, , -, -, .

- . . - - . , . , , , 3 4 . , ,,'' (flipped classroom) . , . , .

. , .-, . "" -. . . ( "" "") . , . - : , , . . - , , , , ... : , . , . . , . . :1. - 2. 3. - 4. 5. : . - . ( ).1. 1 2. 2

- , (Bounce) (Quick Screen Share) (MailVU) (Recordr) - (ScreenCastle) (Screenr) (ScreencastOmatic) , - (Vialogues) (Vimeo) (Short forma) - (TeacherTube) (Tube snack) (Yokto) (YouTube) (Keepvid) (ClipConvertor) (Savefrom.net) , - (Video Toolbox) - (Embedplus) (Loopster) (Magisto) (Masher) (Mozilla Popcorn Maker) (Stupeflix) - (CaptionTube) - (Tube Chop)

prezentacijama su daleko efikasnija i zanimljivija od klasinih. Prezentacija se priprema pre asa i njen prikaz na asu omoguava utedu vremena koje bi bilo utroeno za pisanje na tabli, a primena multimedijalnih elemenata u prezentaciji zamenjuje primenu oiglednih nastavnih sredstava. Osim poznavanja tehnike rada u programu PowerPoint potrebno je da nastavnik pri pripremi predavanja i prezentacije ima u vidu i preporuke koje su izloene u ovom tekstu. Organizacija prezentacije i slajdova Sadraj prezentacije treba da bude organizovan logino i da ini celinu, a prezentacija treba da bude pregledna. Prezentacija namenjena predavanju ne treba da sadri cele, sloene reenice ve samo teze! Pri izradi prezentacije bitne pojmove ili kljune rei treba naglasiti (npr. nekom bojom drugaijom od osnovnog teksta) kako bi se privukla panja uenika i omoguilo bolje pamenje. Zbog preglednosti na slajdovima koji se prikazuju treba da budu izloene samo teze (ceo slajd je vidljiv u prikazu strukture, eng. Outline). Detaljnija objanjenja uz slajd treba unositi u beleke (eng. Notes) to nastavniku moe da pomogne kod pripremanja izlaganja. Ako se ove beleke odtampaju zajedno sa slajdom, mogu se podeliti uenicima kao materijal za uenje. Ovim se uenici oslobaaju hvatanja beleki, koje se kod nekih moe svesti na mehaniko prepisivanje teksta sa slajda. Uenicima e novo gradivo biti mnogo jasnije ako izlaganje nastavnika prati multimedijalna prezentacija. Slika govori hiljadu rei i zato uz tekst u prezentaciju treba ugraditi slike, filmove ili animacije. Naravno, treba nai ravnoteu izmeu teksta i ostalih elemenata slajda. Efekte animacije sadraja slajdova treba koristiti oprezno jer e imati pozitivan efekat samo ako se upotrebe u pravom trenutku i na pravom mestu. Treba izbegavati efekte koji traju predugo. Sav sadraj slajda treba da se pojavi odjednom, izuzev kada pojavljivanje jednog po jednog dela moe da doprinese boljem razumevanju sloene materije. Prelazak sa jednog na drugi slajd prezentacije namenjene nastavi treba da bude kontrolisan miem, a ne automatski, jer e onda nastavnik moi da uskladi promenu slajdova sa svojim izlaganjem. Broj i organizacija slajdova Dobra prezentacija ne mora da ima puno slajdova, ali mora da sadri sve teze. Broj slajdova po prezentaciji zavisi od samog gradiva, a moe se kretati od 20 do 30 za trideset minuta predavanja. Prvi slajd treba da sadri naslov predavanja, naziv predmeta i ime nastavnika. Ako se predavanje izvodi izvan kole, ono treba da sadri i naziv kole. Mesto i datum nisu obavezni, ali su poeljni. Ako se koristi stara prezentacija, obavezno treba aurirati datum tako da sluaoci imaju utisak da je prezentacija napravljena ba za njih. Sadraj prezentacije treba prilagoditi publici. Na drugom slajdu izlae se cilj predavanja u kratkim crtama. To moe biti sadraj same prezentacije. Cilj ovog slajda jeste da se uenici upoznaju sa gradivom koje e im biti izloeno. Na kraju prezentacije uvek treba dati krai pregled (rezime) onoga to je izloeno i izvui odgovarajue zakljuke. Nakon predavanja moe ostati prikazan prvi slajd ili slajd sa literaturom i vezama ka nastavnim materijalima, mogu biti dati podaci o kontaktu i adresa e-pote nastavnika i sl. Dobra prezentacija kao osnova za dobra predavanja

