UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO (I kolokvijum) 

1. Definišite korporativno upravljanje. Korporativno upravljanje  je skup odnosa  između menadžmenta, uprave, akcinara  i ostalih interesnih  grupa.  Predstavlja  struktruru  u  okviru  koje  se  postavljaju  ciljevi  preduzeća  i određuju  sredstva  za  ostvarivanje  tih  ciljeva,  te  za  praćenje  uspešnosti  njegovog poslovanja. Korporativno upravljanje  je sistem kojim se preduzeće usmerava  i kontroliše  i proces  pomoći  kog  vlasnici  i  kreditori  organizacije  sprovode  kontrolu  i  zahtevaju odgovornost za resurse koje su poverili organizaciji. 

2. Kako se ostvaruje proces upravljanja preduzećem? Proces upravljanja ostvaruje se sukcesivnim donošenjem poslovnih odluka i kontrolom nad sprovođenjem odluka. Proces upravljanje se može rasčlaniti na četiri osnovne celine: ‐ planiranje – utvrđivanje  ciljeva preduzeća  i  rezultata pomoću  kojih  se mogu ostvariti 

predviđeni ciljevi, ‐ odlučivanje – deo upravljanja koji je orjentisan na kraći rok i pomoću kojeg se precizno 

utvrđuju poželjni rezultati, ‐ rukovođenje – putem kojeg se obezbeđuje efikasnost sprovođenja odluka i ‐ kontrola – nad ostvarivanjem predviđenih rezultata i ciljeva. 

3. Koji je najveći problem vezan za delegiranje ovlašćenja? Najveći  problem  je  kako  očuvati  disciplinu  i  efikasnost,  a  za  poslenima  dopustiti  da  se izraze, pokažu samostalnost, inicijativu, kreativnost i želju za uzdizanjem organizacije. 

4. Kako se može definisati informacija? Informacija  predstavlja  obrađene  podatke  prikazane  u  takvom  obliku  da  su  pogodni  za primaoca i da imaju značajnu vrednost ui tekućim  aktivnostima i odlukama. 

5. Šta podrazumevate pod sistemom internih kontrola preduzeća? Sistem internih kontrola predstavlja skup načela, metoda i postupaka internih provera koje je usvojio vrhovni menadžment preduzeća  i koje mu pomažu u ostvarivanju određenih  ili usvojenih ciljeva, odnosno u ostvarenju misije preduzeća. Sistem internih kontrola najčešće sadrži: ‐ računovodstvene kontrole, ‐ administrativne kontrole i ‐ internu reviziju. 

6. Iz kojih delova se sastoji tradicionalna struktrura računovodstva? Sastoji  se  iz  računovodstveno  planiranje,  knjigovodstvo,  računovodstvena  kontrola, računovodstvena analiza i računovodstveno informisanje. 

7. Koji su ciljevi finansijskog izveštavanja? Ciljevi finansijskog izveštavanja su: ‐ finansijsko  izveštavanje  mora  da  obezbedi  upotrebljive  informacije  sadašnjim  i 

potencijalnim investitorima, kreditorima i ostalim korisnicima za donošenje racionalnih odluka o ivestiranju, kreditiranju i drugim poduhvatima. 

‐ finanijsko  izveštavanje  mora  da  pruži  informacije  koje  će  pomoći  korisnicima finansijskih izveštaja u procenjivanju iznosa, vremena i otklanjanja neizvesnosti budućih novčanih tokova 

‐ finansijsko izveštavanje mora da pruži informacije o ekonomskim resursima preduzeća, funkciji tih resursa, učincima transakcija  i događaja koji utiču na promenu tih resursa, potrebama za dodatnim resursima i sl. 

8. Šta je cilj eksterne revizije izveštavanja? Cilj eksterne revizije je da obezbedi donosiocima odluka izvan preduzeća uveravanja da su finansijski izveštaji preduzeća pouzdani. 

9. Koje je područje rada interne revizije? Područja rada interne revizije su: ‐ ocene računovodstvenih izveštaja, ‐ ocene funkcionisanja sistema interne kontrole, ‐ učešće u proceni poslovnih rizika, ‐ provera i ocene efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti poslovnog procesa (operativna 

revizija). 10. Definišite internu reviziju. 

Interna revizija je jedna nezavisna, objektivna potvrda i konsultativna aktivnost, dizajnirana da  da  vrednost  i  poboljša  operacije  unutar  organizacije.  Ona  pomaže  organizaciji  u ostvarivanju svojih ciljeva time što uvodi jedan sistematski, disciplinovani pristup proceni i poboljšanju efektivnosti upravljanja rizikom, kontrolom i procesom rukovođenja. 

11. Koji su elementi tradicionalne struktrure računovodstva? Isto kao 6. 

12. Šta je računovodstvo? Računovodstvo je nauka, umetnost i alat za merenje, beleženje, interpretaciju i povezivanje rezultata ekonomskih aktivnosti, radi donošenja poslovnih odluka. 

13. Nabrojte obeležja finansijskog računovdstva. ‐ Unificirano  –  obevezna  primena  Zakona  o  računovodstvu,  Međunarodnih 

računovodstvenih standarda, Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, ‐ Sintetičko – prikazuje celinu poslovanja, ‐ prikazuje  samo  istorijske podatke  –  prikazuje  i  izveštava  samo o  nastalim  poslovnim 

transakcijama. 14. Objasnite suštinu upravljačkog računovodstva. 

Upravljačko računovodstvo  je deo računovodstvenog sistema koji obezbeđuje  informacije za  interne  korisnike.  Upravljačko  računovodstvo  uključuje  pripremu  (objašnjenje)  i interpretaciju  računovodstvene  informacije  čija  je  svrha  pomoć menadžeru. Menadžeri koriste tu informaciju u određivanju oštih ciljeva preduzeća, u ocenjivanju uspeha odeljenja i  pojedinaca,  u  odlučivanju  da  li  uvesti  nove  proizvodne  linije  i  u  donošenju  skoro  svih tipova menadžerskih  odluka.  Dobar  deo  „upravljačkih  računovodstvenih“  informacija  je finansijske prirode, ali  i organizovan na  takav način da uključuje  i  činioce  i elemente koji utiču  i doprinose da  se na mestima  i po nosiocima  troškova planira  i ostvaruje  trošenje materijala  i  energije  utvrđivanjem  standarda  i  normativa  tih  troškova.  Ipak,  upravljačka računovodstvena  informacija  često  uključuje  ocene  „nefinansijskih“  faktora,  kao  što  su: 

politička razmatranja, moguči efekti različitih akcija na okolinu, kompanijin imidž u javnosti, znanje i efikasnost radnika. 

