Hegel APSOLUTNI IDEALIZAMHegel je iveo od 1770. do 1831. Radio je kao univerzitetski profesor u Jeni, Hajdelbergu, a od 1818. u Berlinu. Bio je rektor berlinskog univerziteta. Njegova filozofija bila je slubena, oficijelna filozofija pruskog carstva.Glavna Hegelova dela su Nauka logike, Fenomenologija duha, Filozofija istorije, Estetika, Osnovne crte filozofije prava, Istorija filozofije.Na Hegela su uticali Fihte i Kant, a sa elingom je bio prijatelj.Hegel je najpoznatiji po svojem filozofskom sistemu i svojoj filozofskoj metodi. Njegov filozofski sistem proizilazi iz njegove filozofske metode.Hegelje bio filozof zastraujue, monumentalne ambicije. Njegova filozofija nastoji da ugradi u sebe sve prethodne filozofije. U Hegelovoj filozofiji nema prostora za Boga koji bi bio s one strane univerzuma. Georg Vilhelm Fridrih Hegel rodio se 27.08.1770. u turgartu. Hegelov otac Georg Ludvig je bio nii dravni slubenik na dvoru vinterbekog vojvodstva. Hegel je bio najstariji od sve dece. Njegov mlai brat Georg Ludvig postao je oficir i uestvovao u Napoleonovom pohodu na Rusiju. Majka mu je umrla kada mu je bilo 11 godina. Hegel je bio veoma vezan za svoju sestru Kristinu. Kristina je oseala snanu privlanost brata. Nakon Hegelovog venanja (u njegovoj 40 godini) Kristinu je obuzelo neto to e Hegel kasnije nazvati histerijom. Godine 1820 smetena je u duevnu bolnicu, ali odmah je naredne godine putena. Tri meseca nakon bratovljeve smrti Kristina je izala u etnju i utopila se. 1779 umire njegov otac i ostavlja mu skromno nasledstvo. Januara 1801 Hegel odlazi u Jenu gde na univerzitetu dri predavanje za koja nije primao platu. Uzor itave Hegelove generacije je bio Gete. ak je zabeleeno pismo koje je Hegel pisao Geteu iz Berlina:Mojoj unutranjoj prirodi da li ste hranu i snagu da odoli apstrakciji i da pomou vaih slika odredim sebi pravac kao pomou signalnih vatri. Hegel je celog ivota slavio dan kada je pala Bastilja. Sloboda je ostala glavna preokupacija Hegelovog miljenja. Poto je 1793 godine diplomirao, Hegel je poeo da radi kao kuni uitelj u domu Karla Frodriha tajgeram Fon uga, aristokrate iz Berna. Hegel kao kuni uitelj se oseao izolovanim i povremeno je patio od duboke depresije.Godine l829/30. Hegel je bio rektor Berlinskog univerziteta i kao rektor drao je dva govora. Umro je l4. novembra l83l., od kolere, koja je tada vladala u Berlinu. Sprovod mu je bio velianstven, uenici su se teili time to su takvog oveka imali u svojoj sredini, to su od njega mogli da ue, to su s njim mogli da budu u linom dodiru.Georg Vilhelm Fridrih Hegel je najznaajniji sistematizator filozofije nakon Aristotela. Ve nakon sholastike i renesansne filozofie filozofiranje je zahtevalo podrobno poznavanje prethodnih filozofskih teorija i sistema. Hegel se smatra poslednjimvelikim filozofom sistema, budui da je nakon njegovog izlaganjadijalektikog sistemadugo vremena shvatano da vie nitanovone moe da se pojavi u filozofiji, i da naukama jedino ostaje da popune mesto koje im je u svom sistemu odredio Hegel. Hegelova filozofska metoda(ne metoda, ve vlastita istinska priroda samih stvari) naziva se dijalektika.Uvod u sistem i dijalekika metodaLOGIKANAUKA O BITKUKvalitetKvantitetMeraNAUKA O BITIBitPojavaStvarnostNAUKA O POJMUSubjektivni pojamObjektIdejaFILOZOFIJA PRIRODEMEHANIKAFIZIKAORGANIKAFILOZOFIJA DUHASUBJEKTIVNI DUHAntropologijaFenomenologijaPsihologijaOBJEKTIVNI DUHPravoMoralitetObiajnostAPSOLUTNI DUHUmetnostReligijaFilozofijaU Hegelovoj interpretaciji itava istorija filozofije (istorija ljudske zajednice), predstavlja niz usputnih stanica apsolutnog duha koji hita ka vlastitom saznanju.Kruna tog puta jeste samorazumevanje njegovog sistema apsolutnog duha.Kod nejga nema razdvajanja razuma i uma kao kod Kanta. Ve su to samo dva pristupa stvarnosti i upueni su jedno na drugo. Zadatak razuma je da pokae protivrenosti a uma da sjednini te protivrenosti. Da bi se dosegla samospoznaja apsoluta mora se proi isto miljenje (logika), materijalna proroda (filozofija prirode) do istorijskog postojanja (filozofija duha).Za razliku od onih antikih filozofa koji su dijalektiku shvatali kao metod razvoja znanja,odnosno kao formu zakljuivanja, Hegel je otiao korak dalje i dijalektiku shvatio kaoracionalni princip razvojasvega postojeeg, ne samo pojmova i ideja. Budui da je smatrao da je filozofija, kao racionalno i umno miljenje,najvii izraz stvarnosti, tvrdio je i da racionalni princip kojim se razvija filozofsko znanje mora ujedno da bude I princip razvoja svih ostalih aspekata stvarnosti. Filozofija,na taj nain, dobija formu saznanja sveta kao celine, kaoapsoluta.Poto je svet kao celina, tj.apsolut, strukturiran kao i umno miljenje, onda na razvoj sveta moe da se primeni forma razvoja uma. Hegel prouava prethodne filozofije pokuavajui u njihovom razvoju da odredi osnovne teme I interpretacije filozofskih i ivotnih problema, kako bi otkrio i putanju razvoja apsoluta.Poavi od antike filozofije, Hegel primeuje da su se prvi metafiziari bavili prouavanjemmaterijalnoguzroka, odnosno poetkabia(onog to postoji). Bez obzira na reenja koje su nudili voda, vazduh, apejron ti rani filozofi se nisu bavili pitanjem nematerijalnog, tj. duha ili uma. Meutim, istorijski se nakon njih pojavljuju Anaksagora i Platon, koji istiu realnostideje,odnosnoracionalnog principa.Nasuprot materijalistima ranog perioda, Platon materiju ne smatra realnom u punom smislu: poto su sve stvari stvorene po uzoru na svoje ideje, sledi da suidejete koje imaju najvii stepen realnosti. Kao I Heraklit, i Hegelprimeuje znaaj borbesuprotnostisticanje materije kod ranih antikih materijalista, protiv Platonovog sveta ideja. Materija i ideja u toj borbi suprotnosti, meutim, ne mogu da opstanu veno i tu se Hegel bitno razlikuje od Heraklita. Hegel smatra da sukob suprotnosti ili protivrenosti nuno vodi razreenju, i to ne u vidu kompromisa izmeu suprotstavljenih stavova, ve u vidu jednognovogstava, koji sekvalitativnorazlikuje od njih.Hegel uvodi specifinu terminologiju: istorijski,hronoloki i logikiprvi stav nazivatezom, njemu suprotni stavantitezom, a trei stav proizvod borbe suprotnosti nazivasintezom.Apsolutno se bie po Hegelu nalazi u tri osnovna svoja stupnja, kaoapsolutna ideja,kaopriroda ikaoduh. Apsolutna ideja je ideja u uem smislu iliideja po sebi,priroda predstavljaideju van sebe, a duhideju za sebe i kod sebe,sve tri zajedno ine apsolutno bie.Stupnjevi apsolutnoga predstavljeni su u sledeoj shemi:ApsolutnoI.Ideja-tezaII.Priroda-antitezaIII. Duh-sinteza1.Logikaje nauka oideji u apstraktnom elementu miljenja2.U prirodiideja postoji konkretno u otuenom stanju drugobitka3.Filozofija duhaobuhvata ideju koja se ponovo vraa samoj sebi i postaje svesna sebefilozofija istorijeZa Hegela je Ideja= sveukupna stvarnost: razliita stanja sveta (stupnjevi stvarnosti) samo su razliiti stupnjevi samokretanja idejeHegel shvata dijalektiku kao kretanje, promenu, shvata je kao proces. Taj proces ima tri stupnja koje Hegel naziva momentima:1) Prvi korak naziva se teza ili afirmacija. Teza znai stavljanje ili postavljanje. Afirmacija znai potvrivanje. U prvom momentu postavlja se neko bie ili se potvruje neki pojam.2) Drugi korak naziva se antiteza ili negacija. Antiteza znai suprotstavljanje, a negacija poricanje. U drugom koraku postavljenom biu se suprotstavlja drugo, njemu suprotno bie, ili se porie neki pojam.3) Trei korak naziva se sinteza, ili negacija negacije. U treem momentu se sastavljaju ono to je postavljeno u prvom i ono to mu je suprotstavljeno u drugom. Trei moment ujedno znai negaciju negacije iz drugog momenta.PrimerPupoljak iezava u rascvatu cveta, pa bi se moglo rei da cvet opovrgava pupoljak; isto tako plod proglaava cvet lanom egzistencijom biljke, a kao istina stupa plod na mesto cveta. Te se forme ne samo razlikuju nego se meusobno i potiskuju kao nepodnoljive. No ujedno ih njihova skladna priroda ini momentima organskog jedinstva, u