ii kolokvijum berzansko i bankarsko poslovanje

7/25/2019 II Kolokvijum Berzansko i bankarsko poslovanje

1/11

1. Sta je efektivna kamatna stopa? Efektivna kamatna stopa je kamatna stopacijom se primenom diskontovani novcani primici izjednacavaju sa diskontovanimnovcanim izdacima koji se odnose na date kredite, tj. kamatna stopa cijom seprimenom diskontovana serija neto novcanih tokova izjednacava sa nulom.

2. Kolika bi trebala da bude cena kredita i kako se racuna ciljna stopa prinosa naakcionarski kapital?

Cena kredita bi, u svakom slucaju, trebala da bude takva da banka u potpunosti pokrivasvoje troskove i ostvaruje ciljnu stopu prinosa na akcionarski kapital. Formula zaizracunavanje ciljne stope prinosa na akcionarski kapital se dobija kada se od prihoda odkredita odbiju rashodi kredita i dobijeni iznos podeli sa alociranim kapitalom, pri cemu uprihode od kredita ulaze i kamate i provizije, odnosno drugi troskovi koje bankanaplacuje, a kod rashoda kredita su u pitanju cena depozita i zaduzenja banke, kao i svitroskovi koje banka ima u vezi sa procesuiranjem, servisiranjem i naplatom kredita.

3. Zasto je znacajno da se utvrdi cena pojedinih izvora finansiranja?

tvrdjivanje cene pojedinih izvora finansiranja znacajno je za utvrdjivanje prosecnecene kapitala koja, u principu, predstavlja ponderisanu aritmeticku sredinu cena pojedinihizvora finansiranja !na primer, ponderisani prosek cene akcijskog kapitala i cene duga".Cena ili troskovi kapitala mogu biti definisani kao stopa prinosa banke, koju morazaraditi na ulaganja, koja je dovoljna da ocuva vrednost banke.

#. Kada se upotrebljava prost a kad slozeni interesni racun, ukratko objasniti?

$rost interesni racun upotrebljava se u slucajevima kada se kamata izracunava na istusumu !glavnicu" za svaki period kapitulisanja. %lozeni interesni ! kamatni" racunupotrebljava se za izracunavanje kamate na glavnicu koja je uvecana za prethodno

obracunate kamate posle svakog unapred utvrdjenog vremenskog razmaka !godina, polagodine, tromesecje", tj. ako se u obracunskom period glavnica uvecava za kamatu izprethodnog perioda.

&. Objasniti nacine za izracunavanje kamate za odredjeni broj dana?

$ri izracunavanju kamate za odredjeni broj dana, dani se mogu racunati na vise nacina ito' (" broj dana se racuna po kalendaru, ali se uzima da godina ima uvek 3)*dana! francuska metoda"+ 2" za svaki mesec se uzima 3* dana, a za godinu 3)* dana! nemacka metoda"+ i 3" dani se racunaju tacno po kalendaru a godina za 3)&! 3))" dana !engleska metoda". edjutim, radi tacnog izracunavanja kamate banke danas racunaju poengleskoj metodi, tj. dane racunaju po kalendaru, a godinu sa 3)& !odnosno 3))"dana.

). Kakav moze da bude sistem obracuna i naplacivanja kamata, objasniti?

-rebalo bi istaknuti da sistem obracuna i naplacivanja kamate moze biti dekurzivan ianticipativan. od dekurzivnog sistema zajmoprimcu kamata se obracunava i naplacujeza odredjeni protekli vremenski period !obicno ) do (2 meseci", tj. /unatrag0. odanticipativnog sistema kamata se obracunava i naplacuje za odredjeni period unapred.1ekurzivni sistem se smatra povoljnijim za zajmoprimca.


2/11

. Sta je otplata ( rata a sta anuitet?

tplata ! rata" je deo kredita koji se postepeno vraca !likvidira". tplate mogu bitijednake ili promenljive. 4bir otplata kredita i interesa ! kamate" na dug zove se anuitet.5nuiteti mogu biti jednaki, ali i redji ili cesci od kapitalisanja, mada uglavnompreovladava metod anuiteta cescih od kapitalisanja.

