edomir Karovi Milivoj Vuanovi

IBA i Na tura 2 000 u jugoistonom B a n a tu

BirdLife

Ekoloko udruenje Avalon - Vrac

Important Bird Area

Gnezdo vlastelice (Himantopus himantopus) Natura 2000 vrste, foto: Vuanovi Milivoj

NATURA DAY, foto: Dimitrijevski Goran

Briga i odgovornost za ouvanjem biodiverziteta i prirode ni meunarodno pitanje te se na tlu Evrope

P ro j e ka t O d I B A pod r u j a

Natura non facit saltus priroda ne ini skokove

koloko udruenje Avalon je realizovalo projekat Od IBA podruja ka Naturi 2000 u okviru ireg projekta Partnerske akcije za zatitu biodiverziteta u regionu Zapadnog Balkana podrka organizacijama i razvoj part nerstva kroz projekte koji zajedniki sprovode Mladi istraivai Srbije, Sunce iz Hrvatske i Green Home iz Crne Gore uz saradnju WWF DCP (Svetski fond za prirodu - Dunavskokarpatski program), uz podrku Evropske komisije. Projekat EU Avalon se bavio problemom nedovoljne promovisanosti IBA podruja (Znaajno podruje za ptice) i evropske ekoloke mree Natura 2000, kao i neinformisanou javnosti o znaaju ovih podruja i neophodnosti promene odnosa prema njima. Cilj projekta je bio aktuelizovanje znaaja IBA i Natura 2000 podruja u javnosti i meu strunjacima i razvijanje koherentnosti ekolokih NVO-a. Posebni ciljevi bili su promocija IBA podruja, kontinuirano upoznavanje sa prirodnim vrednostima jugoistonog Banata (Vrakih planina, Deliblatske peare, doline reke Kara, Dunava) i ekoloke mree Natura 2000, kroz izradu plakata, postavljanjem informativnih tabli na ulazu u IBA podruje Vrake planine i odravanjem manifestacije NATURA DAY na Dan zatite ivotne sredine. Pripremne radnje za iniciranje podruja Natura 2000 u jugoistonom Banatu ostvarene su i istraivanjima eko tima koji je utvrdio i predlae javnosti i strunim ustanovama prostore u kojima treba inicirati formiranje Natura 2000 podruja, prema ve postojeim meunarodnim vrednostima, statusima (IBA, IPA, PBA, Ramsar, Emerald, MAB i dr.) a koji su ve oznaeni u jugoistonom Banatu. Rezultat rada eko tima je i ova broura koja sadri kratak prikaz mnogobrojnih i raznih stanita, biljaka i ivotinja Vrakih planina, Vrakih Ritova,

E

ka Naturi 2000

Znaajno podruje za ptice IBA (eng. Important Bird Area) je podruje koje je proglaeno kao meunarodno vano stanite za ouvanje populacija divljih ptica. IBA prostori predstavljaju osnov za proglaenje Podruja posebne zatite - SPA podruja (eng. Special Pro tection Areas SPA). Zbog toga je bitno ouvati ih i dati im odgovarajuu vanost u javnosti, to do sad nije bio sluaj, a ovim projektom se to ini. Pored IBA, osnov za uspostavljanje NATURA 2000 ine i Znaajna podruja za biljke - IPA podruja (eng. Important Plant Area).

ije vie pitanje samo pojednih drava ve je odavno postalo e ono reava kroz sistem Natura 2000.

NATURA 2000 je ekoloka mrea posebnih podruja ouvanja prirode u Evropskoj Uniji i predstvalja osnov politike zatite prirode. Sastoji se od Posebnih podruja ouvanja - SAC podruja (eng. Special Areas of Conservation SAC), koja su zemlje lanice proglasile u skladu sa Direktivom o stanitima iz 1992. godine i Podruja posebne zatite (SPA) koja se proglaavaju na osnovu Direktive o pticama iz 1979. godine. Cilj mree je da osigura dugotrajni opstanak najugroenijih vrsta i stanita u Evropi.

