ISPITNA PITANJA IZ PRINCIPA KONSTRUISANJA

1. Elementi konstruktivnog sistema mogu biti jednostavni. Slozenost konstrukcije zavisi od broja elemenata koji su upotrebljeni i od njihovih medjusobnih veza. Veze mogu biti zglavkaste, krute ili delimicno krute. Linijski osnovni konstruktivni nosaci su: -stubovi, -grede, -stapovi, -lukovi. Povrsinski osn.konstr.nosaci su: -zidovi, -nabori, -ravne ploce, -dvosmerno zakrivljenje povrsi, -jednosmerno zakrivljene povrsi. Zategnuti osn.konstr.nosaci su: -zatege, -lancanice, -platna.

2. Konstrukcijsko projektovanje obuhvata 8 faza. To su:1-planiranje (vrsta i koriscenje objekta)2-preliminarni oblik gradjevine (odnosi se na volumen prostora, zavisno od velicine, zavisno od posebnih zahteva akustike, podela volumena zbog pozara, ...)3-utvrdjivanje dejstava na objekat (da bi se dimenzionisali elementi, moraju se utvrditi dejstva na objekat; ta dejstva su uslovljena funkcijom objekta, velicinom, kao i lokacijom)4-preliminarni odabir elemenata (preliminarno odredjivanje dimenzija elemenata i sistema; koncept prenosa opterecenja)5-proracun elemenata i konstrukcije (odnosi se na odredjivanje pravih dimenzija elemenata, na 3d i 2d prikaze; na analizu konstrukcije; opterecenje konstr.sistema; proracun statickih uticaja)6-vrednovanje (provera da li zadovoljeni svi uslovi, da li je resenje optimalno)7-konacno projektovanje (poslednja mogucnost promene resenja)8-zavrsna odluka (projekat je gotov)

3. Spoljasnja dejstva na konstrukciju su:-atmosferalije (sneg, vetar, kisa, grad, mraz i led)-temperatura-pritisak zemlje -spoljasnja buka-klizista-zemljotres-vibracije

4. Atmosferalije dosta uticu na konstrukciju, svaka na svoj nacin, ali sve uticu negativno.-kisa, utice prvo svojom tezinom, kao voda koja moze da se nagomila na nekom delu i da stvori dodatno opterecenje na konstrukciju. Moze takodje i da prodre u objekat i tako da osteti nosece ili nenosece delove konstrukcije- sneg, utice svojom tezinom, i veoma je lose ukoliko dodje do nagomilavanja snega na krovu objekta.-grad, ima udarno dejstvo i moze ostetiti krovni pokrivac, a kao i sneg i voda, ukoliko dodje do nagomilavanja, svojom tezinom utice na konstrukciju.- mraz i led, mraz utice tako sto svaku vrstu vode dovodi ispod 0 stepeni celzijusovih i samim tim je pretvara u led, koji se kasnije siri i tako razara konstrukciju.- vetar, je horizontalno strujanje vazduha i utice na sve delove konstrukcije...

5.Temperatura, bilo niska ili visoka, vrlo pogubno utice na konstrukciju. Visoka temperatura dovodi do sirenja delova konstrukcije koji su izlozeni toj temperaturi, a to moze da dovede do pucanja tih delova i do pomeranja cele konstrukcije, tj. dovodi do deformacija. Moze se javiti pucanje stakla, obloga, pregradnih zidova, kao i skripanje zgrada. Niska temperatura utice slicno na konstrukciju, samo obrnuto. Naprezanja i deformacije se javljaju i po vertikali i po horizontali zgrade.Pritisak zemlje-tezi da sruzi zidove podruma, kao i da izboci temelje i podove. Ovaj pritisak najvise utice na temelje i zato se mora voditi racuna kada se projektuju. Pritisci u tlu su veci kod sirih temelja. Mora se voditi racuna i o rastojanju izmedju temelja, jer moze doci do superponiranja pritisaka u tlu i prekoracenja dozvoljenih pritisaka u tlu.

