Upload File

gradjevinar br 21

68
21 ЧАСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ - Проширење панамског канала ЕНЕРГИЈА - Профит из мини електрана Новембар Децембар 2009. Цена 200 дин Легализација Секретаријат за легализацију где ће моћи на једном месту да се предају захтеви за легализацију објеката, биће основан до краја јануара ... ИНТЕРВЈУ - Драгомир Марковић, дир ЈП ЕПС ЕНЕРГИЈА - Нуклеарне електране у Србији? ЧА ЧА ЧА ЧА ЧА ЧА А А А А А А А ЧА Ч ЧА А ЧА А А А А А ЧА А ЧА А А А АСО СО СО СО СО СО СО СО С СО СО СО СО СО СО СО СО СО СО СО СО СО СО С СО СО О О О О О О О О СО СО О О О О О О С ПИ П П П ПИ И И И И И И И ПИ И И И И И И И И И И ПИ ПИ ПИ И ПИ И И И И И И И И ПИ ПИ ПИ И И И И И ПИ И И И И И И И И П П П П ПИ П П ПИ ПИ ПИ ПИ П П ПИ П П П П П П П П П ПИ П П П П П П ПИ ИС С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С С ЈЕ ЈЕ ЈЕ Е Е ЈЕ ЈЕ ЈЕ Е Е Е Е Е Е Ј Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ Е ЈЕ Е ЈЕ Е Е ЈЕ Е Е Е Е Е Е Ј Ј ЈЕ Ј ЈЕ ЈЕ Е Е Е Е Е Е Е Е ЈЕ ЈЕ ЈЕ Ј Ј Ј Ј ЈЕ ЈЕ ЈЕ Е ЈЕ Е Ј Ј Ј Ј ЈЕ Ј Ј Ј Ј ЈЕ Ј Ј ЈЕ Е Е Е Е Е Е ЈЕ Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ Е ЈЕ Е ЈЕ Е ЈЕ ЈЕ Е ЈЕ Ј Ј Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ Е Е Е Е Е Е Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ Ј ЈЕ Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Ј Ј Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ Е Е Ј Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ ЈЕ Е Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ ЈЕ Ј ЈЕ Е Ј Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ Е Ј ЈЕ Е Е Ј Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ Е ЈЕ Ј Ј Ј ЈЕ Ј Ј ЈЕ Ј Ј Ј Ј Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ Е Е Е ЈЕ Ј ЈЕ ЈЕ Ј Ј Ј Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ Е Е ЈЕ Ј Ј Ј Ј Ј ЈЕ Е Е Е Е Е ЈЕ ЈЕ Ј Ј ЈЕ Е ЈЕ Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е ЈЕ Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б Б БЕ Е Е Е Е ЕС ЕС ЕС ЕС ЕС ЕС ЕС С С С С ЕС ЕС ЕС ЕС С С С С С С Е Е Е Е Е Е ЕС ЕС ЕС ЕС ЕС ЕС С С С ЕС С ЕС Е Е Е Е Е ЕС ЕС ЕС С С С ЕС ЕС ЕС Е Е ЕС ЕС ЕС ЕС ЕС С С С ЕС ЕС ЕС ЕС Е Е Е Е ЕС С С С С ЕС ЕС ЕС ЕС ЕС Е Е Е ЕС ЕС ЕС ЕС С С Е Е ЕС С С С ЕС Е ЕС Е ЕС ЕС С С С С С Е Е ЕС С С С С С С С С ЕС С С С С Е ЕС ЕС ЕС ЕС Е ЕС ЕС ЕС Е ЕС С Е Е ЕС С С Е Е Е Е ЕС С С С С С С Е ЕС С Е Е ЕС С ЕС С С ЕС С С С С Е Е Е Е Е ЕС Е ЕС Е Е Е Е Е ЕС С С ЕС ЕС С С С Е ЕС С С С С Е Е Е ЕС С С С С С С Е ЕС Е ЕС С С СП П ПЛ П П П П П ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ П П П ПЛ Л Л Л Л Л ПЛ Л ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ П ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ П ПЛ ПЛ ПЛ Л Л ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ П П ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ П ПЛ Л ПЛ ПЛ Л ПЛ Л Л ПЛ ПЛ Л ПЛ ПЛ ПЛ П П П ПЛ Л Л ПЛ Л Л Л П П П ПЛ ПЛ ПЛ Л ПЛ Л Л Л Л Л Л Л Л Л Л Л П П П П ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ Л Л П ПЛ ПЛ ПЛ Л Л Л ПЛ П ПЛ Л Л Л Л Л П ПЛ ПЛ Л ПЛ ПЛ Л Л Л ПЛ П ПЛ Л Л Л ПЛ П П П ПЛ Л Л Л ПЛ Л Л П П ПЛ Л Л Л ПЛ П П П ПЛ Л ПЛ П П П ПЛ Л П ПЛ П П П П ПЛ Л ПЛ П П П П П П П П П ПЛ П П ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ ПЛ П П П П П П П ПЛ Л П П ПЛ П П П ПЛ Л П П П ПЛ Л Л П П П П ПЛ Л П П П П П ПЛ Л Л Л Л Л Л Л ЛАТ АТ А АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ А А АТ А А АТ АТ Т АТ АТ АТ АТ АТ А АТ А А АТ Т Т АТ Т АТ А А АТ АТ А АТ А АТ Т АТ АТ АТ АТ А А АТ А А АТ АТ Т АТ АТ АТ АТ АТ А А АТ АТ АТ Т АТ Т АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ АТ А АТ АТ А АТ Т Т АТ А А АТ АТ АТ АТ Т АТ А А А А А А АТ Т АТ А А А АТ А А АТ Т А А А АТ А АТ АТ А А А А А А А А А А А АТ Т Т АТ А А АТ Т АТ А А А АТ Т АТ Т А А А А А А А АТ Т А А А А АТ Т АТ Т Т Т АТ А А А А АТ Т Т Т Т Т Т Т А А А А АТ А А А А АТ Т Т А АТ А А А А А А А А А А А АТА А А АН АН АН АН АН А АН А АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН А А А АН АН АН АН А АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН АН А АН АН АН АН АН А А АН АН АН Н АН Н АН АН А АН АН АН АН Н АН АН Н АН АН А АН АН АН АН АН АН А АН Н АН А АН АН Н АН Н АН АН АН АН АН АН АН А АН А АН АН АН АН А А АН Н АН Н АН АН А АН АН АН Н АН А АН Н Н АН А А А А АН АН АН Н АН Н Н Н АН АН АН А А АН А АН А АН АН Н Н Н АН А АН А АН А АН Н АН АН А АН А АН Н АН А А А А АН Н Н А А А А А АН Н Н Н Н Н Н Н А АН Н Н Н АН Н Н АН Н А А А А АН А А А А АН Н Н А А А А А АН АН А А А А А А А АН АН А А А А А А А А АН А А А А А А А АН Н З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З З ЗА А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А А С С С СВ СВ СВ СВ С С С С СВ СВ СВ СВ В С С С С С СВ С СВ С С С СВ С С СВ С С С СВ С С С С С С С С С С С С СВ СВ С С С С С С С С СВ В СВ СВ СВ С С С С СВ В В В В СВ СВ СВ СВ С СВ В В В В В СВ СВ СВ СВ СВ СВ СВ СВ В В В В С СВ СВ В СВ СВ В В В В С СВ В В В В В С СВ В В В В В В В В СВ С СВ СВ СВ В В В В В В В В С СВ В В СВ СВ В В В В В СВ В В СВ СВ В В В В СВ СВ В В В В В В В СВ В В В В В В В В В СВ В СВ В В В В С С С СВ В В В В В В В В СВ В В В В В СВ СВ В В В В В С СВ СВ В СВ СВ В В В В В СВ С СВ В В В В В В СВ С СВ В В СВ В СВ В В СВ В В В В В СВ С С СВ В СВ С С С СВ СВ СВ С С С С С С С С СВ В СВ СВ С С С С С С Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е Е ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА

Upload: predrag-stankovic

Post on 12-Dec-2015

21 views

Category:

Documents


7 download

Report

DESCRIPTION

Časopis

TRANSCRIPT

Page 1: Gradjevinar Br 21

21ЧАСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ЗАНИМЉИВОСТИ- Проширење панамског канала

ЕНЕРГИЈА- Профит из мини електрана

НовембарДецембар 2009.Цена 200 дин

Легализација Секретаријат за легализацију где ће мо ћи на јед ном ме сту да се пре да ју зах те ви за ле га ли за ци ју обје ка та, би ће осно ван до кра ја ја ну а ра ...

ИНТЕРВЈУ- Драгомир Марковић, дир ЈП ЕПС

ЕНЕРГИЈА - Нуклеарне електране у Србији?

ЧАЧАЧАЧАЧАЧААААААААЧАЧЧААЧААААААЧААЧАААААСОСОСОСОСОСОСОСОССОСОСОСОСОСОСОСОСОСОСОСОСОСОССОСОООООООООСОСОООООООС ПИППППИИИИИИИИПИИИИИИИИИИИПИПИПИИПИИИИИИИИИПИПИПИИИИИИПИИИИИИИИИПППППИПППИПИПИПИПППИППППППППППИПППППППИИССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССССС СССССССССССССССССССССССССССССССССССССССС ЈЕЈЕЈЕЕЕЈЕЈЕЈЕЕЕЕЕЕЕЈЈЈЈЈЈЈЕЕЈЕЕЈЕЕЕЈЕЕЕЕЕЕЕЈЈЈЕЈЈЕЈЕЕЕЕЕЕЕЕЕЈЕЈЕЈЕЈЈЈЈЈЕЈЕЈЕЕЈЕЕЈЈЈЈЈЕЈЈЈЈЈЕЈЈЈЕЕЕЕЕЕЕЈЕЈЈЈЈЈЈЕЕЈЕЕЈЕЕЈЕЈЕЕЈЕЈЈЈЈЈЈЈЈЕЕЕЕЕЕЕЈЈЈЈЈЈЕЈЈЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЈЈЈЈЈЈЈЈЕЕЕЈЈЈЈЈЈЈЕЈЕЕЈЈЈЈЈЈЕЈЕЈЈЕЕЈЈЈЈЈЈЈЕЕЈЈЕЕЕЈЈЈЈЈЈЈЕЕЈЕЈЈЈЈЕЈЈЈЕЈЈЈЈЈЈЈЈЈЈЕЕЕЕЈЕЈЈЕЈЕЈЈЈЈЈЈЈЈЈЕЕЕЈЕЈЈЈЈЈЈЕЕЕЕЕЕЈЕЈЕЈЈЈЕЕЈЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЈЕ ББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББББ ББББББББ БББББББББББББББББББББЕЕЕЕЕЕСЕСЕСЕСЕСЕСЕСССССЕСЕСЕСЕСССССССЕЕЕЕЕЕЕСЕСЕСЕСЕСЕССССЕССЕСЕЕЕЕЕЕСЕСЕССССЕСЕСЕСЕЕЕСЕСЕСЕСЕССССЕСЕСЕСЕСЕЕЕЕЕСССССЕСЕСЕСЕСЕСЕЕЕЕСЕСЕСЕСССЕЕЕССССЕСЕЕСЕЕСЕССССССЕЕЕСССССССССЕСССССЕЕСЕСЕСЕСЕЕСЕСЕСЕЕССЕЕЕСССЕЕЕЕЕСССССССЕЕССЕЕЕССЕСССЕСССССЕЕЕЕЕЕСЕЕСЕЕЕЕЕЕСССЕСЕССССЕЕСССССЕЕЕЕСССССССЕЕСЕЕССССПППЛППППППЛПЛПЛПЛПЛПЛПЛПЛПЛППППЛЛЛЛЛЛПЛЛПЛПЛПЛПЛПЛПЛППЛПЛПЛПЛПЛППЛПЛПЛЛЛПЛПЛПЛПЛПЛПЛПЛПЛПППЛПЛПЛПЛПЛПЛППЛЛПЛПЛЛПЛЛЛПЛПЛЛПЛПЛПЛППППЛЛЛПЛЛЛЛППППЛПЛПЛЛПЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛПППППЛПЛПЛПЛЛЛППЛПЛПЛЛЛЛПЛППЛЛЛЛЛЛППЛПЛЛПЛПЛЛЛЛПЛППЛЛЛЛПЛППППЛЛЛЛПЛЛЛПППЛЛЛЛПЛППППЛЛПЛППППЛЛППЛПППППЛЛПЛППППППППППЛПППЛПЛПЛПЛПЛППППППППЛЛПППЛППППЛЛППППЛЛЛПППППЛЛППППППЛЛЛЛЛЛЛЛЛАТАТААТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАТАААТАААТАТТАТАТАТАТАТААТАААТТТАТТАТАААТАТААТААТТАТАТАТАТАААТАААТАТТАТАТАТАТАТАААТАТАТТАТТАТАТАТАТАТАТАТАТААТАТААТТТАТАААТАТАТАТТАТАААААААТТАТААААТАААТТААААТААТАТААААААААААААТТТАТАААТТАТААААТТАТТААААААААТТАААААТТАТТТТАТАААААТТТТТТТТАААААТАААААТТТААТААААААААААААТААААНАНАНАНАНААНААНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНААААНАНАНАНААНАНАНАНАНАНАНАНАНАНАНААНАНАНАНАНАААНАНАННАННАНАНААНАНАНАННАНАННАНАНААНАНАНАНАНАНААННАНААНАННАННАНАНАНАНАНАНАНААНААНАНАНАНАААННАННАНАНААНАНАННАНААНННАНАААААНАНАННАННННАНАНАНАААНААНААНАННННАНААНААНААННАНАНААНААННАНАААААНННААААААННННННННААННННАНННАННАААААНАААААНННААААААНАНААААААААНАНАААААААААНААААААААНН ЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗ ЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗ ЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗ З З З ЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗ ЗЗЗЗЗЗЗЗ ЗЗЗЗЗЗЗЗ З ЗЗЗЗЗЗЗ ЗЗЗЗЗЗЗЗ ЗЗЗЗЗЗЗЗЗ ЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗ З ЗЗЗ ЗЗЗЗЗЗЗЗЗ ЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗ ЗААААААА ААА АААААААА ААААААААА А АААААААА ААА АААААААААААААА ААААААААААААААААААААААААААААААА ААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА ССССВСВСВСВСССССВСВСВСВВССССССВССВССССВСССВССССВСССССССССССССВСВСССССССССВВСВСВСВСССССВВВВВСВСВСВСВССВВВВВВСВСВСВСВСВСВСВСВВВВВССВСВВСВСВВВВВССВВВВВВССВВВВВВВВВСВССВСВСВВВВВВВВВССВВВСВСВВВВВВСВВВСВСВВВВВСВСВВВВВВВВСВВВВВВВВВВСВВСВВВВВССССВВВВВВВВВСВВВВВВСВСВВВВВВССВСВВСВСВВВВВВСВССВВВВВВВСВССВВВСВВСВВВСВВВВВВСВСССВВСВССССВСВСВСССССССССВВСВСВСССССС ЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА

Page 2: Gradjevinar Br 21
Page 3: Gradjevinar Br 21
Page 4: Gradjevinar Br 21

Реч уредника

Издавач: “PLANTEC GROUP” d.о.о.Борска 41ј, 11090 Београд, Србијател.: 011/ 3056 516факс: 011/ 3056 134E-mail: offi [email protected]

Директор, главни и одговорни уредникИван Сретеновић

Директор маркетингаСања Јашовић[email protected]

Ликовно-графички уредникЗоран Станковић-Хогар

ЛекторИвана Станковић

Асистент маркетинга:Маријана АдамовЈасмина ЈовановићЈелица Лазаревић

Техничко уређење и компјутерски прелом:GRAFOPLANTgrafi [email protected] [email protected]

Штампа,,Štamparija Matija d.o.o.”

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије,Београд 624ГРАЂЕВИНАР: српско грађевинарство у трећем миленијуму ISSN 1452-5303 = Грађевинар (Београд)

COBISS.SR-ID 130817292

Издавач не сноси одговорност за истинитост и веродостојност

објављених огласа и промотивних текстова.

Срећна 2010.година

Свим читаоцима желимо срећну и успешну 2010. годину!

Гра ђе ви нар

4 ГРАЂЕВИНАР

Page 5: Gradjevinar Br 21

С А Д Р Ж А Ј

Електронско издање овог броја часописа“Грађевинар” можете преузети на сајту

WWW.GRADJEVINAR.INFO

ИСТРАЖУЈЕМО

- 2009. година - Година искушења

АКТУЕЛНО

- Формирање Секретаријата за легализацију

- Катастар 2010. године

- Нуклеарне електране у Србији

ИНТЕРВЈУ

- Драгомир Марковић, директор ЈП ЕПС - ЕПС у 2010. години

ЕНЕРГИЈА И ЕКОЛОГИЈА

- Профит из мини електрана

- Одрживе зграде спасиоциклиме

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

- DOMEXPO 2010 у Крагујевцу

УПОЗНАЈ СРБИЈУ

- Фрушка Гора

- Ужице

ЗАНИМЉИВОСТИ

- Панамски канал чека проширење

ЧАСОПИС СЕ ДИСТРИБУИРА БЕСПЛАТНО СВИМ ГРАЂЕВИНСКИМ ФИРМАМА НА

ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

16

07

2255

40

ГРАЂЕВИНАР 5

47

263460

58

52

Page 6: Gradjevinar Br 21

6 ГРАЂЕВИНАР

Page 7: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 7

Ве ћи на пред у зе ћа је у про те клој го ди ни по сло ва ла са гу би ци ма у про се ку 20-25% или су у нај бо љем слу-

ча ју оста ли на ни воу 2008. го ди не. Би ло је и оних ко ји су сво јим по те зи ма још на по чет-

ку 2009. го ди не на пра ви ли „до бру” по слов ну стра те ги ју за еко ном ски те шку го ди ну ко ја је сле ди ла. Мно ги су пр во уда ри ли на тро шко ве, гру бо их скра ћу ју ћи на ни во чи сте ли квид но сти, уки да њем раз ли чи и тих сек то ра, по чев ши од мар ке тин га. Ни су по ште ђе ни ни за по сле ни ко ји су се при-дру жи ли ци фри од 300 000 но во от пу ште них у 2009. го ди-ни. Али би ло је и оних упор ни јих ко ји су сни жа ва њем це-на, уба ци ва њем но вих про из во да и услу га, и раз ли чи тим ускла ђи ва њем по слов не по ли ти ке ус пе ли да за др же ни во из 2008. го ди не, па чак и да за бе ле же по ве ћа ње у го ди ни иза нас. Пра ви ре цепт је не где у сре ди ни, али ево шта о го ди ни иза нас и о свом по сло ва њу ка жу не ке од во де ћих фир ми из обла сти гра ђе ви нар ства.

„Tri mo In že nje ring“Ка ко је ва ша фир ма по сло ва ла у про те клој го ди ни и

ко је сте ме ре пред у зе ли за убла жа ва ње ути ца ја еко ном-ске кри зе?

- По сло ва ње на ше фир ме, као и це лог гра ђе вин ског сек-то ра у Ср би ји, би ло је обе ле же но ме ра ма за бор бу про тив оп ште фи нан сиј ско-еко ном ске кри зе. У Три мо Ин же ње-рин гу про на ла зи ли смо ре ше ња за оп ти ми за ци ју по сло-ва ња, сма ње ње тро шко ва, уна пре ђе ња и ис ко ри шћа ва ња ком пе тен ци ја и по тен ци ја ла сва ког по је дин ца ко ји је део на шег ти ма, уве ли но ве про из во де у асор ти ман. Оп ти-ми зо ва ли смо рад не за дат ке и ци ље ве сва ког по је дин ца, по ди гли ефек тив ност ра да и про це са. Стан дар ди зо ва ли смо про из вод њу, до би ли ЦЕ озна ку за про из во де, још се чвр шће по ве за ли са струч ним јав но сти ма у обла сти гра ђе-вин ске ин ду стри је, про ши ри ли обим свог дру штве но-од-го вор ног по сло ва ња.

Да ли сте за до вољ ни ра дом др жав них ор га на и да ли су про гра ми Вла де по мо гли раз во ју или убла жа ва њу ути-ца ја кри зе?

-Три мо Ин же ње ринг спа да у ком па ни је ко је се, пре све-га, осла ња ју на вла сти ти рад, ка па ци те те и по тен ци ја ле да би оп ста ле и на пре до ва ле – што је је ди ни на чин за то у да-на шњем све ту, на ро чи то у овој си ту а ци ји ко ја не ма пре се-дан. Сма тра мо да је сва ка ак тив ност Вла де на убла жа ва њу ефе ка та еко ном ске кри зе и за при вре ду и за гра ђа не до-бро до шла.

Да ли сте ис пу ни ли пла но ве за 2009. го ди ну?-Што се ти че пла но ва по пи та њу оби ма про из вод ње, ни-

во про из вод ње је на при бли жно истом ни воу као и про шле го ди не, док смо свој удео на тр жи шту ус пе ли да по ве ћа мо, иако се укуп но срп ско тр жи ште сма њи ло. Ме ђу тим, с’ об-зи ром на то да је тр жи ште дик ти ра ло усло ве про да је – на-ши фи нан сиј ски ре зул та ти би ће ис под пла ни ра них за при-бли жно 25 – 30 од сто.

Ко је сте но ве про из во де и услу ге по ну ди ли тр жи шту у 2009. го ди ни, та ко ђе, ко је сте про јек те за по че ли, а ко је за вр ши ли?

