gradjevinar br 19

19ЧАСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

МОСТОГРАДЊАКинески мост до 2012.године

ЕНЕРГЕТИКАЂердап 1 јачиза 10%

Јул

Август 2009.

Цена 200 дин

Предности и мане

Закона о планирању и изградњи

ЧАСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПППППППППППППППППППППППППППППППППППППУУУБУБУБУБУБУБУБУБУБУБУББУБУБУБУБУБУБУБУБУБУБУБУУУУУБУБУБУУУУУБУБУУБУБУБУУУУБУБУБУУУУУБУУБУУУУУБУБУУУБУБУУБУУБУБУУББББУУББУУББУББУУУУУУБУБУБУББУУУУУБУУУУБУУББУУУБУБУБББУУУУУБУБУУУББББУБУУУУУУУБУУБУУУББУУУБУУБББУ ЛИЛИЛИЛИЛИЛИЛЛЛИЛЛИЛИЛИЛИЛИЛИЛИЛИЛИЛИЛИИЛИЛИЛИЛЛЛЛИЛИЛЛИЛИЛИЛИЛИЛИЛЛЛЛИЛИЛИЛИЛИЛЛЛИЛЛИЛИИИЛИЛИЛИИЛИЛИЛИЛИЛИЛИЛЛЛИЛИЛЛЛЛИЛИЛИЛИЛЛЛЛИЛИИЛЛЛИЛЛЛИИИИЛЛИЛЛИЛИЛЛИЛЛИЛЛЛИЛИЛИЛЛЛИИИИИИИЛИИЛИИИИИИИИИИИЛЛИЛИИИИИИИ ЕЕЕКЕКЕКЕККЕКЕКЕКЕКЕКЕККЕКЕКЕКЕКЕКЕКЕКЕКЕКЕККЕКЕКЕКККККЕКЕКЕККЕКЕКЕКЕЕКККЕЕЕККЕЕЕКЕЕЕКЕКЕЕЕЕЕЕЕКЕЕЕКЕЕЕЕЕЕЕКЕКЕЕКЕКЕКЕКЕЕЕЕЕЕЕЕКЕКЕКЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕКЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕККЕЕЕЕЕЕЕЕКЕКЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕКККЕЕЕЕЕЕЕЕЕКККЕЕЕЕЕККЕЕЕЕЕЕКЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕКЕКЕЕЕЕЕЕЕЕЕКЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ СССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССС СССРРРРРРРРПРПРПРППППРРРРРРРРРПППРРРРРРРРРРРРППРПРПППППППППППППРРРРРРПРПРПРППППРРРРРРРРПРПРПРПРПППППППРРРРРПРПРПППРПППППРРРРППППРРРПППРРРРППРПППРРРРППРРРРРПППРПРПРРПРППР ККСКККСКСКСКСКССССКССККККСКССКСКСКСКСКСКСККККККККСККСССКСКССКСККККККСКСССКСКСКСККККСКСКСКККККККСККСКККККСССККККККСККККСКККСККККСКККСКСККККСССКСККККССССКККСССКККСССССККККССССКККККСССССКККСССССККССССССККККСССССКККССССККККСССКСССССКСССКССССКСССКССССССССС ЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ

МОСТОГРАДЊАКинески мост до2012.године

ЕНЕРГЕТИКАЂердап 1 јачиза 10%

Јул

Августстстсстстсстстсттттттттстсстттттттстссстттттсссстстстссттстссстссстссттстсттстсттсттттттттттттттттттттттт 22222222222222222 222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 222222 22 222222222 22222222222222222222222222222222222222222222222222200000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 99.99.9999999999999999.9.9999999999.999999.9.999999999999.9.99999999999999999999999999999999999999999999999...999999..99999999.9999999999999999999999999999

Цена 22222222222222222222222222222222222222222222222222222222222000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 д дддддддддддд дддд д дддддд дддддд ддддддд д дддддддд ддддддддддддддддддддддддддддд дддддд ддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддддинииннининининннниииининининниинининнииииининнинииннинининиииииииннннииининиииннииииииииннииииниииинининииининиииинининиининннининиииннннннннннннннннннн

Капитални пројекти- Коридор 10 већ сад исплатив

Упознај Србију- 1 000 година најдужи мост

Реч уредника

Издавач: “PLANTEC GROUP” d.о.о.

Борска 41ј, 11090 Београд, Србијател.: 011/ 3056 516факс: 011/ 3056 134E-mail: offi [email protected]

www.gradjevinar.info

Директор, главни и одговорни уредникИван Сретеновић

Директор маркетингаСања Јашовић

[email protected]

Ликовно-графички уредникЗоран Станковић-Хогар

ЛекторИвана Станковић

Асистент маркетинга:Маријана Адамов

Јасмина Јовановић

Јелица Лазаревић

Техничко уређење и компјутерски прелом:GRAFOPLANT

grafi [email protected]

Штампа,,Štamparija Matija d.o.o.”

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије,Београд 624ГРАЂЕВИНАР: српско грађевинарство у трећем миленијуму ISSN 1452-5303 = Грађевинар (Београд)

COBISS.SR-ID 130817292

Издавач не сноси одговорност за истинитост и веродостојност

објављених огласа и промотивних текстова.

Обећања и радовање

Пред ва ма је де вет на е сто из да ње на шег ча со пи са. У овом бро ју, из ме ђу оста лог, мо же те про чи та ти ко мен та ре

на тек из гла са н За кон о пла ни ра њу и из град њи, ко ји би тре-бао да до ве де у ред бес прав ну град њу и убр за до би ја ње гра ђе-вин ских до зво ла. То по твр ђу је и ми ни стар Ду лић ко ји је обе-ћао да ће се сва ле га ли за ци ја обје ка та оба ви ти до 2012. го ди не по бр зом по ступ ку.У истом то ну на ста вио је и ми ни стар ин фра струк ту ре Ми-лу тин Мр ко њић са „сво јим“ Ко ри до ром 10, где је за из град њу оста вио мно го ма њи пе ри од од три ме се ца за 47.5 км пу та и на ја вио ра до ве на но вим де о ни ца ма. На ша нај ве ћа хи дро цен тра ла „Ђер дап 1“, от по че ла је ду го на-ја вљи ва ни ре монт и оче ку је се да шест хи дро а гре га та за вр-ши до 2015. го ди не.

Сва ком чи та о цу би се, по сма тра ју ћи ове на сло ве, учи ни ло да нас че ка мно го по сла и да ће мо већ за ко ју го ди ну жи ве ту у јед ној ве о ма уре ђе ној зе мљи, али при ли ке и ис ку ство из прет-ход них го ди на опо ми њу да све то при хва ти мо са ре зер вом и да у ве ћи ни слу ча је ва ве ли ки про јек ти оста ју ве ли ки са мо на па пи ру, не ко ме ку пу ју вре ме док га ми гра ђа ни гу бимо.

Ваш Гра ђе ви нар

4 ГРАЂЕВИНАР

С А Д Р Ж А Ј

Електронско издање овог броја часописа“Грађевинар” можете преузети на сајту

WWW.GRADJEVINAR.INFO

ИСТРАЖУЈЕМО

Закон о планирању и

изградњи - Предности и мане

- Легализација до

2012. године

УРБАНИЗАМ

Београд

- Градња кућа само по ободима града

Нови Сад

- Појачане контроле на градилиштима

Крагујевац

- Изградња вишеспратница у центру Крагујевца

ПРОЈЕКТИ

Капитални пројекти

- Коридор 10 већ сад исплатив

Мостоградња

- Кинески мост до 2012. године

ЕНЕРГЕТИКА

Хидроцентрале

-Ђердап 1 јачи за 10%

ИЗЛОЖБЕ

Тврђаве

- Руиниран и недовољно искоришћен потенцијал

УПОЗНАЈ СРБИЈУ

Лепенски Вир

Од 6615.-6000. г.п.н.е.

1 000 година

Најдужи мост на планети

ЗАНИМЉИВОСТИ

Хотели из маште ЧАСОПИС СЕ ДИСТРИБУИРА БЕСПЛАТНО СВИМ ГРАЂЕВИНСКИМ ФИРМАМА НА

ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1309

24

28

ГРАЂЕВИНАР 5

36

19

42

49

5253

57

15


Ми лош Али гру дић, пот пред сед ник ДССПо ли ти ча ри оку пље ни у ко а ли цу ју ЗЕС ни су ни шта

ура ди ли. Ми смо за по че ли из град њу ауто пу та Хор гош – По же га, а они су то спре чи ли и шта се са да до га ђа- ни шта. Та ко ђе, ми смо за по че ли пре го во ре око га со во да, уго во ри-ли, ако та ко мо гу да ка жем, про да ју НИС-а. Ко а ли ци ја оку-пље на око Де мо крат ске стран ке пла ши гра ђа не са мо и зо ла-ци јом, а са дру ге стра не спре ча ва круп не ин ве сти ци је.

Зо ран Ан ђел ко вић, не ка да шњи ге не рал ни се кре тар СПС

Ви ше се не ба вим по ли ти ком, али мо гу да ка жем да су стра не ин ве сти ци је, и то не са мо у гра ђе ви нар ству, ве о ма бит не за на пре дак и опо ра вак при вре де.

Дра ган То до ро вић, шеф по сла нич ког клу ба СРСТа лас от пу шта ња у Ср би ји мо же да се за у ста ви са мо

пра вил ном еко ном ском по ли ти ком ко ју не во ди вла да ју ћа ко а ли ци ја. Чак су прот но она во ди зе мљу у бан крот. Ин ве-сти ци је су нам по треб не, као и рад на ме ста, али обе ћа ња по ли ти ча ра оку пље них у ЗЕС-у су са мо об ма њи ва ње гра-ђа на.

Вук Дра шко вић, пред сед ник СПОНе знам ко ли ко су ре ал на обе ћа ња по ли ти ча ра о при-

вла че њеу стра них ин ве сто ра. Ме ђу тим, ве о ма је ва жно они да до ђу и уло же но вац у Ср би ју. Та ко да осим до ма ћег ка пи та ла, ко јег баш и не ма, бу де у игри и стра ни, а то под-ра зу ме ва и но ва за по шља ва ња.

Ко ли ко су ре ал на обе ћа ња по ли ти ча ра да ће при ву-ћи стра не ин ве сти ци је и по кре ну ти срп ско гра ђе-

ви нар ство?

Ф О Р У М И н в е с т и ц и ј е



Алек сан дар Ву чић, за ме ник пред сед ни ка Срп ске на пред-не стран ке

Ова власт не по ка зу је ни ка кав по тен ци јал да при ву че озбиљ не ин ве сти то ре у сек то ру гра ђе ви нар ства. Кри за ни је је ди ни раз лог за што ин ве сти то ри не до ла зе да ула жу. Раз ло-зи су раз ли чи ти од не спо соб но сти вла сти да их до ве де, па до про бле ма са ре гу ла ци о ним пра ви ли ма. По зи вао сам Вла ду у ви ше на вра та да ка же Ср би ји шта ће др жа ва ура ди ти ка ко би се убла жи ле по сле ди це кри зе. Пре ма ин фор ма ци ја ма до ко-јих смо до шли, а углав ном су из ве ли ких при ват них пред у зе-ћа, као и из оста лих из во ра као што су пред у зе ћа са не ја сном струк ту ром, а ту ми слим на пред у зе ћа ко ја су би ла дру штве-на, а чи је су при ва ти за ци је по ни ште не као и на пред у зе ћа у сте чај ном по ступ ку, оту пу штен је огро ман број љу ди. За то су Ср би ји по треб не стра не ин ве сти ци је ко је би до ве ле до отва-ра ња но вих рад них ме ста.

Јор го ван ка Та ба ко вић, СНСМи слим да су у овим тре нут ку та ква обе ђа ња не ре ал на.

На све то још тре ба до да ти и кри зу у ко јој се на ла зи свет а са њим и Ср би ја.

Вје ри ца Ра де та, по сла ник СРСТа ква обе ћа ња су ви ше не го не ис кре на. Иако су Ср би ји

по треб не ин ве сти ци је, вла да ју ћа ко а ли ци ја је у ви ше на вра та по ка за ла сво ју не спо соб ност да при ву че стра не ин ве сти ци је и ин ве сти то ре. Ко нач но, и ка да би некo од стра на ца по же-лео да уло жи но вац у срп ско гра ђе ви нар ство по сто ји низ за-кон ских и ре гу ла тив них огра ни че ња. Ре ци мо, не у ре ђе ност у обла сти про стор ног пла ни ра ња и не ких ве о ма ва жних ре гу-ла ци о них за ко на. Ви де ће мо, ма да ја не ми слим да је пред ло-же ни За кон о из град њи до бар и ми слим да ту има пу но ме ста за ис прав ке, по себ но ка ко ће би ти уре ђен део са из град њом. Али до кле год је ова ко а ли ци ја на вла сти, сма трам да од стра-них ин ве сти ци ја не ће би ти ни шта, па ће са мим тим и гра ђе-ви нар ство ку бу ри ти са не до стат ком нов ца.

Ти ја на Ни ко лић, по сла ник ДССма трам да су стра не ин ве сти ци је у свим обла сти ма, па

та ко и у гра ђе ви нар ству до бро до шле. Све што смо обе ћа-ли, на сто ји мо да и ис пу ни мо и то упр кос те шкој еко ном ској кри зи. По гле дај те у Бе о гра ду се ре ци мо ра ди пу ном па ром. Пред сед ник Та дић је био са да у Ки ни, а и ми ни стар Шу та-но вац је скло пио уго вор са Ира ком у вред но сти око 100 ми-ли о на до ла ра за из град њу бол ни це и стам бе ног ком плек са за при пад ни ке вој ног ва зду хо плов ства. То по ка зу је да вла да ју ћа ве ћи на, упр кос кри зи, ипак успе ва да при ву че ин ве сти то ре.

Ф О Р У М



Раз лог због ко јег је ве о ма ва жно до не ти до бре раз-вој не за ко не из обла сти пла ни ра ња и из град ње је-

сте и тај што ин ве сти ци је ко је су ви ше не го по треб не Ср-би ји за њен раз вој, а ко је из но се око три ми ли јар де евра го ди шње по чи њу и за вр ша ва ју се гра ђе вин ском из град-њом и про бле ми ма са зе мљи штем.

Раз ма тар ју ћи но ви за кон пот пред сед ник Управ ног од-бо ра На ци о нал не али јан се за ло кал ни еко ном ски раз вој - То пли ца Спа со је вић је из ја вио да је гра ђе ви нар ство, по-го то во у кри зном пе ри о ду кључ на област за по кре та ње при вре де, због че га је ва жно да за кон бу де и тран спа рен-тан.

- До са да шњи за ко ни ко ји ре гу ли шу ове обла сти би ли су ко рак иза жи во та и по тре ба гра ђа на, али и мно го ло-ши ји од за кон ских ре ше ња у дру гим зе ма ља ма. Ре ше ња ко ја има мо у но вом пред ло гу за ко на су до бра и пред ста-вља ју ко рак на пред, не са мо у од но су на за кон из 2003. го ди не, већ и на ре ше ња пред ло га за ко на ко је смо има ли уна зад не ко ли ко ме се ци – ре као је Спа со је вић.

