1

ŢELEZNIĈKA INFRASTRUKTURA ILI

BAJKA O „ĆIRI“

BEOGRAD, 2016. godine Lukić D. Mirko

2

UVOD Naslov postavih, ali šta dalje? Na koji naĉin pisati o neĉem što je nekad bilo i ĉega više

nema? Kako pisati o neĉem što je trajalo, maltene, kao ţivot ovih divnih koloritnih leptirića, a

ipak je ostavilo neizbrisiv trag kod više desetina hiljada ljudi i gde bi svako od njih mogao

ispriĉati po stotinjak interesantnih dogaĊaja, doţivljaja, anegdota... istinitih i izmišljenih

priĉa? Da li pisati o sopstvenim sećanjima i/ili nasumce izabranim sećanjima drugih? Kako

pisati o neĉem što, kako vreme više odmiĉe, sve više liĉi na jedan divni san koji smo sanjali i

koji još uvek sanjamo?

Moram priznato da nikad nisam ni slutio da ću jednog dana napisati ovako ĉudan UVOD. Pa

hajde da pokušamo napraviti jedam lepršavi kolaţ jave i sna, odnosno da damo nekakav uvid

u to zbog ĉega je nastao, kako je nastao, kako je proţiveo svoj ţivot leptira, kako je nestao i,

na kraju, da pogaĊamo/proriĉemo da li će se ostvariti san o ponovnom raĊanju jednog još

lepšeg, zabavnijeg i lepršavijeg „ĆIRE“.

Kad i kako je poĉeo ţelezniĉki saobraćaj u svetu?

3

Razlozi za izgradnju šumske ţeljeznice u BiH

Pred sam kraj turske vlasti u BiH (60-tih i 70-tih godina 19 veka), samo delimiĉno je poĉeo da

se oseća duh Zapada. Poĉela je izgradnja znaĉajnijih objekata, a za njih je bila potrebna veća

koliĉina drvene graĊe. Da bi se pristupilo obimnijoj eksploataciji šuma, ukljuĉiv i izgradnju

prvih pilana (na vodeni a kasnije i na parni pogon), turske vlasti si dovodile inţenjere iz Beĉa

kao konsultante.

Okupacijom BiH A/U dolazi u posed velikih prirodnih bogatstava, meĊu kojima su se nalazile

i šume. Nova organizacija šumarstva i šumarske sluţbe bile su podreĊene glavnom cilju, a to

je brza i intenzivna eksploatacija bosanskih šuma. Strana kapitalistiĉka preduzeća sklapala su

dugoroĉne ugovore sa Zemaljskom vladom BiH, većinom na bazi slobodne pogodbe. U

samom poĉetku strane graĊevinske firme iskazivale su potrebu za snadbevanjem ţelezniĉkim

pragovima radi otpoĉinjanja gradnje ţelezniĉkih linija.

U pogledu eksploatacije bukovih i htastovih šuma sa ciljem proizvodnje ţelezniĉkih pragova

prvenstveno su seĉe usmerene na šumske komplekse: Grmeĉ, Crna Gora, Šator, Manjaĉa...

Studija za otvaranje ovih šumskih kompleksa nametnula je problem pristupa eksploataciji tih

šuma. Na rešavanj prepreka u transportu drvne mase do javnih saobraćajnica radili su mnogi

šumski savetnici (stranog porekla). Poĉetne ekspertize i predlozi bazirali su se na korišćenju

ţiĉnih ţeleznica (ţiĉare), ĉekrka i gradnjom šumskih ţelezniĉkih pruga kojim bi drvo bilo

spuštano do u dolinu reka, odnosno do vodenih tokova reka Drine, Ribnik, Sanice i Sane, pa

dalje splavarenjem do pilanskih postrojenja.

Više nego primitivan i mukotrpan pristup šumi, kao i naĉin njene eksploatacije, nametnuli su

potrebu za primenom tekoovina Prve, pa i Druge industrijske revolucije.

4

Koliko je bio teţak, opasan

i mukotrpan rad na

realizaciji procesa: seĉe

stabala, primarne obrade

stabla (kresanje grana,

seĉenje trupaca...),

izvlaĉenja trupaca na

odpremni poloţaj, slaganje

trupaca i utovar trupaca na

teretne vagone, ... to znaju

samo oni koji su radili ovaj posao. Ovo se posebno odnosi na same poĉetke masovnije

eksploatacije šuma, kada su osnovna radna/motorna snaga bili samo ljudi i konji, a tehniĉka

oprema se sastojala od ruĉnih testera, sekira, bradvi, capina, lanaca, pandţi/klampi i konjske

orme.

No , ovu temu nećemo detaljnije elaborirati – preĊimo na proces raĊanja Krajiških šumskih

ţeleznica (dalje se nije moglo bez njih).

5

Projektovanje i izgradnja Krajiških šumskih ţeleznica

Prva pruga u Bosni i Hercegovini puštena je u saobraćaj 24. decembra 1872. godine. Bila je to

pruga normalnog koloseka od Banje Luke do Dobrljina (101,6 km), izgraĊena kao deo

Carigradske magistrale koja je, prema planovima Turske, trebala povezati Carigrad sa Beĉom.

Godine 1878. na prostorima BiH dolazi, takoreći, do pravih tektonskih poremećaja. Umesto

vladavine Osmanskog carstva, na vlast dolazi Austrougarska monarhija, odnosno, umesto

srednjevekovnog feudalnog sistema uspostavljen je kapitalistiĉki sistem sa svim svojim

novotarijama.

Sa već bogatim iskustvom u primeni nauĉnih i tehniĉkih dostignuća iz Prve i Druge

industrijske revolucije (proizvodnja ĉelika, mašine na parni pogon, korišćenje nafte/dizela i

elektriĉne energije), drţavni i privatni kapital je brzo prepoznao prednosti koje pruţaju ovi

prostori.

Okupacijom BiH Austrougarska monarhija dolazi u posed velikih prirodnih bogatstava, meĊu

kojima su se nalazile i šume. Nova organizacija šumarstva i šumarske sluţbe bile su

podreĊene glavnom cilju, a to je brza i intenzivna eksploatacija bosanskih šuma. Strana

kapitalistiĉka preduzeća sklapala su dugoroĉne ugovore sa Zemaljskom vladom BiH, većinom

na bazi slobodne pogodbe.

Takav status je ostao sve do raspada Austro-Ugarske 1918, završetkom Prvog svjetskog rata.

Otto Steinbeis je bio u to vreme u BiH, jer je njegova

kompanija postojala na tom prostoru 25 godina, od 1893. do

1918.

Štajnbajsovo preduzeće imalo je vlastitu uskotraĉnu ţeleznicu

i to: glavnu prugu na relaciji Prijedor – Srnetica – Knin u

duţini od 232 km, te oko 400 km šumskih pruga sa 33

lokomotive, petstotinjak teretnih, te 60 putniĉkih vagona, 18

drvenih tendera za vodu i potrebne radionice za odrţavanje

lokomotiva i pruge u Drvaru. U šibenskoj luci preduzeće je

imalo vlastito pristanište sa svim nuţnim postrojenjima.

Uskotraĉna pruga Ota Štainbajsa imala je ĉetiri osnovna

pravca:

1. Liĉka Kaldrma – Srnetica,

2. Srnetica – Prijedor,

3. Srnetica – Jajce,

4. Srnetica – Ribnik Gornji.

Postojalo je i nekoliko sporednih šumskih pruga kao što su:

1. Srnetica – Strugarnica – Potoci,

2. Vrletina – Jasikovac – Kruţane – Lastva (bolnica) – Potoci,

3. Donje Bravsko – Mijaĉnica – Basanovac – Paleţ, Basanovac – Bjelajske uvale,

4. Oštrelj – Osjeĉnica, Oštrelj – Gorana,

Otto Steinbeis, 1896.

6

5. Donja Sanica – Saniĉka pilana i druge

Za potrebe ovih ţelezniĉkih pruga namenski su proizvoĊene lokomotive sa tenderima kako bi

mogle zadovoljiti sloţenost i zahtevnost terena.

Po završetku Prvog svetskog rata Štainbajsova ţeleznica je 1919. godine prešla u vlasništvo

Kraljevine SHS. MeĊutim eksploatacija tj. odrţavanje saobraćaja na ovoj pruzi je i dalje

ostavljeno ŠIPAD-u (još jedan dokaz da razdvajanje ţeleznice na operatere i infrastrukturu

nije uopšte današnji izum).

***

Na kraju u periodu A/U uprave (1878-1918.) u BiH, na površini od oko 51.000 km2, od toga

2/3 pod šumom, kapitalisti su uspeli poseći 18,5 miliona m3 drveta, što po ugovorenim

obavezama iznosi 52% realizacije. Za onih 48% ne poseĉene šume ostaje ţal i sećanje kada su

merkali i špartali bosanskim šumovitim planinama i divili se jedrinom, debljinom i ĉistoćom

bosanskog debla.

***

Sve ove uskotraĉne pruge, posle Drugog svetskog rata ukljuĉene su u mreţu jugoslavenskih

ţeleznica sa javnim prevozom putnika i roba.

***

Bosna i Hercegovina je, svojevremeno, imala najrazvijeniju mreţu pruga uskog koloseka na

svetu. U vreme najvećeg procvata ţelezniĉkog saobraćaja, krajem pedesetih godina prošlog

veka, BiH je raspolagala sa oko 1.500 kilometara pruga širine 760 milimetara. Sve vaţnije

ţelezniĉke pravce na teritoriji BiH napravila je austrougarska okupaciona vlast u periodu od

1879. godine pa do kraja prve decenije 20. veka. „Uske pruge" su prolazile kroz predele

neverovatne lepote, a popularni „Ćiro" je postao legenda još za ţivota.

ŠEMA USKOTRAĈNE PRUGE: „SRNETICA – JAJCE“

JAJCE“

7

Šeme šelezničkih pruga na području Bosanske Krajine i šire

Karakretistke ţelezniĉke trase Jajce-Srnetica

8

Pored napred pomenutih puga, u isto vreme su postojale i neke druge industrijske, vojne i

drţavne ţeleznice po tadašnjoj Bosni i Hercegovini koja je bila stanište najveće uskotraĉne

ţelezniĉke mreţe u svetu.