Истражујемо

2009. го ди на – Го ди на ис ку ше њаТа ман кад нам се чи ни ло да ће се и у 2009. го ди ни на ста ви ти са раз во-јем до ма ће при вре де, до бро пот по мог ну тим стра ним ин ве сти ци ја ма и ин фра струк тур ним, раз вој ним про гра ми ма Вла де, Ср би ју, као и оста так зе ма ља у ре ги о ну ни је за о би шла гло бал на еко ном ска кри за

Page 8: Gradjevinar Br 21

- За про из вод ни про грам до би ли смо ЦЕ озна ку, стан-дар ди зо ва ли про из вод њу пре ма стан дар ду EN 14509:2006, a “P li ne by Tri mo”, ли ни ја кров них и фа сад них па не ла са ис пу ном од твр де по ли у ре тан ске пе не, про из вод је ко ји смо про ле ћа 2009. го ди не увр сти ли у свој про из вод ни про-грам.

Про је ка та је би ло ма ње не го 2008. го ди не, на ро чи то оних ве ли ких, али и на том по љу мо же мо да спо ме не мо ве-ли ке објек те из гра ђе не у 2009: Ро да цен тре у Сен ти и Кру-шев цу, Ди ја мант Зре ња нин, Фа бри ка ква сца у Сен ти... Ту је и низ ма њих про је ка та, ко ји ма смо по кло ни ли јед на ку па жњу, нпр. ЈУБ, Став, Цин ка ра Ћу при ја, Ко лу ба ра Гра ђе-ви нар... Из ве стан број про је ка та ко ји су уго во ре ни по чет-ком го ди не ста вље ни су на че ка ње, па се не ки од њих тек са да по кре ћу.

Ина че, спе ци фич ност 2009. го ди не је и у то ме да су се фир ме бо ри ле да за др же по зи ци је на тр жи шту, ка ко би по-сле ста би ли за ци је си ту а ци је мо гле да на ста ве са по сло ва-њем, да на ста ве да се раз ви ја ју и ну де тр жи шту сво је услу-ге.

Ово је сва ка ко би ло и вре ме за са мо а на ли зу у по гле ду до са да шњег ра да, као и за по кре та ње раз ли чи тих про ме на у ком па ни ја ма. Са мо тр жи ште је на пра ви ло про ве ру да ли фир ме у по је ди ним сег мен ти ма мо гу и у бу дућ но сти да бу-ду при сут не на свом под руч ју ра да.

Ко ји су вам пла но ви у на ред ној го ди ни? - Што се пла но ва за 2010. го ди ну ти че, они се још увек

де фи ни шу, с’ об зи ром на про ме не ко је се кон стант но до га-ђа ју на тр жи шту (по ка зу је зна ке ожи вља ва ња, али тре ба да се оце ни ста бил ност тог трен да). Има мо до бру иде ју у ком прав цу и ин тен зи те ту ће на ше ак тив но сти да се од ви ја ју, али још увек је ра но да о то ме из но си мо де та ље. 2009. тра-је до 31.12, и то је да тум до ког ће мо ра ди ти на оства ре њу пла но ва из 2009. го ди не.

Глав но је да ће мо 2010. ви ше да се осла ња мо на бо гат-ство на ше по ну де: ком плет на ре ше ња и ин же ње ринг, по-ред стан дард них про из во да – ва тро от пор них кро во ва и фа са да вр хун ског ква ли те та и по ли у ре тан ских па не ла. У на шој по ну ди су по слов не, ин ду стриј ске, ло ги стич ке, скла ди шне, кул тур но-обра зов не, спорт ске гра ђе ви не, мо-ду лар ни спорт ски објек ти, кон теј нер ске сло же ни це, хла-ди о нич ки си сте ми... Пла ни ра мо и да љи раз вој по сло ва ња, од но сно про ши ре ње по ну де ком плет них ре ше ња – али о то ме ће мо ви ше го во ри ти у бу дућ но сти.

Ту та ко ђе мо же мо да ис так не мо да осим из град ње од иде је до ре а ли за ци је и ин же ње рин га - „кључ у ру ке“ има-мо мо гућ ност да за ин те ре со ва ним ин ве сти то ри ма по-ну ди мо и зе мљи ште на из у зет но атрак тив ној ло ка ци ји у бли зи ни Бе о гра да, за јед но са ком плет ним про јек то ва њем и из во ђе њем ра до ва.

Да ли оче ку је те да ће 2010. го ди на би ти го ди на опо рав-ка срп ске при вре де?

- Без об зи ра на чи ње ни цу да је тр жи ште у гра ђе ви нар-ству у по след ња 2-3 ме се ца по ка за ло зна ке ожи вља ва ња,

то мо же да бу де и по сле ди ца то га да се гра ђе вин ска се зо на при бли жа ва кра ју, а да ком па ни је ко је са да по кре ћу те ин-ве сти ци је има ју ре ал ну по тре бу да поч ну да гра де, од но сно да за вр ше објек те ове го ди не.

Што се ти че иду ће го ди не, на да мо се да ће не ко ли ко ве-ћих ино стра них ин ве сти то ра да ре а ли зу је сво је про јек те у 2010. го ди ни. То би сва ка ко био до бар сиг нал и под сти цај и дру ги ма да на ста ве са ула га њи ма у Ср би ју.

На рав но, и пла ни ра но при дру жи ва ње Ср би је ЕУ има ће по зи тив не ефек те на отва ра ње тр жи шта, али не тре ба да за бо ра ви мо ни да оста ли еко ном ски усло ви тре ба да оста-ну ста бил ни – пре све га курс ди на ра, одр жив бу џет – то би зна чи ло да ће и др жа ва би ти у мо гућ но сти да сер ви си ра сво је ду го ве пре ма из во ђа чи ма пра во вре ме но (нпр. пу та-ри ма...).

Ипак, по треб но је да про ђе из ве сно вре ме (бар не ко ли ко ме се ци) да би смо мо гли да го во ри мо о ста бил ном трен ду.

„Layher д.о.о.“У раз го во ру за наш ча со пис Ел мар Кни зел (El mar Kni e-

sel) , ди рек тор фир ме “Layher d.o.o.” na vo di da je по сло ва ње у 2009. го ди ни би ло ис пу ње но ве ли ким стра хом кли је на та од гло бал не еко ном ске кри зе. Кли јен ти су ин ве сти ра ње у до бру опре му од ло жи ли за на ред ну го ди ну или чак на нео-д ре ђе но вре ме. Упр кос гло бал ној еко ном ској кри зи, по сло-ва ње ове фир ме је у 2009. го ди ни је би ло за до во ља ва ју ће.

“ „Layher d.o.o.“ се при пре мао у 2009. го ди ни на иза зо ве

ко ји нас че ка ју у ско рој бу дућ но сти. Наш мла ди тим је спре ман и за те шке и за обим не про-

јек те. Та ко ђе смо се усе ли ли у но ве ма га цин ске про сто ри је, та ко да се ис по ру ка по ру че них ске ла мо же мно го бо ље оба-вља ти.”на во ди Кни зел. Што се ти че ра да др жав них ор га на, Кни зел ка же да им про гра ми ни су би ли по треб ни, а сам рад оце њу је “Ко ли ко др жав них ор га на по сто ји, то ли ко је и раз ли чи тих ни воа ква ли те та у оба вља њу ду жно сти”.

Да ли сте ис пу ни ли пла но ве за 2009. го ди ну?

Истражујемо

8 ГРАЂЕВИНАР

Page 9: Gradjevinar Br 21

2009. го ди на – Го ди на ис ку ше ња

- На ши пла но ви за 2009. го ди ну би ли су ве о ма ам би-ци о зни. Ус пе ли смо да број но вих кли је на та, у од но су на прет ход не го ди не, упр кос кри зи по ве ћа мо. То нам ства ра бо љу осно ву за да ље ши ре ње на овом тр жи шту, та ко да са-да „Layher“ ва жи за нај о збиљ ни јег по ну ђа ча ске ла, при вре-ме них кро во ва, би на и три би на на тр жи шту Ср би је.

Нови про из во де и услу ге у 2009. го ди ни- „Layher“ у свом про гра му има нај са вре ме ни ју ске лу,

ка ко за фа сад не ра до ве, та ко и за спе ци ја ли зо ва не ра до-ве, као што је нпр. ан ти ко ро зи о на за шти та, бро до град ња, ске ле за ра до ве у ин ду стриј ским по го ни ма (нпр. нафт на и га сна ин ду стри ја, хи дро/тер мо е лек тра не, це мен та ре, че-ли ча не, ис коп угља, и мно ге дру ге), ни ско-град ња, ви со-ко-град ња и мо сто град ња, и за мно ге дру ге ра до ве. Та ко ђе, „Layher“ ну ди ре ше ња за при вре ме но по кри ва ње гра ди-ли шта, за штит не си сте ме за гра ди ли шта, Евент-си сте ме (нпр. би не, три би не, кон струк ци је за озву че ње и осве тље-ње), по крет не ске ле и про фе си о нал не мер де ви не. Ус пе ли смо да за поч не мо не ко ли ко зна чај них про је ка та ка ко у ви-со ко град њи та ко и у ин ду стриј ским објек ти ма.

Српска привреда у 2010.години?- Је ди но са озбиљ ним при сту пом про јек ти ма ко ји све

нас че ка ју, са ве ли ким тру дом и ра дом, мо гу ће је да се при-вре да ка ко у Ср би ји та ко и у це лом све ту опо ра ви.

Планови за 2010. годину- На ши пла но ви за 2010. го ди ну за сни ва ју се, са јед не

стра не, на на ја вље ним про јек ти ма на ших кли је на та, као и на оче ки ва ним про јек ти ма у Ср би ји, а са дру ге стра не на спрем ност за бр зу и ква ли тет ну ис по ру ку ка ко ма њих та ко и, уко ли ко бу де по треб но, ве ли ких ко ли чи на ске ла.

“ „Layher“, нај ве ћи про из во ђач ске ла у Евро пи и све ту, ко ји у Ср би ји по слу је ви ше од 5 го ди на ве о ма успе шно, сто ји са сво јом нај бо љом по ну дом нај ква ли тет ни јих ске ла на Ва шој стра ни. Ну ди мо Вам још ве ће мо гућ но сти у 2010. го ди ни.”, по ру чу је Кни зел.

„M-Pro fi l“„M-pro fi l“, као гра ђе вин ско пред у зе ће у про те клој го ди-

ни је има ло ве ли ки број зах те ва за из ра ду обје ка та. Об зи-ром да је кри за за де си ла сва пред у зе ћа, до ре а ли за ци је се те шко до ла зи ло.

Јед на од пр вих ме ра ко ју је „M-pro fi l“ пред у зео за убла-жа ва ње кри зе је сма ње ње ре жиј ских тро шко ва ко ји оп те-ре ћу ју бу џет пред у зе ћа. Об зи ром да се део ро бе про из во ди у оста лим огран ци ма М-Про фил-а, на те ри то ри ји БиХ и Хр ват ске, ра ци о на ли зо ва ли су тро шко ве тран спор та да би се це на ко шта ња про из во да сма њи ла. Тра га ло се и за но-вим до ба вља чи ма са ни жим це на ма ре про ма те ри ја ла, а у ква ли те ту по сто је ћег, док су исто вре ме но ро ко ви ис по ру-ке про из во да све де ни на ми ни мум ра ди мо гућ но сти бр же на пла те.

“Са ма ор га ни за ци ја у си сте му М-Про фи ла је при ла го-ђа ва на тре нут ном оби му по сла, ин фор ми са ње рад ни ка о

тре нут ној си ту а ци ји и кри зи до ве ло је ра ци о нал ни је про-из вод ње.”, на во де у М-Про фи лу и да ље ка жу:

“Да би се по ве ћао про це нат ре а ли за ци је по бољ ша њи су ко мер ци јал ни усло ви за куп це та ко да је план про из вод ње оства рен у не ких 95%, што опет по ка зу је од ре ђе ну стаг на-ци ју, јер је пред ход них го ди на индеx био увек ве ћи.”

И по ред те шке го ди не ко ја је иза нас „M-Pro fi l“ se ,mo že po hva li ti sa par ozbilj nih re a li zo va nih pro je ka ta:

Скла ди ште Мле ка ре Су бо ти ца, Скла ди ште фа бри ке „Mar bo“, Тран спорт ни мост ТЕ Ни ко ла Те сла- Обре но-вац, Но ви обје кат пред у зе ћа „Me tal si ste mi“-Кра гу је вац, Крон- скла ди шта Фри ком 1 и 2- Но ви Бе о град, Де чи је се ло – Срем ска Ка ме ни ца, Спорт ске са ле у ОШ у Ста рој Па зо-ви и Но вом Са ду, Са на ци ја кро ва и ма га цин ског про сто ра Цен трал ног За тво ра у Бе о гра ду, Скла ди шни про стор Кља-ји ће во и још не ко ли ци на ма њих обје ка та на ко ји ма ни смо би ли ди рект ни из во ђа чи ра до ва.

Ко ји су вам пла но ви у на ред ној го ди ни? Пла но ви за 2010. го ди ну су по ве ћа ње про ме та бар за

20%, ве ћи про це нат на пла те, уса вр ша ва ње ли ма р ског де ла про из вод ње, по ве ћан си стем кон тро ле го то вих про из во да.

Да ли оче ку је те да ће 2010. го ди на би ти го ди на опо рав-ка срп ске при вре де?

Об зи ром на то да срп ска при вре да ни је пре бро ди ла кри зу у 2009. го ди ни, оче ку је мо бла ги по мак у 2010. год. Ма да је то те шко пред ви де ти об зи ром да еко ном ска кри за још увек по тре са све зе мље у Европ ској уни ји и оста лим де ло ви ма Све та, прем да пред у зе ће „M-Pro fi l“ по слу је пр-вен стве но на срп ском тр жи шту и са не ко ли ко др жа ва из окру же ња, мо гу ће је оства ри ти бла ги по раст ре а ли за ци је.

„Me tal Cin ka ra“У Ме тал Цин ка ри оце њу ју прет ход ну го ди ну као на пор-

ну и ком пли ко ва ну, ка жу да су се по сле ди це по че ле осе ћа-ти већ у ок то бру 2008. го ди не, али су ме сци пре то га до не-ли ре корд но по сло ва ње са 12 хи ља да то на ура ђе не ро бе.

У да љем раз го во ру са Сло бо да ном Јо ва но ви ћем, ру ко-во ди о цем про да је, са зна ли смо да је у 2009. го ди ни

ГРАЂЕВИНАР 9

Page 10: Gradjevinar Br 21

10 ГРАЂЕВИНАР

Ме тал Цин ка ра до дат но за по сли ла дво ји цу те рен ских ко-мер ци ја ли ста ка ко би на зах тев кли је на та би ли при сут ни на ско ро сва ком ме сту у Ср би ји.

“У 2009. го ди ни смо уго во ри ли и ве ће по сло ве са куп ци-ма из БиХ, Ма ке до ни је и Цр не Го ре.

Иако је план го то во пре сли кан из 2008., ре корд не го ди-не, ус пе ли смо да га 75% ис пу ни мо. На ни воу це лог пред у-зе ћа у 2009.год. је из гра ђе на но ва про из вод на ха ла са ком-плет ном опре мом за из ра ду че лич них кон струк ци ја по вр-ши не 2500 m2, за по че та ин ве сти ци ја но вог по го на за то пло цин ко ва ње у Ин ђи ји и уве ден нов тех но ло шки про цес, тј. па си ви за ци ја ко ја иmа за да так да шти ти по цин ко ва ну по-вр ши ну од со ли и бе ле рђе” на во ди Јо ва но вић.

Ме тал Цин ка ра пла ни ра да у 2010. год. пу сти у рад но ви по гон у Ин ђи ји, па је на го ди шњем ни воу за обе цин ка ре по ста вљен план од 16 хи ља да то на.

“По на шим про це на ма 2010. год. ће би ти го ди на ве о ма те шког опо рав ка на ше при вре де.”- за вр ша ва Јо ва но вић.

„King span“„King span“ је во де ћа Европ ска ком па ни ја у обла сти ди-

зај на и про из вод ње изо ла ци о них кров них и зид них си сте-ма за гра дје ви нар ство ви со ког ква ли те та.

Еко ном ска кри за ни је то ли ко ути ца ла на сма ње ње по-сло ва ове фир ме, па је у из ја ви за наш ча со пис Алан То-ма нић, ди рек тор пред став ни штва за Ср би ју, из ја вио да се по сло ва ње у 2009. мо же оце ни ти со лид ним, али на по ми ње да иза то га сто је до бри по те зи.

„Иза бра ли смо пот пу но дру га чи ји при ступ од оче ки ва-ног. Уме сто „ре за ња“ тро шко ва уло жи ли смо у раз вој но-вих про из во да ко ји пред ста вља ју из во ре „чи сте“ енер гиј је, се ти те се кри зе са га сом, за тим про из во да ко ји по јед но ста-вљу ју град њу“ - ис та као је То ма нић.

Планови у 2010. години- „King span“ пред ста вља, ве ро ват но, ли де ра у „но вим

про из во ди ма“ и пре све га је ори јент сан да кроз исте пру жи јед но став ност и ис пла ти вост. Иза зов 21.ве ка је у чи стим и об но вљи вим из во ри ма енер ги је, очу ва њу пла не те и чо ве-

ко ве око ли не. Ми у Кинг спа ну по ку ша ва мо да ино ва тив-ност по ве же мо, ка ко са ис пла ти во шћу, та ко и са енер гет-ском ефи ка сно шћу.

У на ред ној го ди ни пла ни ра мо да пре све га про бу ди мо свест у ин ве сти то ри ма, да је ду го ро чан план у гра ђе ви-нар ству ви ше стру ко ис пла тив. ЕУ је 7.12.2009.год. до не-ла „Energy Per for man ce of Bu il dings Di rec ti ve (EPBD)“ или пре ве де но план, по ко ме до 2020 сви објек ти мо ра ју би ти “CO2 free is”, а из во ри ма обо вљи ве енер ги је. Ве ли ки број на ших про из во да за до во ља ва тра же не ка рак те ри сти ке и ра ди ће мо пре све га на еду ка ци ји о про бле ми ма и по тре би за чи стом енер ги јом.

Да ли оче ку је те да ће 2010 го ди на би ти го ди на опо рав-ка срп ске при вре де?

2010 го ди на би тре ба ла да озна чи по че так опо рав ка свет ске, па са мим тим и на ше при вре де.

„Ke ma“У Ке ми са жа ље њем кон ста ту ју да је 2009. го ди на би ла

нај те жа од осни ва ња ове фир ме. Не до ста так ин ве сти ци ја усло вио је и пад у по тро шњи гра ђе вин ских ма те ри ја ла у це ли ни. Ме ре ко је су пред у зе ли углав ном су би ле - сма њи-ва ње тро шко ва на свим ни во и ма као и по ја ча ва ње по слов-не ди сци пли не што је до ве ло до ис пу ње ње 70% пла на за 2009. го ди ну.

У го ди ни иза нас, Ке ма је ус пе ла да на тр жи ште из ба-ци но ве про из во де, као што су но ве из рав ња ва ју ће ма се и епок си ди, од но сно но ве си сте ме за из ра ду по до ва.

“Са гле да ва ју ћи си ту а ци ју и по тен ци јал тр жи шта основ-ни циљ нам је све сти тро шко ве на нај ма њу ме ру и по ве-ћа ти про мет за 20-30%. Опо ра вак при вре де оче ку јем тек у 2011. го ди ни.” - из ја вио је за наш ча со пис Да рио Ми ми ца, ди рек тор „Ке ма д.о.о.“

ПрипремилаРедакција Грађевинара

Истражујемо

Page 11: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 11

Page 12: Gradjevinar Br 21

12 ГРАЂЕВИНАР12 ГРАЂЕВИНАР

Ду го роч на тра ди ци ја и по сло ва ње фир ме VOS-SYSTEM ве за на је из обла сти сто чар ства. Ре но ме

из гра ђен у про те клим го ди на ма за сни ва се на бо га тој ре-фе рен ци опре мље них и ура ђе них фар ми као и на вр хун ској опре ми ко ју про из во ди фир ма VOS-SYSTEM из Жа бља. Не пре стал ни раз вој про из вод ње че лиц них кон струк ци ја по стао је ХИТ ка ко на за па ду та ко и у оста лим зе мља ма

ре ги о на. Стал на те жња за еко но мич ни јом, бр зом и пре ци-зном про из вод њом ме тал них кон струк ци ја ути ца ло је и на раз вој ши ре ња де лат но сти фир ме VOS-SYSTEM.

Са вре ме на тех но ло ги ја раз во ја ме тал них по цин ко ва них кон струк ци ја оства ри ла је си стем град ње ко ји ис пу ња ва све свет ске стан дар де. На ме на ова квих кон струк ци ја има ши ро ку при ме ну у из град њи про из вод них ха ла, ма га ци на, скла ди шта, спорт ских ха ла, мон та жних фар ми и др.