6. Sta je konverzija a sta konsolidacija kredita, ukratko?

onverzija kredita nastaje kada se u roku otplate promeni ili vreme otplate ili kamatnastopa, a moze i jedno i drugo. %a ovim promenama dolazi do promene anuiteta s kojimase vrsi otplata kredita. onsolidacija predstavlja spajanje vise dugova u jedan dug. 7akose pravi razlika izmedju konverzije zajma i konsolidacije zajma, sa stanovista finansijskematematike nema bitnih razlika izmedju ova dva pojma, zbog toga sto se promene u obaslucaja kvantifikuju pomocu istih pravila.

8. Sta su sindicirani krediti i kada se obicno koriste?

ada je trazeni kredit suvise veliki da bi ga jedna banka mogla obezbediti iz svogkreditnog potencijala, grupa banaka se moze obavezati da ucestvuje u njegovomfinansiranju na bazi jednog finansijskog aranzmana, s tim da se utvrdi ucesce svakepojedine banke u ovakvom / finansijskom paketu0. -ada se radi o sindiciranom! sindikalizovanom" ili konzorcijalnom kreditu. %indicirani krediti se obicno koriste zavelike projekte ! i velike iznose kredita" koje realizuju zajmoprimci sa visokim kreditnimbonitetom, a omogucavaju brzo i diskretno aranziranje finansijskog paketa.

(*. Objasniti kreditne linije podrske, ukratko?

reditna linija podrske emitentima, odnosno aranzman za podrzavanje emisije hartije od

vrednosti !note issuance facilit9:;7F" koji se zakljucuje izmedju banke i emitenta suinstrumenti relativno novijeg datuma, a prema njemu banka garantuje da ce otkupiti ceoneprodati deo emisije ili za otkup dati kredit . ;7F je u osnovi garancija i ako se emisijane moze plasirati u celosti banka ili grupa banaka kupuje neplasirane hartije od vrednostiod emitenta ! koji na taj nacin dolazi do likvidnih sredstava kao da je prodao celuemisiju" do iznosa kredita i nakon toga organizuje njihovu dalju prodaju.

((. !avesti najznacajnije instrumente trzista novca?

;ajvaznije hartije od vredosti trzista novca sa rokom dospeca do godinu dana u zemljamarazvijene trzisne privrede u koje banke ulazu su kratkorocne drzavne obveznice,blagajnicki zapisi komercijalnih banaka i centralne banke, depozitni certifikati i

komercijalni papiri.

(2. Sta su obveznice i navesti najmanje pet vrsta obveznica?

;ajznacajniji finansijski instrument trzista kapitala su obveznice ! bonds" i akcije. oguse definisati kao hartije od vrednosti koje svom vlasniku garantuju isplatu glavnice ikamate po unapred utvrdjenom redosledu u odredjenom vremenskom periodu.


3/11

lokalnih organa uprave, korporativne obveznice, hipotekarne obveznice, garantovaneobveznice, obveznice bez dospeca, konvertibilne obveznice i sl.

(3. Koje su to obveznice sa varijabilnim prihodima, navesti ih?

$ored klasicnih tipova obveznica postoje i odredjeni njihovi mesoviti oblici koji pored

duznickog elementa imaju i karakter hartija od vrednosti vlasnickog karaktera savarijabilnim prihodom. -o su obveznice sa varantom ! ili vorantom", obveznice sapravom opcije, obveznice sa obavezom zamene za akcije, obveznice sa pravom ucesca udobiti, l9on i dr.

(#. Sta su akcije i najznacajnije vrste?

5kcija predstavlja hartiju od vrednosti koja pokazuje da je njen imalac uneo odredjenideo uloga u osnovi akcionarski kapital akcionarskog drustva ! ili komanditnog drustva naakcije". bicne akcije su akcije bez posebnih pogodnosti za njihovog vlasnika i jedinaklasa akcija sa pravom glasa. $referencijalne ili povlascene akcije su akcije koje svomvlasniku garantuju odredjeni godisnji prihod, sto je donekle slicno obveznicama safiksnim prihodom. 5mericka depozitna potvrda je posebna vrsta hartije od vrednostidenominirana u %1, koju izdaju banke u %51 i njome one potvrdjuju da je kod njihdeponovan odredjeni broj akcija stranih kompanija.