6.Klizista -izazivaju sleganja i pomeranja tla, pa samim tim deluju i na konstrukciju zgrade i mogu dovesti do potpunog rusenja. Da bi se to sprecilo, treba voditi racuna o mestu gradnje, treba izvrsini geomehanicka istrazivanja i mora se na pravi nacin fundirati zgrada, kao sto se mora uraditi stabilizacija tla i izgraditi drenaze.Spoljna buka – dolazi od razlicitih izvora, to su najcesce saobracaj i bucni susedi, npr. neke fabrike. Ukoliko je rec o ulicnoj buci, ona pogadja nize spratove, ali moze doci i do pogadjanja svih spratova, ukoliko je izvor buke npr. blizina aerodroma. Ovo se moze spreciti dobrim odabirom materijala spoljnih zidova, sa dobrom akustikom, kao i izbegavanjem otvora i povrsina koje direktno preusmeravaju zvuk ka zgradi.Vibracije- inace imaju isti izvor kao i buka, ali deluju da drugaciji nacin. Prenose se preko tla i manifestuju se kao potresi. Izazivaju sleganje

zgrade, pa samim tim i deformacije na zgradi. Pod njihovim uticajem, zgrada sleze, puca, podrhtava.Zemljotresi- zavisno od snage, trajanja, pravca i vrste nanose manja ili veca ostecenja, do potpunog rusenja zgrade. Deformacije su pucanja, sleganja, torzija konstrukcije i zgrade.

7. Unutrasnja dejstva su: -sopstvena tezina, -korisno opterecenje, -skupljanje i tecenje betona, -dinamicki udari, -toplota, -vlaga, -poplave i pozari, -neravnomerna sleganja.

8. Sopstvena tezina- predstavlja stalno opterecenje i odnosi se na tezinu konstruktivnih i nekonstruktivnih delova zgrade. Ovi drugi su tezina podova, pregradnih zidova, fasada, krovnog pokrivaca,... Ova opterecenja su stalno vertikalna i usmerena su nanize. Ovo je, po karakteru, stalno i nepromenjivo opterecenje i treba voditi racuna o tome da se dobro proracuna. A ukoliko postoje nedoumice, treba uvek uzeti gornju granicu. Korisno opterecenje- odnosi se na namenu objekta, tj. na upotrebu planiranog prostora. Klasifikuje se kao promenljivo opterecenje. Moze biti i horizontalno i vertikalno. Pregradni zidovi se mogu smatrati korisnim opterecenjem, ukoliko nisu ranije predvidjeni.

9. *Neravnomerna sleganja oslonaca-izazivaju kod staticki neodredjenih konstrukcija dopunske staticke uticaje. Mogu se javiti u vidu neravnomernih vertikalnih sleganja i u vidu horizontalnog razmicanja. Propisima nije utvrdjeno njihovo proracunavanje, kao ni situacije u kojima se ovo opterecenje unosi u proracun. *Buka – veliki je broj izvora buke, kod zgrada, zavisno od namene zgrade. Moze biti od odredjenih masina, instalacija, kao i od korisnika. Buka izaziva vibracije, koje direktno uticu na sluh ljudi.*Toplota – povecana unutrasnja toplota u odnosu na spoljasnju dovodi do sirenja jezgra, u odnosu na fasadu zgrade. Moze doci do gubljenja toplote, tj.energije, pa to treba spreciti. To se vrsi pravim odabirom materijala fasade i krovnog pokrivaca.*Pozar- u slucaju pozara, treba obezbediti: -da svi koji se nalaze u zgradi bezbedno napuste zgradu, -da se dim i vatra ne sire po zgradi, -da se pozar ne prosiri na susedne objekte, -da nosivost konstrukcije ostane sacuvana u odr.vremenskom periodu,...

