет, не мо же а да нас не под се ти на жа ло сну исти-ну да бо гат ство, чи ја се вред ност не мо же ни при бли жно про це ни-ти, од ла зи и обо га ћу је му зе је дру-гих зе ма ља и при ват не збир ке.

За јед нич ким на по ри ма оп шти-не По жа ре вац и Ре пу бли ке Ср би-је, уз по моћ при вре де, али и са рад-њом са ко ле га ма из ино стран ства, Ви ми на ци јум мо же по ста ти зна ча-јан ту ри стич ки ло ка ли тет и из вор при хо да за цео крај.

Ви ми на ци јум се да нас на ла зи на про сто ру на пре до ва ња по вр-шин ског ко па »Дрм но«. Има ју ћи у ви ду ва жност енер ге на та за раз-вој зе мље, тра же се ре ше ња да про стор Ви ми на ци ју ма ипак бу-де са чу ван у што ве ћем оби му и, као из у зет но дра го це но све до чан-ство, оста вљен бу ду ћим по ко ље-њи ма. Про јек ци јом по вр шин ског ко па »Дрм но« до 2040. го ди не не-ће би ти угро же на зо на рим ског гра да и вој ног ло го ра. Ме ђу тим, Ви ми на ци јум се про сти ре на пре-ко 450 хек та ра по вр ши не, па су град ски аре а ли не по сред но угро-же ни на пре до ва њем ко па. На том про сто ру на ла зе се из у зет ни објек-ти као што су аква дукт у ду жи-ни од бли зу 10 км, ка сно ан тич ке ба зи ли ке, по љо при вред на има ња рим ских вој ни ка-ве те ра на, ви ле ру сти ке, рим ски пу те ви ко ји су по ве зи ва ли Ви ми на ци јум са су-сед ним гра до ви ма. Не ки од ових обје ка та су де тек то ва ни ме то да ма да љин ске де тек ци је и ана ли за ма ави о сни ма ка, ге о ра дар ским и маг-не то ме триј ским ис тра жи ва њи ма, а по је ди ни су и ар хе о ло шки ис тра-же ни. Део аква дук та, де ли мич но ар хе о ло шки ис тра жен, мо рао је да бу де пре ме штен, јер се на ла зио на фрон ту про сти ра ња по вр шин ског ко па »Дрм но«. Ра дом ба ге ра уни-ште ни су де ло ви аква дук та, што је зах те ва ло ње го во хит но спа ша-ва ње. Из ме ште ни део по ста вљен је на ме сто ра ни је уни ште ног де ла аква дук та, чи ји се пр во бит ни пра-вац про сти ра ња мо гао утвр ди ти. Овај обје кат пред ста вља свет ску атрак ци ју и зах те ва хит ну кон-зер ва ци ју, по кри ва ње и пре зен та-ци ју. Због не до стат ка сред ста ва озбиљ но је угро жен и ис тра же ни део аква дук та. У на ред ном пе-ри о ду су на уда ру на пре до ва ња


ко па и дру ги ва жни рим ски објек ти. Не по сред но пред ли ни јом ко па на ла-зи се ве о ма ва жна рим ска ба зи ли ка из четвртог ве ка, ко ја се хит ним из ме шта-њем, кон зер ва ци јом и пре зен та ци јом мо ра са чу ва ти.

По За ко ну о кул тур ним до бри ма Ре-пу бли ке Ср би је, ин ве сти тор, у овом слу ча ју Елек то при вре да Ср би је – Јав-но пред у зе ће по вр шин ски ко по ви »Ко-сто лац«, је сте ду жан да на угро же ним про сто ри ма ар хе о ло шког на ла зи шта омо гу ћи прет ход на ар хе о ло шка ис пи-ти ва ња и ис тра жи ва ња, пре ме шта ње обје ка та, кон зер ва ци ју, ре ста у ра ци ју, пре зен та ци ју и пу бли ко ва ње.