Iz Lašve se odvajala severo-zapadnu granu trase Lašva-Donji Vakuf-Jajce-Srnetica.

U Donjem Vakufu je bilo odvajanje na jug prema Bugojnu i Gornjem Vakufu, a

od Srnetice se pruga granala na dva kraka. Jedan krak je vodio na sever

prema Prijedoru preko Sanskog Mosta gde je izlazio na prugu normalonog koloseka Banja

Luka - Bosnaski Novi (danas Novi Grad) - Zagreb. Drugi krak je iz Srnetice išao

prema Liĉkoj Kaldrmi preko Drvara gde se spajao sa tzv. "Unskom prugom" normalnog

kolosjeka Bosanski Novi-Bihać-Knin-Perkovići.

RED VOŽNJE br. 72

Lista stanica Krajiških uskotračnih pruga

9

RED VOŽNJE br. 69 i 71

10

ANEGDOTE o projektovanju i izgradnji pruga

Za vreme projektovanja i izgradnje uskotraĉne ţelezniĉke pruge u našim krajevima,

prepriĉavale su se razno-razne interesantne priĉe, a koje su bile ili upotpunosti ili delimiĉno

izmišljene. Evo nekih od njih:

Trasa: Pliva – Podovi

Pošto je bio veliki uspon od planirane ţelezniĉke stanice Pliva (cca 500 m nadmorske

visine) do Podova (cca 900 m nadmorske visine), trebalo je uz stranputicu nekako

uspentrati voz. Muĉili se i muĉili austrijski inţenjeri, ali nikako da naĊu pravo rešenje.

Utom naiĊe jedan dovitljivi, oštrouman seljak sa Dragnjić Podova. Natovario je

dţakove ţita na svoju kobilu i pustio je da sama ide „svojim putem“, a on je prati. Kad

je seljak ĉuo koji problem imaju inţenjeri, on im predloţi da prate njegovu kobilu, jer

ona najbolje zna kako će se tako natoverena uspentrati do kuće. Kobila je pod teretom

išla u cik cak, inţenjer ju je pratio i pobijao koliće za njom. Analizom „predloţenog

rešenja“ urvrdilo se da je to i najbolje rešenje, pa su tako i projektovali trasu. Tako je

ostala anegdota u narodu da je dragnjićka kobila pametnija od austrijskih inţinjera.

NAPOMENA: Na jednoj od predhodnih slika (prikaz karakretistka trase Jajce-Srnetica) oĉito

je da je jedna od najzahtevnijih relacija bila upravo relacija Pliva-Podovi (razlika u

nadmorskoj visini oko 400 m).

Da bi se „savladala“ podovska strmina/strana (Suvaja) izgraĊena je pruga duţine oko 8,5 km,

sa usponom preko 22 o/oo i minimalnim polupreĉnicima krivina od 45 m.

Trasa: Oštrelj – Drvar

Na, za njega, nerešiv problem naišao je i poznati beĉki arhitekta za vreme

projektovanja pruge na relaciji Oštrelj – Drvar. Sve je išlo bez prblema dok trasu nije

doveo na domak Drvara. U jednom trenutku

je došao do kraja brine, do useka koji mu se

ispreĉio na putu. Pred njim je bila strma

litica, a ispod, sa desne strane, dubok i šitok

kanjon kroz koji je proticao Unac. Iznad

njegove leve strane, skoro okomito,

uzdizala se brina, preko koje je i doveo

trasu dovde.

Nije mogao dalje sa prugom. Kanjon nije

mogao preskoĉiti, niti mosta preko njega

naĉiniti, a nije krivinu imao gde smotati i

voz ka Drvaru okrenuti.

Dok je danima premeravao ovu brinu i

pokušavao iznaći rešenje, njegovu je briţnost zapazila jedna domaća seljanka, koja je

OŠTRICA/UKOSNICA

11

tuda napasala svoje stado. Pitala je kakve ga brige more i traţila da joj ih kaţe. Terao

je seljanku od seba i ignorisao je.

- Kaţi gospodine šta te muĉi. Moţda ti ja mogu pomoći, navaljivala je meštanka.

Prasnuo je u smeh i potom srdito dodao da je ona isuviše glupa da bi njemu mogla

pomoći.

– Kaţi mi šta te muĉi, bar olakšaj dušu. Rastereti se, pa makar ti ja i ne pomogla. A, ko

zna, moţda ti i pomognem.

Opet se zasmejao i, najzad, popustio pred

njenom upornošću.

– Eto kad se toliko zanovetna i petljaš se

u ono što ne znaš, da ti kaţem. Doveo

sam voz dovde. Mesta nemam da ga

okrenem i svezem u Drvar, a moram ga

dole dovesti i dalje odvesti do Šibenika,

do mora i luke koja će se tamo graditi i u

kojoj će se graĊa krcati u brodove da bi

bila dalje transportovana.

-A moţe li taj tvoj voz ići unazad?- upita

seljanka.

-Kako će ići unazad? Šta će ga vući? Mašina ga ne moţe gurati.

-Imaš li ti gopodine, više tih tvoji mašina?

-Imam. Zašto pitaš?

-Pa zapni ga odozdo, sa drugom mašinom, i vuci za Drvar.

Beĉlija se trţe, naglo se zagleda u seljanku i uozbilji. Ostade tako zablenut par

trenutaka, a onda je zgrabi za ramena, zgranuto strese i poljubi u vrh ĉela, te odjuri u

improvizovanu baraĉicu u kojoj je boravio on i njegova dva pomoćnika koji su nosili

one silne dokumente, letve i torbake.

Razastro je papire po stolu i prionuo crtati. Na ovom mestu, koje se zove Oštrica,

prozvano je kasnije Špicker (ukosnica), isprojektovao je ţelezniĉku stanicu sa

završetkom koloseka i skretnicom. Tu se sastajao kolosek pruge koja dolazi od

Gradine i drugi kolosek koji dolazi iz Drvara. Pri završetku koloseka, odnosno na

njihovom spoju, uraĊena je skretnica. Kad prispe voz iz Gradine, iz Drvara doĊe

manevarska lokomotiva i prikaĉi ga sa zadnje strane. Potom se prebaci skretnica i

manevarka odvozi voz, tih oko 3,5 kilometara, doDrvara. Bilo je to 1880. godine, u

jesen. Baš na proleće naredne godine poĉela je gradnja ţeleznice. Izgradnju je pratio

njen glavni projektant i jedan od najpoznatijih austrijski arhitekta tog vremena.

Kad je ţeleznica završena i prvi voz prošao kroz ovu stanicu, on je bio prisutan. Po

odlasku voza iz stanice Oštrica on je šefu ţelezniĉke stanice predao zapeĉaćen koverat

i otišao do one litice ispod pruge. Kao lasta se vinuo u zrak i sunovratio u ponor. U

onom zapeĉaćenom kovertu je bila ispisana njegova oporuka kojom je objasnio svoj

ĉin i odredio da petina njegovog honorara, zaraĊenog na trasiranju i izradi projekta ove

pruge, bude isplaćeno dotiĉnoj seljanki/ĉobanici, iz ZavoĊa, ispod Oštrice, po ĉijoj je

ideji projektovao rešenje okretnice u ţelezniĉkoj stanici Oštrica. Nije mogao podneti

tu sramotu da on, kao priznati arhitekta iz Beĉa, centra evropske civilizacije, nije znao

Kraj/Početak/Nastavak iste pruge

12

pronaći rešenje, a oĉas mu ga je dala nepismena ĉobanica iz ove zabiti. Zato je oduzeo

sebi ţivot.

Kako je funkcionisala ova zaista jedinstvena stanica?

Stanica Oštrica, kao reverzna, je imala jedan slepi kolosek, jednu skretnicu i drugi kolosek

koji je išao od skretnice ka Drvaru.

Razlika nadmorske visina Drvara i Oštrice je oko 70 m, a pruga je duga oko 3,2 km, iz ĉega

proizilazi da je proseĉan uspon/pad oko 22 o/oo a maksimalni oko 29 o/oo, što je

popriliĉno. Ovo je verovatno i uslovljavalo da se na relaciji Oštrica-Drvar koriste dve

lokomotive (vuĉna i potisna) i to u oba smera.

Sistem verovatnog funkcionisanja je prikazan na sledećem grafikonu.

13

Kako je „ĆIRO“ proţiveo svoj ţivot leptira

- Legenda u reĉi i slici -

Ćiro je ţiveo svoj ţivot zajedno sa svojim ţelezniĉkim osobljem (šefovi ţelezniĉkih stanica,

otpravnici vozova, mašinovoĊe, loţaĉi, kondukteri, manevristi, skretniĉari...), a svi oni su bili

neka vrsta familije sa njihovim putnicima. Iako je uskotraĉna ţeleznica, u ovim krajevima,

osnovana prvenstveno za prevoz tereta ona se brzo srodila sa okolnim stanovništvom i poĉela

nesebiĉno da im sluţi – jednostavno, više nisu mogli jedni bez drugih.

Još za vreme svog kratkog ţivota, Ćiro je postao legenda ovih krajeva. Svi njegovi korisnici

će vam ispriĉati bezbroj razliĉitih doţivljaja i anegdota, ali su svi u potpunosti saglasni sa tri

osnovna pravila (neka vrsta „svetog trojstva“):

ĆIRO nikad nikoga nije ostavio! Mesto se uvek i za svakog moralo naći – na papuĉici,

kod mašinovoĊe, u bunkeru uglja...

ĆIRO nikad nije kasnio! Uvek i na svaku stanicu je stizao i istu napuštao po taĉno

odreĊenom redu voţnje. Blagovremeno, pre ulaska u bilo koju stanicu, „informisao“

bi buduće putnike o svom skorom dolasku. Znao je on da ga putnici oĉekuju taĉno na

vreme, znao je on i da se njegovo huktanje i kloparanje nadaleko ĉuje i da njegova

pištava sirena i nije baš neophodna, ali ju je on sa ponosom, na vreme, pa i više puta

uzastopno koristio – ko veli, moţda je neko pridremao pa ga treba malo prepasti;

ĆIRO nikad nikoga nije ĉekao! K'o veli, ako on moţe da se strogo pridrţava svog

voznog reda, bez obzira da li su letnje vreve ili sneţni nanosi, zašto se onda i njegovi

cenjeni putnici ne bi isto tako ponašali.