(&. Sta su bankarske "arancije i sta je sustina finansijsko" he#in"a?

$od poslom bankarske garancije podrazumeva se pravni posao kojim jedno lice: garant,na zahtev drugog lica ili po njegovoj instrukciji preuzima samostalnu i neopozivuobavezu da trecem licu: korisniku garancije, isplati odredjeni iznos naveden u garancijiako ispuni uslove navedene u njoj. %ustina finansijskog he=inga je kombinacija dve ilivise finansijskih transakcija ciji su rezultati divergentni u slucaju promene nekog od

kriticnih faktora na finansijskom trzistu, odnosno da se kombinuju transakcije safinansijskim instrumentima koji razlicito reaguju na promene kamatne stope ! hed=ingkamatne stope" ili deviznog kursa ! valutni hed=ing".

(). Sta su usluzni bankarski poslovi i nabrojati ih?

sluzni bankarski poslovi su specificni poslovi koji nemaju karakter ni aktivnih nipasivnih bankarskih poslova, vec su neutralni sa aspekta bilansa banke, a u funkciji suoperativnog poslovanja i ostvarivanja prihoda po osnovu pruzanja jednog broja uslugakomitentima. ovu vrstu bankarskih poslova spadaju' trezorsko poslovanje, poslovidepoa, blagajnicko poslovanje, devizno:valutni i menjacki poslovi, kao i poslovi platnogprometa u zemlji i sa inostranstvom.

(. Sta su specificni bankarski poslovi i nabrojati ih?

%pecificni bankarski poslovi koji se jos nazivaju supsidijarnibankarski poslovipredstavljaju dopunske poslove kojima se banke bave kako bi sto celovitije zadovoljilepotrebe svojih komitenata i na taj nacin ih jos vise vezale za sebe, ali i ostvarile znacajneprihode, posto su ovi poslovi cesto profitabilniji od transakcionih bankarskih poslova. ovu grupu poslova uglavnom spadaju konsultantski poslovi, poslovi u vezi da emisijom i


4/11

plasmanom hartija od vrednosti ! na domacem i medjunarodnom trzistu kapitala",brokerski poslovi, poslovi osiguranja ! tzv. bankarsko osiguranje", forfetiranje, faktoring,lizing, posredovanje u prometu nekretnina itd.

1$. %ta je forfetiranje a &ta eskontovanje?

govorom o forfetiranju, koji se smatra posebnom vrstom eskonta, prenosi se uzdogovorenu cenu potra=ivanja sa dotada>njeg imaoca !obi?no izvoznika" na forfetera!banku ili specijalizovanu finanskijsku instituciju", uz odricanje prava forfeteru napovratni !regresni zahtev", u slu?aju da potra=ivanje o dospelosti ne bude pla@eno odstrane du=nika !uvoznika ili njegovog garanta".

Eskontovanje je jedan od najstarijih bankarskih poslova. Eskont je odbitak kamate priotkupu potra=ivanja !uglavnom na osnovu hartija od vrednosti, odnosno isprava o dugu,kao >to su menice" koja dospevaju kasnije.

1'. %ta je faktorin" a &ta lizin"?

Faktoring se bazira na ugovoru kojim se faktor, tj. faktoring institucija !uglavnom bankaili specijalizovana organizacija ?iji je banka osniva?" obavezuje da @e preuzetipotra=ivanja koja komitent ima prema nekom tre@em licu uz odgovaraju@u naknadu!kamata, provizija i tro>kovi", s tim da @e iznos potra=ivanja isplatiti komitentu prenjegovog dospe@a.

Aizing predstavlja poslovni aran=man izmeBu davaoca lizinga i korisnika lizinga, pri?emu davalac lizinga ustupa na kori>@enje sredstva !opremu, transportna sredstva, zgradei druge nekretnine" sa zadr=avanjem prava vlasni>tva nad njima i uz naplatu zakupnine, akorisnik lizinga sti?e samo pravo kori>@enja sredstava do utvrBenog roka ili eventualnognjihovog otkupa.

). %ta su finansijski derivati i nabrojati ih?

anke obavljaju poslove sa finansijskim derivatima u funkciji svoje za>tite od rizika i to,pre svega, rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope, ali i posreduju, uz proviziju, urealizaciji ovih aran=mana za potrebe svojih komitenata.