VOS SYSTEM ба зи ра про јек то ва ње по цин ко ва них кон-струк ци ја на при ме ни “C,Z, ∑, Ω” про фи ла са уна пред пер-фо ри ра ним отво ри ма. Ком би на ци јом ових про фи ла фор-

ми ра ју се но се ћи сту бо ви, глав не ре шет ке као и сви се кун-дар ни но са чи. Ши ри на про фи ла из но си 175mm до 420mm и де бљи на ли ма од 1.5mm до 4mm.Ти ме се оства ру ју из у-зет не ста тич ке ка рак те ри сти ке а са ми са став ни еле мен ти кон струк ци је омо гу ћа ва ју 20 до 30% лак шу кон струк ци ју од кла сич ног си сте ма град ње. Бр за и ла ка мон та жа оства-ру је се про би ја њем свих отво ра нео п ход них за скла па ње пре са ме про фи ла ци је са тач но шћу од ±0.1mm што омо гу-

ћа ва из у зет ну пре ци зност код мон та же објек та.При ме на ова квих кон струк ци ја нам омо гу ћа ва ве ли ку

флек си бил ност у про јек то ва њу, да је нам мо гућ ност бр зе про из вод ње као и мак си мал но ис ко ри шће ње утро шка ма-те ри ја ла јер не зах те ва ве зу са стан дард ним ду жи на ма кла-сич них про фи ла.

Ком плет но са ста вља ње кон струк ци је вр ши се по мо ћу ви со ко ква ли тет них ви ја ка што ис кљу чу је би ло ка кво за-ва ри ва ње на објек ту, а при том да је мо гућ ност тре ти ра ња објек та мон та жно-де мон та жним.

Представљамо VOS SYSTEM

Пред но сти поцинкованих челичних конструкција од кла сич ног зи да ња објек та су:• Про ста и из у зет но бр за мон та жа • Зна чај но ма ња це на тран спор та • Сма ње ни тро шко ви код про тив-по жар не за шти те • Те жи на кон струк ци је та ко ђе зна чај но ути че на сма-ње ње тро шко ва код из ра де те мељ них сто па и ве зних гре да чак и до 30%• Про фи ли се из ра ђу ју из рол ни то пло по цин ко ва ног ли ма са на но сом цин ка 275 gr/m²• Из у зет на ан ти ко ро зи о на за шти та омо гу ћа ва век тра-ја ња и пре ко 50 го ди на.

Раз вој при ме не ових про фи ла ре зул то вао је два ти па мон та жних кон струк ци ја:“COM PACT” кон струк ци је се фор ми ра ју ве зом два сиг-ма про фи ла по мо ћу ве зних пло ча чи ме по сти же мо ра спо не до 18m без сред њег сту ба .“COM PACT +” кон струк ци је се фор ми ра ју при ме ном два сиг ма и два „C“ про фи ла чи ме се до би ја мо гућ ност са вла да ва ња ра спо на и до 30м без сред њег ослон ца.

Савремена технологија производње ЛА КИХ ЧЕ ЛИЧ НИХ ПО ЦИН КО ВА-НИХ КОН СТРУК ЦИ ЈА „LCPK“

Page 13: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 13ГРАЂЕВИНАР 13

ДЕКОРАТИВНИ ОГРАДНИ ПАНЕЛИ

Пре фи њен стил и еле ган ци ја де ко ра тив них па не ла иза-звао је по зи тив не ре ак ци је ку па ца на на шем тр зи сту.То су па не ли но ве ге не ра ци је и слу же за огра ђи ва ње ин ду стриј-ских обје ка та, школ ских дво ри шта, пар ко ва, спорт ских те-ре на, стам бе них обје ка та као и за дру ге на ме не у за ви сно-сти од по тре бе ку па ца.

Оград ни па не ли свих ти по ва про из во де се од по цин-ко ва не жи це Ǿ5 i Ǿ6 са уоби ча је ном пре кид ном си лом од 560 do 610 N/mm. До дат на пла сти фи ка ци ја стан дард ним по ли е стер бо ја ма омо гу ћу је из у зет ну ан ти ко ро зи о ну за-

шти ту и дуг век тра ја ња. По ред оград них па не ла у на шем про из вод ном про гра му има мо пе шач ка вра та, кли зне и те-рет не ка пи је ко је су пред ви ђе не за уград њу ме ха ни зма за ауто мат ско отва ра ње.

VOS-SYSTEM d.o.o. Čuruška 3, 21230 Žabalj, SrbijaTel.: 021/831-283, 021/831-261

НАШ СТРУЧ НИ ТИМ ИН ЖЕ ЊЕ РА ЈЕ УВЕК ТУ ЗА ВАС!

Page 14: Gradjevinar Br 21

14 ГРАЂЕВИНАР

Page 15: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 15

Page 16: Gradjevinar Br 21

16 ГРАЂЕВИНАР

Ко ми си ја ко ју чи не чла но ви град ског ве ћа, пред став ни-

ци Ди рек ци је за гра ђе вин ско зе мљи-ште и из град њу и Ур ба ни стич ког за во да, ра ди на при пре ми усло ва, од лу ка и по сту па ка ле га ли за ци је.Де јан Ма ли, члан Ко ми си је за при-пре му но вог Секретаријата у из ја ви за днев не но ви не ка же да по у че ни ис ку ством, по се бан ак це нат су ста-ви ли на за шти ту су сед ских пра ва. Усво је на је од лу ка ко ја про пи су је све усло ве да би се не ки обје кат ле га ли-зо вао, а за јед но са Ур ба ни стич ким за во дом ра ди се и на при пре ми град-ских под ло га, од но сно од го ва ра ју ћих кар ти Бе о гра да.Та ко ђе, Скуп шти на гра-да фор ми ра ла је по чет ком де цем бра Ко ми си ју за про ме ну Ста ту та гра да Бе о гра да, ко ја би тре ба ло да га ускла-ди са но во до не тим За ко ном о пла ни-ра њу и из град њи и омо гу ћи фор ми-ра ње Се кре та ри ја та за ле га ли за ци ју.- По сле то га, све је ствар до но ше ња ака та. Ми све при пре ме за но ви Се-кре та ри јат ра ди мо па ра лел но до из-ме не Ста ту та. Ка да он бу де про ме њен, две не де ље по сле то га Се кре та ри јат ће би ти у пот пу но сти фор ми ран, а то ће би ти до кра ја ја ну а ра - до да је Ма ли.

Пре ма на ја ва ма, но ви Се кре та ри јат за ле га ли за ци ју ће знат но олак ша ти овај по сао, јер ће све слу жбе ко је се ба ве овом те мом би ти на јед ном ме-

сту, а гра ђа ни ће у нај кра ћем ро ку мо-ћи да за вр ше цео про цес.

Ка ко би се ома со ви ла ле га ли за ци-

ја, град ски пар ла мент је по чет ком де-цем бра 2009. го ди не усво јио и кри те-ри ју ме ко ји се од но се на уда ље ност и ви си ну обје ка та и они ће се при ме њи-

ва ти на објек те ко ји су из гра ђе ни до 11. сеп тем бра ове го ди не, од но сно до до но ше ња но вог За ко на о пла ни ра њу и из град њи. У пи та њу су објек ти ко-ји су из гра ђе ни, од но сно ре кон стру-и са ни или до гра ђе ни без гра ђе вин ске до зво ле и они ко ји има ју гра ђе вин-ску до зво лу и глав ни про је кат, али је то ком ра до ва од ње га од сту пље но.Ка да је реч о 10 цен трал них оп шти-на (Во ждо вац, Вра чар, Зве зда ра, Зе-мун, Но ви Бе о град, Па ли лу ла, Ра-ко ви ца, Сав ски ве нац, Ста ри

Актуелно

Фор ми ра ње Се кре та ри ја та за ле га ли за ци ју

Се кре та ри јат за ле га ли за ци ју, где ће мо ћи на јед ном ме сту да се пре да ју зах те ви за ле га ли за ци ју обје ка та, би ће осно ван до кра ја ја ну а ра те ку ће го-ди не. У ме ђу вре ме ну је град ски пар ла мент утвр дио и не ке од усло ва под ко ји ма ће ве ли ки број “ди вљих” обје ка та би ти ле га ли зо ван

У зо на ма знат не бес прав не град-ње, ка кве нај ви ше има на руб ним де ло ви ма гра да, би ће ле га ли зо-ва ни сви објек ти, без об зи ра на ви си ну и уда ље ност.

Page 17: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 17

Легализација

град, Чу ка ри ца), ови усло ви за ви-се од зо не у ко јој се обје кат на ла зи.Та ко ће објек ти у зо ни вред них град-ских бло ко ва (цен трал не зо не Ста рог гра да и Вра ча ра, де ло ви Зе му на и Но-вог Бе о гра да) би ти ле га ли зо ва ни ако раз да љи на из ме ђу два су сед на објек-та ни је ма ња од оне ко ја је пред ви ђе на план ским до ку мен том, као и ако не-ма ви ше од две ета же од мак си мал не спрат но сти пред ви ђе не пла ном. Ако се ра ди о над зи да ном објек ту, он не-ће мо ћи да има ви ше од јед не ета же од мак си мал но до зво ље не спрат но сти.

Ка да су у пи та њу зо не бес прав не град ње, у ову гру пу обје ка та спа да не-ко ли ко вр ста стам бе них бло ко ва, и ле га ли за ци ја ће се оба вља ти по кри те-ри ју ми ма за сва ки блок по себ но. При-ме ра ра ди, ако су у пи та њу бло ко ви ин ди ви ду ла ног ста но ва ња, објек ти ће би ти ле га ли зо ва ни ако не ма ју ви ше од че ти ри ета же, као и уко ли ко уда ље ност од су сед ног објек та ни је ма ња од 1,6 ме та ра. У бло ку ин тен зив не бес прав-не град ње, по пут на се ља Жар ко во на

Чу ка ри ци, обје кат ће би ти ле га ли зо-ван ако не ма ви ше од осам спра то ва, и ако уда ље ност ни је ма ња од 1,6 ме та-ра. У ко мер ци јал ном бло ку објек ти ће би ти ле га ли зо ва ни без об зи ра на уда-ље ност од су сед ног објек та, под усло-вом да не ма ју ви ше од де вет спра то ва.

У зо на ма знат не бес прав не град ње, ка-кве нај ви ше има на руб ним де ло ви ма гра да, би ће ле га ли зо ва ни сви објек-ти, без об зи ра на ви си ну и уда ље ност. Ме ђу тим, ако се не ки обје кат на ла зи на гра ни ца ма пар це ле би ће ле га ли зо-ван ако, на при мер, бал ко ни или

Page 18: Gradjevinar Br 21

18 ГРАЂЕВИНАР

над стре шни це не пре ла зе у су сед не пар це ле, ако не за тва-ра све тлар ник су сед ног објек та, или ако ат мос фер ске во де ни су усме ре не ка су сед ној пар це ли или објек ту.

Ка да су у пи та њу зо не око аеро дро ма и бе о град ских и пан че вач ких во до и зво ри шта, као и око Ин сти ту та “Вин-ча”, усло ви у по гле ду спрат но сти би ће де фи ни са ни по сле из ра де по себ них сту ди ја.

По треб на до ку мен та за ле га ли за ци ју

Уз зах тев за на кнад но из да ва ње гра ђе вин ске и упо треб-не до зво ле у по ступ ку ле га ли за ци је до ста вља се, за ви сно од вр сте објек та, сле де ћа до ку мен та ци ја:

За по ро дич не стам бе не објек те до 100 m2 БРГП, ста но-ве у стам бе ним згра да ма до 100 m2 не то ко ри сне по вр ши-не и стам бе не објек те пре ко 100 m2 с јед ним ста ном:

- до каз о пра ву сво ји не/ до каз о пра ву за ку па на гра ђе-вин ском зе мљи шту/ до каз о пра ву сво ји не на објек ту

- фо то гра фи је објек та- тех нич ки из ве штај о ста њу објек та, ин ста ла ци ја, ин-

фра струк тур не мре же и спољ њег уре ђе ња ко ји са др жи ге-о дет ски сни мак објек та на ко пи ји пла на пар це ле

- ад ми ни стра тив на так саЗа стам бе не објек те са ви ше ста но ва, стам бе но-по-

слов не објек те, по слов не и про из вод не објек те:- до каз о пра ву сво ји не/ до каз о пра ву за ку па на гра ђе-

вин ском зе мљи шту/ до каз о пра ву сво ји не на објек ту- фо то гра фи је објек та- за пи сник о из вр ше ном ве шта че њу о ис пу ње но сти

усло ва за упо тре бу објек та са спе ци фи ка ци јом по себ них фи зич ких де ло ва ко ји са др жи ге о дет ски сни мак објек та на ко пи ји пла на пар це ле, са ис ка за ном БРГП

- ад ми ни стра тив на так саЗа по моћ не објек те:- до каз о пра ву сво ји не/ до каз о пра ву за ку па на гра ђе-

вин ском зе мљи шту/ до каз о пра ву сво ји не на објек ту

- фо то гра фи је објек та- ад ми ни стра тив на так саЗа објек те из гра ђе не из сред ста ва бу џе та РС, АП или

је ди ни це ло кал не са мо у пра ве:- за пи сник о из вр ше ном ве шта че њу и тех нич кој ис-

прав но сти и ис пу ње но сти усло ва за упо тре бу објек та са спе ци фи ка ци јом по себ них фи зич ких де ло ва, ко ји са др жи

ге о дет ски сни мак објек та на ко пи ји пла на пар це ле, са ис-ка за ном бру то раз ви је ном по вр ши ном у осно ви објек та

- ад ми ни стра тив на так саЗа објек те за ко је је из да то одо бре ње за из град њу по

про пи си ма ко ји су ва жи ли до да на сту пања на сна гу За-ко на о пла ни ра њу и из град њи, а ко јим је од сту пље но од из да тог одо бре ња за из град њу и по твр ђе ног глав ног про-јек та:

- до каз о пра ву сво ји не/ до каз о пра ву за ку па на гра ђе-вин ском зе мљи шту/ до каз о пра ву сво ји не на објек ту про-је кат из ве де ног објек та

- ад ми ни стра тив на так са

Ин фо те ле фонМи ни стар ство жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра-

ња отво ри ло је ин фо те ле фон и сајт са са ве ти ма о ле га ли-за ци ји бес прав но по диг ну тих обје ка та

Циљ ове кам па ње је, ка ко је са оп ште но из Ми ни стар-ства, да гра ђа ни ма Ср би је об ја сни ка ко нај лак ше да ле-га ли зу ју сво је објек те. Рок за под но ше ње зах те ва за ле га-ли за ци ју бес прав но по диг ну тих обје ка та је 11. март 2010. го ди не. Вла сни ци ста но ва и ку ћа до 100 ква драт них ме та ра има ју пра во на по пуст од 60 од сто. По је ди но сти о ле га ли-за ци ји сви за ин те ре со ва ни гра ђа ни мо гу са зна ти те ле фо-ном, сва ког да на од 8.30 до 16.30 на број 011/362-22-36.

ПрипремилаРедакција Грађевинара

Легализација

Page 19: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 19

Page 20: Gradjevinar Br 21

Све сни да пра ве ак тив но сти до но се ква ли тет и омо гу ћа ва ју при ла го ђа ва ње по тре ба ма тр жи шта,

Ме тал Цин ка ра је, по ред оче ки ва ног и не ми нов ног па да по сло ва ња на гло бал ном ни воу, и про те кле го ди не ра ди-ла пу ним ка па ци те том и ус пе ла да уве де но ви не у сво је по сло ва ње ка ко би сво јим куп ци ма мо гла пру жи ти што ква ли те тни ју за шти ту ме тал них про из во да.

Успех је ре зул тат ис ку ства и но ве тех но ло ги је.

Ин ве сти ци је

Гру па „Mak sim Bg“ у чи јем скло пу се на ла зи Ме тал Цин ка ра је ове го ди не за по че ла ви ше но вих ин ве сти ци ја:

Нов про из вод ни по гон: У Ћу при ји је за вр ше на про-из вод на ха ла од 2500 m2 ко ја ће би ти ви ше на мен ска.

Ин ста ли ра на је но ва фи цеп ма ши на ко ја вр ши об ра ду свих вр ста про фи ла мак си мал них ди мен зи ја 1.150 mm. а оче ку је се и увоз ла се ра за се че ње ли мо ва.

Про ши ре ње про из вод ње и по нуд бе ног асор ти ма на: По че ло је про јек то ва ње и про из вод ња че лич них кон-струк ци ја, огра да, елек тро за ва ре них ре шет ки-га зи шта и сте пе ни шта.

Но ва Цин ка ра у Ин ђији: 8. ав гу ста 2009.го ди не по че ли смо из град њу но ве тех но ло шке ли ни је за то пло цин ко ва-ње на ло ка ци ји у Ин ђи ји. Пред ра чун ска вред ност ин ве-сти ци је из но си 21 мил. EUR.

Пред у зе ће „MAK SIM BG d.o.o“, ко је је 100% у вла сни-штву пред у зе ћа „MAK SIM d.o.o Ce lje“, по че ло је у Ин ђи ји са из град њом нај ве ће тех но ло шке ли ни је за то пло цин-ко ва ње у овом де лу Евро пе. Про из вод ни по гон са го ди-шњим ка па ци те том то плог цин ко ва ња ве ћим од 60.000t могао би, по ред то плог цин ко ва ња кон струк ци ја нај ве ћих ди мен зи ја 14,5m x 1,8m x 3,2m омо гу ћи ти и вр ло ква ли-тет но то пло цин ко ва ње ма њих еле ме на та, јер ће у окви ру ин ве сти ци је би ти по ста вље на и ли ни ја за цен три фу гал-но то пло цин ко ва ње.

Циљ ин ве сти ци је је по ве ћа ње ка па ци те та на срп ском

Представљамо

Метал Цинкара у Инђији

Упр кос гло бал ној свет ској еко ном ској кри зи ко ја нас је за де си ла кра јем 2008. го ди не,”Me tal-cin ka ra d.o.o.” и да ље за у зи ма во де ће ме сто у Ср би ји у из во ђе њу по вр шин ске за шти те че лич них кон струк ци ја и про из во да то-плим цин ко ва њем.

20 ГРАЂЕВИНАР

Page 21: Gradjevinar Br 21

Метал Цинкара у Инђији

тр жи шту и при бли жа ва ње услу ге, ко ја пред ста вља нај-бо љу еко ном ски и ду го трај ну ан ти ко ро зив ну за шти ту, куп ци ма из Вој во ди не, ис точ ног де ла Хр ват ске, као и ју-жних де ло ва Ма ђар ске и Ру му ни је.По че так про из вод ње у но вим ка па ци те ти ма се оче ку је у ју лу 2010. го ди не.

Отва ра њем но ве цин ка ре у Ин ђи ји отва ра мо но ве мо-гућ но сти и ка па ци те те на тр жи шту цин ко ва ња у Ср би ји.

Же ли мо да бу де мо нај бо љи из бор за куп це, што ће мо по сти ћи не пре ста ним по бољ ша њем про из вод них про-це са и уво ђе њем ино ва ци ја.

Свим на шим са да шњим и бу ду ћим куп ци ма и њи хо вим по ро ди ца ма же ли мо срећ не пред сто-је ће пра зни ке и успе шну но ву го ди ну.

Срећ на но ва 2010 го ди на!

8. ав гу ста 2009.го ди не по че ли смо из град њу но ве тех но ло шке ли ни је за то пло цин ко ва ње на ло ка-ци ји у Ин ђи ји. Пред ра чун ска вред ност ин ве сти ци-је из но си 21 мил. EUR.

ГРАЂЕВИНАР 21

Page 22: Gradjevinar Br 21

22 ГРАЂЕВИНАР

Из ра да је дин стве ног ка та стра не-по крет но сти Ср би је, по че ла је

још пре две де це ни је. Про блем бес па ри-це за тај ве ли ки про је кат ре шен је 2004. го ди не ка да је Свет ска бан ка, за тај по-сао одо бри ла 30 ми ли о на до ла ра зај ма Вла ди Ср би је.

Из Ре пу блич ког ге о дет ског за во да на ја вљу ју да ће ка та стар до кра ја иду ће го ди не би ти за вр шен. То ће до не ти си-гур ност вла сни штва и уре ђе ње тр жи шта не крет ни на што је је дан од пред у сло ва на шег ула ска у Европ ску уни ју. Оста ло је да се ка та стар ски об ра ди све га 12 од сто те ри то ри је Ср би је. Ме ђу тим, про цен ти не зна че мно го јер обим по сла за ви си од то га ко ли ко се од ка та стра раз ли ку је оно што пи ше у зе мљи шним књи га ма.

То што ра ни ји за ко ни ни су при мо-ра ва ли гра ђа не да при ја вљу ју про ме не вла сни штва, лак ше се ре ша ва, од си ту а-ци ја ка да су и чи та ви со ли те ри усе ља ва-

ни без упо треб них до зво ла.- Не ма мо за то ква ли тет ну до ку мен-

та ци ју и он да бу квал но кре ће мо од по-чет ка у ар хи ву не ког гра да, оп шти не у Ар хи ву Ср би је тра жи мо по треб ну до ку-

мен та ци ју, да би има ли ва ли дан по да так да упи ше мо не чи је пра во на не по крет-ност”, ка же Не над Те сла, ди рек тор Ре пу-блич ког ге о дет ског за во да.

Актуелно

Ка та стар 2010. го ди неИз ра да је дин стве ног ка та стра не по крет но сти Ср би је би ће за вр ше на до кра-ја 2010. го ди не, на ја вио је Ре пу блич ки ге о дет ски за вод. Ка та стар ће уве сти ред на тр жи шту не крет ни на и си гур ност вла сни штва

Page 23: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 23

Ка та стар 2010. го ди не

Ба за по да та ка у Ге о дет ском за во дуСр би ја је из де ље на на 4.500 ка та стар-

ских оп шти на. Сти ца јем окол но сти ме-ђу по след њи ма ће у је дин ствен ка та стар би ти упи са но под руч је Па ли лу ле, Зве-зда ре, Ви шњи це и Ми ри је ва.