Гра до на чел ник Бе о гра да, Дра ган Ђи лас, из ја вио је да оче ку је да ће но ви За кон о про стор ном пла ни ра њу омо гу-ћи ти Скуп шти ни гра да да ма сов но за вр ши ле га ли за ци ју обје ка та и на тај на чин ће се под ву ћи цр та и санк ци о ни са ти сви ко ји кр ше про пи се. Он је на гла сио да хо ће у ову, го ди на-ма спор ну и не у ре ђе ну област да уве де ред, али да то мо гу-ће је ди но кроз но ви за кон. Оби ла зе ћи је дан од стам бе них не ле гал них обје ка та у Оп шти ни Во ждо вац у Бе о гар ду,

Истражујемо

За ко н о пла ни ра њу и из град њи-предности и мане

Струч ња ци се сла жу да би усвојени За кон о пла ни ра њу и из град њи тре ба ло да по спе ши до ма ће гра-ђе ви нар ство, ко је се за хва љу ју ћи еко ном ској кри зи на ла зи у озбиљ-ном про бле му ко ји ва ља што пре ре ши ти. Но ви за кон иде и у корист по ве ћа ња стра них ула га ња и за ин-те ре со ва ности стра них ин ве сти то-ра да ула жу но вац у про јек те у Ср-би ји

ПрипремиоМилан Д.


Ђи лас је ре као да ће би ти не у спе шан гра до на чел ник ако по сле ње го вог ман да та оста ну не ле га ли зо ва ни објек ти.Ме ђу тим, осим но ви те та (по гле дај крај) но ви за кон је пру жио на ду ве ли ком бро ју гра ђа на, упр кос мно гим из-ја ва ма функ ци о не ра да то не ће мо ћи, да ће ле га ли зо ва ти сво је бес прав но са гра ђе не објек те на ко је са да због на ја ва о но вом за ко ну до да ју још по ко ји ква драт ви ше, не би ли ућа ри ли још ма ло. Та ко се до га ђа да је уочи на ја вље ног За ко на о пла ни ра њу и из град њи и пла ни ра не ле га ли за ци-је, по ве ћан број не ле гал но из гра ђе них обје ка та.

Упр кос овим чи ње ни ца ма над ле жни твр де да је број но во и згра ђе них обје ка та знат но ма њи не го ра ни јих го ди-на и да ме ђу њи ма не ма ве ли ких згра да. Они упо зо ра ва ју да не ће то ле ри са ти зло у по тре бу но вог за ко на.

У Оп шти ни Во ждо вац ка жу да је на те ри то ри ји те оп-шти не по след них не де ља при ме ћен не знат но ве ћи број но вих гра ди ли шта.

- Пре ма еви ден ци ји гра ђе вин ске ин спек ци је, та квих обје ка та је све га де се так - ре кли су нам над ле жни у оп-шти ни Во ждо вац.

На наш зах тев да нам ма ло бли же об ја сне си ту а ци ју на те ре ну у Оп шти ни Во ждо вац ка жу да по сто је не ки спо-ра дич ни слу ча је ви где по је ди ни жи те љи на објек ти ма на ко ји ма су већ пре да ти зах те ви за ле га ли за ци ју још 2003. го ди не, са да из во де не ке ра до ве.

- Ре ци мо укро вља ва ју не ке по моћ не објек те, над зи ђу ју по моћ не објек те или на до гра ђу ју та кве објек те. На рав но

ми та кве објек те тре ти ра мо по ва же ћем за ко ну, до но си мо ре ше ња о ру ше њу и за кључ ке о до зво ли из вр ше ња – ка жу у Во ждо вач кој гра ђе вин ској ин спек ци ји.

Град ске ин спек ци и је упо зо ра ва ју да се но ва ди вља град ња и зло у по тре ба за ко на не ће то ле ри са ти.

Гра ђа ни су, чи ни се, про зре ли не је дин ство гра до на чел-ни ка Ђи ла са и ми ни стра Ду ло ви ћа, што ни је би ло та ко ком пли ко ва но па су жи те љи Бе о гра да, као и дру гих гра-до ва у Ср би ји на ста ви ли са ис ко ри шћа ва њем за кон ског ва ку у ма. На и ме, док Ду лић твр ди да др жа ва по се ду је сним ке свих гра до ва из ва зду ха ко је ће ко ри сти ти у кон-тро ли, гра до на чел ник Ђи лас при зна је да они тек тре ба да бу ду на пра вље ни.

- Ми има мо ор то-фо то сним ке свих гра до ва у Ср би ји ко-ји ће ја сно по ка за ти да је обје кат гра ђен, до ка да је гра ђен и у ком га ба ри ту, и то са да ном ка да смо ми ушли у скуп штин ску про це ду ру са но вим за ко ном, та ко да твр дим да ће се сва ко ко ми сли да ће по хит ној про це ду ри ле га ли зо ва ти свој обје кат, а ко ји је тек кре нуо да зи да, грд но пре ва ри ти - ка же Ду лић.

Са дру ге стар не Ђи лас ка же да, ко ли ко год се по диг не рад ин спек ци ја, си гур но ће би ти не ко ко ће ура ди ти не што у ових не ко ли ко ме се ци до до но ше ња за ко на.

- Ка да за вр ши мо ову при чу уз ор то-фо то сни мак ко ји ће би ти ура ђен у на ред них ме сец до два да на, тач но ће се зна-ти шта по сто ји, а шта не по сто ји на дан до но ше ња за ко на. Ми ће мо до кра ја сле де ће го ди не има ти пот пу ни ред – на-вео је Ђи лас.



За ко н о пла ни ра њу и из град њи

По пис не ле гал них обје ка та и по сто је ћих гра ди ли шта ко ји су оп шти не и град ски се кре та ри ја ти до ста ви ли Гра-до на чел ни ку Бе о гра да, по ка зу ју да је Оп шти на Во ждо вац тре ћа по бро ју зах те ва за на кнад но из да ва ње гра ђе вин ске до зво ле, на кон Зе му на и Па ли лу ле.

Пре ма тим по да ци ма ви ше од 150.000 гра ђа на глав-ног гра да по ку ша ло је да ле га ли зу је бес прав не ква дра те. Ина че, у оп шти ни Во ждо вац до дат ни про блем пра ви и по ли тич ка не ста бил ност, од но сно чи ње ни ца да ни по сле по но вље них из бо ра ни је фор ми ра на власт, па Оп шти ном ру ко во ди при вре ме на упра ва.

По је ди ни бит ни де ло ви но вог за ко наНад ле жни ис ти чу да де фи ни са ње за кон ских ре ше ња

тре ба да од Ср би је на пра ви што кон ку рент ни ји про стор за ула га ње. Тре нут но се упра вља ње гра ђе вин ским зе мљи-штем ре гу ли ше кроз шест за ко на ко ји су ин ге рен ци ја ма раз ли чи тих ми ни стар ста ва

1) Но вим ре ше њем се пред ви ђа уки да ње на кна де за ко-ри шће ње гра ђе вин ског зе мљи шта ко ја ће би ти ин те гри-са на у по рез на имо ви ну.

2) Гра ђе вин ско зе мљи ште у јав ној сво ји ни, а на ко ме је ко ри сник је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве, по но вом за ко ну не ће мо ћи да се ко ри сти као осни вач ки улог у при вред-ним дру штви ма са при ват ним ка пи та лом.

3) Исто вре ме но, гра ђе вин ско зе мљи ште у јав ној сво-ји ни, ко је је план ским до ку мен том од ре ђе но као зо на за про из вод ну де лат ност, мо ћи ће да се да у за куп при ку-пља њем по ну да ли ца ко је по ред за куп ни не по ну де нај бо-ље усло ве за отва ра ње но вих рад них ме ста.

4) По но вом за ко ну, уре ђе њем гра ђе вин ског зе мљи шта мо ћи ће да се ба ви и при ват ни сек тор.

5) Мо дел ле га ли за ци је бес прав но из гра ђе них обје ка та се још раз ма тра, и још се не зна да ли ће би ти пред мет по-себ ног за ко на или ће би ти нор ми ран кроз но ви за кон о пла ни ра њу и из град њи.


По ре чи ма ми ни стра жи вот не сре ди не и про стор-ног пла ни ра ња, г. Оли ве ра Ду ли ћа, сто ти не хи ља да

бес прав них обје ка та у Ср би ји би ће ле га ли зо ва но у на ред-не две го ди не.

“Бр зи на тог про це са за ви си од ор га ни за ци је у оп шти-на ма. Ду жни смо да у на ред них ме сец да на из ра ди мо пра-вил ник ле га ли за ци је и на то ме ин тен зив но ра ди мо. За кон је по ме рио ства ри у свим обла сти ма ко је је за хва тио, као што је оба ве за до но ше ња план ских до ку ме на та на ло кал ном ни-воу, под прет њом стро гих санк ци ја пре ма оп шти на ма ко је не до не су пла но ве у на ред не две го ди не”, ис та као је Ду лић.

Он је об ја снио да ће тај за кон знат но убр за ти и олак-ша ти про це ду ре за из да ва ње гра ђе вин ских до зво ла, у че му је Ср би ја би ла јед на од нај спо ри јих зе ма ља.Тај по сту пак је био за ко чен због не е фи ка сно сти би ро кра ти је и ко руп ци-је. За кон је, на по кон, ре шио пи та ње сво ји не над гра ђе вин-ским зе мљи штем и пре по знао нео п ход ност да се под ву че цр та и при хва ти да је ве ли ки број обје ка та гра ђен без аде-кват них до зво ла, што је иза зва ло ур ба ни стич ки ха ос.

Ка ко ми ни стар на во ди, то ће у на ред ном пе ри о ду омо гу-ћи ти ма сов ну, јеф ти ну и ефи ка сну ле га ли за ци ју и до дао да је за кон пи сан у ин те ре су сва ког гра ђа ни на ко ји има на ме-ру да не што гра ди или да ку пи стан.

Ка да је реч о град њи јеф ти них ста но ва, Ду лић ис ти че да већ по сто је гра ђе вин ске фир ме ко је ну де ста но ве ко је не мо гу да про да ју по тр жи шним це на ма. Они же ле да уђу у про грам Вла де и спрем ни су да се од рек ну зна чај ног де ла про фи та. Уко ли ко до ђе мо до не ке при хва тљи ве це не, мо-гу ће је да ће не ки ста но ви би ти про да ва ни по овом мо де лу већ до кра ја ове го ди не.

Пре ма ње го вим ре чи ма, пра ва ста но град ња мо гла би да поч не сле де ће го ди не, а пр ви ефек ти би се ви де ли већ до кра ја 2010. го ди не.


Легализацијадо 2012.године1. сеп тем бра, усво јен је но ви За кон о пла ни ра њу и из град њи, ко ји ће до ве сти до то га да се у овој ве о ма не у ре ђе ној обла сти поч не уво ди ти ред. Но ви за кон ће знат но убр за ти и олак ша ти про це ду ре за из да ва ње гра ђе вин ских до зво ла

За кон ће знат но убр за ти и олак ша ти про це ду ре за

из да ва ње гра ђе вин ских до зво ла, у че му је Ср би ја

би ла јед на од нај спо ри јих зе ма ља.

Текст и обрадаРедакција Грађевинара


Ми ни стар за ин фра струк ту ру Ми лу тин Мр ко њић на ја вио

је да ће до кра ја ове го ди не би ти за-вр ше но 47, 5 ки ло ме та ра ауто пу та. У пла ну је да се ра до ви окон ча ју на 7,5 ки ло ме та ра оби ла зни це око Бе о гра да, 20 ки ло ме та ра на ју жном кра ку Ко ри-до ра 10 - код Пре ше ва и 20 ки ло ме та-ра од Хор го ша до Но вог Са да.

Ме ђу тим, ка ко је ра ни је Мр ко њић из ја вио, на се вер ном кра ку Ко ри до ра 10 ра до ви ка сне, а за 100 да на од по-чет ка из град ње ни је ура ђе но 35 од-сто ра до ва пред ви ђе них уго во ром.На кон отво ре ног раз го во ра са вла сни-ци ма и ди рек то ри ма гра ди ли шта, ка-ко је ре као, он ни је же лео да при хва ти оправ да ње ин ве сти то ра, “Пред у зе ћа за пу те ве Бе о град“ и „Пу те ви Ужи це“, да ра до ви ка сне због вре мен ских усло-ва и за тра жио је од њих да и пре ро ка за вр ше ра до ве. Рок за за вр ше так ра-до ва на се ве ру Ко ри до ра је 23. но вем-бар, а на ју гу 24. но вем бар, а до кра ја го ди не тре ба ло би да поч ну ра до ви на још три де о ни це на се ве ру Ко ри до ра.

Ме ђу на род не фи нан сиј ске ор га ни-за ци је одо бри ле су Ср би ји но ве кре-ди те од 338 ми ло на евра за за вр ше так ауто пу та на Ко ри до ру 10. Пред став-ни ци Свет ске бан ке сма тра ју да ће раз вој пут не мре же у усло ви ма фи-

нан сиј ске еко ном ске кри зе раз ви ти ин ду стри ју, тр го ви ну и ту ри зам, али и да би за вр ше так ра до ва тре ба ло про-

лон ги ра ти на пет до шест го ди на. Ми-ни стар за ин фра струк ту ру је упр кос пре по ру ка ма Свет ске бан ке од лу чан да се 300 ки ло ме та ра ауто пу та за вр ши у пла ни ра ном ро ку од че ти ри го ди не, од но сно до 2012. го ди не. План је да до кра ја 2009. го ди не бу де из вр ше на екс про при ја ци ја зе мљи шта и ура ђен

про је кат за све де о ни це, као и да поч-не град ња 8,5 ки ло ме та ра ауто пу та код Ди ми тров гра да.

У ок то бру 800 ми ли о на евраПот пред сед ник Вла де Ср би је - Бо-

жи дар Ђе лић из ја вио је на кон фе-рен ци ји за но ви на ре да ће Ре пу бли-ка Ср би ја у овој го ди ни обез бе ди ти сред ства за из град њу Ко ри до ра 10 у пред ви ђе ним ро ко ви ма. По Ђе ли ће-вим ре чи ма Ср би ја би, од Европ ске бан ке за об но ву и раз вој и од Европ-ске ин ве сти ци о не бан ке, до кра ја го-ди не тре ба ло да до би је још око 950 ми ли о на евра стра них кре ди та за

Капитални пројекти

Коридор 10већ сад исплативМи ни стар за ин фра струк ту ру Ми лу тин Мр ко њић на ја вио је 47, 5 ки ло ме та-ра ауто пу та до кра ја го ди не, а ме ђу на род не фи нан сиј ске ор га ни за ци је су одо бри ле Ср би ји но ве кре ди те од 338 ми ло на евра за за вр ше так ауто пу та на Ко ри до ру 10

До кра ја го ди не тре ба ло би да

поч ну ра до ви на још три де о ни-

це на се ве ру ко ри до ра

ПрипремиоБојан П.