15. Nabrojte osnovne finansijske izveštaje i ukažite na ciljeve finansijskog izveštavanja. Osnovnih finansijski izveštaji su: ‐ bilans stanja, ‐ bilans uspeha ‐ izveštaj o promenama na kapitalu ‐ izveštaj o novčanim tokovima. Cilj  finansijskog  izveštavanja  je  informisanje  zainteresovanih  korisnika  o  finansijskom položaju  preduzeća  i  o  uspešnosti  poslovanja.  Pružanje  informacija  za  korisnike podrazumeva  predočavanje  svih  relevantnih  i  ujedno  pouzdanih  informacija  u  obliku  i sadržaju prepoznatljivih i razumljivih osobama kojima su namenjene. 

16. Objasnite međusobnu zavisnost računovodstva, revizije i analize finansijskih izveštaja. Za  upravljanje  su  potrebne  informacije. Najznačajniji  deo  tih  informacija  procesira  se  u računovodstvu  i  zapisan  je  u  finansijskim  izveštajima.  Revizija  obezbeđije  pouzdanost finansijskih izveštaja. Analizom finansijskih izveštaja i te informacije pretvaraju se u sažetu i prihvatljivu formu za donosioce odluka. 

17. Koje su osnovne računovodstvene kategorije obuhvaćene u bilansu stanja? Prema Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, elementi koji su u direktnom odnosu s merenjem finansijskog položaja su: ‐ imovina (sredstvo) – resurs koji je pod kontrolom preduzeća, a koji je nastao iz prošlih 

događaja i od kojeg se očekuju buduće ekonomske koristi, ‐ obaveze  –  postojeći  dugovi  preduzeća,  proizašli  iz  prošlih  događaja,  za  čije  se 

podmirenje očekuje smanjenje resursa koji donose ekonomske koristi, ‐ kapiral – ostatak imovine preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza. 

18. Definišite pojam imovine. Imovina predstavlja ekonomske  resurse  kojima  se preduzeće  koristi u ostvarivanju  svoje delatnosti.  Imovina  je  resurs koji ej pod kontrolom preduzeća, a koji  je nastao  iz prošlih događaja i od kojeg se očekuju buduće ekonomske koristi. Resursi mogu biti različiti (novac, oprema,  građevinski  objekti,  zalihe  robe,  zalihe  materijala...).  U  bilansu  stanja  se  ne prikazuju baš  svi  resursi,  nego  samo oni  koji  su u  skladu  s  računovodstvenim  propisima zadovoljavaju sledeće uslove: ‐ resurs je u vlasništvu preduzeća, ‐ ima merljivu vrednost, ‐ od resursa se može očekivati buduća ekonomska korist. 

19. Objasnite pojam i strukturu kratkotrajne imovine. Kratkotraju  imovinu čini onaj deo ukupne  imovine za koji se očekuje da će se pretvoriti u novčani  oblik  u  vremenu  kraćem  od  jedne  godine.  Strukturu  kratokorčne  imovine  čine novac, finansijski plasmani na rok kraći od jedne godine, potraživanja za koja se očekuje da će  biti  naplaćena  u  roku  kraćem  od  jedne  godine  i  zalihe,  koje  predstavljaju materijalni oblik  tekuće  imovina  i  za  koje  se  takođe  veruje da  se mogu pretvoriti u novčani oblik u vremenu kraćem od jedne godine.  

20. Šta su potraživanja i po čemu se razlikuju od finansijske imovine? Potraživanja predstavljaju  imovinu u obliku prava  i nalaze se   u prelaznom obliku  između stvari  (materijalne  imovine)  i  novca,  zavisnosti  od  porekla  potraživanja  (roba,  usluge  ili novac). Mogu biti kratkotrajna, a to su ona za koja se veruje da će biti naplaćena u periodu kraćem  od  jedne  godine  ili  dugotrajna  ako  se  govori  o  potraivanju  od  kupaca  za  robu prodatu  na  kredit  duži  od  jedne  godine  i  na  potraživanja  od  povezanih  preduzeća. Finansijska  imovina predstavlja kratkoročne  ili dugoročne plasmane novca. Kratkoročni su načešće  davanje  kredita  drugim  preduzećima,  te  kupovina  kratkoročnih  hartija  od vrednosti, a dugoročni su najčešće udeli ili kupovina akcija u drugom preduzeću. 

21. Nabrojte i objasnite koje zalihe razmatramo u kontekstu kratkotrajne imovine. Zalihe predstavljaju materijalni oblik tekuće imovina. Kao načešći oblici zaliha pojavljuju se zalihe  sirovina  i  materijala,  zalihe  proizvodnje,  nedovršenih  proizvoda,  zalihe  gotovih proizvoda  i  zalihe  trgovačke  robe.  U  obrtna  sredstav  svrstavaju  i  isplaćeni  avansi  za nabavku sirovina, materijala, robe i sl. 

22. Objasnite pojam i struktruru dugotrajne imovine. Dugotrajna imovina je onaj deo  imovine koji se pretvara u novčani oblik u periodu dužem od  jedne godine. Ona se postepeno troši  (amortizuje)  i zadržava svoj pojavni oblik tokom čitavog  korisnog  veka  upotrebe.  U  strukturi  dugotrajne  imovine  obično  se  razlikuju materijalna  imovina  (prirodna  bogatstva,  zgrade,  oprema,  postrojenja,  transportna sredstva, pogonski i poslovni inventar, krupni alat), nematerijalne imovine (osnivački izdaci, iydaci za istraživanje i razvoj, patenti, licence, koncesije, zaštitni znak, goodwill), finansijska imovina (plasmani na rok duži od jedne godine) i dugotrajna potraživanja (kredit kupcu za prodatu robu na period duži od jedne godine). 

23. Objasnite pojmove aktiva i pasiva. Bilans stanja je osnovni finansijski izveštaj privrednog društva i u njemu se prikazuju stanje imovine,  obaveza  i  kapitala.  Zasnovan  je  na  dvostrukom  prikazu  imovine  preduzeća, posmatrane  sa dva  različita aspekta,  jednom gde  se pokazuje  šta  imamo  (aktiva)  i drugi odakle  nam  to  što  imamo  (pasiva).  U  aktivi  se  prikazuje  imovina,  a  u  pasivi  izvori  te imovine.  Aktivu  sačinjava  stalna  imovina,  obrtna  imovina  i  gubitak  ukoliko  ga  ima,  dok pasivu sačinjavaju kapital i obaveze. Sume aktive i pasive uvek moraju biti jednake. 