У Ге о дет ском за во ду при зна ју да од осни ва ња ни су има ли ви ше по сла и да би ва ља ло да их при ча о ра ци о на ли за-ци ји за по сле них ми мо и ђе. За по шља ва ју око 2.600 љу ди, а по свет ским стан дар-ди ма мо гло би да их бу де и за тре ћи ну ви ше.

- Ре пу блич ки ге о дет ски за вод је до-био над ле жност ре ги стра ци је и пре ме-ра др жав них гра ни ца, да во ди ра чу на о на ци о нал ној ин фра струк ту ри ге о про-стор них по да та ка, да се ба ви про це ном вред но сти не по крет но сти, а у оба ве зи је да до 2011. го ди не Ср би ја има но ви ко-ор ди нат ни си стем у скла ду са дру гим зе мља ма ЕУ, ис та као је ди рек тор Ре пу-блич ког ге о дет ског за во да Не над Те сла.

Та квој ре пу блич кој ин сти ту ци ји не-до ста ја ли би кар то граф ски по да ци и због то га се “Ге о кар та” вра ти ла у окри ље

Ге о дет ског за во да, где је пре осам де це-ни ја и на ста ла. Има ју обе ћа ња над ле-жних да ће им опре ма за мо дер ну кар то-гра фи ју уско ро сти ћи.

- Ка да бу де мо има ли све у елек трон-ском об ли ку тру ди ће мо се и да то по-граф ски део та ко ђе за о кру жи мо, да на-ша Ср би ја бу де јед на мо дер на зе мља ко ја ће да се при бли жи европ ским нор ма ти-ви ма, од обла сти по љо при вре де, на ви-га ци је, тран спор та па све до по тре бе за-шти те жи вот не сре ди не”, из ја вио је Ле он

Дра жић из сек то ра кар то гра фи је РГЗ.Ба за по да та ка Ге о дет ског за во да, убу-

ду ће би тре ба ло да бу де по ла зна тач ка за од лу ке о стра те шкој град њи, по пут Ко-ри до ра 10, ки не ског мо ста, оби ла зни це.

Са ку пље ни и на јед ном ме сту, по да-ци о пре ме ру по вр ши не и вла снич кој струк ту ри су оно што нај ви ше за ни ма и бу ду ће ин ве сти то ре.

ПрипремилаРедакција Грађевинара

Page 24: Gradjevinar Br 21

24 ГРАЂЕВИНАР

Page 25: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 25

Page 26: Gradjevinar Br 21

26 ГРАЂЕВИНАР

Иако у те шкој еко ном ској го ди ни, ин ве сти то ри, од ко јих су не ки и ве ли ке свет ске ком па ни је, у Кра гу-

јев цу тре нут но гра де и опре ма ју око 100 хи ља да ква дра-та стам бе ног и по слов ног про сто ра. Кра гу је вац је је дан од рет ких гра до ва у Ср би ји где, упр кос еко ном ској кри зи, ин ве сти то ри у гра ђе вин ској ин ду стри ји ни су об у ста ви ли сво је по сло ве, а ин ду стри ја на ме шта ја пра ти све свет ске трен до ве у уре ђе њу ен те ри је ра.

Пра те ћи по ве ћа не зах те ве тр жи шта, „Шу ма ди ја са јам“ ће у 2010. го ди ни Сај мо ве на ме шта ја и гра ђе ви нар ства пред ста ви ти на за јед нич ком сај му „DO MEX PO 2010.“ ко ји ће би ти одр жан од 5.-9. мар та.

Ор га ни за то ри су за кљу чи ли да ће спа ја њем ове две срод не гра не ин ду стри је на је дин стве ној ма ни фе ста ци ји, по бољ ша ти ква ли тет по ну де на сај му, по ве ћа ти број по се-ти ла ца и ор га ни зо ва ти бо ље по слов не кон так те.

Са јам ће би ти ор га ни зо ван на око три хи ља де ква дра та из ло жбе ног про сто ра у глав ној и по моћ ној ха ли. Уче ство-ва ће ком па ни је из ре ги о на и зе ма ља у окру же њу ко је су пре по зна ле по тен ци јал тр жи шта Шу ма ди је.

Уз при су ство тра ди о ци о нал них из ла га ча, по пут ком-па ни ја „Bla žeks“, „Evro pa oko vi“ „Sim po“, „SGS“, „Ba nja ko-merc“ u „Šu ma di ja saj mu“ оче ку је се да ће за овај са јам би ти

за ин те ре со ва ни и про из во ђа чи из зе ма ља у окру же њу, по-себ но Ма ке до ни је и Цр не Го ре. Би ће из ло же ни ко мад ни и гар ни тур ни на ме штај за ста но ва ње, на ме штај за опре ма ње кан це ла риј ских про сто ра, свих вр ста јав них обје ка та и де ко ра тив ни еле мен ти ен те ри је ра.

Из обла сти гра ђе ви нар ства ће се пред ста ви ти до ма ћи и ино стра ни про из во ђа чи гра ђе вин ских ма те ри ја ла, ме ха-ни за ци је и ала та, фир ме ко је се ба ве ин же ње рин гом и про-јек то ва њем, про из во дја чи гра ђе вин ске сто ла ри је, за нат ске рад ње и ра ди о ни це за ин ста ла ци о не и за вр шне ра до ве, из-да ва чи струч не ли те ра ту ре.

Осим из ло жбе ном де лу сај ма, по себ на па жња ће би ти по све ће на пра те ћим про гра ми ма, пре зен та ци ја ма са вре-ме ног опре ма ња ене ри је ра и про мо ци ја ма ак ту ел но сти у гра ђе ви нар ству, ин ду стри је на ме шта ја, др во пре ра ђивач ке и ин ду стри је за про из вод њу ала та за ове ин ди стриј ске гра-не, а у пла ну су и ху ма ни тар не ак ци је и су сре ти струч не пу бли ке са из ла га чи ма.

Са јам „DO MEX PO“ у Кра гу јев цу је иде ал на при ли ка за про мо ци ју ин ду стри је на ме шта ја и гра ђе ви нар ства, по ве-зи ва ње са ди стри бу те ри ма и тр жи штем.

Манифестације

Пра те ћи по ве ћа не зах те ве тр жи шта, “Шу ма ди ја са јам” ће у 2010. го ди ни сај мо-ве на ме шта ја и гра ђе ви нар ства пред ста ви ти на за јед нич ком сај му „DO MEX PO 2010.“ ко ји ће би ти одр жан у пе ри о ду од 5. - 9. мар та 2010. го ди не. Спа ја њем ове две гра не ин ду стри је на је дин стве ној ма ни фе ста ци ји, би ће по бољ шан ква ли тет по ну де на сај му и по ве ћан број по се ти ла ца

„DO MEX PO 2010“ У Кра гу јев цу

Текст Шумадија Сајам

Page 27: Gradjevinar Br 21
Page 28: Gradjevinar Br 21

28 ГРАЂЕВИНАР

Page 29: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 29

Page 30: Gradjevinar Br 21

30 ГРАЂЕВИНАР

Page 31: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 31

Page 32: Gradjevinar Br 21

32 ГРАЂЕВИНАР

„IZO LA CI JA Hol ding a.d.“ је спе ци ја ли зо ва но пред у зе-ће за изо ла тер ске и за вр шне за нат ске ра до ве у гра ђе ви нар-ству. Осно ва но је пре 50 го ди на, по се ду је ви ше де це ниј ско из во ђач ко ис ку ство на објек ти ма у зе мљи и ино стран ству.

По слов не је ди ни це на ла зе се у Бе о гра ду, Но вом Са ду, Ни шу и Чач ку.

Пред у зе ће рас по ла же са струч ним ти мо ви ма ко је пред-во де ин же ње ри гра ђе вин ске стру ке, ар хи тек те, тех но ло зи, еко но ми сти и ве ли ки број ВКВ и КВ рад ни ка спе ци ја ли зо-ва них за ову вр сту ра до ва што чи ни уку пан број од око 100 стал но за по сле них рад ни ка.Основ на де лат ност пред у зе ћа су хи дро и тер мо и зо ла ци-

о ни ра до ви у гра ђе ви нар ству, чи не их сле де ћи по сло ви:

- Би ту мен ске (цр не) хи дро и зо ла ци је но вих обје ка та и са-на ци ја по сто је ћих обје ка та са изо ла ци о ним тра ка ма - Кру те хи дро и зо ла ци је ( пе не тра ти ) про тив вла ге и во де

под при ти ском- Мем бран ске хи дро и зо ла ци је на ба зи PVC, ECB, FPO,

EPDM, TPO , PIB.- Тер мич ка изо ла ци ја кро во ва, по до ва, зи до ва и пла фо на- Ин ду стриј ски по до ви ( фер бе то ни, по до ви од епок сид-

них и по ли у ре тан ских ма са ), ки се ло от пор ни по до ви и зи-до ви, ан ти ста тик по до ви, ду пли по до ви...- Об ла га ње тех нич ким фо ли ја ма( та ло жна је зе ра, риб ња-

ци, ла гу на фар ме, аку му ла ци ја от пад них во да, де по ни ја...)- Ан ти ко ро зив на и про тив по жар на за шти та

На на шем тр жи шту још увек су нај ви ше за сту пље не би-ту мен ске изо ла ци је са све ве ћом тен ден ци јом ка са вре ме-ни јим и ал тер на тив ним ре ше њи ма. Хи дро и зо ла ци је по до ва, зи до ва, те ме ља, кро во ва, мо сто ва из во де се пре ма ви ше де це-ниј ским ис ку стви ма при ме ном ви ше слој них би ту мен ских изо ла ци ја на ба зи пре ма за, на но са и ме ђу сло је ва од обич-них,пла сто мер них или ела сто мер них изо ла ци о них тра ка.

По се бан сег мент пред ста вља ју хи дро и зо ла ци је про тив под зем них во да или во да под при ти ском ко ји се ре ша ва ју спе ци јал ним изо ла ци о ним сред стви ма на ба зи пе не тра та, ви ше слој ним би ту мен ским изо ла ци ја ма, ма стик сним изо-ла ци ја ма или по ли мер це мент ним ису ши вим мал те ри ма. У си сте му са бр зо ве зу ју ћим спе ци јал ним зап тив ним мал те ри-ма по сти жу се за до во ља ва ју ћи ре зул та ти (де та љи про до ра) чи ме се оства ру је ви сок сте пен во до не про пу сно сти.

Си сте ми на ба зи пе не тра та су кру ти по сво јим ка рак те-ри сти ка ма, мо гу се при ме ни ти на под ло га ма од бе то на,опе-ке, ка ме на па чак и на бо ја.Ови ма те ри ја ли се од лич но ве зу ју за под ло гу, про ди ру у под ло гу до 15cm, кри ста ли шу у њој и на тај на чин пот пу но зап ти ва ју све ми кро по ре у ма те ри ја-лу. Овим по ступ ком по сти же се от пор ност на по зи тив не и

на не га тив не при ти ске и до 7 ба ра. Је ди ни не до ста так ових си сте ма је да ни су ела стич ни, од но сно, де ле суд би ну са по-сто је ћом под ло гом на ро чи то у ста тич ком сми слу.

Хидроизолације подова, зидова, темеља ...Хи дро и зо ла ци је по до ва, зи до ва, те ме ља, кро во ва, мо сто-

ва из во де се пре ма ви ше де це ниј ским ис ку стви ма при ме ном ви ше слој них би ту мен ских изо ла ци ја на ба зи пре ма за, на но-са и ме ђу сло је ва од обич них,пла сто мер них или ела сто мер-них изо ла ци о них тра ка.

Кро во ви у функ ци о нал ном сми слу пред ста вља ју за вр-ше так сва ке гра ђе ви не па се у том сми слу мо ра ју ре ша ва ти кон струк тив но, ста тич ки,тер мич ки, естет ски и об ли ков но. С об зи ром да се на ла зи мо у II и III кли мат ској зо ни на ши објек ти су из ло же ни лет њим ви со ким тем пе ра ту ра ма а зи-ми ни ским тем пе ра ту ра ма и до -25оC. На ова ко ши ро ком тем пе ра тур ном ра спо ну мо ра ју да се при ме њу ју флек си бил-ни ма те ри ја ли ко ји су от пор ни на ха ба ње, а да су исто вре ме-но ела стич ни и ду го трај ни.

Да кле, уко ли ко се при ме њу ју ква ли тет ни ма те ри ја ли, рав ни кро во ви мо гу ква ли тет но да се из ве ду и да има ју ду-жи век тра ја ња. Са ста но ви шта гра ђе вин ске фи зи ке мо ра ју да се пред ви де сви сло је ви ко ји ути чу на сма ње ње про ла за то пло те кроз гра ђе вин ске ма те ри ја ле, ре жим про ла ска вла ге и ам пли ту де при гу ше ња бу ке,шу ма и ви бра ци ја. За штит ни слој мо же да бу де лак ши и те жи у за ви сно сти од крај ње на-ме не кро ва, нај че шће су то гра ну ли са ни шљу нак, бе тон ске пло че, це мент на ко шу љи ца или твр до ли ве ни ас фалт. Рав ни кро во ви мо гу фи нал но да се об ра де са за вр шном изо ла ци о-ном тра ком уко ли ко се кров ко ри сти као не про ход на те ра са. Ако се ра ван кров ко ри сти као про ход на те ра са он да до би ја функ ци ју ткз. пе те фа са де у ком слу ча ју се за вр ша ва са те-жом за шти том.

Представљамо Изолација Холдинг А.Д.

Јубилеј Изолације Холдинг50 година рада

Page 33: Gradjevinar Br 21

Индустријски подови„Изо ла ци ја“ има ду гу тра ди ци ју и ис ку ство у из ра ди свих

вр ста естри ха, по себ но код из ра де ин ду стриј ских по до ва. Иду стриј ски естрих је име за све естри хе у ра зним скла ди-шти ма, ра ди о ни ца ма, про из вод ним ха ла ма, ла бо ра то ри ја-ма, хлад ња ча ма итд. Осно ва ин ду стриј ских естри ха је обич-но АБ пло ча де бљи не мин. цца. 10 cm, вред но сти те че ња S3, мин 25 N/mm2 (C20/25) чвр сто ће на при ти сак и ни ским во-до це мент ним фак то ром, по стан дар ду за до во ља ва ју ће (DIN EN 18202) рав но ће, из ве де не на ком пакт ном те мељ ном по ду или ета жном но се ћем еле мен ту (га ра же). Ло ша стра на та-квих по до ва је ре ла тив но сла ба от пор ност на ха ба ње и с тим по ве за но пра ше ње и по ро зност естри ха. За то у фа зи су ше-ња и за гла ђи ва ња естри ха по си па мо до дат ке (кварц ни пе-сак, ко рунд, ме тал не опиљ ке итд.), та ко да до би је мо про тив-пра шну по вр ши ну от пор ну на ха ба ње.

За ин ду стри ју где су по треб ни по себ ни зах те ви (пре ра-да хра не, здрав стве ни објек ти, јав не ку хи ње, ла бо ра то ри-је, хлад ња че...), уме сто по си па из во де се по себ ни за вр шни по до ви (епок си ди, по ли у ре та ни, акри ла ти). Та кви по до ви има ју ве ћу ки се ло от пор ност, от пор ност на ха ба ње и абра-зи ју, ве ћа чвр сто ћа на при ти сак и са ви ја ње, јед но став ни је одр жа ва ње, пот пу на про тив пра шност, и не у пој ност за во ду и оста ле теч но сти, мо гућ ност аде кват не са на ци је и на кра ју вр ло ва жна пред ност та квих по до ва – у скла ду су са HACCP нор ма ма. Са пра вил ним из во ђе њем мо гу да се при ме не у ин ду стри ји где има мо кон стант ну ви со ку или ни ску тем пе-ра ту ру, по ве ћа ну при сут ност ки се ли на и слич но.

Санације подова и зидова у подрумимаПод зем не во де су по се бан про блем јер се ја вља ју у под-

зем ним де ло ви ма објек та ка да је те шко и ску по вр ши ти обим на и ду го трај на ис ко па ва ња. Бр же ре ше ње је да се об-ја кат изо лу је са уну тра шње стра не чи ме се доби ја ју су ви по до ви и зи до ви а вла га се трај но ели ми ни ше из про сто ра.За ове ра до ве ко ри сте се пе не тра ци о не сме се, пе не тра ци о-ни мал те ри и ису ши ви хи дро и зо ла ци о ни мал те ри ко ји се апли ци ра ју на до бро и де таљ но при пре мље ну под ло гу. На-ше пред у зе ће са успе хом ре ша ва ова кве са на ци о не про бле-ме – има мо оформ ље не рад не гру пе.

Санације равних и косих крововаСа на ци о ни ра до ви се свр ста ва ју у ре дов на гра ђе вин-

ска одр жа ва ња ко ја се мо ра ју оба вља ти сва ких 8 до 10 го-

ди на јер се у про тив ном су о ча ва мо са на глим про па да њем кон струк тив них еле ме на та кро ва и зи до ва згра да. Код рав-них и ко сих кро во ва на кон де се так го ди на хи дро и зо ла ци о-ни сло је ви гу бе сво ју ела стич ност услед деј ства мра за, сун-че вог зра че ња, ве тра, ки се лих и оста лих штет них пра ши на. Де ли мич ном са на ци јом рет ко се по сти жу до бри ре зул та ти јер се ни кад не мо гу пре ци зно утвр ди ти то ко ви во де у кров-ним еле мен ти ма па се из тог разлога тре ти ра ком плет на по-вр ши на кро ва.

Са вре ме но гра ђе ви нар ство са да има ве ли ки асор ти ман ви со ко ква ли тет них ма те ри ја ла ко ји се мо гу при ме ни ти у са на ци ја ма кро во ва јер су флек си бил ни, от пор ни на ха-ба ње, ела стич ни и ду го трај ни. На ше пред у зе ће при ме њу је нај са вре ме ни је ма те ри ја ле: ела сто мер не и пла сто мер не би-ту мен ске тра ке, син те тич ке мем бра не, акрил не емул зи је, по ли мер не це мент не мал те ре и изо ла ци о не па сте.

Зелени крововиЗе ле ни кро во ви су по се бан об лик об ра де те ра са, ко ри-

сти се све ви ше у град ским је згри ма у ци љу ху ма ни за ци је и обо га ће ња жи вот не сре ди не, сма ње ња за га ђе но сти ва зду ха и бу ке и по бољ ша ња ми кро кли мат ских усло ва. „Изо ла ци ја“ из во ди ова кве кро во ве уз при ме ну свет ских ис ку ста ва. По-себ на па жња се обра ћа на дре на жу сло је ва, угра ђу ју се хи-дро и зо ла ци о не тра ке от пор не на ве ће при ти ске и ко рен ски си стем би ља ка,вр ши се по се бан из бор би ља ка и ху му сног сло ја. Мо гу ћа је из ра да ма њих фон та на и во до то ко ва.

ГРАЂЕВИНАР 33

Јубилеј

Ми шка Јо ва но ви ћа бр. 9, 11107 Бе о градтел.: +381 11 244 78 79, +381 11 244 07 58

факс. +381 11 244 15 93, моб.: +381 60 826 [email protected] www.izolacija.rs

Зна чај ни је ре фе рен це пред у зе ћа:Са ва Цен тар – Но ви Бе о град; ПЦ Ушће – Но ви Бе о град; Спенс – Но ви Сад; По слов на згра да Б92 – Но ви Бе о град; По слов на згра да „Del ta Hol-ding“ – Но ви Бе о град; На род на Бан ка Ср би је – Бе о град; НИС Ра фи не ри је – Но ви Сад и Пан че во; ХЕ Ђер дап – Кла до во; ТЕ Ни ко ла Те сла -Обре но-вац; Же ле знич ка ста ни ца Про коп – Бе о град; Мост сло бо де – Но ви Сад; Оби ла зни ца (Остру жни ца – Ор ло ва ча) – Бе о град

Page 34: Gradjevinar Br 21

34 ГРАЂЕВИНАР

Фру шка го ра је 1960. го ди не про гла ше на на ци о нал-ним пар ком и ти ме је по ста ла пр ви на ци о нал ни

парк у Ср би ји. Нај ви ши врх је Цр ве ни Чот (539м), а оста-ли зна чај ни вр хо ви су Стра жи ло во (321m), Ири шки Ве нац (451m), Ве ли ки Гра дац (471m) итд.

На зив „Фру шка“ по ти че од ре чи ет но ни ма Фра нак што ука зу је да су Фран ци на се ља ва ли или кон тро ли са ли ову пла ни ну.

Фру шка го ра је острв ска, ста ра гро мад на пла ни на. До-ли не и па ди не Фру шке го ре су пре кри ве не ли ва да ма, па-шња ци ма и жит ним по љи ма, на па ди на ма су воћ ња ци и ви но гра ди са чу ве ним вин ским по дру ми ма, а де ло ви ви-ши од 300m су об ра сли гу стом ли сто пад ном шу мом. На Фру шкој го ри је нај ве ћа кон цен тра ци ја ли по ве шу ме у Евро пи. Око 700 вр ста ле ко ви тог би ља ра сте на овој пла-ни ни. Не ке од број них жи во тињ ских вр ста су: ср на, је лен, му флон, ла си ца, ди вља сви ња, ку на, ди вља мач ка, ша кал, зец, итд.

