IZBORNOM VEĆU PRAVNOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU

Na predlog Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 28. 04. 2014. godine, Dekan Pravnog fakulteta doneo je Odluku o raspisivanju konkursa za izbor u zvanje i zasnivanje radnog odnosa na radnom mestu jednog docenta odnosno vanrednog profesora za užu naučnu oblast Ekonomija i pravo (Ekonomska analiza prava) – predmet Ekonomsko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Odlukom Izbornog veća ovog fakulteta na pomenutoj sednici imenovani smo za članove Komisije za pisanje referata o prijavljenim kandidatima.

Konkurs je objavljen u „Službenom glasniku“ RS br. 49. od 6. maja i publikaciji „Poslovi“ br. 569. od 14. maja 2014, kao i na internet stranicama Fakulteta i Univerziteta u Beogradu.

Izborno veće Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je na svojoj XIII sednici od 28. 04. 2014. godine obrazovalo Komisiju za pisanje referata o prijavljenim kandidatima na konkurs u sastavu: dr Svetislav Taboroši, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, dr Emilija Vukadin, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Zoran Tomić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Članovi Komisije podnose sledeći:

IZVEŠTAJ

Na raspisani konkurs prijavila se dr Tatjana Jovanić, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao jedini kandidat.

I BIOGRAFSKI PODACI

Tatjana Jovanić je rođena 1978. godine. Završila je osnovnu školu u Zemunu kao nosilac Vukove i Tesline diplome i IX beogradsku gimnaziju sa odličnim uspehom. Diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu, smer privrednopravni, 2001. godine, sa ocenom 9.12 (iz predmeta ekonomskih nauka, poslovno-pravnih disciplina i Upravnog prava sa najvišom ocenom). Magistrirala je 2004. godine na smeru finansijskopravnih nauka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu na temu ”Regulacija sistema potrošačkog kreditiranja”. U školskoj 2004/05 godini magistrirala je na Institutu za pravo i finansije Johan Volfgang Gete Univerziteta u Frankfurtu na Majni (LLM/Finance) odbranivši sa najvećom ocenom tezu ”Is there a case in the EU for a securities market regulator and should it be structured as a regulatory agency for Internal Market?”. Doktorsku disertaciju ‘Ciljevi i oblici regulisanja poslovanja banaka u uporednim privrednim sistemima’ odbranila je sa odlikom 2009. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Pored navedenog, završila je specijalistički program AAEN 1999/2000, jednogodišnji program BOŠ 2000/2001; u toku 2002/2003 distancioni postdiplomski kurs Law and Economics u organizaciji

1

Univerziteta Linkoping (Švedska); letnje akademske programe (npr. Univerzitet u Beču – Sommerhochschulle European Studies 2001; Columbia-Leiden-Amsterdam Summer Program in American Law 2002).

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu radni odnos zasnovala je februara 2002. godine kao asistent-pripravnik; septembra 2005. godine izabrana u zvanje asistenta; oktobra 2009. godine izabrana za docenta za predmet Ekonomsko pravo. Na osnovnim studijama učestvuje u izvođenju predavanja i drži stručnu grupu iz predmeta Ekonomsko pravo, a kao asistent učestvovala je i u izvođenju vežbi iz predmeta Bankarsko i berzansko poslovanje, Javne finansije i finansijsko pravo i Ekonomska politika. Na postdiplomskim studijama, smer pravno-ekonomski, izvodi izborni kurs Ekonomsko pravo.

U letnjem semestru školske 2009/10 (4. januar – 22 maj) bila je visiting scholar na Pensilvanijskom univerzitetu (University of Pennsylvania Law School, Penn Program on Regulation), gde je učestovala u izvođenju nastave na seminaru Risk regulation zajedno sa profesorom Adamom Finkelom i održala gostujuće predavanje u okviru ciklusa seminara za visiting scholars (19. april 2010). Na poziv rukovodioca kursa (prof. Johnatan Wiener) održala je i predavanje na seminaru o regulaciji rizika na Harvard Law School marta 2010 na temu regulacije rizika u finansijskom sektoru. Pored toga, od izbora u zvanje docenta boravila je u januaru 2012. godine na London School of Economics – Centre for Analysis of Risk and Regulation – CARR. Primarna svrha oba studijska boravka bila je unapređenje silabusa i nastave na osnovnim i master studijama. Pre toga, radi stručnog usavršavanja i naučnog istraživanja boravila je, u kraćim ili dužim periodima, na nekoliko evropskih univerziteta i instituta: Univerzitet u Hamburgu i Max Planck Institut za privatno i međunarodno privatno pravo, King's College of the University of London/ Institute of Advanced Legal Studies, Centar za izučavanje ekonomskog prava (CREDECO) pri Univerzitetu Sophia Antipolis u Nici; Slobodni Univerzitet Berlin (Institut za nemačko i evropsko poslovno pravo, pravo konkurencije i regulacije), Evropski univerzitetski institut u Firenci (European University Institute); Pravni fakultet Univerziteta Pariz I (Pantheon Sorbonne).

Od 2009. godine gostujući je predavač na Univerizitetu Udine, Italija, na letnjoj školi 'Users' rights and Market Regulation' u organizaciji konzorcijuma u kojem učestvuje devet fakulteta iz zemalja EU i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu kao jedini fakultet van EU, gde predaje u kontinuitetu. Predavala je u 2013. godini na letnjoj školi Instituta ekonomskih nauka XVI Summer School of Economics – Economic Development „What are the Alternatives for the Western Balkan Region?“, a u 2014. g. bila je učesnik na Free Market Road Show, u organizaciji Instituta za ekonomske studije iz Beča. Bila je gostujući predavač na međunarodnom sertifikovanom seminaru ‘South-Eastern Europe Certificate in Capital Markets Regulation and Compliance’ u organizaciji Financial Industry Regulatory Authority (FINRA) iz SAD, Univerziteta u Redingu, IFC i Beogradske bankarske akademije. Učestvovala je sa referatima na većem broju konferencija i savetovanja u zemlji i inostranstvu.

Član je nekoliko međunarodnih profesionalnih udruženja kao što su Međunarodno udruženje za izučavanje rizika, Međunarodna asocijacija za ekonomsko pravo, Evropski savet za ruralno pravo, Radna grupa Regulation and Governance pri Evropskom konzorcijumu za politička istraživanja (gde je od juna 2014. godine član nadzornog odbora (Steering Committee), kao i Međunarodnog udruženja za pravo potrošača. U 2010/2011 bila je član redakcije francuskog stručno-naučnog časopisa međunarodnog karaktera Regulatory Law Review, potom The Journal of Regulation. U školskoj 2010/11 osmislila je i zajedno sa studentima koji su pohadjali vežbe i studijsku grupu iz Ekonomskog prava oktobra 2010 pokrenula Studentsku reviju za privredno pravo, stručno-naučni časopis studenata poslovnopravnog usmerenja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji redovno izlazi (dva broja godišnje) i čiji je glavni i odgovorni urednik, u kojem je objavljen veliki broj radova studenata osnovnih i master studija iz naše zemlje, i značajan broj radova autora iz inostranstva (www.selr.bg.ac.rs).

Iskustvo u praksi, iz oblasti svoje doktorske disertacije, sticala je u Evropskoj centralnoj banci (DG Legal Services, Financial Law Division), nemačkoj Saveznoj agenciji za nadzor nad finansijskim uslugama (BaFin), kao i u međunarodnoj advokatskoj kancelariji Clifford Chance (Banking and Capital Markets – Regulatory Group) u Frankfurtu. Učestvovala je u projektima čiji cilj je harmonizacija srpskog prava sa pravom Evropske unije, naročito u oblasti zaštite potrošača i harmonizacije finansijskog prava.

2

Od 2013. godine član je međunarodnog naučnog saveta Škole za regulaciju lokalnih (komunalnih) delatnosti iz Torina (Turin School of Local Regulation). Od oktobra 2013. godine angažovana je pri Koordinacionom telu Narodne banke Srbije oformljenom za potrebe učešća predstavnika NBS u pregovaračkom procesu sa EU, kao spoljnji savetnik za pitanja koja se tiču pregovaračkih grupa 4 (slobodno kretanje kapitala), 9 (finansijske usluge) i 17 (monetarna i finansijska pitanja).

Piše i govori engleski jezik, ima solidno znanje francuskog jezika, služi se nemačkim i italijanskim jezikom.

II UČEŠĆE U AKTIVNOSTIMA NA FAKULTETU

Od dolaska na fakultet, docent dr Tatjana Jovanić je aktivno učestvovala u fakultetskom životu.

Pored već uobičajene funkcije za asistente – sekretar katedre, koleginica Jovanić je bila angažovana u radu različitih ad hoc radnih grupa, primera radi pri realizaciji fakultetskog projekta koje je finansiralo Ministarstvo nauke i tehnologije Srbije na poslovima administrativnog praćenja projekta; član je Bibliotečkog odbora Fakulteta u kontinuitetu, počev od školske 2010/11 godine.

Posebno bismo istakli da je spiritus movens Studentske revije za privredno pravo (Student Economic Law Review) čiji je glavni i odgovorni urednik. Učestvovala je u radu više konferencija i seminara na Pravnom fakultetu. Posebno ističemo angažman na letnjoj školi 'Users' rights and Market Regulation' koja se, doduše, održava na Univerzitetu Udine, a gde od 2009. godine Pravni fakultet učestvuje institucionalno. Do sada je vodila nekoliko generacija naših studenata na ove letnje škole.

Dr Tatjana Jovanić je u periodu posle izbora u zvanje docenta bila angažovana i u aktivnostima SEELS (South East European Law Schools), kao jedan od predstavnika našeg Fakulteta i u tom svojstvu učestvovala u različitim oblicima saradnje sa pravnim fakultetima u regionu, na konferencijama u Sarajevu, Skoplju i Beogradu.

III PEDAGOŠKI RAD

Docent dr Tatjana Jovanić izvodi nastavu iz predmeta Ekonomsko pravo na dodiplomskim

studijama, gde je posebno uočena njena posvećenost radu na stručnoj grupi, gde je uvela mnogobrojne novine i podigla zainteresovanost studenata za discipline na poslovnopravnom smeru. Na master studijama, pravno-ekonomski modul, takođe uspešno izvodi nastavu na predmetu Ekonomsko pravo. Školske godine 2012/2013 je izvodila nastavu i na izbornom predmetu Tržišna regulacija zajedno sa kolegama prof. dr Dobrosavom Milovanovićem i doc. dr Brankom Radulovićem.

Bila je mentor određenom broju kandidata, odnosno član komisija, za master radove; do sada je određena kao mentor jednom kandidatu na doktorskim studijama, čiji rad je još u toku. U dva navrata je bila član komisije za odbranu projekta doktorske disertacije i nekoliko puta član komisija za odbranu magistarskih teza.

Posebno ukazujemo na to da je dr Tatjana Jovanić, kao rukovodilac stručne grupe iz Ekonomskog prava, uvodila mnogobrojne pedagoške novine poput individualnih i grupnih studija slučaja, pa čak i simulacije rasprava pred sudom i postupaka pred regulatornim agencijama. U više navrata je organizovala posete organima javne uprave i studentima omogućivala stručnu praksu u Ministarstvu spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija na poslovima tržišnog nadzora i zaštite potrošača. Ovu aktivnost obavljala je na osnovu Sporazuma o saradnji između Pravnog fakulteta i tog ministarstva, koji je sama i inicirala.