1erivati spadaju u kategoriju izvedenih hartija od vrednosti po>to se kreiraju na osnovuneke druge aktive i u njih se ubrajaju terminski i likvidni terminski ugovori !forvardi ifju?ersi", opcijei svopovi.

1. %ta je bilans stanja, ukratko?

ilans stanja, u formalnom smislu, predstavlja dvostrani ra?un, na ?ijoj jednoj strani jeprikazano stanje sredstava, odnosno imovine !na strani aktive", a na drugoj strani stanjeobaveza, odnosno fondova !na strani pasive". slu?aju ostvarenog negativnogfinansijskog rezultata nepokriveni gubitak se pojavljuje kao pozicija na strani aktive. ;astrani aktive postoje kratkoro?ni plasmani i dugoro?ni plasmani, a na strani pasivekratkoro?na i dugoro?na sredstva.

. *de se nalazi kapital banke u bilansu stanja i &ta je bruto a &ta neto kapital?


5/11

apital banke se nalazi u pasivi !izvorima" bilansa stanja.

anka formira svoj bruto kapital iz osniva?kog kapitala, rezervi banke, revalorzacionihrezervi, nerasporeBenog profita !dobiti" iz ranijeg perioda i teku@eg poslovanja, dok netokapitalbanke ?ini bruto kapital banke umanjen za ulaganja u akcije preduze@a, banaka idrugih organizacija, nepokrivene gubitke iz prethodnog perioda i iz teku@eg perioda.

+. %ta je bilans uspeha, ukratko?

bilansu uspeha prikazani su prihodi i rashodi banke u toku odreBenog obra?unskogperioda, kao i finansijski rezultat D nerasporeBeni profit !dobit" ili nepokriveni gubitak.ruto finansijski rezultat banke ?ini zbir ili razliku poslovnog rezultata, neposlovnog ivanrednog rezultata i rezultata revalorizacije. ruto dobitak banke predstavlja pozitivnurazliku izmeBu zbira dobitaka i zbira gubitka iskazanih po podbilansima. ruto gubitak?ini negativna razlika izmeBu ovih navedenih veli?ina. vako ostvareni finansijskirezultat se koriguje za poreze, nakon ?ega se dobija neto rezultat !neto dobitak ili netogubitak".

. -nalitiki znaaj bilansa banke, ukratko?

ilans banke ima posebnu analiti?ku vrednost, s obzirom na to da omogu@ava brojneanalize strukture i odnosa izmeBu relevantnih pozicija i na taj na?in obezbeBujeinformacionu osnovu za dono>enje finansijskih odluka na mikro i makro planu. $osebanaspekt analize bilansa banke zasniva se na analizi tro>kova i izvora prihoda. 5nalizabankarskog bilansa se zasniva na bazi?noj ra?unovodstvenoj identi?nosti aktive i pasive,zna?i aktiva obaveze kapital.

/. !ajznaajniji bankarski a"re"ati, objasniti?

;ajzna?ajniji bankarski agregati su finansijski potencijal i finansijski plasmani.Finansijski potencijal kojim banka raspola=e mo=e se definisati i kao volumen ukupnihsredstava koje je banka prikupila kao depozitna sredstva, kreirala multiplikacijom svojihsredstava, pribavila iz kreditnih izvora i stekla kao osnovni kapital banke. -akostrukturiran finansijski potencijal predstavlja zbir svih izvora sredstava iskazan u pasivibanke, a kako bilans banke mora biti u ravnote=i, to zna?i da je stanje aktive !plasmanasredstava" bilansa stanja uslovljeno volumenom i strukturom izvora u pasivi bilansabanke.

0. #i bankarski a"re"ati, objasniti?

=i bankarski agregati !u odnosu na finansijski potencijal i finansijske plasmane" su

kreditni potencijal i kreditni plasmani. reditni potencijal se defini>e kao kvantumraspolo=ivih sredstava banke, koja ona mo=e plasirati u vidu kredita ili drugih plasmana,a da pri tome ne ugrozi svoju likvidnost i solventnost, odr=avaju@i stopu obaveznihrezervi. reditni ili slobodni potencijal se mo=e iskazati kao ukupni finansijski potencijal,umanjen za iznos standardne rezerve, rezerve likvidnosti i obavezne rezerve. %trukturaizvora sredstava odreBuje strukturu plasmana koje je banka usmerila za odreBenenamene.


