Ispit iz slovenacke moderne :

Kada budemo spremali ispit, koje god pitanje da izvucemo treba da ispricamo malu biografiju pesnika (ukoliko je u kontekstu poezije), da kazemo uopsteno o njegovoj poetici, a onda da se fokusiramo na vrstu njegove poezije koja se trazi za objasnjenje I sve to prikazemo na primerima pesama, taj deo je najbitniji.

Npr, ako je pitanje Kete, kazemo da je ziveo I stvarao krajem 19. Veka, sa kojim modernistima se druzio I u kojoj je eposi stvarao. Da navedemo faze njegove poezije : prva faza su lagane ljubavne pesme, druga su ljubavne I refleksivne pesme, I dati primere pesama u kojima se vide karakteristike njegove poetike, vrstu stiha (u pocetku je koristio narodni stih za razliku od komplikovanih formi koje koristi Presern). Npr. Pesma “Jablan” je u ranoj fazi, kasnije je tu “San Karlo’, pomenuti ciklus “Crne noci’’ gde se javlja demon u pesniku I draga ga ne voli. Spremati po 3-4 pesme za objasnjavanje. Uciti iz Marije Mitrovic I obratiti paznju na pesme koje ona zapaza.

Moguca ispitna pitanja:

1. Sudbinsko-egzistencijalni motivi u sonetima ‘Nesreće’ (spada I pesma “Memento mori”) kod Prešerna.

U kontekstu ovih pesama pomenuti pesmu “Oprostaj s maldoscu’. Navesti kada je stvarao (romanticarski pesnik), kada pise te sonete (1833. Kada se razocaran vraca iz Beca, razocaran u zivot), pesme odisu nesrecom, pesimizmom, prizivanje smrti je prisutno. Reci koje je pesnicke forme pisao (komplikovane: sonet, gazela, glosa…). Motivi koje koristi: huda sreca, pesimizam, egzistencijalna sumnja, dati primere u sonetima. Povezati sa pesmom “Memento mori’’ koja je filozofska pesma, on u njoj prizeljkuje smrt. U Pesmi “Oprostaj s mladoscu” on se oprasta sa idealima iz mladosti, cinican je, znanje mu je pokvarilo ideale.

2. Formalna, tematska I idejna struktura sonetnog venca F. Prešerna.

Kada je pisao veneca, kome je posvecen, formu venca: obrazuje krug. Tematika : koristi floralne motive (venac, bilje). U sedmoj pesmi zastupljen je kriticki odnos prema narodu, oni samo cekaju da ih neko probudi, nista sami ne mogu da urade. Koja je idejna struktura venca, objasniti neke pesme.

Odgovor: Poslednji stih prvog soneta je prvi stih sledeceg, a 15. Sonet je mastorski, magistrale koji se sastoji od prvih stihova soneta I nosi akrostih “Primicovi Juliji” . U prvoj pesmi najavljuje sonetni venac, govori o cemu ce

pevati, on je autopoeticki. Drugi I treci sonet su o poeziji. Cetvrti, peti I sestu su ljubavni. Sedmi, osmi I devetu su o problematici naroda I nacije. dEseti, jedanaesti I dvanaesti su ljubavni. Trinaesti I cetrnaesti su o poeziji I 15. Magistrale. Znaci tri velike teme koje obradjuje venac su: poezija, ljubav I narod. Venac postavi u obliku trougla, bice lakse za pamcenje. I objasni neke pesme :prvi sonet, cetvrti, sedmi – te smo radili na casu, moze jos koji.