24. Objasnite i definišite pojam obaveza. Nabavljanjem  imovine  iz određenih  izvora nastaju određene obaveze prema vlasnicima te imovine.  Izvori  imovine mogu biti vlasnici preduzeća, ali  i neki drugi privredni subjekti. Na osnovu toga izvori se i dele na: ‐ vlastite izvore (kapital ili glavnicu) i na ‐ tuđe izvore (obaveze). Ulaganje  koje  preduzeće  treba  da  vrati,  odnosno  otplaćje,  čine  tuđa  sredstva  odnosno obaveze. 

25. Objasnite pojam i nabrojte tipične kratkoročne obaveze. Kratkoročne obaveze čine obaveze koje se moraju izmiriti u kraćem roku, po pravilu u roku koji  je kraći od godine dana. To  su uglavnom obaveze prema dobavljačima  za nabavljeni materijal,  robu  i  sl.,  obaveze  za  izvršene  usluge,  kratorkočni  krediti  srokom  otplate  do godinu dana, emitovane kratkoročne hartije od vrednosti itd. 

26. Objasnite pojam i nabrojte tipične dugoročne obaveze. Dugoročne obaveze obuhvataju sve obeveze koje dospevaju na naplatu u roku dužem od jedne godine. Najčešće su to obeveza za primljene dugoročne kredite od banaka ili drugih finansijskih institucija i obaveze po emitovanim obveznicama. 

27. Definišite i objasnite pojam kapitala ili glavnice. Razlika  između  ukupne  imovine  i  ukupnih  obaveza  čini  kapital  preduzeća,  odnosno vlasničku glavnicu. To je onaj deo imovine koji pripada vlasniku kapitala preduzeća. Prema toma kapital je ono što ostaje vlasniku nakon podmirenja svih obaveza ili moja vrednost je jednaka svemu što imam, umanjeno za sve što dugujem. Odnosno, kapital je vrednost koju vlasnici ulože  u preduzeće uvećana  za  sve  vrednosti  koje  su  stvorene  tokom  poslovanja koje su trajno zadržane u preduzeću. 

28. Nabrojte i objasnite šta može uzrokovati povećanje kapitala. Kapotal  se primarno  formira ulaganjem vlasnika pri  samom osnivanju preduzeća. Vlasnik može  i  dodatno  ulagati  u  isto  preduzeće  i  u  tom  slučaju  povećava  se  imovina  i  kapital preduzeća. Kapital se može povećati i dodatnim ulaganjem odnivača ili drugih ulagača i ako vlasnici  odluče  da  deo  ostvarenog  dobitka,  kao  svoj  udeo  dividende,  trajno  pretvore  u akumulaciju radi finansiranja razvoja i poslovanja preduzeća. 

29. Nabrojte i objasnite šta može uzrokovati smanjenje kapitala. Kapital preduzeća se smanjuje raspodelom dividendi vlasnicima i gubicima u poslovanju. 

30. Objasnite razlike između pojmova kapital i obaveze. Sva imovina kojom neko preduzeće raspolaže i koju kontroliše ima svoje poreklo, odnosno izvore  iz  kojih  je  pribavljena.  Izvori  su  pre  svega  vlasnici,  ali  i  druga  preduzeća,  banke, finansijske  institucije,  građani  i  dr.  U  zavisnosti  od  uslova  ulaganja,  izvore  finansiranja imovine delimo prema vlasništvu na: ‐ vlastite izvore (kapital ili glavnicu) i ‐ tuđe izvore (obaveze). Dakle,  kapital  je  nastao  ulaganjem  vlasnika  i  poslovanjem  preduzeća,  a  obaveze predstavljaju izvore potekle od drugih lica. 

31. Objasnite osnovnu bilansnu , tj. osnovnu računovodstvenu jednačinu. Bilans  stanja  je  dvostruki  prikaz  imovine  preduzeća,  posmatrane  s  dva  različita  aspekta: jednim  se  prikazuje  šta  imamo  (pojavni  oblik),  a  drugim  odakle  nam  to  što  imamo.  S obzirom da bilans stanje pokazuje imovinu preduzeća sa dva različita aspekta to upućuje i na nužnost postojanja vrednostne  jednakosti, odnosno bilasne  ravnoteže  između aktive  i pasive. Dakle: ‐ aktiva = pasiva ‐ imovina = obaveze + kapital ‐ kapital = imovina – obaveze 

32. Koje vrste bilansa stanja se sreću u praksi? U praksi se sreću: ‐ početni bilans, ‐ zaključni bilans, ‐ probni bilans, ‐ konsolidovani bilans, 

‐ zbirni bilans, ‐ deobni i fuzioni bilans, ‐ sanacioni bilans i ‐ likvidacioni bilans. 

33. Definišite bilans uspeha. Bilans uspeha  je finansijski  izveštaj koji prikazuje koliko prihoda  i rashoda  je ostavareno u određenom vremenu i kolika je ostvarena dobit (gubitak). 

34. Definišite i objasnite pojam prihoda. Prihodi  predstavljaju  povećanje  ekonomske  koristi  tokom  obračunsog  perioda  u  obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenje obaveza, što ima za posledicu pvećanje kapitala, ali  ne  ono  u  vezi  s  uplatama  vlasnika. Najčešći  prihodi  vezani  su  za  realizaciju  poslovni aktivnosti. Prihodi se mogu podeliti na redovne (poslovni i finansijski) i vanredne prihode. 

35. Definišite i objasnite pojam rashoda. Rashodi predstavljaju smanjenje ekonomske koristi kroz obračunski period u obliku odliva ili  smanjenja  sredstava,  pto  ima  kao  posledicu  smanjenje  kapitala,  ali  ne  one  u  vezi  s raspodelom  kapitala.  Rashodi  se  mogu  podeliti  na  redovne  (poslovne  i  finansijske)  i vanredne rashode. 

36. Objasnite povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha. Prihodi i rashodi koji se beleže u bilansu uspeha prikazuju promene na imovini i obavezama u  određenom  vremenskom  periodu.  Te  promene  vezane  su  za  moguće  povećanje (smanjenje) neto  imovine, kapitala čije se stanje prati kroz bilans uspeha.  Izraz povećanja (smanjenja) neto imovine je finansijski rezultat (dobit ili gubitak) i taj finansijski rezultat je spona  između  bilansa  uspeha  i  bilans  satanja.  Realnost  finansijskog  rezultata  zavisi  i  od realne procene pozicija bilansa stanja. 

