biološka borba protiv napasti

Uživotu uspevaju uglavnom jednostavne stvari. Biološka borba nije jednostavna. Da bi zaživela u praksi treba dosta znati, uložiti mnogo rada, sredstava i kapitala. Šta biološka borba zahteva: Znanje.

Insekti protiv insekata, grinje protiv grinja

Između insekata koji se hrane biljkama ili biljnim proizvodima i “korisnih” insekata koji se hrane njima postoji lanac ishrane. Predatori su uvek manje brojni, sporije se razmnožavaju i nikada ne ugrožavaju opstanak vrste ubijanjem životinja od kojih zavise. Kako je to regulisano? Gusenice se hrane lišćem i mogu obrstiti šumu ili voćnjak. Da bi svarile lišće imaju alkalnu sredinu crevnog trakta pa razlažu celulozu. Mogu da prežive do nedelju dana bez hrane. S druge strane, predatori su orijentisani na ishranu mesom pa imaju blago kiselu sredinu crevnog trakta. Predatori ne mogu dugo da žive bez hrane. Neke od njih, kao zlatooka (Ch. carnea), polifagni predator se hrani sisanjem hemolimfe žrtava što predstavlja neku vrstu infuzije. Zlatooka ne izbacuje izmet jer većinu hraniva svari. Ono što se ne svari izbacuje prilikom presvlačenja. S druge strane, gusenice GUBARA izbacuju veliku količinu izmeta i prave tepih ispod stabla. Ovo su velike razlike između fitofaga i predatora. Dosta predatora ima slične zahteve kao i žrtve. Tako, stenice O. minutum, A. nemorum polažu jaja u tkivo biljaka i razviće larvi zavisi od kvaliteta turgora. Kruškina buva sa kojima se hrane stenice, takođe zabadaju jaja u tkivo kruške i larve se ne mogu razviti bez sokova biljaka odnosno slično predatorima.

Polifagni predatori kao što je zlatooka (Ch. carnea, Ch. perla i Ch. septempunctata i dr.) imaju izražen kanibalizam. Da bi se ovo izbeglo, jaja zlatooke su položena na dugim drškama. Ova osobina predstavlja veliki problem prilikom pakovanja i ispuštanja ovakvih organizama pa se larve zlatooke ispuštaju u objekte izmešane u piljevini. Opstanak vrste kod insekata zasnovan je na ponašanju ženke. Ona nepogrešivo polaže jaja ne biljke kojima se hrani njezino potomstvo. Slično je i kod predatora ili parazitoida: ženka parazitoida će položiti jaja samo u insekte u kojima če potomstvo preživeti.  Odnosi između žrtava i parazitoida su očito složeniji nego što se predpostavlja. Predatori fitofagnih grinja (buba mara S. punctillus), zatim stenice Orius minutum, Anthocoris nemoralis i dr., doleću u voćnjak samo kada je populacija dostigla 4-5 grinja po listu. Ova brojnost se smatra PRAGOM DOLETANjA. Imaga predatora se hrane a polažu jaja samo kada brojnost grinja (hrane) dostigne od 8-10 po listu odnosno kada postoje mogućnosti da potomstvo predatora ishranom završi razviće. Ovo se smatra za PRAG POLAGANjA JAJA. Populacija grinja i dalje raste a predatori nastavljaju sa polaganjem jaja ali dolazi do šteta i bronziranja lišća jabuke. Ovi predatori su poznati kao “čistači” ali čišćenje dolazi isuviše kasno. Štete su već prisutne. Čišćenje se nastavlja i kada se brojnost smanji na 5 grinja po listu, odrasle odlete iz voćnjaka u potrazi za novom hranom. Ovo se smatra kao PRAG ODLETANjA PREDATORA (Pasqutora odnosno brojnost predatora mora biti uvek veća od žrtava. Da bi se zaštitila jabuka od bolesti i štetočina koriste se insekticidi i fungicidi koji imaju direktni i indirektni uticaj na preživljavanje predatora ali i grinja praktični rezultati suzbijanja grinja pa su ograničeni.

