isak asimov & robert silverberg - spustanje noci.pdf

8/14/2019 Isak Asimov & Robert Silverberg - Spustanje noci.pdf

1/236

Isak Asimov & Robert Silverberg.....Spu{tanje no}i

1

Isak Asimov/Robert Silverberg SPU[TANJE NO]IPreveli Mirjana @ivkovi} i Vuk Peri{i}

Adaptirao : Petar Popovi}


2/236


2

ÎTAOCUKalga{ je tu|inski svet i nije nam namera da vas navedemo na pomisao da je on

istovetan Zemlji, iako njegove ìtelje predo~avamo tako da govore jezikom koji vi

moète razumeti i da koriste izraze koji su vam bliski i poznati. Ove re~i valja shvatitikao puke ekvivalente tu|inskih termina - kao, naime, konvencionalan niz ekvivalenataiste vrste kao {to su oni koje koristi romanopisac u ~ijem delu likovi stranaca me|usobnorazgovaraju na maternjem jeziku, ali on njihove re~i ipak transkribuje na jezik ~itaoca.Tako, kada ìtelji Kalga{a pominju "milje", "{ake", "kola" ili "kompjutere", oni na umuimaju vlastite jedinice udaljenosti, vlastite organe za hvatanje, vlastita vozila zapovr{inski prevoz, vlastite ma{ine za obradu podataka i tako dalje. Komjuteri koji sekoriste na Kalga{u ne moraju nu`no da budu kompatibilni sa onima koji su u upotrebi uNjujorku, Londonu ili Stokholmu, ba{ kao {to ni "milje" koje koristimo u ovoj knjizi nepredstavljaju nu`no angloameri~ku jedinicu od 5.280 stopa. Ali izgledalo jejednostavnije i poèljnije pribe}i ovim poznatim terminima pri opisivanju zbivanja naovom potpuno tu|inskom svetu, nego preduzeti izmi{ljanje dugog niza potpunokalga{kih izraza.

Drugim re~ima, mogli smo vam ispri~ati kako je jedan od likova u na{em deluzastao da u{nira svoje "kuongli{e" pre no {to se otisnuo na pe{a~enju dugo sedam"vorka" glavnim "glibi{em" svog rodnog "znuba" - i sve bi izgledalo savr{eno tu|insko.Ali bi istovremeno bilo i znatno teè razabrati {ta smo hteli da kaèmo, {to nam nijeizgledalo odve} suvislo. Su{tina ove pri~e ne po~iva na koli~ini bizarnih termina kojesmo mogli da izmislimo; naprotiv, ona po~iva na reakciji jedne grupe ljudi sli~nih nama,

koji ìve na svetu prili~no sli~nom na{em u svemu osim u jednoj veoma zna~ajnojpojedinosti; oni reaguju na izazovnu situaciju koja se beskrajno razlikuje od svihsituacija sa kojima su se ìtelji Zemlje ikada suo~ili. Pod takvim okolnostima, izgledalonam je prikladnije da vam kaèmo kako je neko u{nirao vezove na ~izmama pre no {tose otisnuo na putovanje dugo sedam milja, nego da ispunimo knjigu "kuongli{ima","vorkima" i "glibi{ima".

Ako vam se to vi{e dopada, moète zami{ljati kako u tekstu stoje "vorki" kadgod se pominju "milje", "gliizbiizi" kad kog je re~ o "~asovima" i "sle{trapi" kad godnai|ete na "o~i". Ili moète izmisliti vlastite termine. "Vorki" ili "milje", sasvim jesvejedno - kada Zvezde zasijaju.

I.A.R.S.Ako bi se zvezde pojavljivale samo jednu no} u hiljadu leta, kako bi onda ljudi

verovali, oboàvali i sa~uvali za mno{tvo potonjih nara{taja se}anje na Bo`ji grad!Emerson

Drugi svet! Ne postoji drugi svet! Ovde ili nigde je sve {to postoji.

Emerson


3/236


3

Prvi deoSUMRAK

1.Bilo je ble{tavo popodne ~etiri sunaca. Veliki zlatasti Onos po~ivao je visoko

na zapadu, a mali crveni Dovim uùrbano je ispod sebe ostavljao obzorje. Kada bistepogledali u suprotnom smeru videli biste sjajne bele ta~ke Treja i Patrua, jasne nasprampurpurnog isto~nog neba. Talasaste ravnice kalga{kog najsevernijeg kontinenta bile supreplavljene ~udesnom svetlo{}u. Kancelarija Kelaritana 99, direktora jonglorskoggradskog instituta za psihijatriju, imala je ogromne prozore na svakoj strani, kroz koje sepruào veli~anstveni pogled.

[irin 501 sa univerziteta Saro, koji je stigao u Jonglor pre nekoliko ~asova naKelaritanov hitni zahtev, pitao se za{to nije bolje raspoloèn. [irin je u osnovi uvek biovesela osoba a za dana kada su sijala sva ~etiri sunca obi~no bi bio jo{ ìvlji. Ali danas,iz nekog razloga, bio je razdra`ljiv i zabrinut, mada je davao sve od sebe da to nepostane o~igledno. Kona~no, pozvan je u Jonglor kao stru~njak za mentalno zdravlje.

"Da li biste za po~etak èleli da popri~ate sa `rtvama?" upitao ga je Kelaritan.Direktor psihijatrijske bolnice bio je suvonjav, ko{~ati ~ove~uljak, bole{ljivo ùt i saupalim prsima. [irin, koji je bio rumen i daleko od toga da bi se moglo re}i kako jemr{av, pokazivao je uro|enu sumnji~avost prema svakom odraslom mu{karcu koji je biovi{e nego upola lak{i od njega. Mo`da me uznemirava Kelaritanov izgled, pomisli [irin.

Li~i na kostura koji hoda. "Ili smatrate da bi bilo bolje kada biste prvo stekli izvesnoli~no iskustvo vezano za Tunel tajne, dr [irine?"[irinu po|e za rukom da se nasmeje. Nadao se da to nije zvu~alo suvi{e

natetgnuto."Mo`da bi trebalo da prvo porazgovaram sa jednom do tri `rtve", re~e on. "Na

taj na~in bih mogao malo bolje da se pripremim za uàse Tunela."Kelaritanove tamne, perlaste o~i nezadovoljno zatrepta{e. Me|utim, odgovorio

mu je Kubelo 54, zalizan i uglancan pravnik koji je zastupao izlo`bu posve}enustogodi{njici Jonglora: "Ma hajdete, dr [irine! 'Uàsi Tunela!' Ne mislite li da malopreterujete? Kona~no, za sada raspolaète samo novinskim izve{tajima. A jo{ pacijentenazivate '`rtvama'. Te{ko da se to za njih moè re}i."

"Dr Kelaritan se posluìo tim izrazom", uko~eno odvrati [irin."Ube|en sam da je dr Kelaritan tu re~ upotrebio u najop{tijem smislu.

Me|utim, smatram da je ona u ovom kontekstu sasvim neprihvatljiva."[irin primeti, uputiv{i advokatu pogled kojim je istovremeno izraàvao ga|enje

i profesionalnu mirno}u: "Koliko sam shvatio, nekoliko ljudi je umrlo jer se uputilo krozTunel tajne. Nije li tako?"

"Da, u Tunelu je umrlo nekoliko ljudi. Ali za sada nemamo razloga dasmatramo da su ti ljudi umrli zbog toga {to su prolazili kroz Tunel, doktore."


4/236


4

"Jasno mi je za{to ne èlite da mislite da je tako, savetni~e", otresito primeti[irin.

Kubelo besno pogleda prema direktoru bolnice. "Dr Kelaritane! Ako }e se

istraga sprovoditi na ovaj na~in, èlim odmah da uloìm protest. Va{ dr [irin je ovde usvojstvu nepristrasnog stru~njaka, a ne kao tuìo~ev svedok!"[irin se zakikota. "Malopre sam dao svoj sud o pravnicima uop{te, savetni~e, a

nisam izraàvao svoje mi{ljenje o onome {to se mo`da dogodilo ili se mo`da nijedogodilo u Tunelu tajne."

"Dr Kelaratine!" ponovo uskliknu Kubelo, zajapuriv{i se."Gospodo, molim vas", ume{a se Kelaratin, prelaze}i hitro pogledom sa Kubela

na [irina, pa sa [irina na Kubela. "Trebalo bi da smo na istoj strani, zar ne? Koliko javidim, cilj nam je u ovoj istrazi zajedni~ki. Da otkrijemo ta~no {ta se dogodilo u Tunelutajne, kako bismo ubudu}e mogli izbe}i... ovaj... ponavljanje nesre}nih slu~ajeva."

"Slaèm se", re~e [irin prijateljski. Samo bi gubio vreme ako bi nastavio da seobrecuje na advokata. Trebalo je obaviti mnogo va`nije stvari.

Po~astvovao je Kubela srda~nim osmehom. "Mene nikada ne zanima da nanekoga svalim krivicu po svaku cenu, ve} samo da izne|em na~in na koji se moè re{irisituacija u kojoj ljudi ose}aju da na nekoga treba svaliti krivicu. Kako bi bilo da mi sadapokaète nekog od svojih pacijenata, dr Kelaritane. Zatim moèmo ru~ati i porazgovaratio doga|ajima u Tunelu onako kako ih trenutno vidimo, a posle jela mo`da }u biti ustnaju da pogledam jo{ kog pacijenta..."

"Ru~ak?" ponovi nekako neodre|eno Kelaritan, kao da uop{te ne zna {ta ta re~

zna~i. "Da, ru~ak. Obrok u sredini dana. To je moja stara navika, doktore. Ali mogujo{ malo da pri~ekam. U svakom slu~aju, nemam ni{ta protiv da prvo posetimo jednogpacijenta."

Kelaritan klimnu. Zatim se obrati advokatu. "Mislim da treba krenuti odHarima, a onda bi mogao da porazgovara sa Dìstinom, i... ovaj, mo`da îmilitom. Posleru~ka, svakako."

"Hvala", odvrati [irin."Izvolite ovuda, dr [irine..."Kelaritan pokaza prema prolazu u staklu koji je vodio iz stra{njeg dela

kancelarije u samu bolnicu. Bio je to prozra~an uski prolaz, sa pogledom od 360 stepenina nebo i niska sivozelena brda koja su okruìvala grad Jonglor. Svetlost ~etiri suncatoga dana obasjavala ga je sa svih strana.

Zastav{i na tren, direktor bolnice osvrnuo se desno, pa levo, obuhvativ{ipogledom ceo predeo. Stroge, u{iljene crte ~ove~uljkovog lica odjednom su se ozarilemlado{}u i ìvotno{}u kada su se topli zraci Onosa i oni o{tri, sasvim razli~iti zraci saDovima, Patrua i Treja pome{ali u veli~anstvenoj rasko{i.

"Kakav savr{eni dan, gospodo!" uzviknu Kelaritan s toliko odu{evljenja da se[irin zaprepastio; tako ne{to nije o~ekivao od osobe za koju je mislio da je krajnje

uzdràna i kruta. "Predivno je videti ~etiri sunca na nebu u isto vreme! Ose}am se


5/236


5

odli~no kada mi njihovi zraci obasjaju lice! Ah, pitam se {ta bismo mi bez na{ihveli~anstvenih sunaca!"

"Zaista", odvrati [irin.

U stvari, i on se ose}ao ne{to bolje.

2.Pola sveta dalje, jedna koleginica [irina 501 sa univerziteta Saro tako|e je

zurila u nebo. Ali nju je proìmao samo uàs.Bila je to Sifera 89, iz odeljenja za arheologiju; ona je ve} godinu i po dana

upravljala iskopavanjima u drevnom Beklimotu na udaljenom poluostrvu Sagikan. Sadaje uko~eno stajala, sa strepnjom posmatraju}i kako joj se velikom brzinom pribliàvakatastrofa.

Nebo nije pruàlo nikakvu utehu. U ovom delu sveta je jedina prava svetlostvidljiva u to doba dolazila od Tanoa i Sita, a njihov hladni, o{tri sjaj za nju nikada nijebio radostan, ve} pre depresivan. Spram dubokog, sumornog plavetnila dnevnog neba sadva sunca stajala je zlokobna, te{ka osvetljenost, koja je bacala reckave, prete}e senke. IDovim se mogao videt... jedva, upravo se dizao... na samom obzorju, ne{to malo iznadvrhova udaljenih planina Horkan. Nejasni sjaj malog crvenog sunca, me|utim, te{ko daje bio veseo.

No, Sifera je znala da }e se uskoro na istoku pojaviti topla ùta svetlost Onosakoja }e razveseliti prilike. Nju je trenutno vi{e brinulo ne{to mnogo ozbiljnije nego {to jeprivremeno odsustvo glavnog sunca.

Ubila~ka pe{~ana oluja kretala se pravo prema Beklimotu. U narednih nekolikominuta prohuja}e preko ovog mesta, a onda bi sva{ta moglo da se dogodi. Sva{ta. [atoribi mogli biti uni{teni; pa`ljivo pore|ani posluàvnici sa artefaktima mogli bi bitiisprevrtani, a njihovi sadràji razbacani unaokolo; kamere, oprema za crtanje planova,mukotrpno napabir~eni stratigrafski crteì... sve na ~emu su tako dugo radili moglo bibiti izgubljeno u trenu.