Има ју ћи у ви ду из у зет ност ар хе о ло-шког на ла зи шта Ви ми на ци јум, ја сно је да ис тра жи ва ња пре ва зи ла зе огра-ни че не фи нан сиј ске мо гућ но сти ЈППК »Ко сто лац«. Те шко ћа у фи нан си ра њу ар хе о ло шких ис тра жи ва ња ле жи и у чи ње ни ци да Елек тро при вре да Ср би-је ни је од ре ди ла на мен ска сред ства за Ви ми на ци јум. Нео п ход но је да Елек-тро при вре да Ср би је и Ми ни стар ство енер ге ти ке, као ре сор но ми ни стар ство, обез бе де по себ-на на мен ска сред ства за ар хе о ло шка ис пи ти ва ња, што је и њи хо ва за кон ска оба ве за. Про је кат Ви ми на ци јум, под ру ко вод ством Ар хе о ло шког ин сти ту та Срп ске ака де ми-је на у ка, био би оства рен у са рад њи са Ре пу блич ким за-во дом за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре.

Тре ба под се ти ти да је Ви ми на ци јум ста вљен под за-шти ту др жа ве још 1949. го ди не, као спо ме ник кул ту ре - ар хе о ло шко на ла зи ште. Го ди не 1979, Скуп шти на Ср би-је про гла си ла је Ви ми на ци јум из у зет ним кул тур ним до-бром (Сл. гл. СРС 14-79).

Ар хе о ло ги ја мо же, тре ба и мо ра да бу де про фи та бил-на. Ис тра же не ар хе о ло шке објек те тре ба за шти ти ти, кон зер ви ра ти, по кри ти и пре зен ти ра ти у ту ри стич ке свр хе. Мно ге чи ње ни це го во ре у при лог то ме да Ви ми-на ци јум, је дан од нај бо га ти јих ар хе о ло шких ло ка ли те та из рим ског пе ри о да, мо же по ста ти за ни мљи ва ту ри стич-ка де сти на ци ја. По сто ја ње аеро дро ма за при хват ла ких ави о на на са мо 3 км од Ви ми на ци ју ма сва ка ко пру жа из у зет не мо гућ но сти за до ла зак по се ти ла ца. На 3 км од Ви ми на ци ју ма на ла зи се и Ду нав, ко ји је не са мо из у зет-на при род на ма ги стра ла, већ је, од из во ри шта до ушћа, про гла шен ре ком кул ту ре, што иде у при лог кон цеп ци ји Ви ми на ци ју ма као спо ја кул тур ног до бра, атрак тив но-сти и про фи та бил но сти.

Ула га њем у ар хе о ло шка ис тра жи ва ња на Ви ми на ци ју-му, ства ра ју се усло ви да овај ге о граф ски про стор, по ред енер ге ти ке и по љо при вре де, до би је још јед ну ва жну де-лат ност - ту ри зам.

За што Ви ми на ци јум тре ба да иза ђе на во ду?Ви ми на ци јум се на ла зи на са мо 3 км од Ду на ва, ре ке

ко ја по ве зу је ве ли ки број др жа ва и на ко јој се од ви ја

Виминацијум Балкански Помпеји


жив са о бра ћај. По ред то га, по сто ји из у зет но ин те ре со ва ње за са др жа је кул ту ре на од ре ди шти ма ту ри стич-ких бро до ва. Сто га Ду нав има из у-зет ну ва жност за ту ри стич ку по ну ду Ви ми на ци ју ма. У 2005. го ди ни, на при ста ни шту Бе о град за у ста ви ће се 250 бро до ва са око 35. 000 пут ни-ка. Исто вре ме но, у Но ви Сад сти же око 150 бро до ва са 30. 000 пут ни ка. У 2006. го ди ни оче ку је се при ста ја ње око 300 бро до ва у Бе о гра ду, док у Но-вом Са ду број оста је исти, та ко да ће до кра ја 2006. кроз срп ски део Ду на-ва про ћи око 200. 000 пут ни ка.