3 Tekst u slajdovima Pri unosu teksta na slajdove treba voditi rauna da pri prikazu na ekran ili projektovanju slajdova na platno svi elementi moraju biti vidljivi za sve uenike. Preporuka za veliinu teksta je sledea: naslov 40 ta, podnaslov 36 ta, ostatak teksta 32-24 ta. Zbog preglednosti broj redova teksta po slajdu ne bi trebalo da bude veliki - ne vei od sedam. Obavezno treba proveriti da li ima pravopisnih i gramatikih greaka jer izgled prezentacije govori o profe-sionalnosti nastavnika koji je priprema. Multimedijalni elementi prezentacije i njihov uticaj na percepciju i pamenje sluaoca Informacija se bolje pamti ako je primljena preko vie ula. Informacije primljene ulom vida bolje se pamte od informacija primljenih ulom sluha (vie od treine modane kore se bavi obradom vizuelnih informacija), pa e slike i filmovi ugraeni u prezentaciju privui panju i omoguiti da uenici zapamte izloeno gradivo neuporedivo bolje nego kad slajdovi nose samo tekst. Pri izboru metoda nastave, ali i pravljenju same prezentacije treba imati u vidu poznatu pedagoku teoriju: ovek pamti 10% onoga to proita, 20% onoga to uje, 30% onoga to vidi, 40% onoga to uje i vidi, 50% onoga to prodiskutuje, 70% onoga to iskusi, 95% onoga to predaje. Dizajn prezentacije u smislu estetskog utiska teko je oceniti. Ono to se dopada autoru ne mora da se dopadne i sluaocima. Od naina prikazivanja prezentacije zavisi izbor boja. Ako se prezentacija projektuje na platno, treba koristiti svetle pozadine i tamna slova, a ako se koristi za prikazivanje na ekranu, pozadina moe da budu tamna, a slova svetla. Prednost imaju iste boje nad meanim. Umesto opteg arenila, optimalno je koristiti tri, eventualno etiri boje. Naravno, treba voditi rauna o skladu boja. Kod korienja boja treba obratiti panju na funkciju koja joj se dodeljuje: da li boja treba vizuelno da privue, da izazove odreenu asocijaciju ili da potpomogne brzom itanju. Panju privlae kombinacije boja slova i pozadine koje imaju veliki koeficijent refleksije tekst-pozadina, na primer: Pozadina treba da bude ista za sve slajdove prezentacije, a dobro je da slika ili ara pozadine bude diskretna. Neke are mogu da oteaju itanje teksta. Do-bro je koristiti animacije da bi privukle panju. Meutim, to treba initi umereno jer one ne smeju da odvuku panju slualaca. Previe animacije, jake boje, nedosledan izgled slajdova ine prezentaciju nesreenom i neurednom. Dobro uraena PowerPoint prezentacija ne garantuje i uspeno predavanje Pre poetka nastave obavezno treba sauvati prezentaciju na raunar sa kojeg e biti projektovana i treba proveriti da li prezentacija funkcionie na tom raunaru (da postoji program za otvaranje prezentacije, da li su instalirani fontovi koji su korieni, da li animacije rade itd.). Nastavnik treba da sauva prezentaciju u svojoj fascikli na zajednikom raunaru da ne bi gubio vreme na pronalaenje datoteke pred sam poetak predavanja. Nastavnik za vreme izlaganja treba da stoji. Time privlai panju i uspostavlja kontakt sa uenicima koji sluaju. Izlaganje treba da bude jasno i glasno. 4 itanjem teksta sa prezentacije ne moe se zadrati panja uenika. Cilj nastavnika jeste da navede uenike na razmiljanje, pa je u toku predavanja dobro postavljati pitanja. Treba paziti na broj slajdova i zadravanje po jednom slajdu. Vreme za objanjenje slajda takoe zavisi od sadraja, a preporuuje se da traje od 1 do 2 minuta. Izleni su elemenati na koje treba obratiti panju pri izradi prezentacije. Jako je vaan izbor sadraja (teza) koji se postavljaju na slajdove, umea da se kae dosta sa malo rei, da nastavnik izdvoji bitno od manje bitnog. Dobro je i da nastavnik izdvoji vreme za uvebavanje predavanja kako bi trajanje izlaganja prilagodio planu asa. Ne zaboravite da svojim primerom nastavnik ui i uenike kako treba pripremati prezentaciju i kako je izlagati! . , , , . . , . 1 2 3 4 5 6 7 Reference , , . , . , 20. , . , . ( ) , . , . . , . , . , , . . . , , ( ) . , , () . (). , . 2 : . , , . , , . , . (. browsing) . () , . . . anchor node, . , , , , (. hyperlinks), ; ( , , .) ( , "" "" / , , .