6/11

2. %ta je profitabilno bankarsko poslovanje?

$rofitabilno bankarsko poslovanje, tj. ostvarivanje adekvatnih prinosa na plasiranasredstva, omogu@ava ne samo kontinuitet poslovanja i odr=ivost banke na tr=i>tu , ve@ iekspanziju i diversifikaciju bankarskih aktivnosti. $rofitabilnost, merena stopom prinosapo jedinici akcijskog kapitala, predstavlja najzna?ajniji sinteti?ki pokazateljperfomansnih mogu@nosti banke.

$. !avesti najznaajnije pokazatelje profitabilnost banke?

od izra?unavanja prinosa banke, tj. njene profitabilnosti, u meBunarodnoj praksi seiskristalisalo kori>@enje >est klju?nih pokazatelja koji akcenat stavljaju na razli?iteaspekte profitabilnosti banke i to' (" prinos na akcionarski kapital !return on eGuit9 :@enje najjeftinijih izvora kamatonosne

aktive.

+1. %ta je operativni profit a &ta prihod po obinoj akciji?

perativni profit banke se dobija kada se ukupni operativni prihodi umanje za ukupneoperativne rashode i dobijeni iznos podeli sa ukupnom aktivom.

$rihod po !obi?noj" akciji !earnings per share : E$%" se dobija kada se neto profit posleoporezivanja podeli sa brojem !obi?nih" akcija.


7/11

+. %ta se podrazumeva pod upravljanjem rizikom?

pravljanje rizikom se mo=e definisati kao bank?ina funkcija osiguranja od rizika,odnosno pod upravljanjem rizikom se podrazumeva skup aktivnosti' (" identifikaciju

izlo=enosti riziku za sve kategorije sredstava uz procenu potencijalnih gubitaka, 2"procenu rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u pro>losti, kako bi se procenilevarijable koje @e uticati na budu@nost, 3" kontrolu rizika, u smislu smanjenja ilieliminisanja rizika gubitka primenom svih vrsta obezbeBenja, #" finansiranje rizikaobezbeBenjem rezervi, uklju?uju@i i osiguranje, i &" razvoj administrativnih tehnika ikori>@enje stru?nih znanja !upravljanje rizikom".

++. %ta znai 5-3?

Jrednost pod rizikom !value at risk : J5tita banke od nesolventnosti. C5< jeiznos kapitala koji je potreban da bi banka unapred pokrila vli?inu potencijalnih gubitakau narednom periodu i on se, za razliku od J5tu mobili>e likvidna sredstva.

+0. 7efinisati kreditni rizik?

reditni rizik se defini>e kao rizik neizvr>enja obaveze po osnovu nastalog duga, tj.nepla@anja glavnice i kamate od strane du=nika. vaj rizik je glavni razlog nesolventnostibanke.

+2. Koji su to faktori koji se u literature nazivaju / K krediti?

-o su faktori koji su povezani sa nekom od kategorija rizika, i to'

: karakteristike tra=ioca kredita!moralni rizik"

: veli?ina kapaciteta tra=ioca kredita, sposobnost pla@anja!poslovni rizik"

: veli?ina kapitala tra=ioca kredita ili njegovo bogatstvo!imovinski rizik"


8/11

: uslovi obezbeBivanja kredita!rizik zaloge"

: uslovi poslovanja tra=ioca kredita!tr=i>ni rizik"

$ojedini autori ovde dodaju i faktor tzv. rizika zemlje, mada se on uglavnom posmatrakao posebna vrsta kreditnog rizika.

+$. %ta znae akronimi 6-89-3: : 9-3S-3?

vi akronimi se koriste da bi bankari lak>e upamtili na koje elemente treba obratitipa=nju prilikom ocene tra=ioca kredita, a njihov zna?anje je slede@e' C!character:karaktertra=ioca kredita"5!amount:iznos"!means:sredstva"$!purpose:namena"5!accountabilit9:sposobnost"

+'. 7efinisati rizik koncentracije kredita?