Sličan projekat saradnje Fakulteta sa ministarstvima Vlade Srbije upravo realizuje i sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravom za poljoprivredno zemljište, na osnovu koje oko 20 studenata priprema dokumentaciju i vrši uporednopravnu analizu koja će biti dokumentaciona osnova u pregovaračkom procesu u poglavlju četiri (sloboda kretanja kapitala) u domenu režima poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kroz poseban broj Studentske revije za privredno pravo koji je u pripremi. Sličan poduhvat kojim je rukovodila realizovan je za potrebe izrade Nacionalne strategije

3

zaštite potrošača (2013-2018), kada je objavljen poseban broj Studentske revije za privredno pravo koji sadrži prikaze institucionalnog okvira zaštite potrošača u skoro dvadeset zemalja članica EU i zemalja Zapadnog Balkana.

IV STUDENTSKA EVALUACIJA PEDAGOŠKOG RADA U akademskoj 2010/2011 na osnovnim studijama, stručnoj grupi iz predmeta Ekonomsko pravo,

studenti su je ocenili ukupnom prosečnom ocenom: 4,8.

ТВРДЊЕ Просечна оцена

1. Руководилац вежби је припремљен за час 5 2. Руководилац вежби јасно објашњава питања која се обрађују 4,75 3. Руководилац вежби припрема и обрађује практичне задатке на часу 4,7 4. Руководилац вежби подстиче учествовање студената у раду на часу 4,6 5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир

студентске коментаре 4,8

6. Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената 4,6 7. Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената 4,6 8. Руководилац вежби објективно оцењуке рад студената на вежбама 4,9 9. Руководилац вежби уредно држи часове (према распореду, без отказиvања,

кашњења и скраћивања) 5

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја) 5 УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА (просек претходних 10)

4,8

Посебан коментар о раду руководиоца вежби

- Професорка остварује одличан контакт са студентима и на јасан начин објашњава материју. - Веома занимљива студијска група. Свидело ми се што смо радили доста практичних примера (нпр. Пракса Европског суда правде). - Врло пријатна, образована и отворена. Приступачна и симпатична. Најлепши осмех факултета.

U akademskoj 2011/2012 na stručnoj grupi iz predmeta Ekonomsko pravo, studenti su je ocenili

ukupnom prosečnom ocenom: 4,88.

ТВРДЊЕ Просечна оцена

1. Руководилац вежби је припремљен за час 4,96 2. Руководилац вежби јасно објашњава питања која се обрађују 4,78 3. Руководилац вежби припрема и обрађује практичне задатке на часу 4,78 4. Руководилац вежби подстиче учествовање студената у раду на часу 4,91 5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир студентске

коментаре 4,91

6. Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената 4,87 7. Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената 4,87

4

8. Руководилац вежби објективно оцењуке рад студената на вежбама 4,87 9. Руководилац вежби уредно држи часове (према распореду, без отказиvања,

кашњења и скраћивања) 4,91

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја) 4,96 УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА (просек претходних 10)

4,88

Посебан коментар о раду руководиоца вежби

- Одлично објашњава и уважава мишљење студената - Одлична - Све похвале!

U akademskoj 2012/2013 na predavanjima i stručnoj grupi iz predmeta Ekonomsko pravo,

studenti su je ocenili ukupnim prosečnim ocenama: Ekonomsko pravo – osnovne studije (predavanja): prosečna ocena 4,86.

ТВРДЊЕ Просечна оцена

1. Наставник излаже јасно и разумљиво 4,8 2. Наставник излаже прегледно и истиче најбитније 4,8 3. Наставник се придржава наставног програма и плана рада 4,89 4. Наставник прeдаје одговарајућим темпом (ни преспоро ни пребрзо) 4,5 5. Наставник је припремљен за наставу 5 6. Наставник држи наставу према распореду и без кашњења 5 7. Наставник подстиче учествовање студената у настави 4,7 8. Наставник одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре 4,89 9. Досадашње оцене код овог наставника у оквиру овог предмета одговарају мом

показаном знању 5

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја) 5 УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА (просек претходних 10)

4,86

Ekonomsko pravo – osnovne studije (stručna grupa): prosečna ocena 4,9.

ТВРДЊЕ Просечна оцена

1. Руководилац вежби је припремљен за час 5 2. Руководилац вежби јасно објашњава питања која се обрађују 4,8 3. Руководилац вежби припрема и обрађује практичне задатке на часу 4,75 4. Руководилац вежби подстиче учествовање студената у раду на часу 4,85 5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир

студентске коментаре 4,9

6. Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената 4,85 7. Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената 4,95 8. Руководилац вежби објективно оцењуке рад студената на вежбама 5 9. Руководилац вежби уредно држи часове (према распореду, без отказиvања,

кашњења и скраћивања) 4,9

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја) 5 УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА (просек претходних 10)

4,9

Посебан коментар о раду руководиоца вежби - Све похвале - Приступачан, иновативан,

5

модеран професор - Професорка је јако пријатна, атмосфера на часовима је одлична!

Master studije – prosečna ocena: 4,89.

ТВРДЊЕ Просечна оцена

1. Наставник излаже јасно и разумљиво 4,87 2. Наставник излаже прегледно и истиче најбитније 4,79 3. Наставник се придржава наставног програма и плана рада 4,87 4. Наставник прeдаје одговарајућим темпом (ни преспоро ни пребрзо) 4,73 5. Наставник је припремљен за наставу 4,93 6. Наставник држи наставу према распореду и без кашњења 4,93 7. Наставник подстиче учествовање студената у настави 4,87 8. Наставник одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре 4,93 9. Досадашње оцене код овог наставника у оквиру овог предмета одговарају мом

показаном знању 5

10. Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја) 5 УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА (просек претходних 10)

4,89

Ove akademske godine (2013/2014), zbog poznatih okolnosti koje su onemogućile velikom broju

studenata da školsku godinu završe na redovan način, evaluacija nije adekvatno izvršena.

V AKTIVNOSTI VAN FAKULTETA I UČEŠĆE NA PROJEKTIMA

Tatjana Jovanić učestvuje duži niz godina na fakultetskom projektu „Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom EU: pravni, ekonomski, politički i sociološki aspekt“. Od 2011. godine učestvuje i na fakultetskom projektu „Usklađivanje poslovnog prava Srbije sa pravom Evropske unije“ koji se finansira od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

Krajem 2010. i početkom 2011. godine bila je kratko angažovana kao spoljnji istraživač na međunarodnom projektu „Transnational Private Governance“, Robert Shumman Centre for Advanced Studies, EUI & the Hague Institute for the Internalisation of Law, u oblasti istraživanja privatne regulacije oglašavanja u zemljama Zapadnog Balkana. Od kraja 2012. godine angažovana je kao spoljni istraživač Škole za regulaciju lokalnih (komunalnih) delatnosti iz Torina (Turin School of Local Regulation), u domenu različitih pitanja regulacije komunalnih delatnosti u zemljama Zapadnog Balkana, u okviru projekata u kojima Institut čija je inicijativa ova škola učestvuje.

U domenu projekata međunarodne saradnje, od 2009. godine do sada dr Jovanić učestvuje kao predstavnik Pravnog fakulteta u okviru konzorcijuma evropskih fakulteta koji predvodi Univerzitet Udine na realizaciji međunarodne letnje škole posvećene različitim pitanjima zaštite potrošača i regulacije tržišta u EU. Pored Univerziteta Udine i Univerziteta u Beogradu, učestvuju Univerzitet de Monfort Leicester, Univerzitet Eseks, Univerzitet iz Temišvara, Riga graduate School of Law, Evropski pravni fakultet iz Nove Gorice, Univerzitet Kopenhagen, Univerzitet Madrid i Univerzitet Nejmehen.

Pored toga, Tatjana Jovanić je bila angažovana na projektu Policy and Legal Advice Centre u domenu izrade strategije razvoja finansijskog tržišta u Srbiji. U kraćim ili dužim intervalima u periodima od 2008. do 2012. g., bila je angažovana na IPA projektima namenjenih jačanju zaštite potrošača (ZAP I, ZAP II), u okviru kojih je bila član radnih grupa za izradu Zakona o zaštiti potrošača i Strategije zaštite potrošača. Bila je član radne grupe pri Narodnoj banci Srbije za izradu Nacrta zakona o zaštiti korisnika

6

finansijskih usluga, krajem 2010. i početkom 2011. godine. Od oktobra 2013. godine angažovana je kao spoljnji savetnik u NBS pri Koordinacionom telu za za praćenje učešća predstavnika NBS u pregovaračkom procesu sa EU, naročito za pitanja koja se tiču pregovaračkih grupa 4 (slobodno kretanje kapitala), 9 (finansijske usluge) i 17 (monetarna i finansijska pitanja).

Član je nekoliko međunarodnih profesionalnih udruženja kao što su Međunarodno udruženje za izučavanje rizika, Međunarodna asocijacija za ekonomsko pravo, Evropski savet za ruralno pravo, Radna grupa Regulation and Governance pri Evropskom konzorcijumu za politička istraživanja (ECPR), kao i Međunarodnog udruženja za pravo potrošača.

VI OBJAVLJENI RADOVI

Spisak radova objavljenih pre izbora u zvanje docenta

Radovi monografskog karaktera i doktorski/magistarski/master rad: Doktorska disertacija: Ciljevi i oblici regulisanja poslovanja banaka u uporednim privrednim sistemima, Beograd, 2009, 601 str. (560 str, literatura 561 – 601, TNR 12, prored 1.5. Neznatno izmenjena objavljena kao monografija: Ciljevi i oblici regulisanja poslovanja banaka, Pravni fakultet, Beograd, 2009.

Koautor S. Kovačević, Razvoj finansijskog tržišta Republike Srbije – Poslovni ambijent i institucije / Development of Financial Market in the Republic of Serbia – Business Environment and Institutions, Ministarstvo finansija RS i PLAC, Beograd, 2008, 82 str.

Is there a case in the EU for a Securities Market Regulator and should it be structured as a regulatory agency for Internal Market?, Master Thesis, 98 p, TNR 11, prored 1.5.

Magistarska teza Regulacija sistema potrošačkih kredita, Beograd, 2004, 320 str. (literatura 302-320), TNR 11pt, običan prored.

Neznatno izmenjen magistarski rad: Potrošački kredit: pravno – ekonomski aspekti, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2004.

Ostalo:

„Investment Funds Law and Regulation in Serbia“, Comparative Law Yearbook of International Business Vol. 31, 2009, Kluwer Law International, 91-126.

„Banking Law and Regulation in Serbia“, Release 2008-1, International Banking Law and Regulation, Oceana, Oxford University Press, 2008, 56. str, tekst predstavlja update ranije objavljenog: „Banking Law and Regulation in Serbia“, Release 2006-1, International Banking Law and Regulation, Oceana, Oxford University Press, 2006, 41. str.

„Deficiences of regional securities supervisor's operational independence with particular focus on the Serbian Securities Commission, u: J.P. Guichard, V. Cantino, G. Dutto et al: Challenges of Economic Sciences in the 21st century, IES, Belgrade, 2008, 636 –664.

„Consumer Protection Law and Policy in Serbia: The Current State and Projections for the Future“, u: C. Twigg-Flesner et al., The Yearbook of Consumer Law, Ashgate, 2007, 465 – 473.

„Best Practices of Consumer Credit Reporting: Credit Reference Agencies – the Case of New EU Member States and Other South-East European Countries“, Diritto e Politiche dell'Unione Europea, Rivista quadrimestale (Giappichelli Editore, Torino), Vol. 2007-2, 30-50.

7

„Compliance funkcija u bankama iz ugla regulatornog privrednog prava“, Pravo i privreda br. 5-8/2009, 142 – 164.

Koautor S. Taboroši: „Nova regulativa potrošačkog kredita u EU: Usklađivanje interesa potrošača i ekonomske efikasnosti“, Pravni život br. 12/2008, 709 – 729.