I jo{ gore. Svi bi mogli poginuti.I gore od toga. Drevne ru{evine samog Beklimota... kolevke civilizacije,

najstarijeg poznatog grada na Kalga{u... bile su u opasnosti.Iskopine koje je Sifera usekla u okolnoj naplavljenoj ravnici bile su {irom

otvorene. Naleti vetra, ako budu dovoljno jaki, podi}i }e jo{ peska pored onoga koji ve}nose, a zatim }e se s uàsnom snagom zaletati u krhke ostatke Beklimota... oribav{i,nagrizav{i, ponovo zatrpav{i, mo`da ~ak i raskomadav{i ~itave temelje i razabacav{i ihpreko sparu{ene ravnice.

Beklimot je bio istorijsko blago koje je pripadalo celom svetu. Sifera se upustilau sra~unati rizik kada je po~ela da ga iskopava, jer je moglo do}i do o{te}enja.Nemogu}e je obaviti bilo kakav arheolo{ki posao a da se ne{to ne uni{ti: takva je prirodaposla. Ali ogoleti samo srce ravnice kao {to je ona to u~inila, i onda biti toliki baksuz idoìveti najgoru pe{~anu oluju u celom veku...


6/236


6

Ne. Ne, to je bilo suvi{e. Ime }e joj eonima ostati ukaljano, ako ova olujaprotrese Beklimot zbog onoga {to je ona ovde u~inila.

Mo`da je ovo mesto bilo ukleto, kao {to su govorili neki sujeverni ljudi. Sifera

89 nikada nije bila naro~ito sklona ~udacima bilo koje vrste. Ali ovo iskopavanje, zakoje se nadala da }e predstavljati krunu njene karijere, od samog po~etka joj je zadavalosamo glavobolju. A sada je ~ak zapretilo da zauvek okon~a njenu profesionalnukarijeru... ako je i ne ubije.

Eilis 18, jedan od njenih pomo}nika, dotr~a do nje. Bio je to vitak, ìlavmu{karac, koji je, me|utim, delovao sitno pored visoke, atletski gra|ene Sifere.

"Pri~vrstili smo sve {to smo mogli!" doviknu joj on, napola bez daha. "Sada svezavisi od bogova!"

Ona mu odvrati namr{tiv{i se. "Bogova? Kojih bogova? Vidi{ li ti, Eilise, nekebogove u blizini?"

"Samo sam hteo da kaèm...""Znam {ta si hteo da kaè{. Zaboravi."S druge strane stigao je Tuvik 443, nadzornik radnika. O~i su mu bile

razroga~ene od straha. "Gospo", pozva je on. "Gospo, gde da se sklonimo? Nemamo gdeda se sklonimo!"

"Rekla sam ti, Tuvi~e. Tamo dole, ispod stene.""Zatrpa}e nas. Za{to vi niste tamo?"Zapanjeno ga je pogledala. Zar je mislio da ima neko privatno skrovi{te u kome

}e biti bezbednija od ostalih?

"Do}i }u, Tuvi~e. Hajde, idi! Prestani da me gnjavi{!" Preko puta, u blizini{estougaone zgrade od cigala koju su rani istraìva~i prozvali Hram Sunaca, Siferaprimeti krupnu priliku Balika 338. ^kilje}i, zaklanjaju}i o~i od ledene svetlosti Tana iSite, stajao je zagledan prema severu, sa koga je pristizala oluja. Na licu mu se o~itavalapatnja.

Balik je bio njihov glavni stratigraf, ali je tako|e vaìo u ekspediciji za, kakvogtakvog, stru~njaka za meteorologiju. U njegova zaduènja ulazilo je i pisanje vremenskihizve{taja, kao i da pazi na mogu}e neo~ekivane promene.

Vreme na poluostrvu Sagikan uglavnom se nije menjalo: cela oblast bila jenezamislivo jalova, i tek svakih deset ili dvadeset godina pala bi odre|ena koli~ina ki{e.Jedinu klimatsku neobi~nost predstavljala je izmena u ustrojstvu preovla|uju}ihvazdu{nih struja, koja je pokretala ciklonske sile i donosila pe{~anu oluju, pa ~ak se i todoga|alo tek nekoliko puta u toku jednog veka.

Da li je Balikov malodu{an izraz lica bio posledica krivice koju mora da jeose}ao jer nije predvideo oluju? Ili je izgledao u toj meri prestravljen jer je, sada, mogaoda prora~una punu ja~inu besa koji }e se sru~iti na njih?

Sve je moglo biti druga~ije, govorila je Sifera sama sebi, da su imali malo vi{evremena da se pripreme za klanicu. Sada joj je bilo jasno da su svi izdajni~ki znaci bilitu, samo je trebalo biti dovoljno mudar i primetiti ih... nalet èstoke suve toplote,

nepojmljive ~ak i za standarde poluostrva Sagikin; neo~ekivani mrtvi spokoj zamenio je


7/236


7

uobi~ajeni postojani povetarac sa savera; a onda je, {to je bilo naj~udnije, po~eo da duvavetar pun vlage sa juga. Sve ptice khala, ti ~udni, ko{tunjavi strvinari koji su pohodiliovu oblast poput vukodlaka, nadigle su se kada je po~eo da duva ovaj vetar i nestale put

zapadne pustinje pretrpane dinama kao da su im demoni za petama.To je trebalo da ih upozori, pomislila je Sifera. Kada su se ptice khala podigle ivri{te}i odletele u zemlju dina.

Me|utim, svi su bili toliko obuzeti iskopavanjima da nisu obra}ali pa`nju naono {to se oko njih doga|alo. Najverovatnije su jednostavno odbijali da to urade.Pretvaraj se da ne prime}uje{ znake nadolaze}e pe{~ane oluje i mo`da }e oluja skrenutina drugu stranu.

A onda se niotkuda pojavio mali sivi oblak daleko na severu, tamna mrlja narazjarenom {titu pustinjskog neba, koje je obi~no bilo jasno poput ogledala...

Oblak? Vidi{ li oblak? Ne vidim nikakve oblake.Novo poricanje.Oblak je prerastao u ogromno crno ~udovi{te koje je ispunilo pola neba. Vetar

je i dalje duvao sa juga, ali vi{e nije donosio vlagu... ve} je sada stizao u naletima koji supalili sve pred sobom... a uz njega po~eo je da duva jo{ jedan vetar, koji je bio ~ak i ja~i,iz suprotnog smera. Jedan je hranio drugoga. A kada su se sreli...

"Sifera!" povika Balik. "Evo je, dolazi! Brzo u zaklon!""Ho}u! Ho}u!"Nije èlela da po|e u zaklon. @elela je da potr~i od jednog do drugog mesta

iskopavanja, da sve odjednom nadgleda, da pridràva strane {atora, da zagrli gomile

dragocenih fotografskih plo~a, da svojim telom za{titi pro~elje tek otkriveneOsmougaone ku}e na kome su se nalazili zadivljuju}i mozaici otkriveni prethodnogmeseca. Ali Balik je bio u pravu. Sifera je u~inila sve {to je mogla, ovog ludog jutra, daobezbedi mesto. Sada se trebalo skloniti, tamo dole ispod stene koja je {tr~ala sa gornjeivice mesta na kome su vr{ena iskopavanja, i nadati se da }e ih ona za{tititi od najja~ihnaleta oluje.

Potr~ala je prema njoj. Jake, sna`ne noge lako su je ponele preko izdeljenog,{kripavog peska. Sifera nije jo{ napunila ~etrdeset godina, bila je visoka, sna`na èna upunoj fizi~koj snazi, i do ovog trenutka znala je samo za optimizam kada se radilo o bilokom vidu njenog postojanja. Ali iznenada svemu je zapretila opasnost: njenojakademskoj karijeri, njenom odli~nom zdravlju, a mo`da i samom njenom ìvotu.

Ostali su se stisnuli u podno`ju stene, iza na brzinu sklepanog zaklona oddrvenih motki za koje je bila privezana cerada. "Pomerite se", re~e Sifera, kr~e}i sebiput.

"Gospo", zastenja Tuvik. "Gospo, naterajte oluju da se vrati!" Kao da je onabila kakva boginja koja poseduje magi~ne mo}i. Sifera se promuklo nasmeja. Predradnikizvede neki gest u njenom pravcu... neki sveti znak, pretpostavila je ona.

Ostali radnici, a svi odreda bili su iz malog sela isto~no od ru{evina, napravi{eisti znak i po~e{e ne{to da mrmljaju. Molitve? Njoj? Kakav sablastan trenutak. Ovi ljudi,poput svojih o~eva i dedova, celog ìvota kopali su po Beklimotu u slu`bi ovog ili onog

arheologa, strpljivo otkrivaju}i drevne zgrade, i prosejavali pesak traè}i si}u{ne


8/236


8

artefakte. Verovatno su ve} doìveli neku gadnu pe{~anu oluju. Da li su uvek bili ovakoprestravljeni? Ili je ovo bila neka superoluja?

"Evo je", re~e Balik. "To je to." I pokri lice {akama.

Oluja se sru~ila na njih svom svojom silinom.Sifera je u po~etku stajala, zure}i kroz otvor u ceradi u monumentalni kiklopskigradski zid preko puta, kao da }e uspeti da ga sa~uva ako ne bude skidala pogled sa togmesta. Ali ve} posle jednog trenutka to je postalo nemogu}e. Na njih su se obru{ili naletineverovatne jare, tako pobesneli da je imala utisak da }e joj kosa, pa ~ak i obrve buknuti.Okrenula je glavu i podigla ruku da za{titi lice.

Zatim je stigao pesak i vi{e se ni{ta nije videlo.Li~ilo je na ki{nu oluju, samo su ki{ne kapi bile suvi{e ~vrste. Za~ula se sna`na

grmljavina, koja to nije bila, ve} su taj zvuk stvarali milioni si}u{nih ~estica peska kojesu dobovale po tlu. Pored tog najja~eg zvuka ~uli su se i drugi, jedan klizav i {aputav,drugi {kripav i grebav, tre}i koji je podse}ao na tiho dobovanje. I uàsno zavijanje.Sifera je zami{ljala tone peska kako se u kaskadama obru{avaju, zatrpavaju}i zidove,zatrpavaju}i hramove, nepregledne temelje stambene oblasti, zatrpavaju}i kamp.

I zatrpavaju}i sve njih.Okrenula se licem prema zidu stene i ~ekala kraj. Pomalo iznena|eno i tu`no

uhvatila je sebe kako histeri~no jeca, kako joj iz utrobe dopiru iznenadni duboki jecaji.Nije èlela da umre. Svakako da nije: ko je to pa èleo? Ali do ovog trenutka nikada jojnije palo na pamet da postoji i ne{to gore od umiranja.

Beklimot, najpoznatije arheolo{ko nalazi{te na svetu, najstariji poznati grad

ljudskog roda, mesto na kome se za~ela civilizacija, bi}e uni{ten... i to samo zahvaljuju}injenom nemaru. Pokolenja kalga{kih velikih arheologa radila su ovde tokom veka i pood otkri}a Beklimota: prvo Galdo 221, najve}i od njih svih, zatim Marpin, Stinupad,[elbik, Numoin, sve sama slavna imena... i sada Sifera, koja je budalasto celo mestoostavil otkriveno dok se pribliàvala pe{~ana oluja.

Dok je Beklimot bio pokopan ispod peska, ru{evine su mirno dremalehiljadama godina, u istom stanju u kakvom su bile onog dana kada su poslednjistanovnici kona~no ustuknuli pred promenjenom klimom i napustili ga. Svi arheolozikoji su ovde radili od Galdoovih dana vodili su ra~una o tome da na svetlost dana iznesusmo po jedan mali deo ovog nalazi{ta, da ga za{tite paravanima i ogradama protiv peska;oni je ujedno trebalo da ga {tite od pe{~ane oluje koja je predstavljala ozbiljnu opasnost,iako je bilo malo verovatno da }e do nje od}i. Sve do sada.

I ona je, razume se, postavila uobi~ajene paravane i ograde. Ali ne ispred novihiskopina, ne u oblasti svetili{ta na koju je usredsredila svoja istraìvanja. Tamo su senalazile neke od najstarijih i najlep{ih zgrada Beklimota. I tako je ona, nestrpljiva dapo~ne sa iskopavanjima, poneta àrom koji je nije napu{tao da stalno ide dalje i dalje,prenebregla osnovne mere opreza. U tom trenutku ona na to, svakako, nije tako gledala.Ali sada, kada joj je u u{ima odzvanjalo demonsko tutnjanje oluje, i kada se na nad njomnadnelo crno nebo koje je uni{tavalo...


9/236


9

Ba{ dobro {to ovo ne}u preìveti, pomisli Sifera. Ne}u morati da ~itam sve ono{to }e o meni kazati u svakoj knjizi iz arheologije koja }e biti objavljena u narednihpedeset godina. "Slavno nalazi{te Beklimot predstavljalo je neprevazi|eni izvor

podataka o ranom razvoju civilizacije na Kalga{u dok nije nesre}no uni{tenozahvaljuju}i nehajnom na~inu na koji je mlada i ambiciozna Sifera 89 sa univerzitetaSaro vr{ila iskopavanja..."