10.Dilatacija objekta znaci podela objekta na samostalne konstruktivne celine. Izvodi se zbog temperaturinih razlika, da bi se izbegle deformacije na objektu. Izvodi se na svakih 30-40m, tako sto se objekat dilatira celom visinom. Sirina dilatacaije iznosi 3cm na visinu objekta od 5m, i za svakih sledecih 5m se dodaje po 2cm. Razlozi zbog kojih se izvodi dilatacija su:-duzina objekta, -razlicita visina delova objekta,-razlicita dubina fundiranja delova objekata, -oblik, forma u osnovi objekta, -razlicita vrsta tla... Polozaj dilatacije zavisi od oblika i razloga dilatacije.11.Klasifikacija konstruktivnih sistema prema nacinu prenosa opterecenja . Sistemi mogu biti:Linijski (gredni, lucni, ramovsi) *da se skiciraju Povrsinski (ploce, nabori, sajbne, ljuske)Prostorni-kombinacija prethodna dvaOpterecenja koja se javljaju su: -koncentricno (u jednoj tacki), -linijsko i –povrsinsko opter.12.Grednim sistemima- smatramo one linijske elemente koji su pretezno optereceni na savijanje silama. Kod konstruktivnih sistema se javljaju kao noseci delovi medjuspratnih konstrukcija, kao glavni noseci elementi krovne konstrukcije, javljaju se kod temelja, kao kontragrede, a mogu se javiti i kod slozenijih konstrukcija i to kao rigle kod ramovskih konstr. Sto se tice statickih sistema, grede mogu biti: -prosta,-jednostrano ili obostrano ukljestena, -sa jednim ili dva prepusta, -gerberova greda, -kontinualna na dva ili vise polja, -izlomljena, -resetkasta, -Virandelova greda. Greda mora imati oslonce, preko kojih se prenose opterecenja na druge konstr.elemente ili na tlo. Postoje razlicite vrste tih oslonaca. To su:-zglobni nepomerljiv, -zglobni pomerljiv, -ukljesten nepomerljiv, -ukljesten pomerljiv i –elasticni.

13.AB grede - su linijski nosaci, najcesce horizontalni. Uglavnom se projektuju pravougaonok punog preseka. Ukoliko su u krutoj vezi sa medjuspratnom plocom, poprecni presek je T-oblika. Kod vecih raspona, zbog smanjenja sopstvene tezine, projektuju se grede razudjenog ili sanducastog poprecnog preseka. Oblik zavisi od pritisnute povrsine betona, kao i od zategnute povrsine betona, u koji se stavlja armatura. Uobicajene visine grednih nosaca su od 1/15 do 1/8 raspona. Karakteristicni poprecni preseci su: (imaju u predavanju).Po duzini, gredni nosac moze biti istog ili promenljivog poprecnog preseka.

14.priblizno dimenzionisanje AB greda –postoje dva nacinaI nacin- a) sirina grede-b, zavisi od dimenzija stuba. Uglavom se uzima b=20,25,30,35,40cm b)visina grede-h, zavisi od raspona L. Uzima se h=(1/8 ÷ 1/15)LII nacin –a)sirina grede-b, zavisi od dimenzija stuba. Uzima se b=20,25,30,35,40cm b) visina grede-h se dobija prema statickim uticajimah=k*√(M∗y)/b k-koef.koji zavisi od marke betona, Y-koef.sigurnosti, uglavnom je y=1.7M-moment savijanja M=ql2/12p.s.,,ono za trapezasto nisam ni ja napisala, nesto me nervira :D15.Vrste AB greda : *punozidne grede*Virandelova greda- formira se kao sistem krutih cetvorouglova, koji formiraju gornji i donji pojas i vertikale. Mogu se projektovati kao proste ili kontinualne grede.*resetkasta greda- koristi se inace za vece raspone, jer je dosta laksa. Visina resetke je od 1/6 do 1/10 raspona L.*grede sa zategama- sastoje se iz dva dela-gredni nosac i zatega. Gredni nosac je AB i proracunava se kao obicna greda, dok zatega moze biti AB ili celicna. Vrlo je racionalan nosac.16.Drvene grede –mogu biti:-od punih drv.profila, -resetkasti nosaci, -nosaci od lameliranog lepljenog drveta. U savremenom gradjevinarstvu se najvise koriste poslednji. Oni se dobijaju lepljenjem manjih drvenih delova, najcesce dasaka. Drvene grede se najvise koriste kod krovnih konstrukcija, i to lucni nosaci .