Plakat i tabla IBA podruja, foto: Dimitrijevski Goran

doline reke Kara, Deliblatske peare i Dunava, a koje se mogu nai u okviru evropske ekoloke mree Natura 2000. Film o toku projekta, manifestaciji NATURA DAY, promociji IBA podruja, radu eko tima i potencijalnim Natura 2000 podruijma imae informativni, saznajni, struni, kulturni i obrazovni efekat i izvan jugoistonog Banata. elja nam je bila da iniciramo kandidaturu ovih podruja u okviru procesa uspostavljanja ekoloke mree Natura 2000, odnosno da se odreeni delovi prirode jugoistonog Banata prepoznaju kao potencijalna Natura 2000 podruja s obzirom na ukazanu neophodnu potrebu pravne zatite na meunarodnom nivou, a kroz ekoloku mreu Natura 2000.

Kako je sve poelo?Ideja da se kandiduju odreena podruja u jugoistonom Banatu za ekoloku mreu Natura 2000 nastala je na osnovu IBA statusa nekih od njih, budui da je zatita prirode zapoeta zatitom ptica. Prikazane su samo neke od brojnih vrsta ptica koje se nalaze na spisku IBA podruija i Direktive o pticama Evropske Unije.BirdLife

Important Bird Area

Orao belorepan

(Haliaeetus albicilla)

Orao belorepan na gneenju je prisutan u Deliblatskoj peari i Labudovom Oknu sa 2-3 para. Na hranilitima Vrakih planina je redovno prisustvo jedinki razliitih starosti. Tokom zime poveana je koncentracija ovih ptica na Labudovom Oknu i Dubovakom Ritu. U graninim delovima istraivanog podruja gnezdi se do 7 parova.BirdLife

Important Bird Area

Orao abar, kliktaOrao klikta je u prolosti bio najei orao junog Banata. Polovinom prolog veka brojnost je poela naglo da opada zbog nestajanja stanita, trovanja... Prvo novije gneenje zabeleeno je 2009. godine u IBA Vrake planine gde je potvreno gneenje jednog para dok je istraivanjima utvren jo jedan par koji se verovatno gnezdi na IBA Vrake planine.

(Aquila pomarina)

Orao zmijar

Important Bird Area

BirdLife

(Circaetus gallicus)Mladunac orla zmijara (Circaetus gallicus) i odrasla ptica u letu na Vrakim planinama foto: Vuanovi Milivoj

Na gneenju u Vojvodini, orao zmijar je jedino zastupljen na IBA Vrake planine i IBA Deliblatska peara. Na Vrakim planinama zabeleeno je najvie 3 para dok se za Deliblatsku pearu pretpostavlja da se gnezdi do 5 parova. Ovaj grabljivac ima specijalizovan nain ishrane, preteno se hrani gmizavcima, naroito zmijama. Za opstanak orla zmijara neophodno je ouvanje razliitih i mozainih stanita (Mali Rit, Selite, stepski panjaci...) kojima se odlikuje okolina Vrakih planina i Deliblatske peare. Od 1999. godine se redovno prati gneenje i utvrena je stabilnost i vitalnost populacija u IBA Vrake planine.

Patuljasti orao (Hieraaetus pennatus)Poetkom 2000-tih patuljasti orao se pojavio u Deliblatskoj peari, najpre na podruju Malog Peska (okolina Dupljaje i Grebenca). Pretpostavlja se da je njegovo prisustvo u vezi sa hranidbenom bazom stepskih, umostepskih i umskih ouvanih stanita. Istovremeno je posmatran u preletu na podruju Vrakih planina. Poslednjih godina broj posmatranja je povean, te se zapaa i u reproduktivnom periodu. U Deliblatskoj peari nije potvreno gneenje ali ovi i mnogi drugi pokazatelji (teritorijalno ponaanje, intenzivno prisustvo u vreme razmnoavanja) navode na pomisao da se najverovatnije gnezdi.