"Mislim da prolazi", pro{aputa Balik."[ta?" upita ona."Oluja. Slu{aj! Smiruje se.""Mora da nas je prekrio tako debeli sloj peska da ni{ta ne ~ujemo. I to je sve.""Ne. Nismo zakopani, Sifera!" Balik povu~e ceradu ispred njih i uspe malo da

je podigne. Sifera proviri i zagleda se u otvorenu oblast izme|u stene i gradskog zida.Nije mogla da poveruje vlastitim o~ima.Pred njom se protezala jasna tamnoplava linija neba. Sijalo je sunce. Bio je to

tek slabi, ledeni sjaj dvostrukih sunaca Tanoa i Sita, ali u ovom trenutku je to bilanajlep{a svetlost koju je do tada ikada poèlela da vidi.

Oluja je pro{la. Ponovo je sve bilo mirno.Ali gde je pesak? Za{to sve nije bilo zatrpano peskom?Grad se i dalje video: veliki blokovi kamenih zidova, treperavi sjaj mozaika,

{iljati kameni krov Hrama Sunaca. âk je i ve}ina njihovih {atora i dalje bila na svommestu, uklju~uju}i gotovo sve va`ne. Ozbiljnu {tetu pretrpeo je samo logor u kome suìveli radnici, a on se mogao obnoviti za nekoliko ~asova.

Zapanjena, ne usu|uju}i se da poveruje u ono {to vidi, Sifera napusti zaklon iosvrnu se oko sebe. Na tlu nigde nije bilo peska. ^vrsto pe~en i nabijen tamni sloj koji jeobrazovao povr{inu tla u zoni iskopavanja i dalje je bio vidljiv. Sada je izgledaodruga~ije, bio je nekako ~udno sastrugan, ali na njemu nije bilo ni~ega {to je oluja mogladoneti.

Balik zami{ljeno primeti: "Prvo je nai{ao pesak, a za njim vetar. I tako je vetarpokupio sav pesak koji se sru~io na nas, i to isto onako brzo kako je ovaj pao, i poneo gaodmah dalje na jug. ûdo, Sifera. Samo tako to moèmo nazvati. Pogledaj... vidi se gdeje tle zagrebano, gde je ceo plitki gornji sloj peska o~istio vetar; mo`da je eroziji bilopotrebno pedest godina da ga stvori, a uklonjen je za pet minuta, ali..."

Sifera gotovo da ga i nije slu{la. Uhvatila je Balika za ruku i okrenula gapostrance tako da vi{e nije gledao prema glavnoj oblasti njihovih iskopavanja.

"Pogledaj tamo", re~e ona."Gde? [ta?"Ona upre prst. "Tomboovo brdo."Ple}ati stratigraf se zagleda u tom pravcu. "Blagi Boè! raspuklo se ta~no po

sredini!"Tomboovo brdo bilo je, u stvari, nepravilna humka srednje visine, na nekih

petnaest minuta hoda ju`no od glavnog dela grada. Niko na njemu nije radio preko sto

godina, jo{ od druge ekspedicije velikog pionira Galdoa 221, a Galdo nije u njemu


10/236


10

prona{ao ni{ta zna~ajno. Uglavnom se smatralo da je to deponija na koju su gra|anistarog Beklimota bacali kuhinjsko sme}e... mada je samo po sebi bilo dovoljnozanimljivo, ipak nije bilo ni{ta u pore|enju sa ~udima kojih je bilo u izobilju posvuda

unaokolo.Me|utim, o~igledno je upravo Tomboovo brdo najgore pro{lo za vremenepogode: divlja snaga pe{~ane oluje uspela je u trenu da uradi ono za {ta pokolenjaarheologa nisu marila. Nepravilan, iskrzan pojas zguljen je sa lica brda, poput kakvegrozne rane, ogoliv{i ve}i deo unutra{njosti gornjeg dela padine. Iskusnim terencimakakvi su bili Sifera i Balik bio je dovoljan samo jedan pogled da shvate zna~aj onoga {toje dospelo na svetlost dana.

"Deo grada ispod |ubri{ta", promrmlja Balik."Mislim da ih ima vi{e. Mo`da ~itav niz", re~e Sifera."Misli{?""Pogledaj. Tamo, na levoj strani."Balik zviznu. "Nije li to zid u kro{atskom stilu, ispod ugla onog kiklopskog

temelja?""Tako je."Trnci prostruja{e niz Siferinu ki~mu. Okrenula se prema Baliku i videla da nije

ni{ta manje zapanjen od nje. O~i su mu bile {irom otvorene, lice bledo."U ime Tame!" promuklo je pro{aputao. "[ta smo to otkrili, Sifera?""Nisam sigurna. Ali iz ovih stopa se dajem na posao." Pogledala je nazad prema

zaklonu ispod stene, gde su jo{ ~u~ali prestravljeni Tuvik i njegovi ljudi, prave}i svete

znake i mrmljaju}i molitve tihim, zapanjenim glasovima, kao da jo{ ne mogu da shvateda ih je mo}na oluja po{tedela. "Tuvi~e!" povika Sifera, upu}uju}i mu energi~no, gotovoljutito, znake. "Izlazi odatle zajedno sa ljudima! êka nas posao!"

3.Harim 682 bio je krupan, jak pedesetogodi{njak, sna`nih mi{i}a na rukama i

grudima koji su bili prekrveni podebljim izolacionim slojem sala. îm ga je [erimugledao kroz prozor bolni~ke sobe, znao je da }e se on i Harim dobro slagati.

"Oduvek sam bio naklonjen ljudima koji su, ovaj, pokrupniji", objasni psihologKelaritanu i Kubelu. "Po{to sam i sam gotovo celog ìvota bio takav, razumete. Alinikada nisam bio mi{i}av kao ovaj ovde." [irin se prijatno nasmeja. "Ja sam skroznaskroz samo debeo. Osim ovde, razume se", dodade on, lupnuv{i se postrance poglavi... "îme se ovaj Herim bavi?"

"Lu~ki radnik", odvrati Kelaritan. "Trideset pet godina na jonglorskimdokovima. Dobio je na lutriji kartu za otvaranje Tunela tajne. Poveo je celu porodicu.Svi su pretrpeli izvesna o{te}enja, ali on je najgore pro{ao. Veoma se stidi zbog toga;takva grdosija od ~oveka pa da doìvi potpuni slom."

"Mogu da mislim", re~e [irin. "Uze}u to u obzir. Hajde da popri~amo s njim,vaì?"

Oni u|o{e u sobu.


11/236


11

Harim je sedeo i nezainteresovano zurio u kocku koja je bacala svetlost u {estboja na zid naspram njegovog kreveta. Kada je ugledao Kelaritana, osmehnuo se dostaljubazno, ali kao da se uko~io kada je primetio advokata Kubela kako ulazi posle

direktora bolnice, a izraz lica mu se sasvim sledio kada je video i [irina."Ko je to?" upita on Kelaritana. "Jo{ jedan advokat?""Nipo{to. Ovo je [irin 501, sa univerziteta Saro. Ovde je da ti pomogne da se

oporavi{.""Auh", frknu Harim. "Jo{ jedan pametnjakovi}! [ta je bilo ko od vas u~inio do

sada da mi pomogne?""Potpuno si u pravu", primeti [irin. "Jedini koji moè da pomogne Harimu da

se oporavi jeste sam Harim, a? Ti to zna{ i ja to znam i mo`da bih mogao da ubedimbolni~ko osoblje da i oni to shva te." Seo je na ivicu kreveta. Za{kripao je podpsihologovom telesinom. "Ovde bar imaju pristojne krevete. Mora da su zaista dostadobri kada mogu istovremeno da izdrè nas dvojicu... îni mi se da ne voli{ advokate?Ni ja ih ne volim, prijatelju."

"Bedni hu{ka~i, eto {ta su oni", primeti Harim. "Puni su trikova. Nateraju te dakaè{ stvari koje ne misli{, govore}i ti da mogu da ti pomognu ako kaè{ to i to, a zavr{ise tako {to tvoje vlastite re~i upotrebe protiv tebe. Bar ja tako gledam na to."

[irin podiè pogled prema Kelaritanu. "Da li je ba{ neophodno da Kubeloprisustvuje ovom razgovoru? ini mi se da bi bez njega bilo mnogo lak{e."

"Ovla{}en sam da u~estvujem u svakom..." po~e uko~eno Kubelo.

"Molim vas", prekide ga Kelaritan, unev{i mnogo vi{e snage u samu re~ nego uu~tivost koja se iza nje krila. "[irin je u pravu. Trojica posetilaca u isto vreme mo`da suprevi{e danas za Harima. A vi ste ioanko ve} ~uli njegovu pri~u."

"Pa...", po~e Kubelo, potamnelog lica. Ali posle jednog trenutka se okrete iizi|e iz sobe. [irin potajno dade Kelaritanu znak da se smesti u suprotan ugao.

A onda se okrenu prema ~oveku u krevetu, uputi mu svoj najprijatniji osmeh ire~e: "Bilo je prili~no gusto, je li tako?"

"Vi ste to kazali.""Koliko dugo si ovde?"Harim slegnu ramenima. "Mislim nedelju, dve nedelje. A mo`da i malo duè.

Ne znam, samo naga|am. Od..."On za}uta."Jonglerove izlo`be?" podstaknu ga [irin."Da, od kada sam po{ao na onu vo`nju.""Od tada je pro{lo malo vi{e od nedelju-dve", primeti [irin."Stvarno?" Harimov pogled se zacakli. Nije èleo da slu{a o tome koliko je ve}

dugo u bolnici.Promeniv{i prilaz, [irin re~e: "Kladim se da nisi ni sanjao da }e do}i dan kada

}e{ re}i sebi da }e ti biti drago da se vrati{ na dokove, a?"


12/236


12

Harim se osmehnu i odvrati: "Ponovite to jo{ jednom! [ta bih dao da sutramogu da teglim sanduke unaokolo." On spusti pogled na {ake. Krupne, sna`ne {ake,debelih prstiju, zatupastih na vrhovima, jedan iskrivljen usled neke stare povrede. "Od

leànja }u postati pravi meku{ac. Kada do|e vreme da se vratim na posao, vi{e ne}u bitiniza{ta.""[ta te onda ovde zadràva? Za{to jednostavno ne ustane{ i ne ode{?"Kelaritan, koji je sedeo u uglu, uputi mu zvu~no upozorenje. [erim mu dade

rukom znak da }uti.Harim zaprepa{}eno pogleda [irina. "Da ustanem i odem?""Za{to da ne? Nisi zatvorenik.""Ali ako bih to u~inio... ako bih to u~inio..."Glas radnika sa dokova utihnu."Kada bi to u~inio, {ta bi se dogodilo?" upita [irin.Harim je dugo }utao, oborene glave, namr{tenih ve|a. Nekoliko puta je

po~injao da govori, ali je sam sebe prekidao. Psiholog je strpljivo ~ekao. Kona~no jeHarim, napetim, promuklim, napola prigu{enim glasom, kazao: "Ne mogu da izi|emnapolje. Zbog... zbog... zbog..." Borio se sam sa sobom. "Tame", izgovori na kraju.

"Tame", ponovi [irin.Re~ je ostala da visi izme|u njih poput kakve opipljive stvari.Harima kao da je mu~ila, gotovo da je se stideo. [irin se seti da se ta re~ retko

koristila me|u ljudima Harimove klase u pristojnom dru{tvu. Harim mo`da nije smatraoda je taj izraz opscen, ali je on za njega svakako u izvesnom smislu bio bogohulan. Niko

na Kalga{u nije voleo da razmi{lja o tami; ali oni manje obrazovani su to ~inili; bilo jekrajnje zastra{uju}e mozgati o mogu}nosti da {est prijateljskih sunaca mogu svaodjednom na neki na~in potpuno nestati sa neba i da moè zavladati potpuna tama. Taideja bila je nezamisliva... doslovce nezamisliva.

"Da, Tama", ponovi Harim. "Ja se, u stvari, pla{im da }u se, ako izi|em,ponovo na}i u Tami. O tome je re~. Tama, posvuda, ponovo."

"U poslednjih nekoliko nedelja do{lo je kod njega do potpunog preokreta",primeti Kelaritan tihim glasom. "U po~etku je bilo upravo suprotno. Niste mogli da ganaterate da u|e unutra ako nije bio pod sedativima. U po~etku je to bio slu~aj jakekalustrofobije, koja se posle izvesnog vremena izmetnula u klaustrofiliju. Smatramo daje to znak oporavka."

"Mo`da", odvrti [irin. "Ali ako nemate ni{ta protiv..."Zatim se ne`no obrtio Harimu: "Ti si se me|u prvima provozao Tunelom tajne,

je li tako?""Prvog dana." U Harimovom glasu oseti se ponos. "Pripremili su gradsku

lutriju. Stotinu ljudi dobilo je besplatne vo`nje. Mora da su prodali milion karata, a mojaje peta kupljena. Ja, èna, sin i dve k}eri, svi smo po{li. I to prvog dana."

"Da li bi hteo ukratko da mi ispri~a{ kako je bilo?""Pa", po~e Harim. "Bilo je..." Zastade. "Znate, ja nikada ranije nisam bio u

Tami. âk ni u zamra~enoj sobi. Nikada. To me nije zanimalo. U detinjstvu je spava}a


13/236


13

soba bila uvek dobro osvetljena, a kada sam se oènio i preselio u vlastitu ku}u, sasvimje bilo prirodno da i tamo imam svetlo. Moja èna misli isto. Tama je neprirodna. Onanije predvi|ena da postoji."