U našim uslovima najprisutniji je predator Amblyseulus andersoni koji spada u tip IV, odnosno u početku vegetacije njegova brojnost mora biti iznad brojnosti žrtava. Umnožavali smo A. andersoni i ispuštali u jabučnjak u

Obrenovcu. Zbog primene insekticida, brojnost se povećala tek pred kraj sezone pa je A. andersoni uticao samo na smanjenje brojnosti crvenog pauka za narednu godinu. U praksi mogu se koristiti specifični akaricidi kao što je propargit prskanjem svakog drugog reda. Preostale grinje na netretiranom redu su hrana larvama predatora koji ne mogu da napuste voćnjak (Baillod,1986). U prirodi je teško koristiti biološku borbu jer je veliki izbor hrane za predatora i parazita. Ako ispustite predatora ili parazita u vaše polje ili voćnjak, oni će odleteti tamo gde je najpovoljnija i brojnija hrana. Zato, se nešto veće mogućnosti pružaju u zatvorenom prostoru kao što su staklare. Takav primer je suzbijanje bele leptiaste vaši (Trialeurodes vaporariorum parazitom Encarsia formosa. Prema Foster, Kelly, 1978 biološka borba je moguća ako se unese 60 000 osica E. formosa po ha a brojnost bele leptiaste vaši je niska. Treba voditi računa da bela leptirasta vaš spada u takozvane “r” selektirane organizme odnosno koji imaju veliku reprodukciju i da se brojnost mora kontrolisati smanjenom ishranom i zalivanjem biljaka. Od hemijskih mera koriste se samo selektivni insekticidi kao što su buprofezin, pyriproxifen i slično. U praksi, vlasnici žele što veći prinos i određenog kvaliteta plodova pa E. formosa se koristi samo dok se ne formiraju plodovi .

Za suzbijanje bele leptiraste vaši koriste se i industrijski proizvedeni biopreparati na bazi entomopatogene gljive Verticilium spp. U plastenicima gde je relativna vlažnost visoka, a kod nas takvih ima, gljive se razvija na imagu, na larvama bele leptiraste vaši kao i drugih lisnih vaši. Ipak, napominjemo da se ne mogu primenom ovih preparata izbeći izvesne štete i uticaj na smanjenje kvaliteta plodova.

Prag štetnosti kod biološke borbe su veći nego kod primene hemijskih mera borbe. Korisni insekti ne moraju biti uvek korisni. Tako, žuta buba mara se hrani sporama pepelnice, značajne mikoze na usevima i cveću. I pored toga što smanjuje brojnost spora, imaga raznose spore i na taj način šire ovu bolest. Primena insekata protiv insekata zahteva organizacije gajenja insekata predatora ili parazita ali na industrijski način. Obično se koriste veštačke podloge ili prirodna hrana. Najteži tehnički problem je masovna proizvodnja jajnih parazita jer je teško imitirati jajni horion. Pokazalo se da horion nije samo čvrsta opna nego ima i dodatne osobine oko disanja, razmene gasova, zaštite i dr. I kada se proizvedu korisni insekti mora se organizovati pakovanje i transport na bezbedan način do potrošača i u što kraćem roku.

Mikrobiološko suzbijanje insekata

Insekti najčešće obolevaju od viroza, zatim od bakterioza i mikoza. Prvi uslov korišćenja nekog patogena u biološkoj borbi je da se razvijaju samo na insektima. Virusi insekata su se prilagodili biologiji domaćina. Tako većina gusenica oboleva od Baculovirusa tipa granuloze ili jedarne poliedroze. Gubar ima jednu generaciju godišnje a život gusenica traje svega 24-30 dana. Da bi preživeli period bez gusenica virusi su ukalupljeni u proteinske granule ili poliedre. Poseban problem je proizvodnja virusa jer se radi o

obligatnom parazitu pa se umnožava samo u živoj ćeliji. U ovu svrhu koriste se i insekti domaćini ili u fermentorima na kulturi ćelija. Na ova dva načina proizveden je veći broj preparata na bazi virusa. Najpoznatiji je Madex za suzbijanje jabukinog smotavca (C. pomonella). Aktivna materija su virusi granuloze u količini 1,5 x l013 granula po litri. Koristi se u količini 160 do 240 ml/ha. Gusenice uginjavaju za 3-5 dana. Madex se koristi posebno za suzbijanje prve generacije jabukinog smotavca a plodovi dobijeni na ovaj način se mogu koristiti kao hrana za trudnice ili za spremanje dečje hrane (kaše). Primenom virusa granuloze ne može se izbeći ubušivanje gusenica u plodove ali kada su plodovi mlađi i kiseli, rane od ubušivnja razastu.