Кул ту раНај зна чај ни ји спо ме ник кул ту ре пред ста вља ју 17 ма на-

сти ра Срп ске пра во слав не цр кве рас по ре ђе них по це лој пла ни ни. По диг ну ти су као за ду жби не срп ских вла дар-ских по ро ди ца, на кон што је, у ка сном сред њем ве ку под при ти ском Ту ра ка, те жи ште срп ске ду хов не и кул тур не ба шти не по ме ре но на се вер.

Фру шко гор ски ма на сти ри су: Бе о чин, Бе ше но во, Врд-ник, Ве ли ка Ре ме та, Гр ге тег, Ђип ша, Ја зак, Кру ше дол, Ку-ве ждин, Ма ла Ре ме та, Но во Хо по во, Пет ко ви ца, При ви на Гла ва, Ра ко вац, Ста ро Хо по во, Фе нек и Ши ша то вац.

Фру шка го ра је би ла ин спи ра ци ја мно гим ве ли ка ни ма по е зи је, од Бран ка Ра ди че ви ћа, Јо ва на Јо ва но ви ћа Зма ја, Ми ли це Сто ја ди но вић Срп ки ње; у ма на сти ри ма су бо ра-ви ли Вук Сте фа но вић Ка ра џић, До си теј Об ра до вић, Фи-лип Ви шњић, Ка ра ђор ђе и мно ги дру ги.

На пла ни ни се на ла зе не ко ли ко утвр ђе ња, ме ђу ко ји-ма су Пе тро ва ра дин ска твр ђа ва и Врд нич ка ку ла ко ја је у ру ше ви на ма. Не да ле ко од Чор та но ва ца се на ла зи лук су-зна ви ла Стан ко вић, ко ју је 1930. го ди не по ди гао Ра ден ко Стан ко вић, а да нас се на ла зи у др жав ном вла сни штву.

На се љаВе ћи гра до ви ко ји ма је окру же на Фру шка го ра су Срем-

ска Ми тро ви ца, Ру ма и Ин ђи ја на ју жном де лу, док су се-

вер но од пла ни не Срем ски Кар лов ци, Но ви Сад, Бе о чин и Бач ка Па лан ка као и гра до ви у Хр ват ској: Ву ко вар и Илок. Мно ги ста нов ни ци ових, али и дру гих гра до ва од мо ре и пра зни ке про во де у број ним ви кенд-на се љи ма на па ди на-ма ове пла ни не.

Да нас ве ли ки про блем пред ста вља ју про мет ни ре ги-о нал ни пу те ви ко ји по ве зу ју Срем, Ба нат и Бач ку. Њи ма са о бра ћа ве ли ки број во зи ла, по себ но ка ми о на, ко ји за-га ђу ју и уни шта ва ју нај леп ше де ло ве пла ни не. Не ка да је на Фру шкој го ри би ла раз ви је на и ру дар ска про из вод ња угља у Врд ни ку, али је руд ник на пу штен пре ви ше де це-ни ја.

Ту ри замНа Фру шкој го ри по сто је ви ше из ле ти шта и од ма ра ли-

шта. Ле тен ка је по зна то из ле ти ште и деч је од ма ра ли ште, на Бран ков цу се на ла зи од ма ра ли ште По ште. Те сте ра је деч је од ма ра ли ште, а не да ле ко од ње на Ан дре вљу се на-ла зи од ма ра ли ште у др жав ном вла сни штву. Код ТВ тор ња се на ла зи хо тел, као и на Ири шком вен цу ко ји је ујед но и по зна то из ле ти ште. На Стра жи ло ву, из ле ти шту из над Срем ских Кар ло ва ца, се на ла зи гроб Бран ка Ра ди че ви ћа. У Врд ни ку се на ла зи ба ња „Тер мал“ са тер мал ном во дом, по пу лар но од ма ра ли ште Ранч Пла тан и Врд нич ка ку ла ко ја је са гра ђе на на ме сту утвр ђе ња из рим ског до ба.

Упознај Србију

Фрушка ГораФру шка го ра (мађ. Tar czal, лат. Al ma Mons) је острв ска пла ни на у Сре му. Нај ве ћи део Фру шке го ре се на ла зи у Ср би ји (у Вој во ди ни), док ма ли део за ла зи у ис точ ну Хр ват ску, у Ву ко вар ско-срем ску жу па ни ју. Про сти ре се на ду жи ни од око 75 km, ши ри не је од 12 до 15 km и за хва та по вр ши ну од 25.525 km²

Текст и обрадаРедакција Грађевинара

Page 35: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 35

Page 36: Gradjevinar Br 21

36 ГРАЂЕВИНАР

Page 37: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 37

Page 38: Gradjevinar Br 21

38 ГРАЂЕВИНАР

Page 39: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 39

Page 40: Gradjevinar Br 21

40 ГРАЂЕВИНАР

Интервју

ЕПС у 2010. го ди ни

Ин те ре со ва ње је ис по ље но, сва ка ко, и за План по сло-ва ња ЈП ЕПС и за ви сних при вред них дру шта ва за

2010. го ди ну ко ји, из ме ђу оста лог, пред ви ђа и по ску пље ње елек трич не енер ги је. Срп ска елек тро при вре да је у по след-ње вре ме при о ну ла и на сре ђи ва ње сво је уну тра шње ор га-ни за ци је, од но сно, за по че ла про цес озбиљ ног ре струк ту-ри са ња... Све су то би ли раз ло зи да ге не рал ног ди рек то ра ЈП ЕПС Дра го ми ра Мар ко ви ћа на кра ју ове ни ма ло ла ке 2009. го ди не за мо ли мо за раз го вор о све му ово ме.

– Тен дер ска про це ду ра за ТЕНТ Б-3 и „Ко лу ба ру Б“ је у то ку, ка же Мар ко вић. За Б-3 су у за вр шној фа зи оста ле три ком па ни је: че шки ČEZ, ита ли јан ски „Edi son“ и не мач-ки RWE. За „Ко лу ба ру Б“ пре о ста ле су, пак, две ком па ни је – „Edi son“ и ČEZ. У то ку је и по сту пак за из бор стра те шког парт не ра за из град њу ТЕ-ТО „Но ви Сад“ ко ји је не што ка-сни је по чео, па је овај про је кат тре нут но у фа зи при ја вљи-ва ња ком пани ја, рок је ис те као 1. де цем бра, али је и за то ин те ре со ва ње би ло ве ли ко. Сти гло је пет на ест при ја ва из ве ћег бро ја европ ских зе ма ља.

Сре ди ном 2010. по зна ти парт не ри за три но ве ТЕ

Ка да ће све то да бу де окон ча но?– У окви ру пр ва два тен де ра, по тен ци јал ни парт не ри са-

да при пре ма ју сво је по ну де. Пре ма усло ви ма тен де ра тре-ба ло је да те по ну де да ју до кра ја ја ну а ра, али су сви они тра жи ли – про ду же так ро ка. Тај зах тев се мо же раз у ме ти јер је реч о тех нич ки из у зет но сло же ним про јек ти ма, о тер-мо е лек тра на ма на угаљ, а сем то га реч је и о ве о ма ве ли ким ком па ни ја ма са пре ци зним про це ду ра ма у по сло ва њу ко је, ре ци мо, пред ви ђа ју да пре свих та квих по ну да мо ра ју да одр же и за се да ња сво јих управ них од бо ра, па и то из и ску-је не ко вре ме. Због то га оче ку јем и да ће им овај рок би ти про ду жен до, ре ци мо, апри ла или ма ја 2010. го ди не.

Све три ком па ни је ко је су се при ја ви ле на овим тен де-ри ма су, ина че, ве о ма ак тив не и при пре ма ју по ну де за њих. Ве ру јем сто га да ће, на кра ју, за ТЕНТ Б-3 у игри оста ти бар

две, а мо жда и све три по ну де, а за „Ко лу ба ру Б“ јед на или мо жда обе. На кон тих по ну да сле де да ље фа зе – ква ли фи-ка ци је, ева лу а ци ја и из бор са мог стра те шког парт не ра, али се ја на дам да ће тај про цес ићи да ле ко бр же и да ће парт-не ри би ти иза бра ни нај ка сни је до ју на иду ће го ди не, на кон че га сле ди про цес уго ва ра ња.

А шта је са ТЕ ТО Но ви Сад?– Што се тог про јек та ти че, иако се са тен дер ском про це-

ду ром кре ну ло ка сни је јер је реч о тип ским по стро је њи ма, оче ку је мо бр зо до но ше ње од лу ке о стра те шком парт не ру. Мо жда чак до ју на или ју ла 2010. го ди не.

Ре ци те нам не што ви ше о ме мо ран ду ми ма ко ји су пот-пи са ни са Нем ци ма и Ита ли ја ни ма и ко ји, та ко ђе, на ја-вљу ју ве ли ке ин ве сти ци је?

– У Не мач кој смо пот пи са ли ме мо ран дум са RWE, ком-па ни јом ко ја је је дан од ли де ра у европ ској енер ге ти ци. Реч је о три про јек та, на раз ли чи тим ни во и ма са рад ње. Пр ви про је кат од но си се на ре вер зи бил ну хи дро е лек тра ну „Ђер-дап 3“. Тај про је кат је раз ви јан још се дам де се тих го ди на про шлог ве ка, а сту ди је и идеј ни про јек ти ко ји су још

Ве ли ки стра те шки про јек ти Елек тро при вре де Ср би је, као и зна чај ни ме мо-ран ду ми о са рад њи пот пи са ни не дав но са стра ним парт не ри ма, иза зва ли су ових да на при мет но ин те ре со ва ње срп ске јав но сти

Page 41: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 41

Дра го мир Мар ко вић, ди рек тор ЈП ЕПС

та да ура ђе ни по сто је у до ку мен та ци-ји ЕПС-а. У то вре ме су, на и ме, у игри би ла три про јек та за ре вер зи бил ну срп ску хи дро е лек тра ну. Је дан је био „Ђер дап 3“, дру ги „Ба ји на Ба шта“, а тре ћи „Би стри ца“. Та да је оце ње но да је нај бо љи про је кат онај у Ба ји ној Ба-шти, па је та ре вер зи бил ка и са гра ђе-на, док су дру га два оста ла да че ка ју бо ља вре ме на...

Да ли су бо ља вре ме на са да сти гла?– У овом ме мо ран ду му је из град-

ња Ђер дапа 3 ста вље на на пр во ме-сто, али, раз у ме се, за сад се не ра ди о ње ној из град њи већ о по нов ном ана-ли зи ра њу свих аспе ка та и мо гућ но-сти, о пра вље њу сту ди ја из во дљи во-сти и идеј них про јек та та ко је ће мо у овој фа зи ра ди ти за јед но с не мач ком ком па ни јом. Зна се, ина че, да ре вер-зи бил на елек тра на прак тич но тро ши ви ше стру је не го што про из во ди, али

се у овом слу ча ју оче ку је да ра чу ни ца по твр ди да би је упр кос то ме вре де ло из гра ди ти. Те елек тра не, на и ме, тро-ше нај јеф ти ни ју, а про да ју нај ску пљу стру ју, па се на раз ли ка ма тих це на оства ру је и њи хо ва еко ном ска рен-та бил ност. Плус што би она, у вре ме ка да се све ви ше пра ве елек тра не на ве тар и дру ге об но вљи ве, али „не ста-бил не“ из во ре енер ги је, мо гла до бро да по слу жи као по др шка баш та квој про из вод њи ко ју ка рак те ри шу по вре-ме ни пре ки ди у ра ду. „Ђер дап 3“ је, сва ка ко, пре ве ли ка елек тра на за наш си стем, али је то про је кат од ре ги о-нал ног зна ча ја.

Елек тра не на Мо ра ви, Дри ни, Ибру и Са ви

– Дру ги про је кат ко ји је пред мет ме-мо ран ду ма је сте тзв. про је кат „Ве ли ка Мо ра ва“. У енер гет ском по гле ду он по ко ли чи ни енер ги је или сна ге ни је та ко

ве ли ки, осет но је ма њи од прет ход но по ме ну тог, али је то је дан ком плек-сан, пре све га, во до при вред ни про је-кат у ко ји ће, на рав но, пре ко Ми ни-стар ства по љо при вре де, шу мар ства и во до при вре де би ти укљу че но и ЈП „Ср би ја во де“, јер су, за пра во, ту енер-гет ски ка па ци те ти у дру гом пла ну. Ра-ди се, ина че, о град њи шест или се дам „сте пе ни ца“ на Ве ли кој Мо ра ви, али и сре ђи ва њу ком плет ног во до то ка ове ре ке ко ја би тре ба ло да по ста не плов-на у це лом то ку. Уре ди ли би се на си пи, на вод ња ва ње... Ни ког не тре ба да чу-ди што је баш RWЕ за то по ка зао ин-те ре со ва ње, бу ду ћи да се зна да се ова ком па ни ја не ба ви са мо про из вод њом енер ги је, ње ном ди стри бу ци јом и тр-го ви ном, већ да је ве о ма ак тив на и у во до при вре ди, па је, ре ци мо, вла сник и ве ли ких во до вод них си сте ма у Ма-ђар ској, Ен гле ској и Аме ри ци.

Тре ћи про је кат од но си се на ис-ко ри шће ње хи дро по тен ци ја ла у гор-њем то ку Дри не, тзв. Гор ња Дри на. На ло ка ци ји бу ду ћих ХЕ Дри на ни је гра нич на ре ка, те че ис кљу чи во на те-ри то ри ји Ре пу бли ке Срп ске. Гра ди ле би се че ти ри елек тра не: „Бук Би је ла“, „Фо ча“ (Ср би ње), „Па ун ци“ и јед на на ре ци Су тје сци. И ми и Нем ци смо, мо же се ре ћи, го сти на том про јек ту ко ји ће се ра ди ти на ба зи кон це си је, а њу ће да до би је иза бра ни стра те шки парт нер у РС.

Ка да оче ку је те да за поч не ре а ли за-ци ја овог по сла?

– Ми сли мо да ће тај про је кат би-ти ре а ли зо ван нај бр жим тем пом, јер је на ње му нај ви ше ура ђе но. ЕПС и ЕП РС су за јед но већ ура ди ли сту ди-ју из во дљи во сти, а за вр ше но је

Page 42: Gradjevinar Br 21

42 ГРАЂЕВИНАР

и око 95 од сто екс про при ја ци је, та-ко да по сто је сви усло ви да тај про-је кат кре не мно го бр же не го оста ли.

Ко ли ка је вред ност про је ка та из ме мо ран ду ма са RWE?

– Укуп на вред ност сва три про јек та на кра ју би тре ба ло да бу де ве ћа од пет ми ли јар ди евра. То су, за пра во, ме га-про јек ти, убе дљи во нај ве ће ин ве сти-ци је на ше зе мље, ако бу ду оства ре не. Са мо би, ре ци мо, вред ност „Ђер да па 3“, про јек та у че ти ри фа зе од по 600 ме га ва та, пре ва зи шла три ми ли јар де евра. За сад је, ме ђу тим, све то још на ду гом шта пу, јер мо ра ју да се ура де сту ди је из во дљи во сти, тех но ло шко-еко ном ска оправ да ност и све оста ло што је по треб но.

А шта је пот пи са но са Ита ли ја ни ма?– Са Ита ли јом је ме мо ран ду ме и

спо ра зу ме пот пи са ла др жа ва Ср би ја, а ита ли јан ска вла да је за са рад њу са на-ма од ре ди ла ком па ни ју SE CI. Ин те ре-со ва ње се по ка зу је пре све га за град њу елек тра на на Ибру, у по те зу од Ра шке до Кра ље ва, за тим за хи дро цен тра-ле на сред њем то ку Дри не, та мо где је она гра нич на ре ка и, евен ту ал но, за елек тра ну на ре ци Са ви. На рав но да су и те ак тив но сти још у ра ној, при-

прем ној фа зи. Пра ве се сту ди је из во-дљи во сти и сту ди је о ути ца ји ма тих про је ка та на жи вот ну сре ди ну ко је су оба ве зни де ло ви свих ин ве сти ци о них про је ка та, а те про јек те за Ибар ра ди Ин сти тут „Ја ро слав Чер ни“

У ло кал ној јав но сти, у Кра ље-ву, има не го до ва ња због на ја вље них про је ка та на Ибру. За што?

– Ди гла се, до и ста, ма ла пра ши на у Кра ље ву, јер има љу ди ко ји ми сле да би од тих про је ка та тај крај имао ви ше ште те не го ко ри сти. Ме ђу тим, од го вор на те при мед бе је ве о ма јед-но ста ван: си гур но је да се ниг де не ће гра ди ти ни шта ако сту ди ја по ка же да би то у ма ком об ли ку угро зи ло та мо-шњу жи вот ну сре ди ну. За са да, по на-шем ми шље њу, не ма раз ло га за би ло ка кво уз бу ђе ње. Ми слим да је реч о до брим про јек ти ма, ве о ма ко ри сним упра во за ту ло кал ну за јед ни цу, од Ра шке до Кра ље ва. Ве ру јем за то да ће

се ти про јек ти ре а ли зо ва ти, по го то во што су они за сно ва ни на ко мер ци јал-ном ефек ту ко ји про ис ти че из под сти-цај них ме ра ита ли јан ске вла де за тзв. зе ле ну енер ги ју, ко је су то ли ко при ма-мљи ве и ве ли ке, да омо гу ћа ва ју да се та кви про јек ти ве о ма бр зо ис пла те и вра те уло же ни но вац.

Што се ти че Ибра, хи дро цен тра ле на тој ре ци ни су би ле у стра те шким

пла но ви ма ЕПС-а пре 2025. го ди не, јер у са да шњим усло ви ма пла сма на енер ги је код нас ни су би ле при о ри-те ти. За то смо и при ста ли на ова кав аран жман по ко ме би се енер ги ја из-во зи ла у Ита ли ју: ми, да кле, не би смо гра ди ли елек тра не, док во да, што ка-жу, те че... А ка да ис тек не кон це си ја – оста ју нам го то ве елек тра не, са мо за нас. И то ре ви та ли зо ва не.

Ка да би нам те елек тра не би ле вра-ће не?

– Не зна се још са свим тач но јер сту ди је ни су до вр ше не, али ра чу на мо не где из ме ђу 2020. и 2025. го ди не. Но, ва ља има ти на уму и то да се ове ХЕ, ко јих би тре ба ло да бу де осам или де-вет, гра де по че ти ри–пет го ди на, те да тек од та да тре ба ра чу на ти вре ме њи хо ве екс пло а та ци је. То је, ина че, кла сич ни БОТ аран жман: са гра ди, екс пло а ти ши и вра ти у ре ви та ли зо-ва ном ста њу.

А ка ква би то би ла елек тра на на Са ви. Не ће ли она мо жда да угро зи, ре ци мо, Обед ску ба ру?

– И та елек тра на (Ку пи но во) је, за-пра во, ста ри про је кат ко ји мо ра да се до бро пре и спи та. Раз у ме се да ће и Обед ска ба ра као и ри зик да се не ким по те зом евен ту ал но не угро зи про из-вод ња у ТЕНТ-у узе ти у озбиљ но раз-ма тра ње, јер та ко не што, уоста лом, и за кон стрикт но пред ви ђа. Од вре ме-на ка да су се ро ди ле пр ве иде је о по-ме ну тој елек тра ни до да нас про те кло је, ме ђу тим, до ста во де, па та при ча сва ка ко мо ра да се ино ви ра.

Интервју

– Ки не ска стра на је по ну ди ла сет кре ди та за раз не про јек те од ко јих је је дан, ре ци мо, и мост Зе мун–Бор ча. Евен ту ал ни кре дит за на ше ТЕ и руд ни ке у Ко стол цу од но сио би се пре све га на ре ви та ли за ци ју бло-ка Б-1, на си стем за од сум по ра ва ње дим них га со ва у ТЕ „Ко сто лац Б“ и из град њу јед ног бло ка од 300–350 ме га ва та са од го ва ра ју ћим ин ве сти-ци ја ма у руд ник угља у Дрм ну

Page 43: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 43

Но ви еко ло шки про је кат у ТЕНТ-у

У Не мач кој сте пот пи са ли још је-дан ва жан до ку мент ко ји има и еко-ло шки зна чај?

– Пот пи сан је уго вор о ре кон струк-ци ји мли но ва за угаљ у три бло ка у ТЕНТ-А, ко ји би тре ба ло да ре ши је-дан ве ли ки про блем ко ји го ди на ма му чи ту елек тра ну. Тај по сао ће би ти оба вљен уз по моћ ве о ма по вољ ног кре ди та не мач ке бан ке KfW, док је глав ни кон трак тор ком па ни ја „Bab-kok Hi ta či“ са кон зор ци јал ним парт-не ром „Ми нел ко тло град њом“. Вред-ност по сла је око 33 ми ли о на евра, и то је про је кат ко ји је већ за по чео. Уго-во ри су пот пи са ни, пра ве се на руџ-би не, а по што се ра ди о три бло ка од на ред не го ди не ће сва ке го ди не би ти ура ђен по је дан. Ва жно је ре ћи да је и то еко ло шки про је кат, те да ће на јед-ном од та три бло ка пр ви пут у ЕПС-у би ти угра ђе на опре ма за ели ми на ци ју азот них ок си да. Би ће ста вље ни спе-ци јал ни го ри о ни ци ко ји ће еми си ју штет них га со ва да све ду на раз ме ре до пу ште не европ ским стан дар ди ма. Тре ба ре ћи да је у том по слу ве о ма зна чај но уче шће до ма ће при вре де, од-но сно „Ми нел ко тло град ње“.