"Pa ipak ste u~estvovali u lutriji.""Ovaj, samo ovog puta. Zabave, radi, razumete? Bilo je to ne{to posebno. Kaopraznik. Velika izlo`ba, petstogodi{njica grada, je li tako? Svi su kupovali sre}ke.U~inilo mi se da to mora biti ne{to druga~ije, ne{to stvarno dobro, za{to bi ga ina~esagradili? I tako sam kupio sre}ku. Kada sam dobio nagradu, svi odreda su mi nadokovima zavideli, svi su èleli da oni imaju sre}ku, neki su ~ak hteli da je otkupe odmene... Ne, gospodine, rekao sam, nije na prodaju, ovo je na{a sre}ka, moja i mojeporodice..."

"Zna~i sa, uzbu|enjem ste ~ekali da po|ete na vo`nju Tunelom?""Aha. Mo`'te misliti.""A za vreme vo`nje? Kada ste krenuli? Kako ste se ose}ali?""Pa..." po~e Harim. Ovlaìo je usne i zagledao se negde u daljinu. "Tamo su se

nalazilata mala kola; znate, unutra nije bilo ni~ega osim dasaka koje su sluìle kaosedi{ta i kola nisu imala krov. U|e{ unutra, u svaka po {estoro, ali nas petoro su pustilida u|emo zajedno, po{to smo bili porodica, i bilo nas je takore}i dovoljno da ispunimocela kola, tako da nisu morali da nam uvaljuju nekog stranca. Onda se oglasila muzika ikola su krenula u Tunel. Kretala su se veoma polako, ni nalik kolima na auto-putu, ovasu prosto milela. I onda se na|ete u Tunelu. A potom... potom..."

[irin je ponovo ~ekao.

"Nastavi", re~e on po{to je protekao minut, a Harim nije ni~im pokazivao da }enastaviti. "Ispri~aj mi o tome. Stvarno me zanima kako je bilo.""Onda je nastupila Tama", izjavi promuklo Harim. Krupne {ake mu zadrhta{e

kada se toga setio. "Obru{ila se na nas kao da je neko spustio preko nas kakav dìnovski{e{ir, znate? Odjednom je sve postalo crno." Drhtanje se pretvaralo u divlji napad. "ûosam svog Trinita kako se smeje. On je mudar momak. Trinit to jeste. Kladim se da jemislio da je Tama ne{to prljavo. I zato se smejao, ja sam mu kaza da zaveè, a onda jejedna od mojih k}eri malo zaplakala, njoj sam kazao da je sve u redu, da nema zbog ~egada brine, da }e to potrajati samo petnaest minuta i da treba na to da gleda kao na pretnju,a ne na ne{to stvarno opasno. A onda... onda..."

Ponovo je nastupila ti{ina. Ovog puta ga [irin nije poùrivao."A onda sam osetio kako me sve ja~e obavija. Sve je bilo Tama... Tama... ne

moète zamisliti kako je to... ne moète zamisliti... kako je crna bila... kako crna...Tama... Tama..."

Harim se iznenada stresao i iz njega provali{e razdiru}i jecaji, gotovo nalik nagr~enje.

"Tama... oh, Boè, ta Tama...!""Polako, ~ove~e. Ovde nema{ ~ega da se pla{i{. Pogledaj u sun~evu svetlost!

Danas se vide ~etiri sunca, Harime. Polako, ~ove~e..."


14/236


14

"Pustite mene da ovo sredim", re~e Kelaritan. Pohitao je ka krevetu kada jeHarim po~eo da jeca. U {aci mu zablista igla. Dodirnuo je njome Harimovu mi{i}avuruku i za~ulo se kratko brujanje. Harim se gotovo istog ~asa smirio. Svalio se na jastuk,

uko~eno se osmehuju}i."Sada moramo da ga ostavimo", re~e Kelaritan."Ali tek {to sam po~eo da...""Satima ne}ete mo}i ni{ta suvislo da izvu~ete iz njega. Mogli bismo po}i na

ru~ak.""Ru~ak, dobro", primeti poluiskreno [irin. Na vlastito iznena|enje gotovo da

nije imao apetita. Te{ko da je uop{te mogao da se seti ijedne prilike kada se ovakoose}ao. "A on je jedan od najja~ih koje imate?"

"Jedan je od najstabilnijih, da.""Kakvi su onda ostali?""Neki su potpuni katatoni~ni. Drugi bar pola vremena moraju da budu pod

sedativima. U prvoj fazi, kao {to rekoh, ne èle da u|u unutra. Kada su izi{li iz Tunela~inilo se da je sa njima sve u najboljem redu, razumete, osim {to su trenutno zaradiliklaustrofobiju. Odbijali su da u|u u zgrade... bilo koju zgradu, uklju~uju}i tu i palate,zdanja, stambene ku}e, ku}e za najam, kolibe, da{~are, dozidane zgrade, ~ak i {atore."

[irin je bio duboko {okiran. Doktorirao je na poreme}ajima koje prouzrokujetama. Zato su ga i pozvali. Ali nikada nije ~uo ni za {ta ovako ekstremno. "Nisu htelinigde da u|u? Gde su spavali?"

"Na otvorenom."

"Da li je iko poku{ao da ih na silu ugura unutra?""Oh, poku{ali su, svakako da su poku{ali. Ali su ti ljudi dobijali napadehisterije. Neki su ~ak poku{ali da izvr{e samoubistvo... zaleteli bi se na zid i po~eli daudaraju glavom o njega, i sli~no. Kada bi uspeli da ih uvuku unutra, nisu mogli da ihzadrè bez luda~ke ko{ulje i jakog sedativa."

[irin se zagleda u krupnog lu~kog radnika, koji je sada spavao, i zavrte glavom."Jadnici.""To je bila prva faza. Harim je sada u drugoj fazi, klaustrofili~noj. Privikao se

na ovo ovde i ceo sindrom se okrenuo naopa~ke. Svestan je da je u bolnici na sigurnom,sve vreme sija jarka svetlost. Ali iako moè kroz prozor da vidi sunca kako sijaju, pla{ise da izi|e napolje. Misli da je tamo mrak."

"Ali to je apsurdno", re~e [irin. "Napolju nikada nije mrak."îm je to rekao, osetio se kao prava budala.Kelaritan se svejedno uhvatio za to. "Svima nam je to poznato, dr [irine.

Svakoj zdravorazumnoj osobi je to poznato. Ali nevolaj sa ljudima koji su doìvelitraumu u Tunelu tajne jeste u tome {to oni vi{e nisu pri zdravoj pameti."

"Da. I meni se tako ~ini", re~e [irin posramljeno."Moète da obi|ete neke od ostalih pacijenata kasnije", re~e Kelaritan. "Mo`da

otkrijete jo{ neke vidove problema. A sutra }emo vas povesti da vidite sam Tunel.

Zatvorili smo ga, razume se, po{to sada znamo u ~emu se sastoje pote{ko}e; me|utim,


15/236


16/236


16

"Ju~e si kazao da }e{ danas po podne mo`da imati malo slobodnog vremena.Ra~unala sam na to, zna{. Skupila sam sve svoje slobodno vreme... zavr{ilalaboratorijski posao ujutro, to jest, tako..."

Sve gore i gore, pomisli Binaj. Se}ao se da je rekao ne{to u vezi sa dana{njimpopodnevom, potpuno prenabregav{i ~injenicu da je ugovorio sastanak sa dvojicommla|ih studenata.

Uspevala je da se duri i osmehuje u isto vreme i upravo sada je to ~inila. Bio jeto trik koji je potpuno usavr{ila. Binaj je èleo da moè da zaboravi Fara i Jimota i istog~asa joj pri|e. Ali kada bi to u~inio, na sastanak bi zakasnio ~itav sat, {to nije bilopo{teno. Mo`da i dva sata.

A morao je priznati da je bio o~ajni~ki nestrpljiv da vidi da li su njihoviprora~uni potvrdili njegove.

Bila je to prakti~no ravnopravna borba: s jedne strane Raistima neverovatnaprivla~nost, a s druge njegova èlja da sam sebe umiri u vezi sa jednim veoma va`nimnau~nim problemom. I mada je bio obavezan da na vreme stigne na taj sastanak, shvatioje, u izvesnoj meri pometen, da je na neki na~in zakazao sastanak i Raisti... i da to nijeimalo nikakve veze sa obavezom, ve} sa uìvanjem.

"Vidi{", po~e on, pri{av{i kau~u i uhvativ{i je za ruku. "Ne mogu da budemistovremeno na dva mesta, je li tako? Kada sam ti ju~e kazao ono {to sam ti kazao,potpuno sam zaboravio da }e Faro i Jimot do}i u opservatoriju da me posete. Hajde da senagodimo. Pusti me da stignem tamo na vreme i obavim to {to imam sa njima, a onda }use izvu}i i kroz nekoliko ~asova vratiti ovamo. [ta misli{ o tome?"

"Ve~eras bi trebalo da snima{ one asteroide", primeti ona, ponovo se naduriv{i,samo {to se ovog puta uop{te nije osmehivala."Prokletstvo! Dobro, zamoli}u Tilanda da to obavi umesto mene, ili Hikinana.

Ili nekog drugog. Vrati}u se do zalaska Onosa, obe}avam.""Obe}ava{?"Stisnuo joj je {aku i ovla{ se osmehnuo. "Ovo obe}anje }u odràti. Moè{ se

kladiti u to. Vaì? Nisi ljuta?""Pa...""Re{i}u se Fara i Jimota {to brè budem mogao.""Bi}e ti bolje da to u~ini{." Kada je ponovo po~eo da skuplja hartije, ona upita:

"Na ~emu to tako va`nom radi{ sa Farom i Jimotom?""Laboratorijski posao. Prou~avanja vezana za gravitaciju.""Meni uop{te ne zvu~i mnogo va`no, moram priznati.""Nadam se da }e se pokazati da to ni za koga nije va`no", odvrati Binaj. "Ali

stvar je takva da ovog trenutka moram saznati {ta je posredi.""Volela bih da znam o ~emu govori{."On pogleda na sat i duboko udahnu. Mogao je ostati jo{ minut ili dva,

pretpostavi on. "Poznato ti je da sam u poslednje vreme radio na problemu orbitalnogkretanja Kalga{a oko Onosa, je li tako?"

"Svakako."


17/236


17

"Dobro. Pre nekoliko nedelja uo~io sam jednu nepravilnost. Moje orbitalnebrojke nisu se uklapale u teoriju o op{toj gravitaciji. Proverio sam ih, razumljivo, ali idrugi put sam dobio sam iste vrednosti. I tre}i put. I ~etvrti. Uvek se javljala ista

nepravilnost, bez obzira na primenjeni metod ra~unanja.""Oh, Binaje, ba{ mi je ào {to to ~ujem. Znam koliko si truda uloìo u to, da bina kraju otkrio da tvoji zaklju~ci nisu ta~ni..."

"A {ta ako jesu?""Ali kazao si...""Za sada ne znam da li sam negde pogre{io u ra~unanju ili ne. Koliko je meni

poznato, nisam, ali nezamislivo je da ono moè biti ta~no. Proveravao sam, proveravao iproveravao i svaki put sam dobijao isti rezultat, a koristio sam sve mogu}e vrsteunakrsnih provera, dolaze}i uvek do zaklju~ka da nisam pogre{io u ra~unanju. Me|utim,rezultat koji dobijam je nemogu}. Jedino obja{njenje koje mi se name}e jeste to da jeosnovna pretpostavka od koje polazim uvrnuta, a da potom ispravno radim; ako je toslu~aj, dobija}u isti pogre{an ishod bez obzira na to kojim metodom budem proveravaosvoje prora~une. Mo`da sam jednostavno slep kada je re~ o osnovnom problemu svihmojih pretpostavki. Ako krene{ od pogre{ne vrednosti za masu planete, na primer,dobi}e{ njenu pogre{nu orbitu, bez obzira na to {to su ti svi prora~uni ta~ni. Prati{ lime?"

"Za sada da.""Stoga sam isti problem zadao Faru i Jimotu, ne rekav{i im o ~emu je, u stvari,

re~, i kazao im da iz po~etka izvr{e sve prora~une. Bistri su to klinci. Mogu se na njih

osloniti da }e matemati~ki valjano obaviti posao. Ako do|u do istih zaklju~aka kao i ja,pa ~ak iako do njih do|u iz ugla koji potpuno isklju~uje gre{ku koju sam ja mogaougraditi u svoj sled razmi{ljanja, onda }u ipak morati priznati da su moje brojke ta~ne."

"Ali one ne mogu biti ta~ne, Binaje. Zar nisi kazao da su tvoja otkri}a usuprotnosti sa op{tim zakonom gravitacije?"

"[ta ako je op{ti zakon pogre{an, Raista?""[ta? [ta?"Upiljila se u njega. U o~ima joj se ogledala krajnja neverica."Shvata{ u ~emu je problem?" upita Binaj. "Za{to moram odmah saznati do

kakvih su razultata do{li Jimoto i Faro?""Ne", odvrati ona. "Ne, uop{te ne shvatam.""Moèmo kasnije o tome. Obe}avam.""Binaje..." Izusti ona napola o~ajno."Moram da idem. Ali vrati}u se {to brè budem mogao. Obe}avam, Raista!

Obe}avam!"