3. Motivacija likova u “Krštenju na Savici’ od Prešerna.

Objasniti zanr poeme jer je Krstenje poema. Fokus treba biti na likovima, ali pre toga treba da se kaze nesto o delu. To je balada, navesti strukturu, uvod je epski, stih je drugaciji (brzi), tu koristi tercet kao I Dante u “Paklu’’, drugi deo je sastavljen od stanci, sporiji je ritam, tu su Crtomirova razmisljanja o zivotu itd. Stancom se Presern sluzi I u pesmi “Oprostaj s mladoscu” gde se takodje pominje motiv hude srece. Kada je napisana poema? Nakon smrti Matije Copa koji se udavio u Savi, a on je bio veliki prijatelj Presernu, zato pre poeme postoji sonet napisan nakon poeme, a koji govori da je posvecen prijatelju, I sta ce se sve desavati u poemi. Tu je znaci sublimacija svih ideja koje se nalaze u poemi. Objasniti zasto je Bogumila presla u hriscanstvo (zbog njega, mislila je da je mrtav, pa je zelela da na onom svetu budu zajedno), zasto moli njega da I on predje (da bi bili zajedno nakon smrti). Ona je utehu nasla u molitvama. ON nece da prihvati hr. jer bog koga je on video nije bog ljubavi koga je ona upoznala vec bog smrti, upoznao ga je na boju u krvi. Na kraju on ipak prima hr, ali razocaran, kao covek kome je svejedno, rezigniran je. Presen se ugleda na klasicisticke pesnike.

4. Simon Jenko: ciklus poezije “Spomenarke”. (Pobujenke)

To je poezija otvorene forme, nasuprot onoj kojom Presern pise. Teme u ciklusu te poezije, forme koje koristi, motivi I odnos sa prethodnom pesnickom tradicijom (Presern). Kada je stvarao (postmodernizam) sto je spoj romantizma (ekspresija, emocije) I realizma (objektivnost, pricanje, cinjenice, stvarnost). To je ciklus ljubavne poezije, ima slika sahrane, iz groba izlaze uspomene, zato sto su to zapravo Spomenarke (pobujenke). Kojom formom pise: stih je slobodniji, kraci, poletniji od Preserna. Ugleda se na narodnu lirsku pesmu (koristi osmerac). Teme su im gotovo iste (njemu I Presernu). Poezija: ljubavna, deskriptivna (opisna, naturalna), o narodu (istoriji, rodoljublju). Ljubavna lirika nije kao kod Preserna (ti si moje sunce), vec oni sede u kuci I miluju se (realna je), on se sece na ruzu (romanticarsko u poeziji), trazi joj da ide od njega jer se nece zeniti (realno u poeziji). Uglavnom pise o ljubavnom rastanku, koristi razvijene metafore. U jednoj

pesmi on prica sa zvezdama, pita ih kada ce se naci sa dragom, a zvezde cute. To sto prica sa zvezdama je romanticarsko u poeziji, a to sto one cute je realno. U njegovoj rodoljubivoj poeziji znacajna je pesma “Napred” koja je bila nezvanicna himna Slovenaca, tu je I pesma “More Adrijansko” I “Slovenacka povesnica” (kriticka pesma, povezati je sa Presernevim osmim sonetom u kojoj kritikuje Slovence, moze da se dovede u vezu I sa pesmom “Lipicaneri” od Kocberka).

5. Ciklus deskriptivne poezije “Obrazi” Simon Jenka + rodoljubiva poezija.

Stih je kratak, tema: naznake impresionizma, ima ambivalentan odnos prema prirodi, tu je sahrana mlade devojke I u istoj pesmi slika proleca. Slika je kakva jeste, to je ono realisticno u njegovoj poeziji. Pesma “Pred rusevinom’’ je bolji primer impresionizma, on se pita da li su dostignuca coveka samo snovi, a rusevina odgovara ‘snovi’ kao eho. Pesme nemaju imena, pod brojevima su. Priroda je odvojena od coveka, ona je ili ravnodusna prema coveku, ili istovetna njemu, ili je suprotna coveku.