hypertext ( Xanadu) ""Theodor Holm Nelson (. Dream Machines, 1974; Literary Machines, 1981), "" , , , Vannevara Busha 1945. ("As We May Think", Atlantic Montly) () , - , "" ( ) , . . .

. :1) ;2) ;3) ;4) . . , , : ; , . ; ( , ), . .

( ). , , , , . , .

, . , . , (web-). . , . , , , . . , .

. , , , bulleting boards, . , . . e-Dnevnik je web aplikacija za voenje razredne knjige u elektronikom obliku, koji je poetkom kolske godine 2011/12. uveden kao pilot projekt u tri srednje kole: XV. Gimnaziji u Zagrebu, Gimnaziji Poega i u Medicinskoj koli Ante Kuzmania u Zadru. O tada se u tri prva razreda svake kole slubena evidencija vodi u e-Dnevniku, a 70 nastavnika je u ove razrede ulazilo s tablet raunalima putem kojih su pristupali e-Dnevniku u koji su upisivali nastavne sate, izostanke i ocjeneUz postojee funkcionalnosti koje sada ima razredna knjiga u papirnatom obliku, aplikacija ima i dodanu vrijednost kroz sustav izvjetaja koji omoguavaju analize pri pedagokom praenju i izradi izvjetaja koji se pripremaju za sjednice nastavnikog vijea. Na brz, jednostavan i pouzdan nain razrednicima, nastavnicima i ravnateljima na ovaj se nain omoguuje izrada razliitih izvjetaja o ocjenama i izostancima. Dodatna prednost je suzbijanje neovlatenog unosa, ali i sluajeva krae i nehotinog ili namjernog unitavanja razredne knjige koji se ponekad javljaju kolama.Uspostavljen je i sustav obavjetavanja roditelja o izostancima djece, tako da roditelji ije je dijete izostalo prethodnog dana, dobiju e-mail s informacijom s kojeg sata je dijete izostalo te zamolbu da se jave razredniku u terminu za informacije.Izraena je i aplikacija e-Dnevnik za uzraena je i aplikacija e-Dnevnik za uenike koja omoguava uenicima pregled ocjena, biljeki, izostanaka, lektira te raspored pisanih zadaa, koje su upisali nastavnici u e-Dnevnik sustav.