17.Celicne grede – su horizontalni ili blago nagnuti elementi, koji primaju vertikalno opterecenje. To opterecenje deluje na njih tako sto prouzrokuje momente savijanja. Ovi nosaci mogu biti:- puni –najcesce se koriste kod medjuspratnih konstr. Uglavnom za raspone do 12m. Mogu biti hladno oblikovani i toplo valjani profili. -Virandel nosaci –slicni su resetkastim nosacima. Sastoje se iz gornjeg, donjeg pojasa i vertikala. Najcesce se koriste kod zgrada konzolnog tipa i vrlo dobro primaju opterecenja. -Sacasti nosaci – slicni su punim nosacima, iz kojih se i dobijaju. Imaju otvore u sredini i formiraju se iz valjanih I profila.-Resetkasti nosaci –sastoje se iz gornjeg, donjeg pojasa, horizontala i vertikala. Uglavnom se koriste kod krovnih konstrukcija. Inace za raspone preko 10m.

18. PREDNAPREGNUTE GREDE –su horizontalni elementi. To su AB grede, takoreci poboljsane. AB grede imaju neke nedostatke, npr. moze doci do pucanja dela koji trpi sile zatezanja. Zato je kod prednaprezanja sustina da se u gredi, u kojoj se usled opterecenja javljaju sile zatezanja, prethodno ostvare naponi pritiska. Prednosti su usteda u betonu, usteda u celiku, postizanje vecih raspona, manji ugibi, lakse izvodjenje. Postoje dve vrste prednaprezanja: -adheziono i –naknadno. Kod prvog se prednaprezanje vrsi pre sipanja betona, a kod drugog se prilikom sipanja betona ostavlja crevo kroz koje se posle provlaci kabl koji se zategne i stave se kotve i onda se on pusti.19.Tipovi prednapregnutih krovnih nosaca : -T greda (razmak izmedju glavnih nosaca je 12-16m; vatrootporni su do 60min; razmak izmedju elemenata je 3-5m);

-Pravokutne R grede-L-nosaci i obrnuti T-nosaci (mogu se ograniciti u okviru sirine

stuba ili se projektuju u odnosu na stub)-SI nosaci-sa promenljivom konstr.visinom (prikladni za

premoscavanje velikih raspona bez stubova),-I nosaci-resetkasti nosaci

20.Spregnute gredne konstrukcije Osnovni nedostatak AB konstrukcija je :1. Što veliki deo poprečnog preseka ostaje neiskorišćen (inertan - „mrtav“ teret) konstrukcije.2. Naime, kako beton ima znatno manju čvrstoću na zatezanje u odnosu na čelik i krt je materijal za razliku od čelika, u zategnutom delu betonskog preseka javljaju se prsline, pri relativno malim naponima zatezanja.Po vrsti materijala primenjenih unutar spregnutog preseka, u praksi se najčešće primenjuju:1. sprezanje čelik - beton,2. sprezanje beton – beton, i 3. sprezanje beton – drvo.Prednosti spregnutih konstrukcija su:

1. značajno povećanje iskorišćenosti poprečnog preseka, 2. konstrukcije manje težine – što omogućava premošćavanje većih raspona (manja težina konstrukcije omogućuje i smanjenje temeljne konstrukcije),

3.poboljšanje svojstava upotrebljivosti kroz povećanje krutosti na savijanje spregnutih preseka i nadvišenjekonstrukcije,4. povećan kapacitet deformisanja u odnosu na armiranobetonske konstrukcije, čime je povoljniji odgovor konstrukcije na seizmička dejstva 5. mogućnost prefabrikacije gradnje, a time i njene racionalizacije,6. bolja svojstva konstrukcija na dinamičko opterećenje