„Netiranje – instrument upravljanja rizikom banaka i preduslov efikasnog poslovanja finansijskim derivatima“, Pravo i privreda br. 5-8/2008, 782 –804.

„Pravne pretpostavke efikasnog tržišta dužničkih hartija od vrednosti i uloga banaka – I deo“, Bankarstvo br. 7-8/2008, 14–25.

„Pravne pretpostavke efikasnog tržišta dužničkih hartija od vrednosti i uloga banaka – II deo“, Bankarstvo br. 9-10/2008, 82–95.

„Pravna priroda sporazuma o netiranju i preduslovi njegove izvršivosti“, Bankarstvo br. 3-4/2008, 38 –52.

„Zlatne akcije u procesu privatizacije: pravno-ekonomska razmatranja“, Naučno društvo ekonomista sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu - Kako završiti privatizaciju u Srbiji: rezultati i perspektive, Beograd, 2007, 249–266.

„Trans-evropski platni sistem (TARGET) i pravila od značaja za njegovo funkcionisanje“, Pravni život br. 13/2007, 25 – 49.

„Obaveza konsultovanja Evropske centralne banke u postupku izrade relevantnih komunitarnih i nacionalnih propisa prema čl. 105(4) Ugovora“, Pravo i privreda 5-8/2007, 567 – 580.

„Evropsko tržište novca: inicijativa za uspostavljanje jedinstvenog pasoša za kratkoročne vrednosne papire“, Evropsko zakonodavstvo br. 15-16/2006, 54 – 58.

„Kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi: ovlaćenja nadzornog organa sa aspekta prudencione kontrole i saradnja regulatornih tela“, Bankarstvo 5-6/ 2006, 20 – 31.

Koautor. S. Taboroši: „Uloga standarda u regulisanju privrede i njihova pravna priroda“, Pravni život 9-12/2006, 317 – 335.

„Nekoliko preporuka za unapređenje poslovanja sa komercijalnim zapisima“, Pravo i privreda br. 5-8/2006, 881 – 904.

„Regulisanje uslova za emisiju kratkoročnih hartija od vrednosti s posebnim osvrtom na Evropsku Uniju“, Ekonomski anali, Tematski broj, februar 2006, 7 – 28.

„Novi režim investicionih usluga u pravu EU“, Evropsko zakonodavstvo br. 14/2005, 28 – 33.

„Regulatorne agencije EU“, Evropsko zakonodavstvo br. 13/2005, 24 – 31.

“Ka jedinstvenom tržištu finansijskih usluga: inicijative pod okriljem Akcionog plana za finansijske usluge i novine u zakonodavnom postupku”, Evropsko zakonodavstvo br. 11/2005, 32 – 38.

Koautor S. Kerjean, “Draft Inter-Institutional Agreement on the operating framework for the European Regulatory Agencies”, €urolaw 11/2005, 20.

“Zloupotreba prava u pravnom poretku EU s posebnim osvrtom na fiskalno pravo”, Evropsko zakonodavstvo br. 9-10/2004, 87.

“Osnovne postavke regulacije s ciljem zaštite potrošača”, Pravni život br. 10/2004, 545.

“Potrošački kredit: funkcionalni pristup i zakonski okvir”, Bankarstvo br. 1-2/2004, 32.

“Zlatne akcije i neki oblici državne kontrole nad poslovanjem privatizovanih preduzeća koje obavljaju delatnosti od opšteg interesa”, Pravo i privreda br. 5-8/2004, 247.

8

“Kreditni registri za fizička lica i podaci o ličnosti“, Pravni život br. 11/2003, 793.

Koautor S. Taboroši, „Javnopravni aspekti koncentracije tržišnih subjekata“, Zbornik Matice srpske za društvene nauke br. 114-115/2003, 159.

„Direktiva 87/192/EEC i usklađenost propisa Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Bankarstvo br. 7-8/2003, 46.

Koautor S. Taboroši, „Razvoj javnopravne zaštite potrošača u svetlu Zakona o zaštiti potrošača, Zbornik radova sa savetovanja pravnika u Budvi „Aktuelna pitanja savremenog zakonodavstva“, Beograd, 2003, 21.

„Zaštita potrošača u vezi sa potrošačkim kreditima – propisi EU i zemalja u tranziciji“, Pravni život br. 12/2002, 549.

„Dematerijalizacija međunarodnog dokumentarnog akreditiva“, Zbornik radova BOŠ br. V, Sveska II, 2000/2001, Beograd, 2002, 51.

Spisak radova objavljenih posle izbora u zvanje docenta Monografija / udžbenik: Proces regulacije, Pravni fakultet, Beograd, 2014, 428 str. (bibliografija 399-425). ISBN 978-86-7630-495-0. (M 42) Koautor S. Taboroši, Udžbenik: Ekonomsko pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010, 480 str, neopredeljeno koautorstvo. ISBN 978-86-7630-235-2. ( M 42) Kolektivne monografije

Co-editor: T. Bourgoignie, Strengthening Consumer Protection in Serbia – Jačanje zaštite potrošača u Srbiji Liber Amicorum Svetislav Taboroši, Pravni fakultet, Beograd, 2013. ISBN 978-86-7630-463-9. Uređivanje (M 48)

Pojmovnik decentralizacije (ur. N. Čorbić), 2011. Autori: M. Pajvančić, S. Đorđević, T. Jovanić, M. Prokopijević, A. Popov, D. Vučetić, A. Mitić – T. Jovanić: autor 49 odrednica. Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije, ISBN 978-86-914985-0-4. (M 47)

Članci: Koautor S. Mijailović, „Normativni okviri pregovaračkog procesa sa EU sa posebnim osvrtom na ulogu NBS”, Pravo i privreda br. 1-3/ 2014, 213 – 234. (M 51)

“Uloga uprave u zaštiti kolektivnih interesa potrošača”, u: T. Bourgoignie, T. Jovanić (eds.), Strengthening Consumer Protection in Serbia – Jačanje zaštite potrošača u Srbiji Liber Amicorum Svetislav Taboroši, Pravni fakultet, Beograd, 2013, 309-327. (M 44)

“Pravni rizik banaka zbog kvalifikacije pojedinih odredbi ugovora o stambenim kreditima kao nepravičnih”, Pravo i privreda br. 4-6/2013, 357-381. (M 51)

9

“Uticaj regulatornog procesa na poslovno okruženje”, u zborniku sa međunarodne konferencije : Strateški pravci razvoja i utvrđivanja položaja Republike Srbije u međunarodnim odnosima - ur. D. Todić, M. Nikolić, IMPP, Beograd, 2013, 726-741. (M 31)

“Novi pravni okvir za šeme kontrole kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i namirinca u EU”, Evropsko zakonodavstvo br. 43-44/ 2013 , 236 – 248. (M 51)

“Agri-environmental legislative framework in Serbia in Light of harmonisation with the EU law”, Economics of Agriculture 60(2) / 2013, 321 – 335. (M 24)

“Upravnopravna zaštita potrošača”, Anali Pravnog fakulteta br. 2/2013, 180-196. (M 24)

Koautor A. Đelić, „The European legal framework for farm advisory services”, Economics of Agriculture 60(4) / 2013, 801- 816. (M 24)

“Institucionalni kapacitet kao preduslov efektivne uloge uprave u zaštiti potrošača”, Zbornik: Usklađivanje poslovnog prava Srbije sa pravom EU (2013), urednik V. Radović, 148 – 174. (M 44)

Oblici učešća potrošača u procesu regulacije javnog sektora privrede (delatnosti od opšteg ekonomskog interesa), Zbornik: Usklađivanje poslovnog prava Srbije sa pravom EU (2012), urednik V. Radović, 220 – 254. (M 44)

‘A conceptual framework of consumer participation’ (napomena, zasnovano na prethodno navedenom radu objavljenom na srpskom jeziku), Network Industries Quarterly | vol. 14 | no 4 | 2012, 1-6.

„Zaštita potrošača kao rezultat tržišnog nadzora“, Pravo i privreda br. 4-6/2012, 452-477. (M 51)

Koautor B. Gecić, „Legal Aspects of Doing Business in Europe – Serbia“, Legal Aspects of Doing Business in Europe, 2nd edition (ed. D. Campbell), 2011, ukupno 41 str. ISBN 978-1-57823-294-9, Juris Publishing. (M 14)

„Unapređenje regulatornog okvira u EU: od „bolje“ ka „pametnoj“ regulaciji“, Evropsko zakonodavstvo br. 35-36/2011, 9 – 20. (M 52)

Koautor S. Taboroši, „Tržišna regulacija kao metapravni sistem i značaj ekonomske demokratije“, Pravo i privreda br. 4-6/2011, 389 – 419. (M 52)

Koautor S. Taboroši, „Glossary: Ekonomsko pravo, konkurencija i regulacija“, Godišnjak Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci br. 33 – 2011, str. 121 – 138. (M 53)

„Razdvajanje (unbundling) prenosa energije kao instrument strukturne regulacije u pravu EU“, Pravni život br. 12/2011, 437 - 454. (M 51)

„Klimatske promene i regulacija rizika: kritički osvrt na ulogu modela“, Zbornik radova: Klimatske promene – Pravni i ekonomski izazovi (ur. S. Lilić), 2011, 135 - 146. (M 44)

„Uslovljenost državne pomoći poštovanjem pravila o zaštiti životne sredine i standarda dobre poljoprivredne prakse – primer Evropske unije“, Zbornik radova: Kontrola državne pomoći u Srbiji i u Evropskoj uniji (ur. S. Lilić), 2011., 105 – 124. (M 44)

„Elementi regulatornog režima organske proizvodnje hrane“, Zbornik: Usklađivanje poslovnog prava Srbije sa pravom EU (2011), ur. V. Radović, 305 – 339. (M 44)

Koautor V. Milutinović, „Serbia's New Law on Protection of Competition: Innovations and Challenges for a Young Competition Regime“, Comparative Law Yearbook of International Business Vol. 32. 2010, 79-106. (M 14)

„Some paradigms of regulation of risks to society“, Belgrade Law Review (3) /2010,285 - 307. (M 33)

10

Koautor S. Taboroši, „Ekonomsko pravo kao pravo tržišta i sloboda konkurencije“, Pravo i privreda br. 7-9/ 2010, 306 – 331. (M 52)

„Predlog novih mera zaštite potrošača u pogledu finansijskih usluga“, Evropsko zakonodavstvo br. 33-34/ 2010, 113 – 120. (M 52)

Koautor S. Taboroši, „Novi horizonti prava zaštite potrošača“, Pravni život br. 10/2010, 937. (M 51)

„Zaštita korisnika usluga od opšteg ekonomskog interesa“, Pravni život br. 11/2009, 1045-1062. (M 51)

Stručni radovi i prikazi knjiga:

Gostujući urednik: Network Industries Quarterly | vol. 14 | no 4 | 2012. EPF Lausanne, TU Delft, Florence School of Regulation. ISSN 1662-6176.

Glavni i odgovorni urednik: Studentska revija za privredno pravo – Student Economic Law Review. eISSN 2217-5202 (online). Do sada je objavljeno 6 brojeva i jedan specijalni broj posvećen izradi Nacionalne strategije zaštite potrošača – prilozi studenata za potrebe Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača. Br. 7 je u prelomu. Svi brojevi dostupni su na: www.selr.bg.ac.rs (M 56)

Član redakcije u 2010/2011: Regulatory Law Review – The Journal of Regulation. Paris.

Član uređivačkog odbora: Zbornik: Private Law Reform in South East Europe, Liber Amicorum Christa Jessel Holst, Beograd, 2010.

Prikaz knjige: Haines F. (2011) The Paradox of Regulation – What Regulation Can Achieve and What it Cannot. Edward Elgar Publishing Limited, Cheltenham, UK. Competition and Regulation in Network Industries, No. 1/2012, 72.