У по след ње вре ме би ло је до ста ре чи и о за јед нич ким по сло ви ма с Ки не зи ма, оби ла зи ле су нас и ки не-ске де ле га ци је... Ну де нам се кре ди ти, пре свега за ко сто лач ки ба сен. О че-му је реч?

– Ки не ска стра на је по ну ди ла сет кре ди та за раз не про јек те од ко јих је је дан, ре ци мо, и мост Зе мун–Бор ча. Евен ту ал ни кре дит за на ше ТЕ и руд-

ни ке у Ко стол цу од но сио би се пре све га на ре ви та ли за ци ју бло ка Б-1, на си стем за од сум по ра ва ње дим них га со ва у ТЕ „Ко сто лац Б“ и из град њу јед ног бло ка од 300–350 ме га ва та са од го ва ра ју ћим ин ве сти ци ја ма у руд-ник угља у Дрм ну. На рав но да су сви ти про јек ти, по себ но овај тре ћи, још у ра ној фа зи, ни су ура ђе не ни пред-фи зи би ли ти сту ди је, а не зна ју се ни усло ва кре ди та, па не мо же са си гур но-шћу да се ка же ни хо ће ли до ћи до ре-а ли за ци је тог аран жма на, а по го то во у ко јим ро ко ви ма би тај по сао мо гао да се од ви ја. Но, што се ти че од сум по ра-ва ња, има мо све по треб не про јек те, па би он мо гао и бр зо да за поч не, као и ре ви та ли за ци ја бло ка Б-1. Укуп но, са град њом тог бло ка вред ност ове ин ве-сти ци је из но си ла би око 700 ми ли о на евра, од че га се са мо на про је кат од-

сум по ра ва ња од но си 200–250 ми ли о-на евра.

Реч је, ипак, о ве о ма ве ли ким за-хва ти ма ко ји ће сва ка ко до ста да ко-шта ју и Елек тро при вре ду Ср би је. Узи ма ју ћи у об зир чи ње ни цу да са да-шња це на на ше елек трич не енер ги је те шко да мо же све то да по кри је, ка ко ми сли те да на ђе мо но вац?

– Управ ни од бор ЈП ЕПС је усво јио План по сло ва ња за 2010. го ди ну и упу-тио га Вла ди Ср би је на са гла сност. У том пла ну пред ло же но је да елек трич-на енер ги ја у иду ћој го ди ни по ску пи два пу та: од 1. ја ну а ра за 10 одсто и од 1. ју ла за још 10 од сто. То не зна-чи, на рав но, да ће стру ја та да и у тим про цен ти ма за и ста и да по ску пи, јер о то ме од лу чу је вла да, али, чи ње ни ца је да смо ми то пред ви де ли. Тре ба,

Дра го мир Мар ко вић, ди рек тор ЈП ЕПС

Page 44: Gradjevinar Br 21

44 ГРАЂЕВИНАР

ме ђу тим, има ти на уму да ће ЕПС на кра ју 2010. го ди не, чак и уз пред ло же-на по ску пље ња од укуп но око 21 од-сто на го ди шњем ни воу, и да ље би ти у гу би ци ма ко ји се про це њу ју на чак 20 ми ли јар ди ди на ра. Што, на рав но, мо-же до ве сти до сма ње них ин ве сти ци ја и про бле ма са ре мон ти ма и не ли квид-но шћу..

Ка ко је ове го ди не сма њен гу би так

Гу би ци су, чи ни се, стал ни пра ти лац срп ске елек тро при вре де. Ка кав по-слов ни ре зул тат оче ку је те у 2009. го-ди ни?

– Из ра зно ра зних раз ло га ЕПС је ове го ди не ус пео да осет но ума њи сво је гу бит ке. Пла ном за 2009. го ди-ну гу би так је, на и ме, био про це њен на не ких 12 ми ли јар ди ди на ра, али оче ку је мо да крај ове го ди не до че ка-мо са не у по ре ди во ма њим ми ну сом – од две до три ми ли јар де ди на ра...

Ка ко је то по стиг ну то, по себ но узи ма ју ћи у об зир да је и тај план пра вљен на прет по став ци о по ску-пље њу стру је да ко га, ме ђу тим, ни је до шло?

– Па, по стиг ну то је за хва љу ју ћи то-ме што смо осет но по ве ћа ли при хо де и сма њи ли тро шко ве, што је због еко-ном ске кри зе исто вре ме но сма ње на

и по тро шња, као и увоз, док је из воз, исто вре ме но, зна чај но по ве ћан, па је све то ску па по пра ви ло на ше фи нан-сиј ски ста ње. Из воз стру је у 2009. го-ди ни до сти гао је око 60 ми ли о на евра, а пр ви увоз ће мо има ти тек од сре ди не де цем бра. То је оно што ни ко ни је мо-гао да пред ви ди кра јем 2008. ка да смо пра ви ли план за ову го ди ну.

Ко ли ка би, он да, тре ба ло да бу де це на елек трич не енер ги је да би елек-тро при вре да из бе гла гу бит ке?

– Пре ма ме то до ло ги ји оправ да них при хо да ко ју је утвр ди ла на ша аген-ци ја за енер ге ти ку, та це на би се мо ра-ла по ве ћа ти за ма кар 37–38 од сто, и то са мо да би смо ра ди ли са ну лом. Мо же то да се ка же от при ли ке и ова ко: је дан про це нат ма ње це не, елек тро при вре-ди од но си – ми ли јар ду ди на ра при хо-да.

А ка ко он да успе ва те да убе ди те стран це да уоп ште ин ве сти ра ју код нас, кад ов де има то ли ко про бле ма са утвр ђи ва њем ре ал не це не елек трич-

не енер ги је? Зар се они не пла ше да ће због на ше по ли ти ке це на и са ми да за пад ну у не во ље?

– Мно ги у Ср би ји за бо ра вља ју да ЕПС не ма мо но пол на град њу елек тро-е нер гет ских обје ка та у на шој др жа ви. За хва љу ју ћи по ли ти ка ма сво јих зе-ма ља ко је из ра зи то фа во ри зу ју ко ри-шће ње об но вљи ве енер ги је, кроз тзв. “Feed in” та ри фе, или дру гим ре чи ма кроз из у зет но по вољ не це не енер ги је из тих ре сур са, стран ци су у овом ча су ве о ма за ин те ре со ва ни за ин ве сти ра-ње у упра во та кве пројек те. Ако има-те це ну јед ног ки ло ват са та из ве тра од 9,5 евро цен ти ко ли ко је Ср би ја но вим фе ед ин та ри фа ма то пред ви де ла, он-да они ви де да им се то мо же ис пла ти-ти, и то у ро ку од пет до де сет го ди на. Сем то га, тре ба има ти на уму да ће сви на ши по ме ну ти про јек ти са стран ци-ма тра ја ти у нај ма њу ру ку пет–шест, а не ки и 10–12 го ди на, да ће ре ги о нал но тр жи ште и ов де ствар но би ти пот пу-но отво ре но од 2012. го дине и да нас че ка ју и тр жи шна утак ми ца и тр жи-шне це не елек трич не енер ги је. Та да је дан ки ло ват-сат ни ов де не ће мо ћи ви ше да ко шта ко ли ко са да, да кле 4,5 цен ти. То је са да ве ро ват но најни жа це на на све ту.

Интервју

Текст Лист ЕПС, kWh

– Пре ма ме то до ло ги ји оправ-да них при хо да ко ју је утвр ди ла на ша аген ци ја за енер ге ти ку, та це на би се мо ра ла по ве ћа ти за ма кар 37–38 од сто, и то са мо да би смо ра ди ли са ну лом.

Page 45: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 45

Page 46: Gradjevinar Br 21

46 ГРАЂЕВИНАР

Page 47: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 47

Енергија

Профит из мини електранаВла да Ре пу бли ке Ср би је је по чет ком де цем бра 2009. го ди не („Слу жбе ни гла сник“ Ре пу-бли ке Ср би је 99/2009 од 11.12.2009), у скла ду са За ко ном о енер ге ти ци до не ла Уред бу о ме ра ма под сти ца ја за про из вод њу елек трич не енер ги је ко ри шће њем об но вљи вих из во ра енер ги је и ком би но ва ном про из вод њом елек трич не и то плот не енер ги је, ко-јом се бли же про пи су ју ме ре под сти ца ја за про из вод њу елек трич не енер ги је

Та ко се овим ак том де фи ни-ше тзв. „Fe ed-in ta riff “, ба лан-

си ра ње и очи та ва ње, пре ци зи ра ју енер гет ски објек ти ко ји про из во де елек трич ну енер ги ју из об но вљи вих из во ра, уре ђу је са др жи на уго во ра о от ку пу елек трич не енер ги је по ме ра-ма под сти ца ја, као и на кна да тро шко-ва куп цу та ко про из ве де не енер ги је.

Де фи ни ци је енер гет ских обје ка та ко ји про из во де енер ги ју на овај на-чин

У уред би се под тер ми ном „об но вљи-ви из во ри енер ги је“ под ра зу ме ва ју из во ри енер ги је ко ји се на ла зе у при-ро ди и об на вља ју се у це ло сти или де ли мич но, по себ но енер ги ја во до то-ко ва, ве тра, не а ку му ли ра на сун че ва енер ги ја, би о ма са, ге о тер мал на енер-ги ја, би о го ри ва, би о гас, син те тич ки гас, де по ниј ски гас, гас из по стро је ња за трет ман ка на ли за ци о них во да и от пад них во да из пре храм бе не и дрв-но-пре ра ђи вач ке ин ду стри је ко ји не са др же опа сне ма те ри је.

„Хи дро е лек тра не на по сто је ћој ин фра струк ту ри“ су хи дро е лек тра не ко је ко ри сте већ по сто је ћу бра ну ко-јом упра вља не ко јав но пред у зе ће и хи дро е лек тра не из гра ђе не на це во во-ди ма на ме ње ним до во ду си ро ве во де на пре ра ду у фа бри ке во де.

„Елек тра не на би о гас“ је су елек-

тра не ко је ко ри сте гас на стао из оста-та ка у по љо при вре ди (теч ни стај њак и из мет са сто чар ских и жи ви нар-ских фар ми), из би о ма се, из оста-та ка би о ма се на ста лих при мар ном пре ра дом по љо при вред них про из-во да, а ко је не са др же опа сне ма те-ри је, остат ке и де ло ве жи во ти ња. „Елек тра не на де по ниј ски гас“ је су елек тра не ко је ко ри сте гас на стао на ко му нал ним де по ни ја ма или гас на-стао у по стро је њи ма за трет ман ко-му нал них от пад них во да.

„Елек тра не са ком би но ва ном про-из вод њом на по сто је ћој ин фра струк-ту ри“ је су ре ви та ли зо ва не ста ре елек-тра не са ком би но ва ном про из вод њом

на фо сил на го ри ва ко је су пре ре ви та-ли за ци је би ле у по го ну нај ма ње 25 го-ди на и ре кон стру и са не ста ре елек тра-не са ком би но ва ном про из вод њом на фо сил на го ри ва ко је пре ре кон струк-ци је ни су би ле у по го ну нај ма ње пет го ди на без об зи ра на прет ход но вре-ме про ве де но у по го ну;

„Елек тра на“, у сми слу ове Уред бе, је сте по стро је ње за про из вод њу елек-трич не енер ги је или за ком би но ва ну про из вод њу, са јед ном или ви ше про-из вод них је ди ни ца, и то:

1) хи дро е лек тра не ин ста ли са не сна ге до 10 МW;

2) елек тра не ин ста ли са не сна ге до 10 МW ко је у про це су про из вод ње

Page 48: Gradjevinar Br 21

48 ГРАЂЕВИНАР

ко ри сте са мо би о ма су или би о ма су у ком би на ци ји са не-ким до пун ским фо сил ним го ри вом, уко ли ко енер гет ска вред ност ко ри шће не би о ма се на го ди шњем ни воу чи ни нај ма ње 80% укуп не при мар не енер ги је;

3) елек тра не ко је елек трич ну енер ги ју про из во де ко ри-сте ћи об но вљи ве из во ре енер ги је осим би о ма се, уко ли ко у про це су про из вод ње енер гет ска вред ност ко ри шће них об но вљи вих из во ра енер ги је на го ди шњем ни воу чи ни нај ма ње 90% укуп не при мар не енер ги је, с тим да је до-пун ско го ри во не ко од фо сил них го ри ва, би о ма са или от пад;

4) елек тра не за ком би но ва ну про из вод њу ин ста ли са не сна ге до 10 МW ко је ко ри сте об но вљи ве из во ре енер ги-је, фо сил на го ри ва или фо сил на го ри ва у ком би на ци ји са не ким об но вљи вим из во ром енер ги је;

5) елек тра не ко је ко ри сте се па ри са ну би о ра згра дљи ву фрак ци ју ко му нал ног от па да (у да љем тек сту: от пад) ин-ста ли са не сна ге до 10 МW,

“По вла шће ни про из во ђач” стра на ко ја оба вља де лат-ност про из вод ње елек трич не енер ги је и ко ји је ак том над ле жног ор га на сте као ста тус по вла шће ног про из во-ђа ча.

Ме ре под сти ца ја – от куп не це не

Ме ре под сти ца ја, у сми слу ове Уред бе, об у хва та ју от куп-не це не пре ма вр сти елек тра не у ко јој се про из во ди елек-трич на енер ги ја ко ри шће њем об но вљи вих из во ра енер-ги је и пре ма ин ста ли са ној сна зи (Р) из ра же ној у МW.

Вр ста елек тра не и ин ста ли са на сна га од ре ђу ју се ак-том о сти ца њу ста ту са по вла шће ног про из во ђа ча елек-трич не енер ги је.

От куп на це на елек трич не енер ги је из елек тра не за ком би но ва ну про из вод њу ко ја ко ри сти при род ни гас као го ри во, ко ри гу је се при сва кој про ме ни це не при род ног га са за про да ју енер гет ским су бјек ти ма за тр го ви ну на ма ло при род ним га сом за по тре бе та риф них ку па ца ко ја не укљу чу је тро шко ве ко ри шће ња тран спорт ног си сте ма за при род ни гас код Јав ног пред у зе ћа „Ср би ја гас“ Но ви Сад по та риф ном ста ву „енер гент“.

Ко рек ци ја от куп не це не за елек тра не са ком би но ва-ном про из вод њом на при род ни гас вр ши ће се од пр вог да на на ред ног ме се ца у од но су на ме сец у ко ме је до шло до про ме не це не при род ног га са за про да ју енер гет ским су бјек ти ма за тр го ви ну на ма ло при род ним га сом за по-тре бе та риф них ку па ца ко ја не укљу чу је тро шко ве ко ри-шће ња тран спорт ног си сте ма за при род ни гас код Јав-ног пред у зе ћа „Ср би ја гас“ Но ви Сад по та риф ном ста ву „енер гент“.

Ко по ла же пра во на ко ри шће ње под сти цај них ме ра

Пра во на ме ре под сти ца ја утвр ђе не овом Уред бом за елек трич ну енер ги ју про из ве де ну у елек тра на ма ко је ко-ри сте не а ку му ли ра ну сун че ву енер ги ју огра ни ча ва се на укуп но ин ста ли са ну сна гу у тим елек тра на ма до 5 МW.

Пра во на ме ре под сти ца ја утвр ђе не Уред бом за елек-

Енергија

Page 49: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 49

трич ну енер ги ју про из ве де ну у елек-тра на ма ко је ко ри сте ве тар огра-ни ча ва се на укуп но ин ста ли са ну сна гу у тим елек тра на ма до 450 МW. По ред по вла шће них про из во ђа ча, пра во на ме ре под сти ца ја утвр ђе не Уред бом мо гу сте ћи и по вла шће ни про из во ђа чи за елек трич ну енер ги ју про из ве де ну у елек тра на ма на ве тар, укуп но ин ста ли са не сна ге ко ја је јед-на ка ко ли чи ни од 10% ка па ци те та за про из вод њу елек трич не енер ги је ко је из гра ди јав но пред у зе ће за про из вод-њу, ди стри бу ци ју и тр го ви ну елек трич-не енер ги је у пе ри о ду ва же ња Уред бе. По вла шће ни про из во ђач има пра во на ме ре под сти ца ја ко је ва же у тре нут-ку под но ше ња зах те ва за сти ца ње или об но ву ста ту са по вла шће ног про из во-ђа ча.

Фи нан си је и уго во ри

Ку пац от ку пљу је елек трич ну енер ги-ју од по вла шће ног про из во ђа ча елек-трич не енер ги је ко ји ис пу ња ва усло ве из ове Уред бе по де фи ни са ним це на-ма у ди нар ској про тив вред но сти, по сред њем кур су На род не бан ке Ср би је на дан ис по ста вља ња фак ту ре.

Пра ва и оба ве зе куп ца и по вла-шће ног про из во ђа ча, уре ђу ју се уго-во ром, ко ји се за кљу чу је у пи сме ној фор ми, на пе ри од од 12 го ди на, у скла-ду са За ко ном о енер ге ти ци, за ко ном о обли га ци о ним од но си ма, Оп штим усло ви ма за ис по ру ку елек трич не

енер ги је, пра ви ли ма ра да ди стри бу-тив ног, од но сно пре но сног си сте ма, про пи си ма ко ји ма се бли же од ре ђу-ју усло ви за сти ца ње ста ту са по вла-шће ног про из во ђа ча и кри те ри ју ми за оце ну ис пу ње но сти тих усло ва и овом Уред бом.

По вла шће ни про из во ђач уз зах тев за за кљу че ње уго во ра, куп цу до ста-вља ре ше ње о сти ца њу ста ту са по вла-шће ног про из во ђа ча.

Ку пац је ду жан да у ро ку од 30 да на од да на под но ше ња пи сме ног зах те ва из ста ва 3. овог чла на, за кљу чи уго-

вор са по вла шће ним про из во ђа чем, ако су ис пу ње ни усло ви из ове уред бе. По вла шће ни про из во ђач има пра во да рас ки не уго вор пре ис те ка ро ка на ко ји је за кљу чен о че му пи сме но оба-ве шта ва куп ца. Уго вор се сма тра рас-ки ну тим ис те ком три де се тог да на од да на ка да ку пац при ми пи сме но оба-ве ште ње.

Уго вор рас ки нут на овај на чин од стра не по вла шће ног про из во ђа ча ко-ји елек трич ну енер ги ју про из во ди у елек тра на ма, не мо же би ти по но во за кљу чен.

Мо дел уго во ра при пре ма ку пац и до ста вља га ми ни стар ству над ле-жном за по сло ве енер ге ти ке, ра ди да ва ња са гла сно сти.

Услу ге ба лан си ра ња и очи та-ва ња елек трич не енер ги је

По вла шће ни про из во ђач ко ји је за-кљу чио уго вор при па да ба лан сној гру пи куп ца и не пла ћа куп цу на-кна ду за услу ге ба лан си ра ња.

Очи та ва ње елек трич не енер-ги је код по вла шће ног про из во-ђа ча ко ји елек трич ну енер ги ју про из во ди у елек тра ни, сва ког пр вог у ме се цу оба вља, без на кна-де, енер гет ски су бјект ко ји вр ши очи та ва ње елек трич не енер ги-је, за ви сно од то га на чи ју мре-жу је елек тра на при кљу че на

Профит из мини електрана

Page 50: Gradjevinar Br 21

50 ГРАЂЕВИНАР

и нај ка сни је до 5. у ме се цу до ста вља очи та не по дат ке за прет ход ни ме сец по вла шће ном про из во ђа чу и куп цу. Енер гет ски су бјект ко ји вр ши очи та ва ње елек трич не енер ги је оба ве зан је да пре за кљу че ња уго во ра из ме ђу по вла шће ног про из во ђа ча и куп ца из вр ши, очи та ва ње по чет ног ста ња бро ји ла и то у ро ку од три да на од да на до ста вља ња зах те ва од стра не по вла шће ног про из во ђа-ча или куп ца и да очи та не по дат ке до ста ви по вла шће ном про из во ђа чу и куп цу.

На кна да тро шко ва за ку по ви ну елек трич не енер ги је

Ку пац има пра во на на кна ду тро шко ва за ку по ви-ну елек трич не енер ги је од по вла шће них про из во-ђа ча и за ба лан си ра ње ра да по вла шће них про из во-ђа ча ко ји ко ри сте ме ре под сти ца ја по овој Уред би. Из нос тро шко ва од ре ђу је се на осно ву енер гет ских ве ли-чи на ис ка за них у Енер гет ском би лан су Ре пу бли ке Ср би-је.

На кна да тро шко ва куп ца за ку по ви ну елек трич не енер ги је од по вла шће них про из во ђа ча у на ред ној го ди-ни, од ре ђу је се као збир про из во да пла ни ра них укуп них про из вод њи из по је ди нач них вр ста елек тра на и от куп-них це на, ума ње них за про сеч ну про дај ну це ну елек-трич не енер ги је енер гет ског су бјек та ко ји оба вља де лат-ност тр го ви не елек трич ном енер ги јом ра ди снаб де ва ња та риф них ку па ца, од ре ђе ну у скла ду са ме то до ло ги јом за од ре ђи ва ње та риф них еле ме на та за об ра чун це на ко-ју је утвр ди ла Аген ци ја за енер ге ти ку, где се у об ра чун не укљу чу је про из вод ња по вла шће них про из во ђа ча. Из нос сред ста ва по треб них за по кри ва ње тро шко ва ба-лан си ра ња ра да по вла шће них про из во ђа ча од ре ђу је се као про из вод го ди шњих тро шко ва си стем ских услу га куп ца и ко лич ни ка оче ки ва не укуп не ин ста ли са не сна ге по вла шће них про из во ђа ча ко ји ко ри сте ме ре под сти ца ја и укуп не ин ста ли са не сна ге про из вод них ка па ци те та под фак тич ком упра вом куп ца.