Na prvoj sledećoj fotografiji je „slikovit“ dokaz prvog Ćirinog pravila. Drugu fotografiju

(Lašva) sam prikaĉio da bih na primeru pojasnio USLOVNOSTI sprovoĊenja legendarnih

Ćirinih pravila. Ĉiro nikad nikog nije ostavio i Ćiro nikad nije kasnio, ali Ćiro NIKAD

NIKOGA NIJE ĈEKAO!

Primer: Januara 1964. godine napada retko veliki sneg (za dan- dva oko 50-60 cm). Na

fakultetima nema nastave sledećih petnaestak dana, pa se zajedno sa drugarom uputih iz

Beograda u ZAVIĈAJ. Na ţelezniĉkoj stanici u Beogradu pravi haos - vanredna situacija.

Oficijelni spikeri objavljuju kašnjena dolazaka meĊunarodnih vozova. Kašnjena su se

iskazivala i u stotinama minuta. Vagoni brzog voza Beograd- Sarajevo postavljeni su

blagovremeno na odgovarajući kolosek, ali nikako da se „pojavi“ i lokomotiva koja bi

povezla ovaj voz. Popriliĉno smo kasnili u samom polasku, ali smo ipak raĉunali da ćemo

uspeti da „uhvatimo“ Ćiru u Lašvi.

Brzi voz staje u Lašvi, izlaze putnici – svako ode na svoju stranu, na stanici ostadosmo samo

nas dvojica. Ćire nigde ni na vidiku. Pitamo u stanici: „Gde je voz za Jajce?“ Odgovoriše:

„Otišao je pre pet minuta – u sekund taĉno po redu voţnje.“ Dok ovo pišem setih se onog vica

o februarskim dogodovštinama maĉora, kad stariji maĉor odgovori mlaĊem (koji nije bio baš

14

rad da se vere po okolnim krovovima po „ovom pasjem vremenu“): „A šta se nas maĉora tiĉe

tamo neko pasje vreme?“

Ćiro je imao svoj red voţnje, pa koga ima-ima. Uostalom, šta se njega tiĉu tamo neka

kašnjenja meĊunarodnih i brzih vozova.

Na samom poĉetku ove prĉe o ĆIRI, spomenuh „LAŠVU“, kao poslednju ţelezniĉku stanicu

krajiških uskotraĉnih pruga i to iz nekoliko razloga:

Ovim se, na izvesan naĉin, potvrdila legendarna ĆIRINA doslednost u pogledu

TAĈNOSTI i poštovanja voznog reda;

Ovo je poslednja ĆIRINA stanica, a i poslednju sam je upoznao – 1962. godine kad su

moje sredeškolske obaveze u Jajcu bile okonĉane i kada se moralo DALJE;

To DALJE je, iz raznoraznih razloga, vodilo mnoge gerzovĉane od Sokolca/Šipova –

Jajca, pa preko LAŠVE za Beograd, Vojvodinu ... (detaljnije na stranici „Stanovništvo

i migracije“).

***

Ako se pogleda napred navedena ŠEMA USKOTRAĈNE PRUGE: „SRNETICA – JAJCE“,

oĉito je da su za Gerzovo i okolinu poseban znaĉaj imale mesta – ţelezniĉke stanice i to,

poĉev od Ĉardaka pa sve do Srnetice. Ovo nisu bile samo ţelezniĉke stanice – to su bili

svojevrsni industrijski gradovi. To su bila stalna i/ili sezonska stanovišta za po nekoliko

hiljada stanovnika, koji su imali svoj potpuno zaokruţen sistem ţivota i rada. Imali su svu

potrebnu infrastrukturu (školu, ambulantu, apoteku, poštu, prodavnice, kafane, bioskop,

sportske terene...).

Samom izgradnjom ove deonice uskotraĉne pruge, a kasnije i poĉetkom i intenziviranjem

poslova vezanih za eksploataciji šumskog bogatstva krajeva kroz koje je prolazila, stvoreni su

uslovi za neslućeni obim zapošljavanja „lokalnog“ stanovništva. Ovo je bio „dar s neba“ za

sve prenaseljenija i gladnija „ţupnija sela“ (Gerzovo, Baraći, Medna, Pecka), pa su Podgorija

i „pruţne naseobine“ postale izuzetno privlaĉne za novi i kvalitetniji naĉin ţivota. Ovo je

dovelo i do PRVE - lokalne migracije u našim krajevima, koja je istovremeno bila i prva

industrijska migracija ovdašnjeg stanovništva.

Lašva – Kolodvor – Austro-Ugarska Kešanje na vozu

15

Hajdemo malo u VREMEPLOV od Jajca do Srnetice

JAJCE

JAJAĈKI ĆIRO

Jajce - Grad nije uvek bio u zapecku... Imao je Grad

i ţeleznicu i to u dva smera- jedan prema Srnetici, a

drugi prema Lašvi. Imao je i stanicu, i park, i ĉesmu

u sklopu stanice... Prve Ćirine stanice od Grada su

bile na Plivskim jezerima, a po Vrbasu uzvodno - u

Bravnicama... i dalje... Iako uskotraĉna pruga sa

miljenikom nam, sada nostalgiĉnim Ćirom znaĉila

je mnogo ljudima...

One davne 1916 godine Jajce je imalo ţeleznicu i

Železnička stanica „JAJCE“ - NEKAD

Jajce, 1916. – Svečano puštanje u saobradaj pruge Jajce-Srnetica

16

bilo je mali Evropski grad u punom zamahu razvoja...

Tako je bilo mnogo lakše otići i videti mnoge svetske gradove, kao i doći u Jajce i diviti se

njegovoj ĉaršiji, plahovitoj Plivi i mlinovima kojih je bilo napretek u samoj blizini vodopada

pa, malo po malo, do ispod današnjeg hotela „Turist“, potom kraj kupališta na brani i,

svakako, na razmeĊi dva plivska jezera.

Ćiro je huktao javljajući se svojim zviţdukom koji se daleko ĉuo odzvanjajući u ehu po

okolnim šumovitim brdima.

Nekadašnja ţelezniĉka stanica u Jajcu bila je zgrada tipiĉna kao i većina gradskih manjih

ţelezniĉkih stanica iz perioda Austro Ugarske. Ţeleznica u Jajcu je ukinuta davno bez ikakvih

planova za neku drugu namenu, korištenje ... Mnogo Jajĉana, celih porodica je ţivilo upravo

od ţeleznice. Danas je tu gradska pijaca - zgrade nema. I inaĉe u Jajcu je ostalo jako malo

objekata iz Austro-Ugarskog perioda, bez obzira da li su bili lepi, bitni, naţalost ostalo ih je

jako malo.

Jajce je, pored divne ţelezniĉke stanice, imalo i dva divna ţelezniĉka mosta koji su

premošćavali još divniju zelenoplavu Plivu. Danas nema ni traga od staniĉne zgrade, kao ni

od ţelezniĉkih mostova. Ali i Pliva, kao da se postidela, i ona se nekako sakrila – nestala.

Neposredno pored njenih obala su izgraĊene kuće sa raznoraznim ogradama, dok je veći deo

njenih obala zarastao u divlju šumu i šipraţje, tako da se Pliva, poĉev od hotela „Turist“ pa

sve do Malog Plivskog Jezera, praktiĉno ne moţe videti ni sa jedne strane (bilo da se ide

starim ili novim putem koji vode pored samih obala – leve i desne).

UKRALI su jajĉanima, ĉak, i bilo kakvu uspomenu na Jajaĉkog Ćiru – „ukrali“ su: ţelezniĉku

stanicu, prugu, ţelezniĉke mostove, pa ĉak i samu Plivu.

Da li su ova ţivopisna mesta, grad Jajce i njegova okolina, morali utihnuti, utoliko opusteti i

utoliko zamreti?

Ko zna? Moţda opet Ćiro zazviţdi pokraj Plive i jezera. Jer, neko sasvim lepo reĉe: „Ništa

nije bilo dok nije bilo odsanjano.“

NEKAD 2.000. godine

MESTO BIVSE ZELEZNIĈKE STANICE „JAJCE“

Pitam se:

Da li su ţelezniĉka stanica i sećanje na „Ćiru“

moralo baš ovako završiti?

Zar se nije mogla obnoviti stara zgrada u svom

prvobitnom izgledu (kao istorijski spomenik), a

funkcija je mogla biti: pijaĉna uprava, turistiĉka

NEKAD 2000. godine SADA

17

agencija/biro, muzejska postavka Jajaĉkog ĆIRE ...?

Zar smo zaboravili da su uskotraĉna pruga i legendarni Ćira povezali Jajce sa svetom i

da su od zaturene balkanske kasabe napraile evropski grad?

Zar ispred same zgrade nije moglo ostati jedno parĉence pruge i depo/nastrešnica sa

jedno lokomotivom i par vagona, kao muzejski eksponati?

18

A pogledajmo malo kako je to nekad bilo...

Prvi sustet sa Ćirom

Prvi put sam se „sreo“ sa Njegovim veliĉanstvom ĆIROM 1959. godine, prvi put sam seo u

njegov putniĉki voz (ne znam koja je to klasa bila): polazna ţelezniĉka stanica – „ŠIPOVO“,

a krajnja destinacija – „JAJCE“. Od prvog dolaska poĉeh da ţivim u Jajcu i - sa Ćirom.

Sticajem okolnosti, po dolasku u Jajce (prvi razred gimnazije), stanovao sam kod ĉika Pere

Vasilića, koji je radio na ţelezniĉkooj stanici „Jajce“ kao manevrista- skretniĉar. Naravno,

radio je po smenama, kao i svi drugi ţelezniĉari.