Prikaz knjige: A. Alemanno (ed.), Governing Disasters: The Challenges of Emergency Risk Regulation Edward Elgar, 2011. European Journal of Risk Regulation, 4/2012, 631 – 635.

Prikaz knjige: Import Safety: Regulatory Governance in the Global Economy by Coglianese / Finkel / Zaring (eds), University of Pennsylvania Press, 2009, European Journal of Risk Regulation, 2/2010, 201 – 203.

Prikaz knjige: Uncertain Risks Regulated by Everson / Vos (Eds), Routledge – Cavendish, 2008. Regulatory Law Review- Petites affiches Special Issue May 2010, 49 – 50.

Prikaz knjige: Risk Regulation in the Single Market: The Governance of Pharmaceuticals and Foodstuffs in the European Union, by S. Kraphol, Plagrave Studies in European Union Politics, Palgrave Macmillan, 2008. Regulatory Law Review – Pettites affiches Special Issue May 2010, 50 – 51.

Stručno mišljenje/prikaz:„The Basel Committee on Banking Supervision: Internatinal Framework for Liquidity Risk Management, Standards and Monitoring – review“, Regulatory Law Review No. 1 / 2010, 57- 60.

Prikaz: The European Commission has set up a Financial Services Users Group to strengthen users' voice in the EU policymaking process, The Journal of Regulation, September 2010, II-6.19.

Prikaz: The European Commission proposes a package to enhance consumer protection and strengthen consumer confidence in financial services, The Journal of Regulation, September 2010, II-6.18.

Stručni rad (tema broja): Učešće potrošačkih organizacija u standardizaciji i akreditaciji, Bilten Akreditacionog tela Srbije, br. 10/2012, 20 – 24.

11

V PREGLED I OCENA RADOVA OBJAVLJENIH POSLE IZBORA U ZVANJE DOCENTA Proces regulacije, Pravni fakultet, Beograd, 2014, 428 str. (bibliografija 399-425). Recenzenti: prof. dr S. Taboroši, prof. dr S. Đorđević, prof. dr M. Jovanović-Zatilla. Knjiga „Proces regulacije“ posvećena je kompleksnosti procesa regulacije, kao dinamičkom odnosu učesnika u ovom procesu, njihovih motiva, ciljeva, instrumenata, oblika i strategija regulacije. Cilj ove knjige, kako je to autor istakao već na početku, je da se da doprinos razvoju sociološko-pravnog pristupa studija Regulacije. U pet poglavlja ova knjiga prikazuje teorijski i praktični okvir procesa regulacije, počev od bazičnog pitanja „zašto regulisati“, do evaluacije uticaja pravila i oblika regulacije. Prvo poglavlje „Regulacija – polazne osnove“ predstavlja uvod u osnovna pitanja Regulacije i procesa regulacije kao jedne multidisciplinarne oblasti koja je doživela svoju akademsku zrelost. U ovom delu autor prikazuje različite koncepte i definicije regulacije, i istražuje regulatornu i post-regulatornu ulogu države u doba regulatornog kapitalizma. Značajan deo ovog poglavlja posvećen je razlozima za regulaciju i teorijskim pristupima regulaciji. Neki prioriteti i dileme u procesu regulacije su potom posebno istaknute, kao što je obuhvat regulacije, regulatorni ciklusi, globalizacija regulacije, nedostaci i kontraproduktivnost regulacije i dr. U prvom delu sledećeg poglavlja „Politika i instrumenti regulacije“ autor nastoji da definiše sistem regulacije, elemente regulatornog režima i naglašava značaj analiza javnih politika i planiranja. Međutim, autor stoji na stanovištu da Regulacija ne može da se svede samo na instrument javne politike, niti praktični deo zakonodavnog postupka. Institucije su bitne i zbog toga je važno da se naglasi značaj institucija koje učestvuju u formulisanju regulatorne strategije i sprovođenju regulacije. Da bi to adekvatno mogle da čine u praksi, neophodno je da imaju odgovarajuća ovlašćenja i raspolažu instrumentima regulacije. Najveći deo ovog poglavlja posvećen je upravo instrumentima regulacije, koji se izlažu u okviru sledećih celina: instrumenti ekonomske regulacije, regulacija informisanja, transakciona regulacija, režim dozvola i ovlašćenja, strukturna regulacija. U trećem delu pod nazivom „Metode i oblici regulacije“, posle opštih razmatranja, autor prvo razlikuje regulaciju putem pravila i regulaciju kroz podsticaje i naglašava kompleksnost i policentrični karakter regulacije. Posebna pažnja posvećena je teoriji sistema na osnovu koje autor objašnjava proceduralizaciju regulacije. Različiti oblici pravila, uključujući tu principe i standarde, su prvo predstavljeni kao instrumenti regulacije, a potom se tzv. komandno-kontrolna regulacija upoređuje sa različitim oblicima regulacije unutar regulatornog prostora, kao što su samoregulacija, ko-regulacija, metaregulacija i sl. Ovo poglavlje završava se analizom regulacije rizika, kada rizik predstavlja objekat regulacije. Četvrti deo je u potpunosti posvećen strategijama sprovođenja regulacije. Stil regulacije i strategije usklađivanja ponašanja od strane regulisanih subjekata su prva tema kojom se autor bavi. Posle razmatranja odnosa podsticanja na poštovanje pravila i zastrašivanja sankcijom, posebna pažnja posvećena je sankcijama kao instrumentima sprovođenja regulacije, kako u sudskom, tako i u upravnom postupku. Među teorijskim pristupima regulaciji naročita pažnja posvećena je sledećim pristupima: postepena i stvarno postepena regulacija, pametna i regulacija usmerena na rešavanja problema, kao i regulaciji zasnovanoj na riziku. Poslednji deo „Unapređenje zakonodavnog postupka“ posvećeno je istraživanju načela i prakse „bolje regulacije“, regulatorne reforme i procesa izrade zakona, uključujući tu i izazove koje proces harmonizacije sa pravom EU postavlja pred naše pravo. Ipak, ovaj deo nije ograničen na regulatornu reformu u njenom uže smislu, već autor postavlja pitanje i razmatra šta predstavlja bolju regulaciju u kontekstu pametne regulacije i daje obrazloženu kritiku pojednostavljenog shvatanja regulatorne reforme. Opšta ocena ove monografije je da ona predstavlja veliki doprinos izučavanju Regulacije kao teorijske i praktične oblasti koja se razvila značajnim doprinosom prava, političkih nauka, nauke o upravi, ekonomije i sociologije. U poslednje dve-tri decenije u svetu je objavljen značajan broj naučnih radova iz oblasti regulacije tržišta, javne uprave i upravljanja (kako autor ove monografije naglašava

12

„upraviteljstva“/governance), upravljanja rizikom, teorije javnih politika u oblasti regulacije tržišta i dr. U manjem broju tih radova, onima u kojima dominira sociološko-pravni pristup, a kojima je autor očigledno bio najviše inspirisan, detaljnije je pojašnjena suština procesa, odnosa, instrumenata i metoda korišćenih u kompleksnom procesu regulacije radi postizanja ciljeva javnih politika. Ova knjiga je odraz tog trenda na lokalnom nivou, jer autor prati trend većeg usmeravanja na suštinu procesa regulacije, izbor i optimalno usklađivanje instrumenata kojima se javne politike sprovode u delo. Smatramo da će ova knjiga podstaći kako dalja sistematska istraživanja u ovoj širokoj, metapravnoj i multidisciplinarnoj oblasti studija koja se razvija, a tako i biti od koristi autorima koji se budu bavili opštim pitanjima i problemima regulacije. Koautor S. Taboroši, Udžbenik: Ekonomsko pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010, 480 str, neopredeljeno koautorstvo.

Udžbenik neopredeljenog koautorstva ima 480 stranica i sastoji se iz nekoliko celina. Prvi deo nosi naziv „Ekonomsko pravo i regulacija tržišta“. U okviru toga izučava se pojam ekonomskog prava, arakteristike ekonomskog prava, njegov normativni karakter i društvena sadržina. U drugom delu „Tržišna privreda i njene institucije“, izučavaju se elementi privrede kao sistema, granice sfere privredne regulative, privredni faktori, pojam, funkcije i vrste tržišta. Posle uvoda u tržište, posebna glava posvećena je unutrašnjem tržištu evropske unije i četiri slobode kao temeljima prava unutrašnjeg tržišta EU. Potom sledi deo koji nosi naslov „Tri tržišna sektora“, u okviru koga se izučava uloga države u privredi, javne agencije, javni sektor u privredi, a potom privredni subjekti (kompanije) i sektor stanovništvo. Treći deo nosi naslov „Regulisanje posebnih tržišnih situacija – Ekonomsko pravo kao pozitivno pravo“. U okviru njega posebne celine predstavljaju uvod u pravo konkurencije, uključujući i državnu pomoć i ograničenja režima zaštite konkurencije delovanjem države. Posebna glava posvećena je javnim nabavkama. Slede delovi posvećeni režimu poljoprivrede, zaštite potrošača i zaštite životne sredine.

Pojmovnik decentralizacije (ur. N. Čorbić), 2011. Autori: M. Pajvančić, S. Đorđević, T. Jovanić, M. Prokopijević, A. Popov, D. Vučetić, A. Mitić –Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije, ISBN 978-86-914985-0-4.

Dr Jovanić je autor sledećih odrednica (ukupno 49): agrarna reforma, agrarni maksimum, aproprijacija, arondacija, autonomna norma, budžetska dvanaestina, budžetska kontrola, budžetska sredstva, budžetska ustanova, građevinsko zemljište, granični promet, dažbine, dvostruko oporezivanje, deeksproprijacija, dekonfiskacija, delatnost od posebnog društvenog interesa, denacionalizacija, diskreciona ocena (slobodna ocena), dobra prirode, dobro od opšteg interesa, državina, državna svojina, društvena svojina, ekonomsko predstavništvo, eksproprijacija, imovina (zajedno sa Miroslavom Prokopijevićem), imovinsko pravo, javna isprava, javni domen, javni interes, javno preduzeće, katastar, kolektivna svojina, komasacija, lična imovinska prava, malogranični promet, nacionalizacija, poljoprivredno zemljište, pravo raspolaganja, pravo upotrebe, pravosuđe, privatna svojina, regulatorno telo, sudska vlast, unutrašnji sukob zakona, finansijski federalizam, fiskalni suverenitet, carinska slobodna zona, celishodnost.

Priređivači T. Bourgoignie, T. Jovanić, Strengthening Consumer Protection in Serbia – Jačanje zaštite potrošača u Srbiji Liber Amicorum Svetislav Taboroši, Pravni fakultet, Beograd, 2013. ISBN 978-86-7630-463-9.

Reč je o zborniku priređenom u čast prof. dr Svetislava Taborošija, čiji su recenzenti: Prof. dr Slobodan Perović i prof. dr Christopher Willet (University of Essex). U zborniku je objavljen reprint rada prof. dr Svetislava Taborošija i četrnaest radova autora iz Srbije i inostranstva, od kojih polovina na srpskom, a polovina na engleskom jeziku.

Koautor B. Gecić, „Legal Aspects of Doing Business in Europe – Serbia“, Legal Aspects of Doing Business in Europe 2nd edition (ed. D. Campbell), 2011, ukupno 41 str. ISBN 978-1-57823-294-9, Juris Publishing.