Пла ни ра ну укуп ну на кна ду за на ред ну го ди ну ку пац утвр ђу је као збир из но са сред ста ва, ко ји се ко ри гу је за раз ли ку зби ра оства ре них тро шко ва куп ца по осно ву ку-по ви не елек трич не енер ги је од по вла шће них про из во ђа-ча и оства ре них тро шко ва њи хо вог ба лан си ра ња и зби ра

оства ре них при хо да куп ца од на кна де тро шко ва за ку по-ви ну елек трич не енер ги је од по вла шће них про из во ђа ча и за ба лан си ра ње ра да по вла шће них про из во ђа ча то ком прет ход не го ди не и по себ но их ис ка зу је у го ди шњем про-гра му по сло ва ња.

Тро шко ви ко је ку пац има за ку по ви ну елек трич не енер ги је од по вла шће них про из во ђа ча и за ба лан си ра ње ра да по вла шће них про из во ђа ча на док на ђу ју се кроз про-да ју елек трич не енер ги је та риф ним куп ци ма.

Ку пац је ду жан да до кра ја ок то бра сва ке го ди не ми ни-стар ству над ле жном за по сло ве енер ге ти ке и Аген ци ји за енер ге ти ку под не се из ве штај о при хо ди ма од на кна де и од про да је елек трич не енер ги је от ку пље не од по вла шће них про из во ђа ча, као и о тро шко ви ма от ку па и ба лан си ра ња про из вод ње по вла шће них про из во ђа ча, оства ре ним у те-ку ћој го ди ни.

Ка да тре ба фор ми ра ти уго вор?

Ку пац ће у ро ку од 60 да на од да на сту па ња на сна гу ове Уред бе, при пре ми ти и до ста ви ти ми ни стар ству над ле-жном за по сло ве енер ге ти ке мо дел уго во ра.

Енергија

Текст и обрадаРедакција Грађевинара

Page 51: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 51

Page 52: Gradjevinar Br 21

52 ГРАЂЕВИНАР

Екологија

Одрживе зградеспасиоци климеТо ни Роб сон (CEO of Kna uf In su la tion), на COP15 у Ко пен ха ге ну го во рио је о нео п ход но сти сма ње ња по тро шње енер ги је у згра да ма и о иза зо ви ма ко је ће ово на сто ја ње ста ви ти пред нас

За вре ме су сре та пред став ни ка вла да све та у Ко пен-ха ге ну у Дан ској на ком је раз ма тра на мо гућ ност

сма ње ња ни воа еми си је га со ва са ефек том ста кле не ба-ште, а у свр ху нео п ход не за шти те дру штва од опа сних кли мат ских про ме на, То ни Роб сон го во рио је о енорм ном по тен ци ја лу за уште ду ко ји има ју енер гет ски ефи ка сне згра де и иза зо ви ма са ко ји ма ће мо се су о чи ти кад кре не-мо од до брих на ме ра ка до брим де ли ма.

Пре ви ше од јед не де це ни је, зе мље УН пот пи сни це Кон цвен ци је о кли мат ским про ме на ма пот пи са ле су Кјо-то спо ра зум ко ји је по ста вио прав ни оквир за оба ве зно сма ње ње еми си је га со ва са ефек том ста кле не ба ште. На 15. кон фе рен ци ји зе ма ља пот пи сни ца (COP 15) ко ја се одр жа ла од 7-18. де цем бра у Ко пен ха ге ну, и „Kna uf In-su la tion“ је про мо ви сао зна чај енер гет ске ефи ка сно сти у згра да ма.

Тре ћег да на Кон фе рен ци је о кли мат ским про ме на ма То ни Роб сон је го во рио на пра те ћем до га ђа ју под на зи вом „Од го во ри на кли мат ске про ме не, по све ће ном одр жи-вим згра да ма“. Он је овом при ли ком под се тио при сут не да згра де има ју во де ћу уло гу у бор би про тив кли мат ских про ме на, а по себ но ако се има у ви ду да се 40 од сто це ло-куп не енер ги је ши ром све та ис ко ри сти у згра да ма и да би пре по ло вља ва ње овог утро шка енер ги је до ве ло до ве ли ке уште де код вла сни ка ку ћа, као и у дру штву уоп ште.

То ни Роб сон је по себ но на по ме нуо: „Сва ки евро ко ји се по тро ши на изо ла ци ју мо же да се вра ти и до је да на ест пу та“, и до дао: „Са мо тре ба узе ти у об зир да су ми ли о ни згра да пот пу но без изо ла ци је. Вре ме да се де лу је је са да!“

Ши ром све та кључ на уло га ко ју згра де тре ба да пре у-зму у по др шци бор би про тив кли мат ских про ме на се све ви ше пре по зна је. Да се по слу жи мо јед ним при ме ром... ЕУ је не дав но на пра ви ла но ви За кон о енер гет ској ефи ка сно-сти у згра да ма по ко ме ће згра де ко је бу ду гра ђе не по сле 2020. мо ра ти да има ју ни во утро шка енер ги је бли зу ну ле. Вр ло је ве ро ват но да ће се по сле Ко пен ха ге на та кви за ко-ни по че ти кре ир ти и да ле ко из ван гра ни ца ЕУ. Иако би та кав раз вој си ту а ци је био до бар за кли мат ске про ме не, енер гет ску си гур ност, еко но ми ју и отва ра ње но вих рад-

них ме ста, То ни Роб сон је на вео да мо ра мо би ти опре-зни. „Ап со лут на нео п ход ност ма сов не уште де енер ги је не сме би ти из ло же на ри зи ку та ко што се не ће ура ди ти све што је нео п ход но за ње но спро во ђе ње. Од ви тал ног је зна ча ја да се обез бе ди аде кват но фи нан си ра ње ка ко би се по др жа ли вла сни ци згра да у пред у зи ма њу ме ра за уште-ду енер ги је, а и да се обез бе ди аде кват на обу ка у лан цу из град ње и то по себ но за гра ди те ље и ар хи тек те. С об-зи ром на ва жну уло гу згра да у за у ста вљан ју кли мат ских про ме на, не пру жа ње обу ка и фи нан сиј ких ре ше ња би ло би рав но не у спе ху у но ше њу са кли мат ским по тре ба ма“,

Page 53: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 53

из ја вио је То ни Роб сон.То ни Роб сон је ис та као ва жност

да на по ри ко ји се ула жу у енер гет-ски ефи ка сне згра де мо ра ју да иду ру ку под ру ку са ко ри шће њем про-из во да ко ји сма њу ју њи хов ути цај на жи вот ну сре ди ну. У окви ру ове те-ме, Роб сон је при сут ни ма го во рио о „Kna uf In su la tion“ но вој ми не рал ној ву ни са ECO SE тех но ло ги јом, изо ла-ци о ном ма те ри ја лу чи ји ре ду ци ра-ни ути цај на жи вот ну сре ди ну ле жи у сма ње ном утро шку енер ги је за из-ра ду али и код ко је су тра ди ци нал-на фор мал де хид на ве зи ва за ме ње на но вом тех но ло ги јом, ба зи ра ном на бр зо об но вљи вим ма те ри ја ли ма са

био осно вом. То ни Роб сон је за вр шио под се тив-

ши све “Иза зов кли мат ских про ме на ве ли ки. На по ри ко ји нам пред сто је би ће зна чај ни, али усред сре ђе ност на енер гет ску ефи ка сност у згра да-ма нај бо љи је на чин да се обез бе ди да на по ри за сма ње ње еми си је иду за јед но са на по ри ма да се еко но ми ја вра ти у ко ло сек.“

На до га ђа ју Одр жи во жи вље ње/Одр жи ве згра де уче ство ва ли су још „Ve lux“, „Phi lips“, град Бер ген (Нор-ве шка) i „Ar go Wig gins“.

То ни Роб сон (CEO of Kna uf In su la tion)

ТекстKnauf Insulation

Page 54: Gradjevinar Br 21

54 ГРАЂЕВИНАР

Бе о град, 28. децембар 2009. го д. - У при јат ном ам-би јен ту “Ro ul le te Bar”, “Grand Ca si na”,одр жан је

кок тел у ор га ни за ци ји ком па ни је “Bo mex Hol ding” из Бе о гра да.

Зва ни ца ма је до бро до шли цу по же лео го спо дин Ми-лан Бје лић, пред сед ник ком па ни је.

Обра ћа ју ћи се при сут ни ма, крат ко се освр нуо на про-те клу го ди ну, ко ја је за све би ла те шка, али је до дао да и по ред на ја ва ду гог опо рав ка при вре де, на ред ну го ди ну гле да оп ти ми стич ки. Та ко ђе се за хва лио на успе шној са-рад њи сво јим ду го го ди шњим са рад ни ци ма и кли јен ти-ма.

Ак ту ел не про јек те и до стиг ну ћа Бомекс Холдинга, при сут ни су мо гли да по гле да ју на не ко ли ко ви део пре-зен та ци ја.

Дру же ње је на ста вље но уз ср да чан раз го вор са љу ба-зним до ма ћи ни ма уз бо га то по слу же ње.

BO MEX је, осам на ест го ди на на кон осни ва ња, ком па-ни ја ко ја за по шља ва пре ко 800 рад ни ка и са др жи че ти-ри основ на про гра ма на ко ји ма ре а ли зу је сво је по слов не ак тив но сти:

- Про грам про из вод ње и пла сма на про из во да из обла-сти цр не ме та лур ги је

- Про грам за про из вод њу и пла сман ва тро стал них ма те ри ја ла

- Про грам бро до град ње - Про грам ин ве сти ци је и гра ђе ви нар ство

Bomex Holding

Бе о град, 25. де цем бар 2009. год. - Као ком па ни ја ко ја под сти че мла де и на да ре не струч ња ке, ком па ни ја

Три мо и ове го ди не, де ве ти пут за ре дом, рас пи су је ин-тер на ци о нал ни кон курс за до де лу Три мо вих на гра да за ис тра жи ва ње 2010. Под сло га ном „ПО ДЕ ЛИ ТЕ СВО ЈЕ ЗНА ЊЕ – УКЉУ ЧИ ТЕ СЕ У ТАК МИ ЧЕ ЊЕ“, Три мо на-гра ђу је нај бо ље ди плом ске, ма ги стар ске, док тор ске те зе и спе ци ја ли стич ке ра до ве на пи са не и од бра ње не на ар-хи тек тон ским, гра ђе вин ским и ма шин ским фа кул те ти ма или ви шим шко ла ма, у пе ри о ду од 1. ја ну а ра до 31. де цем-бра 2009. го ди не.

Кан ди да ти на кон курс мо гу да се при ја ве нај ка сни је до 19. фе бру а ра 2010. Ко ми си ја Три мо ком па ни је раз мо-три ће при ја вље не ра до ве, ко ји су прет ход но про це ње ни од стра не про фе со ра фа кул те та или ви ше шко ле ода кле рад до ла зи. При ја ва тре ба да са др жи по пу њен фор му лар, пи са ну пре по ру ку мен то ра, ори ги на лан ис тра жи вач ко - уни вер зи тет ски рад на ен гле ском или на ма тер њем је зи-ку, са са жет ком на ен гле ском.

Де таљ ни усло ви кон кур са, као и при ја ва мо гу да се про на ђу на www.tri mo-re se ar cha wards.com, а за ин те ре-со ва ни мо гу да се обра те и на e-mail award@tri mo.si.

„По ред то га што раз ви ја са рад њу из ме ђу Три ма и уни-вер зи те та и по ве ћа ва свест о по ве зи ва њу при вре де, сту-де на та и струч не јав но сти, је дан од глав них ци ље ва ове на гра де је да охра бри раз ме ну ин фор ма ци ја, зна ња и иде-ја из ме ђу ком па ни је Три мо и стру ке. Та ко ђе, циљ ове на-гра де је да олак ша по ве зи ва ње Три ма и оних сту де на та ко ји нај ви ше обе ћа ва ју. Три мо ве на гра де за ис тра жи ва ње су ме ђу на род не на гра де ко је ужи ва ју углед. Сам кон курс је вр ло зна ча јан, ка да се узме у об зир да се на овом кон-кур су сво јим ра до ви ма так ми че ака дем ци из Ср би је, Бо-сне и Хер це го ви не, Бу гар ске, Хр ват ске, Че шке, Ма ђар ске, Ма ке до ни је, Цр не Го ре, Пољ ске, Ру му ни је, Сло ве ни је и Ве ли ке Бри та ни је”, ис та као је Ми лош Еб нер, МБА, ди рек-тор раз во ја и про јек то ва ња Три ма и пред сед ник Ко ми си је за ис тра жи вач ки рад.

Од 2001, до де ље но је 230 на гра да, а ско ро че твр ти на на-гра ђе них са ра ђу је са Три мом на раз ли чи те на чи не и по сле до би ја ња на гра де, углав ном на раз вој ним про јек ти ма. У до са да шњим кон кур си ма, ака дем ски гра ђа ни Ср би је би-ли су на дру гом ме сту по бро ју до де ље них на гра да – укуп-но 21 на гра да до са да.

Де ве те Три мо ве на гра де за ис тра жи ва ње 2010.

Вест

иВе

сти

Page 55: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 55

Пе тар Шкун дрић још до да-је да је у на шој зе мљи и да-

ље на сна зи Мо ра то ри јум на град њу ну кле ар них елек тра на и ка же да би у на ред ном пе ри о ду тре ба ло о то ме „отво ри ти струч не и на уч не рас пра-ве”.

Он је на по ме нуо да би то тре ба-ло раз мо три ти на др жав ном ни воу и ускла ди ти на ше про гра ме са од-го ва ра ју ћим европ ским. Ина че, Мо-ра то ри јум у Ср би ји је уве ден по сле ха ва ри је у Чер но би лу 1986. го ди не.У све ту да нас функ ци о ни ше 438 ну-кле ар них елек тра на, од ко јих је 229 у Евро пи, а мно ге су у на шем не по сред-ном окру же њу. Он је за то упи тао „да ли је на ша без бед ност до вољ но ве ли-ка ако не ма мо ну кле ар ну елек тра ну, док у исто вре ме мно го број не функ-ци о ни шу у окол ним зе мља ма!?”.

Ну кле ар на енер ги ја: Да или не?

2015. го ди не ис ти че Мо ра то ри јум на раз вој ну кле ар них по стро је ња у Ср би ји, а енер гет ски струч ња ци сма-тра ју да у да љој бу дућ но сти без овог из во ра елек трич не енер ги је не ће мо мо ћи да под ми ри мо до ма ће по тре бе већ ће мо стру ју мо ра ти да уво зи мо. - Ка да се упо ре ди ди на ми ка град-ње но вих енер гет ских ка па ци те та

са по тро шњом, ну кле ар не елек тра-не не би тре ба ло да поч ну да се гра-де пре 2020. или чак 2030. го ди не, ка же Сло бо дан Пе тро вић, се кре-тар Удру же ња за енер ге ти ку При-вред не ко мо ре Ср би је и до да је да се „код нас на град њу ну кле ар ки увек гле да ло по гре шно, цр но-бе ло. Страх је нео сно ван, јер мно го та-квих по стро је ња већ има мо у су сед-ству“, нпр. у Бу гар ској и Ма ђар ској. У преч ни ку од 100 ки ло ме та ра око Ср би је по сто ји де сет ну кле ар них елек тра на, а још 20 у кру гу од 400 ки-ло ме та ра. Евен ту ал на ха ва ри ја би ло ко је од њих би ла би за Ср би ју по губ-на, као да се до го ди ла усред Шу ма ди-је. Пе тро вић, ипак, сма тра да Ср би ја

пр во тре ба да ис ко ри сти сво је по тен-ци ја ле из об но вљи вих из во ра, па тек он да да се окре не ну кле ар ној енер ги-ји. Ни је за го вор ник иде је да „глас на-ро да“, (ре фе рен дум), пре су ди о град-њи атом ске цен тра ле. О њој, сма тра, мо ра ју да од лу че власт и струч ња ци.

Да ће Ср би ји у бу дућ но сти би ти по-треб на ну кле ар ка сла же се и др Или-ја Пле ћаш, на уч ни са рад ник Ин сти-ту та „Вин ча“. Он сма тра да ће мо се са мањ ком енер ги је су о чи ти већ 2020. го ди не. Ре ал но, ка же, Ср би ја не ма ни па ра ни ка дро ва за град њу ну кле ар ке, али то ни је раз лог да се не за поч не са струч ним про це на ма и пре го во ри ма. - Од тре на ка да би пре стао да ва жи

Актуелно

Нуклеарне електранеу Србији?До са да ни је би ло ни ка квих ак тив но сти по во дом пла ни ра ња и мо гу ће из град ње ну-кле ар не елек тра не у Ср би ји, али би рас пра ву о тој те ми тре ба ло отво ри ти, ис та као је Пе тар Шкун дрић ми ни стар ру дар ства и енер ге ти ке у Вла ди Ре пу бли ке Ср би је

У преч ни ку од 100 ки ло ме та ра око Ср би је по сто ји де сет ну кле-ар них елек тра на, а још 20 у кру-гу од 400 ки ло ме та ра. Евен ту ал-на ха ва ри ја би ло ко је од њих би-ла би за Ср би ју по губ на, као да се до го ди ла усред Шу ма ди је.

Page 56: Gradjevinar Br 21

56 ГРАЂЕВИНАР

За кон о мо ра то ри ју му на град њу ну-кле ар них елек тра на, ко ји је до нет по сле не сре ће у Чер но би лу, по треб-но је још 15 го ди на да та кво по стро-је ње поч не да ра ди, ка же др Пле ћаш. Он до да је и да је за град њу ма лог по-стро је ња, по пут оног у Кр шком, по-треб но две ми ли јар де до ла ра.

- Ми то не мо же мо да пла ти мо, али мо ра мо да раз ми шља мо не ко ли-ко де це ни ја уна пред, ис ти че Пле ћаш. - Ако од лу чи мо да део стру је до-би ја мо из ну кле ар ног ре ак то ра, осим тех но ло ги је, по све му су де-ћи, мо ра ће мо да уве зе мо и зна ње. Јер, го ди ну да на по сле укра јин ске ка та стро фе уга ше на је ка те дра за ну кле ар ну фи зи ку Елек тро тех нич-ког фа кул те та у Бе о гра ду. Да нас се ни на јед ном фа кул те ту у зе мљи не шко лу ју струч ња ци за ову област.

“Ис тра жи ва ња су за пу ште на, ка дро-ва је ма ло. У „Вин чи“ нас има де се так ко ји се ба ви мо атом ском фи зи ком и сви смо већ у озбиљ ним го ди на ма”, ка же Пле ћаш и до да је да би др жа-ва тре ба ло што пре да уло жи сред-ства у шко ло ва ње ових ка дро ва.

Ну кле ар ке и еко ло ги ја

Пи та ње ко је оста је, ко је де-ли и јав ност и струч ња ке, је сте да ли ће ну кле ар ке нај ди рект-ни је угро зи ти на шу без бед ност. - Ну кле ар не елек тра не ма ње су штет-не од тер мо или хи дро е лек тра на. Ну-кле ар на елек тра на сна ге 1.000 ме га ва-та го ди шње про из ве де 500 ку би ка ра-ди о ак тив ног от па да. Тер мо е лек тра на исте сна ге про из ве де осам ми ли о на то на угљен-ди ок си да, 40 ми ли о на то на сум пор-ди ок си да, шест ми ли о-на то на пра ши не и по ла ми ли о на то-на ле те ћег пе пе ла. Ме ре ћи ко ли чи не сум пор не ки се ли не, на при мер, око ТЕ „Ни ко ла Те сла“, мо гло би се, пре-ма свет ским стан дар ди ма, ре ћи да се у по лу преч ни ку од 100 ки ло ме та-ра до га ђа је да на ест еко ло шких ка та-стро фа исто вре ме но, ка же Пле ћаш. До тре нут ка ка да се Ср би ја евен-

ту ал но од лу чи за град њу ну кле ар-ке тех но ло ги ја ће оти ћи још ко ји ко рак на пред, ка же Сло бо дан Пе-тро вић. По стро је ња ће би ти још без бед ни ја, про из вод ња чи ста. Он на во ди при мер Фран цу ске, ко-ја има елек тро при вред ни ка па ци тет од 160.000 ме га ва та, 20 пу та ви ше од ЕПС. Три че твр ти не енер ги је до би ја из 59 ну кле ар ки из гра ђе них од Про-ван се до Бре та ње. А од ла га ли ште озра че ног от па да ни је опу сто ше ни, за стра шу ју ћи пре део. На ње му су за-са ђе ни ви но гра ди.

До ма ћа јав ност у без бед ност ну-кле ар ки ни је убе ђе на. А без то га ни ко ко др жи до функ ци је не ће ни по ми сли ти да уђе у ова кве про јек-те. По сле из ја ве ам ба са до ра Ко ну зи-на да је на ша зе мља тра жи ла ру ско парт нер ство за град њу ну кле ар ке, на по пу лар ном дру штве ном сај ту „Феј-сбук“ осно ва на је гру па „Не ру ској ну кле ар ки у Ср би ји“, са ско ро 1.200 чла но ва за ма ње од че ти ри да на.