21.Vrste spregnutih grednih nosaca, tavanica, sredstva za sprezanjeSpregnuti gredni nosaci mogu biti: - nosaci sa otvorima u rebru-nosaci sa promenljivom visinom-nosaci sa kratkim podmetacima-suplji nosaciVrste spregnutih tavanica: -celik-beton sa profilisanim limom-spregnute medjuspratne konstrukcije sa AB plocama livenim na licu mesta-spregnute medj.konstr. sa prefabrikovanim AB plocama-sistem sa prefabrikovanim elementima kao oplatom i livenjem na licu mestaSredstva za sprezanje: -zavarena spojna sredstva (mozdanici sa glavama, koji mogu biti elasticni i kruti)-montazna spojna sredstva (visokovredni vijci)

22. Celicne resetke su nosaci koji su sastavljeni od stapova gornjeg i donjeg pojasa (gornji nose na pritisak, donji na zatezanje) i ispune (dijagonala i vertikala-koji nose i na pritisak i na zatezanje, zavisno od odabranog sistema). *podela prema broju pojasa: -dvopojasne i –visepojasne*podela prema prostornom obliku: -ravanski i –prostorni res.nosaci (linijski i povrsinski)

23. Celicne resetke *podela prema intenzitetu opterecenja: -laki, -srednje teski i –teski resetk.nosaci*podela prema nacinu oblikovanja cvorova: -res.nosaci bez cvornih limova-res.nosaci sa cvornim limovima (-u jednoj ravnni i -u dve paralelne ravni)

25. LINIJSKI SISTEMI - AB STUBOVIStubovi su linijski elementi značajnih vrednosti aksijalnih sila pritiska. U betonskim konstrukcijama se javljaju kao samostalni elementi ili u sklopu okvirnih sistema. Najčešće su vertikalnog pravca pružanja. U konstrukcijama su, osim za prijem i prenos aksijalnih naprezanja, zaduženi i za prihvat momenata savijanja, koji prvenstveno potiču od horizontalnih dejstava. Najčešće se primenjuje pravougaoni oblik poprečnog preseka, kao najjednostavniji za izvonenje. Alternativno, primenjuju se kružni i poligonalni oblici. Načelno, stubom se smatraju elementi kod kojih je odnos stranica poprečnog preseka manji od 5. U suprotnom, reč je o zidovima. Minimalne dimenzije preseka stubova su, osim uslovima dobre ugradnje betona i pravilnog konstruisanja betona, odreneni i efektima izvijanja. Saglasno osetljivosti na uticaje izazvane deformacijom (izvijanje) stubovi se mogu klasifikovati na kratke, kod kojih ovi efekti mogu biti zanemareni proračunom, i vitke, kod kojih to nije slučaj. Dimenzije preseka stubova su, osim gore navedenog uslovljeni i duktilnošću prema propisima za seizmiku.Saglasno tome orijentacione dimenzije stuba se određuju na sledeći način : σo / βb ≤ 0,35 σo = P / F ( KN/cm2)P–aksijalna sila u stubu od gravitacionog opterć. ( KN )F – površina poprečnog preseka stuba ( cm2 )βb = 0,70 x βkΒk - čvrstoća kocke betona

26. Celični stuboviStubovi su osnovni konstruktivni element skeleta visespratne zgradekoji prvenstveno prima slie pritiska a često I moment savijanja u jednoj ili 2 ravni. Stubovi imaju odlučujući uticaj na konstruktivnu formu nosece konstrukcije. Čelični stubovi na najbolji moguci nacin stede unutrasnji proctor. Izbor tipa preseka zavisi od veleicine I odnosa unutrasnjih presecnih sila (aksijalna sila I moment savijanja), od veličine I odnosa efektivne duzine stubova u oba pravca I od povoljnosti veze sa riglama.Ako nema momenta savijanja ili su oni mali a efektivne duzine stubova ne prelaze obicnu visinu sprata do 4m, moguce je izabrati kompaktne preseke dobijajuci pri tome male vitkosti (30-50). U suprotnom korisniji su razudjeni preseci. Kod stubova opterecenim momentima savijanja u dve ravni pogodna je primena sanducastih poprecnih preseka.