Но ви Сад и Бе о град су, због спе ци-јал ног ре жи ма при ста ја ња стра них пут нич ких бро до ва, је ди на од ре ди-шта у Ср би ји. Исто вре ме но, про сеч-но вре ме за др жа ва ња бро до ва у овим при ста ни шти ма је од 4 до 8 ча со ва, док је про сеч но вре ме тра ја ња екс-кур зи је пут ни ка око 4 са та и углав-ном под ра зу ме ва кла сич но раз гле да-ње гра да.

Има ју ћи у ви ду да је тр жи ште кр-

ста ре ња у успо ну, све су број ни ји зах те ви за “ал тер на тив ним” де сти-на ци ја ма. Ви ми на ци јум се на ла зи на ру кав цу Ду на ва, на све га 3 км од глав ног плов ног то ка и пред ста вља атрак тив ну ло ка ци ју за ти пич не по-се ти о це са За па да - ту ри сте у го ди на-ма, углав ном ака дем ски обра зо ва не.

Јед на од пре пре ка, али и мо гу ћа пред ност, уко ли ко се кон цепт по се-те Ви ми на ци ју ма са Ду на ва ис прав-но по ста ви, је сте рас по ред пло вид бе бро до ва, при ла го ђен про ла ску кроз ђер дап ску кли су ру по днев ном све-тлу. По се та Ви ми на ци ју му то ком по по днев них ча со ва у се зо ни (март-но вем бар) мо гла би да на док на ди пре под не без про гра ма у Бе о гра ду, од но сно по по днев ни по вра так, ако би се по се та од ви ја ла у ју тар њим ча-со ви ма.

Ка ко би ма кар део, а го то во си гур-но, и ве ћи на пут ни ка, то ком 2006. го ди не сти гла на Ви ми на ци јум са “Ду нав ске ма ги стра ле”, нео п ход но је обез бе ди ти основ не еле мен те ло ги-

Занимљивости Србија

сти ке, са пра те ћим ак тив но сти ма:- при ста ни ште на Ду на ву,- тран сфер пут ни ка од при ста ни-

шта до ло ка ли те та ( ауто бу си од го-ва ра ју ћег ква ли те та или до вољ но атрак тив ни),

- од го ва ра ју ћи про грам у тра ја њу од 1 до 3 са та, у за ви сно сти од зах те-ва Бро да ра.

ПРИ СТА НИ ШТЕ НА ДУ НА ВУТакође, нео п ход но је, што бли же

ло ка ли те ту, по ста ви ти од го ва ра ју ћи при стан на Ду на ву, са во дом и стру-

јом, од го ва ра ју ћом ин фра струк ту-ром за рад Ца ри не и МУП УПП-а, као и при ла зним ме стом за укр цај пут ни ка у ауто бу се.

ТРАН СФЕРТра са, ко ја је нај кра ћи пут из ме ђу

при ста ни шта и ло ка ли те та, из но си 4. 5 км. Тре ба обез бе ди ти ви ше во зи-ла, нај ма ње 3 ауто бу са вр хун ског ква-ли те та, за тим олд тај ме ра, отво ре них и ка бри о лет во зи ла са плат не ним кро вом.

ПРО ГРАМОсми шље не су три ва ри јан те по-

се те:1) Основ на - у тра ја њу од сат вре-

ме на, ко ја под ра зу ме ва раз гле да ње по сто је ће три ло ка ци је;

2) Про ши ре на - у тра ја њу од 2 са-та, са по се том По жа ре вач ком му зе ју, од но сно, мо гу ћој ис ту ре ној ло ка ци-ји Му зе ја;

3) Пу на - у тра ја њу од 3 са та, са вр-хун ским пре да ва њем о сва кој ло ка-ци ји, и кон цер том на не ком од обје ка-та ло ка ли те та (тер ме или ма у зо леј).