Voz, koji se vidi na prethodnoj slici (upravo je izašao iz Jajca na putu za Jezero), samo pre

tridesetak sekundi se nekoliko puta kratko oglasio svojom prepoznatljivom sirenom. Zašto?

Upravo je prolazio pored zgrada/baraka u kojima su bili stanovi ţelezniĉara. To je bila neka

vrsta sloţne ţelezniĉke kolonije u kojoj su stanovali jajaĉki ţelezniĉari sa svojim porodicama.

Svi su oni ţiveli sa Ćirom i on je na neki naĉin bio ĉlan njihovih porodica. Zato se NIKAD

nije moglo desiti da pored njihove kuće proĊe NJIHOV Ćira, a da se ne javi. Ovo pravilo je

vaţilo bez obzira da li se radilo o putniĉkom ili teretnom vozu, bez obzira u kom pravcu išao i

bez obzira u koje doba dana ili noći prolazio. To je bila uobiĉajena, svojevrsna, vrsta

pozdrava porodici i kolegama. TakoĊe je vaţilo i pravilo da Ćira tu uvek uspori, kako bi

spretni ţelzniĉati mogli uskoĉiti (ako idu na posao) ili iskoĉiti (ako se s posla vraćaju kući).

Tu, u tom specifiĉnom kolektivnom okruţenju imao sam priliku da dobro upoznam sve te

divne ljude, ĉesto garavoih ruku i lica, ali izuzetno ĉiste duše i neizmerne ljubavi i brige

prema NJIHOVOM Ćiri, koji je njima i njihovim porodicama ţivot znaĉio.

Pored putniĉkih i teretnih vozova, treba pomenut i dresine koje su se „šetkale“ prugom i koje

su se takoĊe uredno javljale kod svakog prolaska.

JAJCE 1962.

19

Dresina je vrsta prevoznog sredstva za prevoz osoblja koje radi na ţeleznici. Sluţi za prevoz

na kraćim rastojanjima. Pogon moţe biti noţni (kao bicikl pedale i prenos lancem), ruĉni ili

na motorni pogon. Dresina se kreće po ţelezniĉkim šinama pa ima i odgovarajuće toĉkove.

Lepota sklada Plive i Ćire

Ćiro na Šipadu. Danas ni mosta ni Ćire.

20

Sliĉica je iz 1965. godine. Vozić Ćiro na putu za Jezero, Šipovo i dalje. Naš omiljeni Šipadov

most, zelenci, naša kupališta deĉurlije i mlaĊih onih doba. Skakalo se sa mosta, ali i sa Ćire.

Moţda malo sentimentalna slika, ali bilo bi to prekrasno kada bi mogli sa ću,ću,ćuom posetiti

izvore Plive... hocu reci da nije kako jeste i da postoji turisticka ţeleznica...

Lokalni voz Jajce-Šipovo

Zbog naraslih potreba za svakodnevnim

putovanjem Ċaka i radnika na relaciji Jajce –

Šipovo uveden je i lokalni putniĉki voz. Taj

voz, bar u dobrom delu svog veka, sastojao

od lokomotive i dva delimiĉno adaptirana

teretna vagona. Ti vagoni su imali po jedna

velika (klizna) vrata i po dva mala (visoka)

prozorĉića sa boĉnih strana. U vagonima su bile montirane, uz boĉne strane vagona po ĉetri

drvene klupe za sedenje putnika. Ostali prostor u vagonima su bila „stojeća mesta“.

Prednja i zadnja strana vagona nisu imali vrata i nije se moglo, u toku voţnje, prelaziti iz

vagona u vagon. E, ovaj detaljĉić je baš bio interesantan. Voz je imao dva vagona, ali samo

jednog konduktera. Ovo i ne bi bio neki problem da nije bilo ŠVERCERA i to, kako onih

pravih (koji su preferirali fraj voţnju), tako i onih kojima je to bila ZABAVA. Zabava se

sastojala u „igri maĉke i miša“, gde je kondukter bio taj koji je jurio švercere, ali nije imao

šanse da ih uhvati. Na polaznoj stanici u Jajcu, pred sam polazak voza, pored vagona su stajali

kondukter i hobi-šverceri. Voz kreće – kondukter uskaĉe u jedan vagon, a šverceri u drugi

(uspeli su – sad su van domašaja konduktera). Usput kondukter daje signal mašinovoĊi da

zaustavi voz. Voz zastane, izlazi kondukter iz svog vagona, ali izlaze i šverceri iz „svog“.

Merkaju se meĊusobno sve do kretanja voza – i opet isto, svak na „svoju“ stranu. Videše

kondukteri da se treba „manuti ćorava posla“, prestadoše da se nadmudruju sa deĉurlijom,

koja je i tako samo ţelela da malo ubrza svoj put do prve ţelezniĉke stanice (izletišta)

„Plivska Jezera“.

Odlazak Jajaĉkog Ĉire

Ćiro je svakoodnevno huktao javljajući se svojim zviţdukom koji se daleko ĉuo

odzvanjajući u ehu po okolnim šumovitim brdima. Kad je posljednji put zazviţdao nije

prestajao.

Ĉuo se daleko sve dok nije poslednji put otišao iz grada, potom iz Bravnica i još DALJE.

Sve dok je poslednji, sve tiši, zvuk prelazio u san otvorenih oĉiju. Sve dok nije nastupila

potpuna bolna tišina i s njom bolna neverica zaprepaštenih s pitanjem :

„Zar nikad više, ćiro??“

UKINUTA ţelezniĉka pruga Jajce-Šipovo

UvoĊenjem pruge normalnog koloseka dolazi do ukidanja pruga sa uskotraĉnim kolosijekom.

Ovo je samo jedna u nizu trasa koje su ukinute.

21

1. januara 1967. godine ukinuta je pruga Šipovo – Mlinište, a 1. aprila 1970. godine ukinuta je

pruga Jajce Šipovo.

Nekad i sad - SLIKOM

Ţelezniĉka stanica „JAJCE“ - NEKAD

Ţelezniĉka stanica „JAJCE“ – 2000. godine i - 2016. godine

Ovo je SVE što je ostalo od JAJAĈKOG ĆIRE (2016.)

Lokomotiva ispred Muzeja II zasedanja AVNOJ-a

22

JEZERO

Ţelezniĉka stanica „JEZERO“ bila je jedna od usputnih putniĉkih stanica.

Stanica „JEZERO“ – NEKAD i - 2007. godine

ŠIPOVO

Šipovo je bila jedna usputna stanica za putniĉke i teretne vozove na relaciji Jajce-Srnetica (i

dalje), ali je bila i krajnja/poĉetna stanica za lokalni putniĉki voz Jajce-Šipovo. Ovo je bila

uobiĉajena ţelezniĉka stanica za gerzovĉane koji su odlazili samo do Jajca ili su dolazili iz

Jajca. Bila im je pogodna jer su redovi voţnje lokalnih vozova bili usklaĊe sa potrebama

radnika i Ċaka

koji su

gravitirali ovoj

relaciji, a to što

je bila oko 7

km dalje od

ţelezniške

stanice

„Sokolac“ – to

nije imalo ama

baš nikakve

veze. Ko je još

u ovim

krajevima (svojevremeno) mario za desetak kilometara gore-dole. U skladu sa ono uzreĉicom-

„šta zna dete šta je to kilometar“, ovde se daljina/rastojanje nije merilo kilometima – već

SATIMA HODA. Sve ono što je bilo na sat hoda – to je bilo blozo ili što bi ovde rekli: „pa, to

ti je tu odma' “.

MeĊutim, kad je gerzovĉane put vodio i dalje od Jajca, onda je prikladniji bio putniĉki voz

Srnetica-Jajce, a samim tim i ţelezniĉka stanica „Sokolac“, jer je red voţnje ovog voza bio

usklaĊen („povezan“) sa redom voţnje putniĉkog voza na relaciji Jajce-Lašva.

Železnička stanica „ŠIPOVO“ - NEKAD

23

SOKOLAC

Ţelezniĉka stanica

„SOKOLAC“ bila je

jedna mala putniĉka

staniĉica gde bi

nakratko zastao

putniĉki „ĆIRA“ da u

njega uĊu putnici

namernici iz Gerzova

i okolnih sela, a i da

izaĊu oni koji su se

već vraćali svojim

kućama. Sa ove

stanice se uglavnom

putovalo za Jajce, a od Jajca - dalje u beli svet. Ovde se valjda na kratko zaustavljao i teretni

voz, verovatno reda-radi jer ovde nije imalo ništa ni da se utovati ni istovari. Do ove staniĉice

nije bilo ni nekog posebnog puta – postojao je samo jedan puteljak koji se kod sokolaĉke

škole odvajao od glavnog puta Gerzovo- Šipovo i spuštao se niz nizbrdicu do stanice.

„ĆIRO“ bi još sa Suvaje davao jasne signale da dolazi i da se putnici pripreme jer on nema

vremena za gubljenje. On nikad nikog nije ostavio, ali je uvek i svuda stizao taĉno na vreme.

Ĉuveni „ĆIRA“ koji je huktao našim krajevima, u poĉetku je prevozio samo šumu i druge

terete, a kasnije sve i svašta. Ćiro je mnogo znaĉio za naš kraj, nismo bili slepo crevo, bio

nam je veza sa svetom. Koliko li je samo ljudi njime otišlo u beli svet, koliko vojnika je

prevezao, koliko familija je odvezao do Vojvodine, koliko...

Poĉetkom sedamdesetih, tadašnje vlasti ukinuše, iz samo njima znanih razloga, ovu prugu

koja je bila ţila kucavica za ovaj kraj. Ostade samo Ćiro na Mliništima, kao nemi svedok da je

ovim krajem prevozio, odvozio, dovozio, spajao i razdvajao ljude, donosio i srećne i tuţne

vesti iz belog sveta.

Železnička stanica „SOKOLAC“ - NEKAD

Teretni voz na relaciji SOKOLAC-PLIVA, 1965.

24

PLIVA

Ţelezniĉka stanica

„PLIVA“ bila je jedna

mala usputna staniĉica na

kojoj se ništa nije utovaralo

ili istovaralo, a retko bi se

na njoj našao i poneki

putnik.