37. Objasnite šta su poslovni prihodi i poslovni rashodi. Poslovni  prihodi  ostvaruju  se  prodajom  proizvoda,  odnosno  njihovom  realizacijom  na tržištu.  Poslovni  prihodi mogu  nastati  i  prodajom  trgovačke  robe  ili  pružanjem  usluga  u zavisnosti  od  deletnosti  poslovanja  preduzeća.  To  su  prihodi  koji  se  najčešće  pojavljuju svakodnevno i u struktruri prihoda čine najveći deo. Poslovni rashodi nastaju kao posledica obavljajna osnovne delatnosti preduzeća. Pojavljuju se redovno, a čine ih troškovi sadržani u  prodatim  proizvodima  te  ostali  troškovi  perioda,  nabavna  vrednost  prodate  robe  i  sl. Njihova struktura zavisi od vrste delatnosti kojom se preduzeće bavi i od metode obračuna troškova. 

38. Objasnite šta su finansijski prihodi i finansijski rashodi. Finansijski  prihodi  u  deo  grupe  redovnih  prihoda,  a  rezultat  su  ulaganja  viška  ili pozajmljivanja  raspoloživih  novčanih  sredstava.  Višak  novca  preduzeće  može  uložiti  u akcije,  obveznice  itd,  ili  može  jednostavno  pozajmiti  novac  onome  kome  je  trenutno potreban. Iz tih ulaganja ostvaruje se finansijski prihod od dividendi ili kamata. Pored toga u  finansijske  prihode  spadaju  i  pozitivne  kursne  razlike.  Finansijski  rashodi  nastaju uglavnom kao posledica korišćena tuđih novčanih sredstava. Najčešći finansijski rashodi su kamate  na  korišćenje  tuđih  sredstava,  negativne  kursne  razlike,  korekcija  vrednosti finansijskih plasmana i sl.  

39. Po čemu se prihod razlikuje od primitka? Osnovna odrednica prihoda  je povećanje  imovina  ili smanjenje obaveze, ali u onom delu koji  ima  uticaj  na  povećanje  neto  kapitala  preduzeća.  Najčeći  i  najznačajniji  uslova  za nastanak prihoda je stvarna prodjaa proizvoda, robe ili usluge. Sa druge strane za primitak vezan je za priliv novca. Taj priliv, može ali i ne mora biti vezan za prihode npr. dužnik nam je vratio ranije datu pozajmicu, primljen je novac od banke na ime kredita. Kada su prihod i primitak povezani, oni mogu biti u sledećim vremenskim odnosima: ‐ prihod prethodi primitku (prodaja na kredit), ‐ primitak prethodi prihodu (avansna prodaja) i  ‐ prihod je istovremeno i primitak (prodaja za gotovinu). 

40. Objasnite uslovljenost prihoda i rashoda promenama imovine i obaveza. Povezivanje prihoda  i  rashoda  s  imovinom  i obavezama može  se  ilustroavti  i  razvijanjem polaznog računovodstvenog modela. ‐ imovina = obaveze + uloženi kapital, ‐ imovina = obeveze + uloženi kapital + zarađeni kapital, ‐ imovina = obaveze + uloženi kapital + zarađeni kapital + prihodi – rashodi, ‐ imovina + rashodi = obaveze + uloženi kapital + prihodi Prema tome, prihodi su mera povećanja dobiti – izvor moguće zarade preduzeća, a rashodi mera njenog smanjenja. 

41. Po čemu se rashod razlikuje od izdatka? Osnovna odrednica rashoda  je smanjenje  imovine  ili povećanje obaveze. Sa druge strane, izdatak se odnosi na različite odlive odnosno isplate novca. Taj izdatak može, ali i ne mora u trenutk  nastanka  biti  povezan  sa  rashodima,  npr.  pozajmica  novca  ili  kupovina  sirovina. Kada su rashodi i izdaci povezani, oni mogu biti u sledećim vremenskim odnosima: ‐ izdatak  prethodi  rashodu  (kupovina  dugotrajne  imovina  i  obračun  amortizacije  u 

narednim periodima), ‐ rashod prethodi izdatku (obračun troškova zarada i naknadana isplata) i ‐ izdaak je istovremeno i rashod (npr. kupovina goriva za gotovinu). 

42. Kako se utvrđuje dobit ili gubitak? Objasnite gde se dobit ili gubitak nalaze u bilansu stanja. Ako su u preduzeću prihodi veći od rashoda, tada je ostvaren pozitivan finansijski rezultat ili  dobit,  a  ako  preduzeće mora  uložiti  više  od  onoga  što  dobije  iz  nekakvog  poslovnog procesa,  tada posluje s gubitkom,  tj. ostvaruje negativan  finansijski rezultat. Taj  finanijski rezultat prenosi se iz bilansa uspeha u bilans stanja i to tako da ukoliko je ostvarena dobit, ona se beleži na stranu pasive, a ako je ostvaren gubitak na stranu aktive. 

43. Kako se raspoređuje dobit? Šta su dividende? Neto  dobit  pripada  vlasnicima  kapitala  i  oni  sami  odlučuju  o  raspodeli.  Ako  je  to akcionarsko  društvo  odlučuju  akcionari  na  skupštini  po  pravilu  jedna  akcije  jedan  glas. Predlog za raspodelu u većim akcionarskim društvima utvrđuje upravni odbor. Dobit se deli na dva dela  i  to na  rezerve  i deo koji pripada vlasnicima kao naknada  za uloženi kapital (dividende). Utvrđivanjem zadržane dobiti upravni odbor vodi politiku dividendi predlažući skupštini akcionara odluku o raspodeli dobiti. Dividende predstavljaju deo godišnje dobiti preduzeća na koje akcionari polažu pravo na osnovu svog vlasničkog udela u preduzeću.  

44. Objansite pojam i sadržaj izveštaja o novčanim tokovima. Izveštaj o novčanim  tokovima  sastavni  je deo osnovnih  finansijski  izveštaja  koji pakazuje izvore pribavljanja  i načine upotrebe novca. Novac  je  važna  ekonomska  kategorija  i  vrlo važan  činilac  u  poslovanju  svakog  preduzeća.  Stoga  je  potrebno  sastavljati  izveštaj  koji govori o izvorima i upotrebi novca i koji omogućuje utvrđivanje viška raspoloživih odnosno nedostajučih novčanih sredstava.  Izveštaj o novčanim tokovima daje takve  informacije  i u interakciji  s  ostalim  izveštajima  daje  pravu  sliku  „zdravstvenog  finansijskog  stanje“ preduzeća jer nije redak slučaj da prezuzeća u bilansu uspeha iskazuju uspešno poslovanje, poslovanje uz dobit, a da stvarno imaju problema s podmirivanjem tekućih obaveza. 

45. Kako dolazi do priliva i izdataka novca u preduzeću? Do  priliva  novca  u  preduzeću  dolazi  preko  povećanja  obaveza,  povećanja  kapitala  i smanjenje nenovčane imovine, a do izdataka preko smanjenja obaveza, smanjenja kapitala i povećanje nenovčane imovine. 