Ожи вља ва ње Ви ми на ци ју ма би ће зна чај но не са мо за струч ња ке, већ и за све оне по сле ни ке ко ји ма ће са-зна ње о из у зет но ва жној уло зи овог про сто ра по мо ћи да лак ше и бр же пре ва зи ђу та ко зва не су шне исто риј-ске пе ри о де. Ви ми на ци јум се мо же са чу ва ти је ди но вра ћа њем на ме сто ко је му исто риј ски при па да. Сли ке при ста лих бро до ва, ре до ва ауто бу са и ко ло на ту ри ста ни су не ре ал не ви-зи је, већ про јек ци је бу дућ но сти ко је про из и ла зе из са зна ња до ко јих се до-шло ар хе о ло шким ис ко па ва њи ма. И не ка се при ча о про шло сти, али и бу-дућ но сти Ви ми на ци ју ма, као што је и от по че ла, за вр ши ре чи ма Фла ви ја Гра ци ја на: Мо жда је бо ра вак у овом гра ду до бро зна ме ње.


Виминацијум

www.viminacium.org.yu

Балкански Помпеји


Бразил

Маракана

ХРАМ ФУДБАЛА

Бра зил је зе мља љу ди уза вре ле кр ви, пре ле пих же на, пе шча не Ко по ка ба-

не и нај бо љег фуд ба ла на све ту. Упра во ту, у пре ле пом и је дин стве ном Ри ју де Жа не и-ру, на ла зи се храм спор та, посебно фуд ба-ла, ве ли чан стве на Ма ра ка на, као је дан од нај ве ћих ста ди о на на све ту.

Слу жбе но име ста ди о на је ``E sta dio Jor-na li sta Ma rio Fil ho``, ко је је до био у част но ви на ра ко ји се ја ко за ла гао за ње го ву из-град њу. Сво је не слу жбе но име - Ма ра ка на, до био је по исто и ме ној че твр ти у ко јој се на ла зи. Ина че, реч ма ра ка на пред ста вља вр сту па па га ја из се вер ног Бра зи ла. Ма ра-ка на је до ма ћи ста ди он за три од че ти ри нај ве ћа клу ба у Ри ју: Фла мен го, Бо та фо го и Флу ми нен се.

Ста ди он је са гра ђен по во дом свет ског пр вен ства у фуд ба лу, ко је је одр жа но у Бра-зи лу 1950. го ди не са пр во бит ним ка па ци те-том од 200 000 ме ста. Ка па ци тет је сма њен по чет ком 90. го ди на 20. ве ка.Тре нут но на ста ди о ну има 73 916 се де ћих ме ста, а но во пла ни ра но про ши ре ње ће по ве ћа ти број ме-ста на 100 000.

ТОК ИСТО РИ ЈЕПо што су до би ли ор га ни за ци ју FI FA Свет ског пр вен-

ства 1950. го ди не, бра зил ска вла да је ре ши ла да из гра ди но ви ста ди он. Пла но ве за ста ди он су на пра ви ла че тво ри-ца бра зил ских ар хи те ка та, Ра фа ел Гал ва оа, Пе дро Па ул Бер-нар дес Ба стос, Ор лан до Азе ве до и Ан то нио Ди ас Кар не и-ро. Пр ви ка мен је по ло жен на гра ди ли шту 2. ав гу ста 1948. го ди не. Ка ко је пла ни ра но да се пр ва утак ми ца на пр вен-ству од и гра 24. ју на 1950. го ди не, гра ди те љи ма је оста ло ма ње од две го ди не да за вр ше из град њу.