5.Sifera je zastala tek toliko da pokupi pijuk i ~etku iz {atora sa opremom, koji je

oluja iskosila, ali je ostao uglavnom nedirnut. Zatim se puzaju}i ispela uz Tomboovo

brdo, sa Balikom koji se nezgrapno vukao tik iza nje. Upravo se i mladi Eilis 18 pojavio


18/236


18

ispod zaklona kod stene i zastao ispod brda, zagledav{i se u njih. Tuvik i njegovi radnicinalazili su se malo dalje pozadi, ~e{aju}i se zbunjeno po glavama.

"Pazi", doviknu Sifera Baliku kada je stigla do otvorenog `leba koji je oluja

izdubila u brdu. "Proba}u da prose~em.""Zar ne bi trebalo prvo da slikamo i...""Rekoh ti da se pripazi{", prekinu ga ona o{tro, kada je zarila pijuk u brdo i

zasula ga zemljom.Odsko~io je u stranu, pljuju}i pesak."Izvini", re~e ona, ne osvrnuv{i se. Zabila je pijuk u brdo i drugi put, pro{iruju}i

`leb koji je napravila oluja. Bila je svesna da se ne sluì najboljom mogu}om tehnikom,kada ovako zamahuje. Njen mentor, veliki stari [elbik, najverovatnije se prevrtao ugrobu. A za~etnik njihove nauke, po{tovani Galdo 221, van svake sunje je sve ovoposmatrao sa svog uzvi{enog mesta na panteonu arheologa i tu`no vrteo glavom.

S druge, pak, strane, [elbik i Galdo su imali prilike da otkriju ono {to leì ispodTomboovog brda, ali to nisu u~inili. Ako je bila previ{e uzbu|ena, pa je odve} poùrilasa napadom, e, pa, mora}e jednostavno da joj oproste. Sada kada se ispostavilo da impe{~ana oluja nije donela nesre}u, ve} neverovatno slu~ajno otkri}e, sada kada njenakarijera vi{e nije bila na pragu uni{tenja, ve} je pred njom bil blistava bdu}nost, Siferanije mogla da se uzdrì da smesta ne otkrije {ta je ovde leàlo zakopano. Nije mogla.Nikako nije mogla.

"Pogledaj...", promrmlja ona, uklanjaju}i veliki komad tla i dohvativ{i ~etku."Ugljenisani sloj, u samim temeljima tog kiklopskog grada. Ovo mesto mora da je

izgorelo do samog kamena. Ali ako pogleda{ malo niè niz brdo, vide}e{ da se odmahispod linije vatre smestio grad sagra|en u re{etkastom stilu... kiklopski ljudi jednostavnosu postavili ceo ovaj monumentalni temelj povrh starijeg grada..."

"Sifera..." oslovi je Balik nelagodno."Znam, znam. Ali dozvoli mi bar da nazrem {ta to ovde imamo. Samo da na

brzinu sondiram tle, a onda moèmo po~eti sa ispravnim na~inom rada." Imala je ose}ajda se preznojava od glave do pete. O~i su po~ele da je bole, jer se divlje napinjala dane{to vidi. "Pogledaj, ho}e{ li? Jo{ nismo ni do{li do vrha brda, a ve} smo otkrili dvagrada. Naga|am da ako humku jo{ malo rastvorimo, negde u blizini mesta gde bismoo~ekivali da }emo prona}i temelje re{etkastog razdoblja, na}i }emo... da! Da! Tamo!Tame ti, Bali~e, pogledaj ve} jednom! Samo pogledaj!"

Pobedni~ki je pokazala vrhom pijuka.Jasno se videla jo{ jedna linija ugljenisanog tla, u blizini temelja zgrade u

re{etkastom stilu. I drugi najvi{i nivo uni{ten je vatrom, isto kao i kiklopski. Kako se~inilo, bio je sme{ten povrh ru{evina jednog jo{ starijeg sela.

Sada je i Balika zahvatila njena groznica. Zajedno se baci{e na posao da ogolespolja{nje lice brda, na pola puta izme|u podno`ja i uzdrmanog vrha. Eilis ih pozva iupita {ta to, Kalga{a im, rade, ali oni ne obrati{e na njega pa`nju. Gore}i od nestrpljenja iznatièlje, lako su prosecali drevne naslage peska koje je naneo vetar, nastaviv{i prvo za

tri in~a nizbro, pa za {est, za osam...


19/236


19

"Vidi{ li isto {to i ja vidim?" povika Sifera."Jo{ jedno selo, da. Ali kakva li je to vrsta arhitekture, {ta misli{?"Ona slegnu remanima. "Za mene je nova."

"I za mene. U pitnaju je ne{to vrlo drevno, o tom nema zbora.""Slaèm se. Ali ipak mislim da to nije najdrevnija stvar na koju smo ovdenabasali." Sifera se zagleda naniè ka udaljenom tlu. "Zna{ {ta mislim, Bali~e? Ovde imapet, {est, sedam, a mo`da i osam gradova, i svi su gra|eni jedan povrh drugoga. Ti i ja}emo mo`da provesti ostatak ìvota prekopavaju}i po ovom brdu!"

U ~udu se zagleda{e."Bi}e bolje da si|emo i odmah napravimo nekoliko fotografija", primeti on

tiho."Da. Da, moramo." Iznenada je osetila gotovo potpuno spokojstvo. Dosta je

ovog divljeg komadanja i se~enja, pomisli ona. Vreme je da ponovo postanemoprofesionalci. Vreme je da ovom brdu pristupimo kao nau~nici, a ne kao lovci na blagoili novinari.

Prvo neka Balik napravi fotografije iz svih uglova. Zatim }emo uzeti uzorke tlasa povr{inskog sloja i postaviti prve markere, a onda }emo pro}i kroz sve uobi~ajenepreliminarne postupke.

Potom }e na red do}i probna jama, golo okno pravo kroz brdo, kako bismostekli izvesnu sliku o onome {to ovde imamo.

A onda, re~e ona sama sebi, olju{ti}emo ovo brdo sloj po sloj. Rastavi}emo gana sastavne delove, uklanja}emo naslagu po naslagu kako bismo pogledali onu ispod,

dok ne stignemo do prvobitnog tla. A kada sa tim budemo gotovi, zakle se ona, zna}emovi{e o predistoriji Kalga{a nego {to su svi moji preci zajedno uspeli da otkriju odvremena kada su arheolozi prvi put do{li u Beklimot da kopaju.

6.Kelaritan re~e: "Sredili smo sve da moète izvr{iti inspekciju Tunela tajne, dr

[irine. Za jedan sat si|ite pred hotel i na{a kola }e vas povesti.""U redu", odvrti [irin. "Vidimo se za otprilike jedan sat."Podgojeni psiholog spusti slu{alicu i sve~ano se zagleda u svoj lik u ogledalu

nasuprot kreveta.Lice koje mu je uzvrtilo pogled izgledalo je zabrinuto. Delovalo je tako oronulo

i izgubljeno da je sam sebe u{tinuo za obraze kako bi se uverio da su jo{ tu. Da, bili sutu, njegovi poznati mesnati obrzai. Nije izgubio ni uncu. Samo je zami{ljao da je oronuo.

[irin je lo{e spavao... gotovo da uop{te nije spavao, bar mu se sada tako ~inilo...i ju~e jedva da je okusio hranu. Ni sada nije ose}ao glad. Uop{te ga nije privla~ilapomisao na to da si|e na doru~ak. Za njega je to bilo ne{to novo, to {to nije ose}ao glad.

Da li mu je to crno raspoloènje, pitao se, bilo posledica ju~era{njih razgovorasa Kelaritanovim nesre}nim pacijentima?

Ili se jednostavno uàsavao da pro|e kroz Tunel tajne?


20/236


20

Nema sumnje da nije bilo lako gledati ona tri pacijenta. Pro{lo je dosta vremenaod kada se bavio klini~kim poslom i o~igledno je boravak me|u akademicima nauniverzitetu Saro oslabio onu profesionalnu objektivnost koja omogu}ava ~lanovima

le~ila~kih ve{tina da se suprotstave bolesti, a da ih ne savladaju saose}anje i àljenje.[irina je iznenadilo to {to je postao u toj meri osetljiv.Onaj prvi, Harim, lu~ki radnik... izgledao je kao ~ovek koji sve moè da

podnese. Pa ipak ga je petnaest minuta Tame na putovanju kroz Tunel Tame svelo natakvo stanje u kome, posle pukog podse}anja na traumu, pada u histeriju i nepovezanobrblja. Kako je to bilo stra{no tu`no.

A onda i ona dvojica od po podne... oni su bili u jo{ gorem stanju. Gistin 190,u~iteljica, ta ljupka, krhka ènica tamnih, inteligentnih o~iju... nijednog trenutka nijeuspevala da prestane da jeca i, mada je govorila jasno i suvislo, bar u po~etku, njenapri~a se izmetnula u puko nepovezano brbljanje ve} posle nekoliko re~enica. A îmilit97, atleta sa vi{e {kole, ve} se na prvi pogled videlo da je u sav{enoj fizi~koj kondiciji...[irin ne}e tako brzo zaboraviti kako je taj momak reagovao kada je ugledao popodnevnonebo, po{to je [irin razmaknuo zastore u njegovoj sobi. Daleko na zapadu video seplameni Onos, ali taj ogromni, zgodni momak uspeo je samo da prozbori: "Tama...Tama..." pre nego {to se okrenuo i poku{ao da se sklup~a ispod kreveta!

Tama... Tama...A sada je na mene do{ao red, pomisli mra~no [irin, da se provozam kroz Tunel

tajne.Mogao je, razume se, jednostavno da odbije. U njegovom ugovoru sa gradskom

upravom Jonglora nije bilo stavke zbog koje bi morao da rizikuje svoj zdrav razum. Bioje u stanju da do|e do punova`nog mi{ljenja bez izlaganja opasnosti.Ali ne{to u njemu se bunilo protiv takve pla{ljivosti. Njegov profesionalni

ponos, ako ni{ta drugo, gurao ga je prema Tunelu. Do{ao je ovamo da prou~i fenomenmasovne histerije i da pomogne ovda{njim ljudima ne samo da izle~e unesre}ene `rtve,nego i da spre~i ponovnu pojavu sli~nih tragedija. Kako bi mogao da se uop{te usudi daobjasni {ta se dogodilo `rtvama Tunela, ako ne bi izbliza prou~io uzrok njihoveuznemirenosti? Morao je. Predstavljalo bi pravo zlodelo sada se povu}i.

Nije èleo da nikome, pa ~ak ni ovim strancima u Jongloru, pruì razloga da gaoptuè za kukavi~luk. Se}ao se kako su mu se rugali u detinjstvu: "Debeljko je kukavica!Debeljko je kukavica!" A sve samo zbog toga {to nije hteo da se popne na drvo, budu}ida je to, o~igledno, bilo van mo}i njegovog te{kog, r|avo uskla|enog tela.

Ali Debeljko nije bio kukavica. [irin je to znao. Bio je zadovoljan sobom: bioje zdravorazuman, uravnoteèn ~ovek. Jednostavno, nije èleo da drugi ljudi stvarajuneta~ne pretpostavke o njemu na osnovu njegove ne ba{ juna~ke pojave.

Pored toga, ni svaki deseti od onih koji su pro{li kroz Tunel tajne nije poizlasku po~eo da pokazuju simptome emocionalne uznemirenosti. Oni koji jesu mora dasu bili ranjivi na neki poseban na~in. I upravo zbog toga {to je bio potpuno zdravepameti, govorio je [irin sebi, zbog toga {to je bio tako uravnoteèn, nije imao ~ega da se

pla{i.


21/236


22/236


22

"Izvinite {to }u za}i u va{u oblast stru~nosti", re~e usrdno advokat. Ali voleobih da vas podsetim na to da je strah, kada je deo igre, veoma privla~an za ljude. Beba sera|a sa tri nagonska straha: od buke, padanja i potpunog odsustva svetlosti. Zato se

smatra stra{no sme{nim zasko~iti nekoga i viknuti mu "Bu!". Zato je tako zabavno vozitiskejt. I zato je svako èleo da poseti Tunel tajne. Ljudi su iz te Tame izlazili tresu}i se,bez daha, napola mrtvi od straha, ali ostali nisu prestajali da pla}aju ulaznice. înjenicada je nekolicina onih koji su pro{li kroz Tunel izi{la u prili~nom jakom {oku samo jedoprinosila njegovoj privla~nosti."

"Jer je ve}ina ljudi pretpostavljala da }e biti dovoljno ~vrsti da izdrè bilo {ta{to je u toj meri potreslo ostale, je li na to mislite?"

"Upravo na to, doktore.""A kada su neki izi{li ne samo krajnje uznemireni, ve} bukvalno mrtvi od

straha? âk i da direktori smotre nisu smeli da zatvore Tunel posle toga, pretpostavljamda bi se broj potencijalnih mu{terija smanjio i proredio, kada bi se pro~ulo o onima kojisu umrli."

"Ah, upravo suprotno", odvrati Kubelo, nadmo}no se osmehuju}i. "Delovao jeisti psiholo{ki mehanizam, mada ~ak i ja~e. Kona~no, ako ljudi sa slabim srcem èle dapro|u kroz Tunel, sami snose odgovornost za rizik... za{to bi trebalo da nas iznena|ujeono {to im se dogodilo? Gradsko Ve}e je naduga~ko i na{iroko razmatralo celu tu stvar ikona~no se sloìlo da u kancelariju kod ulaza smesti lekara koji }e pregledati svakogposetioca pre no {to u|e u kola. Posle toga je broj prodatih ulaznica vrtoglavo porastao."