Коридор 10

из град њу Ко ри до ра 10. Вла да Ср би је усво ји ла је из ве штај о пре го во ри ма са Европ ском бан ком за об но ву и раз вој у ве-зи са за кљу чи ва њем зај ма од 150 ми ли о на евра за из град њу Ко ри до ра 10, ко ји се оче ку је до кра ја ове го ди не. Ра ди се о нов цу за из град њу де о ни це од Цр ве не ре ке до Чи фли ка и де о ни це од Пи ро та до Ди ми тров гра да, за ко је је по треб но по око 75 ми ли о на евра. Ђе лић је ре као да оче ку је да у ок-то бру и Управ ни од бор Европ ске ин ве сти ци о не бан ке одо-бри још 800 ми ли о на евра за из рад њу Ко ри до ра 10”.

Из град ња не ког пу та оправ да на је ако се про це ни да ће њи ме днев но про ћи из ме ђу 10.000 и 12.000 во зи ла. Тек под тим усло ви ма, ин ве сти тор има раз ло га да ула же у пут ну мре жу из ко је ће ка сни је уби ра ти пу та ри ну. Пре ма оце на-ма струч ња ка, тре нут на си ту а ци ја на те ре ну по ка зу је да је Ко ри дор 10 већ са да ис пла тив.

Оби ла зни ца око Ди ми тров гра даСвет ска Ба на ка да ла је са гла сност за по че так тен дер ске

про це ду ре за из град њу оби ла зни це око Ди ми тров гра да. Тен дер је об ја вљен у Слу жбе ном гла сни ку, а рок за до ста-вља ње по ну да је 22. ок то бар, ка да ће оне би ти отво ре не.

Свет ска бан ка је одо бри ла да се овај тен дер рас пи ше по скра ће ној про це ду ри, од но сно не ће би ти прет ква ли фи ка-ци о ног по ступ ка. Про је кат об у хва та из град њу две сек ци је ауто пу та М1 пре ма Ма ке до ни ји, у ду жи ни од 31, 6 ки ло-ме та ра, за тим де о ни це ауто пу та М1 ка Бу гар ској од Ни ша до Ди ми тров гра да, као и из град њу 8,67 ки ло ме та ра оби ла-зни це око тог по гра нич ног ме ста.

Тен дер за ауто пут Бе о град-ју жни Ја дран у ја ну а ру

сле де ће го ди не

Ми ни стар за ин фра струк ту ру - Ми лу тин Мр ко њић из ја вио је да ће тен дер за две де о ни це ауто пу та од Бе о гра да до Чач ка, у ду жи ни од 40 ки ло ме та ра, би ти рас пи сан 1.ја ну а ра на ред не го ди не. Ми ни стар је но-ви на ри ма ре као да би ра до ви на тим де о ни ца ма тре-ба ло да поч ну пр вог мар та. За из град њу пу та Бе о град-ју жни Ја дран, од Бе о гра да до Лај ков ца, по треб но је из ме ђу 250 и 300 ми ли о на евра, а Ср би ја је за са да за из град њу на ме ни ла око 100 ми ли о на евра, ре као је ми ни стар ин фра струк ту ре.

Пред став ни ци Свет ске бан ке сма тра ју да би ра до ве

тре ба ло про лон ги ра ти на пет до шест го ди на


Ана ли ти ча ри сма тра ју да је пот-пи си ва ње спо ра зу ма са Ки ном,

ка кав има ју са мо Ру си ја, Бра зил и Ју-жно а фрич ка Ре пу бли ка, од огром ног зна ча ја за Ср би ју, док је за пад из не-на ђен но вим „стра те шким парт нер-ством“. По ред из град ње мо ста пре ко Ду на ва, срп ска де ле га ци ја је по ну ди ла Пе кин гу и из град њу сло бод не тр го-вин ске зо не и но ве лу ке на Ду на ву, у ко јој би ки не ске ИТ ком па ни је по сло-ва ле по при ви ле го ва ним усло ви ма, за тим из град ња оби ла зни це око Кра-гу јев ца, ту не ла кроз Фру шку Го ру, по-ве зи ва ње Про ку пља и Шап ца са Ко-ри до ром 10, те су фи нан си ра ње ра до ва на ауто пу ту Бе о град - Ча чак...

Од мно го број них по ну да из „ки не-ског па ке та“, ко је је срп ска де ле га ци ја про шлог ме се ца до не ла из Пе кин га, ки не ска стра на је, за са да, си гур но за-ин те ре со ва на за из град њу мо ста Бор ча – Зе мун. На ја вље но је пот пи си ва ње и ме ђу др жав ног спо ра зу ма, пре ма ко јем ће Ки на би ти гра ди тељ и ин ве сти тор. Мост Бор ча – Зе мун би ће ду га чак 1.500 ме та ра, док ће при ступ не са о бра ћај ни-це укуп но би ти ду гач ке 21 ки ло ме тар. По ве за ће се пе тља ма са зре ња нин ским и пан че вач ким пу тем, па би са о бра ћај из прав ца Но вог Бе о гра да и Зе му на био усме рен и на Ба нат.

Идеј на ре ше ња не од го ва ра јуНа сто лу Гра до на чел ни ка Бе о гра да

- Дра га на Ђи ла са сто је три пред ло га из гле да бу ду ћег мо ста. У сва три ре-ше ња мост има по пе де сет сту бо ва у ре ци, а са мо у јед ној вер зи ји има ко се за те ге.

Ме ђу тим, ни јед но од тих идеј них ре ше ња не од го ва ра у пот пу но сти на-шим по тре ба ма. По што је гру па срп-ских струч ња ка оце ни ла да ни је обез-бе ђе на си гур на пло вид ба то ком зим-ског пе ри о да, ка да се Ду нав евен ту-ал но за мр зне, оста је да се у на ред ном пе ри о ду уса гла се струч на ми шље ња и иза бе ре нај по год ни је ре ше ње.

Гра до на чел ник Дра ган Ђи лас је из-ја вио да би до кра ја 2009.го ди не град тре ба ло да из ра ди ре гу ла ци о ни план, као и да би тре ба ло да бу де пот пи сан уго вор ко ји ће ра ти фи ко ва ти ре пу-блич ки, а за тим и град ски пар ла мент.

- Ра до ви би тре ба ло да поч ну из ме-ђу ок то бра и но вем бра иду ће го ди не. Пре ма про це на ма ки не ских струч ња-ка, из град ња мо ста и при ступ них са о-бра ћа ни ца тра ја ла би нај ма ње че ти ри го ди не - ре као је Ђи лас и до дао да би из град ња мо ста омо гу ћи ла раз вој гра-да на дру гој оба ли Ду на ва.

Уго вор би де фи ни сао и ко ли чи ну до ма ћих ма те ри ја ла, као и срп ски над-зор. Под усло вом да Ки не зи да ју по во-љан кре дит, њи хов из во ђач био би но-си лац по сла, али уго вор би пред ви део и ан га жо ва ње до ма ћих про из во ђа ча.

Кре дит од 200 ми ли о на евраПре ма ре чи ма ми ни стра еко но-

ми је и ре ги о нал ног раз во ја - Мла ђа-на Дин ки ћа, за из град њу мо ста Зе-мун-Бор ча, тре ба ло би да бу де одо-брен кре дит од око 200 ми ли о на евра. - Ки на ће на ин тер ном тен де ру иза-бра ти нај по вољ ни је по ну де сво јих ком па ни ја ко је ће би ти глав ни из во-ђа чи ра до ва - на вео је Дин кић.

Усло ви кре ди та ко ји би да ла Екс-им ба на ка Ки не би ће по зна ти тек ка да срп ска стра на пот пи ше спо ра зум.

Мостоградња

Кинески мостдо 2014. годинеРа до ви на из град њи мо-ста Бор ча – Зе мун по чи-њу у ок то бру сле де ће го ди не

Мост пре ко Ду на ва би ће ду га чак

1.500 ме та ра, а при ступ ни це 21

ки ло ме тар



Ако би Ки не зи да ли кре дит, сли чан оном ко ји су не дав но одо бри ли Ма ле-зи ји, Ср би ја би по зај ми цу вра ћа ла 20 го ди на, а грејс пе ри од би био три го-ди не уз го ди шњу кам ту од два од сто.- Ка да се за вр ши Сту ди ја из во дљи во-сти, уз по др шку ки не ског Ми ни стар-ства тр го ви не, би ће иза бра на нај бо ља по ну да од го ва ра ју ће ки не ске ком па-ни је - ре као је Дин кић.

Гра до на чел ник Бе о гра да Дра ган Ђи лас из ја вио је да би кре дит тре ба ло за јед нич ки да вра ћа ју Бе о град и Ре пу-бли ка, по 50 од сто, с тим што би Град свој део вра ћао др жа ви ма њим тран-сфе ри ма из бу џе та. Пре ма гру бим про це на ма, по зај ми ца би сва ке го ди-не из но си ла из ме ђу 13 и 14 ми ли о на евра. Бе о град би, за то мо рао да обез-бе ди 6,5 до се дам ми ли о на евра.

Мост ће се на ла зи ти у про ду жет-ку са да шње са о бра ћај ни це Т6 и то од

не ка да шњег Бу ле ва ра Ле њи на где се скре ће пре ма ауто пу ту за Но ви Сад, пре ко Ду на ва. Јед но ре ше ње је да се про ду жи са о бра ћај ни ца до за тва ра-ња ком плет ног пр сте на око Бе о гра-

да, са за вр шет ком оби ла зни це код Пан че ва. Дру го, кра ће ре ше ње је да се мост по ве же са по сто је ћим пу тем Бе о град-Пан че во.

Мост Земун-Борча

Кре дит ће за јед нич ки вра ћа ти

Бе о град и Ре пу бли ка Нај ду жи мост на све ту

Ки на има нај ду жи пре ко мор ски мост на све ту, ко ји су ки не ске ком па ни је у пот пу но сти из гра ди ле до ма ћом тех но ло ги јом. Мост са шест друм ских тра ка по ве зу је еко ном ску и тр го вин ску зо ну Шан га ја са луч ким гра дом Нинг бо ом, ду га чак је 36 ки ло ме та ра, а из гра ђен је у ро ку од 5 го ди на. Пу-то ва ње из ме ђу ове две кључ не лу ке, у дел ти ре ке Јанг це, скра ће но је са че три на два и по са та.


„IZO LA CI JA Hol ding a.d.“ је спе ци ја ли зо ва но пред у зе ће за изо ла тер ске и за вр шне за нат ске ра до ве у гра ђе ви нар ству. Осно ва на је пре 50 го ди на, по се ду је ви ше де це ниј ско из во-ђач ко ис ку ство на објек ти ма у зе мљи и ино стран ству.

По слов не је ди ни це на ла зе се у Бе о гра ду, Но вом Са ду, Ни шу и Чач ку.

Пред у зе ће рас по ла же са струч ним ти мо ви ма ко је пред-во де ин же ње ри гра ђе вин ске стру ке, ар хи тек те, тех но ло зи, еко но ми сти и ве ли ки број ВКВ и КВ рад ни ка спе ци ја ли зо-ва них за ову вр сту ра до ва што чи ни уку пан број од око 100 стал но за по сле них рад ни ка.Основ на де лат ност пред у зе ћа су хи дро и тер мо и зо ла ци о-

ни ра до ви у гра ђе ви нар ству, чи не их сле де ћи по сло ви:

- Би ту мен ске (цр не) хи дро и зо ла ци је но вих обје ка та и са-на ци ја по сто је ћих обје ка та са изо ла ци о ним тра ка ма - Кру те хи дро и зо ла ци је ( пе не тра ти ) про тив вла ге и во де

под при ти ском- Мем бран ске хи дро и зо ла ци је на ба зи PVC, ECB, FPO,

EPDM, TPO , PIB.- Тер мич ка изо ла ци ја кро во ва, по до ва, зи до ва и пла фо на- Ин ду стриј ски по до ви ( фер бе то ни, по до ви од епок сид-

них и по ли у ре тан ских ма са ), ки се ло от пор ни по до ви и зи-до ви, ан ти ста тик по до ви, ду пли по до ви...- Об ла га ње тех нич ким фо ли ја ма( та ло жна је зе ра, риб ња-

ци, ла гу на фар ме, аку му ла ци ја от пад них во да, де по ни ја...)- Ан ти ко ро зив на и про тив по жар на за шти та

Хи дро и зо ла ци је по до ва, зи до ва, те ме ља, кро во ва, мо сто-ва из во де се пре ма ви ше де це ниј ским ис ку стви ма при ме ном ви ше слој них би ту мен ских изо ла ци ја на ба зи пре ма за, на но-са и ме ђу сло је ва од обич них,пла сто мер них или ела сто мер-них изо ла ци о них тра ка.

СА НА ЦИ ЈЕ РАВ НИХ И КО СИХ КРО ВО ВА

Са на ци о ни ра до ви се свр ста ва ју у ре дов на гра ђе вин ска одр жа ва ња ко ја се мо ра ју оба вља ти сва ких 8 до 10 го ди на јер се у про тив ном су о ча ва мо са на глим про па да њем кон струк-тив них еле ме на та кро ва и зи до ва згра да што ства ра до дат не про бле ме ста на ри ма и ко ри сни ци ма про сто ра. Код рав них и ко сих кро во ва на кон де се так го ди на хи дро и зо ла ци о ни сло је ви гу бе сво ју ела стич ност услед деј ства мра за, сун че-

вог зра че ња, ве тра,ки се лих и оста лих штет них пра ши на. Ме тод са на ци је се за сни ва на об на вља њу сло је ва и из ра ди но ве хи дро и зо ла ци је у том сми слу да се тре ти ра ком плет на по вр ши на кро ва. Уко ли ко се ра де де ли мич не са на ци је рет-ко се по сти жу до бри ре зул та ти јер се ни кад не мо гу пре ци-зно утвр ди ти то ко ви во де у кров ним еле мен ти ма.Уко ли ко су про цу ри ва ња обим ни ја во да ула зи у све еле мен те рав них кро во ва а то су: кон струк тив не пло че,тер мо и зо ла ци о ни сло-је ви, це мент не ко шу љи це и сло је ви за на гиб чи ме се знат но на ру ша ва ста тич ка ста бил ност згра де. У овим слу ча је ви ма сви сло је ви се мо ра ју за ме ни ти или до бро про су ши ти јер у про тив ном во да оста је „за ро бље на“ у кон струк ци ји што узро ку је да ља про цу ри ва ња.Код ма њих про цу ри ва ња ко ри-сни су от па ри ва чи ко ји се угра ђу ју у по сто је ћу кон струк ци ју ра ди по сте пе ног и ду го трај ног ису ши ва ња. На ше пред у зе ће при ме њу је нај са вре ме ни је ма те ри ја ле: ела сто мер не и пла-сто мер не би ту мен ске тра ке, син те тич ке мем бра не, акрил не емул зи је, по ли мер не це мент не мал те ре и изо ла ци о не па сте.

ЗЕЛЕНИ КРОВОВИ

Зе ле ни кро во ви су по се бан об лик об ра де те ра са, ко ри-сти се све ви ше у град ским је згри ма у ци љу ху ма ни за ци је и обо га ће ња жи вот не сре ди не, сма ње ња за га ђе но сти ва зду ха и бу ке и по бољ ша ња ми кро кли мат ских усло ва. „Изо ла ци ја“ из во ди ова кве кро во ве уз при ме ну свет ских ис ку ста ва. По-себ на па жња се обра ћа на дре на жу сло је ва, угра ђу ју се хи-дро и зо ла ци о не тра ке от пор не на ве ће при ти ске и ко рен ски си стем би ља ка,вр ши се по се бан из бор би ља ка и ху му сног сло ја. Мо гу ћа је из ра да ма њих фон та на и во до то ко ва.