BirdLife

Important Bird Area

Siva vetruka

Na podruju Selita i Vrakih Ritova je zabeleeno gneenje dok se na teritoriji Malog Rita moe videti u potrazi za hranom i u seobi. Na Deliblatskom pesku zabeleena je u vreme seobe i postoji pretpostavka da se tokom 2000. godine gnezdila u Malom Pesku.

Important Bird Area

BirdLife

(Falco vespertinus)

BirdLife

Important Bird Area

Osiar (Pernis apivorus)Osiar je prisutan na gneenju u oba IBA podruja jugoistonog Banata - Vrake planine i Deliblatska peara. Tipina je umska vrsta, ali esto hranu trai na otvorenim stanitima. Procenjuje se brojnost do 5 parova na Vrakim planinama, a u Deliblatskoj peari neto vei broj parova.

BirdLife

Important Bird Area

Stepski soko (Falco cherrug)Do 7 parova stepskog sokola prisutno je na gneenju u iroj okolini IBA Vrake planine i IBA Deliblatska peara. Njihova brojnost je poslednjih 50 godina znaajno smanjena u itavoj Srbiji. Glavni razlog nestajanja stepskog sokola je preoravanje stepskih panjaka na kojima su ivele tekunice, glavni izvor hrane ove vrste, kao i upotreba raznih otrova u poljoprivredi.

Mladunac velike uare - buljine (Bubo bubo) u Dubovakom Ritu na obodu Deliblatske peare, foto: Vuanovi Milivoj

Velika uara - buljina

(Bubo bubo)

BirdLife

Important Bird Area

Jedini pisani podatak u poslednjih 130 godina o gneenju velike uare u Vojvodini potie iz Deliblatske peare (2009. godina). Procenjuje se da je prisutno najvie do 3 para na obodnim podruijma Deliblatske peare. Na Vrakim planinama se redovno pojavljuje ali do sada nije zabeleeno gneenje.

umska ljuka

(Scolopax rusticola)umska ljuka (Scolopax rusticola)Vrake planine su najvee gnezdilite u Vojvodini foto: Vuanovi Milivoj

BirdLife

Important Bird Area

Na Vrakim planinama je redovna gnezdarica i jedino potvreno gnezdilite ove vrste u Vojvodini. Tokom ranog prolea mogue je u sumrak posmatrati svadbeni let mujaka na umskim proplancima.

BirdLife

Important Bird Area

Dugorepa uralska sova

(Strix uralensis)

Od 1998. godine ubraja se u gnezdarice Vrakih planina i Vojvodine. U poetku je brojnost populacije bila do 2 para da bi se aktivnim merama programa zatite broj parova podigao do 9 zabeleenih. Sada se ova vrsta sove u 95% sluajeva gnezdi u postavljenim kuicama.

BirdLife

Important Bird Area

Vodomar (Alcedo atthis)Zastupljen je na svim vodenim stanitima gde ima dovoljno sitnih riba. Naroito je zastupljen na Karau i Neri.

Fotografijama i propratinim tekstom prikazane su samo neke od brojnih vrsta biljaka i ivotinja kao i tipova stanita od interesa za zajednicu, ije ouvanje zahteva odreivanje posebnih podruja ouvanja, a koja se na osnovu prisustva vrsta i stanita odnosno postojeih statusa (IBA; IPA; Ramsar; Emerald i dr.) u jugoistonom Banatu mogu prepoznati i postati deo ekoloke mree Natura 2000.

Mali RitMali Vraki Rit predstavlja veoma vano stanite mnogim biljkama i ivotinjama budui da je funkcionalno neraskidivi deo Vrakih planina inei prehrambenu bazu svih ptica grabljivica koje se gnezde na Vrakim planinama, a uglavnom love u Malom Ritu. Izuzetno je vano mesto reprodukcij i ishran mnogih vodezemaca i gmizavaca (aba i zmija), koji u prolenom i jesenjem periodu cirkuliu izmeu sa Vrakih planina ka Malom Ritu i obrnuto. Ouvanjem, zatitom i unapreenjem ovog stanita kroz program Natura 2000 obezbedilo bi se ouvanje samog stanita i samim tim mnogih Natura 2000 vrsta koje su evropski ugroene.