"Kako to onda da je", upita [irin, "Tunel sada zatvoren? Iz onoga {to ste mi

kazali, o~ekivao bih da sjajno posluje, da se red proteè sve od Jonglora do Kunabara, dagomile ljudi ulaze na prednja vrata, dok se ujedna~eni priliv le{eva izbacuje kroz stra`njavrata."

"Dr [irine!""Kaìte, za{to nije i dalje otvoren, ako ~ak ni smrtni slu~ajevi nikome nisu

smetali?""Problemi osiguranja", odvrati Kubelo."Ah. Pa, naravno.""Iako ste upravo odvratno izokrenuli na{e re~i, bilo je svega nekoliko smrtnih

slu~ajeva i oni su se dogodili u velikim razmacima... tri, mislim, ili mo`da pet. Porodicepreminulih dobile su odgovaraju}u od{tetu i ti slu~ajevi su zaklju~eni. Problem s kojimsmo na kraju morali da se suo~imo nije bila stopa smrtnosti, ve} broj onih me|upreìvelima koji su pretrpeli traumatske poreme}aje. Postalo je jasno da }e neki moratida budu zadràni u bolnici duè vremena... {to je predstavljalo veliki tro{ak, odnosnoneprekidno finansijsko optere}enje za gradsku upravu i njene poreske obveznike.

"Jasno mi je", odvrati [irin mrzovoljno. "Ako se jednostavno izvrnu i umru, toje onda jednokratni tro{ak. Isplatite ro|ake i gotovo. Ali ako se mesecima i godinamavuku po javnim institucijama, cena moè postati previsoka."

"Mo`da ste se malo preo{tro izrazili", primeti Kubelo. "Ali to je su{tina

prora~una koje je Gradsko Ve}e bilo primorano da preduzme."


23/236


23

"Dr [irin je, izgleda, malo razdra`ljiv odjutros", re~e Kelaritan advokatu."Mo`da ga mu~i to {to }e i sam morati da pro|e kroz Tunel."

"Ni najmanje", smesta poreknu [irin.

"Svakako vam je jasno da ne postoji nikakva stvarna potreba da...""Postoji", prekinu ga [irin.U kolima je nastupila ti{ina. [irin je zlovoljno zurio u predeo koji se menjao,

neobi~no, ~etvrtasto, bedno oguljeno drve}e, `bunje sa cvetovima ~udnih metalnihpreliva, nevi|eno visokih i uskih ku}a sa za{iljenim strehama. Retko kada je zalazioovako daleko na sever do tada. Cela unutra{njost izgledala je nekako odbojno... kao i ovinjegovi slatkore~ivi, cini~ni saputnici. Pomislio je kako }e mu biti drago da se vrati ku}iu Saro.

Ali prvo... Tunel tajne...Jongloroska izlo`ba povodom nove stogodi{njice protekle od njegovog

osnivanja prostirala se na nepreglednom parku isto~no od grada. Bio je to pravi grad ugradu, krajnje spektakularan na svoj na~in, pomisli [irin. Video je vodoskoke, arkade,sjajne, ruì~aste i tirkizne kule od plastike, stamene poput kamena, koja se prelivala uduginim bojama. Velike izlo`bene hale nudile su umetni~ka blaga iz svih kalga{kihprovincija, industijske eksponate i poslednja ~uda nauke. Na koju god stranu da jepogledao, video je ne{to neobi~no i prelepo. Hiljade ljudi, mo`da stotine hiljada, kora~alisu du` sjajnih, elegantnih bulevara i avenija.

[irin je stalno slu{ao da je Jonglorska stogodi{nja izlo`ba jedno od svetskih~uda i sada se uverio da je to ta~no. Ko je bio u prilici da je poseti, mogao se smatrati

retko povla{}enim. Prire|ivala se samo jednom svakih sto godina i trajala je tri godine,kako bi se obeleìla godi{njica osnovanja grada... a za ovu, petu Jonglorsku stogodi{njuizlo`bu, govorilo se da je najve}a od svih do sada. Zaista je odjednom osetio goru}euzbu|enje, kakvo ve} dugo nije iskusio, dok je putovao po negovanom tlu. Nadao se da}e pred kraj nedelje imati malo slobodnog vremena da se uputi u samostalno istraìvanje.

Ali ovo raspoloènje se iznenada promenilo kada su kola zavila za perimetarIzlo`be i dovela ih do stra`njeg ulaza u oblasti za zabavu. Ovde, kako je Kelaritan kazao,velike oblasti bile su ome|ene konopcima; a zlovoljno mno{tvo ljudi zavirivalo je prekokonopaca, o~igledno puno jeda kada su videli kako Kubelo, Kelaritan i Varita 312 vode[irina prema Tunelu tajne. [irin je mogao da ih ~uje kako ljutito mrmljaju, prigu{eno,promuklo, {to ga je uznemirilo i ~ak pomalo zapla{ilo.

Postalo mu je jasno da je advokat govorio istinu. Ovi ljudi bili su ljuti {to jeTunel zatvoren.

Ljubomorni su, [irin pomisli za~u|eno. Znaju da idemo u Tunel i èle da i samiu|u. Uprkos svemu {to se ovde dogodilo.

"Moèmo po}i ovim putem", primeti Varita.Pro~elje tunela bilo je jedna ogromna piramidna gra|evina, ~ije su se strane

suàvale i gubile u jezivoj, vrtoglavoj perspektivi. U njenom sredi{tu nalazila seogromna {estostrana kapija, dramati~no oivi~ena skerletnom i zlatnom bojom. Preko nje


24/236


24

su stavljene {ipke. Varita izvadi klju~, otklju~a mala vrata levo od fasade i oni stupi{eunutra.

Unutra je sve izgledalo manje vi{e obi~no. [irin je ugledao nizove metalnih

drà~a ~ija je namena bez sumnje bila da zadrè redove ljudi koji su ~ekali da se ukrcaju.Iza njih nalazila se platforma koja je umnogome podse}ala na platforme na svakojèlezni~koj stanici, sa nizom malih otvorenih kola. A iza toga...

Tama.Kubelo re~e: "Molim vas da prvo ovo potpi{ete, doktore..."[irin se zagleda u list hartije koji mu je advokat pruìo. Gomile re~i, nejasnih,

re~i koje su mu poigravale pred o~ima."[ta je ovo?""Dokument kojim preuzimate punu odgovornost na sebe. U standardnom

obliku.""Da. Naravno." [irin odsutno na`vrlja svoje ime, ni ne poku{av{i da pro~ita {ta

pi{e.Ti se ne boji{, stade sam da uverava sebe. Ni~eg se ti ne pla{i{.Varita 312 mu spusti u {aku neki mali ure|aj. "Prekida~", objasni ona.

"Celokupna vo`nja traje petnaest minuta, ali dovoljno je da pritisnete ovu zelenu plo~icuovde ~im budete smatrali da ste dovoljno vremena proveli unutra i da ste saznali sve {toje bilo potrebno da saznate... ili ako vam postane neugodno... i upali}e se svetla. Va{akola }e se brzo uputiti na suprotni kraj Tunela, a zatim vratiti na stanicu."

"Hvala vam", odvrati [irin. "Ali sumnjam da }e mi zatrebati."

"Morate ga poneti sa sobom. Za svaki slua~aj.""Planiram da iskusim celu vo`nju", odvrati joj on, uìvaju}i u svojojpompeznosti.

Postojalo je i ne{to {to su ljudi nazivali luda odva`nost, podseti se on. Nijenameravao da upotrebi prekida~, ali verovatno ne bi bilo mudro ne poneti ga.

Za svaki slu~aj.Zakora~io je na platformu. Kelaritan i Kubelo su ga posmatrali; izrazi lica bili

su im providni. Gotovo da je ~uo njihove misli. Ta debela stara budala }e se naprostoraspasti tamo unutra. Neka samo misle {ta im je drago.

Varita je nestala. Bez sumnje je oti{la da uklju~i tunelski mehanizam.Da; eno je, u kontrolnoj kabini visoko zdesna, daje im znak da je sve spremno."Izvolite u kola, doktore..." re~e Kelaritan."Svakako. Svakako."Pogubna dejstva iskusio je ni svaki deseti. Najverovatnije su u pitanju bili

pojedinci neobi~no podlo`ni poreme}ajima koje stvara Tama. No, ja ne spadam u takve.Ja sam veoma stabilan pojedinac. U{ao je u kola. Na{ao je i sigurnosni pojas; povukaoga je preko struka, premda je imao malo pote{ko}a da ga podesi. Kola krenu{e, lagano,vrlo lagano.

Tama ga je ~ekala.

Ni svaki deseti. Ni svaki deseti.


25/236


25

Shvatao je sindrom Tame. To }e ga za{tititi, bio je ube|en: njegovorazumevanje stvari. Iako je celokupno ~ove~anstvo ose}alo nagonski strah prednedostatkom svetlosti, to nije zna~ilo da je nedostatak svetlosti sam po sebi bio {tetan.

[irin je znao da je {tetna ~ovekova reakcija na nedostatak svetlosti. Trebalo jesamo ostati miran. Tamo je samo tama, promena spolja{nih okolnosti. Uslovljeni smo daje se gnu{amo, jer ìvimo na svetu na kome je Tama neprirodna, na kome je uveksvetlost, svetlost {est sunaca. U svako doba mogu zasijati ~etiri sunca odjednom; obi~noih je tri na nebu, a nikada ih nije manje od dva... a svetlost bilo kog od njih bila jedovoljna sama po sebi da rastera Tamu.

Tama...Tama...Tama![irin se ve} nalazio u Tunelu. Iza njega je nestao i poslednji trag svetlosti i on

je zurio u potpunu prazninu. Ispred njega nije bilo ni~ega: ni~ega. Jama. Bezdan. Zonapotpune besvetlosti. A on se naglava~ke stropo{tavao u nju.

Osetio je kako se znoji po celom telu.Kolena su po~ela da mu se tresu. U glavi mu je bubnjalo. Podigao je {aku, ali

nije mogao da je vidi ispred sebe.Pritisnuti pritisnuti pritisnuti pritisnuti. Ne. Nipo{to.Sedeo je uspravno, uko~enih le|a, o~iju {irom otvorenih, zure}i tupo u ni{tavilo

kroz koje je ponirao. Sve dalje i dalje, sve dublje. Praiskonski strahovi stvarali sumehurove i siktali u dubinama njegove du{e, a on ih je potiskivao i terao od sebe.

Sunca jo{ sijaju van ovog tunela, uveravao je on sam sebe.Ovo je samo privremeno. Za ~etrnaest minuta i trideset sekundi ponovo }u bitinapolju.

êtrnaest minuta i dvadeset sekundi.êtrnaest minuta i deset sekundi.êtrnaest minuta...Da li se on to uop{te kre}e? Nije znao. Mo`da se i nije kretao. Mehanizam kola

bio je ne~ujan; a on nije imao ni{ta za pore|enje. [ta ako sam se zaglavio? - pitao se.Sedim u mraku, ne znam gde sam, ne znam {ta se doga|a, koliko vremena je pro{lo?Petnaest, dvadeset minuta, pola sata? Dok ne pre|em granicu onoga {to moj zdrav razummoè da podnese, a tada...

Tu je uvek prekida~.A {ta ako ne radi? [ta ako ga pritisnem, a svetla se ne upale?Mogao bih, mo`da, da ga isprobam. Samo da vidim...Debeljko je kukavica! Debeljko je kukavica! Ne. Ne. Ne dodiruj ga. Kada

jednom upali{ ta svetla, ne}e{ biti vi{e u stanju da ih ugasi{. Ne sme{ da upotrebi{ tajprekida~, ili }e svi saznati... svi }e saznati...

Debeljko je kukavica, Debeljko je kukavica... Iznenada je u~inio ne{tozapanjuju}e, zavitlaoje prekida~ u tamu. Za~uo se tup udarac kada je pao... negde. A

onda je ponovo zavladala tama. [aka mu je bila uàsno prazna.


26/236


26

Tama...Tama...Tome nije bilo kraja. Bauljao je kroz beskrajni bezdan. Padao i padao i padao u

no}, beskrajnu no}, svepro`diru}e crnilo...Di{i duboko. Ostani miran.[ta ako do|e do trajnog mentalnog o{te}enja? Ostani miran, re~e on sam sebi.

Bi}e sve u redu s tobom. U najgorem slu~aju, preostalo ti je jo{ jedanaest minuta ovoga,a mo`da i samo {est ili sedam. Tamo napolju sijaju sunca. [est do sedam minuta i nikadavi{e ne}e{ biti u Tami, ~ak ni ako poìvi{ hiljadu godina.

Tama...Oh, Boè, Tama...Smireno. Smireno. Ti si veoma stabilan ~ovek, [irine. Krajnje zdravorazuman.

Bio si pri sebi kada si se upustio u ovo i bi}e{ pri sebi kada izi|e{.Tik. Tik. Tik. Svake sekunde sve bliè izlazu. Ali jesi li? Ova vo`nja se mo`da

nikada ne}e zavr{iti. Mogao bih ostati ovde zauvek. Tik. Tik. Tik. Da li se kre}em? Da limi je preostalo pet minuta, pet sekundi ili je ovo jo{ prvi minut?