Оно по че му је Ма ра ка на спе ци фич на је њен елип са сти об лик, ко ји го то во да пре ла зи у кру жни. Ста ди он је из гра-ђен та ко да се са сто ји од два ве ли ка пр сте на са ре до ви ма се-ди шта, ко ја се спу шта ју до са мог те ре на са свих стра на. Две ве ли ке спо ља шње ста зе по ве зу ју гор ње ре до ве се ди шта са пар ком ко ји их окру жу је и га ран ту ју бр зу ева ку а ци ју са

ста ди о на. Гле дан са спољ не стра не, ста ди он не де лу је им-по зант но, ка ко би се оче ки ва ло. Нај ви ша тач ка се на ла зи на ви си ни од 24 ме тра. Фа са де су на пра вље не од чвр сте и оја ча не бе тон ске струк ту ре, ко ја са др жи 60 ве ли ких сту бо-ва (под у пи ра ча) у об ли ку сло ва Y. Ови сту бо ви пра те елип-тич ни обим ста ди о на.

ПР ВИ МЕЧМеч ко ји је отво рио ста ди он, од и гран је 16. ју на 1950.

го ди не. Иако је би ла до ма ћин ме ча из ме ђу All Stars и Sao Pa u la, Ма ра ка на је још увек би ла не до вр ше на. Не до ста ја ли су јој то а ле ти, про сто ри је за но ви на ре и из гле да ла је као гра ди ли ште. Упр кос то ме што је била не до вр ше на, FI FA је до зво ли ла одр жа ва ње утак ми ца. У пр вом ме чу Бра зил је по бе дио Мек си ко са 4:0 ис пред 81 000 гле да ла ца. Бра зил је до шао до фи на ла, где га је у не за бо рав ној утак ми ци, на из не на ђе ње свих 200 000 гле да ла ца, од ко јих је је дан број ушао на ста ди он без ка ра та, Уру гвај по бе дио са 2:0.

1963. го ди не, упра ва ста ди о на је за ме ни ла пра во у га о ни оквир го ла са окру глим. 1967. го ди не, по сле 17 го ди на из-град ње, ста ди он је ко нач но за вр шен.

Сим бо л ко ји це ли свет асо ци ра на Бра зил

ПрипремлаМаријана Адамов


НЕ СРЕ ЋА НА СТА ДИ О НУ19. ју ла 1992. го ди не, гор ња три би-

на ста ди о на се сру ши ла и том при ли-ком су по ги ну ла тро ји ца на ви ја ча и око пе де се то ро их је би ло по вре ђе но. Због не сре ће, ка па ци тет ста ди о на је прилично сма њен и де ве де се тих го ди-на по но во пре тво рен у ста ди он са мо са ме сти ма за се де ње.

За пе де се то го ди шњи цу, ста ди он је под врг нут ре но ви ра њу ка ко би се

по ди гао пун ка па ци тет гле да ли шта. На кон де вет ме се ци ка да је ста ди он био пот пу но за тво рен, из ме ђу 2005. и 2006. го ди не, по но во је отво рен у ја-ну а ру 2007. го ди не, са ка па ци те том од 95000 се де ћих ме ста.

Ста ди он је део ком плек са, ко ји укљу чу је са лу, ко ја се зо ве ’’Ma ra ca na-zin ho’’ – што зна чи ‘’Ма ла Ма ра ка на’’.

На њему је одр жа но и мно го дру гих све ча но сти, ко је ни су ве за не за фуд-

бал. 1981. го ди не, ста ди он је по се тио Па па Јо ван Па вле дру ги. На ње му су пе ва ли, Френк Си на тра, Пол Ме карт-ни и још мно го по зна тих му зи ча ра.

Иако ни је ви ше нај ве ћи ста ди он на све ту, Ма ра ка на и да ље пле ни сво јим из гле дом и ства ра по се бан осе ћај, на-ро чи то код оних ко ји пра те фуд бал ске ме че ве на њој. И баш она спа да ме ђу ме ђу пр ве сим бо ле ко је це ли свет асо-ци ра на Бра зил.