Ona se nalazila iznad

izvora reke Plive i u

podnoţju podovskih strana (Suvaje) uz koje se trebalo uspentrati brojnim serpentinama.

Koja je MUKA ĉekala Ćiru na daljem putu dovoljno je imati u vidu samo nekoliko sledećih

podataka:

do Podova je trebalo savladati razliku u nadmorskoj visini od oko 400m;

strmina strane nije dozvoljavala krivine većeg polupreĉnika od 45m;

uspon pruge je bio preko 22 o/oo,

duţina pruge izmeĊu stanica „Pliva“ i „Podovi“ bila je oko 8,5 km.

E, imajući u vidu sve napred navedeno, ovo je ustvari bila ĆIRINA STANICA u pravom

smislu reĉi. Morao je malo PREDAHNUTI, malo se okrepiti i prikupiti novu energiju, a

posebno, i najbitnije, morao se bogato NAPOJITI vodom, jer mu predstoji veliko

preznojavanje.

SEĆANJE: Za mal' da oberu „zelene jagode“

Leto, 1962. godine. Odeljenje IVa razreda Gimnazije „Moša Pijade“ u Jajcu uspešno odradi

MATURU, a u toku školske godine, od vanškolskih aktivnosti, zaradše i uštedeše dovoljno za

kolektivno petnaestodnevno letovanje na našem (ondašnjem) lepom Jadranu. Uplatismo

letovanje, kupismo povratne vozne karte, podelismo preostalu lovu (na jednake delove) za

dţeparac i .... U Jajcu se ukrcasmo na voz za Srneticu-Liĉku Kaldrmu-Split.

Stigosmo do ţelezniĉke stanice „Pliva“. Voz stade, kondukter nas obavesti o

petnaestominutnom stajanju – samo da Ćira VODOM DOPUNI svoje „ĉuturice“. IzaĊosmo

napolje – nema baš neke hladovine – šta da se radi?

Cela, zmijolika, trasa pruge prema Podovima vidi se kao na dlanu. Vidi se i poslednja krivina

pre izlaska na Podove – tu je, što bi se reklo, na pljucimetar. Odmah gore iznad stanice

„Pliva“ – pravom linijom moţda nekih 600- 700 m.

Fića, vrtirep jedan, nije mu Ċavo dao mira pa reši da ide peške uz stranu i da saĉeka voz na

poslednjoj krivini pred Podovima. Za svoju ideju brzo pridobi još dvojicu-trojicu kolega i pre

polaska nešto se domunĊa s mašinovoĊom (kasnije smo saznali da su neki roĊaci i da su se

dogovorili da u odreĊenom trenutku, ako baš bude trebalo, malo uspori voz da bezbedno

uskoĉe u isti).

25

Krenu druţina u planinarenje – dobro napreduju, idu uzbrdo pravom linijom (nisu oni

natovareni kao ona dragnjićka kobila iz anegdote), usput beru i slade se jagodama. Povremeno

se osvrnu i mahnu nama koji još uvek ĉekamo u stanici. Ostatak društva reši da se malo

„poigra“ sa ovim avanturistima i dogovori se s mašinovoĊom da, kad budemo u njihovoj

blizini, „nagazi gas do daske“ i da im tek naknadno omogući da uĊu u voz. Kad je Ćira

krenuo iz stanice, oni su već bili na „odredištu“ i seli u hladovinu da odmaraju i uţivaju u

svojoj avanturistiĉkoj vragoliji.

Ćira hukće i krivuda, poput natovarene dragnjićke kobile, sve dok se ne primaĉe nadomak

naših drugara, a onda zahukta iz sve snage i „protutnja“ pored njih. Trĉe, mašu, viĉu..., ali

ODE VOZ! Tek kad su sasvim baldisali i odustali od trke za Ćirom, mašinovoĊa, po

dogovoru, uspori – skoro stade, a oni se nekako dovukoše i uĊoše u voz.

A kad su došli do daha i (uz naš smeh i zadirkivanja) shvatili „igru“, potekla je bujica reĉi

koje nisu za ovo mesto.

Presele su im one jagode kojima su se sladili usput.

ĈARDAK

Nekada je ovdje

bila bila ţelezniĉka

stanica na

uskotraĉnoj pruzi

Drvar- Srnetica -

Mlinište -Sokolac-

Šipovo-

Jajce.Nekada je

ovde bilo veliko

radniĉko naselje

koje je imalo i

svoju školu. Sada

ovde caruju samo

lepota i miris jela,

smrĉa i borova.

Na već pomenutoj voţnji

Ćirom, u leto 1962. godine, na

relaciji od Jaca preko Srnetice i

Drvara, u posebnom sećanju je

ostao deo relacije od ulaska u

crnogoriĉnu šumu posle

Podova, pa preko Ĉardaka,

Mliništa, Potoka, Srnetice i

Oštrelja. Na ovom delu puta

Ćira je jezdio kroz neopisivu lepotu mirisnog „tunela“ saĉinjenog od smrĉa, jela i borova. Te,

Gornja Podgorija

Železnička stanica „ČARDAK“ - NEKAD

26

uvek zelene grane sa svojim mirisnim ĉetinama i karakteristiĉnim šišarkama, kao da su

milovale Ćirinu kompoziciju, koja se sastojala od dva-tri putniĉka vagona. U ovoj neopisivoj

lepoti Ćira se ponašao tako nonšalantno i prosto se šepurio kao Popaj pored zaljubljene

Olive. Istina ovde nije bilo Olive, ali Ćira je plovio kroz ovu lepootu, a miris dima iz njegove

„LULE“ je bio sasvim drugaĉiji kad se naparfemiše mirisom smole borovog drveta.

Pored uobiĉajenog Ĉirinog „sviruckanja“ pri ulasku u stanice i pri polasku iz stanice, on je, s

vremena na vreme ĉesto ispuštao svoj prepoznatljivi zvuk kojim, kao da je hteo da upozori i

pozdravi okolne stanovnike ovih prostranstava, kao što su srne, jeleni, ...

MLINIŠTE

MLINIŠTE: „ĆIRA“ je bio PROZOR u svet, a uredno je dovozio i „BANATE“

Milimište je, po pravilu – svake jeseni, bilo poslednja stanica za „BANATE“ (kukuruz u

klipu), koje su ovdašnji domaćini mukotrpno zararaĊivali po nepreglednim vojvoĊanskim

poljima, udruţeno ih utovarali u tamošnje vagone i ovde ih iz „ĆIRINIH“ vagona, opet

udruţeno, kotaricama razmeravali i utovarali u zapreţna volovska kola, a zatim ih uz radost i

pesmu dovozili svojim kućama i spremali u svoje košane.

27

MLINIŠTE: Ulooga „ĆIRE“ u NOR-u

Spomen-muzej partizanske željeznice na Mliništu – nekad

28

Spomen-muzej partizanske željeznice na Mliništu – 2014. godine

MLINIŠTE: Nekad je ovde bila bila ţelezniĉka stanica na uskotraĉnoj pruzi Drvar- Srnetica -

Mlinište -Sokolac-Šipovo-Jajce.Nekada je ovde bilo veliko radniĉko naselje koje je imalo i

svoju školu.

Poĉetkom sedamdesetih, tadašnje vlasti ukinuše, iz samo njima znanih razloga, ovu prugu

koja je bila ţila kucavica za ovaj kraj. Ostade samo „ĆIRO“ na Mliništu, kao nemi svedok da

je ovim krajem prevozio, odvozio, dovozio, spajao i razdvajao ljude, donosio i srećne i tuţne

vesti iz belog sveta.

Skoro punih sedemdeset godina "ĆIRO" je huktao našim krajevima na relaciji Srnetica -

Lašva, prolazeći kroz Mlinište, Sokolac, Šipovo... Već više od pola veka ne ĉuje se njegovo

kloparanje,ostala je samo ova lokomotiva i gomila gvoţĊurije da sećaju na neka stara

vremena.

MLINIŠTE – MUZEJ POD OTVORENIM NEBOM

Od nekadašnjeg partizanskog voza - koji je u Mliništu, nakon ukidanja uskotraĉne pruge Jajce

- Srnetica - Drvar, bio muzej pod otvorenim nebom - ostala je hrpa gvoţĊa zarsala u korov.

Sa devastirane kompozicije "Ćire" koji je u vreme rata sluţio NOB-u i kojim je putovao i

Tito, poskidano je i odneseno sve što se moglo skinuti i odneti.

U nekoliko vagona smešteno je seno kojim šumski radnici hrane konje "samarice" u obliţnjoj

staji. Staniĉna zgrada i drugi objekti su u jadnom stanju ili u ruševinama.

U civilizovanim drţavama ovakva saobraćajna i istorijska znamenitost i danas bi bila u fukciji

i pod zaštitom drţave - kao muzej - uĉionica istorije i kao pevozno sredstvo na ponos i

ţelezniĉara i putnka koji bi putovalili ovim krajevima, ne zbog obavljanja posla, već iz

zadovoljstva i uţivancije.

Moţda ipak ima nade za spas Partizanskog voza u Mliništu, ali pod uslovom da postoji volja

kako bi se spreĉilo njegovo daljnje uništavanje i nakon toga ozvrši njegova restauracija.

Prvi korak u tom pravcu bila bi konzervacija onog što je ostalo od slavnoga voza, a kasnije -

kada bude i ţelje i novca - partizanski i Titov voz mogao bi zasijati svojim nakadašnjim

sjajem.

Ovaj voz na svojoj poslednjoj voţnji zauvek se zaustavio na Mliništu, da bi sa svim

29

staniĉnim postrojenjima i zgradama uskoro bio pretvoren u Muzej partizanske ţeljeznice.

Kratko vreme sluţio je toj svrsi, a zatim je poĉela njegovo uništavanje.

Mlinište danas: Bivša ţelezniĉka stanica, „Spomen muzej“...netaknuta priroda

30

POTOCI

Potoci su nekad bili divno ţelezniĉko-šumsko naselje/grad koje je imaloo svoj ţivot i bilo je

sliĉno Miliništima, Srnetici, Oštrelju...