BirdLife

Important Bird Area

Vrake planine

Osnov za mogue proglaenje Vrakih planina kao Natura 2000 podruja nalazi se u ve postojeim statusima. Status IPA podruja zavreuje prisustvom brojne flore i biljnih zajednica kao to su npr. ume plemenitih liara sveze FraxinoAcerion i njenih fitocenoza; meovitih uma plemenitih liara - gorskog javora, javora mlea i belog jasena. Na nacionalnom nivou ova stanita Vrakih planina su zatiena u okviru zatienog prirodnog dobra Predeo Izuzetnih Odlika Vrake planine u I stepenu zatite i ta stanita su ona koja mogu podpasti pod mreu Natura 2000 i time doprineti uspenijoj zatiti prirode.

Ovakav tip stanita nalazi se u Dodacima Direktive o stanitima i moe se prepoznati kao Natura 2000 podruje. Na taj nain predlae se ovo podruje za nacionalnu listu predloenih stanita od interesa za zajednicu - pSCI (proposed Site of Community Interest) koja e daljim postupkom dostii status posebnog podruja ouvanja (SAC Special Area Conservation) i taj nain biti osnova za uspostavljanje ekoloke mree Natura 2000 u jugoistonom Banatu. U pomenutom Emerald, IBA i IPA podruju, i na osnovu toga potencijalnom pSCI, SAC i Natura 2000 podruju Vrake planine, u mnogim njenim umama hrasta kitnjaka (Quercus petraea) karakteristino je stalno prisustvo submediteranske vrste otre kostrike (Ruscus aculeatus). Zajedno sa srodnom vrstom, mekom kostrikom, vepri nom (Ruscus hypoglossum) predstavljaju biljke koje su zakonom zatiene na nacionalnom nivou, a kao Natura 2000 vrste i na evropskom, zbog nerazumnog korienja za izradu venaca i buketa, kao ukrasa.BirdLife

Important Bird Area

U sluaju sukoba interesa, nesavesnog, neodgovornog i nerazumnog ponaanja i korienja, sistem Nature 2000 poseduje mehanizme za reavanje potekoa sluei se, pri tom, strogim i izvrnim pravnim aktima Evropske Unije. Velika hrastova striibuba (Ceram byx cerdo) ivi u drvetu hrastova i moe da izazove znatne tete fizioloke i tehnike prirode te ima ekonomski znaaj, dok na drugoj strani, kao i svaka vrsta, ima ekoloki znaaj za ouvanje biodiverziteta. Alpska striibuba (Rosalia alpina) je jedna od naih najlepih striibuba. Za razliku od velike hrastove striibube, nema ekonomski znaaj, dok se na spisku Dodataka Direktive o stanitima nalazi pod posebnom oznakom kao prioritetna vrsta za ouvanje i zatitu.

Vatreni buka (Bombina bombina) je zatien Bernskom konvencijom (Appendix II, strogo zatiena vrsta) i evropskom direktivom o zatiti stanita i vrsta (Annex II, IV) i vrlo est u Malom Ritu i okolini.

Podruje doline reke K a r a k o d S t r a eOvaj prostor je ve zatien na nacionalnom nivou kao Spomenik prirode Straa. Prirodnu vrednost predstavlja stara ouvana uma hrasta lunjaka, poljskog jasena i graba (CarpinoFraxinoQuercetum roboris) okruena ostacima stepskih panjaka. Budui da se ovakav tip stanita nalazi u Dodacima Direktive o stanitima, moe biti Natura 2000 podruje.