Представљамо Изолација Холдинг А.Д.

С АНАЦИЈЕ РАВНИХ И

КОСИХ КРОВОВА

Ми шка Јо ва но ви ћа бр. 9, 11107 Бе о град

тел.: +381 11 244 78 79, +381 11 244 07 58

факс. +381 11 244 15 93, моб.: +381 60 826 5075

[email protected] www.izolacija.rs

Зна чај ни је ре фе рен це пред у зе ћа:

Са ва Цен тар – Но ви Бе о град; ПЦ Ушће – Но ви Бе о град; Спенс – Но ви Сад; По слов на згра да Б92 – Но ви Бе о град; По-слов на згра да „Del ta Hol ding“ – Но ви Бе о град; На род на Бан ка Ср би је – Бе о град; НИС Ра фи не ри је – Но ви Сад и Пан че во; ХЕ Ђер дап – Кла до во; ТЕ Ни ко ла Те сла -Обре но вац; Же ле знич ка ста ни ца Про коп – Бе о град; Мост сло бо де – Но ви Сад; Оби ла-зни ца (Остру жни ца – Ор ло ва ча) – Бе о град


Ин ди ви ду ал но или по ро дич но ста но ва ње у град ским пла-

но ви ма за сту пље но је на те ри то ри ји ско ро свих оп шти на, као и ве ћи ни зо на од цен трал них па до пе ри фер-них де ло ва гра да. Ипак, ку ћа у гра ду све је ма ње, јер се оне тро шне углав-ном ру ше, а на њи хо вом ме сту зи да-ју се ви ше спрат ни це, пи ше Блиц.

Сла бо ин те ре со ва ње- Вла сни ку ста ре ку ће у цен тру

гра да ви ше се ис пла ти да је сру ши и да не ком ин ве сти то ру ка ко би на ње ном ме сту по ди гао згра ду од осам спра то ва. Та ква је прак са већ не ко-ли ко го ди на у Бе о гра ду. У том слу ча-ју, та кве пла це ве њи хо ви вла сни ци мо гу да про да ју за мно го ве ће па ре.

Чак и у на се љу Не и мар ска па ди на, ко је оди ше лук су зом и по ро дич ним ку ћа ма, зи да ју згра де од по не ко ли-ко спра то ва - ка же Ми ро слав Цвет-ко вић, ди рек тор аген ци је за не крет-ни не „Цвет ко вић - Ро шков“.

Иако би Бе о гра ђа ни ви ше во ле-ли да жи ве у ку ћа ма не го ста но ви-ма, ре ал ност је пот пу но дру га чи ја. У

Аген ци ја ма за не крет ни не ка жу да је ин те ре со ва ње за ку по ви ну пла це ва ма ло, јер при град ска на се ља у ко јим их још има ни су по кри ве на пла но-ви ма, ни ти има ју по треб ну ин фра-струк ту ру.

- Ово је пра ви тре ну так за зи да ње ку ћа, јер су гра ђе вин ски ма те ри ја ли мно го јеф ти ни ји не го пре ко ју го ди-

ну. Ипак, пла но ви де таљ не ре гу ла-ци је још ни су го то ви за мно га при-град ска на се ља, па љу ди не же ле да та мо ку пу ју пла це ве или се у крајњ јем слу ча ју од лу чу ју на ди вљу град-њу - ка же Не дељ ко Ма ли но вић, ди-рек тор аген ци је за не крет ни не „Ле-гат“.

За Ар 2.000 евраПо Ге не рал ном ур ба ни стич ком

пла ну, по ро дич не ку ће мо гу да се гра де на руб ним под руч ји ма оп-шти на Па ли лу ла и Зве зда ре, као и на Сав ском вен цу на Де ди њу,

Урбанизам

Градња кућасамо по ободима града

У Бе о гра ду не ма до вољ но пла це ва за из град њу по ро дич них ку ћа, а и они ко ји су на про да ју на ла зе се углав ном у при град ским на се љи ма. Ин те ре-со ва ње Бе о гра ђа на за њих је сла бо, јер нај че шће ни су по кри ве на ур ба ни-стич ким пла но ви ма, а ве ли ки део њих ни је опре мљен ин фра струк ту ром

Ме ста за по ро дич не ку ће још има на те ри то ри ји Ра ко ви це и Чу ка ри це,

од но сно у Остру жни ци, на Сав ској и је зер ској те ра си и Срем чи ци. Иста

град ња пред ви ђе на је и у зе мун ским на се љи ма Ал ти на, Пла ви хо ри-

зонт, Ка мен дин, Гр мо вац и Бу си је, а још ма ло пла це ва има и у ста ром

је згру Зе му на.

ИзворБлиц


Београд

Се ња ку и Топ чи дер ском бр ду. Ин ди ви ду ал но ста но ва ње пред ви ђе но је и на те ри то ри ји Во ждов ца, у бли зи ни Бу-ле ва ра осло бо ђе ња, као и у на се љи ма Ја јин ци и Ри пањ. Ме ста за по ро дич не ку ће још има на те ри то ри ји Ра ко-ви це и Чу ка ри це, од но сно у Остру жни ци, на Сав ској и је зер ској те ра си и Срем чи ци. Иста град ња пред ви ђе на је и у зе мун ским на се љи ма Ал ти на, Пла ви хо ри зонт, Ка-мен дин, Гр мо вац и Бу си је, а још ма ло пла це ва има и у ста ром је згру Зе му на.

- Це не пла це ва су раз ли чи те и за ви се од бли зи не ва-жних обје ка та, ауто пу та, оби ла зни це, опре мље но сти ин фра струк то ром и дру го. На це ну знат но ути че и да ли је тај део гра да по кри вен ре гу ла ци о ним пла но ви ма - ка-же Ма ли но вић.

Нај ску пље зе мљи ште је на под руч ју Сав ског вен ца, где се ар кре ће од 60.000 до 120.000 евра. Ску по је и у бли зи ни Бу ле ва ра осло бо ђе ња, где се ар мо же на ћи за око 95.000 евра. Нај јеф ти ни је је у Кр ња чи и ту је дан ар ко шта из ме ђу 2.000 и 4.000 евра. То ли ко је и у Ум ци и Остру жни ци.

За кон ске про це ду реНа ини ци ја ти ву гра ђа на, Ур ба ни стич ки за вод по чео

је да ра ди на пла но ви ма де таљ не ре гу ла ци је за ин ди ви-ду ал но ста но ва ње у при град ским на се љи ма. Ка ко ка жу у овој ин сти ту ци ји, овај про цес је ре ла тив но дуг и по ва-же ћим за кон ским про це си ма тра је нај ма ње две го ди не. Пр во мо ра ју да се ура де ге о дет ске, ка та стар ске и ге о ло-шке под ло ге, а за тим се при сту па из ра ди пла на уз уче-шће свих ре ле вант них ин сти ту ци ја. То што је ура ђе но по том иде на раз ма тра ња на Ко ми си ју за пла но ве, јав ни увид и тек он да на усва ја ње. У Ур ба ни стич ком за во ду оче ку ју да ће сту па њем на сна гу но вог за ко на ова про це-ду ра би ти кра ћа.


Це не пла це ва:На се ље це на по ару-Кр ња ча (Па ли лу ла) од 2.000 до 4.000-Ви шњич ко по ље (Па ли лу ла) око 5.000-Ма ли Мо кри Луг (Зве зда ра) из над 10.000-Ве ли ки Мо кри Луг (Зве зда ра) око 4.500-Па ди на (Зве зда ра) од 7.000 до 10.000-Ле ки но бр до (Во ждо вац) око 30.000-Око Бу ле ва ра осло бо ђе ња (Во ждо вац) 95.000-Ја јин ци (Во ждо вац) око 10.000-Де ди ње (Сав ски ве нац) од 60.000 до 120.00-Се њак (Сав ски ве нац) од 60.000 до 120.000

-Топ чи дер ско бр до (Сав ски ве нац) од 60.000 до 120.000-Сав ска и је зер ска те ра са (Чу ка ри ца) око 5.000-Остру жни ца (Чу ка ри ца) око 3.000-Ум ка (Чу ка ри ца) око 2.000-Срем чи ца (Чу ка ри ца) од 3.000 до 5.000-Ал ти на (Зе мун) од 10.000 до 15.000-Пла ви хо ри зонт (Зе мун) од 4.000 до 5.000-Бу си је (Зе мун) око 2.000-Ста ро је згро Зе му на око 25.000-Гр мо вац од 2.000 до 3.000Це не су у еври ма

Урбанизам


По што при ја ве због ба ха то сти гра ђе ви на ца сти жу јед на дру-

гу, на во де град ски ин спек то ри, од лу-чи ли су да ан га жу ју све рас по ло жи ве слу жбе ни ке, спро ве ду по ја ча ну кон-тро лу на свих 550 ме ста у Но вом Са ду где се тре нут но гра ди и ка зна ма при-во ле све ко ји се не при др жа ва ју про-пи са да гра ди ли шта до ве ду у ред.

По ре чи ма г. Жељ ка Ра ду ло вића, на чел ни ка Град ске упра ве за ин спек-циј ске по сло ве, чак 90 од сто гра ди те-ља већ да нас би мо гло би ти ка жње но због то га што не ма аде кват ну огра ду или за стор, а да не иде мо да ље од то-га.

Он на во ди и да ће у ак ци ји би ти ан га жо ва ни гра ђе вин ски, ко му нал ни, са о бра ћај ни и еко ло шки ин спек то-ри, да ће сва ко спро во ди ти кон тро ле из свог до ме на, и то без об зи ра на то да ли гра ди ли шта при па да ју при ват-ним ин ве сти то ри ма или су за њих над ле жни град и др жав не уста но ве. Ин спек то ри оче ку ју да ће по ја ча ним при су ством и ка зна ма ус пе ти да на-ве ду, ако не све, а оно бар ве ћи ну ба-ха тих ин ве сти то ра и из во ђа ча ра до ва да поч ну да се при др жа ва ју основ них про пи са као што је огра ђи ва ње гра ди-ли шта и пре ки ну прак су да се ма те ри-јал ста вља ван рад не зо не, оме та ју ћи про ла зни ке и са о бра ћај.

Ка ко на во де у ин спек то ра ту, кон-

тро ле до зво ла и ра до ва су и до са да би ле ре дов не, али је у по след ње вре ме по че ло да им сти же све ви ше при ја ва су гра ђа на, што је упа ли ло лам пи цу за по кре та ње оп се жне ак ци је. При ја ве се, до да ју ин спек то ри, не од но се са мо на при ват не пред у зи ма че, не го и на град ска пред у зе ћа, од но сно њи хо ве по ди зво ђа че. Го то во су сва ко днев не

при мед бе ста на ра у око ли ни бу ду ћих бу ле ва ра, Сом бор ског и Су бо тич ког, са зах те ви ма да не ко ре а гу је због то га што ка ми о ни тут ње ка овим гра ди ли-шти ма ра си па ју ћи те рет по ули ца ма, ко ји по том ни ко не чи сти, као и да се по ста ве озна ке и огра де на ме сти ма на ко ји ма их не ма.

Г. Ра ду ло вић оце њу је да ће нај ви ше по сла има ти ко му нал на и са о бра ћај на ин спек ци ја, ко је ће кон тро ли са ти и да ли се гра ђе вин ски ма те ри јал де по ну-је уну тар гра ди ли шта или на окол ним јав ним по вр ши на ма, што је ина че и нај че шћи пре кр шај. По ред то га, по-себ но ће се про ве ра ва ти на чин тран-спор та ма те ри ја ла, а пи са ће се ка зне и за гра ђе вин це ако не чи сте око гра ди-ли шта.

Урбанизам

Појачане кoнтролена градилиштимаНе мар на гра ди ли шти ма са ко јим се сва ко днев но су сре ћу гра ђа ни Но вог Са да, као што су: нео гра ђе на гра ди ли шта, кли ма ве ске ле, шут на зе ле ни лу, нео бе збе ђе ни ис ко пи на тро то а ри ма, гра ђе вин ски ма те ри јал из ру чен на пар ки ра ли ште или пра ши на у ста но ви ма нај че шћи су раз ло зи због ко јих се Но во са ђа ни све че шће обра ћа ју град ској ин спек ци ји

За би ло ко ји пре кр шај Од лу ке о

уре ђе њу гра да пред у зе ћа се ка-

жња ва ју са 5.000 до 500.000 ди-

на ра, при ват ни пред у зет ни ци од

2.500 до 250.000 ди на ра, а од го-

вор на и фи зич ка ли ца од 250 до

2.500 ди на ра. Ви си на ка зне за ви-

си од од лу ке су ди је за пре кр ша је.



Нови Сад

За би ло ко ји пре кр шај Од лу ке о уре ђе њу гра да пред-у зе ћа се ка жња ва ју са 5.000 до 500.000 ди на ра, при ват ни пред у зет ни ци од 2.500 до 250.000 ди на ра, а од го вор на и фи зич ка ли ца од 250 до 2.500 ди на ра. Ви си на ка зне за ви си од од лу ке су ди је за пре кр ша је.

У ин спек то ра ту ни су же ле ли да из два ја ју гра ди ли шта на ко ји ма је по себ но уоч љи во не по што ва ње про пи са, на-во де ћи да ће јав ност са тим упо зна ти по окон ча њу ак ци је. До вољ но је оти ћи, ка жу они, у де ло ве Де те ли на ре, Под ба ре или Гр ба ви це, где се че сто не мо же ни про ћи ули ца ма од

шу та, гра ђе вин ског ма те ри ја ла или ма ши на пар ки ра них ван гра ди ли шта. На спи ску ин спек то ра су и ули це Јан ка Чме ли ка, Ко сте Ра ци на, Ве се ли на Ма сле ше и, у цен тру, Вој во де Бо јо ви ћа.

Но во са ђа ни су се жа ли ли ових да на и на ра до ве на Бу ле-ва ру осло бо ђе ња где се ре кон стру и ше вре ло вод за по тре бе „То пла не“, на во де ћи да из во ђач ра до ва ни је до бро по ста-вио огра ду. При мер ефи ка сне ре ак ци је је про шло го ди шња ре кон струк ци ја Ха џи Ру ви мо ве, ка да је на кон број них при ме да ба ста на ра да у ули ци ни су по ста вље ни мо сти ћи и огра де. Та да је из За во да за из град њу гра да хит но на ло же-но да се ули ца и про ла зи про пи сно обез бе де.

Огра де и за сто ри јеф ти ни ји од пла ћа ња због пре кр ша јаИн ве сти то ри и из во ђа чи ра до ва су, пре ма ре пу блич ким

и град ским про пи си ма, ду жни да по ста ве ста бил ну огра ду од чвр стог, не про вид ног ма те ри ја ла, а ске ле по кри ју за тег-ну тим за сто ри ма.

Ово га се ја ко ма ли број њих при др жа ва и по ред то га што на ши ин спек то ри и у ре дов ним кон тро ла ма то од њих тра же и пи шу им ка зне. На да мо се да ће мо по ја ча ним кон-тро ла ма на те ра ти гра ђе вин це да огра де гра ди ли шта, јер је то и њи ма у ин те ре су. Ма ње ко шта ста вља ње про пи сне огра де, не го ка зна – за кљу чу је г. Жељ ко Ра ду ло вић.