13

Posle Uvoda, u kojem se daje opšta slika o reformi pravnog okvira, rad je podeljen u nekoliko celina. Prvi deo nosi naziv “Enterprises: Establishment, Acquisition, Bankruptcy”. U ovom delu daje se kompanijskopravni okvir, uključujući i pitanja registracije privrednih subjekata, preuzimanja i statusnih promena. Drugi deo nosi naziv “Commercial Obligations” i u svom većem delu obuhvata prikaz relevantnih članova Zakona o obligacionim odnosima. Sledeći naslov “Taxation” predstavlja prikaz aktuelnog poreskopravnog okvira u Srbiji, uključujući i komentare o domašajima poreske reforme. Posle toga se u okviru naslova “Customs Regulation” razmatraju propisi o carinama, carinskim tarifama, spoljnjoj trgovini, deviznom poslovanju, barijere ulasku i propisi iz domena infrastrukture kvaliteta u smislu zahteva koji se postavljaju pred uvoznike. Sledeće poglavlje nosi naziv “Investment Incentives and Currency Regulations” i predstavlja prikaz najvažnijih podsticaja i zahteva koji se postavljaju u vezi sa investiranjem i ulaganjima. U sledećem delu “Competition and Market Regulation” daje se prvo prikaz novog okvira postavljenog Zakonom o zaštiti konkurencije iz 2009. godine, državne pomoći, kao i legislative u oblasti zaštite potrošača. Posebna poglavlja, koja slede, posvećena su zaštiti intelektualne svojine i radnopravnom i socijalnom zakonodavstvu. Poslednje poglavlje posvećeno bankarskom pravu i finansijskim uslugama.

Koautor S. Mijailović, „Normativni okviri pregovaračkog procesa sa EU sa posebnim osvrtom na ulogu NBS”, Pravo i privreda br. 1-3/ 2014, 213 – 234.

Ovaj rad sastavljen je iz dve celine. U prvom delu rada autori govore o problemima usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao višeslojnom i interaktivnom procesu, u okviru kojeg dolazi do saradnje ne samo različitih državnih organa, već i domaćih organa sa institucijama EU. Stoga već na početku ističu značaj koordinacije već u fazi planiranja javnih politika, koja prethodi formalnom zakonodavnom postupku, a koja je nedovoljno razvijena i kao koncept potcenjena u Srbiji. Autori zatim prikazuju razvoj procesa usklađivanja prava u Srbiji u tri perioda: pre zaključivanja SSP, nakon zaključivanja SSP i nakon započinjanja pregovora o članstvu. Potom se analiziraju koraci u postupku harmonizacije prava i pravni okvir pregovaračkog procesa. U ovom domenu najviše pažnje posvećeno je značaju NPAA kao faktoru planiranja zakonodavne inicijative, kao i koordinacionim strukturama Republike Srbije u funkciji usklađivanja propisa u pregovorima. Autori posebno ukazuju na specifičnosti novog pristupa pregovorima i zahtevima proceduralne prirode koji se postavljaju pred zemlje Zapadnog Balkana. Obzirom da je učešće predstavnika NBS predviđeno u koordinacionim strukturama, kao i u radu najmanje jednanaest pregovaračkih grupa, autori prvo prikazuju ulogu NBS, a potom detaljno analiziraju ovu ulogu u pregovaračkim poglavljima u nadležnosti NBS: poglavlje 9 – finansijske usluge, poglavlje 17 – ekonomska i monetarna pitanja, poglavlje 4 – slobodno kretanje kapitala. U zaključku rada autori ponovo ističu značaj međusobne veze između osmišljavanja i koordinacije javnih politika, sa jedne strane i formalnog usaglašavanja propisa, sa druge strane.

“Uloga uprave u zaštiti kolektivnih interesa potrošača”, u: T. Bourgoignie, T. Jovanić (eds.), Strengthening Consumer Protection in Serbia – Jačanje zaštite potrošača u Srbiji Liber Amicorum Svetislav Taboroši, Pravni fakultet, Beograd, 2013, 309-327.

U ovom radu autor prvo otvara pitanje individualne versus kolektivne zaštite potrošača i ukazuje na instrumente i postupke u sistemu zaštite potrošača koji se najšire mogu podeliti u dve grupe: javnopravne i privatnopravne, kao i samoregulaciju. Posebno su razmotrene prednosti i nedostaci upravnopravne zaštite potrošača i zaštite potrošača pred sudom. U tom smislu ukazano je i na značaj Direktive 98/27 o merama zabrane. Autor ističe nedostatak preciznijeg definisanja kolektivnog interesa u Zakonu o parničnom postupku o okviru pravila za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana, što predstavlja osnovni faktor za donošenje odluke Ustavnog suda Srbije kojom su ova posebna pravila proglašena neustavnim i daje uporednopravni prikaz definisanja kolektivnog interesa potrošača, kao i nekoliko teorijskih definicija „kolektivnog interesa potrošača“. Posebno se analiziraju status i ovlašćenja organa uprave u zaštiti kolektivnih (ekonomskih) interesa potrošača u uporednim sistemima, kroz tri organizaciona modela: nezavisna regulatorna tela, organizacione jedinice pri ministarstvu i

14

specijalizovane vladine organizacije. Autor zaključuje da je neophodno da se u obzir uzme tradicija upravnopravne zaštite, narušena donošenjem Zakona o zaštiti potrošača 2010. godine, i ukazuje na nekoliko potencijalnih organizacionih modela za jačanje uloge uprave u zaštiti kolektivnih interesa potrošača.

“Pravni rizik banaka zbog kvalifikacije pojedinih odredbi ugovora o stambenim kreditima kao nepravičnih”, Pravo i privreda br. 4-6/2013, 357-381.

U radu se razmatra pravni rizik banaka koji proizilazi iz ugovora o stambenim kreditima za potrošače kao formularnih ugovora koje sastavlja banka i koji se zaključuju na osnovu jednostrano utvrđenih opštih uslova poslovanja. Kao posebno pitanje razmatra se dozvoljenost jednostranog povećanja kamatne stope, u svetlu aktuelne sudske prakse osnovnih sudova, kojom rad obiluje, a koja se jednoznačno kreće u smeru proglašavanja ništavim ugovornih odredbi kojima su banke zadržale pravo na jednostranu promenu kamatne stope, pozivajući se na poslovnu politiku i druge neodredive parameter. Obzirom das u finansijski proizvodi sve kompleksniji, u radu se ukazuje na potrebu adekvatne blagovremene procene pravnog, odnosno rizika usklađenosti poslovanja, prilikom uvođenja novih finansijskih proizvoda, kako bi isti bili adekvatni, odnosno podobni sa stanovišta prosečnog potrošača. S tim u vezi autor posebno razmatra pojedine elemente rizika kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Autor se posebno bavi analizom kriterijuma da li je finansijskom proizvodu sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima imanentan pravni rizik i ukazuje na razliku između obaveze informisanja klijenata i rizika “kompleksnosti” finansijskih proizvoda, ilustrujući to studijama iz oblasti bihejvioralnih pristupa ekonomiji u oblasti preferenci potrošača i odnosu prema riziku. U radu se, pored odluka prvostepenih sudova, posebno razmatra uloga Suda časti pri Privrednoj komori Beograda. Autor zaključuje da je jednostrano povećanje, u svetlu uporednih iskustava, nepravična klauzula i ukazuje na potrebu jače kontrole opštih uslova poslovanja i nepoštenih poslovnih praksi na tržištu.

“Uticaj regulatornog procesa na poslovno okruženje”, u zborniku sa međunarodne konferencije : Strateški pravci razvoja i utvrđivanja položaja Republike Srbije u međunarodnim odnosima - ur. D. Todić, M. Nikolić, Beograd, 2013, 726-741.

Intenzivne reforme i ogroman broj propisa koje je potrebno usvojiti u usklađivanju zakonodavstva sa propisima EU podrazumevaju poboljšanja samog zakonodavnog postupka u Srbiji. Upravo stoga, kao jednu od najvažnijih komponenti regulatornog procesa, autor u ovom radu razmatra unapređenje zakonodavnog procesa u Srbiji: pravi osvrt na postojeće stanje i perspektive i ističe da je unapređenje zakonodavnog postupka ključan faktor uspostavljanja demokratskih institucija, zaštite i ostvarivanja ljudskih prava, pravne sigurnosti u privredi i uspostavljanja funkcionalne tržišne privrede. Regulatorni proces je od ključne važnosti za sam kvalitet i postojanost zakona, stoga je potrebno obratiti pažnju na njegove osnovne elemente na koje autor posebno ukazuje: transparentnost, učešće zainteresovane javnosti, analizu efekata propisa i izgradnju institucionalnih kapaciteta zakonodavne i izvršne vlasti, a pre svega institucionalnu koordinaciju. Kako bi se načela dobre regulatorne prakse bolje operacionalizovala, pored unapređenja procesa izrade neophodno je i uspostavljanje usaglašene platforme za sistemsko delovanje i u sprovođenje zakona, kao i praćenje njihovih efekata na privredu. “Novi pravni okvir za šeme kontrole kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i namirinca u EU”, Evropsko zakonodavstvo br. 43-44/ 2013 , 236 – 248.

Šeme kontrole kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i prerađenih namirnica u EU predstavljaju bitnu komponentu sistema kontrole kvaliteta u EU. Autor ističe značaj kontrole kvaliteta i procesa sertifikacije u domenu tradicionalnih proizvoda, obzirom da je (barem u bogatijim zemljama EU) sve više ekološki svesnih građana koji podržavaju očuvanje biodiverziteta i neškodljive načine proizvodnje. U radu se razmatra pravni okvir u EU koji je donet da bi motivisao proizvođače da uspostave jasna pravila ne samo da istaknu specifični kvalitet svojih proizvoda, već i da se zaštite od onih koji bi takve proizvode podražavali, ali čiji kvalitet ne bi odgovarao proizvođačkoj specifikaciji. U radu autor najviše analizira

15

Uredbu 1151/2012 koja je postavila novi pravni okvir za šeme kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i namirnica. Autor zaključuje da se, imajući u vidu značaj poljoprivrede kao izvozne šanse Srbije, kao i činjenice da se nedovoljna pažnja posvećuje brendiranju domaćih proizvoda i tradicionalnih specijaliteta, mora obratiti pažnja na položaj trećih zemalja u postupcima registracije imena porekla, geografske oznake, svojstva garantovano tradicionalnog specijaliteta, kao i drugih oznaka porekla država koje nisu članice EU a čiji bi se proizvodi prodavali na zajedničkom tržištu.

“Agri-environmental legislative framework in Serbia in Light of harmonisation with the EU law”, Economics of Agriculture 60(2) / 2013, 321 – 335.

Rad predstavlja analizu usklađenosti pravnog okvira u Srbiji sa odgovarajućim pravnim aktima u EU koji predstavljaju ključni deo acquis-a u oblasti agrarnog i ekološkog prava. Autor prvo ukazuje na činjenice koje doprinose nepoštovanju postojećih pravila u domaćem pravnom poretku i nedovoljno razvijenoj svesti o potrebi veće zaštite životne sredine u poljoprivredi. Pre nego što pristupi analizi najvažnijih oblasti, autor daje prikaz osnovnih instrumenata agro-ekološke politike i uvodi čitaoca u pravni okvir agro-ekološke politike EU. Drugi deo rada posvećen je uporednoj analizi pravnog okvira obaveza koje proizvođači imaju prema postojećim pravilima domaćeg prava, i oceni njihove kompatibilnosti sa važećim propisima EU. Regulatorni režim klasifikovan je prema sledećim celinama: tretman poljoprivrednog zemljišta; zdravlje biljaka; korišćenje i zagađenje vode, tretman nitrata i drugi kontaminati (uz poseban akcenat na akutna pitanja odsustva pravnog okvira u transponovanju Direktive o nitratima); tretman otpada sa farmi; očuvanje biodiverziteta; opšti okvir zaštite životne sredine u poljoprivredi; drugi zakoni od značaja. Ovim radom pokazuje se da je nivo usklađenosti propisa sa pravilima EU nedovoljan, dok se postojeći pravni okvir veoma malo sprovodi u praksi.