kojem ne samo da sebi ne protivree nego je jedan isto tako nuan kao i drugi; a ta jednaka nunost sainjava tek ivot celine (Hegel,Fenomenologija duha).Objanjenje primera 1. Ako postoji cvet, ne moe postojati pupoljak. Zato Hegel kae da se te forme potiskuju kao nepodnoljive. Prema tome, potoji suprotnost, protivrenost izmeu cveta i pupoljka. Oni se nalaze u odnosu teze i antiteze. Meutim, da nije postojao pupoljak, ne bi mogao da postoji ni cvet. Da nisu postojali, pak, i pupoljak i cvet, ne bi mogla da postoji biljka. Upravo stoga sutina cveta i pupoljka ini cvet i pupoljak momentima organskog jedinstva jedinstva biljke. I cvet i pupoljak nuni su za egzistenciju biljke, pa prema tome, sa take gledita biljke ne postoji suprotnost/protivrenost izmeu jednog i drugog oni su nuni momenti organskog jedinstva. Pupoljak i cvet sintetisani su u biljci.Primer biljke nam pokazuje da postoji meuzavisnost izmeu celine i delova. Ljudski organizam ne moe da funkcionie bez, recimo, plua. Ali plua bez ljudskog organizma predstavljaju samo beivotnu masu materije, a ne plua. Prema tome, plua svoj identitet (sutinu) i svoju egzistenciju imaju samo zahvaljujui mestu koje zauzimaju i funkciji koju vre u organizmu. Zato e Hegel rei: Istina je celina. Stvarna sutina i postojanje pupoljka mogui su tek u okviru celine biljka. Biljka je istina pupoljka.Hegel smatra daistorija filozofije predstavlja dijalektiko kretanje, dijalektiki proces. Jedan filozofski sistem predstavlja tezu, njemu kontradiktorni sistem igra ulogu antiteze, a neki naredni filozofski sistem sintetizuje prethodna dva filozofska sistema i predstavlja tezu, u odnosu na koju se sledei filozofski sistem pojavljuje kao antiteza. Tako, recimo, racionalizam predstavlja tezu, empirizam antitezu, a kriticizam sintezu. Kriticizam, pak, kao subjektivni idealizam vri funkciju teze, iju antitezu predstavlja objektivni idealizam, dok apsolutni idealizam predstavlja sintezu subjektivnog i objektivnog idealizma.Hegel smatra da vremenski niz, redosled filozofskih sistema predstavlja razvoj jedne te iste filozofije. Hegelov filozofski sistem predstavlja kraj, zavretak tog procesa razvoja. I kao to kod biljke cvet ne moe nastati pre pupoljka, a plod pre cveta, isto tako redosled filozofskih sistema nije sluajan, ve nuan.Taj dijalektiki proces najvie lii na neko putovanje odlaska od kue, lutanja i vraanja kui, ali obogaen novim iskustvima.Fenomenologija duhaOvo delo zamiljeno je kao uvodu svoj sistem, ali je u njemu ipak realizovan veliki deo budueg sistemaSvet u stvarnosti nije onakav kakvim izgleda, nego onakav kakvim ga filozofija shvataFenomenologija je nauka osvestistvarnostiSvest je samo pojavljivanje duha-svesnost da neto postoji, da iskrsava ispred nas (fenomen).Fenomenologija je istorija iskustva svesti.Stepeni uzdignuaizvesnostido istine su: svest uopte (koja ima neki predmet kao takav) samosvest (za koju je predmet Ja) um, pojam duha (jedinstvo svesti i samosvesti)Fenomenologija duha-1806Smatra se da je Fenomenologija duha jedno od najznaajnijih dela.Dijalektiko miljenje poinje iskustvom da svet nije slobodan, odnosno da ovek i priroda postoje u uslovima otuenja, da su neto drugo nego to jesu. Naelo dijalektike nalae da se stvari shvate u njihovoj stvarnosti, tj da se odbaci njihova puka injeninost.Oseaj je prisutan kod deteta i sa tim je poelo oveanstvo.Tek kada se svest uzdigla ona se oslobodila od sveta. Taj momenat negativnog Hegel naziva udnjom. Kad smo gladni udimo za hranom, kada pojedemo hranu udnja se ukida za jedno vreme. Na ovom stepenu naa svest je identina sa ivotinjskom, doie trenutak kada naa svest menja predmet svoje udnje, ima drugu udnju koja je prisutna samo kod oveka. Kad je predmet jedne udnje druga udnja toje udnja za priznanjem da drugi zna i da nas prizna. To je neophodno inuno da svest ue u borbu sa kojom dobija priznanje od druge svesti u toj borbi.U borbu ulaze obe svesti svesno, da budu unitene ili da unite jedna drugu. Ta