Нуклеарне електране у Србији?

Го ди ну да на по сле укра јин ске ка-та стро фе уга ше на је ка те дра за ну-кле ар ну фи зи ку Елек тро тех нич ког фа кул те та у Бе о гра ду. Да нас се ни на јед ном фа кул те ту у зе мљи не шко лу ју струч ња ци за ову област. “Ис тра жи ва ња су за пу ште на, ка-дро ва је ма ло.

ПрипремилаРедакција Грађевинара

Page 57: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 57

Нуклеарна централа - Гронде (Grohnde), Немачка

Page 58: Gradjevinar Br 21

58 ГРАЂЕВИНАР

Па на ма оства ру је ам би ци о зан план - да про ши ри и про ду-

би Па нам ски ка нал ка ко би мо гао да „од го во ри“ по тре ба ма но вих ге не ра-ци ја ме га-бро до ва.

Ре кон струк ци ја Па нам ског ка на ла, је дин стве ног во де ног пу та ко ји по ве-зу је Атлант ски и Ти хи оке ан, вред-на је 5,25 ми ли јар ди до ла ра и пред-ста вља ин же њер ски по ду хват ра ван оном ко ји су оства ри ли љу ди ко ји су га гра ди ли и отво ри ли 1914. го ди не.

Пла ни ра ни ра до ви на про ши ре њу и про ду бљи ва њу тре ба ло би да бу ду за вр ше ни до 2014. го ди не, на сто ту го ди шњи цу отва ра ња.

Из ра чу на то је да ће око 152 ми ли-о на куб них ме та ра зе мље и сте на би-ти “из ву че но” са про сто ра са да шњег ка на ла.

Пут до Атлант ског оке а на кроз Па-нам ски ка нал дуг је 81,6 ки ло ме тар. Ка нал је на нај у жем ме сту ши рок 91,5 ме та ра, а на нај ши рем 350 ме та ра, а ду би на из но си 13,7 ме та ра.

За нај са вре ме ни је ме га-бро до ве је, ме ђу тим, те сан и пли так, та ко да су не ки са да при мо ра ни да ро бу из Ази-је во зе пу тем уз оба ле Ју жне Аме ри ке, што укуп но из но си око 13.000 ки ло-ме та ра.

Про ши ри ва њем и про ду бљи ва њем Па нам ског ка на ла ство ри ће се до во-љан про стор за про ла зак ма мут ских те рет них бро до ва и ве ли ких пе тро-леј ских тан ке ра, ја ви ле су аген ци је.

То ће, ка жу струч ња ци, „уз др ма-ти“ гло бал не тр го вин ске плов не ру-те. Њи ме ће мо ћи го ди шње да про ђе

ви ше од 12.600 бро до ва, три пут ви ше не го да нас. Про ла зи ће и тан ке ри ко ји но се чак ми ли он ба ре ла наф те.

Би ће то зна ча јан по мак за чи тав би-знис. Убр за ће се ди на ми ка, уз на пре-до ва ти еко но ми ја и раз ме на из ме ђу Да ле ког ис то ка и Ла тин ске Аме ри ке, Ка ри ба и ис точ не оба ле САД - ис ти чу во де ћи љу ди по мор ских кор по ра ци ја ко је се ба ве пре ко мор ском тр го ви ном.

Па на ма се од лу чи ла за овај по ду-хват су о че на са ри зи ком да из гу би по сао пред на ле том ме га-бро до ва.

Кроз ка нал, ка кав је са да, мо гу да про ђу бро до ви мак си мал не ду жи не од 295 ме та ра и ши ри не до 32 ме тра. Та кви бро до ви пре во зе до 4.500 кон-теј не ра. Са да шњи ка па ци тет ка на ла

је око 40 бро до ва днев но.То је пре ма ло за са вре ме ну гло бал-

ну тр го ви ну, јер оке а ни ма и мо ри ма већ кру жи око 300 бро до ва ко је зо ву „пост-Па на ма бро до ви“, а ко ји су ду ги по ла ки ло ме тра, ши ро ки око 50 ме та-ра и пре во зе чак 12.000 кон теј не ра.

Про ши ри ва ње ка па ци те та Па нам-ског ка на ла, за ко ји су се гра ђа ни Па-на ме из ја сни ли на ре фе рен ду му 2006. го ди не, до при не ће да зе мља по ста не још бо га ти ја. Ка нал је ва жан не са-мо за по мор ски про мет, већ је из вор при хо да у ту ри зму. Већ са да се бли зу 50 од сто укуп ног бру то на ци о нал ног до хот ка Па на ме, а то је ви ше од 480 ми ли о на евра, оства ру је од про ла ска бро до ва Па нам ским ка на лом.

Занимљивости

Па нам ски ка нал че ка про ши ре ње

У то ку је ре кон струк ци ја Па нам ског ка на ла, вред на 5,25 ми ли јар ди до ла ра. Ра до ви тре ба да бу ду за вр ше ни 2014. го ди не, на 100. го ди шњи цу отва ра ња овог плов ног пу та

Page 59: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 59

„Ства ра ње Па нам ског ка на ла, во-де ног пу та из ме ђу оке а на, би ло је вр-хун ско људ ско до стиг ну ће свих вре-ме на“, за пи сао је аме рич ки исто ри чар Деј вид Ме ка лох у књи зи „Пут из ме ђу мо ра“.

Па нам ски ка нал је ве штач ки ство-рен по мор ски пут у нај у жем де лу Цен трал не Аме ри ке. Иде ја о та квој град њи се ја ви ла још у 16. ве ку, али се на про је кат че ка ло све до 19. ве ка. Би-ло је ви ше идеј них про је ка та, а по бе-дио је тим из Фран цу ске, ко ји је пред-во дио Фер ди нанд де Ле сепс. Ње го ва иде ја је би ла да се и у Па на ми из гра ди ка нал у ни воу мо ра, по пут Су ец ког ка на ла.

Град ња ка на ла, под вођ ством фран-цу ског ти ма, од не ла је број не људ ске жр тве. Око 22.000 љу ди је стра да ло од ма ла ри је, жу те гро зни це и број них не сре ћа на гра ди ли шту. Фран цу зи су на пу сти ли град њу ка на ла.

По сао су 1904. пре у зе ле САД и 1914. за вр ши ле ка нал за шта је био по тре бан но ви про је кат по ко јем је у сре ди ни ка на ла на пра вље но ве штач-

ко је зе ро Га тун, а кроз ко је бро до ви пло ве уз по моћ бра на, ка ко би се пре-мо сти ли раз ли чи ти ни вои два оке а-на. То ком аме рич ке град ње стра да ло је још око 5.600 љу ди.

У по чет ку су нај ви ше ко ри сти од Па нам ског ка на ла има ле САД, јер је њи ме бит но скра ћен пут из ме ђу аме-

рич ке ис точ не и за пад не оба ле. САД су до 1999. го ди не има ле кон тро лу над зо ном ка на ла, а та да је вра ћен Па на ми.

ПрипремиоМилан Д.

Панамски канал

Page 60: Gradjevinar Br 21

60 ГРАЂЕВИНАР

Пр ви ста нов ни ци Ужи ца и око-ли не би ли су Или ри, од но сно

њи хо ва пле ме на Пар ти ни и Аута ри-ја ти. Ши ром ужич ког кра ја оста ви ли су сво је гроб ни це и спо ме ни ке. До-ла ском Ри мља на, ови про сто ри увр-шће ни су у са став про вин ци је Дал-ма ци је, а Или ри су ро ма ни зо ва ни.

У сред њем ве ку до ла зе сло вен ска пле ме на, а по том и Ср би из Бе ле Ср-би је. Око 1180. го ди не, ве ли ки жу пан Сте фан Не ма ња је Ужи це при по јио Ра шкој, а пре то га на ла зи ло се у по-се ду жу па на Стра ци ми ра. Ка да је краљ Дра гу тин аб ди ци рао у ко рист свог бра та Ми лу ти на, за се бе је за-др жао Зла ти бор, Ари ље и Ужи це, и, до бив ши од угар ског кра ља Ма чву, ство рио је тзв. Срем ску кра ље ви-ну. Ка да је краљ Дра гу тин умро, ови кра је ви опет су ушли у са став Ср би је. На кон смр ти ца ра Ду ша на, Ужи це је ушло у по сед Во ји сла ва Во ји но ви ћа. По сле ње го ве смр ти гра дом је овла-дао ње гов бра та нац Ни ко ла Ал то ма-но вић. Удру же ним сна га ма, кнез Ла-зар и Тврт ко I по бе ди ли су Ни ко лу Ал то ма но ви ћа, осле пе ли га у Ужи цу и раз вла сти ли, а ње го ве по се де по-де ли ли ме ђу соб но. Том при ли ком, Ужи це је при па ло кне зу Ла за ру.

Тур ци су осво ји ли Ужи це 1463. го-ди не, и оста ли у ње му на ред на че ти-ри ве ка. Од та да је би ло у окви ру Бе-о град ског Па ша лу ка, све до 1807. го-ди не, ка да га је то ком Пр вог срп ског устан ка, срп ска вој ска осло бо ди ла.

То ком не мач ке оку па ци је у Дру-гом свет ском ра ту 1941. го ди не, Ужи-це је би ло при вре ме но осло бо ђе но од стра не пар ти за на. То ком 67 да на по сто ја ња Ужич ке Ре пу бли ке (од 24. сеп тем бра до 29. но вем бра), ин ду-стри ја и фа бри ке су углав ном про из-во ди ле про из во де за вој ну упо тре бу,

пру га и пу те ви су функ ци о ни са ли и но ви не и књи ге су би ле штам па не. Оквир не гра ни це ре пу бли ке су би ле под руч је од ре ке Дри не на за па ду до За пад не Мо ра ве на ис то ку и од ре ке Скра пе жа на се ве ру до ре ке Ув ца на ју гу.

У окви ри ма СФРЈ, Ужи це је би ло пре и ме но ва но у Ти то во Ужи це, за-јед но са још 7 гра до ва ши ром зе мље (Ти тов Др вар, Ти тов Ве лес, Ти то ва Ко ре ни ца, Ти тов Вр бас, Ти то ва Ми-тро ви ца, Ти то во Ве ле ње, Ти то град). Ово је био је дан од раз ло га због ко јег је Ужи це до би ло ве ли ку фи нан сиј-ску по моћ од др жа ве и ве ли ка ула га-ња у ин фра струк ту ру и ло кал ну ин-ду стри ју. То ком на ред них де це ни ја, Ужи це је пре ра сло у је дан од ве ћих и раз ви је ни јих гра до ва у СФРЈ, све до ње ног рас па да. По сле рас па да, 1992. го ди не, Ужи це гу би при дев ”Ти то-во”.

То ком 1999. го ди не и на па да НА-ТО-а на СРЈ, Ужи це је пре тр пе ло днев на бом бар до ва ња, а нај го ре је про шло шестог ма ја, ка да су ави о ни НА ТО-а бом бар до ва ли ве ли ки број мо сто ва, пу те ва, ци вил них и др жав-них згра да и аеоро дром.

Де мо гра фи јаУ на се љу Ужи це жи ви 43 126 пу-

но лет них ста нов ни ка, а про сеч на ста рост ста нов ни штва из но си 37,4 го ди на (36,7 код му шка ра ца и 38,0 код же на). У на се љу има 17 836 до ма-ћин ста ва, а про се чан број чла но ва по до ма ћин ству је 3,06.

Ово на се ље је ве ли ким де лом на-се ље но Ср би ма (пре ма по пи су из 2002. го ди не), а у по след ња три по-пи са, при ме ћен је по раст у бро ју ста-нов ни ка.

Упознај Србију

УжицеУжи це је град у оп шти ни Ужи це, у Зла ти бор ском окру гу, у Ре пу бли ци Ср би ји. Пре ма по пи-су из 2002. у ње му је жи ве ло 54.717 ста нов ни ка (пре ма по пи су из 1991. би ло их је 53.607)

ПрипремилаРедакција Грађевинара

Page 61: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 61

Page 62: Gradjevinar Br 21

62 ГРАЂЕВИНАР

Реч редакције

СРЕЋНА 2010. година

Zahvaqujemo se svim poslovnim partnerima i klijentima na velikoj pomo}i da u protekloj 2009. godini objavimo {est izdawa na{eg ~asopisa "Gra|evinar-Srpsko gra|evinarstvo u tre}em milenijumu". @elimo svima uspe{nu novu 2010. godinu sa `eqom da i u narednoj, na obostrano zadovoqstvo nastavimo saradwu.

Sre}ni novogodi{wi praznici!

AG Tim Active Design d.o.o. Atlas Copco a.d. B.S.M. doo

Banja Komerc d.o.o. Dynamic Communica-tions Group d.o.o.

Beogradski sajam BeoSvod d.o.o.

A.D. Betonjerka Čačak Brabo d.o.o. Cementni proizvodi Vlasotince

Cini d.o.o.

Delfi n d.o.o. Descon d.o.o. Drvna Industrija Novoselec d.o.o.

Domis enterijeriririja o.o.

Do

munica-d.o.o.oo.o

Be

m

62626262 ГРАРРАРАЂЂЂЕВЂ ИНА

Delfi

Srpsko gra|evinarstvo u

rednoj, na obostrrraaanooooooooooooooooooooooooooooooooooooo zado

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

d u r

v goodddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{{wwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwi ppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppppprrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrazzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz

r d j

ccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccciiiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!znicccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccccc SSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrreeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}nnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii nnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnno

godinu sa `̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀̀eqomdd u

ovvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvoooooooooooooooooooooooooooooooggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggggoooooooooooooooooooooooooooooooooooooodi

Page 63: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 63

Много успеха у 2010. години!

Elingzo d.o.o. Enel d.o.o. s.z.r. Euroheat Euro Styro Therm d.o.o.

Feal d.o.o. Krampeharex Fibrin d.o.o.

Fitiš-JU d.o.o. Gastec d.o.o.

Gradnja Rekord d.o.o. Grappa d.o.o. Herz armaturen d.o.o. Imi International d.o.o.

Instalacina inženjering d.o.o.

Instruktor 021 d.o.o. Izolacija holding a.d. JUB d.o.o.

Keramika Kanjiža Plus d.o.o.

Društvo za KGHSMEITS

Kingspan d.o.o. Knauf Insulation d.o.o.

Lager d.o.o. Layher d.o.o. Lemic Group d.o.o. Lever Inženjering d.o.o.

Мног

o.

Fibrin

enjerininining g g g Ins

o.o. Knau

Lag o.o.

I

Page 64: Gradjevinar Br 21

64 ГРАЂЕВИНАР

Много успеха у 2010. години!

M-Profi l d.o.o. Mak Trade d.o.o. Kora-Flex-Foil d.o.o. Metal-Produkt d.o.o.

Metal-Cinkara d.o.o. Meteor d.o.o. Microfi ll d.o.o.

Novkabel a.d. Novosadski Sajam a.d. COLEX d.o.o. Palisada d.o.o.

Perfom d.o.o. Proventuss d.o.o. Projektovanje D.A. studio

M.P.A. Petrović d.o.o.

Rajn-Majn Company d.o.o.

Rapid a.d. Apatin. Rolomatik d.o.o. Roma Company d.o.o. Ruukki d.o.o.

Saj-Commerce d.o.o. Sauter Serbia d.o.o. S-Company d.o.o. Silex d.o.o.

M

m a.d. C

any d.o.o.Rolo

o. MMM.M P.A

No

.o. S o.

Ko

Page 65: Gradjevinar Br 21

ГРАЂЕВИНАР 65

Много успеха у 2010. години!

Sajam d.o.o. SNG-parket d.o.o. Spark system d.o.o. SSAB Swedish Steel d.o.o.

StyroFert d.o.o. Streem d.o.o. Tehnoniš d.o.o. Termodom d.o.o.

Termoglas d.o.o. Termorad Group d.o.o. Trimo Inženjering d.o.o. Troostwijk Veilingen B.VNetherlands

Trox Austria GMBH Van Co Group d.o.o. Virmak Inženjering d.o.o.

Vis Company d.o.o.

IGM Wienerberger Bačka d.o.o.

Vos System d.o.o. Šumadija Sajam Zorka Keramika d.o.o.

Zorka Opeka d.o.o.

.o.o. Virm

.o. Te

годин

.o.o.

Zorka

Мно

V

H V

B.VVVV

o.

I drugima!

Page 66: Gradjevinar Br 21

GRAFIČKA ILI 1 Broj = 38 000 REPORTAŽNA STRANA 2 Broja (-5%) = 36 100 ceo paket 72 200 4 Broja (-15%) = 32 300 ceo paket 129 200 6 Brojeva (-20%) = 30 400 ceo paket 182 400

PREDSTAVLJANJE 1 Broj = 32 000 PROIZVODA - DVE STRANE 2 Broja (-5%) = 30 400 ceo paket 60 800 4 Broja (-15%) = 27 200 ceo paket 108 800 6 Brojeva (-20%) = 25 600 ceo paket 153 600

GRAFIČKA STRANA 1 Broj = 22 000 2 Broja (-5%) = 20 900 ceo paket 41 800 4 Broja (-15%) = 18 700 ceo paket 74 800 6 Brojeva (-20%) = 17 600 ceo paket 105 600 VEST ILI NAJAVA 1 Broj = 15 000 2 Broja (-5%) = 14 250 ceo paket 28 500 4 Broja (-15%) = 12 750 ceo paket 51 000 6 Brojeva (-20%) = 12 000 ceo paket 72 000

KORIČNE STRANE K2 1 Br. = 64 000 2 Br. (-5%) = 60 800 4 Br. (-15%) = 54 400 6 Br. (-20%) = 51 200K3 1 Br. = 50 000 2 Br. (-5%) = 47 500 4 Br. (-15%) = 42 500 6 Br. (-20%) = 40 000K4 1 Br. = 90 000 2 Br. (-5%) = 85 500 4 Br. (-15%) = 76 500 6 Br. (-20%) = 72 000

LOGO na naslovnoj 15 000 Prva unutrašnja strana 1 Br. = 45 000 *cene su po jednoj objavi

*cene su u RSD bez PDV-a

GRAFIČKA STRANA 1 Broj = 11 000 2 Broja (-5%) = 10 400 ceo paket 20 800 4 Broja (-15%) = 9 350 ceo paket 37 400 6 Brojeva (-20%) = 8 800 ceo paket 52 800

GRAFIČKA STRANA 1 Broj = 15 500 2 Broja (-5%) = 14 720 ceo paket 29 400 4 Broja (-15%) = 13 175 ceo paket 52 700 6 Brojeva (-20%) = 12 400 ceo paket 74 400

CELA STRANA A4 (210mm x 297mm)

POLOVINA STRANE (H-180mm x 130mm, V-90mm x 245mm)

TREĆINA STRANE (H-180mm x 80mm, V-60mm x 245mm)

ČETVRTINA STRANE (H-180mm x 60mm, V-45mm x 245mm)

strana 1/138 000

PLAĆANJE U DVE I VIŠE

MESEČNIH RATA

ODLOŽENO PLAĆANJE DO

6 MESECI

AVANSNI POPUST5%

MOGUĆNOST KOMPENZACIJE

BESPLATNA IZRADAGRAFIČKOG REŠENJA

OGLAŠIVAČI DOBIJAJU BESPLATAN BANER NA www.gradjevinar.info

vest 1/215 000

strana 1/315 500

strana 1/411 000

strana 1/222 000predst. 2x1

32 000

report. 1/138 000

www.gradjevinar.info

Cenovnik oglašavanja

Page 67: Gradjevinar Br 21
Page 68: Gradjevinar Br 21

68 ГРАЂЕВИНАР


Gradjevinar Br 19

Trythonus br. 21, 2014

Bilten o bankama br. 21

(21) BR 102018006844-0 A2

(21) BR 102014007337-0 A2

Glasnik br 21

Br Med Bull 1993 Waites 210 21

Gradjevinar Br 22

Vestnik GRAJDANIN br. 21 ot 2014 g

Srpski Pcelar Br. 21

(21) BR 102019008855-9 A2

GOD. 21. • BOŽIĆ, 2016. • Br. 1 (30)

Gračanički glasnik br. 21

(21) BR 102019012853-4 A2

Vestnik GRAJDANIN br. 21 ot 2015 g

Gradjevinar Br 1

Manual Icel Os 21 Pt Br

br.46 Direktna akcija (21. februar 2013)

br. 50 Direktna akcija (21. mart 2013)

Časopis SIGNAL, br. 21; 2000

Gradjevinar Br 7

Agenda 21 géo s5 fp safi présentation br

Br. 21 Beogradska kancelarija April 2020. · Br. 21 Beogradska kancelarija COVID –19 implikacije i kuda dalje? April 2020

Gradjevinar 25m

GRAJDANIN br. 21-2012

Gradjevinar Br 14

BR.65_kapital_ponedelnik_ 21 juni 2010

(21) BR 102018076595-7 A2

SIGURNOSNO-TEHNIČKI LIST Br Stranica 1 / 21 Naslov

Gradjevinar Br 17

(21) BR 102019010102-4 A2

Gradjevinar Br 12

Br Med Bull 1996 Mackay 206 21

(21) BR 10 2013 002259-4 A2

br.21 Direktna akcija (7. jun 2012)