$reterana koncentracija rizika u odnosu na jednu grupu klijenata pove@ava rizik gubitkabanke, s tim da se rizik koncentracije mo=e ispoljiti u razli?itim vidovima, pa osimkreditne izlo=enosti, on mo=e da uklju?uje vanbilansnu izlo=enost, regionalnu izlo=enost,gransku izlo=enost i izlo=enost tr=i>nom riziku. e prihode i tro>kove koji se usklaBuju sa kamatnim stopama.

1. 7efinisati devizni ili valutni rizik?

1evizni ili valutni rizik predstavlja rizik da banka ostvari gubitke u svom poslovanjuusled promena u deviznim kursevima. evalutne kompozicije,s tim da je ova vrsta rizika do>la do punog izra=aja uvoBenjem fluktuiraju@ih deviznihkurseva po?etkom *:ih god. pro>log veka

. 7efinisati rizik nesolventnosti?

to se ugrozi pozicija deponenata i kreditora banke. Kavlja se kao posledicajednog ili vi>e slede@ih rizika' kreditnog, rizika likvidnosti, rizika kamatne stope, tr=i>nogrizika, deviznog rizika i vanbilansnog rizika.

+. 7efinisati rizik pla;anja i rizik zemlje?

enja pla@anja u transakcijama nastaje ukoliko jedna strana pla@a novcem ili


9/11

dostavlja sredstva pre primanja sopstvene gotovine ili sredstava, izla=u@i ihpotencijalnom gubitku.

enja obaveze prema banci usled postupkavlasti ili dogaBaja u zemlji du=nika. pravljanje rizikom zemlje se sastoji u usvajanjuformalnih politika vezanih za upravljanje rizikom zemlje, internog monitoringa imehanizama izve>tavanja rukovodstva banke.

. %ta je pranje novca?

$redstavlja pretvaranje nelegalno ste?enih sredstava u sredstva koja imaju legalnu formusticanja i raspolaganja.

/. %ta je prudencionalno re"ulisanje?

$rudencionalno regulisanje je uspostavljanje zahteva i limita u odnosu na poslovanjebanaka sa ciljem da se obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema.

0. Koje prudencionalne zahteve, banke moraju da po&tuju?4ahtevi' adekvatnost kapitala, kvalitet aktive, pouzdanost upravljanja, ostvarene zarade,likvidnost i osetljivost u odnosu na tr=i>ni rizik.....

2. Koja je pravila postavio u u svojim zemljama.....

$. 7efinisati finansijsko tr#i&te u &irem i u#em smislu?

>irem smislu, finansijsko tr=i>te postoji svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. u=em smislu, ono se naj?e>@e defini>e kao organizovano mesto na kome se susre@uponuda i tra=nja za razli?itim oblicima aktive i finansijskih instrumenata.

'. %ta je novano tr#i&te?

;ov?ano tr=i>te je takva vrsta tr=i>ta na kome se tra=e i nude kratkoro?na nov?anasredstva i ono predstavlja ukupnost svih nov?anih transakcija u okviru jedne nacionalneekonomije iz osnova ponude i tra=nje kratkoro?nih slobodnih nov?anih sredstava,izra=enih u razli?itim vidovima bilateralnih i multilateralnih finansijskih instrumenata.

/). %ta je tr#i&te kapitala?

-r=i>te kapitala predstavlja specijalizovano tr=i>te na kome se trguje dugoro?nimnov?anim sredstvima:kapitalom i dugoro?nim hov, odn. vrednosnim papirima i onimfinansijskim instrumentima ?iji je rok dospe@a du=i od jedne godine.

/1. %ta su berze?

erza je institucija finansijskog tr=i>ta vezana za ta?no odreBeno mesto na kome se trgujestandardizovanim tr=i>nim materijalom, po utvrBenim pravilima trgovanja.


10/11

/. !avesti nekoliko ulo"a banaka u poslovanju sa hartijama od vrednosti?

$rvo, banke mogu samo davati savete!uz naknadu" u vezi sa kupovinom odreBenih hov.

1rugo, mogu!uz naknadu kao komisionar ili poverenik" upravljati sredstvima svojimkomitenata, kroz ulaganja u razli?ite hov na bazi utvrBene investicione strategije i

investicionog mandata koji im je dao komitent.