27. Spregnuti stuboviStubovi su osnovni konstruktivni element skeleta visespratne zgradekoji prvenstveno prima slie pritiska a često I moment savijanja u jednoj ili 2 ravni. Stubovi imaju odlučujući uticaj na konstruktivnu formu nosece konstrukcije. Spregnuti stubovi (čelik-beton) su elementi dobijeni spajanjem čelika I betona u novi konstruktivni element. Nosivost tog elementa uglanom zavisi od nosivosti celicnog dela konstrukcije, a veton zadrzava sve karakteristike koje ima kao gradjevinski material. Spregnuti čelični stubovi se mogu izvoditi kao: cevni preseci ispunjeni betonom I kao ubetonirani valjani ili zavareni profile.U klasicnom okvirnom sistemu rebro I-profila se postavlaj u pravcu uze strane zgrade kako bi se iskoristila velika momentna nosivost oko jace ose inercije pri okvirnom dejstvu. U sistemima sa krutim fasadnim okvirima rebra I-profila prate obodnu povrsinu zgrade.

28. AB okvirni nosaciOkvir-ram je konstruktivni sklop 2 vertikalna stuba i horizontalne precke-rigle, koji zajedno cine jedinstvenu krutu celinu. Manji su momenti savijanja nego kod elemenata pojedinacno. Kostruktivni okvir moze biti:

- Ukljesten ili sa zglobovima- Po obliku moze biti u jednoj ravni ili prostorno postavljeni- Po nacinu gradnje mogu biti monolitni ili montazni

Dimenzije okvirnog nosača:Ovo su samo orijentacione mere posto se koriste razni materijali, opterecenja itd.L= 10-60m(izuzetno do 100m), h=1/10-1-15L, r=4-10m( razmak vezaca L/3 ili L/5), b<a za 20-30%Uzastopnim ponavljanjem ramova na istim ili razlicitim rastojanjima povezivanjem, formira se skeletna konstrukcija. Najvise se koriste za hale, sportske objekte, radionice, skladista…Kombinacijom raznih okvirnih nosaca postizu se novi sklopovi pogodni za niske hale. Npr kombinacija T stuba I malog rama za lanternu, kombinacija T I L stubova sa zglobnim vezama. 29. Drveni okvirni nosač

30. Lucni sistemiPod lukom se podrazumjeva statički neodređeni nosač zakrivljene sistemne linije, koja je zglobnovezana u oslanačkim tačkama. Generalno posmatrano lučni nosači, po definiciji su zakrivljeni nosači čija sistemska osa ima oblik kružnog luka, lančanice ili parabole. Karekteristika jedne lučne konstrukcije su njene horizontalne reakcije, horizontalni pritisak luka, kojim se lučni nosač oslanja na svoje temelje. Konstrukcija luka definiše se svojimotvorom odnosno rasponom i veličinom strele (otvor luka je rastojanje od jednog do drugog oslonca).Posledice nepokretnih oslonaca su velike kose reaktivne sile. Materijali mogu biti AB, celik, lamelirano drvo. Tipski lucni sistemi sa krivom osom luka su: punozidni,resetkasti I sa zategom.Zavisno od odnosa strele I raspona lucne sisteme mozemo podeliti na: plitke lucne linijske sisteme, srednje lucne linijske sisteme I duboke lucne linijske sisteme. Da bi se zauzdale velike horizontalne komponente oslonackih reakcija I postigla odgovarajuca poprecna stabilnost luka koristi se nekoliko nacina: ekscentricne temeljne stope, zatega izmedju oslonaca- temelja, duboko fundiranje na sipovima.

31. Medjuspratna konstrukcijaMeđ.konstrukcija je element konstrukcije zgrade koji vrsi horizontalnu podelu na etaze. Funkcija međ.konstrukcije je da prima sva stalna I pokretna opterecenja I prenosi na vertikalne konstruktivne elemente, vrsi horizontalno ukrucenje objekta, nosi plafonsku konstrukciju, sluzi kao podloga za iszolacije (hidro,termo, zvucna, protivpozarna). One mogu biti konstruktivni deo, u sklopu poda, u sklopu plafona, u sklopu konstrukcije ravnog krova. Mogu se podeliti prema: polozaju u objektu obliku, nacinu prenosenja opterecenja, materijalu od koga se izvode, nacinu izvodjenja.Prema polozaju u objektu mogu biti: iznad otvorenog prostora, obicne medjuspratne, potrkrovne, krovne, iznad podruma.