Маракана


Бразил

Рио де Жа не и ро

ХРИСТОС СПАСИТЕЉЈедно од седам нових

светских чуда

Сва ка др жа ва, град има ју сим бо ле по ко ји ма су пре-по зна тљи ви у це лом све ту. При по ме ну име на би-

ло ког од тих сим бо ла, ве ћи на нас ће од мах зна ти о ко јој др жа ви је реч. И баш ти сим бо ли при вла че ми ли о не ту ри-ста то ком го ди не.

Бра зил, ле па и ве ли ка зе мља, на ла зи се на Ју жноаме-рич ком кон ти нен ту. Мно ги ма од нас на по мен ње го вог име на, пр ва асо ци ја ци ја је Кар не вал у Ри ју. По сто ји и дру-ги сим бол ко ји та ко ђе асо ци ра на Бра зила а тај је скулп ту-ра Хри сто са Спа си те ља.

ОСНОВ НИ ПО ДА ЦИ О СКУЛП ТУ РИХри стос Спа си тељ се на ла зи на бр ду Кор ко ва до (што у

пре во ду са пор ту гал ског зна чи гр ба), по ред Рио де Жа не-и ра и пред ста вља Ису са Хри ста.

Гра нит на сте на се на ла зи на 709 ме та ра над мор ске ви-си не у шу ми Ти жу ка, ко ја je на ци о нал ни парк, за пад но од цен тра и ви дљи ва је из сва ког де ла гра да. Скулп ту ра је ви со ка 38 ме та ра, од че га је са мо по сто ље ви со ко 8 ме та-ра. До вр ха бр да и спо ме ни ка мо же се сти ћи по мо ћу же ле-зни це, ко ја је отво ре на још од1884. го ди не. За сат вре ме на мо же да се пре ве зе око 360 пут ни ка.

Ра до ви на из град њи спо ме ни ка су тра ја ли пет го ди на, а све ча но отва ра ње је би ло 12. ок то бра 1931. го ди не.

КА КО ЈЕ СВЕ ПО ЧЕ ЛОИде ја о из град њи јед ног ова квог спо ме ни ка, пр ви пут

се по ја ви ла 50. го ди на 19. ве ка. Та да је ка то лич ки све ште-

ник Пе дро Ма ри ја Бос тра жио од прин це зе Иза бе ле да фи нан си ра из град њу ве ли ке ре ли ги о зне скулп ту ре. Иде ја је би ла пот пу но заборављена 1889. го ди не, ка да је Бра зил по стао Ре пу бли ка, са за ко ни ма по ко ји ма је др жа ва би ла одво је на од цр кве.

Иде ја је по но во узе та у раз ма тра ње 1921. го ди не, кад се при бли жа ва ла сто го ди шњи ца не за ви сно сти.

ПрипремлаМаријана Адамов


Пр ви ка мен те ме љац је по ста вљен 4. апри ла 1922. го-ди не, а са ра до ви ма се по че ло 1926. Ме ђу мно ги ма ко ји су уче ство ва ли у ова квом по ду хва ту, мо гу се по ме ну ти Еитор да Сил ва Ко ста (аутор про јек та), умет ник Кар лос Освалд (аутор ко нач ног ди зај на спо ме ни ка) и фран цу ски ва јар Пол Лан дов ски (из вр ши лац ра до ва).

Гру па ин же ње ра и тех ни ча ра, до не ла је од лу ку да на пра-ве струк ту ру од оја ча ног бе то на, ко ји је мно го по год ни ји за ова кав тип спо ме ни ка, уме сто че ли ка.

Из град ња је тра ја ла од 1922. до 1931. го ди не, а трошкови изградње су били 250 000 до ла ра.

ЈЕД НО ОД СЕ ДАМ НО ВИХ СВЕТ СКИХ ЧУ ДА7. ју ла 2007. го ди не, Хри стос Спа си тељ је про гла шен за

јед но од Се дам Но вих Чу да Све та.10. фе бру а ра 2008. го ди не, у спо ме ник је уда рио гром,

то ком ја ке олу је, ко ја је опу сто ши ла Рио, али је он остао нео ште ћен.