Tik. Tik.Za{to me ne puste napolje? Zar ne znaju koliko patim? Ne èle da te puste

napolje. Nikada te ne}e pustiti napolje. Oni }e...Iznenada, oseti probadaju}i bol izme|u o~iju. Eksploziju agonije u lobanji.[ta je to? Svetlost!Zar je mogu}e? Da. Da.

Hvala Bogu. Svetlost, da! Hvala svakom Bogu koji je ikada mogao postojati!Stigao je do kraja Tunela! Vra}ao se na stanicu! Mora da je tako. Da. Da.Otkucaji njegovog srca, koji su u me|uvremenu prerasli u pani~nu grmljavinu, polako suse vra}ali na normalu. O~i, koje su se privikavale na povratak normalnih uslova, po~elesu da se usredsre|uju na poznate stvari, blagoslovene stvari, stubove, platformu, maliprozor u kontrojnoj kabini...

Kubelo, Kelaritan, posmatrali su ga.Sada se stideo svoga kukavi~luka. Saberi se, [irine. U stvari i nije bilo tako

lo{e. S tobom je sve u redu. Ne leì{ na dnu kola si{u}i palac i cvile}i. Bilo je stravi~no,bilo je zastra{uju}e, ali te nije uni{tilo... u stvari, i nije bilo ni{ta s ~im nisi mogao daizi|e{ nakraj...

"Hajdemo. Dajte ruku, doktore. Ustanite... ustanite..."Uspravili su ga i pridràvali dok je s mukom izlazio iz kola. [irin duboko

udahnu i napuni plu}a vazduhom. Pre|e zatim {akom preko ~ela, otrav{i znoj koji secedio.

"Taj mali prekida~", promrmlja on. "Izgleda da sam ga negde izgubio...""Kako ste, doktore?" upita Kelaritan. "Kako je bilo?"[irin se zaljulja. Direktor bolnice ga uhvati za ruku kako bi ga zadrào, ali ga

[irin ljutito odgurnu. Nije nameravao da im dozvoli da pomisle da je tih nekoliko minuta

u Tunelu ostavilo traga na njemu.


27/236


27

Ali nije mogao pore}i da jesu. Koliko god da se trudio, nije to mogao sakriti.âk ni od sebe samog.

Shvatio je da nema te sile na svetu koja bi ga mogla naterati da po|e na jo{

jedno putovanje kroz taj Tunel."Doktore? Doktore?""Dobro... sam", izgovori on uko~eno."Kaè da je dobro", za~u se advokatov glas. "Sklonite se. Ostavite ga.""Noge mu klecaju", primeti Kelaritan. "Pa{}e.""Ne}u", odvrati [irin. "Nipo{to. Kaèm vam da sam dobro!"Zaneo se i posrnuo, povratio ravnoteù, ponovo krneuo. Znoj je izbijao na

svaku njegovu poru. Pogledao je preko ramena, ugledao usta Tunela i stresao se.Okrenuv{i le|a toj mra~noj pe}ini, izdigao je ramena, kao da èli da skrije lice izme|unjih.

"Doktore?" oslovi ga sumnji~avo Kelaritan.Nije imalo svrhe pretvarati se. Bilo je glupo i uzaludno {to tvrdoglavo poku{ava

da se pokaè kao junak. Neka misle da je kukavica. Neka misle {ta im je drago. Tihpetnaest minuta predstavljali su najgori ko{mar koji je u ìvotu doìveo. U~inak se jo{taloìo, taloìo, taloìo.

"Bilo je... mo}no", izgovori on. "Veoma mo}no. Veoma uznemiruju}e.""Ali sve u svemu, s vama je sve u redu, je li tako?" nestrpljivo upita advokat.

"Malo ste uzdrmani, to da. Ko ne bi bio, posle boravka u Tami? Ali u su{tini ste dobro.Znali smo da }ete biti. Svega nekolicina, stvarno nekolicina, pretrpi izvesne {tetne..."

"Ne", prekide ga [irin. Pred njim se groteskno cerilo advokatovo lice. Poputlica kakvog demona. Nije mogao da ga podnese. Ali odgovaraju}a doza istine izgna}edemona. [irin pomisli da nema svrhe izigravati diplomatu. U razgovoru sa demonima.

"Svako ko pro|e kroz to izlaè se velikom riziku. Sada sam sasvim ube|en u to.âk }e i najja~a psiha biti stra{no uzdrmana, a one slabe }e se jednostavno rastrojiti. Akoponovo otvorite ovo mesto za javnost, za {est meseci }ete popuniti sve bolnice za umnoobolele u ~etiri provincije."

"Upravo suprotno, doktore...""Ne protivre~ite mi! Jeste li bili u Tunelu, Kubelo? Niste, to sam i mislio. Ali ja

jesam. Pla}ate me da ~ujete moje profesionalno mi{ljenje: moète ga dobiti odmah.Tunel je smrtonosan. Re~ je naprosto o ljudskoj prirodi. Ve}ina nas jednostavno nije ustanju da se nosi sa Tamom i to se nikada ne}e promeniti, sve dok budemo imali makarjedno sunce na nebu koje }e sijati. Zatvorite taj Tunel zauvek, Kubelo! U ime zdravograzuma, ~ove~e, zatvorite ga! Zatvorite!"

7.Po{to je parkirao vespu na parkingu za osoblje ispod kupole opservatorije,

Binej potr~a stazom koja je vodila do glavnog ulaza u ogromnu zgradu. Kada je po~eoda se penje {irokim kamenim stepeni{tem, za~udio se za~uv{i kako ga neko doziva

odozgo.


28/236


28

"Bineje! Kona~no si stigao."Astronom podiè pogled. Visoka, krupna, mo}na prilika njegovog prijatelja

Teremona 762 iz Saroske Hronike stajala je u okviru velikih vrata Opservatorije.

"Teremone? Zar si me traìo?""Jesam. Ali su mi kazali da }e{ se pojaviti tek za nekoliko ~asova. A onda, kadasam se spremao da odem, eto te. I neka mi onda neko kaè da ne postoji sretan slu~aj!"

Binej pretr~a onih nekoliko poslednjih stepenika i oni se n brzinu zagrli{e.Poznavao je novinara neke tri ili ~etiri godine, jo{ od onda kada je Teremon do{ao uOpservatoriju da intervjui{e nekog nau~nika, bilo kog nau~nika, u vezi sa poslednjimmanifestom ekscentri~ne grupe Apostoli Plamena. Vremnom su on i Teremon postalibliski prijatelji, iako je Teremon bio nekih pet godina stariji i poticao iz grublje,primitivnije sredine. Bineju se dopadalo da ima prijatelja koji nije imao nikakve veze sapolitikom Univerziteta; a Teremon je bio odu{evljen {to poznaje nekoga koga uop{te nijezanimalo da se koristi njegovim znantim novinarskim uticajem.

"Ne{to nije u redu?" upita Binej."Naprotiv, sve je u najboljem redu. Ali moram ponovo da te uklju~im u rubriku

Glas nauke. Mondior je ponovo odrào jedan od svojih ~uvenih govora Pokajte se!Pokajte se! Bliì se Sudnji dan. Ovoga puta tvrdi da je spreman da otkrije ta~an ~as kada}e svet biti uni{ten. Ako te ba{ zanima, to }e se dogoditi naredne godine devetnaestogteptara."

"Taj ludak! Pravo je tra}enje prostora {tampati bilo {ta o njemu. Za{to bilo kouop{te obra}a ma i najmanju pa`nju na Apostole?"

Teremon slegnu ramenima. "Stoji da ljudi obra~aju pa`nju na njih. I to mnogiljudi, Bineje. Ako Mondior kaè da je kraj blizu, moje je da dovedem nekog poput tebeko }e ustati i re}i: 'Nije ta~no, bra}o i sestre! Ne pla{ite se! Sve je u redu!' Ili ne{to sli~no{to }e imati isti u~inak. Mogu ra~unati s tobom, zar ne, Binaje?"

"Zna{ da moè{.""Ve~eras?""Ve~eras? Oh, Boè, Teremone, ve~eras je prava gungula. [ta misli{, koliko ti

vremena treba?""Pola sata? êtrdeset pet minuta?""Slu{aj", odvrati Binej, "Upravo idem na hitan sastanak... zato sam do{ao

ranije. Posle toga, zakleo sam se Raisti da }u pohitati ku}i i posvetiti joj, otprilike, sat ilidva. U poslednje vreme se stalno mimoilazimo, jedva da se i vi|amo. A kasnije ve~erasmoram ponovo da se vratim u Opservatoriju, da nadgledam snimanje gomilefotografija..."

"U redu", odvrati Teremon. "O~igledno sam odabrao pogre{no vreme za ovo.Nema problema, Bineje. Pri~u moram predati sutra do podneva. Da popri~amo ujutro,"

"Ujutro?" ponovi sumnji~avo Binej."Znam da je za tebe nazmislivo da bilo {ta radi{ ujutro. Ali mislio sam da se

vratim ovamo u vreme izlaska Onosa, kada zavr{ava{ svoju no}nu smenu. Ako bi mogao

da mi da{ kratki intervju pre no {to po|e{ ku}i na spavanje..."


29/236


29

"Pa...""Za prijatelja, Bineje."Binej umorno pogleda novinara. "Razume se da ho}u. Nije re~ se o tome. Samo

se bojim da }u biti grogi posle celove~ernjeg rada i da ti ne}u biti ni od kakve koristi."Teremon se osmehnu. "To me ne brine. Primetio sam da se prokleto brzosabere{ kada treba da pobije{ neku antinau~nu glupost. Onda sutra, u vreme izlaskaOnosa? Gore, u tvojoj kancelariji?"

"U redu.""Milion puta hvala, drugar. Tvoj sam du`nik za ovo.""Nije vredno pomena."

Teremon mu salutira i krenu niz stepenice. "Pozdravi u moje ime tvoju lepugospu", doviknu on. "I vidimo se ujutro."

"Da, vidimo se ujutro", ponovi Binej kao odjek.Kako je to ~udno zvu~alo. Nikada se ni sa kim - niti bilo ~im - nije vi|ao

ujutro. Ali zbog Teremona je napravio izuzetak. U tome se i sastojalo prijateljstvo, zarne?

Binej se okrenu i u|e u Opservatoriju.Unutra je sve bilo osvetljeno prigu{enom svetolo{}u i vladao je mir, poznati

spokoj velike dvorane nauke u kojoj je provodio ve}i deo vremena jo{ od najranijihuniverzitetskih dana. Ali taj spokoj je, znao je to dobro, bio laàn. Ovu mo}nu zgradu,ba{ kao i druga, svetovnija mesta na svetu, stalno su potresali razni sukobi, od

najdostojanstvenijih filozofskih rasprava do najbezna~ajnijih za|evica, pljuvanja ispletki koje su imale za cilj da nekoga ocrne. Astronomi, kao skupina, nisu bili ni{tabolji od ostalih.

Pa ipak, Opservatorija je bila za Bineja svetili{te kao i za ve}inu ostalih koji sutamo radili... mesto na kome su mogli da zaborave na ve}inu zemaljskih problema i da seposvete, manje-vi{e smireno, neprekidnoj borbi da se izna|u odgovori na va`na pitanjakoja je Vaseljena postavila.

Uputio se ujedna~enim korakom du` duga~kog glavnog hodnika, poku{avaju}i,kao i uvek bez uspeha, da prigu{i bat ~izama po mermernom podu.

Dok je to uvek na isti na~in ~inio, bacao je hitre poglede na vitrine du` zidovasa desne i leve strane, u kojima su ~uvani pojedini sveti artefakti istorijata astronomijekoji su stalno bili izloèni. Bilo je tu primitivnih, gotovo komi~nih teleskopa koje sukoristili pioniri kao êktor i Stanta, pre ~etiri do pet stotina godina. Bilo je tu i~vornovatih crnih gromada meteorita koji su pali sa neba tokom stole}a i predstavljalizagonetne podsetnike na tajne koje su se nalazile s druge strane oblaka. U vitrinama subila izloèna i prva izdanja velikih astronomskih nebeskih karti i knjiga, kao i odvremena poùteli rukopisi pojedinih teorijskih radova velikih mislilaca koji su obeleìliepohe.

Binaj na trenutak zastade ispred poslednjeg od tih rukopisa, koji je za razliku od

ostalih izgledao sveè i gotovo kao nov... jer bio je star tek jedno pokolenje, klasi~na


30/236


30

kodifikacija Teorije op{te gravitacije, koju je izvr{io Ator 77, ne mnogo pre ro|enjasamog Binaja. Iako nije bio naro~ito religiozan, Binaj se zagledao u tanki list hartije saizvesnom dozom po{tovanja, uhvativ{i sebe kako razmi{lja poput nekog ko se moli.

Za njega je Teorija op{te gravitacije predstavljala jedan od stubova kosmosa:mo`da najosnovniji stub. Nije mogao ni da zamisli {ta bi se desilo ako bi taj stub trebloda padne. A trenutno mu se ~inilo da se taj stub mo`da klima.

Na kraju hodnika, iza lepih bronzanih vrata, nalazila se li~na kancelarija drAtora. Binaj je na brzinu zavirio u nju i pohitao dalje uz stepenice. Po{tovanja vredan ijo{ opasan direktor Opservatorije bio je poslednja osoba na svetu, bespogovornoposlednja, koju je Binaj u ovom trenutku èleo da sretne.