Ţelezniĉka stanica „POTOCI“ – NEKAD i SASADA

SRNETICA

Ţelezniĉka stanica „SRNETICA“ – NEKAD

Srnetica je planina, a planina obiluje šumskim bogatstvom. Poĉetkom 20-og veka Austro-

Ugarska je i ovde poĉela eksploataciju šuma. Bio je to razlog da je na razmeĊu planina

Srnetice i Klekovaĉe, pred Prvi svetski rat, osnovano radniĉko naselje Srnetica. Tada je,

zapravo, poĉela da se gradi ţelezniĉka pruga, kojom je Srnetica bila povezana sa svetom.

Pruga je dolazila iz Knina. Jedan krak je odlazio za Prijedor, drugi za Jajce. Oba kraka bila su

duga po 107 km. Srnetica je bila raskrsnica sa najvećom nadmorskom visinom u Jugoslaviji

(preko 1.000 metara nadmorske visine).

31

A nekad je Srnetica bila lepa

varošica, usred šume. Imala je oko

3.000 stanovnika. Iznad ţelezniĉke

stanice, u šumi, su se nalazile barake

za smeštaj šumskih radnika, a do

njih štale s konjima koji su korišćeni

kao zaprega u šumskim

manipulacijama. U neposrednoj

blizini stanice nalazila se ţelezniĉka

radionica za tekuće opravke

lokomotiva i vagona, pa uprava

„Šipad“-ove šumske manipulacije, a

nadalje, lepa varošica sa svom potrebnom nfrastrukturom. Imala je školu, ambulantu, apoteku,

bioskop, fudbalski klub... Nekada se iz Srnetice moglo vozom stići do Beograda, Zagreba,

Sarajeva i Ljubljane... U ovo mesto nekada je svakodnevno dolazila dnevna štampa iz glavnih

gradova svih republika bivše nam Jugoslavije...

Jedina veza sa svetom je bila uskotraĉna pruga koju

jugoslovenske vlasti ukinuše i time ugasiše ţivot, ne samo u

Srnetici već i na širem podruĉju.

Pruga je ukinuta 1976 nakon ĉega je naselje ostalo pusto.

Danas u njemu deluje samo Eko društvo – zaljubljenici u

netaknutu prirodnu lepotu.

Sve priĉe o Srnetici završavale su se setom i neĉim što je u grlu gušilo reĉi, pošto je danas od

te varoši ostalo samo sećanje na mesto kojeg više nema. Ali nekada bilo je tu ţivota i radosti i

to na svakom koraku. Ispod svake jelike i smrĉe. I uz štreku koja je krivudala prema Drvaru i

Kninu, s jedne, Prijedoru s druge, te Jajcu i Sarajevu, s treće strane.

Bilo je ovde i mladosti i nade koja je, ma kako im i koliko bilo

teško, njene meštane uvek vezivala uz proplanak na kome je nikla i

do zvezda narasla Srnetica. Ovde je niklo mesto koje je, uz riku

srndaća i cvrkut ptica, najverovatnije i dobilo ime.

Tridesetak mlaĊih ljudi, uglavnom Prijedorĉana, u Potocima je

formiralo Ekološko društvo "SRNETICA". Reĉ je o potomcima

bivših stanovnika koji su ovo prelepo mesto napustili zajedno sa

ukidanjem uskotraĉne pruge. Svi oni došli su u Potoke sa jednim

ciljem - otrgnuti od zaborava sve što se vezuje uz Srneticu i vratiti ovoj bivšoj varoši bar dio

njenog nekadašnjeg sjaja.

Srnetica danas

EKO-kuća na Srnetici

32

OŠTRELJ

Oštrelj – nekad prekrasna varoš na planinskom prevoju izmeĊu Drvara i Petrovca. Oštrelj se

sa svojom veliĉinom i lepotim mogao meriti i sa Srneticom. Bio je to izuzetno lepi gradići sa

oko 2 - 3.000 stanovnika.

U šumi na Oštrelju, na sredini puta Bosanski Petrovac – Drvar, ispod grana starih stabala

ĉami u tišini i samoći, nekadašnji partizanski voz po imenu “Proleterka”, u narodu poznat kao

„Titov voz“.

Lokomotiva i nekoliko vagona su ovde nemi svedoci nastanka Jugoslavije - drţave koje više

nema. Zastaju sluĉajni prolaznici pored voza ili ga sa namerom posećuju jugonostalgiĉari.

33

Ţelezniĉka stanica „OŠTRELJ“ - NEKAD

DEO BIVŠE USKOTRAĈNE PRUGE: OŠTRELJ - OŠTRICA

34

DRVAR

Ţelezniĉka stanica „DRVAR“ - NEKAD

***

35

KRAJ LEPTIROVOG ŢIVOTA

Usvojeni Program o modernizaciji JŢ, 1964. godine, ukljuĉio je i masovno ukidanje uzanih i

nerentabilnih pruga na prostoru cele Jugoslavije. Tada, Ţeljezniĉko transportno preduzeće

Sarajevo formira „Biro za studije i analize“ gdje za osnovni zadatak ima da „studioznom“

analizom „pretrese“ osnovne elemenate i pokazatelje u nerentabilnosti ovog vida saobraćaja, a

što će na kraju imati i osnovni uticaj prilikom razmatranja predloga za konaĉno ukidanje

uzanog ţelezniĉkog koloseka.

Uskotracna pruga Srnetica - Jajce je otvorena za promet 10.01.1916. godine

Ukupna duţina pruge Srnetica-Jajce je bila 105.5 km.

UvoĊenjem pruge normalnog koloseka dolazi do ukidanja pruga sa uskotraĉnim kolosekom.

Promet na uskotraĉnoj pruzi Srnetica - Šipovo je obustavljen 01.06.1969. godine

Promet na uskotraĉnoj pruzi Šipovo-Jajce je obustavljen 01.04.1970. godine.

Nakon odluke visokih drţavnih i politiĉkih organa o ukidanju uskotraĉnih pruga, zajedno sa

legendarnim Ćirom, veliki deo ruralnog stanovništva koji je gravitirao toj uzanoj pruzi, bio je

prinuĊen da se seli u potrazi za novim poslom. Jedan deo radnika je posle njenog ukidanja

dobio posao na mreţi pruga normalnog koloseka, dok se većina, iselila u druge krajeve bivše

Jugoslavije i inostranstvo.

36

Desetine hiljada meštana je ostalo bez posla direktno ili indirektno vezano sa ukidanjem ove

uskotraĉne pruge.

O ukidanju pruge i problemima lokalnog stanovništva snimljen je i film: „Poslednji skretniĉar

uzanog koloseka“ (1986).

***

O tome, da li je bilo, i u kojoj meri opravdano da se sve ove uskotraĉne pruge ukinu, nema

uopšte smisla raspravljati danas – skoro pola veka posle njihovog ukidanja. MeĊutim, zbog

sadašnjih i novih generacija, potrenbo je postaviti pitanje o tome, da li je baš sve moralo da se

uništi – da ni traga ne ostane od neĉega što je mnogima ţivot znaĉilo i što je moglo ostati kao

svedoĉanstvo o delu istorije jedog kraja. Zar se nisu mogli saĉuvati bar muzejski eksponati od

neĉega što je svojevremeno bilo izuzetno znaĉajno? Kada ćemo se osloboditi te bolesne misli

da ISTORIJA poĉinje sa NAMA i od NAS, da sve što je pre bilo nije vredno i da ga treba

UNIŠTITI i što pre ZABORAVITI?

...

37

Ponovni osvrt na sećanja o Ćiri

ĆIRO jezdi preko Plive (OGLEDALCE, OGLEDALCE, kaţi mi...)

ĆIRO hukće kroz šumske pejsaţe („plovi“ kao Mornar POPAJ)

38

ĆIRO kroz šumske pejsaţe („plovi“ kao Mornar POPAJ)

Simbol napretka. Ćiro je bio simbol napretka. Mnogi krajevi nakon ukidanja pruge postali su

jad i beda. Ko god je radio na ţeleznicama ili se vozio Ćirom verovatno ima neku svoju priĉu.

Svaka je specifiĉna, drugaĉija, ali opet jedna drugoj sliĉna. Sliĉna, jer veţe uspomene na Ćiru.

Nemoguće je sve zapamtiti i zapisati.

Uskotraĉnim prugama su se koristile parne lokomotive koje su kao pogonsko goriv koristile

ugalj.Te lokomotive su u narodu poznate pod imenom "ĆIRO".Pojavom modernih

lokomotiva "Ćiro" se koristi samo kao turistiĉka atrakcija.

***

39

ĈUVANJE ŠUMSKOG DOBRA

Znamo da su austrougarski kapitalisti izgradili uskotraĉnu prugu zbog šunskog bogatstva ovih

krajeva, ali zbog dugoroĉnih planova eksploatacije ipak su vodili raĉuna o sistematiĉnom

pristupu same seĉe stabala. TakoĊe znamo da smo ih, još od samog njihovog odlaska pa sve

do današnjih dana zdušno optuţivali kako su nas ojadili, opljaĉkali, opustošili naše planine....

Da li smo se nekad upitali kako smo se mi sami ponašali prema tom istom šumskom blagu, a

naroĉito u periodu opšteg bezvlašća i bezoĉnog prisvajanja istog od strane pojedinaca i/ili

organizovanih grupa u toku smutnih devedesetih godina. Zar baš niko nije primetio

danonoćne kolone šlepera natovarenih trupcima ili rezanom graĊom na graniĉnim prelazima

prema Srbiji – pa dalje u svet.

Neko reĉe da na trasi našeg bivšeg Ćire više i nema šume. Ne znam u kolikoj meri je ovo

taĉno, ali mi se postavlja pitanje: - da moţda i ovo nije razlog za ovako „trapav“ pristup

rešavanja pokrenutih inicijativa? Da se ne ţele malo sakriti kriminalni postupci prema

šumama, a na koje bi moţda neko mogao traţiti i nekakav odgovor?