Овај ве ле леп ни спо ме ник, ко ји се на ла зи на вр ху бр да Кор ко ва до, го ди шње при ву че око 300 000, што ло кал них, што ино стра них ту ри ста. Са вр ха плат фор ме пру жа се па-но рам ски по глед, по ред оста лог и на ве о ма по зна те пла-же, Ко по ка ба ну и Ипа не му и ста ди он Ма ра ка ну.

Скулп ту ра Хри сто са Спа си те ља по но сно сто ји из над Ри-ја де Жа не и ра и као да сво јим ра ши ре ним ру ка ма пру жа до бро до шли цу сва ко ме ко се на ђе у овом де лу све та.

Христос Спаситељ


Занимљивости Русија

ЧУДЕСА КАМЧАТКЕНемир и мирноћа вулкана

Кам чат ка је по лу о стр во на се ве-ро и сто ку азиј ског де ла Ру си је,

ко је за пљу ску ју во де Ти хог оке а на, Охот ског и Бе рин го вог мо ра. По лу о-стр во се про те же са се ве ра на југ у ду-жи ни од 1.200 ки ло ме та ра и од ли ку је се је дин стве ном кли мом и при ро дом.

То пли из во ри и хлад не ре ке, опа-сни блат ни ко тло ви и про зир на, чи ста је зе ра, пу на раз ли чи тих вр ста ри ба, тун дра пре пу на ја го ди ча стог во ћа и бре зо ве шу ме, пла ни не и мо чва ре, зве ри и пти це – то је оно по че му је Кам чат ка чу ве на. А ту су, на рав но, и ње ни вул ка ни. Њих 160, од ко јих је 28 ак тив них.

Вул ка ни Кљу чев ски, Кор јак ски и Кро ниц ки мо гли би пре тен до ва ти на уло гу сим бо ла Кам чат ке. Њи хо ва ап-со лут на ви си на из но си 4.750, 3.456 и 3.528 ме та ра. Вул кан Кљу чев ски је нај-ви ши, али та ви си на ни је су штин ска, ка ко се мо же учи ни ти на пр ви по глед. Нај ви ши вул кан на евро а зиј ском тлу до се гао је ту, ско ро пе то ки ло ме тар ску ви си ну, за то што се фор ми рао на сво је-вр сном ге о ло шком „пи је де ста лу” – на па ди ни древ ног вул ка на. А пра ва ви-си на Кљу чев ског вул ка на из но си три хи ља де ме та ра, што је ни же од Кор јак-ског (3.300) и Кро ноц ког (3.100).

По ле по ти об ли ка не ма рав ног

Кро ноц ком вул ка ну. Ге о ме триј ски пра вил ни, ре бра сти ко нус, са лед нич-ком шап ком, огле да се у во ди нај ве ћег је зе ра Кам чат ке. Кор јак ски вул кан, за-јед но са Ава чин ским, чи ни пре ле пи ан самбл, ко ји је нео дво ји ви део па но-ра ме пре сто ни це по лу о стр ва – гра да Пе тро па влов ска Кам чат ског.

Ка да еруп ци ја вул ка на пре ста не, све оно што је из ба че но из ње го вог кра-те ра – и гли бо ви та, ско ро не по крет на ла ва, и сит ни као во де нич ко бра шно пе пео, оста је на по вр ши ни зе мље. Ла-

ва се вре ме ном стврд ња ва и фор ми ра ба зал те, нај ра спро стра ње ни је тло. Кат кад се мо же стврд ну ти и у об ли ку вул кан ског ста кла – об си ди на.