Za suzbijanje gubara (L. dispar) proizvodi se preparak pod imenom Gypcheck a aktivna materija su virusi poliedroze. U biološkoj laboratoriji u Zemunu, proizvodili smo viruse nuklearne poliedroze i koristitli ih avionima za suzbijanje gubara. Virusi nuklearne poliedroze se uglavnom koriste u fazi latence ili rane progradacije da bi se virus umnožio a da ne doće do pojave golobrsta. Virusi se unose po metodi “prvog unošenja“. Ako se virusi koriste u progradaciji dolazi do epidemije ove viroze ali se ne može izbeći defolijacija iznad 60%. Treći preparat na bazi virusa je Mamestrin ili za suzbijanje gusenica kupusne sovice (M. brassicae). Prepart se koristi po metodi “masovnog unošenja” ili 0.5 kg virusnih poliedara po ha. Na ovaj način se može postići zadovoljavajuća zaštita kupusa ili kupusnjača. Obolele gusenice menjaju ponašanje, penju se na vrohove listova i ne prave štete. Ipak, ovde ima prljanja glavica. Četvrti preparat Virin HC na bazi virusa jedarne poliedroze se koristi za suzbijanje dudovca (H.cunea). Preparat se koristi po naseljima jer nije otrovan za čoveka ili životinje. I ovde obolele gusenice menjaju ponašanje i penju se navrhove stabala gde uginjavaju.

Osnovni problem kod korišćenja virusa u mikrobiološkoj borbi je njihova proizvodnja, čuvanje virulentnosti (mora biti u frižideru do upotrebe), cena i međunarodno tržište jer se ovi insekti uglavnom javljaju ciklično. Tako gubar ili dudovac se javlja svakih 5-9 godina i koriste se kada je niska brojnost domaćina jer inkubacioni period može biti i do 15 dana. Profit ne trpi prazne periode pa većina preparata na bazi virusa nema kontinuitet proizvodnje. Zbog lakšeg gajenja, bakterije se najčešće koriste u biološkoj borbi. Bakterije se umnožavaju industrijski u fermentorima na relativno jeftinim podlogama:

Najpoznatija bakterija je Bacillus thuringiensis var. kurstaki, za suzbijanje gusenica, B. thuringiensis var. tenebrionis za suzbijanje krompirove zlatice i B. thuringiensis var. israliensis za suzbijanje komaraca ili nekih Diptera koje se javaljaju u gajilištima pečuraka. B.thuringiensis se koristi najčešće u šumama kao stabilnim biotopima jer primena hemijskih preparata izaziva teže poremećaje u biocenozi. Ne deluju na pčele i druge korisne organizme. Napominjemo da je kod nas B. thuringiensis korišćen za suzbijanje gubara u prethodnoj gradaciji u količini od 660 tona i bio je prodavaniji preparat od bilo kojeg hemijskog na našem tržištu. I u zadnjoj gradaciji gubara korišćen je B. thuringiensis var. kurstaki. Ovi preparati se koriste po metodi “masovnog unošenja” jer deluju sporama i insekticidnim kristalima proteinske prirode. Njihova je primena ograničena na nisku brojnost odnosno samo kada je brojnost jajnih legala gubara do 1000 po ha i tada se mogu

koristiti u registrovanim količinama od 3 lit/ha. Veća brojnost gubara zahteva najmanje dva tretmana. U obe gradacije gubara bilo je šuma i do 100 000 jajnih legala po ha pa nije teško predpostaviti da li je bilo golobrsta. Kod nas ove sojeve bakterija proizvodi Tehnološki institut u Zrenjaninu pod nazivom D-Stop (za dudovca i druge gusenice), K-Stop (za komarce i šampinjonske mušice) i Z-Stop za suzbijanje krompirove zlatice. Primenom ovih preparata može se postići efikasnost i smanjenje šteta od insekata ispod ekonomskog praga štetnosti. Posebno su namenjeni u organskoj proizvBolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite

Osnovni princip zaštite jabuke u organskoj proizvodnji je da primena biopesticida kao dozvoljenih supstanci predstavlja „poslednji“ izbor. Uspostavljanje povoljnih uslova za razvoj korisnih organizama je „prva linija odbrane“. Ipak, često se u komercijalnoj organskoj proizvodnji moraju primeniti neki od dozvoljenih ili u primeni ograničenih supstanci. Tako je npr. poželjno izbegavati i neke od dozvoljenih supstanci ako imaju širok spektar delovanja kao što je insekticid rotenon. Njega treba primeniti u ranom periodu vegetacije pre značajnije pojave korisnih insekata.