32. Međ.konstrukcija je element konstrukcije zgrade koji vrsi horizontalnu podelu na etaze. Funkcija međ.konstrukcije je da prima sva stalna I pokretna opterecenja I prenosi na vertikalne konstruktivne elemente, vrsi horizontalno ukrucenje objekta, nosi plafonsku konstrukciju, sluzi kao podloga za iszolacije (hidro,termo, zvucna, protivpozarna). One mogu biti konstruktivni deo, u sklopu poda, u sklopu plafona, u sklopu konstrukcije ravnog krova.Prema obliku mogu biti: horizontalne, kose, zasvođene.Prema nacinu prenosenja opterecenja mogu biti: plocaste MK I rebraste MKPrema nacinu izvdjenja mogu biti: one koje se rade na licu mesta, montazne I polumontazne.

33.Međ.konstrukcija je element konstrukcije zgrade koji vrsi horizontalnu podelu na etaze. Funkcija međ.konstrukcije je da prima sva stalna I pokretna opterecenja I prenosi na vertikalne konstruktivne elemente, vrsi horizontalno ukrucenje objekta, nosi plafonsku konstrukciju, sluzi kao podloga za iszolacije (hidro,termo, zvucna, protivpozarna). One mogu biti konstruktivni deo, u sklopu poda, u sklopu plafona, u sklopu konstrukcije ravnog krova.Prema materijalu od kog se izvode MK mogu biti od: opekarskih proizvoda, betona, metala, stakla, drveta,kamena. Principi za izbor vrste MK: namena objekta (opterecenje), raspon oslonaca, debljina konstrukcije, ekonomicnost izvodjenja, tezina, zvucna I toplotna izolacija, protivpozarna zastita, zavrsna obrada.

34.Međ.konstrukcija je element konstrukcije zgrade koji vrsi horizontalnu podelu na etaze. Funkcija međ.konstrukcije je da prima sva stalna I pokretna opterecenja I prenosi na vertikalne konstruktivne elemente, vrsi horizontalno ukrucenje objekta, nosi plafonsku konstrukciju, sluzi kao podloga za iszolacije (hidro,termo, zvucna, protivpozarna). One mogu biti konstruktivni deo, u sklopu poda, u sklopu plafona, u sklopu konstrukcije ravnog krova.AB monolitne ploce mogu biti: ravne (proste) ploce, ploce ojacane rebrima, rebraste(sitnosrebraste), kasetirane, pecurksate, Ravne AB ploce mogu biti sa vidnim gredama, sa sakrivenim gredama (puna ploca sa sakrivenim gredama nije racionalna). Raspon: od 3 do 5 metara; Prenosenje opterecenja: u jednom Ili 2 pravca; Debljina: L/20 (min 8 cm); Sirina oslanjanja: 0,35-0,4 L; Dobre osobine: dobra za prodore instalacija, jednostavna oplata,mala visina; Lose osobine: velika tezina, losa termoizolacija, losa akusticna izolacija. Podela prema nacinu oslanjanja: na jednoj strani, na dve suprotne strane, na dve susedne strane, na tri strane, na sve cetiri strane. Podela prema ivicnim uslovima: slobodno oslonjene, ukljestene, elasticno ukljestene, kontinuirane.Konstrukcijska nacela: Vrlo tanke ploce se pod opterecenjem deformisute nastaju pokotine kje menjaju raspodelu unutrasnjih sila. Najmanja debljina ploce je 1/35 manjeg raspona za slobodno oslonjene ploce, odnosno udaljenosti nultih tacaka momentnog dijagrama za kontinuirane ploce.Najmanja debljina ploce je uopsteno 7cm, izuzetno za krovne ploce 5cm, za ploce po kojima se krecu putnicka vozila najmanja debljina je 10 cm, a za teretna 12 cm.. raspon ploce treba biti veci od 5h. AB ploce nosive u 2 smera: Ploce oslonjene neprekidno na dve susedne strane, na tri ili cetiri strane, ili oslonjene delom neprekidno, a delom u pojedinim tackama nazivaju se plocama nosivim u 2 smera. Proracunavaju se kao povrsinski nosaci. Osnovni uslov 0,5 ≤ LxLy ≤2Rebraste tavanice se dele na: rebraste I sitnorebraste tavanice.Pecurkasta AB tavanica – sastoji se od : krstasto armirane ploce, skrivenih podvlaka, kapiteli stubova u vidu pecuraka. Raspon je od 8-12m, primena kod velikih korisnih opterecenja, min debljina ploce 15 cm, min dimenzije stuba 30x30cm.