6. Simon Gregorčič/Anton Aškerc – biramo koga cemo od njih dvojice da ucimo, obojica su miks realizma I modernizma.

Gregorcic: pise refleksivne pesme, duhovne. Obojica su svestenici, ali se prema religiji odnose kreativno (kao I Njegos). Teme: refleksivna duhovna poezija, rodoljubiva, ljubavna. Tu je pesma ‘Coveka ne” zobg koje je dosao u sukob sa biskupom, pesma je iz ciklusa “Predsmrtnice”, ima panteizma, reinkarnacije… suprotno hriscanskom verovanju. Tu su patriotske pesme “Soci” I “Pepelnicka noc” . U pesmi “Soci “ je predvideo kako ce biti velika smrt na reci Soci u toku Prvog sv. Rata. U “Pepelnickoj noci’’ prica o pokajanju, zove Slovence na ustanak. Pesma “Kropiti te ne smem” (ljubiti te ne smem) je ljubavna pesma posvecena seoskoj uciteljici u koju je bio zaljubljen.

Askerc: epski pesnik sa darom za dramu, u njegovim pesmama ima likova, drame, cesto su kao male horor price. Tu su pesme “Medjas” u kojoj se covek vraca sa pijace u noci I u sumi gde se desavaju sablasne stvari on vidi duh svog komsije kako sa sobom nosi kamen medjas, kada ga ovaj pita zasto nosi komsija mu odgovara kako ga je stalno pomerao ne bi li prosirio svoje imanje, I sada u smrti nosi. Covek koji se vraca sa pijace je bio u ratu I nije ga niceg strah, ali u dodiru sa onostranim on se jezi, nema straha koji je ravan tom. Kada dolazi kuci zena ga obavestava kako im je komsija umro. Tu je pesma “Kalemegdan”, zatim “Marko Kraljevic”, bave se istorijom. Pesme “Sviraceva balad”, “Anka”, “Siromahova balada” I “Stara pravda” (istorijska, slicno “Pocetku bune protiv dahija” seljaci

gledaju u nebo I vide tri sunca, odmah se plase, misle da im bog zeli zlo, ali tu se javlja neki deda koji im govori da su ludi I da je to znak da krenu u borbu, to je dobar znak od boga. Tu je kritika Slvoenaca koji ne cine nista. Realisticno je I to sto seljaci shvataju pojavu kao nesto abnormalno). Pesma ‘Anka’ je drustvena, narodna lirska u kojoj devojka ide poljem I tako zapitkuje prirodu zasto je nesercna, na kraju joj potok odgovara da cuti jer nije ni prva ni poslednja, da prestane da kuka.

7. Moderno I egzistencijalno u ljubavnoj poeziji Dragotina Ketea (ljubavna poezija plus ciklus “Moj bog”).

Biografija, soneti, poceo je sa laganim, poletnim pesmama, kasnije pise egzistencijalne… Pesme “Na molu San Karlo” I “Crne noci”.

8. Duhovni I egzistencijalni motivi u ciklusu “Moj bog”, ciji citat otvara ciklus I zasto? To je Meterlinkov citat je se Kete ugledao na moderne evropske pisce. Isti motiv koristi kao I Presern u Sonetima nesrece.

9. Josip Murn: pesme o prirodi, oblik, motivi I ideje (o prirodi + narodni zivot).

Rano je preminuo, pise u drugoj formi, to je slobodan, kratak stih, melodican, preteca je savremene poezije (Taufer se na njega ugledao). Uveo je pojam nerazumljive pesme. Povezati ga sa S. Jenkom. Uvek je usamljenost prisutna, trazenje utehe. Motivi… odnos prema prirodi.

10. “Kmečke pesme” J. Murna.

Inspirisane su narodnom kulturom, pesma “Na Vlasi”.

11. Srečko Kosovel (<3): faze stvaralaštva I biografija.

Pisao je u doba ekspresionizma, ima tri razlicite faze: 1.Impresionisticka (sentimentalne pesme, barsunaste, priroda, zavicaj, rodno mesto Kras) 2. Ekspresionisticka (smrt, kritika drustva, pesma kao trenje, pesma “Ekstaza smrti’ – govori o smrti Evrope, ugledao se na Shpenglerovo delo ‘Propast Zapada’, to je najbitnija pesma, tu je I pesma “Ecce homo’’). 3. Konstruktivisticka faza: zbirka “Integrali”, spoj matematike I arhitekture. Pesme se prepoznaju obicno tako sto pise ‘Kons.’ (u smislu ‘konstrukcija’). Jedno pitanje ce biti o njegovoj ekspresionistickoj fazi, a drugo o njegovoj konstruktivistickoj fazi.