Faro i Jimot su ga ~ekali gore u prostoriji sa kartama, gde su se dogovorili da sena|u.

"Izvinite, malo kasnim", re~e Binaj. "Poslepodne mi je do sada bilo krajnjezapetljano."

Uputili su mu nervozne osmehe kao dve sove. Kakav ~udan par, pomisli on, i tone prvi put. Obojica su poticala iz neke u~male poljoprivredne provincije... Stihina,mo`da, ili Gatambera. Faro 24 bio je nizak i bucmast ~ovek koji se polako, gotovoindolentno kretao. Njegova deviza bila je: lako }emo. Njegov prijatelj Jimot 70 bio jeneverovatno visok i mr{av, nalik na obe{enu koù sa rukama, nogama i licem, iprakti~no vam je bio neophodan teleskop da biste mu videli glavu, koja se ocrtavala ustratosferi iznad vas. Jimot je bio napet i kao na iglama u istoj meri u kojoj je njegovprijatelj bio opu{ten. Ipak su bili nerazdvojni, i to oduvek. Od svih mladih svr{enih

studenata, jedan stepenik ispod Binaja na opservatorijskoj organizacionoj lestvici, oni subili daleko iznad svih ostalih."Nismo dugo ~ekali", smesta odvrati Jimot."Minut ili dva, dr Binaje", dodade Faro."Jo{ nisam 'doktor'; ipak, hvala", odvrati Binaj. "Ostao mi je jo{ poslednji ispit.

Kako ste se sna{li sa tim prora~unima?"Odgovorio je Jimot koji se sve vreme preme{tao s jednog na drugo mesto na

svojim nemogu}e duga~kim nogama. "Ovo su gravitacijski prora~uni, zar ne,gospodine?"

Faro ga je tako sna`no munuo laktom u rebra da je Binaj o~ekivao da }e za~utikrckanje kostiju.

"U redu je", re~e Binaj. "Jimot je u pravu." Bledo se osmehnuo visokommladi}u. "@eleo sam da vam ovo posluì ~isto kao apstraktna matemati~ka ve`ba. Ali mene iznena|uje {to ste uspeli da shvatite kontekst. Do toga ste do{li po{to ste dobilirezultate, je li tako?"

"Da, gospodine", odvrati{e istovremeno Jimot i Faro. "Prvo smo izvr{ili sveprora~une", re~e Faro. "Zatim smo ponovo pogledali i kontekst nam je postao jasan",primeti Jimoto.

"Ah, da", izusti Binaj. Ovi klinci su mu ponekad i{li na ìvce. Bili su tako

mladi... u stvari, bili su svega nekih {est ili sedam godina mla|i od njega, ali on je bio


31/236


31

profesor-asistent, a oni studenti, a za njega, kao i za njih, to je predstavljalonepremostivu prepreku. Me|utim, iako su bili tako mladi, odlikovali su se izuzetnominteligencijom! Uop{te mu nije bilo milo {to su pogodili o kojoj se konceptualnoj matrici

ovde radilo. U stvari, uop{te mu to nije bilo milo. Za nekoliko godina bi}e ravnopravni~lanovi nastavni~kog osoblja i mo`da }e se s njim nadmetati za istu katedru, a to ne}ebiti zabavno. Ali poku{ao je da ne razmi{lja o tome.

Ispruìo je {aku da uzme njihov rad otrgnut sa {tampa~a kompjutera."Mogu li da pogledam?" upitao on.[iroko zamlatarav{i rukama, Jimot mu ga predade. Binaj stade pogledom da

prelazi preko nizova brojki; u po~etku je to ~inio smireno, a zatim sve uzbu|enije.Tokom cele godine razmi{ljao je o izvesnom dubljem smislu Teorije op{te

gravitacije, koju je njegov mentor Ator potpuno usavr{io. Bio je to Atorov veliki uspeh.Odre|enje orbitalnih kretanja Kalga{a i svih {est njegovih sunaca, u zavisnosti odracionalnih na~ela privla~nih sila, donelo mu je izuzetan ugled.

Binaj je, pomo}u moderne kompjuterske opreme, izra~unavao izvesne vidoveorbite Kalga{a oko Onosa, njegovog primarnog sunca, kada je na svoj uàs primetio dase brojke koje je on dobio ne podudaraju sa teorijom o op{toj gravitaciji. Prema ovojteoriji, po~etkom teku}e godine Kalga{ je trebalo da se nalazi ovde u odnosu na Onos, aKalga{ se, me|utim, nalazio tamo, i to se nije moglo pore}i.

Odstupanje je bilo neznatno... radilo se o nekoliko decimalnih mesta... ali tonije bilo uop{te zanemarljivo, kada se sve uzme u obzir. Teorija o op{toj gravitaciji bilaje u toj meri precizna da ju je ve}ina ljudi smatrala Zakonom o op{toj gravitaciji.

Matemati~ki stubovi na kojima je po~ivala smatrani su besprekrnim. Me|utim, u teorijikoja ima za cilj da objasni kretanje njihovog sveta kroz svemir nema mesta ~ak ni zamala odstupanja. Ona je ili ta~na ili nije: sve izme|u toga uop{te nije dopustivo. Arazlika od nekoliko decimalnih mesta u ograni~enim prora~unima, Binaju je to bilojasno, prera{}e u bezdanu provaliju, ako se krene sa ambicioznijim izra~unavanjima.Kakva korist od cele teorije op{te gravitacije ako se ispostavi da Kalga{, vek od sada,ne}e zauzimati predvi|eni poloàj na nebu, ve} }e se nalaziti na pola puta dalje okoOnosa.

Kao {to je kazao Raisti, Binaj je toliko puta proverio brojke da su mu sesmu~ile. Uvek je dobijao isti rezultat.

Ali ~emu je trebalo da veruje?Brojkama koje je dobijao ili Atorovom remek-delu koje se nadnosilo nad njim

poput kakve kule?Vlastitim prostodu{nim predstavama o astronomiji, ili dubokom uvidu u

osnovno ustrojstvo Vaseljene velikog Atora?Zami{ljao je sebe kako stoji na samom vrhu kupole Opservatrije i izvikuje:

"ûjte i po~ujte! Atorova teorija je pogre{na! Ovde imam brojke koje je opovrgavaju!"[to bi izazvalo salve smeha koje bi ga oduvale na drugi kraj kontinenta. Ko je bio on dase suprotstavi titanskom Atoru? Ko je uop{te mogao poverovati da je jedan neiskusni

asistent oborio Zakon o op{toj gravitaciji?


32/236


32

Pa ipak... pa ipak...Pogled mu je hitro prelazio preko od{tampanih listova hartije koje su Jimoto i

Faro pripremili. Prora~uni na prve dve strane nisu mu bili poznati; on je za ovu dvojicu

studenata sredio podatke na takav na~in da se uop{te nije moglo ustanoviti odakle poti~ui oni su o~igledno pri{li problemu na na~in koji bi svaki astronom, koji bi poku{ao daizra~una orbitu neke planete, smatrao krajnje neortodoksnim. A Binaj je upravo to i`eleo. Ortodoksni putevi su ga samo dovodili do katastrofalnih zaklju~aka; ali on je imaona raspolaganju suvi{e obave{tenja da bi mogao da postupa neortodoksno. Faro i Jimotnisu bili njima optere}eni.

Ali dok je sledio nit rezonovanja, Binaj je po~eo da uo~ava kako se brojkeneprijatno poistove}uju. Na tre}oj strani ispreplele su se sa njegovim vlastitimprora~unima, koje je do sada ve} znao napamet.

Odatle je sve teklo uobi~ajenim tokom; korak po korak, vodilo je kazastra{uju}em, uznemiruju}em, nezamislivom, potpuno neprihvatljivom zaklju~ku.

Binaj se zaprepa{}eno zagledao u dvojicu studenata."Nema izgleda, je li tako, da ste negde pogre{ili? Na primer, u ovom nizu

integracija... izgledaju prili~no {kakljivo....""Gospodine!" zavika Jimot, potresen do sr`i. Lice mu je je bilo jarko crveno i

mlatarao je rukama kao da ne vlada njima.Faro primeti ne{to spokojnije: "Bojim se da su prora~uni ta~ni, gospodine.

Proverili smo ih i iz svih uglova.""Da, pretpostavljam da je tako", odvrati Binaj muklo. Trudio se da prikrije

uznemirenost. Ali {ake su mu se tako jako tresle da su od{tampani listovi po~eli da mulepr{aju u rukama. Hteo je da ih spusti na sto pred sobom, ali zglob mu se nekontrolisanocimnuo, kao da je Jimotov, i oni su se rasuli po podu.

Faro je kleknuo da ih pokupi. Zabrinmuto je pogledao Bineja."Gospodine, ako smo vas na bilo koji na~in uznemirili...""Ne. Ne, nikako. Nisam danas dobro spavao, u tome je problem. Obavili ste

odli~an posao, o tome nema zbora. Ponosim se vama. Uhvatiti se uko{tac sa jednimovakvim problemom, koji nema nikakvo upori{te u stvarnom svetu, koji je, u stvari, upotpunoj suprotnosti sa nau~nim istinama stvarnog sveta, i sti}i na jedan tako metodi~anna~in do zaklju~aka koji su u skladu sa ~injenicama, a pri tom uspe{no zanemariti~injenicu da je po~etna premisa apsurdna... e, pa, to je, izvrstan posao, divljenja vrednademonstracija va{ih mogu}nosti da logi~no zaklju~ujete, prvorazredni misaonieksperiment...

Primetio je da su se na brzinu zgledali. Pitao se da li je uspeo bar malo da ihzavara.

"Ako biste me", nastavi on, "izvinili, momci... imam jo{ jedan sastanak..."

Staviv{i zavijene vra`je hartije u ~vrst cilindar, Binaj ga gurnu pod mi{ku ipohita kroz vrata pored studenata, pa niz hodnik, gotovo tr~e}i, ka sigurnosti i privatnosti

vlastite male kancelarije.


33/236


33

Blagi Boè, pomisli on. Blagi Boè, blagi Boè, blagi Boè, {ta sam to u~inio? I{ta }u sada?

Zagnjurio je lice u {ake i ~ekao da prestane da mu tutnji u glavi. Ali izgledalo je

da se to ne}e tako brzo dogoditi. Posle nekoliko trenutaka uspravio se na stolici ipritisnuo dugme na komunikatoru na radnom stolu."Daj mi Sarosku hroniku", re~e on ma{ini. "Teremona 762."Iz komunikatora se za~u dugo, izlu|uju}e pucketanje i pi{tanje. A onda do

njega iznenada dopre Teremonov duboki glas:"Senzacije, Teremon 762.""Binaj.""Molim? Ne ~ujem vas!"Binaj shvati da je uspeo samo da zakre{ti. "Ovde Binaj, rekoh! Ja... èlim da

promenim vreme na{eg sastanka.""Da ga promeni{? Slu{aj, drugar, znam da ti te{ko pada bilo {ta da radi{ ujutro,

i sa mnom je isto. Ali moram s tobom da razgovaram pre podneva sutra, ili nemampri~u. Nadoknadi}u ti to ve} nekako, ali..."

"Ne razume{. @elim da se vidimo ranije, ne kasnije, Teremone.""Molim?""Ve~eras. Recimo u pola deset. Ili u deset, ako ne moè{ ranije.""Mislio sam da te ~eka snimanje u Opservatoriji.""Do |avola i snimanje, ~ove~e. Moram te videti.""Mora{? Binaje, {ta se dogodilo? Ima li to neke veze sa Raistom?"

"Ba{ nikakve. U pola deset? Kod [est sunaca?""[est sunaca, pola deset, vaì", potvrdi Teremon. "Dogovorili smo se."Binaj prekide vezu i ostade dugo da zuri u cilindar pred sobom, sumorno vrte}i

glavom. Malo se smirio, ali samo malo. Kada se poveri Teremonu, bi}e mu lak{e daponese breme svega ovoga. U Teremona je imao neograni~eno pvoerenje. Binaj je znaoda novinarima uglavnom nije trebalo verovati, ali Teremon mu je prvo bio prijatelj, patek onda novinar. Nikada nije izigrao Binajevo poverenje, nikada.

Pa ipak, Binaj nije imao pojma {ta dalje da preduzme. Mo`da }e Teremonune{to pasti na pamet. Mo`da.

Napustio je Opservatoriju sa stra`nje strane, israv{i se poàrnim stepnicamapoput lopova. Nije smeo da rizikuje da naleti na Atora ako bi krenuo na glavni izlaz.Grozio se i pri samoj pomisli da bi mogao sada da se sretne sa Atorom, da bi morao dase na|e licem u lice s njim, da stanu jedan naspram drugoga.

Vo`nja vespom do ku}e bila je za njega uàsavaju}a. Sve vreme se pla{io da }ezakoni gravitacije prestati da ga drè za put i da }e on odjuriti ka nebesima. Ali Binaj jena kraju ipak stigao do malog stana koji je delio sa Raistom 717.

Zaprepastila se kada ga je ugladala."Binaje! Beo si poput...""Aveti, da." Ispruìo je ruke prema njoj i ~vrsto je stegnuo. "Zagrli me", izustio

je. "Zagrli me."


34/236

Isak Asimov & Robert

isak asimov & robert silverberg - spustanje noci.pdf

Documents