Урбанизам

Градови дајуземљишта за становеПред став ни ци ло кал них са мо у пра ва ка жу да је ини ци ја ти ва ми ни стра за ин фра струк-ту ру Ми лу ти на Мр ко њи ћа о град њи не про фит них ста но ва у на че лу до бра

Иако још ни су до би ли ни ка кве зва нич не по ну де о усло ви ма из-

град ње, на ве де ни гра до ви су спрем ни да уло же зе мљи ште а да за уз врат до би ју ста но ве. У Ужи цу већ уве ли ко спре ма ју и ло ка ци је. Нај и зве сни ја, пре ма ре чи-ма гра до на чел ни ка Јо ва на Мар ко ви ћа, је сте на ме сту ка сар не у Кр ча го ву, ко ја се про сти ре на 26 хек та ра.

„Има мо још не ко ли ко вој них обје ка-та, чи ји пла це ви би мо гли да бу ду по ну-ђе ни за ста но град њу. До сеп тем бра ће-мо за вр ши ти по пис др жав не имо ви не“ ка же Мар ко вић и до да је да сма тра да је иде ја о из град њи не про фит них ста но-ва ре ал на јер би гра ђа ни до шли до кро-ва над гла вом под знат но по вољ ни јим усло ви ма од тр жи шних и при том би би ла упо сле на гра ђе вин ска опе ра ти ва Ср би је.

По ну да је при ма мљи ва и Кра гу јев-цу. Али су ви ше је ра но о то ме го во-ри ти, на по ми ње Вла дан Ми хај ло вић, ди рек тор Град ске стам бе не аген ци је у том гра ду, јер ни је би ло ни јед ног зва-нич ног са стан ка са пред став ни ци ма ми ни стар ста ва про стор ног пла ни ра ња и ин фра струк ту ре, за ду же них за план ма сов не не про фит не ста но град ње.

Овај град би мо гао да по ну ди пла-це ве на ло ка ци ја ма Аеро дром, Су шич-

ки по ток и Ме ти но бр до, али основ ни услов да се уђе у ту при чу је сте да се пре ци зи ра ју усло ви град ње и да се од-ре ди це на ква дра та.

Сре тен Јо вић, за ме ник пред сед ни ка Скуп шти не Кра ље во, ка же да ће овај град нај пре са гра ди ти 600 ста но ва за-по че тих пре де вет го ди на на Ра тар ском има њу, ко је је та да шња Ди рек ци ја за об но ву зе мље по ди за ла ши ром Ср би је.

„Ове го ди не смо из дво ји ли два ми-ли о на ди на ра за на ста вак ра до ва. Пре-ма на шој про це ни це на ква драт ног ме тра не би тре ба ло да бу де ви ша од 400 евра. Оче ку је мо са ста нак са ми-ни стром и спрем ни смо да по ну ди мо и дру ге ин фра струк тур но опре мље не ло ка ци је. Јер, Кра ље во је спе ци фич но бу ду ћи да у ње му жи ви 20.000 до 30.000 из бе гли ца и има мо мно го не ре ше них стам бе них пи та ња“, ка же Јо вић.

Це на ква дра та до 500 евраМи ни стар за ин фра струк ту ру Ср би-

је Ми лу тин Мр ко њић ка же да је ре ал-на це на ста но ва из ме ђу 300 и 500 евра по ква драт ном ме тру, у за ви сно сти од ло ка ци је. “Ве ру јем да ће сви гра до ви, по себ но ко ји има ју про блем са ста но-град њом, при хва ти ти наш пред лог, јер Ср би ји да нас тре ба 150 хи ља да ста но-ва”, ка зао је ми ни стар.

“Не ће мо по ре ме ти ти тр зи ште ста-но ва, али ће мо ство ри ти усло ве да ве-ћи на гра ђа на, на ро чи то мла ди, ку пе стан”, ис та као је Мр ко њић и ре као да је фор ми ра на рад на гру па ко ја ра ди на про јек ту из град ње јеф ти них ста но ва и да оче ку је да ће у ро ку од две не де ље он би ти пред ста вљен јав но сти.

“Др жа ва је за вре ме вла сти Сло бо-да на Ми ло ше ви ћа на шим гра ђа ни ма по де ли ла 500 хи ља да ста но ва, ме ђу ко-ји ма и ме ни, по це ни знат но ни жој од тр жи шне”, ре као је ми ни стар и ис та као да др жа ва и да нас мо ра да ство ри усло-ве да мла ди до ђу до ста на по по вољ ним це на ма.

ИзворНовости


Бе то ни на ме ње ни ре кон струк ци ји трам вај ских ши-на у По же шкој ули ци у свом са ста ву са др же по ли-

про пи лен ска влак на FI BRIN 23 xt, но ви тип вла ка на раз-ви јен у про из вод њи ре но ми ра не ком па ни је “Krampeharex FI BRIN”.

FI BRIN 23 xt је по ли про пи лен са спе ци јал ним омо та-чем ко ји по бољ ша ва об ра ди вост и га ран ту је рав но мер-ни је ме ша ње. При су ство вла ка на у окви ру це мент ног ка ме на сма њу је ап сорб ци ју во де, а са мим тим по ве ћа ва от пор ност на мраз и от пор ност на пе не тра ци ју со ли за од мр за ва ње.

Са дру ге стра не влак на спре ча ва ју се гре га ци ју и из два-ја ње во де на по вр ши ни (ble e ding).

Пред но сти ко ри шће ња вла ка на су и по бољ ша ње чвр-сто ће на удар це и ха ба ње, по ве ћа на ва тро стал ност, из у-зет на ре дук ци ја пу ко ти на услед сте за ња.

Ла ка су за уград њу и не ви дљи ва на по вр ши ни.

Вести

FIBRIN у реконструкцији

Пожешке


По што по пр ви пут на кон три де це ни је ра сте број ста нов ни-

ка Кра гу јев ца и бе ле жи се еко но мом-ски раст, по но во је одо бре на „ви со ка град ња“ са згра да ма ко је ће има ти и ви ше од 14 спра то ва, а пла ни ра ни су про сто ри за но ве ве ли ке стам бе не зо-не ко је ће има ти на хи ља де ста но ва.

Згра де са ви ше од 14 спра то ва у цен тру гра да, ве ли ке стам бе не зо-не код Прав ног фа кул те та и из ме ђу Спо мен пар ка и Хи по дро ма, Ин ду-стриј ска зо на у Кор ман ском по љу, са-мо су не ке од из ме на у из гле ду гра да пред ви ђе не овим пла ном.

Г. Не бој ша Ва си ље ви ћ - чла н град-ског ве ћа за ин ве сти ци је:

„Но ви ур ба ни стич ки план пред-ви ђа пре све га ло ги ку еко ном ског и тр жи шног по сло ва ња“.Ста ри ур ба-ни стич ки план је ко чио ин ве сти ци је пре све га због за ста ре лих пред ви ђа-ња, ко ји не ма ју до ди ра са ре ал но шћу. Та ко је, на при мер, у до са да шњем пла ну сва ка ме сна за јед ни ца уцр та-ла пар це лу за но ву шко лу. Због то га

да нас ва жно зе мљи ште за у зи ма 14 основ них и че ти ри сред ње шко ле, ко је ни ка да не ће би ти из гра ђе не. Зе-мљи ште је ре зер ви са но и за че ти ри Оп ште бол ни це, а град не ма за са да ни јед ну, иако има Кли нич ки цен тар. И Уни вер зи тет је за се бе ре зер ви сао у ста ром пла ну 50 хек та ра зе мљи-шта. За то је и нео п ход но да се план про ме ни, и да се сло бод но зе мљи ште упо тре би на нај бо љи на чин. Но ва по слов но - стам бе на зо на, ко ја тре-ба да се гра ди у Кра гу јев цу, за у зе ће про стор из ме ђу Прав ног фа кул те та

и Ин сти ту та за стр на жи та. На по вр-ши ни од 56 хек та ра на ћи ће се бло ко-ви згра да са ста но ви ма и про сто ром на ме ње ним пра те ћим са др жа ји ма, пре све га ве за ним за услу ге - про-дав ни це, сер ви се, јав не слу жбе. Око 2.000 ста но ва ће, по слич ном прин-ци пу, би ти из гра ђе но на зе мљи шту од 30 хек та ра из ме ђу Спо мен пар ка и Хи по дро ма.

Оно што је план гра да је да се на Ме ти ном бр ду, ко је има сло бод ну по вр ши ну од 46 хек та ра, гра ди пре све га спорт ски ком плекс са но вом мо дер ном ха лом ко ја ће од го ва ра ти ма ђу на род ним стан дар ди ма. Зе мљи-ште ће се ис ко ри сти ти и за град њу ста но ва, где ће се на ћи јед но од елит-них но вих на се ља. Ин ду стриј ска зо на на ме ње на пре све га „Фи ја ту“

Урбанизам

Из град ња ви ше спрат ни ца

у цен тру Кра гу јев ца

Но ви ге не рал ни ур ба ни-стич ки план, ко ји су при-пре ми ле град ске вла сти, пот пу но ће то ком на ред-них го ди на про ме ни ти из глед цен тра Шу ма ди је

Бит на но вост је и то што, пре ма

но вом пла ну, не ће би ти ви ше по-

ро дич не град ње на пар це ла ма

ма њим од осам ари.



Крагујевац

и ње го вим ко о пе ран ти ма, као и ита-ли јан ском „Иве ку“ ко ји на ме ра ва да ту из гра ди фа бри ку ауто бу са, као и бес ца рин ска зо на, на ла зи ће се у Кор-ман ском по љу, и за у зи ма ће по вр ши ну од 200 хек та ра. Она ће би ти оиви че на ауто-пу тем, ко ји је већ са гра ђен и ве-за је ка Ко ри до ру 10, и ста рим пу тем ко ји во ди ка Ба то чи ни. Бит на но вост је и то што, пре ма но вом пла ну, не ће би ти ви ше по ро дич не град ње на пар-це ла ма ма њим од осам ари. То зна чи да ће згра де би ти ве ће, да ће њи хо-

ви де ло ви ко ји се гра ни че са ули цом би ти ду ги нај ма ње 20 ме та ра, и да ће шан су да гра де ста но ве и по слов ни про стор у Кра гу јев цу има ти са мо ве-ли ки ин ве сти то ри. Ви со ка град ња ће би ти до зво ље на у ва жни јим ули ца ма у стро гом цен тру гра да, као што је ули ца Све то за ра Мар ко ви ћа, Гу ши-ће ва, Јан ка Ве се ли но ви ћа. Спо ред не ули це, ко је се од њих гра на ју, би ће ре-зер ви са не за ма ње објек те. У сва ком слу ча ју, град њом ће ру ко во ди ти пре све га еко ном ски ин те рес.

Гра де 1.300 ста но ваЦе не но во и згра ђе ног стам бе ног

про сто ра у цен тру Кра гу јев ца се кре-ћу од 1.200 евра па на ви ше за ква драт-ни ме тар. Тре нут но је у из град њи око 1.300 ста но ва, ко ји су, углав ном, про-да ти уна пред. Гра ђе вин ско зе мљи ште се у ужем град ском је згру про да је по астро ном ским це на ма, а ре корд је по-стиг нут пре три ме се ца ка да је град плац у „екс тра зо ни“ про дао по це ни од 130.000 евра по ару.


Ra zno li kost po nu de par ke ta u Drv noj in du stri ji No vo se lec pri vla či raz li či te pro fi le ku pa ca. Ob-

li ku ju ći dr vo stva ra ju se pro iz vo di ko ji ob je di nju ju pri rod nu le po tu i teh nič ku si gur nost, a ko ji od go-va ra ju in di vi du al nim že lja ma ku pa ca i na me ni pro-sto ra. DIN No vo se lec vi še od 50 go di na pro iz vo di dr ve ne po do ve ko ji su od u vek ne za o bi la zan deo u opre ma nju stam be nih i po slov nih obje ka ta.Ma siv ni par ket kla si čan je pro iz vod DIN-a. Iz ra đen je od jed nog ko ma da dr ve ta, a sla že se pe ro-utor me-to dom što zah te va pre ci znu i vi so ko kva li tet nu ob ra-du ma te ri ja la. Uz stan dard nu de blji nu od 21 mm, DIN nu di i ma siv ni par ket de blji ne 14 mm. Ova vr sta par ke ta pro iz vo di se u vi še od 50 raz li či tih di men zi-ja te ne ko li ko kva li ta tiv nih raz re da. Ma siv ni par ket DIN-a, bu du ći da je pro iz ve den struč no uz stro gu kon tro lu kva li te ta, po uz dan je pro iz vod ko ji du go-traj no za dr ža va svo ja svoj stva i upo treb nu vred nost.

La mel ili mo za ik par ket ce nov no je naj po volj ni ja (i za to vr lo po pu lar na) pod na oblo ga od pu nog dr ve ta. Po lja sa sta vlje na od la me li ca du ži ne 120 ili 160 mm le pe se na mre ži cu ko ja se po sta vlja na pod. Ovaj na-čin po sta vlja nja vr lo je jed no sta van, a pra vil nim odr-ža va njem ova kav pod mo že po tra ja ti ne ko li ko de se-ti na go di na bu du ći da su la me li ce de blji ne 8 mm pa se mo gu vi še pu ta bru si ti. Par ket ne da ske hit su u ure đe nju en te ri je ra. DIN No vo se lec pro iz vo di par ket ne da ske od hra sta do du ži ne 2.400 mm i ši ri ne do 180 mm u če ti ri kla se. Uobi ča je no je da se da ske sla žu kao tzv. brod ski pod, ali su za hva lju ju ći ob ra di pe ro-utor mo gu ći i dru gi ob li ci sla ga nja. Ma siv nost i čvr sto ća da sa ka znak su prе fi nje nog uku sa za to ne ču di što su ne iz o sta van deo ure đe nja mo der nih en te ri je ra, ali i oču va nih ili ob no vlje nih tra di ci o nal nih ku ća i vi la.Za vi še in for ma ci ja o par ke tu i o pro daj nim me sti ma slo bod no kon tak ti raj te se di šte fi r me.

DIN PARKETpar ket za sve že lje i po tre be

Фир ма „King span d.o.o.“ оба ве шта ва сво је кли јен те да се услед по ве ћа ња оби ма по сла, а са мим тим и

по тре бом за ве ћим про сто ром, пре се ли ла на но ву адре су у ули ци Пар ти зан ске Ави ја ци је бр.18/ст.3 на Бе жа ниј ској Ко си.

У окви ру но вог про сто ра би ће и про сто ри ја за пре-зен та ци ју па ће сви ко ји „King span” по се те на овој адре си би ти у мо гућ но сти да се прак тич но упо зна ју са про из во-ди ма ове фир ме.