Čađavu krastavost lišća i plodova jabuke uzrokuje gljiva Venturia inaequalis i to je najvažnija bolest jabuke. Otporne i manje osetljive sorte treba gajiti kada god je to moguće. Stabla jabuke treba formirati tako da budu otvorene krune, sa dobrim strujanjem vazduha i dobrim prodiranjem sredstava prilikom tretiranja biljaka.

Radi smanjenja potencijala zaraze potrebno je sprovesti sledeće preventivne mere:

Sakupljanje opalog lišća. Opalo lišće sakuplja se u jesen i proleće. Za ovu namenu postoje posebne mašine usisivači. Efikasnost ove mere u smanjenju broja spora kao izvora zaraze je 90%, a u pogledu nastanka zaraze 50%.

Unošenje opalog lišća u zemljište. U jesen zafrezirati opalo lišće ili ga plitko zaorati. Na ovaj način smanjuje se broj spora za 50%.

Očuvanje populacija glista. Ova metoda doprinosi bržoj razgradnji opalog lišća. Gliste su najvažnije u razgradnji opalog lišća i njihova uloga je najvažnija u smanjenju potencijala zaraze bolesti. Primena bakarnih fungicida i mehanička obrada negativno utiču na broj glista u organskom jabučnjaku u kome je njihova brojnost po pravilu velika. U tom smislu treba se truditi da broj tretmana bude što je moguće manji i koristiti koncentracije preparata niže od preporučenih jer im je efikasnost gotovo ista. Gliste doprinose da se za 90% smanji broj spora u prolećnom periodu.

Korisne životinje – pomagači u borbi. Da bi se u vrtu mogla primijeniti biološka zaštita, ne treba tjerati sve životinje, jer nisu sve neprijatelji. Vrlo je važno zadržatikorisne životinje jer one pomažu u borbi protiv štetočina. U procesu suzbijanja štetočina od velike koristi su životinje koje se njima hrane. Najbolji pomagači su ptice, ježevi i žabe koji jedu puževe, ali i neki kukci kao što su bubamare, mrežokrilke i bogomoljke, koji su prirodni neprijatelji lisnih ušiju.

Bubamare i njezine ličinke pojedu dnevno i do 400 lisnih ušiju. Da bi bubamare imale što jesti, ne treba uništavati prve lisne uši koje se pojave u proljeće, jer će se tako smanjiti broj bubamara kojih ionako već ima premalo. Ako ste u mogućnosti, za žabe je dobro u vlastitom vrtu iskopati malu baru i zasaditi vodeno bilje. Žabe će nastaniti baru, pa će opasnost od puževa biti puno manja. Ptice na dan prikupe i do 30 kg gusjenica i drugih nametnika. Da biste privukli i zadržali ptice, postavite im kućicu. Neka otvor kućice bude okrenut prema jugoistoku. Preko ljeta im osiguravajte dovoljne količine vode u plitkim posudama, a zimi hranu. Ptičice će vas riješiti nametnika u vrtu i svakodnevno vas razveseliti svojim pjevanjem. U vrtu nalazimo i pauke koji su prirodni neprijatelji muha i komaraca. Grabežljive grinje su prirodni neprijatelji crvenog pauka, ali i nekih drugih štetnih grinja.

Najčešći nametnici i kako ih se riješiti

Lisne uši su mali nježni kukci koji mogu biti krilati ili beskrilni. Boja im ovisi o stadiju razvoja i biljci hraniteljici pa mogu biti od svijetložute i zelene do crne boje. Hrane se sisanjem biljnih sokova i to na najnježnijim biljnim dijelovima - lisnim izbojima i cvjetnim pupovima. Izazivaju zastoj u rastu biljke, kovrčanje listova, iza njih ostaje medna rosa koja kaplje po donjim listovima čineći ih ljepljivima, a kasnije pocrne jer se na njima razvijaju gljive čađavice. Napadaju velik broj kultura. Javljaju se u proljeće i jesen tijekom toplog i suhog vremena te nakon obilnih kiša. Ako lisne uši jako napadaju neku biljku, to je znak da je poremećena njezina cirkulacija. Ponekad je dovoljno prekriti i prihraniti tlo kod korijena biljke. Postoje biljke koje su ušima naročito privlačne. Te biljke se mogu saditi među druge biljke da bi ih zaštitili od ušiju. Na primjer, saditi salatu i bobmeđu jagode. Uši će se preseliti na salatu i bob, a jagode će ostati neoštećene.