46. U koje aktivnosti se razvrstavaju prilivi i izdaci novca u izveštajima o novčanim tokovima? Prilivi i izdaci novca se razvrstavaju u poslovne, investicione i finansijske aktivnosti. Takvom klasifikacijom dobijaju  se  informacije  koje  korisnicima mogu poslužiti  u  oceni uzicaja  tih aktivnosti na finansijski položaj preduzeća, kao i za procenu budućih novčanih tokova. 

47. Objasnite kritičnu važnost novčanog toka za poslovanje preduzeća. Kritična važnost novčanog toka  it poslovnih aktivnosti ogleda se u činjenici da na duži tok preduzeće mora  imati  pozitivan  novčani  tok  iz  svojih  poslovnih  aktivnosti,  ako  želi  da opstane,  a  osnovano  je  pre  svega  zato  da  opstane  i  ostavuje  profit.  Preduzeća  sa negativnim novčanim  tokom  iz poslovnih aktivnosti neće moći  stalno prikupljati novac  iz drugih  izvora. Sposobnost preduzeća da pribavi novac  finansijskim aktivnostima  zavisi od njegove  sposobnosti  da  generiše  novac  iz  svojih  redovnih  aktivnosti.  Ni  kreditori,  ni akcionari,  ni  investitori  neće  rado  investirati  u  preduzeće  koje  nema  dovoljno  novca  iz poslovni aktivnosti za promptno plaćanje dospelih obaveza, kamata i dividendi. 

48. Po kojim metodama se sastavlja izveštaj o novčanom toku? Izveštaj o novčanom toku sistematizuje se na poslovne, investicione i finansijske aktivnosti i može biti sastavljen po: ‐ direktnoj  metodi  –  objavljuju  se  ukupni  prilivi  i  ukupni  izdaci  novca  tazvrstani  po 

osnovnim aktivnostima, ‐ indirektnoj metodi – poslovne aktivnosti  se ne  iskazuju kao bruto priliv  i bruto  izdaci 

novca, nego se naeto dobit ili gubitak usklađuje za učine transkacija nenovčane prirode. 49. Šta je „računovodstvena neto gotovina“? 

Računovodstvena  neto  gotovina  ili  Cash  Flow  je  indikator  obima  raspoloživih  novčanih sredstava za samofinansiranje ili za otplatu dospelih obaveza i identičan je zbiru poslovnog dobitka, razervi i amortizacije. 

50. Šta su i čemu služe beleške uz finansijske izveštaje? Beleške uz finansijske  izveštaje dodatno pojašnjavaju struktruru, vrednost i obeležja nekih pozicija u  tim  izveštajima. U beleškama  treba prikazati metode procene bilansa pozicija, eventualna  odstupanja  od  postavljenih metoda  s  razlozima  odstupanja  i  kvantifikacijom učinaka  tih  odstupanja.  Beleške  treba  da  pruže  sve  one  informacije  koje  se  iz  osnovnih izveštaja ne vide direktno, a nužne su za njihovo razumevanje i ocenu poslovanja. 

51. Koje  uslove  treba  da  zadovolji  poslovni  događaj  da  bi  bio  predmet  knjigovodstvene evidencije? Poslovni događaj treba da zadovolji sledeće uslove: ‐ da je poslovni događaj stvarno nastao, ‐ da se može vrednosno izraziti, ‐ da menja stanje aktive i pasive ili da utiče naprihode i rashode i ‐ da postoji pravdajuća isprava kojom se može dokazati nastanak promene. 

52. Definišite i objasnite pojam knjigovodstvenih isprava. S obzirom da  je računovodstvo u kojem se obrađuju podaci  fizički odvojeno od mesta na kojima se događaju promene, potrebno je nastanak poslovnog događaja zabeležiti u obliku nekog pisanog dokaza, a  taj oblik  su knjigovodstvene  isprave. U  tok kontektstu možemo reći da knjigovodstvene  isprave služe kao dokaz o nastanku poslovnog događaja  i ujedno kao podloga za unos podatak u poslovne knjige. 

53. Navedite osnovne elemente knjigovodstvene isprave. Osnovni elementi knjigovodstvene isprave su: ‐ naziv i adresa izdavaoca isprave, ‐ naziv i redni broj isprave, ‐ datum i mesto izdavanja isprave, ‐ kratak opis nastale poslovne transakcije, ‐ vrednost poslovne transakcije i ‐ potpis  ovlašćenog  lica  i  počat  izdavaoca  isprave  (postoji  mogućnost  da  je  isprava 

punovažna bez potpisa i pečata). 54. Koje vrste knjigovodstvenih isprava poznajete? 

Knjigovodstvene isprave se prema vrsti dela na: ‐ po mestu nastanka (interne i eksterne), ‐ prema nameni (nalogodavne, opravdavajuće i kombinovane) i ‐ prema obuhvatnosti podataka (originalne i zbirne). 

55. Objasnite postupak kontrole knjigovodstvenih isprava. Kontrole  knjigovodstvenih  isprava  sprovodi  se  na  mesto  koje  se  zove  likvidatura,  a sprovode je osobe koje su internim aktom preduzeća za to ovlašćene. Vrše se sledeće vrste kontrola: ‐ formalna (vezana za proveru formalnog sadržaja), ‐ računska (odnosi se na proveru ispravnosti računskih operacija) i ‐ suštinska (odnosi se na proveru da li se poslovni događaj odigrao baš onako kako je na 

samoj ispravi zabeleženo). 56. Šta je knjigovodstveni konto? 

Konto  ili račun  je mesto na kom se beleže poslovne transkacije odnosno promene koje se događaju  na  osnovnim  ekonomskim  kategorijama,  tj.  imovini,  obavezama,  kapitalu, prihodima i rashodima. Konto je nosilac podatak. On je ujedno i instrument sistematizacije pojedinih  oblika  aktive,  pasive,  prihoda  i  rashoda,  jer  preuzima  identite  određenog pojavnog oblika.   

57. Navedite obavezne elemente konta. Svaki konto mora sadržati sledeći minumum podataka: ‐ naziv konta, odnosno naziv pozicije koja se na kontu prikazuje, ‐ broj konta, ‐ datum nastanka poslovne promene, ‐ oznaku isprave na osnovu koje se evidentira na kontu, ‐ kratak opis poslovne promene, ‐ vrednost promene zapisane kao povećanje ili smanjenje, ‐ novonastalo stanje. 

58. Šta je kontni plan? Kontni  plan  je  utvrđena  nomenklatura  knjigovodstvenih  računa  prema  kojoj  preduzeća, organizacije, vode svoje knjigovodstvo. To  je metod  i  instrument racionalne  i svrsishodne sistematizacije računa koja omogućuje registrovanje poslovnih operacija. 