Zagajika brda i DumaaLesna terasa jedinstvena u Evropi. Brda obrasla stepom i delimino umom bele lipe (Tilia argentea) sa krupnolisnim meduncem (Quercus virgiliana) kao autohtona umska vegetacija ve predstavljaju IPA podruje a i potencijalno Natura 2000 budui da je celo podruje Deliblatska peara i IBA podruje, PBA, Ramsarsko podruje, Emerald podruje i MAB podruje (Man And Biosphere).

BirdLife

Important Bird Area

Mali PesakOno to je Mali Rit za Vrake planine, to je Mali Pesak za Deliblatsku pearu jedna od najveih prehrambenih baza mnogih ptica grabljivica Deliblatske peare. Zahvaljujui intenzivnom paarenju ovo stepsko stanite je sauvano.

Jedna od stepskih ivotinja - sisara koja se nalazi na spisku Dodataka Direktive o stanitima a ija populacija je veoma brojna i vitalna u jugoistonom Banatu je tekunica (Spermophilus citellus) kao i slepo kue (Spa lax leucodon). Deliblatska peara sa okolinom predstavlja jedno od najbogatijih podruja sa tekunicama u ovom delu Evrope. Uporedo sa zapoetom zatitom Malog Peska na nacionalnom nivou, na ovaj nain, projektima od strane organizacija graanskog drutva, zapoinje se i meunarodna zatita kroz koncept ekolokih mrea kao to su Emerald i Natura 2000. Na peskovitim dinama i valovima obrazovane su zajednice i stanita kleke sa belom topolom (JuniperoPopuletum albae). Drvee se na ovim stanitima uglavnom javlja na grebenima i severnim ekspozicijama dok su ravni i blago nagnuti poloaji pod travom - stepom. Ovakava stanita su retkost u Srbiji i u Evropi te su prepoznata za ouvanje i mogui su deo ekoloke mree Natura 2000.

, va... divo - Dunava ju po e Na s pske rek are ro pe e ev vropske , Najve ee e tske je, najv elibla - Panoni a. D rpat izije e n nina Ka najve h pla i najve

BirdLife

Important Bird Area

Brandibul, Roijana, Crni Vrh, Rujeve Urvine, Bara urica, Labudovo Okno, Dubovaki Rit, Dragiev Hat su samo neka od stanita Deliblatske peare koja imaju posebne prirodne vrednosti i lepote i mogu se ukljuiti u Natura 2000. Ograeno lovite i lovno-uzgojni centar Dragiev Hat predstvalja jedan od ouvanih ostataka nekadanjih predela divljine kakvi su nekad bili zastupljeni irom peare. Raznovrsnost stanita na malom prostoru poev od uma hrasta lunjaka i bele topole sa poljskim jasenom, do stepe obrasle klekom, bara i movara kod Dunava ine ovaj prostor posebnim i nameu potrebu za ouvanjem na evropskom nivou kroz program Natura 2000.

Pristupom novih zemalja lanica, spisak retkih i ugroenih biljaka i ivotinja i nji hovih stanita u Dodacima Direktive o pticama i Direktive o stanitima se proiruje. Smatramo da su ovo samo neke od mnogobrojnih vrsta jugoistonog Banata koje e se nai na buduim spiskovima Direktiva za zatitu prirode Evropske Unije. Zlatni ljiljan (Lillium martagon) oznaena kao prirodna retkost Srbije, na Vrakim planinama raste na vie lokaliteta. bunasta miljakinja (Minuar tia hirsuta ssp. frutescens) posebne, male i krajnje ugroene populacije rastu fragmentalno na ostenjacima od gnajsa irom Vrakih planina. Pomenuti ostenjaci su poseban geoloki oblik i predstavljaju jedino stanite ove vrste u Srbiji.