UOBIČAJENA SLIKA NA GRANIČNIM PRELAZIMA DEVEDESETIH

40

SAN o povratku jednog novog,

još veselijeg „ĆIRE“

O obnavljanju pruga uskog koloseka u svrhu razvoja turizma i oţivljavanje krajeva koji su

ranije bili vezani za nju, postoje brojne inicijative, pa ĉak i poneka, makar simboliĉna,

konkretna akcija.

1. Partizanski – Titov voz na Oštrelju,

historijski spomenik

Komisija za oĉuvanje nacionalnih spomenika u Bosni i Hercegovini 5. februara 2013. godine,

donela je ODLUKU da se Istorijski spomenik – Partizanski - Titov voz na Oštrelju,

opština Bosanski Petrovac, proglašava nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine.

U cilju realizacije Vlada Federacije Bosne i

Hercegovine obezbedila je pravne, nauĉne,

tehniĉke, administrativne i finansijske mere

za zaštitu, konzervaciju i prezentaciju

nacionalnog spomenika.

Komisija za oĉuvanje nacionalnih

spomenika utvrdila je tehniĉke uslove i

obezbedila finansijska sredstva za izradu i

postavljanje informacione table sa osnovnim podacima o spomeniku i odluci o proglašenju

dobra nacionalnim spomenikom.

Vlada Federacije obezbedila je odgovarajuće fiziĉke i tehniĉke uslove za ĉuvanje

nacionalnog spomenika, a pre svega: uslove za vršenje konzervacije i restauracije lokomotive

Pre restauracije

Posle restauracije

41

kako bi se spreĉilo njeno dalje oštećenje od korozije i uslove za odgovarajuću prezentaciju

dobra.

NAPOMENE:

Tokom Drugog svetskog rata, u oktobru 1942. godine lokomotiva sa cisternom i tri

vagona korištena je za smeštaj Vrhovnog štaba Narodno oslobodilaĉkog pokreta, a u

jednom od vagona boravio je Josip Broz Tito.

Sanacija muzejskog eksponata „Titov voz“ izvršena je 2006/2007. godine.

2. OBNOVA USKOTRAĈNE PRUGE

SRNETICA- MLINIŠTE-ŠIPOVO

2.1. INICIJATIVE

Udruženja za obnovu pruge odrţalo je sastanak 06.02.2008. u Mrkonjić Gradu, na kojem se

razmatrala ekonomska, turistiĉka i ekološka opravdanost obnove uskotraĉne pruge Srnetica -

Mlinište – Šipovo. Na ovom sastanku, podršku projektu dali su i naĉelnici sedam opština

jugozapadnog dela Srpske, i to opština Mrkonjić Grada, Šipova, Istoĉnog Drvara, Ribnika,

Drinića i Jezera. Osnovna konstatacija je bila da bi obnova ove pruge doprinela vraćanju

ovoga kraja u ţivot. TakoĊe je konstatovano da, zbog svoje ekonomske opravdanosti, za ovaj

projekat je zainteresovan znaĉajan broj investitora iz zemlje i inostranstva.

INICIJATIVA – Zakljuĉci i obrazloţenja istih, sa ovog sastanka, upućeni su Vladi Republike

Srpske, koja je trebala da se izjasni da li je spremna da podrţi ovaj projekat. Sugerisano je i

formiranje pravnog subjekta, koji bi bio nosilac realizacije projekta, u saradnji sa Ţeleznicama

i Vladom Republike Srpske, te opštinama kroz koje prolazi pruga.

2.2. AKCIJE

VLADA (kao i sve vlade, bar na ovim prostorima) primi Inicijativu „k znanju“, formalno

podrţa predloge i formira JP „Pruga Srnetica-Mlinište-Šipovo“ Banja Luka (27.11.2009.).

42

JP "PRUGA-SRNETICA-MLINIŠTA-ŠIPOVO" Banja Luka Order credit report

JP "PRUGA-SRNETICA-MLINIŠTA-ŠIPOVO" Banja Luka

Jasenovaĉkih logoraša 4a

Long name: Javno preduzeće "PRUGA UZANOG KOLOSIJEKA SRNETICA-

MLINIŠTA-ŠIPOVO" Banja Luka

Short name: JP "PRUGA-SRNETICA-MLINIŠTA-ŠIPOVO" Banja Luka

Address: Jasenovaĉkih logoraša 4a

Post Number and City: 78000 BANJA LUKA

Region: Mezoregion Banja Luka

Registration number: 454701

Tax number: 4403081130002

Bank Account: 5620998084946905 NLB RAZVOJNA BANKA AD BANJA LUKA

Legal form: Limited liability company (d.o.o.)

Date founded: 11/27/2009

Representatives:

Activity: Passenger rail transport, interurban

Ovo ih bar nije ništa koštalo - a formalno su pokazali „BRIGU“ za razvoj ovih krajeva (k'o

vele – MALO SUTRA).

Koverat 1. sa markama lokomotiva (2009.)

43

Ĉak su se, kroz ovu formalnu saglasnost, malo i ofajdili – izreklamirali. Pustili su u opticaj

poštanske marke „Lokomotive uskog kolosijeka u Republici Srpskoj“. Uz izdate marke iz

serije "Lokomotive uskog kolosjeka u Republici Srpskoj" pošta Republike Srpske je izdala i

koverte sa tematikom pruga uskog koloseka i sa propratnim tekstom i ţigom.

Već u toku 2010. najavljuje se gromoglasno da će se turisti iz Evrope ponovo voziti

Štambajzovom prugom, a uz tvrdnju da je

Projekat izgradnje pruge uskog koloseka

Srnetica-Mlinište-Šipovo jedan je od

najznaĉajnijih i najatraktivnijih projekata

iz oblasti turizma u Republici Srpskoj,

koji treba da bude realizovan u idućih pet

godina (parafrazirana izjava direktora

nadleţnog JP).

Emanuel Oto Štambajz na „BALKANI“

i na Mliništima

Koverat 2. sa markama lokomoiva (2009.)

44

U „PLANU“ je razraĊeno i pet biznis centaran na razliĉitim lokacijama ovog podruĉja i koji

bi bili u sastavu predmetnog JP.

TakoĊe se najavljuje da će projekat gradnje pruge pomoći vlasnici kompanije "Štambajz" iz

nemaĉkog grada Braneburg. To je potvrdio i Emanuel Oto Štambajz, ĉiji je praded Oto pre

stotinak godina sagradio jednu od najznaĉajnijih pruga u BiH.

***

Dve godine kasnije (2012.) direktor nadleţnog JP izjavljuje da su svetska finansijska kriza i

nedostatak novca najveći krivci zašto obnova jedne od najatraktivnijih deonica u bivšoj mreţi

uskih pruga u BiH nije odmakla dalje od ideje (GLE ĈUDA - kako se ovi problemi pojaviše

IZNEBUHA???).

***

2.3. STVARNOST u vezi sa obnovom uskotraĉne pruge

Bez ikakvih novih – zvaniĉnih informacija, krenuh u „konsultaciju“ drţavnih akata.

Dostupni zvaniĉni podaci (oktobar 2016.) govore da je ovo sve samo mrtvo slovo na papiru –

ŠARENA LAŢA.

Na poslaniĉko pitanje (21.10.2015.): „Hoće li Vlada Republike Srpske u Budţetu za

2016. godinu, planirati finansijska sredstva za poĉetak izgradnje „Pruge uzanog

kolosijeka Srnetica-Mlinište-Šipovo“, za koje su zainteresovane opštine Petrovac,

Istoĉni Drvar, Ribnik, Mrkonjić Grad i Šipovo, kao i pojedini biznismeni koji bi

imali sportske objekte, etno selo i sl. Na tu temu direktor “ Ţeljeznica Republike

Srpske“ je odrţao sastanak sa naĉelnicima pomenutih opština, kako bi

otpoĉela gradnja pruge uzanog kolosijeka.“

Odgovor ministra nadleţnog za saobraćaj: „U Budţetu za 2016. godinu, Vlada

Republike Srpske nije planirala finansijska sredstva za poĉetak izgradnje pruge

uzanog kolosijeka Srnetica-Mlinište-Šipovo.

JP „Pruga uzanog kolosijeka Srnetica-Mlinište-Šipovo“ osnovana je 2009. godine, sa

ciljem obnove ţeljezniĉke pruge širine 0,76 m na dionici Srnetica-Mlinište-Šipovo.

Interes za izgradnju ove pruge postoji kod jedinica lokalne samouprave kroz koje

prolazi trasa pruge, kao i pojedinih fiziĉkih lica, ali još uvijek nisu preduzete dalje

aktivnosti po pitanju realizacije ovog projekta.“

Ovakav odgovor nadleţnog ministra, na navedeno poslaniĉko pitanje, i nije mogao biti

drugaĉiji ako se ima u vidu sledeće:

U „Strategiji razvoja turizma Republike Srpske za period 2011-2020. godina“

doslovce stoji:

45

Ţeljezniĉki, avio i vodni saobraćaj nemaju znaĉajniju ulogu u razvoju turizma

RS. Ţeljeznicom i avio-prevozom obavi se simboliĉan obim prometa putnika, a

vodeni saobraćaj praktiĉno i ne postoji.

Nema, ama baš, ni jednog slova o Programu pruga uskog koloseka i o predmetnom JP.

U validnom „Programu poboljšanja saobraćajne infrastrukture u funkciji turizma“

Republike Srpske, takoĊe nema NI SLOVA o ovim projektima.

***

2.4. MeĊudrţavne i meĊuentitetske politiĉke zavrzlame

Turistiĉka pruga Višegrad - Vardište - Mokra Gora

Kad je 03.03.1974. godine objavljeno

ukidanje pruge uskog koloseka na

relaciji Višegrad - Mokra Gora – Uţice,

istovremeno je dat predlog da se deo ove

pruge pretvori u jedinstvenu turistiĉku

atrakciju koju će pohoditi turisti iz

ĉitavog sveta. MeĊutim, trebalo je da

proĊe tridesetak godina da bi se ova

ideja poĉela ostvarivati.