King span d.o.o. Be o gradПар ти зан ске ави ја ци је 18/стан 1311070 Но ви Бе о град–Бе за ниј ска ко саТел.: 011/2129 837 Фаks: 011/2129 838Имејл: in fo@ king span.co.rswww.king span.co.rs


Вести

KINGSPAN на новој адреси


Енергетика

“Ђердап 1” јачи за 10%

Ре ви та ли за ци ја шест хи дро а гре га та на ше нај ве ће хи дро е лек тра не, уз по ве ћа ње мак-си мал не сна ге са 174 на 201 ме га ват, ко шта око 167,76 ми ли о на до ла ра

Об но ва на ше нај ве ће хи дро е лек тра не „Ђер дап 1”, ко ја стру јом снаб де ва око 20 од сто Ср би је по че-

ла је дру гог сеп тем бра. Ре ви та ли за ци ја је стар то ва ла са ра до ви ма на јед ном од хи дро а гре га та, а пред ви ђе но је да свих шест бу де об но вље но до 2015. го ди не. То под ра зу ме-ва да се ка па ци тет свих агре га та ХЕ „Ђер дап 1”, по ве ћа са 174 на 201 ме га ват, као и да се по ве ћа сна га че ти ри глав на тран сфор ма то ра, укљу чу ју ћи и по моћ не си сте ме.

Ка ко ка жу у ру ко вод ству „Ђер да па је дан“, нај ве ћи део ра до ва из во ди ће за по сле ни ко ји ра де на одр жа ва њу по-стро је ња, а оста ле, за чи је из во ђе ње не по сто ји ква ли фи-ко ва на рад на сна га у Ђер да пу, из во ђа чи иза бра ни на тен-де ри ма ко ји су у то ку.

Сва ке го ди не би ће ре ви та ли зо ван по је дан агре гат, чи-ме ће рад ни век хи дро е лек тра не, ко ја ра ди већ 37, го ди на

би ти про ду жен за још нај ма ње 30 го ди на. Про сеч на го ди-шња про из вод ња стру је у „Ђер да пу 1“ из но си 5,65 ми ли-јар ди ки ло ват-са ти, а сна га елек тра не је 1.140 ме га ва та.

Фи нан си ра ње од кли рин шког ду гаУго вор о ре ви та ли за ци ји хи дро е лек тра не „Ђер дап

1“ пот пи са ли су 19. мар та ове го ди не ге не рал ни ди рек тор Елек тро при вре де Ср би је - Дра го мир Мар ко вић, ди рек тор

Хи дро е лек тра не „Ђер дап“ Го ран Кне же вић и ди рек тор за пла сман ру ске ком па ни је „Си ло ви је ма ши ни“ Сер геј Аге-јен ков. Укуп на пред ра чун ска вред ност ре ви та ли за ци је по сто је ћих хи дро а гре га та ХЕ „Ђер дап” из но си 167,76 ми-ли о на до ла ра. Од то га, 139,8 ми ли о на до ла ра пред ста вља вред ност ра до ва ко је ће ура ди ти ру ска ком па ни ја ОАО „Си ло ви је ма ши ни”, док ће оста так нов ца, у из но су

Обнова хидроелектране

Про сеч на го ди шња про из вод ња стру је у Ђер да пу 1

из но си 5,65 ми ли јар ди ки ло ват-са ти



Енергетика

од 27,96 ми ли о на до ла ра са мо стал но ре а ли зо ва ти При-вред но дру штво ХЕ „Ђер дап”.

Сред ства за фи нан си ра ње ра до ва обез бе ди ће се та ко што ће 100.511.390 до ла ра би ти пла ће но на те рет кли-рин шког ду га, у скла ду са Ме ђу др жав ним спо ра зу мом Ср би је и Ру ске Фе де ра ци је од 27. апри ла 2007. го ди не. Пре о ста ли из нос од 67.248.610 до ла ра пла ти ће соп стве-ним сред стви ма При вред но дру штво ХЕ „Ђер дап”, као ин ве сти тор. Пи та ње усло ва, ро ка и на чи на вра ћа ња сред ста ва кли рин шког ду га Ру ске Фе де ра ци је из ко-јих се фи нан си ра на бав ка опре ме, у скла ду са до пу ном број 8., ре гу ли са ће се у скла ду са од лу ка ма над ле жних ор га на Ре пу бли ке Ср би је, за кљу чио је Управ ни од бор ЕПС-а.

Од ла га ње ре мон та ску по ко штаРе монт Хи дро е лек тра не „Ђер дап 1” од ла же се по-

след њих се дам го ди на, због че га је Ср би ја из гу би ла на де се ти не ми ли о на евра, јер је сма ње на про из вод ња елек трич не енер ги је. Осим ЕПС-а, на гу бит ку су и рад-ни ци до ма ћих ком па ни ја „Го ша”, „Тер мо е лек тро”, „Се-вер” и „Пр ва пе то лет ка”, ко је су тре ба ле да у об но ви нај ве ће до ма ће хи дро е лек тра не уче ству ју са че твр ти-ном по сла.

Ме ђу на род ни кон курс за ре монт Хи дро е лек тра не за-вр шен је 2001. го ди не, а уго вор са ру ском фир мом „Си-ло ви је ма ши ни” пот пи сан је две го ди не ка сни је. Та да су у ре пу блич кој вла ди на ја ви ли да ће ра до ви по че ти по-сле пот пи си ва ња спо ра зу ма о ре гу ли са њу кли рин шког ду га СССР-а пре ма СФРЈ, што се де си ло тек 2007. го ди-не. Упра во због то га што се са по слом ни је за по че ло ка-да је пред ви ђе но, про је кат је у ме ђу вре ме ну по ску пео. Ру ски парт нер ни је био спре ман да те по сло ве оба вља по уго во ре ним це на ма, али ни ЕПС и ХЕ „Ђер дап” ни су хте ли да пла те ви ше од оно га што је би ло про пи са но уго во ри ма и анек си ма. Фир ма „Си ло ви је ма ши ни”, као нај ве ћи парт нер, у ме ђу вре ме ну се при ва ти зо ва ла и не же ли да по слу је са гу бит ком. До го вор је нај зад по стиг-нут и ко нач но ће по че ти об но ва нај ве ћег енер гет ског по тен ци ја ла у Ср би ји.

Ре монт се од ла же већ се дам го ди на, због че га је Ср-

би ја из гу би ла ми ли о не

У но ву се зо ну „Be ka ment“ је ушао пот пу но спре ман са ка па ци те том про из вод ње. Свој асор ти ман је про-

ши рио са још 7 но вих про из во да ме ђу ко ји ма се на шао и про грам за хи дро и зо ла ци ју. „Bk-Hi dro stop 1“ и „Bk-Hi dro-stop 2“ као и „BK-fl eks“ у пот пун сти су од го вор на по тре-бе тр жи шта. Сво јим свој стви ма они се из два ја ју ква ли те-том,као и јед но став но шћу при ме не.

BK-Hi dro Stop 1 Јед но ком по нент ни, хи дро и зо ла ци о ни, флек си бил ни

пре маз за хо ри зон тал ну и вер ти кал ну за шти ту по вр ши на од вла ге. Ко ри сти се хи дро и зо ла ци ју по тен ци јал но вла-жних про сто ри ја ку хи ња, ку па ти ла, туш ка би на, ба зе на, као и хи дро и зо ла ци ју по друм ских по вр ши на, те ра са, ло ђа итд. Ни је за вр шни пре маз. Па ко ва ња су од 5 и 25 кг.

BK-Hi dro Stop 2 Дво ком по нент ни, хи дро и зо ла ци о ни по ли мер це мент-

ни пре маз за хо ри зон тал ну и вер ти кал ну за шти ту по вр-ши на од вла ге. Ко ри сти се хи дро и зо ла ци ју по тен ци јал но вла жних про сто ри ја ку хи ња, ку па ти ла, туш ка би на, ба зе-на, по друм ских по вр ши на, те ра са, ло ђа итд. Ни је за вр шни пре маз. Па ко ва ња су од 20 кг ком по нен та А и 5 л ком по-нен та Б.


Вести

БЕКАМЕНТнови производи


Ср би ја је од у век би ла ва жно рас кр шће пу те ва, кул ту-ра, као и по ли тич ко-вој них ин те ре са из ме ђу Ис то ка

и За па да, због че га је овај део Евро пе, од ан тич ких вре ме-на, па до са вре ме ног до ба био вр ло по ли тич ки не ста би лан. Ов де се жи ве ло, ра то ва ло и ча сно уми ра ло, а о то ме нај бо-ље све до че број не твр ђа ве ко је су на ро ди ма обез бе ђи ва ле од бра ну и си гур ност. У но ви је до ба твр ђа ве су из гу би ле ста ру, а до би ле по све но ву уло гу. Ова дра го це на све до чан-ства про шло сти по ста ла су део кул тур ног на сле ђа и у свет-ској екс пан зи ји кул тур ног ту ри зма – ве о ма по се ће не ту-ри стич ке атрак ци је. У Ср би ји је, ме ђу тим, са мо не ко ли ко ре кон стру и са но и спрем но за ту ри сте, док су оста ле за пу-ште не и за бо ра вље не. Не ке од њих пред ста вље ни су на ве-ли кој из ло жби фо то гра фи ја „Твр ђа ве и оста ци утвр ђе них гра до ва у Ср би ји“, по ста вље ној на Сав ском ше та ли шту на Ка ле мег да ну, кра јем ав гу ста. Из ло жба је део про јек та ЈП „Бе о град ска твр ђа ва“, чи ји је циљ да се та утвр ђе ња отрг-ну од за бо ра ва и пре зен ту ју јав но сти као део кул тур ног и исто риј ског на сле ђа.

Ми ни стар кул ту ре Не бој ша Бра дић из ја вио је на отва-ра њу ове из ло жбе да мо ра мо чу ва ти и про ши ри ти сли ку о кул тур ном на сле ђу као ве о ма ва жном сред ству за про мо-ви са ње Ср би је у све ту. Кул тур но на сле ђе не са мо да мо же и сме да ком би ну је кул ту ру и тр го ви ну, ми си ју и про фит, већ га усло ви са вре ме ног жи во та на то и оба ве зу ју.

- Оба ве зу ју га из два угла - вред но сти, ко ју ове тво ре ви-не ду ха по се ду ју по се би и нео п ход но сти да се она учи ни ви дљи вом, и угла оних ко ји у то ме ужи ва ју, да на у че не што и ти ме обо га те свој жи вот, од но сно по сма тра ча - ре као је ми ни стар.

По став ка се мо же ви де ти до 8. ок то бра, а фо то гра фи је сред њо ве ков них утвр ђе ња ши ром Ср би је за ову из ло жбу

ода бра ли су Оли ве ра Вуч ко вић и Пре драг Ђи дић из про-грам ског сек то ра „Бе о град ске твр ђа ве“.

- Же ле ли смо да скре не мо па жњу на ве ли ки кул тур но - исто риј ски зна чај ко ји ови оста ци има ју, као и на ве о ма ло ше ста ње у ко јем се твр ђа ве у Ср би ји на ла зе. На да мо се да ће на ша ини ци ја ти ва по кре ну ти нео п ход не кон зер-ва тор ско-ре ста у ра тор ске ра до ве, ка ко би твр ђа ве за у зе ле од го ва ра ју ће ме сто ко је им као кул тур ној за о став шти ни при па да – из ја вио је Пре драг Ђи дић.

Ре кон струк ци ја уз мно го нов ца и кон ти ну и ран рад Пре ма ре чи ма Да ни је ле Ви ћен ти је вић, са вет ни ка у

Ми ни стар ству еко но ми је и ре ги о нал ног раз во ја, твр ђа ве у овом тре нут ку пред ста вља ју огро ман по тен ци јал, али при лич но ру и ни ран и не до вољ но ис ко ри шћен.

Изложбе

Ру и ни ран и не до вољ но ис ко ри шћен по тен ци јалУ свет ској екс пан зи ји кул тур ног ту ри зма твр ђа ве су по ста ле ве о ма по пу-лар не ту ри стич ке атрак ци је. У Ср би ји је, ме ђу тим, са мо не ко ли ко утвр ђе-них гра до ва ре кон стру и са но и спрем но за ту ри сте, док су оста ли за пу ште-ни и за бо ра вље ни. Не ки од њих пред ста вље ни су на ве ли кој из ло жби фо-то гра фи ја „Твр ђа ве и оста ци утвр ђе них гра до ва у Ср би ји“, по ста вље ној на Ка ле мег да ну, ко ја је део про јек та ЈП „Бе о град ска твр ђа ва“

ПрипремилаНевена Танасковић


Тре ба их очи сти ти спо ља и из ну тра, ре кон стру и са ти их и ре а ни ми ра ти, а за тим кре ну ти у њи хо ву еко ном ску ва ло-ри за ци ју.

- За сва ку твр ђа ву, или би ло ко је при род но до бро нео п-ход на су три еле мен та: не ко ко ће о њи ма бри ну ти, не ко ко ће у њих ула га ти и не ко ко ће их уна пре ђи ва ти. Са би ло ког ста но ви шта - еко ном ског, со ци јал ног или дру штве ног, сва три еле мен та тре ба да бу ду рав но мер но за сту пље на и сва ка од над ле жних ин сти ту ци ја тре ба да ра ди свој по сао – сма-тра Да ни је ла Ви ћен ти је вић, до да ју ћи да За во ди за за шти-ту спо ме ни ка кул ту ре тре ба да бри ну о њи хо вој за шти ти и ре кон струк ци ји, што је пред ви ђе но за ко ни ма о јав ним до бри ма, а ту ри стич ка при вре да мо ра да во ди ра чу на о њи хо вој еко ном ској ва ло ри за ци ји ко ја би би ла у скла ду са за шти том, али ни ка ко не тре ба ли ми ти ра ти њи хов раз вој ти ме што ће мо их чу ва ти.

Ме ђу тим, за ре кон струк ци ју твр ђа ва по треб но је мно го нов ца и зах те ва ју кон ти ну и ран рад, сва ке го ди не по ма ло.

- О твр ђа ва ма се ду го ни је раз ми шља ло јер су за мно-ге пред ста вља ле са мо вој на утвр ђе ња са кул тур но-исто-риј ским зна ча јем, и ни шта ви ше од то га – ис та кла је Ве ра Па вло вић Лон чар ски, ди рек тор Ре пу блич ког за во да за за-шти ту спо ме ни ка кул ту ре. У ме ђу вре ме ну ме њао се кон-цепт за шти те, јер је кул тур ни ту ри зам по стао ве о ма по-пу ла ран. Не ка но ва кон зер ва тор ска прак са ка же да тре ба да се ре ак ти ви ра оно што не би до во ди ло у пи та ње зна чај твр ђа ве, а то су ма ли му зе ји, из ло жбе ни про сто ри, али и ре сто ра ни, про дав ни це су ве ни ра... Пре ма ре чи ма ди рек-тор ке Лон чар ски, љу ди до ла зе у твр ђа ве пре вас ход но да би ви де ли кул тур но на сле ђе и оно мо ра то и да оста не. За то ови до дат ни са др жа ји ко ји тре ба да ани ми ра ју по се ти о це не би сме ли да на ру ше аутен тич ност твр ђа ве.

- Же ле ћи ту ри стич ку атрак ци ју не ки ре ста у ра то ри пре-ђу гра ни цу и су ви ше пре о бли ку ју и мо дер ни зу ју твр ђа ву. До бар при мер за то је бу дим пе штан ска твр ђа ва. Од нос пре ма кул тур ном на сле ђу не мо ра би ти ри ги дан, али мо ра би ти ја сно за сно ван – за кљу чу је Ве ра Па вло вић Лон чар-ски, до да ју ћи да се зи до ви бе де ма не мо гу за кло ни ти и уз њих при сло ни ти не ки но ви објек ти, сем у де ло ви ма ко ји ни су од кул тур ног зна ча ја.