Ekspresionisticka faza: “Ekstaza smrti’, tumacenej naslova ekspresionisticki (radovanje dolasku smrti Evrope), pesma “Drvo bez grana” u kojoj se nalazi drustvena kritika, “Ecce homo”, “Crveni atom” I “Tragedija na okeanu”.

Konstruktivisticka faza: konstruktivizam je pravaz u arhitekturi, tu je knjiga “Zlatni cun”, izbor nejgove poezije. Pod cijim uticajem nastaje zbirka “Integrali” (Franc Mark je slikar koji je naslikao Plave konje, Zutu lisicu).

12. Miran Jarc/ Anton Vodnik/ Alojz Gradnik – biramo jednog od pesnika

Jarc: kosmicki pesnik

Gradnik: slican Nastasijevicu

Vodnik: erotski stihovi iz perspektive zenske osobe

13. Edvard Kocbek: Poetski (dis)kontinuitet između zbirki “Zemlja” I “Strava”. To su pesme “Moje jutro”, “Medju korenjem lezim” (prelaz izmedju jedne I druge zbirke), sta znaci ime ‘zemlja’ (mir, jedinstvo). To su autopoeticke pesme. Pesma “Carobnjak”, “Poziv na igru”, kada su nastale, zasto je razmak izmedju zbirki 30 god.

14.Kocbek: mitsko, istorijsko I društveno u poeziji Edvarda Kocbeka.

Istoriju pisu pobednici, nema je, u Stravi covek ne moze da zivi mimo sveta, a kad istorija dodje po nas ona je strava. “Lipicaneri’ pesma u kojoj je prikazan odnos prema nacionalnoj istorji na uzvisen I ironican nacin. Pesma “Arijadna”. Objasniti ralziku izmedju mita I istorije (u mit se bespogovorno veruje jer dolazi od bogova, u istoriju bas I ne, pisu je ljudi).

15. Dane Zaic(ili Zajc zavisi od prevoda)/ Veno Taufer/ Gregor Strniša/ Tomaž Salamun – biramo jednog od njih

Zaic: neoekspresionista, pise o smrti, povezano je sa njegovom biografijom, otac mu umro, brat… zbirka ‘Spaljena trava”, pesme “Hrizantema, “Visoki crveni mesec”, “Hrpa pepela”, “Veliki crni bik”, “Mrtve stvari”, “Mrtav si oce”, “Kralj”… Ciklus “Gotski prizori”, u kome je groteskno, senzualno, religijsko.Kao u uvodu “Marija pomocnica” kod Cankara. “Hrpa pepela” je o savremenom problemu pevanja poezije (porediti sa Kosovelom I time sto kaze da je pesma treba da bude trenje bola).

Strnisa: Moderno + staro, tu su “Odisej”, “Zvezde”, mit je dosta upleten.

Taufer: slican je Murnu, spremao je njegova sabrana dela, posvetio mu ciklus poezije. Slican je Popi I Nastasijevicu. Aluzivni su stihovi, nelogicni. Nikad nije koristio veliko slovo, zarez, tacku… Uzeti izdanje “Narodne knjige” vojezicno izdanje, potrebna je I zbirka “Svirac pred paklom”, “Pesmarica rabljenih reci”.

Salamun: stvorio je puno pesama, pisao je o svemu, doziveo svetsku slavu, skoro umro, bice poznat koliko I Presern I Cankar. Zbirka “Poker”, taj naziv jer je to igra na srecu, blef. Ciklus “Stvari” nema nazive pesama, pesme cemo zvati:Odgovornost, Ruke, Zasto sam fasista, Nacrtacu krst. Pesme se mogu naci na sajtu magazina “Agon”. Pesme su mu nerazumljive, cesto komicne, moramo da igramo poker sa njim da bismo ih shvatili.