59. Objasnite pravila knjiženja na kontima aktive i pasive. Poslovne transakcije pratimo kao kretanje sredstava, tako da ćemo poziciju gde dolazi do povećanja to povećanje beležiti na dugovnoj ili + strani konta, a pozicije na kojima dolazi do smanjenja sredstava na potražnoj ili – strani konta. Na kontima aktive zapisujemo na levoj ili dugovnoj  strani, a na kontima pasive na desnoj odnosno potražnoj. Dakle na kontima aktive  se na dugovnoj  strani beleži početno  stanje  i  sva povećanja, dok  se na potražnoj beleže sva smanjenja, a na kontima pasive je obrtnuta situacija. Na dugovnoj se beleže sva smanjenja, a na potražnoj početno stanje i sva povećanja. 

60. Objasnita pravila knjiženja na kontima rashoda i prihoda. Osnovno pravilo za knjiženja na kontima rashoda i prihoda je da „prihodi uvek potražuju“, a „rashodi  uvek  duguju“.  Naime,  prihodi  i  rashodi  nastaju  kao  posledica  promene  na pozicijama  imovina  i  izvora  imovine. Kako  se povećanje  kapitala  evidentira na potražnoj strani,  a  prihodi  ga  povećavaju,  onda  je  i mesto  prihoda  na  toj  istoj  strani.  Smanjenje kapitala se evidentira na dugovnoj strani, a njih izazivaju rashodi, pa se onda i oni knjiže na dugovnoj strani. 

61. Šta je cilj zaključka konta? Cilj  zaključka konta  je da  se omogući  sastavljanje obaveznih  finansijskih  izveštaja.  Isto  se tako  zaključivanjem  konta,  odnosno  presecanjem  kontinuiranje  evidencije  poslovanja omogućava preglednost konta. 

62. Šta su poslovne knjige? Poslovne knjige predstavljaju skup različitih evidencija o poslovanju preduzeća. U skladu sa zakonskim propisima moraju  se voditi prema metodi dvojnog knjigovodstva  i određenim načelima,  pre  svega  načelu  ažurnosti  i  urednosti.  Poslovne  knjige  se  dela  na  osnovne (dnevnik i glavnu knjigu) i pomoćne poslovne knjige. 

63. Koje su osnovne poslovne knjige? Osnovne poslovne knjige su: ‐ dnevnik  (u  koju  se  hronoliškim  redosledom  evidentiraju  svi  knjigovodstveni  poslovni 

događaji i to onim redom kojim su nastali) i ‐ glavna knjiga (u koji se prenose zabeleške iz dnevnika koje su sistematizovane po vrsti 

posla, odnosno transakcije). 

64. Koje predzaključne poslove u računovodstvu poznajete? Predzaključni poslovi podrazumevaju: ‐ izradu raznih (konačnih) obračuna, ‐ usklađivanje analitičkih evidencija s podacima u glavnoj knjizi, ‐ sprovođenje inventarisanja i ‐ izrada zaključnog lista (bruto bilansa). 

65. Šta je i čemu služi inventarisanje? Inventarisanje  je  popis  imovine  i  obaveza  preduzeća,  sredstava  i  izvora,  a  sprovodi  se  s ciljem usklađivanja  knjigovodstvenog  stanja  sa  stvarnim  stanjem. Razlike  koje  se  javljaju između  stvarnog  i  knjigovodstvenog  stanja mogu  biti  rezultat  subjektivnih  i  objektivnih okolnosti (greška prilikom knjiženja, zloupotreba, krađa...). 

66. Koje su faze inventarisanja? Faze inventarisanja su: ‐ pripremne  radnje  (organizacija  internih  komisija,  priprema  invetarnih  lista,  priprema 

skladišta za popis...), ‐ utvrđivanje stvarnog stanja – fizički popis, ‐ upoređivanje  stvarnog  i  knjigovodstvenog  stanja  –  utvrđivanje  inventarnih  razlika 

(viškova ili manjkova) i ‐ sastavljanje elaborata o popisu. 

67. Koje su metode ispravljanja knjigovođstvenih grešaka? Metode ispravljanja knjigovođstvenih grešaka su: ‐ precrtavanje  (precrta  se pogrešan  iznos  i  iznad njega upiše  ispravan uz potpis osobe 

koja je vršila ispravku), ‐ storniranje (crni storn – greška se isravlja tako što se pogrešno knjiženi isnos jos jendom 

upiše na suprotnu stranu konta, crveni storn – pogrešan iznos se još jednom upisuje na istu stranu konta crvenom bojom i uokviri) i 

‐ dopunsko knjiženje. 68. Objasnite pojam i značaj računovodstvenih politika. 

Računovodstvena  politika  predstavlja  specifična  načela  i  metode  koje  je  menadžment izabrao u cilju realnog sagledavanja finansijskog položaja, promena  finansijskog položaja  i rezultat  poslovanja  i  koja  su  u  skladu  sa  opšteprihvaćenim  računovodstvenim  načelima. Računovodstvene  politike  su  posebna  načela,  osnove,  dogovori,  pravila  i  praksa  koje primenjuje  subjekt  pri  sastavljanju  i  prezentaciji  finansijskih  izveštaja.  Računovodstvena politika  je  bitna  jer  u  skladu  s  opšteprivaćenim  računovodstvenim  načelima, međunarodnim  računovodstvenim  standardima  i  zakonskim  propisima,  preduzeće  je  u mogućnosti  da  utiče  na  iskazivanje  osnovnoh  ekonomskih  veličina  u  svom  poslovanju imajući u vidu pre svega dugoročne ciljeve poslovanja.       

69. Šta  su  računovodstvena  načela?  Nabrojte  i  objasnite  opšteprihvaćena  računovodstvena načela. Računovodstvena  načela  su  pravila  koje  se  upotrebljavaju  pri  sastavljanju  i  prikazivanju finansijskih izveštaja. Sistem računovodstvenih načela sastoji se od: ‐ opšteprihvaćenih koncepata, ‐ opšteprihvaćenih načeka i ‐ opšteprihvaćenih postupaka. Opšteprihvaćena računovodstvena načela su: ‐ načelo nabavne vrednosti, ‐ načelo objektivnosti, ‐ načelo realizacija tj. sticanje prihoda, ‐ načelo sučeljavanja prihoda i rashoda, ‐ načelo materijalnosti ili značajnosti, ‐ načelo potpunosti, ‐ načelo doslednosti ili konzistentnosti i ‐ načelo opreznosti ili raznoritosti. 