“Upravnopravna zaštita potrošača”, Anali Pravnog fakulteta br. 2/2013, 180-196.

U ovom radu autor prvo konstatuje da su, kao posledica globalizacije, pravila materijalnog prava u oblasti zaštite potrošača su u velikoj meri usklađena, ali se to ne može reći za postupak zaštite zakonom garantovanih prava potrošača. Autor prvo naglašava prednosti upravnopravne zaštite u odnosu na sudsku zaštitu prava potrošača, ali ukazuje i na potencijalne nedostatke i ograničenja. Potom se upravnopravna zaštita potrošača analizira kroz oblike preventivne i reaktivne javnopravne zaštite potrošača, sa posebnim akcentom na nadzor nad tržištem u oblasti zaštite potrošača i inspekcijski nadzor kao njegovu komponentu. Ovaj rad na sistematičan način definiše karakteristike, prednosti i nedostake, kao i elemente upravnopravne zaštite potrošača kao najvažnijeg segmenta javnopravne zaštite prava potrošača, uključujući i procesne mehanizme kojima raspolažu organi javne uprave. Kako u postupku zaštite organ uprave rešava o kolektivnim interesima potrošača, autor ističe da bi trebalo, po analogiji sa upravnim postupkom pred Komisijom za zaštitu konkurencije, urediti i posebni upravni postupak u okviru kojega će se rešavati o kolektivnim interesima potrošača, naročito u pogledu nepravičnih ugovornih odredbi i nepoštenih poslovnih praksi.

Koautor A. Đelić, „The European legal framework for farm advisory services”, Economics of Agriculture 60(4) / 2013, 801- 816.

U ovom radu autori razmatraju svrhu postojanja i zadatke sistema poljoprivrednih savetodavnih službi u zemljama EU, kao i njihove organizacione oblike. Jedan od osnovnih zadataka predstavlja pomoć poljoprivrednicima u razumevanju i poštovanju pravila o agro-ekološkim merama, što predstavlja i uslov za direktna plaćanja kao oblik državne pomoći. Na početku je dat detaljan postojeći pravni okvir poljoprivrednih savetodavnih službi u EU, kao i pravci reforme koji se najavljuju u okviru reforme poljoprivredne politike EU. Cilj rada je da se, na osnovu uporednog iskustva, ukaže na regulatorni okvir poljoprivrednih savetodavnih službi u EU i na probleme u funkcionisanju sistema poljoprivrednih savetodavnih službi u Srbiji. Autori na kraju razmatraju postojeći pravni okvir u Srbiji i daju ocenu faktičkog funkcionisanja poljoprivrednih savetodavnih službi Srbije i Vojvodine i ukazuju na nedostatke u

16

institucionalnog ustrojstva celog sistema poljoprivrednog savetodavstva, kao i nepostojanje regulatornog okvira tzv. dobre poljoprivredne prakse.

“Institucionalni kapacitet kao preduslov efektivne uloge uprave u zaštiti potrošača”, Zbornik: Usklađivanje poslovnog prava Srbije sa pravom EU (2013), urednik V. Radović, 148 – 174.

Autor stoji na stanovištu da usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU u oblasti zaštite potrošača samo po sebi nije garancija efikasnog sprovođenja zaštite ekonomskih interesa potrošača, i ukazuje da je jedan od preduslova sprovođenja politike zaštite potrošača postojanje adekvatnog institucionalnog kapaciteta uprave, što ilustruje i stavovima Evropske komisije u analizi zakonodavstva zemalja Zapadnog Balkana. Autor ukazuje na nedostatke institucionalnog ustrojstva sistema zaštite potrošača u Srbiji, naročito činjenicu da ne postoji jasna opšta i horizontalna nadležnost jedne odgovorne insitucije u domenu politike zaštite potrošača, na šta ukazuju institucije EU. Autor zaključuje da je potrebno da se ojača institucionalni kapacitet Odelenja za zaštitu potrošača, kao organizacione jedinice jednog od sektora Ministarstva spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, kao i ingerencije Sektora tržišne inspekcije, a pre svega njegove nadležnosti i mere u nadzoru nad tržištem. Autor iznosi bitne elemente institucionalnog kapaciteta (organizacioni oblik, jasno određene nadležnosti, ovlašćenja u nadzoru i mere ) i daje niz predloga za njegovo poboljšanje, među kojima naročito ističe potrebu da se ojača institucionalna koordinacija.

„Oblici učešća potrošača u procesu regulacije javnog sektora privrede (delatnosti od opšteg ekonomskog interesa)“, Zbornik: Usklađivanje poslovnog prava Srbije sa pravom EU (2012), urednik V. Radović), 220 – 254.

U ovom radu autor ukazuje na činjenicu da liberalizacija u domenu delatnosti od opšteg ekonomskog interesa nikako ne sme da implicira smanjenje uloge države, već njenu aktivnu ulogu koja ne podrazumeva samo postizanje optimalnog nivoa konkurencije, već i aktivno vršenje nadzora nad liberalizovanim tržištem i zaštitu korisnika ovih usluga. Iako opšti ekonomski interes u javnom sektoru nije lako definisati, autor ističe da on u načelu obuhvata sledeće segmente, koje u radu pojašnjava: trajnost potreba korisnika, jednakost korisnika, postojanje širokog kruga korisnika i potrebu za obezbeđenjem prikladnih cena. Svrha ovog rada je da se ukaže na značaj, mogućnosti i modalitete učešća potrošača kao korisnika usluga u planiranju, obavljanju i nadzoru nad ovim delatnostima, bilo da je reč o uslugama koje pružaju javna preduzeća u vlasništvu države ili organa lokalne samouprave, ili šire posmatrano svi subjekti u javnom sektoru privrede. Rad obiluje primerima zaštite i oblika zastupanja interesa potrošača iz uporednog prava i prakse, a u zaključnim napomenama posebno se ističe značaj zaštite korisnika u kontekstu očekivane liberalizacije komunalnih delatnosti u Srbiji.

“A conceptual framework of consumer participation” (napomena, zasnovano na prethodno navedenom radu objavljenom na srpskom jeziku), Network Industries Quarterly | vol. 14 | no 4 | 2012, 1-6.

U ovom radu autor definiše uži i širi koncept učešća potrošača u regulisanju delatnosti od opšteg interesa. Učešće potrošača kao korisnika komunalnih delatnosti i ostalih uslugao od opšteg ekonomskog interesa predstavlja jedan od oblika regulatornog upraviteljstva (regulatory governance), obzirom da potrošači predstavljaju jednu od zainteresovanih strana koja može imati dovoljan kapacitet za obavljanje regulatorne uloge. Učešće potrošača, prema autoru, predstavlja jedan od oblika minimizacije problema koji se u ekonomskoj teoriji obično označava kao “zarobljavanje” regulatora. U ovom radu, koji je zasnovan na radu objavljenom u Zborniku (ur. Vuk Radović), autor sumira oblike zastupanja interesa potrošača i više je orijentisan na teorijsku ravan, nego na uporedne primere modaliteta zaštite ekonomskih interesa potrošača.

17

„Zaštita potrošača kao rezultat tržišnog nadzora“, Pravo i privreda br. 4-6/2012, 452-477.

Obzirom da zakonodavac nastoji da uskladi regulatorni režim zaštite potrošača sa propisima EU i u domenu zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača, ovaj rad je posvećen pojašnjavanju koncepta i prikazivanju normativnog okvira tržišnog nadzora u EU, i elementi samog procesa tržišnog nadzora, da bi autor potom ukazao na neka otvorena pitanja institucionalnog ustrojstva i nadležnosti organa za tržišni nadzor u kontekstu ostvarivanja prava potrošača. Autor ističe da stvaranje pravog tržišnog nadzora, kao nadzora nad tržištem podrazumeva promenu paradigme uloge države, metoda regulacije i mora biti zasnovano na realnim potencijalnima zemlje i jasnim ovlašćenjima onih koji ih obavljaju, u skladu sa najboljim uporednim iskustvima iz oblasti nadzora nad tržištem. Među instrumentima i merama efikasnog nadzora, autor naglašava važnost planiranja tržišnog nadzora, metode vršenja nadzora i mere u nadzoru. Veliki značaj ovog rada je što on, najaverovatnije, predstavlja prvi naučni rad u kojem se ojašnjava proces tržišnog nadzora iz ugla upravnopravne nauke, ističući da je reč o širem konceptu nadzora nad tržištom, koji je naročito razvijen u nemačkoj teoriji; u ovom radu autor se ne bavi samo istraživanjem određenja tržišnog nadzora u relevantnim domaćim i stranim propisima, već i prirodom tržišnog nadzora, kao preventivnog i reaktivnog upravnog nadzora.

„Unapređenje regulatornog okvira u EU: od „bolje“ ka „pametnoj“ regulaciji“, Evropsko zakonodavstvo br. 35-36/2011, 9 – 20.

U ovom radu autor analizira regulatorni okvir nekoliko inicijativa u EU usmerenih ka unapređenju procesa regulacije na nivou EU. Autor prikazuje hronološki okvir unapređenja postupka donošenja propisa na nivou EU, uključujući i ocenu njihove delotvornosti, odnosno analizu uticaja regulative, i ukazuje na ciljeve reforme regulatorne politike i najbitnije mere, među kojima se posebno ističe Saopštenje Evropske komisije pod nazivom „Pametna regulacija u EU“ iz 2010. godine, u kojoj se iznose najbitniji pravci reforme. Pored najvažnijih akata kojima, hronološki, prati tok regulatorne reforme, autor najviše pažnje posvećuje upravo saopštenju Komisije, kao strateškom dokumentu, ukazujući na tri sfere njegovog značaja: politički proces, podelu funkcija u okviru regulacije, i jačanje učešća zainteresovanih strana u procesu regulacije. Na kraju, autor daje osvrt na specifičnosti regulatorne reforme u zemljama centralne i istočne Evrope i činjenicu da se regulatorna reforma u mnogome svela na „giljotinu propisa“ kao jednom, tehničkom, aspektu reforme.

Koautor S. Taboroši, „Tržišna regulacija kao metapravni sistem i značaj ekonomske demokratije“, Pravo i privreda br. 4-6/2011, 389 – 419.

Autori u ovom radu ističu da se tržišna regulacija mora shvatiti daleko obuhvatnije nego što je to formalna harmonizacija sa pravom EU u domenu regulisanja posebnih privrednih sektora, naročito izražena kroz osnivanje nezavisnih regulatornih tela. Oblik regulacije jeste vezan za normu, ali autori ističu da je taj oblik adekvatan samo ukoliko postoje odgovarajuće kulturne, privredne i političke pretpostavke. U ovom radu autori prvo ukazuju na novum regulacije tržišta, koji predstavlja relativno nov izazov u razvoju privrednopravnih nauka. U suštinskom smislu reč je o napuštanju koncepta deregulacije, jačanju regulatorne uloge države ali i istovremene demonpolizacije regulacije u kojoj je država bila monopolista. Autori ističu da regulacija u procesu stvaranja tržišta u društvu u kojem još ne postoje izdiferencirani stakeholder-i, kao ni tradicija usklađivanja interesa kroz učešće javnosti u regulatornom procesu, ne može da ima ne samo isti efekat, nego čak ni istu prirodu kao u razvijenim tržišnim privredama. Regulacija tu nije rezultat usklađivanja interesa, već nametanja interesa dominantne grupe. Stoga autori ističu da je u takvim situacijama granica između voluntarizma u privredi i ukupne društvene efikasnosti pomerena, pa tržišni mehanizam u celini deluje suboptimalno.

Koautor S. Taboroši, „Glossary: Ekonomsko pravo, konkurencija i regulacija“, Godišnjak Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci br. 33/2011, 121 – 138.