bunasta miljakinja (Minuartia frutescens) foto: Vuanovi Milivoj

Important Bird Area

Banatski glavo (Echinops banatica) foto: Vuanovi MilivojBirdLife

Degenova kockavica (Fritillaria degeniana) na Vrakim planinamam, foto:Vuanovi Milivoj

lanovi eko tima bilu su: Vuanovi Milivoj - koordinator Karovi edomir - rukovodilac projekta Samuilov Slaana Verovski Suzana Radeka Bojan Avramovi Krunoslav Viekruna Ivana Nikoli Goran Vlaji Ilija orevi Ivan

Ekoloko udruenje Avalon je organizacija civilnog drutva osnovana 04.02.2003. godine sa seditem u Vrcu. EU Avalon je posveen vrednostima ivotne sredine, ljudskim pravima i slobodama, principima tolerancije, uvaavanju razlika, multikulturalnosti i solidarnosti. Misija nae organizacije sastoji se u doprinosu zatiti ivotne sredine u Junom Banatu, ali i daleko ire; podizanju ekoloke svesti stanovnitva i podrci revitalizaciji drutva, njegovoj humanizaciji, sa naglaskom na gajenju razumevanja i tolerancije meu razliitim etnikim zajednicama i konfesijama. Vizija kojoj smo posveeni jeste ekoloki svesno drutvo, koje uspeno unapreuje stanje ivotne sredine; koje potuje ljudska prava, uvaava civilne inicijative, gaji duh razumevanja, tolerancije i saradnje meu razliitim etnikim zajednicama i pripadnicima razliitih konfesija. EU Avalon je do sada organizovao sedam Eko kampova. Realizovao je serijal ekolokih TV emisija, pod nazivom EKOBUMERANG, kao i serijal ekolokih radio emisija pod nazivom EKOMETAR. lanovi smo elektronske mree ekolokih udruenja VOLVOX, Natura 2000, Resurs centri O.K.O. i Klimatskog foruma. Od 2007. godine EU Avalon je uestvovao u R-ovom programu prekogranine saradnje: Rumunija Srbija, kao partner rumunskom OCD-u Activity iz Reice. Tokom 2008. je realizovan projekat Civilna inicijativa zatite parkovskih povrina, uma i drvoreda, koji je podrala Misija OEBSa u Srbiji. U toku 2010. godine je, u okviru IPA programa prihvaen projekat promovisanja upotrebe bicikla kao ekolokog prevoznog sredstva za koji smo konkurisali kao partneri rumunske organizacije Bike attack. Fond za zatitu ivotne sredine optine Vrac, takoe je, 2010. godine odluio da podri na projekat Reciklaa EKOnomska emancipacija. Od aprila do septembra 2011. realizovali smo projekat kojem je posveena ova broura, a od polovine ove godine se sprovodi projekat Jaanje kredibiliteta javnosti i ivotna sredina, koji je podrala Misija OEBS-a u Srbiji. (www.ekoodluka.info) U EU Avalon ima oko 150 lanova, meu kojima su ekolozi, biolozi, ornitolozi, poljoprivredni inenjeri, umarski inenjeri, mainski inenjeri, tehnolozi, hemiari, informatiari, sociolozi, turizmolozi, novinari, kamermani, dizajneri, muziari, vajari, slikari, ljubitelji prirode i vie od 30 aktivnih volontera.

IBA tabla u podnoju Vrakih planina foto: Dimitrijevski Goran

Predeo u jugoistonom delu Deliblatske peare foto: Vuanovi Milivoj

Divlja maka na Vrakim planinama foto: Vuanovi Milivoj

Sve fotografije u publikaciji su napravljene na autentinim lokacijama.

BirdLife

Important Bird Area

Mladi istraivai Srbije

Sunce - Hrvatska

GreenHome - Crna Gora

for a living planetWWF - World Wide Fund For Nature

BirdLife

Important Bird Area

Na koricama: Pogled na Vrake planine sa oboda Deliblatske peare foto: Vuanovi Milivoj

Dizajn i priprema: Goran Dimitrijevski - www.Semiramida.co.rs / tampa: TULI tamparija