Мла ди по ток од ла ве нај че шће фор-ми ра ско ро не пре мо сти ву го ми лу гру-да од цр них шкри ља ца не ве ро ват не ле по те. Тек по не где на по вр ши ни ка-ме на из ра ста ју ми ни ја тур не ки ти це ма хо ви не. Та обич на, ма ло при мет на ма хо ви на је и пр ви знак све по бе ђу ју-ћег жи во та. Спр же ну то ком еруп ци је, зе мљу нај пре осва ја ју ма хо ви не и ли-


ша је ви, по том за кр жља ла тра ва, па ту-ља сте иве и ја го ди ча сте биљ ке.

Има на Кам чат ки мно го ме ста у ко ји ма су от кри ве ни сло је ви пем зе – пла вог ка ме на, по не где де бљи не и ви ше ме та ра. Пем за је та ко ђе вул кан-ског по ре кла и настаје ка да маг ма из зе мљи них не да ра, ко ја са др жи рас тво-ре ну во ду, при лич но бр зо до спе на по вр ши ну. Во да тре нут но ис па ра ва, пра ве ћи пе ну на још нео хла ђе ној маг-ми. И та ко на ста је пем за.

Нај у пе ча тљи ви је су сте не од пла-вог ка ме на на ју гу Кам чат ке, у под-руч ју Ку риљ ског је зе ра. То су чу ве не Кут ху о ве ба те, „пла ви обе ли сци”, ко је под се ћа ју на ус пра вље не ги гант ске чам це. По ле ген ди ло кал ног кам чат-ског пле ме на Ител ман, Кут ху, бог и тво рац Кам чат ке, пре од ла ска са по лу-о стр ва жи вео је по ред Ку риљ ског је зе-ра и у тим ка ме ним чам ци ма – ба та ма пе цао ри бу на мо ру и у је зе ру. На пу-шта ју ћи Кам чат ку, Кут ху је оста вио сво је ба те на оба ли и од та да се то ме-сто сма тра све тим.

Блат ни ко тло ви и блат ни вул кан-чи ћи ма ла су чу де са Кам чат ке. Они се на ла зе у ра зни ре јо ни ма, а по нај-че шћи су у кал де ри Узон и До ли ни геј зи ра. Кал де ра (про ва ли ја у об ли ку

пр сте на) чу ве ног вул ка на Узон фор-ми ра на је пре око 40 го ди на на ме сту огром ног вул ка на ко ји је ра зо рен услед сна жних еруп ци ја пра ће них екс пло зи ја ма. Преч ник кал де ре из но-си око 10 ки ло ме та ра. По след ња ка та-кли зма уну тар кал де ре (пре 8.500 го-ди на) оста ви ла је траг у об ли ку лев ка преч ни ка око јед ног ки ло ме тра. Вул-кан Узон спа да у по себ но за шти ће на при род на до бра.

Блат ни вул кан чи ћи мо ра ју се раз-гле да ти са на ро чи тим опре зом. Јер, упа сти у ужа ре ну гли ну ку ди ка мо је стра шни је не го се јед но став но опр-жи ти: гли на ни је ки пу ћа во да, она се спо ро стврд ња ва а не мо же се од мах спра ти. Мо же мо се са мо ди ви ти ме-две ди ма по сма тра ју ћи их ка ко гра ци-о зно шет ка ју пре ко тер мал них те ре на са ко јих се ди же па ра. Блат ни вул кан-чи ћи функ ци о ни шу ско ро као пра ви вул ка ни. Из њих из би ја па ра и де ша-ва ју се еруп ци је. Је ди но што њи хо ва „вул кан ска ак тив ност” на сту па по сле ки ше, до се за вре ме вру ћи на вул ка ни „успа вљу ју”. Они ма ко ји се не пла ше да ле ких пу то ва ња, то пло пре по ру чу-је мо да оби ђу сва кам чат ска чу де са и ви де их соп стве ним очи ма.

www.ambasadarusije.org.yu

Занимљивости Чудеса Камчатке


Mоже нам се!

www.plantec.co.rsinfo: +381 (11) 3056 516

gradjevinar br 12

Documents