70. Objasnite načelo realizacije. Načelo  realizacije  vezano  je  za  nastanak  događaja  i  pravila  priznavanja  prihoda.  Ovim načelom zahteva se da se prihodi priznaju tada kada su stvarno nastali, kad su i zarađeni, tj. kada je nastao događaj, a ne onda kada je novac stvarno primljen. Na isti način tretiraju es i rashodi,  jer se  i oni priznaju u trenutku njihovog nastanka bez obzira na to da  li  je novac isplaćen. 

71. Šta su računovodstveni standardi? Računovodstveni standardi predstavljaju detaljniju razradu pojedinačnih računovodstvenih načela u pogledau metoda obuhva, računovodstvenog procesiranja  i prikazivanja podata  i informacija  ili  drugim  rečima,  računodstvena  načela  čine  bazu,  tj.  polaznu  osnovu  za utvrđivanje standarda. 

72. Objasnite pojam i nastanak latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. Kao  posledica  politike  procene  kao  najznačajnijeg  segmenta  računovodstvenih  politika mogu  se  pojaviti  latentne  razerve  ili  skriveni  gubici.  Do  latentnih  rezervi  ili  skrivenih gubitaka dolazi zbog potcenjivanja i/ili precenjivanja imovine i/ili obaveza. Latentne rezerve pojaviće  se  u  bilansu  ako  se  potcenjuju  pozicije  aktive  i/ili  precenjuju  pozicije  pasive,  a skriveni  gubici  u  suprotnom  slučaju,  odnosno  kada  se  precenjuje  pozicija  aktive  i/ili potcenjuje pozicija pasive. 

73. Definišite reviziju finansijskih izveštaja. Revizija  finansijskih  izveštaja  je  nezavisno  ispitivanje  finansijskih  izveštaja  ili  onih finansijskih informacija što se odnose na subjekt, onaj profitno usmeren ili onaj koji to nije, bez obzira na njegovu  veličinu  ili  zakonski  oblik,  kada  je  takvo  ispitivanje podstaknuto  s namerom  izražavanja mišljenja o  tome. Može  se  reći  i da  je  revizija  finansijskih  izveštaja proces  objektiviziranog  probavljanja  i  stvaranja  dokaza  o  ekonomskim  događajima  i rezultatima s ciljem da se ustanovi usklađenost između postojećih  izveštaja o poslovanju  i unapred postavljenih kriterijuma, te da se to dostavi zainteresovanim korisnicima.  

74. Ko ima pravo da potpiće revizorski izveštaj? Samo  ovlašćeni  revizor  ima  preavo  da  potpiše  revizorski  izveštaj  u  svoje  ime  i  u  ime revizorske agencije. 

75. Nabrojte faze revizije finansijskog izveštaja. Faze procesa revizije finansijskih izveštaja su: ‐ preliminarne aktivnosti i preuzimanje obaveze obavljanja revizije, ‐ upoznavanje poslovanja klijenta, preliminarni analitički postupci i planiranje revizije, ‐ koncept značajnosti i procena rizika revizije, ‐ utvrđivanje preliminarne strategije revizije, ‐ upoznavanje i ocena sistema internih kontrola klijenata, ‐ vršenje dokaznih postupaka i  ‐ kompletiranje revizije i sastavljanje revizorskog izveštaja. 

76. Koji su osnovni elementi revizorskog izveštaja? Osnovni elementi revizorskog izveštaja su: ‐ naslov, ‐ uvodni pasus, početni ili uvodni odeljak (identifikacija revidiranih finansijskih izveštaja i 

iskaz o odgovornosti klijentovog menadžmenta i revizorskoj odgovornosti), ‐ pasus  o  delokrugu  revizije  (opisuje  obeležja  revizije  i  sadrži  poziv  na  MRevS  ili 

releventne nacionalne standardne ili praksu te opis obavljenog revizorskog posla), ‐ pasus kojem se izražava mišljenje koje sadrži i mišljenje o finanijskim izveštajima, ‐ datum izvešravanja, ‐ revizorova adresa, ‐ revizorov potpis. 

77. Koje vrste mišljenja može da izrazi ovlašćeni revizor o finansijskim izveštajima? U slučaju kada  je  izveštaj modifikovan zbog naglašavanja pitanja koje utiču na revizorovo mišljenje, to mišljenje može biti: ‐ mišljenje s rezervom, ‐ uzdržanost od mišljenja ili ‐ negativno mišljenje. 

78. Čime sa bavi finansijska analiza? Finansijska  analiza  se  bavi  istraživanjem,  kvantifikovanjem  i  analitičkim  interpretiranjem funkcionalnih  relacija  koje  postoje  između  bilansnih  pozivija  (bilansa  stanja  i  bilansa uspeha), s ciljem da se omogući validna ocena finansijske pozicije i rentabiliteta poslovanja preduzeća. 

79. U čemu je značaj analize finanijskih izveštaja? Predpostavka finansijske analize preduzeća i na njenoj osnovi davana mišljenja o bonitetu preduzeća podrazumevaju i formalno ispravno generisanje bilansnih podataka i korektno i tačno  grupisanje  bilansnih  pozicija.  Izvršena  revizija  finansijskih  izveštaja  predstavlja dodatna  uveravanjja  u  verodostojnost  podataka  koji  predstavljaju  finansijsku  sliku preduzeća. Formalna  i materijalna  ispravnost dokumentacije  i bilansa, kao nosilaca  izvora podataka  za  analizu  poslovanja  preduzeća  i  davanje  ocene  bonitata  preduzeća  jesu predpostavka za početak rada na oceni boniteta.  

 80. Objasnite vertikalna pravila finansiranja. 

U  kvantitarivnom  smislu  pravila  finansiranja  određuju  strukturu  kapitala,  odnoss sopstvenog  i  pozajmljenog  kapitala  (vertikalna  pravila  finansiranja).  Vertikalna  pravila finansiranje  teže  da  se  kroz  strukturu  kapirala  obezbede  rentabilnost,  sigurnost, nezavisnost  i  elastičnost  finansiranja. Vertikalna pravila  finansiranje odnose  se na odnos između  sopstvenog  i  tuđeg  kapita,a  odnos  rezervi  prema  nominalnom  kapitalu  i  odnos između dugoročnog i kratkoročnog kapitala. 

81. Savremeno shvatanje finansijskog položaja preduzeća. Nasuprot  tradicionalnom  shvatanju  finansijskog  položaja  preduzeća,  fokusiranog  na ispitivanje sigurnosti i likvidnosti na bazi podataka iz bilansa stanja, savremenije shvatanje resprektuje i ostvarene rezultate poslovanja, odnosno zarađivačku sposobnost preduzeća. 