-re@e, mogu trgovati na berzi!u svoje ime i za svoj ra?un", odnosno na finansijskimtr=i>tima, direktno!preko svog brokera" ili preko brokersko:dilerske firme hartijama odvrednosti,

Letvrto, mogu organizovati emisiju hov na finansijskim tr=i>tima za svoje komitenteemitente!kompanije" i vr>iti upis dela emisija!radi postizanja uspe>nosti emisije" na baziprethodnog sporazujma sa emitentom.

$eto, banke se pojavljuju na berzi, odnosno finansijskim tr=i>tima, kao neposredniemitenti sopstvenih hov i na taj na?in prikupljaju sredstva za sopstveno poslovanje.

/+. cemu se o"leda upravljanje savremenom bankom? pravljanje savrememnombankom ogleda se u (" popravljanju performansi zaposlenih+ 2" razvijanju proizvoda 7usluga koje trziste trazi+ 3" razvijanju odgovorne 7 fleksibilne organizacione structure+ #"povecanju produktivnosti+ &" popravljanju kvaliteta usluga+ )" razvijanju prodajneculture.

/.Sta je misija : vizija banke?isija je definicija svrhe postojanja banke, tj kratkaizjava o osnovnom zadatku banke 7 kao takva predstavlja polaznu tacku strateskogusmeravanja banke. isiju definisu vlasnici banke 7 na osnovu nje kontrolisu da li seosnovni zadatak ispunjava. Jizija predstavlja razradu misije banke 7 ona predstavljaizjavu o mestu 7 poziciji banke u poslovnom okruzenju posle (* 7 vise godina.

//. Kako se sprovodi operacionalizacija usvojene strate"ije razvoja banke?peracionalizacija usvojene strategije razvoja banke sprovodi se kroz akcione programe!takticko planiranje" po pojedinim segmentima kao sto su troskovi, kvalitet, informacije,proizvodiHusluge, zaposleni.

/0.Osnovne faze u izradi poslovno" plana banke. Faze su' (" opisivanje trenutnogstanja banke+ 2" opisivanje zahteva okruzenja !trenutnih 7 predvidjenih iz strategje"+ 3"identifikovanje kriticnih parametara uspeha+ #" utvrdjivanje kvantifikovanih ciljeva+ &"utvrdjivanje projekata za realizaciju ciljeva.

/2.!a cemu je fokusiranja marketinska strate"ja?Fokusirana je na bolje razumevanjesadasnjih 7 potencijalnih potreba komitenata banke, kao 7 na satisfakciju komitenata, tj

potrosaca svih usluga koje banka pruza./$.Koji su osnovni operativni podsistemi informaciono" sistema u banci? %istem kojipruza informaticku podrsku poslovima sa stanovnistvom, poslovima sa privredom!kompanijama", poslovima platnog prometa, poslovima sa MoJ, deviznim poslovima 7drugim.

/'. Kakva moze biti or"anizaciona struktura banke?% banke zavisi od mnogihfaktora, a prvenstveno od vrste banke, njene velicine, strukture poslova, podrucja kojepokriva. edjutim, bez obzira na razlike 7 slicnosti % banke moze biti (" okrenuta


11/11

internim faktorima ili funkcijama !funckionalna %"+ 2" okrenuta spoljnim faktorima tjonome sto banka nudi trzistu !trzisno orijentisana %".

0). Sta obuhvaata menadzment ljudskih resursa?buhvata veliki broj aktivnosti'analiza poslova, ploaniranje ponude 7 traznje na radnim mestima, regrutovanje, selekcija,obuka, razvoj, ocena performance, nagradjivanje zaposlenih, zastita njihovog zdravlja 7

sigurnosti, definisanje politickog unapredjenja 7 dr.01.Kako se definise korporativno upravljanje? $redstavlja !interni" sistem kojim sevodi 7 kontrolise kompanija. no predstavlja skup odnosa izmedju uprave kompanije,njenog odbora, njenih akcionara 7 drugih nosilaca materijalnih interesa, a ujednoobezbedjuje strkutrure kroz koje se uspostavljaju ciljevi kompanije 7 utvrdjuju sredstva zaostvarivanje tih ciljeva 7 nadgledanje rezultata.

ii kolokvijum berzansko i bankarsko poslovanje

Documents