borba ne bi imala smisla, ako iz nje ne bi izale obe svesti. Ako bi jedna svest bila unitena onda druga svest ne bi mogla iznuditi priznanje od mrtvaca.Budui da su u borbu ule obe svesti da bi bile unitene, jedna od ove dve svsti u toku borbe mora da izmeni stav, njen motiv nije da uniti ili da bude unitena ve da izvue ivu glavu. Svest koja je promenila stav se pojavljuje kao ROB,a svest koja je izdrala u borbi bez promena stava je GOSPODAR. Dobijamo dva centralna pojma:Gospodar i Rob.Gospodar je iznudio priznanje od roba ali nije s tim zadovoljan jer ga je priznao onaj koji je nii od njega. Onda gospodar stavlja roba izmeu sebe i prirode. Gospodar nema neposrednog odnosa sa prirodom, njegove potrebe su posredovane preko sluge iz prirode. Rob dolazi do iskustva, poto radi sa prirodom a gospodar ne jer ne slui.U radu rob uvek neto negira, menja, njegovo iskustvo na temelju negativnog odnosa kae da je u svetu sve prolazno.Svet se pojavljuje kao pozornica, gde se pojavljuju bia iz sveta, borave jedno vreme i odna silaze u nita, to je iskustvo negativitet. Imajui ovo iskustvo rob dolazi do zakljuka da u svetu nema nieg venog, ni gospodara ni roba.Ni sluenje gospodaru nije veno, sa sveu da sve pada u nita, rob dobija jedan oblik straha, do koga gospodar ne moe doi , jer ne slui.To je strah od nita i to je najvei strah.Gospodar ne uestvuje u negiranju bia sveta. Ono od ega se gospodar plai nije nita, ve je uvek neto to se moe identifikovati.Kako sluga vidi svoj odnos sa gospodarem? Gospodar zna da nije jedini, koji sebe smatra gospodarem, njega priznaje rob i sa svojim priznanjem rob vidi gospodara kao bitak za sebe, kao samosvest. Ovo priznanje je jednostrano, jer gospodar ne priznaje ljudsko stanje i dostojanstvo roba.On je priznat od nekog koga on sam ne priznaje. Gospodar nije ovim zadovoljan, jer ga priznaje neko ko njemu nije ravan.Egzistencijalan stav gospodara je u bezizlaznoj situaciji.Gospodar je gospodar samo jer je njegova udnja ustremljena ne na stvari , ve na drugu udnju. Postajanjem gospodara on eli da bude priznat, ali samo ako drugog prizna robom. Rob je za njega ivotinja, ili stvar.Tako se njegova udnja okree ka stvari i on nije postao ono to je borbom hteo da postane:ovek priznat od drugog oveka.Da podsetimo, rob dolazi do iskustva menjajui prirodu i postaje gospodar prirode.Ako ovo gospodarenje koje nastaje iz rada stvara nov svet nekog drugog oveka, onda se ovo gospodarenje razlikuje od onog koje se razlikuje od gospodarevog. Ovo gospodarenje nema za cilj da napravi roba od drugog , ve da ukine i roba i gospodara.Time bi gospodar i rob prestali da budu to i postali ljudi.Cilj Fenomenologije duha priznavanje oveka kao oveka, odnosno ljudske istorije.Um i sloboda se meusobno pretpostavljaju:ovek je jedini u stanju da preoblikuje svoj ivotzahvaljujui tome to poseduje um, ovek je slobodno bieU filozofiji istorije on prati razvoj svetskog duha, to treba da uradi kao rob za ukidanjem gospodara i roba.Ovde su akteri narodi , istoriju deli na:a) Drevni Istoni narodi (Kine, Indije itd.) jo nisu znali da je duh ili ovek kao takav po sebi slobodan, zbog ega ljudi i nisu bili slobodni, ve je to samo jedan bio slobodan (koji, usled toga i nije bio istinski slobodan, ve samovoljan)b) Grci i Rimljanisu znali da su neki slobodni, ali ne i ovek kao takav, nego su mnogi ljudi smatrani robovimac) Germanski narodi su zahvaljujui reformaciji stekli svest o tome da je ovek slobodan kao takav, ime su dostigli krajnji cilj drutvenog razvitkaPodsetnikStarogrko shvatanje dijalektikeDijalektika kao re dolazi od dve starogrke rei: a)dialogos, to znai dijalog, razgovor, i b)tehne, to znai umee, vetina itd. Dijalektika, tako, u doslovnom prevodu znai vetinu voenja dijaloga. Tu se, meutim, ne misli na bilo kakav dijalog, nego na dijalog u kojem se, putem argumenata dokazuje neka teza ili opovrgava neka antiteza. Dijalektika je, na taj nain, vezana za saznanje. Ona predstavlja metod saznanja.