Puževi su česti neželjeni gosti, a njihovih prirodnih neprijatelja ježeva i žaba sve je manje. Puževi najčešće napadaju zeleno lisnato povrće. Iako spori, vrlo su uporni i povrću mogu nanijeti veliku štetu. Hrane se noću jer im smeta sunce pa ih je najlakše pronaći kada padne mrak uz pomoć svjetiljke. Puževa se može riješiti uz pomoć taloga kave koji ne vole jer je u većoj koncentraciji otrovan. Napadnute biljke treba zalijevati talogom kave, koji ne samo da će otjerati puževe, već će i blago gnojiti zemlju i istovremeno tjerati biljne mušice. Budite umjereni u zalijevanju tla talogom od kave, jer on podiže kiselost tla. Tlo oko biljaka koje puževi napadaju može se posuti pepelom ili kamenim brašnom. Kako bi se puževi držali što dalje od biljaka ovaj postupak treba ponavljati nakon svake kiše. Puževe odbijaju i neke biljke kao što su dragoljub, kadulja, timijan i ricinus.

Rovac je jedan od učestalih zemnih štetnika. Omiljena poslastica su mu gomolji i korijenje. Rovac je noćna životinja i izlazi na površinu zemlje samo noću. Njegov rov nije duboko u zemlji pa se najlakše uhvati ako se u tlo ukopa posudu s vodom, a sa strane postave daščice koje ga usmjeravaju u posudu.

Krtica je korisna životinja jer uništava rovce i druge gusjenice i crve, ali istodobno radi krtičnjake koji narušavaju estetski izgled vrta. Najlakše ju je otjerati ako se u tlo ukopa

prazna boca, tako da se vrh boce ukopa u otvor njegovog rova, pazeći da se ne začepi grlo flaše. Zvukove koje proizvodi vjetar i prazna boca, krtice ne mogu dugo podnositi pa odlaze.

U borbi protiv štetočina pomaže prirodni suživot između nekih biljaka - ako se posade jedna blizu druge povećava se njihova snaga i urod te se bolje štite od nametnika. Na primjer, sadnja mrkve uz luk, štiti biljke od lukove/mrkvine muhe, a zabijanje grana bazge u tlo služi kao zaštita od krtica. Kako biljke imaju ljekovito djelovanje na ljudsko zdravlje, jednako tako mogu pozitivno utjecati i jedna na drugu. Postupke treba ponavljati i nekoliko puta, ali budite strpljivi.

Bubamare se uglavnom hrane lisnim i štitastim vašima i nekim vrstama paukovih grinja. Prisustvo bubamara u voćnjaku je znak da ima  lisnih vaši. Jedna odrasla bubamara može da pojede 20-30 a u toku života nekoliko stotina vaši. Odrasle bubamare imaju značajniju

ulogu rano u proleće i početkom jeseni, a larve bubamara u proleće i u leto. Poznate

su i božje ovčice – bubamare (Coccinellidae) koje se ispuštaju ili uzaštićenom prostoru (staklenici, plastenici) ili u voćnim nasadima. Bubamare se hraneštetnicima bilo da su bubamare u obliku imaga ili li č inke. Obi č no razvoj ličinke traje 3-5tjedana, a jedan imago ili ličinka dnevno pojede 20-30 lisnih uši, a za svog života 500 uši.Prema drugim podacima jedna bubamara može pojesti 100 lisnih uši u jednom danu.Vrstebožjih ovčica su: Exochomus quadripustulatus, Coccinella septempunctata i Adaliabipunctata. Vrsta božje ovčice Hippodamia convergens uništava osim lisnih ušiju i duhanovaresi č ara gdje odrasli oblik pojede 300 li č inki dnevno, a li

č inka ove božje ovčice pojede 150li č inki resičara. Primjerice, na jedan hektar staklenika potrebno je ispustiti oko 10 000 božjihovčica.Č