U ovom radu autori ukazuju da Ekonomsko pravo, kao pravo regulacije tržišta, ne obuhvata samo ograničenja slobode volja tržišnih subjekata, već i usklađivanje interesa države i tržišnih subjekata, kako

18

bi se obezbedilo ispunjavanje funkcija tržišta. Otuda osnov za njihov stav da ova disciplina za svoj objekat ima upravo regulaciju, ali ne u negativnom kontekstu kakav joj pridaju neoliberali. Zaštita javnog ekonomskog poretka podrazumeva i regulisanje konkurencije, jer je sloboda konkurencije opšti interes tržišne privrede. Autori ističu da ako se ekonomskom pravu priđe kao mehanizmu tržišne regulacije, onda je ono daleko šire od prava konkurencije, pa u tom smislu zaključuju da se pravo konkurencije može posmatrati kao instrumentalna komponenta ekonomskog prava, instrumentom u procesu regulacije tržišta. Poseban segment rada posvećen je odnosu liberalizacije i sektorske regulacije tržišnih odnosa, kao oblicima posebnih regulatornih režima, čiji okvir predstavlja Ekonomsko pravo.

„Razdvajanje (unbundling) prenosa energije kao instrument strukturne regulacije u pravu EU“, Pravni život br. 12/2011, 437 - 454.

U radu se razmatra razdvajanje kao instrument strukturne regulacije, predviđen drugom generacijom energetske regulative u EU (Direktiva 2003/54/EC i Direktiva 2003/55/EC), a osnažen trećom generacijom energetske regulative u EU čiji je cilj dalja liberaizacija. U radu autor prvo daje pregled mera ex ante i ex post prirode s ciljem stvaranja i održavanja konkurentnog energetskog tržišta i pojašnjava koncepte kao što je pravo pristupa mreži, da bi potom ukazao na svrhu razdvajanja kao instituta kojim se osnažuje režim pristupa trećih lica prenosnoj infrastrukturi i sprečava diskriminacija. Posebno se razmatra uže i šire shvatanje razdvajanja, vrste razdvajanja kao i slični modeli strukturne reorganizacije (nezavisni operator sistema, nezavisni operator prenosa, „duboki“ nezavisni operator sistema i sl. Autor posebno razmatra pitanje prirode nadležnosti institucija EU i ekonomske efekte razdvajanja, da bi u poslednjem delu napravio osvrt na Zakon o energetici iz 2011. godine i Pravila o radu JP Elektromreže Srbije, koje je u režimu punog strukturnog razdvajanja.

„Klimatske promene i regulacija rizika: kritički osvrt na ulogu modela“, Zbornik radova: Klimatske promene – Pravni i ekonomski izazovi (ur. S. Lilić), 2011, 135 - 146.

Klimatske promene otvaraju pitanje brojnih rizika narušenog ekosistema, od kojih su mnogi nepoznati. Isto tako, naučna procena rizika klimatskih promena, kako ističe autor pozivajući se na uporedna iskustva iz praktičnih studija i teorijskih radova, sama po sebi nosi rizik neizvesnosti, jer naučna saznanja nisu apsolutna. Autor ističe da to otvara pitanje validnosti modela koji su zasnovani na naučno utvrđenim činjenicama, naročito stoga što naučno zasovani modeli daju legitimitet odlugama regulatora. Sa druge strane, da bi naučna saznanja bila inkorporisana u pravne akte, neophodno je razviti pravila o samom postupku nastanka naučnih saznanja, njihove validacije i primene. Autor ističe da bi na takav način pravni poredak najlakše dao legitimnost nauci. Svrha ovog rada je da se ukaže na značaj modela u postupku regulacije rizika klimatskih promena, osnovne rizike imanentne ovim modelima, kao i neke izazove koje nauka u domenu modeliranja postavlja pred pravo.

„Uslovljenost državne pomoći poštovanjem pravila o zaštiti životne sredine i standarda dobre poljoprivredne prakse – primer Evropske unije“, Zbornik radova: Kontrola državne pomoći u Srbiji i u Evropskoj uniji (ur. S. Lilić), 2011. 105 – 124.

U ovom radu autor želi da ukaže na činjenicu da je poštovanje pravila o zaštiti životne sredine i standarda dobre poljoprivredne prakse (GAP) jedan od osnovnih preduslova za dobijanje i korišćenje državne pomoći u EU, dok u Srbiji, iako donekle postoji zakonski osnov (čl. 18. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2009.), ne postoji razvijena svest o značaju i obavezi poštovanja pravila o zaštiti životne sredine od strane korisnika poljoprivrednih subvencija. Autor ukazuje na činjenicu da ne samo što se mogu uvesti specifične subvencije za obeštećenje poljoprivrednika za smanjenje profita zbog ispunjavanja zakonom propisanih uslova, već se i čitav režim subvencija uslovljava poštovanjem pravila iz korpusa zaštite životne sredine i standarda dobre poljoprivredne prakse. Državna pomoć može biti instrument kompenzacije privrednika, ali je zapravo uslov za korišćenje državne pomoći koji podleže kontroli. U radu se posebno analizira integrisani sistem kontrole državne pomoći u EU i pitanje zaštite životne sredine u kontekstu reforme Zajedničke poljoprivredne politike i navode instrumenti i mere

19

regulatornog režima poljoprivredne proizvodnje usmereni ka postizanju održive poljoprivredne proizvodnje. Kao posebni institut razmatra se eco-conditionality i unakrsna usklađenost (cross-compliance) uveden Uredbom Saveta 1782/2003 o šemama direktnih pomoći za poljoprivredu.

„Elementi regulatornog režima organske proizvodnje hrane“, Zbornik: Usklađivanje poslovnog prava Srbije sa pravom EU (2011), ur. V. Radović, 305 – 339.

Tržište organske hrane jedno je od tržišta koja beleže kontinuirani porast tražnje, što utiče i na porast međunarodne trgovine, a samim tim i značaj regulatornog režima. Međutim, norme o procesu organske proizvodnje, preradi i plasmanu na tržištima zemalja uvoznica, kao i kompleksnost i troškovi postupka sertifikacije, često predstavljaju prepreke slobodi kretanja robe. Autor prezentuje suštinu ovih normi, ali se zbog njihove izrazite tehničke prirode ne posvećuje veća pažnja samim odredbama Zakona o organskoj proizvodnji i pratećim pravilnicima. Autor ovde pokazuje put nastanka propisa, inicijalno razvijenih iz standarda privatnog sektora, koji od sredine devedesetih godina prošlog veka prerastaju u zakone. Autor je ukazao na najvažnije elemente regulatorne strategije, odnosno principe i najznačajnije instrumente regulatornog režima organske proizvodnje, uključujući i pitanja akreditacije i sertifikacije kao segmente kontrole kvaliteta. Autor je pored sistema grupne sertifikacije, posebno obradio i koncept participativnih garantnih sistema za mala, zatvorena tržišta, koja iako postoje u mnogim zemljama članicama EU, zbog ograničenja Zakona o organskoj proizvodnji ne postoje u Srbiji.

Koautor V. Milutinović, „Serbia's New Law on Protection of Competition: Innovations and Challenges for a Young Competition Regime“, Comparative Law Yearbook of International Business Vol. 32. 2010, 79-106.

Ovaj rad, načelno, predstavlja prikaz Zakona o zaštiti konkurencije iz 2009 godine. Međutim, autori su kvalitetom ovog rada i ukazivanjem na praksu Komisije za zaštitu konkurencije, kao i uporednopravnih rešenja prevazišli doment klasičnih prikaza zakona. Autori povlače paralelu sa Zakonom o zaštiti konkurencije iz 2005 godine, istovremeno poredeći novi zakon sa propisima EU. Ukazuje se na praksu Komisije za zaštitu konkurencije kako pre stupanja na snagu ovog zakona, tako i dostupnu praksu na osnovu primene novog zakona. Poseban segment rada pojašnjava regulatorna ovlašćenja, status i položaj Komisije za zaštitu konkurencije, upoređujući je i sa ostalim nezavisnim regulatornim telima. Autori posebno analiziraju prirodu ovlašćenja Komisije i nova pravila upravnog postupka, a poseban deo posvećen je otvorenim pitanjima pravne kontrole akata Komisije, gde autori iznose niz kritika.

„Some paradigms of regulation of risks to society“, Belgrade Law Review (3) /2010,285 - 307.

Autor u ovom radu istražuje koncept rizika, kao jednog od osnova odnosno razloga za intervenciju države, ali ne samo države već i drugih aktera u društvu u doba regulatornog kapitalizma. Koncept rizika i upravljanje rizikom predstavlja jedno od najvažnijih pitanja delovanja javne uprave, ali i saradnje države sa nedržavnim institucijama. Rad pokazuje da je regulacija rizika multidisciplinarna oblast, gde se prepliću nauka, pravo, ekonomija i niz drugih disciplina, ali je iuzčavanje uloge prava u upravljanju rizikom neophodno. Uloga prava u regulaciji rizika zasniva se na nekoliko paradigmi, a bolje razumevanje istih vodi ka boljem razumevanju prava u procesu regulacije rizika. Autor se stoga orijentisao na paradigme kao uopštavanja i, kako je istakao sam autor, više fokusirao na konceptualni nivo. Jedna od samih paradigmi je i nova, podeljena, uloga regulatorne države, kao i administrativnog konstitucionalizma u regulaciji tehnoloških rizika. U domenu samog procesa upravljanja rizikom, autor ukazuje na nužnost preventivnog pristupa, ali istovremeno otvara pitanje (de)stabilizujuće uloge nauke. U našoj pravnoj teoriji, ovaj rad predstavlja jedan od pionirskih pokušaja pravnog objašnjenja koncepta rizika.

Koautor S. Taboroši, „Ekonomsko pravo kao pravo tržišta i sloboda konkurencije“, Pravo i privreda br. 7-9/ 2010, 306 – 331.

Ovaj rad posvećen je metamorfozi Ekonomskog prava kao naučne discipline, njenom putu od državnog intervencionizma do Prava tržišta u okvirima „regulatornog kapitalizma“. Autori ističu da je

20

insistiranje na autonomiji volje, tržišnim slobodama, među kojima se ističe sloboda privređivanja, ne samo pokušaj odbrane klasičnih ovlašćenja transaktora od političke samovolje, nego i put kojim se štite tržišne institucije i garancija efikasnosti i ekonomičnosti prirode. Sledstveno tome, zaključuju, da se ekonomsko pravo ne može smatrati kao strano telo u privrednoj regulativi koje sadrži samo ograničenja tržišnih sloboda. To je područje u kojem se stalno usklađuju promenljivi elementi oko jedne vrednosti: očuvanja tržišnih institucija, koje garantuju ispunjavanje tržišnih funkcija. Autori naglašavaju konkurenciju kao bitan atribut tržišta, i ulogu Ekonomskog prava iz koga se razvilo, sedamdesetih godina prošlog veka Pravo konkunrecije. Zaštita konkurencije ne znači odsustvo države na tržištu, već aktivnu ulogu države u zaštiti javnog ekonomskog poretka zasnovanog na slobodi konkurencije.

„Predlog novih mera zaštite potrošača u pogledu finansijskih usluga“, Evropsko zakonodavstvo br. 33-34 / 2010, 113 – 120.

U ovom radu autor analizira Predlog Evropske komisije iz jula meseca 2010. godine o izmenama postojećih pravila u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga. Ukazuje se na pravce razvoja u cilju rešavanja problema praznina u regulativi, nedoslednosti u vršenju nadzora, radi zaštite potrošača kada finansijski posrednici ne ispunjavaju ugovorene obaveze ili nisu u mogućnosti da ih ispune. Najviše predloga novih mera usmereno je na sistem osiguranja depozita i obeštećenja malih ulagača. Autor shodno ukazuje i na praznine u domaćem pravnom poretku i poziva na donošenje posebnog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Koautor S. Taboroši, „Novi horizonti prava zaštite potrošača“, Pravni život br. 10/2010, 937.