По ве зи ва ње утвр ђе них гра до ваЈед на од основ них ства ри ко ја оне мо гу ћа ва раз вој твр-

ђа ва по сле ре кон струк ци је је не по сто ја ње упра вљач ког мо де ла ко ји би омо гу ћио да се твр ђа ве де ли мич но са ме фи нан си ра ју. За са да су твр ђа ве под ин ге рен ци јом над ле-жних За во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре или оп шти-на, а је ди но је Скуп шти на гра да Бе о гра да на пра ви ла јав но пред у зе ће “Бе о град ска твр ђа ва” за упра вља ње истом. За то је нео п ход но ме ђу соб но по ве зи ва ње утвр ђе них гра до ва, ис по ма га ње и ту ри стич ко по ве зи ва ње јер ви ше не ма из-дво је них, већ са мо циљ них ту ра.

У скла ду са тим, ЈП “Бе о град ска твр ђа ва” по кре ну ло је то ком 2006. го ди не ини ци ја ти ву за осни ва ње Сек ци је твр ђа ва и остат ка утвр ђе них гра до ва на те ри то ри ји Ср би-је ра ди њи хо вог по ве зи ва ња, лак шег сна ла же ња у про це-су при ба вља ња по да та ка, про јек то ва ња и обез бе ђи ва ња ма те ри јал них сред ста ва из европ ских и др жав них

Тврђаве


фон до ва за ре а ли за ци ју тих про је ка та. Пр ви ко рак био је штам па ње еди ци ја у ко ји ма су твр ђа ве за јед нич ки и по-је ди нач но пред ста вље не, а јед на од ве о ма ва жних ак ци ја је и ова из ло жба то ком ко је ће би ти про мо ви са на пу бли-ка ци ја о твр ђа ва ма Ср би је, па но рам ски при ка зи и ви део

спот Бе о град ске твр ђа ве, као и сајт о твр ђа ва ма и оста ци-ма утвр ђе них гра до ва Ср би је (www.sek ci ja tvr dja va.org) ко ји би омо гу ћио да се јед но став но и на јед ном ме сту про на ђу ин фор ма ци је о овој сек ци ји, ка ко би твр ђа ве по ста ле део по ну де кул тур ног ту ри зма Ср би је. У пла ну је и пред ста-вља ње из ло жбе у гра до ви ма у ко ји ма се те твр ђа ве на ла зе, ка ко би, кроз ова кав про је кат, ле по ту твр ђа ва мо гли да ви-де ста нов ни ци це ле зе мље.

Срп ске твр ђа ве на Сав ском ше та ли шту

Пу бли ци је по ред Бе о град ске твр ђа ве, из ме ђу оста-лих, при ка за на и Пе тро ва ра дин ска твр ђа ва, по том Вр шач ки за мак, Сме де рев ска твр ђа ва, Го лу бац, Твр ђа-ва у Кла до ву (Фе ти слам). Ту су још и Ужич ка твр ђа ва, Ма глич, Утвр ђе ња ма на сти ра Ма на си ја и Ра ва ни ца, као и Со ко-Град, Кру ше вац, Твр ђа ва Рас, Ни шка и Но-во па зар ска твр ђа ва. Ва жно је на по ме ну ти да се ме ђу фо то гра фи ја ма ових утвр ђе ња на ла зе и Хи сар у Про-ку пљу, по том Мар ко во Ка ле, али и утвр ђе ња Ко при јан и Зве чан. Фо то гра фи је из ва зду ха и са зе мље ура ди ли су Аген ци ја „Pu bli ca“ - www.ca me ra.aero и Дра го љуб За му ро вић (Умет нич ки аутор ски ате ље АРТ ЗА МУР – УЛУ ПУДС). Аутор тек сто ва је Пре драг Ђи дић, текст о Бе о град ској твр ђа ви де ло је Мар ка По по ви ћа, док је пре вод ура дио Ми лан Ше ће ро вић.

Дра го це ни део кул тур ног на сле ђа


Упознај Србију

Лепенски вир 6615. – 6000.г. п.н.е.Ар хе о ло шко на ла зи ште „Ле пен ски Вир“, на ла зи се у Ђер дап ској кли су ри, на ни ској ду-нав ској те ра си. То је сре ди ште јед не од нај зна чај ни јих пра и сто риј ских кул ту ра

Ар хе о ло шким от кри ћем Ле пен ског ви ра 1965. го ди-не, за хва љу ју ћи др Дра го сла ву Сре јо ви ћу, мо же мо

ре кон стру и са ти ве зе из ме ђу свих пра и сто риј ских на ла зи-шта по ду на вља. У ра ни јој стра ти граф ској фа зи ло ка ли те та Ле пен ски вир, про на ђе ни су оста ци ке ра мич ког ма те ри ја-ла ко ји је ве о ма бли зак Стар че вач кој кул ту ри, из че га је из-ве ден за кљу чак да су три нај зна чај ни ја ло ка ли те та Ср би је: Ле пен ски Вир, Стар че во и Вин ча, бли ско по ве за ни, ка ко те ри то ри јал но, та ко и хро но ло шки и да су на не ки на чин ге нет ски из ра ња ли је дан из дру го га. То све упу ћу је на чи-

ње ни цу да је овај про стор Ср би је имао кон ти ну и тет жи-во та од вре ме на ра ног ме зо ли та (6615. – 6000.го ди не п.н.е.) па до по след њих уди са ја вин чан ске кул ту ре у хро но ло-шкој фа зи, Вин чан ски Плоч ник II v, око 3000. го ди не п.н.е. Овој до ка за ној и од свих свет ских струч ња ка по твр-ђе ној те зи, пре от кри ћа на шег ар хе о ло га др Дра го сла-ва Сре јо ви ћа је прет хо дио став да је сва ста ро-европ-ска кул ту ра, укљу чу ју ћи и пи смо, уве зе на са ис то ка. На ло ка ли те ту Ле пен ског Ви ра, от кри ве ни су оста ци са крал-не ар хи тек ту ре из вре ме на 7000. до 6000. го ди на пре но ве ере. Сва на се ља кул ту ре Ле пен ског Ви ра, ле жа ла су на ни ским те ра са ма, ма лим и изо ло ва ним, јер их је по ду жи ни пре се-цао Ду нав, док су их по ши ри ни за тр па ва ле стр ме па ди не окол них бр да. Ар хи тек ту ра Ле пен ског Ви ра је је дин стве ног сти ла, јер се не по ја вљу ју ор то го нал не осно ве и ве ри кал ни зи до ви. Ста ни шта у на се љи ма има ју об лик за ру бље них кру-жних исе ча ка са стр мим кро вом ко ји на ле же на осно ву са чвр стим по до ви ма од из ло мље ног креч ња ка, у ко ји је угла-вљен ве ли ки облу так и уз ње га увр шће не ка ме не скул ту ре. У сре ди шту свих на се ља на ла зио се про стра ни трг, а ста ни шта око њих су би ла рас по ре ђе на у ре до ве. Трг је био ме сто где су се оба вља ли ра зни ри ту а ли. На осно ву об ли ки и про пор-ци ја ста ни шта, мо же се утвр ди ти да су гра ди те љи Ле пен ског Ви ра рас по ла га ли од ре ђе ним ма те ма тич ким зна њем. У на-се љу су би ла свти ли шта истог об ли ка као и ста ни шта. Око ог њи шта су би ле сме ште не скул пту ре ве ли ких облу та ка ко-ји при ка зу ју људ ску фи гу ру на ко јој је пр во бит но об ли ко-ва на са мо гла ва. У ка сни јој фа зи, скулп ту ре до би ја ју об лик људ ске фи гу ре и по ста ју пра ви идо ли. На њи ма су нај че шће мо де ло ва не ри бо ли ке људ ске гла ве, ри ба, је лен, а на на ђе ним пред ме ти ма су угра ви ра не за го нет не пред ста ве: зна ци слич-ни ко ор ди нат ном си сте му, ски це, сло ва, број ке, пре де ли. Ар-хе о ло шки ис та жи ва њи ма, от кри ве но је укуп но 136 обје ка та.

Ка ко не би би ло по то пље но пу шта њем у рад Хид ро е лек тра-не „Ђер дап 1“, на се ље Ле пен ски Вир је пре ме ште но на ви ши ни во, где је из гра ђе на и му зеј ска згра да у ко јој су из ло же-ни нај зна чај ни ји ар хе о ло шки на ла зи и ко пи је нај леп ших скулп ту ра, чи ји се ори ги на ли на ла зе у На род ном му зе ју у Бе о гра ду.




1 000 годинанајдужи мостТра ја нов мост је био мо ну мен тал на гра ђе ви на на ре ци Ду нав у де лу где про ти че кроз Ђер дап ску кли су ру и спа јао је Гор њу Ме зи ју и Да ки ју (да на шњу Ср би ју и Ру му ни ју) за вре ме Рим ског цар ства

Као на сле ђе од не про це њи ве вред но сти, на под руч ју Оп шти не Кла до во от кри ве не су и са чу ва не ка ме не

пло че на ко ји ма је укле сан текст био по све ћен за вр шет ку ра до ва два ве ли ка гра ди тељ ска по ду хва та у Ђер да пу - Пут кроз Ђер дап и из град ња рим ског ка на ла у бли зи ни Хи дро елек тра не „Ђер дап 1“. Пло че су по зна те као Тра ја но ве та бле.

Пут кроз Ђер дап за вр шен је 103. го ди не и овај ве ли-ки по ду хват ове ко ве чен је нат пи сом на пло чи, ко-ја је по зна та као Тра ја но ва та бла (Та бу ла Тра и а на). Тра ја но ва та бла, ко ја је укле са на у сте ну пра во у га о ног об-ли ка (3,57x1,62 м). На та бли је укле сан текст на ла тин ском је зи ку ко ји гла си:

“ИМ ПЕ РА ТОР ЦЕ ЗАР, БО ЖАН СКОГ НЕР ВЕ СИН, НЕР ВА, ТРА ЈАН АВ ГУСТ ГЕР МА НИК, ВР ХОВ НИ СВЕ-ШТЕ НИК, ЗА СТУП НИК НА РО ДА ПО ЧЕ ТВР ТИ ПУТ, СА ВЛА ДАВ ШИ ПЛА НИН СКО И ДУ НАВ СКО СТЕ ЊЕ, СА ГРА ДИ ОВАЈ ПУТ”.

Тра ја но ва та бла пр во бит но је би ла по ста вље на на 1, 5 м из над рим ског пу та по ред Ду на ва. На осно ву нат пи са прет по ста вља се да је део ђер дап ског пу та у До њој кли-су ри из гра дио Тра јан у окви ру при пре ма за рат про тив Да ча на, од но сно да је 100. го ди не за вр ше на та по след-ња, нај те жа де о ни ца. Из град ња рим ског пу та и ве ли ког бро ја утвр ђе ња по ка зу је зна чај Ђер да па за Рим ску им-пе ри ју, све до ко нач ног осва ја ње Да ки је по чет ком 2. ве-ка. Из град ња пу та, ко ји се про сти рао уз сам Ду нав, би-ла је усло вље на по тре ба ма бр же и без бед ни је пло вид бе.Нат пис на та бли био је укле сан у шест ре до ва, али се да нас ја сно очи та ва ју са мо три. Од ње не бо га те ре-љеф не де ко ра ци је очу ван је је ди но фриз са пред ста-вом ор ла, као и фи гу ре кри ла тих ге ни ја. Ис под нат-пи са је фи гу ра ко ја кле чи, ве ро ват но Да ну би ус, а из-над је над стре шни ца са ка се ти ра ном та ва ни цом.

На кон осва ја ња Да ки је, Ђер дап у на ред них 150 го ди на ни је ви ше био по гра нич на област Рим ске им пе ри је, те гу би вој-ни зна чај, али је за то омо гу ћен раз вој град ског жи во та и тр го ви не у ме сти ма где су би ла из гра ђе на вој на утвр ђе ња. У 3. ве ку, по сле по вла че ња Ри мља на из Да ки је, Ду нав по-но во по ста је гра ни ца Им пе ри је, а и ка сни је, то ком 6. ве ка, ка да се Ви зан ти ја у овој обла сти бра ни од упа да Ава ра и Сло ве на.

Тра ја нов мост је био мо ну мен тал на гра ђе ви на на ре-ци Ду нав у де лу где про ти че кроз Ђер дап ску кли-

су ру и спа јао је Гор њу Ме зи ју и Да ки ју (да на шњу Ср би ју и Ру му ни ју) за вре ме Рим ског цар ства. Мост је из гра ђен по на ред би рим ског ца ра Мар ка Ул пи је Нер ва Тра ја на. Мост је све ча но отво рен 105. го ди не на Ду на ву, то ком Дру гог по-хо да рим ског ца ра Тра ја на на Да ча не. Ду жи на мо ста је би ла 1.097,5 ме та ра и око 1.000 го ди на је ва жио за нај ду жи мост ика да са гра ђен у све ту, на ла зио се у бли зи ни да на шњег

Тра ја но ва та бла

Тра ја нов мост


се ла Ко стол код Кла до ва са срп ске стра не и Турн Се ве ри на са ру мун ске стра не. Мост је про јек то вао нај ве ћи ар хи тек та то га до ба Апо ло дор из Да ма ска. Ар хе о ло шки оста ци Тра-ја но вог мо ста и рим ског на се ља Пон тес се на ла зе не ких пет ки ло ме та ра од Кла до ва, ис точ но од се ла Ко стол. Мост спа-да у ред нај зна чај них де ла рим ског гра ђе ви нар ства.