82. Koje analize bilansa postoje prema istrumentima odnosno postupcima analize? Postoje  sledeće  analize  bilansa:  vizuelna  analiza  bilansa,  analiza  bilansa  pomoći  računa pokrića, racio analiza, analiza bilansa pomoću neto obrtnog  fonda, keš  flou analiza  i  fand flou analiza. 

83. Šta je komparativni finansijski izveštaj? Komparativni  finansijski  izveštaji omogućuju nam da  identifikujemo pozitivna  i negativna odstupanja  između  strukture  i  obima  analiziranog  objekta  u  odnosu  na:  ostvarenu strukturu  i  obim  u  prethodnim  obračunskim  periodima,  strukturu  i  obim  preduzeća  iste privredne  grane  ili  proseka  privredne  grane  i  planirane  pokazatelje  o  strukturi  i  obimu analiziranog objekta. 

84. Kako i zbog čeka se obavlja horizontalna analiza? Horizontalna analiza prati relacije pojedinih delova uloćenih sredstava posmatranih po roku vezanosti. Obavlje se za proveru usklađenosti poslovanja sa zlatnim pravilima (da se trajna imovina  finansira  sopstvenim  kapitalom  ili  kapitalom  i  dugoročnim  kreditima,  a  obrtna imovina  kratkoročnim  kreditima),    kao  i  za  proveru  karant‐racio  zahteva  (obrtna sredstva:kratkoročni izvori = 2:1) i acid‐testa (gotovina + hartije od vrednosti + kratkoročna potraživanja : kratkoročni izvori = 1:1). 

85. Kako i zbog čega se obavlja vertikalna analiza? Vertikalna analiza prati odnose  između sopstvenog  i  tuđeg kapitala, odnos  rezervi prema nominalnom kapitalu  i odnos  između dugoročnog  i kratkoročnog kapitala. Obalja se jer se na taj način prati rentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elastičnost finansiranja. 

86. Objasnite pojam pokazatelja. Pokazatelje obično posmatramo kao nosioce  informacija koje  su potrebne  za upravljanje poslovanjem  i razvojem preduzeća. Dakle, pokazatelji se formiraju  i računaju upravo zbog toga da bi se stvorila informaciona podloga za donošenje određenih poslovnih odluka. 

87. Šta je neto obrtni fond? Neto  obrtni  fond  ili  neto  obrtna  sredstva  predstavljaju  deo  obrtnih  sredstava  koje  je finansiran  dugoročnim  izvorima  finansiranja  (sopstvenim  kapitalom  i  dugoročnim kreditima).  Neto  obrtni  fond  je  jednak  razlici  između  dugoročnog  kapitala  i  osnovnih sredstava.  Neto  obrtna  sredstva  predstavljaju  razliku  između  obrtnih  sredstava  i kratkoročnih obaveza ili kredita. 

 88. Šta je radni kapital? 

Radni kapital predstavlja razliku između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza. 89. Nabrojte i objasnite pokazatelje zaduženosti. Po čemu se statistička zaduženost razlikuje od 

dinamičke zaduženosti? Najznačajniji pokazatelji zaduženosti su: ‐ koeficijent zaduženosti = ukupne obaveze/ukupna imovina ‐ koeficijent vlastitog finansiranja = glavnica/ukupna imovina ‐ koeficijent finansiranja = ukupne obaveze/glavnica ‐ pokriće troškova kamata = dobit pre poreza i kamata/kamate ‐ faktor zaduženosti = ukupne obaveze/(neraspoređena dobit + amortizacija) ‐ stepen pokrića I = glavnica/dugotrajna imovina ‐ stepen pokrića II = (glavnica + dugoročne obaveze)/dugotrajna imovina. Statikom  analizom  ispituje  se  zaduženost  na  određeni  dan,  a  dinamičkom  se  ispituje  i identifikuje trend kretanja zaduženosti. 

90. Nabrojte  i  objasnite  pokazatelje  aktivnosti.  Kako  utvrđujemo  trajanje  obrta,  tj.  dane vezivanja? U merenju aktivnosti preduzeća uobičajeno se koriste sledeći pokazatelji: ‐ koeficijent obrta ukupne imovine = ukupni prihod/ukupna imovina ‐ koeficijent obrta kratkotrajne imovine = ukupni prihod/kratkotrajna imovina ‐ koeficijent obrta potraživanja = prihodi od prodaje/potraživanja ‐ trajanje naplate u danima = broj dana u godini (365)/koeficijent obrta potraživanja. 

91. Nabrojte i objasnite pokazatelje profitabilnosti. Kakva je razlika između renabilnosti ukupne imovine i rentabilnosti vlastitog kapitala? Za merenje profitabilnosti uobičajeno se koriste sledeći pokazatelji: ‐ neto marža profita = (neto dobit + kamate)/ukupni prihod, ‐ bruto marža profita = (dobit pre poreza + kamate)/ukupni prihod, ‐ neto rentabilnost imovine = (neto poreza + kamate)/ukupna imovina, ‐ bruto rentabilnost imovine = (dobit pre poreza + kamate)/ukupna imovina, ‐ retabilnost vlastitog kapitala = neto dobit/vlastiti kapital. 

92. Ko je odgovoran za pripremanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja? Obelodanjivanje finansijskih izveštaja je obaveze uprave (Upravnog odbora), a za njihovom pripremanju rade računovođe. 

93. Koji delovi računovodstva mogu da se organiziju u preduzećima? U preduzećima se može organizovati: ‐ finansijsko računovodstvo, ‐ računovodstvo troškova, ‐ poresko računovodstvo, ‐ upravljačko računovodstvo i ‐ strateško upravljačko računovodstvo. 

94. Koje  su  bitne  razlike  upravljačkog  računovodstva,  računovodstva  troškova  i  finansijskog računovodstva? 

Finansijsko  računovodstvo  se  bavi  pribavljanjem  korisnih  informacija  brojnim  donosiocia odluka  o  finansijskom  položaju  i  poslovnim  rezultatima  preduzeća,  pravi  se  po opšteprihvaćenim  računovodstvenim načelima  i odredbama poreskih  zakona, namenjeno je  ekternim  korisnicima,  obrađuje  preduzeće  kao  celinu  i  obično  se  radi  na  vremenski period od godinu dana (ili kraće). Upravljačko  računovodstvo  pribavlja  informacije  koje  su  potrebne  menadžerima  za planiranje  i kontrolu poslovnih aktivnosti  i za donošenje menadžerskih odluka, ne pravi se po posebnim pravilima, sve informacije su relevantne, namenjeno je internim korisnicima, obrađuju se delovi preduzeća i može se raditi za bilo koji period. Računovodstvo  troškova  beleži  troškove  po mestima  nastanka  i  nosiocima  i  predstavlja vezu između finansijskog i upravljačkog računovodstva.