U ovom radu autori se, prevashodno, bave jednom od dominantnih karakteristika globalizovane potrošnje u uslovima tehnološkog rasta i razvoja i ukazuju na značaj odžive potrošnje. Tako ukazuju na logičku osnovu širenja prava potrošača preko granica privatnog prava u domen javnog i na potrebu za razdvajanjem dobara u strukturi potrošnje. U uslovima konkurencije stvarne i atribuirane korisnosti dobara u svesti potrošača ipak ne postoji niti na nacionalnom, niti na međunarodnom nivou, mogućnost da potrošač bude zaštićen od zastarevanja, naročito poslovne strategije „planiranog zastarevanja“ tehnologije. U ovom radu ključno pitanje koje autori postavljaju glasi: da li je kontrola proizvodnje iluzija (prestižnih atributa proizvoda) ili mode u uopšte moguća i da li bi je kompanije mogle prihvatiti? Pošto je reč o individualnim ocenama i procenama relativnog značaja posedovanja, a ne proverljivih činjenica, izvesno je da se ona ne može isključiti. Autori s tim u vezi predlažu mogućnost da kompanije garantuju kupcima nezastarivost prestižne komponente na isti način kao što garantuju određeni rok u kojem proizvod ima fizičku korisnost, kao novu dimenziju ugovora o kupoprodaji i jednu komponentu društveno (i ekološki) odgovornog poslovanja.

„Zaštita korisnika usluga od opšteg ekonomskog interesa“, Pravni život br. 11/2009, 1045-1062.

Ovaj rad je posvećen pitanjima zaštite korisnika u uslovima liberalizacije javnog sektora privrede, prevashodno komunalnih delatnosti i infrastrukture poput elektronskih komunikacija, energetike i saobraćaja. Autor u ovom radu često pravi osvrt na tada važeću verziju Nacrta zakona o zaštiti potrošača Republike Srbije, kao pokušaja da se razvije koherentan skup pravila horizontalne prirode koja će važiti u pogledu svih usluga od opšteg ekonomskog interesa. Autor prvo objašnjava koncept delatnosti od opšteg ekonomskog interesa i osnovne principe intervencije na liberalizovanom tržištu. Najveći deo rada posvećen je dilemama i opcijama u formulisanju horizontalnog pravnog okvira zaštite potrošača u vezi sa korišćenjem usluga/delatnosti od opšteg ekonomskog interesa. Tu se pre svega misli na obuhvat pravila (ad personam i ad rem); pristup uslugama, dostupnost i održavanje odgovarajućeg kvaliteta usluga; otklanjanje informacione asimetrije i specifične zahteve u pogledu zaključenja ugovora; zaštita od nepravičnog postupanja i isključenja obeštećenje potrošača i rešavanje sporova.

21

VII UČEŠĆE NA NAUČNIM SKUPOVIMA

22 NISPACEE Annual Conference – Government vs Governance in Central and Eastern Europe, Corvinus University - 22-24 maj, Budimpešta (Corvinus University) - Institutional Framework as the Key Catalyzer for the Public-Private Partnership Projects and Concessions – The Case of Serbia, Elektronski zbornik radova sa ISBN u pripremi. (M 33)

Global Chalenges in PPP – cross sectoral and cross disciplinary solutions? (University of Antwerpen), 6-7 novembar 2013, Antwerpen, Belgium; Macroeconomic and Institutional Characteristics as precondition for the quality in implementation of the PPP – case study of Western Balkan region, koautorski referat sa S. Sredojević dostupan učesnicima preko web portal konferencije.

Strateški pravci razvoja i utvrđivanja položaja Republike Srbije u međunarodnim odnosima (IMPP) - Beograd, IMPP, april 2013, Uticaj regulatornog procesa na poslovno okruženje, štampano u zborniku u celini.

Teaching Consumer Law Conference, 20. novembar 2013, Pravni fakultet, Beograd, Consumer Law, Administrative Law and Regulatory Policy, ppt prezentacija.

European Congress on Rural Law – European Rural Law Council, 11-14 septembar 2013, Lucern, Švajcarska, Agri-environmental measures: National Report – Serbia, elektronski zbornik. (M 32)

Fifth Trans-European Dialogue in Public Administration (organized by the Network of Institutes and Schools of Public Administration in CEE), Budapest, Corvinus University, Hungary, 1-3 februar 2012, Influence of agencies on policy making: The state and challenges in Western Balkans, ppt.

1st Annual Conference on the Regulation of Infrastructure Industries, Florence, Italy, EUI, Florence School of Regulation, 15 jun 2012, The Modalities of Consumer Protection in Regulating Infrastructures, referat dostupan na Internet portalu konferencije.

ECPR Regulation and Governance Biannual Conference, University of Exeter, University of Exeter, 27-29 jun 2012, Governing the World of Organic Agriculture, referat dostupan na Internet portalu konferencije.

Private Regulation of Advertising, Transnational Private Governance Project, Robert Shumman Centre for Advanced Studies and the Hague Institute for the Internalisation of Law, EUI, Florence, February 2011, Private Regulation of Advertising – the case of South-East Europe.

Četvrti međunarodni simpozijum o razvoju javne uprave u jugoistočnoj Evropi – ’Rise and Fall of the Regulatory State?, Ljubljana, 16-17 jun 2011, Participatory Democracy and the Neutrality of Regulators as Challenges in Developing Regulatory States in Western Balkan Countries, rad u elektronskom zborniku. (M 34)

ХXVI Congress and Colloquium of Rural Law – European Council for Rural Law, Bucharest, 21 – 24 septembar 2011, Sustainable Development (land and natural resourses) – Report on Serbia, Elektronski zbornik. (M 32)

IV International Conference: Competition and Regulation in Network Industries, Brisel, 25. Novembar 2011, 'Transmission unbundling as ex ante instrument of structural regulation of the energy market', Rad objavljen u celini na srpskom jeziku u časopisu Pravni život, 2011.

Konferencija „Kontrola državne pomoći u Srbiji i u Evropskoj uniji“, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, oktobar 2011, referat: Uslovljenost državne pomoći poštovanjem pravila o zaštiti životne sredine i standarda dobre poljoprivredne prakse – primer Evropske unije, objavljen u Zbornik radova: Kontrola državne pomoći u Srbiji i u Evropskoj uniji (ur. S. Lilić), 2011. 105 – 124. (M 64)

22

ECPR Regulation and Governance Biannual Conference, University of Dublin, Ireland, Dublin, jun 2010, The Concept of Regulation in Administrative and Economic Law in Continental Europe, the UK and the USA – a comparative overview.

EUI Conference on Risk Regulation, European University Institute, Florence, 3-4 decembar 2010, Risk Regulatory Concepts and the Role of Law in Risk Regulation, Rad štampan u celini u / Belgrade Law Review, 2010.

Studijski boravci u inostranstvu U toku decembra 2009., boravila je na Slobodnom univerzitetu Berlin, Institute for German and European Business, Competition and Regulatory Law, prof. F.J. Sacker.

U okviru programa “Junior faculty Development Program” (US Department of State – Office of Academic Exchange Programs – Bureau of Educational and Cultural Affairs), boravila je kao visiting scholar na Pensilvanijskom univerzitetu (University of Pennsylvania (UPenn), Law School – Penn Program on Regulation) u periodu 5. januar 2010 – 21. maj 2010. Mentorstvo: Prof. Cary Coglianese, prodekan i direktor Penn Program on Regulation.

U toku navedenog perioda, u okviru istog programa, bila je na kraćim studijskim posetama i na sledećim univerzitetima (sa ciljem upoređivanja silabusa iz oblasti Regulacije):

- University of California Berkeley School of Law – Centre for the Study of Law and Society (10 – 18 maj 2010.), prof. Robert A. Kagan.

- Harvard Law School (1 – 10 mart 2010.), Harvard Kennedy School – Regulatory Policy Program, prof. Jonathan Wiener (Duke Law School), Jennifer Nash (executive director).

Oktobra 2010. godine, radi unapređenja silabusa na osnovnim i master studijama, boravila je kratko na Pravnom fakultetu Univerziteta Pariz I – Panthéon Sorbonne – Master Droit public des affaires, prof. dr Laurent Vidal.

Od 5 do 18 januara 2012. godine, radi unapređenja silabusa na master studijama, boravila je na London School of Economics and Political Science – Centre for Analysis of Risk and Regulation/ Programme MSc Regulation (Department of Law, Department of Government), prof. Martin Lodge.

MIŠLJENJE I PREDLOG KOMISIJE

Dr Tatjana Jovanić je svojim ukupnim, naučnim i pedagoškim radom u potpunosti ispunila sve zakonom propisane uslove za izbor u zvanje vanrednog profesora na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Štaviše, pokazala je izuzetnu inicijativu i sposobnosti da inovira nastavu, aktuelizuje je, unese elemente praktičnog pristupa i poveže teorijsku ravan sa institucionalno-organizacionim ambijentom državne uprave. U svom naučnom radu dr Tatjana Jovanić je nastavila trend koji se na predmetu Ekonomsko pravo uočava već duži niz godina, a čiji je razvoj doprineo da ova disciplina dobije čvrsto utemeljenje koja povezuje oblasti ekonomije i oblasti javnih politika, a što se posebno uočava u njenoj monografiji pod naslovom Proces regulacije. Njen naučni rad odlikuje izuzetna temeljnost, veoma dobro poznavanje široke literature i sposobnost da prihvati, predstavi i dalje analitički razradi najnovije ideje u svetskoj literaturi. Ova napomena je posebno značajna zbog toga što se i ekonomska i upravnopravna nauka našla pred izazovima svetske finansijske i ekonomske krize na koju tradicionalni odgovori nisu mogli da ponude rešenje. Drugu komponentu njenog naučnog rada vidimo u izuzetno uspešnom sagledavanju problema vezanih za proces harmonizacije prava sa pravom EU u oblastima finansijske regulacije, zaštite

23

potrošača i koordinacije javnih politika. Navedeni kvaliteti radova dr Tatjane Jovanić su je kvalifikovali da bude uključena u radne grupe za pregovore sa EU u tim oblastima. Osim angažovanja u nastavi na dodiplomskim i diplomskim master studijama, treba istaći i izuzetnu saradnju dr Tatjane Jovanić sa studentima kroz stručne grupe i putem njihovog angažovanja na zadacima od praktičnog interesa za rad državnih organa koji su uključeni u proces pregovaranja sa EU. Ovi studentski radovi se i objavljuju u Reviji koja je po svojim karakteristikama jedinstvena, te je poslužila kao uzor za nekoliko istaknutih fakulteta iz regiona u razvoju njihovih publikacija sličnog karaktera. Imajući u vidu sve navedeno, Komisija smatra da docent dr Tatjana Jovanić ispunjava sve uslove za zasnivanje radnog odnosa u zvanju vanrednog profesora za užu naučnu oblast Ekonomija i pravo (Ekonomska analiza prava) – predmet Ekonomsko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Komisija stoga predlaže Izbornom veću Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu da u skladu sa članom 104. st. 4. Statuta Pravnog fakulteta i članu 8. Pravilnika o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Beogradu, donese odluku o utvrđivanju predloga za izbor docenta dr Tatjane Jovanić u zvanje vanrednog profesora za oblast za koju je konkurs raspisan. U Beogradu, 3. jula 2014. godine.

Članovi Komisije:

Dr Svetislav Taboroši

Dr Emilija Vukadin

Dr Zoran Tomić

24