Из град ња мо ста и Апо ло до ров ру ка вацИз бор ме ста за из град њу мо ста је био усло вљен при-

род ним ка рак те ри сти ка ма Ду на ва на овим про сто ри ма. Ко ри то ре ке је до ста пе ско ви то. Ду нав је на том де лу био вр ло ми ран и ма лих ду би на. Не по сред на бли зи на остр ва Ши ми јан пру жа ла је мо гућ ност гра ди те љи ма да се пре гра-ђи ва њем Ду на ва ток ре ке усме ри нај пре у је дан ру ка вац и на ису ше ном дну из гра де сту бо ви, а за тим то исто учи не са дру гим ру кав цем. Ана ли зом Про ко пи је ве ог тек ста, а по-том и то по граф ским за па жа њем на те ре ну по ка зу ју да је Апо ло дор за вре ме град ње скре нуо ток ре ке у ру ка вац ко ји по чи ње код да на шњег Фе ти сла ма - тур ске твр ђа ве за пад но од Кла до ва и опет се спа ја са Ду на вом ис пред Ма ле Вр би-це, низ вод но од мо ста. Та ко је ве ћи на сту бо ва гра ђе на на су вом. Ар хи тек та из Да ма ска, Апо ло дор, је о град њи мо ста из ве шта вао ре дов но у свом спи су ко ји је ка сни је из гу бљен,

а по дат ке о мо сту, ње го вом из гле ду и град њи за пи са ли су исто ри ча ри Ди он Ка си је и По ли би је, као и пе сник из Ви-зан ти је Це цес. Мост је био из гра ђен од ка ме на, ду га чак 1.097,5 ме та ра, са лу ко ви ма ви со ко из над во де имао је 20 сту бо ва и пор та ле на при сту пу и на јед ној и на дру гој ду-нав ској оба ли. Ди мен зи је сту бо ва су око 18-19 пу та 33-34 ме та ра, а би ли су ор јен ти са ни ду жи ном управ но на ток ре-ке с кљу на стим до да ци ма на пред њој и зад њој стра ни ко ји-ма је ума њи вао при ти сак. Те ме љи сту бо ва и пор та ли би ли су ве о ма твр дог це мен та на пра вље ног од шљун ка ути сну-тог у мал тер, из над то га су по ста вље ни ре до ви опе ке, а сту-бо ви су има ли је згро од мал те ра, опла ће ног те са ни ца ма и опе ка ма. При ме ном “ро шти ља” - по преч но и уз ду жно по-ста вље ним др ве ним гре да ма ко је су про ла зи ле кроз је згро по стиг ну та је ве ћа чвр сти на Апо ло до ро ве гра ђе ви не. Тра-ја нов мост је по диг нут за не ве ро ват но крат ко вре ме, од 103. до 105. го ди не. То је пр ви мост ика да по диг нут на до-њем Ду на ву ко ји је на том ме сту ши рок око 800 ме та ра и око 1000 го ди на је ва жио за нај ду жи мост ика да са гра ђен и то у ре корд ном ро ку с об зи ром на та да шњу тех но ло ги ју град ње. Из глед му је укле сан мно го го ди на ка сни је на Тра-ја но вом сту бу у Ри му.

Трајанов мост

Ру ше ње мо стаМост је по ру шен по на ре ђе њу ца ра Ауре ли ја на (270-275) кад су Ри мља ни

под на ва лом вар вар ских пле ме на мо ра ли да на пу сте та да шњу про вин ци ју Да ки ју. Дру ги из во ри го во ре да је по ру шен 20 го ди на на кон из гр да ње по на-ре ђе њу ца ра Ха дри ја на (117-138) што је ма ње ве ро ват но јер су Ри мља ни још вла да ли Да ки јом, а не ки, опет, ве ру ју да се рас пао мно го ка сни је, под ути ца јем во де.

Ар хе о ло шка ис тра жи ва њаДва де сет сту бо ва се још мо гло ви де ти 1856. го ди не, ка да је во до стај Ду на ва

био ре корд но ни зак. Го ди не 1906. Ме ђу на род на ко ми си ја за Ду нав је од лу чи ла да уни шти два сту ба ко ји су оме та ли на ви га ци ју. Оста ци 16 сту бо ва Тра ја но-вог мо ста су ло ци ра ни 1932. го ди не. По ла ве ка ка сни је ар хе о ло зи су ус пе ли да ло ци ра ју њих 12, а че ти ри је ве ро ват но у ме ђу вре ме ну од не ла во да. Оста ци пр вих сту бо ва на обе стра не и да нас се мо гу ви де ти на оба ла ма Ду на ва.

То ком сво је исто ри је мост је не ко ли ко пу та ис тра жи ван, али ар хе о ло шки ра до ви ни су ни ка да до кра ја спро ве де ни. По след ње ис тар жи ва ње, за по че ла је ар хе о лог Гор да на Ка ро вић, ко ја је сред стви ма Ми ни стра ства кул ту ре Ре пу-бли ке Ср би је и срп ских пред у зе ћа ре ги стро ва них за под вод на ис тра жи ва ња, у сеп тем бру 2003. го ди не оба ви ла при прем на сни ма ња ко ри та Ду на ва у зо ни Тра ја но вог мо ста. Та ис тра жи ва ња су до не ла ве ли ки број до ку ме на та до би је-них са вре ме ним ме то да ма и упо тре бом со на ра, елек трон ским уре ђа ји ма, као и ро ње њем и сни ма њем под вод ним ка ме ра ма. Ви део-сни ма ња су да ла од лич-не ка дро ве под вод них оста та ка Тра ја но вог мо ста на ко ји ма се, по ред кле са них ка ме них бло ко ва, уоча ва ју до бро очу ва не др ве не тал пе и ши по ви. На овим др ве ним оста ци ма и на кон 1900 го ди на про ве де них под во дом, ја сно уоча ва ју го до ви. Ме ре њи ма је утвр ђе но да је укуп на ду жи на мо ста 1.097,5 ме та ра, ме-ђу о со вин ски раз мак 18 реч них сту бо ва при бли жно 55 ме та ра, а ши ри на мо ста 14,5 ме та ра.

Хо ло грам Тра ја но вог мо стаРе кон струк ци ја мо ста. Про јек том ми ни стар ства кул ту ре Ср би је, пред ви-

ђе но је да се на ме сту не ка да шњег мо ну мен тал ног зда ња на пра ве ла се ри ко ји ће сво јим сно по ви ма ис цр та ва ти не ка да шњи из глед мо ста. Ла сер би све тлео но ћу, а ка да би га до та као не ки брод, илу зи ја би не ста ла.




Жен ски хо те лиРе зул та ти ис тра жи ва ња ко је је спро ве ло ру ко вод ство

аме рич ког лан ца хо те ла „Hyatt“ го то во су по ра жа ва ју ћи: 80% же на ко је од се да ју у хо те лу са ме (и то због по слов них раз ло га) не осе ћа се си гур но; 83% же ли по ја ча не ме ре си-гур но сти и ма ло ви ше па жње од стра не осо бља, док је 90 од сто из ја ви ло да им је мр ско оти ћи у хо тел ски бар или ре-сто ран и да ра ди је на ру чу ју хра ну у со бу. На кон то га упра-ва хо те ла је до не ла но ве ме ре ко је гла се: Од да нас, у на шем хо те лу же не су ца ри це, што зна чи да се 50% со ба ди зај ни ра и уре ђу је дру га чи је од оста лих.

А од ред бе гла се: све жен ске со бе има ће не што ве ћа ку-па ти ла, бо љу ра све ту, ви ше огле да ла, огр та че у ма њим ве ли чи на ма, ви ше ве ша ли ца, да не спо ми ње мо лук су зне по кло не, пар фе ме и мод не ча со пи се. Што се си гур но сти ти че, све со бе ће има ти шпи јун ку, а ми ни ба ро ви не ће би ти на кр ца ни са мо ми ни вод ка ма и сла ним ка ло риј ским бом-ба ма, већ здра вом хра ном, мле ком и со ко ви ма.

Ина че, тре ба спо ме ну ти да се број же на ко је пу ту ју и од се да ју у хо те лу са ме, по пео, у зад њих три де сет го ди на, за 50%.

Кап су ла хо те ли – ја пан ски изумКап су ла хо те ле нај че шће ко ри сте за по сле ни му шкар ци

(ни ка ко же не) ко ји жи ве у То ки ју, Оса ки или не ком дру гом ме сту у Ја па ну. Већ на пр ви по глед спа ва ћа со ба под се ћа на пре вр нут фри ждер или емај ли ра ни ку шет. Нео бич ни пра-во у га о ни про стор има са мо про стир ку, ја стук и по кри вач, а уме сто вра та има за ве си цу. Ми мо те нео бич не ка би не на ла зи се ре сто ран , за јед нич ка ку хи ња и ку па ти ло. Пре-но ћи ште, без хра не, ко шта око 36 до ла ра. У То ки ју их има нај ви ше и раз ли чи тих су ка те го ри ја. По ред тра ди ци о нал-ног рјо кан-хо те ла (ко јих има на сва ком ћо шку), по сто је и ул тра мо дер ни кап су ла хо те ли. Пе дант на ста ти сти ка бе ле-жи да је ма са ја пан ских ту ри ста спрем на да пла ти ча ки и ви ше од 70 до ла ра да би у јед ном од та квих хо те ла про ве ли ноћ.

Хо тел од со лиСа свим дру га чи ја атрак ци ја ко ја сво јом ле по том при-

вла чи све ве ћи број ту ри ста из гра ђе на је у пу сти њи Са-лар де Ују ни на ју го за па ду Бо ли ви је. На и ме, ра ди се о хо те лу у пот пу но сти на пра вље ном од со ли. Овај хо-тел са гра ђен је још 1993. го ди не, а де ло је ру ку јед ног та мо шњег умет ни ка ко ји из ра ђу је скулп ту ре од со ли. Ви дев ши ко ли ко ту ри ста по се ћу је ме сто ко је је не ка да би-ла ве ли ко је зе ро ко је се на кон ису ши ва ња пре тво ри ло у пу сти њу пре кри ве ну со ли, овом умет ни ку си ну ла је иде ја да из гра ди и при го дан сме штај за по се ти о це. Овај сла ни хо тел мо же се по хва ли ти са чак пет на ест спа ва ћих со ба, ре сто ра ном, днев ном со бом и ба ром. У ре сто ра ну овог ве-ли чан стве ног хо те ла го сти се слу же на сто ло ви ма од


Занимљивоси

Хотели из маштеДок ве ћи на хо те ли је ра на сто ји да при ву че го сте ни ским це на ма, не ки, пак, ту ри сти ма ну де сме штај у нео бич ним објек ти ма ко ји сво јом екс тра ва гант ном по ну дом успе шно про на ла зе пут до кли је на та

ПрипремилаНевена Танасковић


со ли и се де на сла ним сто ли ца ма, а за оне ко ји ма се чи-ни да хра на ни је до вољ но по со ље на по сто ји и сим па ти чан нат пис „За бра ње но ли за ти“, ка ко се ин вен тар не би упро-па стио. Кров згра де и бар та ко ђе су на пра вље ни од со ли, а под је у пот пу но сти пре кри вен зрн ци ма со ли. Зи до ви су пак из гра ђе ни од бло ко ва со ли ме ђу соб но спо је них од суп-стан це на пра вље не од со ли и во де, а то ком ки шних раз до-бља зи до ви се „по ја ча ва ју“ до дат ним бло ко ви ма со ли ка ко се не би рас па ли.

Ка би нет чу де са или хо тел?Со ба укра ше на хи је ро гли фи ма, опе ра циј ски

сто за од мор, сто ло ви ко ји ле те, шок со ба или со-ба с огле да ли ма. Схва ти ли сте, уко ли ко се у хо те-лу же ли те са мо ма ло од мо ри ти од на пор ног раз-гле да ња гра да и пре ба ци ва ти про гра ме по са те лит-ској, из бе га вај те овај бер лин ски хо тел у ши ром лу ку. Ина че, ако вам се ја ко сви део филм Деј ви да Лин ча, „Mul hol land Dri ve“, мо гли би сте про ба ти да од сед не-те у нај чуд ни јем хо те лу Евро пе ко ји је отво рен Бер ли-ну под име ном „Propeler Island’s City Lodge“. Јер, како каже власник хотела Ларс Строшен, „у овом хотелу не очекујте ништа лепо и ништа удобно, пре бих могао рећи: чувајте се, јер са зидова соба вреба чисто лудило и параноја, а рачунајте и на надреалне снове“.Идеју да отвори хотел који ће шокирати госте пала је на памет певачу Ларсу Строшену пре четири године када је остао без новаца и почео изнајмљивати властите собе

уређене у хипи стилу. Након што му се пред станом почео стварати повећи ред, Ларс је одлучио: „Наћи ћу инвеститора и уредити хотел са 18 соба тако да ће се свима дизати коса на глави јер увек има довољно фрикова који ће бити одушевлени, поготово у Берлину.“

Марихуана хотелЦео хотел је у знаку канабиса, а свим гостима је

законски допуштено да попуше који јоинт на базену или тераси. Здравља ради, кажу и тамошњи лекари. Откада је отворен, калифорнијски хотел „Compassion Flower Inn“ из Санта Цруза постао је прави рај, Амстердам у малом, каже власница хотела, госпођа Мариа Малек. Но, сви они који очекују од хотела откачени декор и дрогерашке оргије, варају се. Хотел је у првом реду намењен одмору и ужитку.Собе су уређене у викторијанском стилу, тапете и купатила украшене су листићима ове чудотворне биљке, а доручак је врло обилан и здрав. Једини је проблем што гости морају марихуану донети сами.Рупа у закону којом се послужила довитљива власница зове се “канабис у медицинске сврхе”, а она каже: Иако је у Калифорнији пушење марихуне строго законски забрањено, у појединим случајевима оно је дозвољено (оболели од АИДС-а, рака, мултипле склерозе, артритиса). А откада је тамошња власт одлучила поновно забранити слободну куповину марихуане, која је након избора 1996. била једно време легализована, грађанство је и више

Хотели из маште

него задовољно хотелом. Штавише, најчешће нам на чај и колачиће, осим туриста, навраћају полицајци, изјавила је Малекова.

Fanta Suite HotelsЛанац од четири хотела са четири звездице на Осами

у близину америчких градића Бурнсвила, Доџвилија, Гринвуда и Вестбенда собе наплаћује од 99 до 300 долара, а посећују их млади парови и љубавници. Садржи више од 20 различитих тематско уређених соба, али и 60 стандардних соба, као и собе прилагођене хендикепираним особама. Спољни и унутрашњи базен, бесплатну послугу и бесплатно коришћење телефона за локални разговор.

Тематски уређене собе зову се Арапске ноћи, Касино Ројал, Пећина, Пепељуга, Одисеја у свемиру, Сафари, Венеција, Дивљи запад, Фараонова гробница... Гости се могу наспавати смештени у кадилаку, иглу или у пепељугиној кочији, истуширати у арапском харему. Романтични могу обући костим Робина Худа и дочекати драгу у Шервудској шуми.

Визије хотела будућностиForbes.com контактирао је бројне светске стручњаке,

технологе, дизајнере, архитекте и хотелијере и питао их како би могли изгледати хотели за двадесетак година. Неке од њихових иновација би се могле остварити у ближој будућности, друге су врло проблематичне, а за неке је тешко замислити да би се икад могле остварити. Ипак,

никад се не зна. Можда се једног јутра пробудите баш у таквом хотелу.

Мобилни хотелиНа захтев компаније „Conde Nast Traveler“ у Великој

Британији међународна дизајнерска компанија „Wimberly, Allison, Tong&Goo“ разрадила је план за револуционарни хотел будућности. Концепт комбинује најбоље елементе путовања кружним бродовима, балонима на врућ ваздух и авионима. Путницима није потребан паркинг, а могу путовати на неколико различитих дестинација. Супротно авионима, брод би путовао на пријатној и ниској путањи, омогућавајући путницима да узивају у погледу.

Хотели чауреАко је судити према британској компанији „Th omson

Holidays“, хотели будућности ће изгледати попут чаура на штакама које омогућавају путницима да се „улогоре” где год желе у свету, без узурпирања околине. С обзиром да су чауре самостојеће, заиста би се могле скрасити било где на свету. Чауре хотели би имали плазма зидове, па би гости могли да бирају околину коју желе да гледају – нпр. џунглу или пустињу. Ове хотеле су дизајнирали лондонске архитекте из компаније M3 Architects. Чауре се могу премештати и када дестинација изађе из моде или ако је погоди нека природна катастрофа. Собе варирају по величини и цени.


Занимљивости

gradjevinar br 19

Documents