Na inicijativu grupe mokrogoraca 2003.

godine obnavlja se (u turistiĉke svrhe) deo pruge na relaciji Mokra Gora - Vitasi, poznat kao

„Šarganska osmica,“ a iste godine Ţeleznice Republike Srpske odluĉuju da se pristupi i

rekonstrukciji ove pruge od Mokre Gore do Višegrada.

U periodu od 2004. do 2006. godine završeno je postavljanje pruge od Vardišta do Dobruna, a

tokom avgusta 2010. godine pristupilo se postavljanju šina od tunela Glogova do staniĉne

zgrade Višegrad.

Doĉek sveĉane Ćirine kompozicije u Višegradu, 28.8.2010. Manastir u Dobrunu, 2016. – „rezervni“ Dira na čekanju

Železnička stanica „VIŠEGRAD“ – 1906. (nakon otvaranja)

46

Prva sveĉana Ćirina kompozicija, nakon obnove pruge, stigla je iz Mokre Gore u Višegrad

28.8.2010. godine, u prisutvo mnogobrojnih zvanica, predstavnika medija i nekoliko hiljada

razdraganih graĊana Višegrada i okolnih opština.

U toku marta 2011. završeno je postavljanje dodatnih koloseka na stanici u Višegradu, a

pruga je dobila upotrebnu dozvolu.

Red voţnje i cene

Iz Ţeleznica Srbije bilo je najavljeno da će u sezoni 2013. na liniji Mokra Gora - Višegrad -

Mokra Gora 27. aprila poĉeti saobraćaj turistiĉkog voza sa redovnim polascima iz Mokre

Gore subotom u 11.15 - meĊutim redovnog saobraćaja još uvek nema.

Za sada su na raspolaganju samo vanredne specijal voţnje, odnosno zakup cele kompozicije

za turistiĉke grupe.

NAPOMENE (umesto zakljuĉka):

1. Dok sam rasvetljavao sopstvena i tuĊa sećanja na ĆIRU, dok sam analizirao raznorazne

inicijative za reinkarnaciju ĆIRE, dok sam ĉitao izjave zvaniĉnika o ekonomskoj,

turistiĉkoj i ekološkoj opravdanosti obnove uskotraĉne pruge i povratka u ţivot ovih

krajeva, dok sam ... – pomislih: GOTOVA STVAR, evo nama ponovo našeg ĆIRE;

2. Pomislih, vratiće se Ćira i ponovo će huktati, zviţdati i jezditi preko i pored Plive, pored

Plivskih jezera, uz serpentine Suvaje, kroz mirisne tunele ĉetinarske šume od Podova pa

preko Ĉardaka, Mliništa, Potoka sve do Srnetice, pa i dalje preko Oštrelja, Oštrice do

Drvara;

3. Pomislih, zaţiveće turizam u ovim krajevima koji zaista, još uvek, imaju šta da ponude:

kristalno ĉistu i bistru vodu (Pliva, Plivska jezera, Sana, Sokoĉnica, Zelenikovac,

Balkana...) koja već postaje globalno dobro i zbog ĉega će se u budućnosti verovatno

voditi i ratovi; organski zdravu hranu (voće, povrće, mleko i mleĉni proizvodi, meso...);

47

ĉist planinski vazduh, cvetno i senovito gerzovaĉko polje, ... – imaju da ponude, u pravom

smislu reĉi, RAJ ZA OĈI, DUŠU I TELO!

4. Kad sam se priupitao zašto se DRŢAVNA obećanja još nisu ostvarila, gde je ZAPELO,

ko je KOĈNIĈAR, kad ćemo se već jednom voziti tim novim i raspevanim ĆIROM,

zašto... – proanalizirah STVARNU DRŢAVNU POLITIKU i konstatovah da su sva

nadanja o povratku našeg Ćire – BUĆ!

5. Pošto sam nedavno (20.08.2016.) uţivao u lepoti voţnje „Šarganskom osmicom“,

priupitah se: zašto nema pruge od Mokre Gore do Višegrada? „Prouĉih“ malo predmetno

pitanje i doĊoh do odgovora – pruga je ipak izgraĊena, ali – NE RADI!!! Priupitah: zašto

ne radi? I dobih, istina nezvaniĉan odgovor (a moţda i nije daleko od istine) da se DVE

DRŢAVE ne mogu dogovoriti oko DOBITI! Oĉito ih je baš briga što su graĊani/turisti,

turizam, privreda, konkurentnost ... – NA GUBITKU;

6. Pošto pruga ne radi (???), ovog leta (21.08.2016.) smo posetili Višegrad putniĉkim

automobilom. Po povratku iz Višegrada, na GRANIĈNOM PRELAZU Vardište (prelaz

iz Repunlike Srpske u Srbiju) ĉekali smo u koloni punih 1,5 sati. Da li je i OVO briga

vlasti o: ĉoveku, turizmu, privredi, meĊunarodnom rejtingu...?

7. Kad detaljnije pogledamo kojom dinamikom je izgraĊena pruga od Vardišta do Višegrada

i kad znamo da je prvi Ćira prošao tom prugom pre više od ŠEST godina, a PRUGA JOŠ

NE RADI – poĉinjem da verujem da uskotraĉne pruge Srnetica-Mlinište-Šipovo neće

uskoro biti, ako je uopšte nekad i bude;

8. Nadleţni drţavni organi i „imućniji“ pojedinci i/ili grupe (koji su „upravljali“ pomenutim

šleperima) bi trebalo da znaju da faktor VREME ima izuzetan znaĉaj za krajeve Visoke

Bosanske krajine – ukoliko se nešto ne uradi u dogledno vreme, posle neće ni biti potrebe

da se radi jer će tamo ostati potpuna pustoš;

9. Postoje brojne inicijative za obnovu pruge Jajce – Srnetica –Drvar , ali se uglavnom

svode na ENTITETSKE GRANICE (Molo Plivsko jezero- JEZERO; Šipovo-Mlinište-

Srnetica; Oštrelj-Drvar). MOLIM nadleţne Entitetske vlasti da se opamete i da poĉnu da

saraĊuju i da realizuju celovite/zaokruţene projekte od kojih će svi imati koristi, a ne da

se stalno zatvaraju u svoje atare od ĉega narod i privrede samo imaju štetu na svakoj

strani.

***

48

A KAKO BI ORJENTACIONO MOGLO BITI

ili

Case Study (Studija slučaja)

- „ŠARGANSKA OSMICA“ –

Osetite dah minulih vremena na "Šarganskoj osmici"

Nekad...

Ova pruga bila je ţila kucavica i veza Evrope sa Jadranskim morem...

Od Beograda do Dubrovnika i Zelenike, uskokoloseĉnom prugom od 760 mm, od 1925. do

1974. godine kroz tunele, preko mostova i kroz planinske useke saobraćao je ĉuveni voz

"Ćira" ostavljajući za sobom prepoznatljivi miris dima parne lokomotive...

Sad...

Deo ove pruge na relaciji od stanice Šargan Vitasi do Mokre Gore, koji predstavlja

jedinstveno graditeljsko delo, otrgli smo od zaborava i nadaleko ĉuvenom Šarganskom

"osmicom" ponovo odjekuje klaparanje vagona i veseli ţamor turista u vozu "Nostalgija".

Od Mokre Gore do stanice Šargan Vitasi proći ćete kroz 22 tunela, preko pet mostova,

savladati visinsku razliku od 300 metara i sve to na ukupnoj razdaljini od 15.440 metara.

Za vreme vaše voţnje imaćete priliku da sa nekog od pet vidikovaca sagledate bogatstvo i

lepote prirode ovoga kraja.

Naša Osmica po mnogo ĉemu je bila jedinstvena dok je njom tekao redovni ţelezniĉki

saobraćaj. Obnovom dobija sasvim novi status, kao turistiĉko-muzejska ţeleznica, što će je

uĉiniti još ekskluzivnijom.

Za naše prilike to je novina, ali za svetske nije. U mnogim zemljama postoje takve pruge, u

koje je uloţeno podosta ljubavi i novca, da bi sadašnje i buduće generacije doţivele

uzbuĊenje sporovoznog, ali i romantiĉnog putovanja u duhu minulih vremena.

Da bi svi aspekti obnovljene Šarganske osmice bili što bolje osmišljeni, prikupljaju se

informacije o aktivnosti turistiĉkih i muzejskih ţeleznica u svetu. Obnavljanje takvih

ţeleznica u Švajcarskoj, Poljskoj, Nemaĉkoj i Grĉkoj rezultiralo je i finansijskim efektima, pa

ne treba sumnjati da će sa našom “Osmicom” biti drugaĉije. Tim pre što je ona po mnogo

ĉemu jedinstvena i bez premca u svetu.

49

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Mokra Gora (ulaz u početnu stanicu)

50

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Mokra Gora (početna stanica)

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Mokra Gora (početna stanica)

51

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Mokra Gora (početna stanica)

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Mokra Gora (početna stanica)

52

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Mokra Gora (početna stanica)

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Mokra Gora (početna stanica - depo)

53

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Šargan Vitas (krajnja stanica)

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Šargan Vitas (krajnja stanica – snadbevanje vodom)

54

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Šargan Vitas (krajnja stanica - depo)

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Šargan Vitas (krajnja stanica - depo)

55

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Šargan Vitas (krajnja stanica - depo)

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Šargan Vitas (krajnja stanica)

56

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Pogled sa jednog od vidikovaca

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Šargan Vitas (krajnja stanica)

57

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Jatare (jedna od stanica)

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Jatare (jedna od stanica)

58

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Pogled sa jednog od vidikovaca

„ŠARGANSKA OSMICA“ – Jatare (jedna od stanica)

59

***

ĆIHU,ĆIHUHU(IVIN VOZ)-DRAGAN LAKOVIĆ I KOLIBRI

IVIN VOZ

Ćihu, Ćihu, ćihu-hu...

Iz kuće je izleteo na ulicu Iva

sav zadihan zahuktao k'o lokomotiva.

Videli ga drugovi, pa za njim i oni

potrĉali, zahuktali k'o pravi vagoni.

Ćihu, Ćihu, ćihu-hu...

Sad ulicom tako juri ta ĉudna kolona

to voz Ivin putuje sa sedam vagona.