35. Međ.konstrukcija je element konstrukcije zgrade koji vrsi horizontalnu podelu na etaze. Funkcija međ.konstrukcije je da prima sva stalna I pokretna opterecenja I prenosi na vertikalne konstruktivne elemente, vrsi horizontalno ukrucenje objekta, nosi plafonsku konstrukciju, sluzi kao podloga za iszolacije (hidro,termo, zvucna, protivpozarna). One mogu biti konstruktivni deo, u sklopu poda, u sklopu plafona, u sklopu konstrukcije ravnog krova.Prema nacinu izvdjenja mogu biti: one koje se rade na licu mesta, montazne I polumontazne.Delimicno prefabrikovane tavanice sastoje se od montaznih elemenata napravnjenih u fabric, postavljenih na svoje projektovano mesto na gradilistu I zavrsno monolitizirani betonom na licu mesta. Montazni delovi tavanice mogu biti formirani od opekarskih elemenata ili armiranog betona. Opekarski elementi mogu biti razliciti, u zavisnosti od tipa tavanice.Jedan od najcesce koriscenih sistema delimicno prefabrikovanih tavanica je LMT-laka montazna tavanica. Delimicno prefabrikovane tavanice mogu biti formirane I od armirano betonskih elemenata. Ploce takodje mogu biti izvedene po sistemu delimicno prefabrikovanih tavanica. Jedan od najcesce primenjenih sistema je “Omni”ploca. Ove tavanice se sastoje od ploce koja sadrzi u sebi armature I predstavlja oplatu za dodatni beton kako bi se formirala ploca potrebne staticke visine. Sprezanje starog I novog betona vrsi se posebno oblikovanom armaturom.

36.Međ.konstrukcija je element konstrukcije zgrade koji vrsi horizontalnu podelu na etaze. Funkcija međ.konstrukcije je da prima sva stalna I pokretna opterecenja I prenosi na vertikalne konstruktivne elemente, vrsi horizontalno ukrucenje objekta, nosi plafonsku konstrukciju, sluzi kao podloga za iszolacije (hidro,termo, zvucna, protivpozarna). One mogu biti konstruktivni deo, u sklopu poda, u sklopu plafona, u sklopu konstrukcije ravnog krova.Prema nacinu izvdjenja mogu biti: one koje se rade na licu mesta, montazne I polumontazne.AB prefabrikovane su od greda I ploca, rasponi su od 4-8metara, rebra sun a razmaku od oko 80 cm, rebra za ukrucenje: za raspon 4-6m (1 rebro), za sapon 6-8m (2 rebra), za raspon 8-9m ( 3 rebra). Naleganje min 12cm, plafon po potrebi: rabic 3 cm, trska 9 cm. STANDARD- ploca koja se sastoji od montaznih rebara I ploca

37.Svaka konstrukcija se mora oznaciti tako da je omogucena koordinacija izmedju projkatanta, izvodjaca I nadzora. Prakticno svaki element mora imati svoju nedvosmislenu oznaku, koaj mu definise polozaj u konstrukciji. Treba da se postavljaju ose po tezistima preseka nosecih zidova I stubova, treba oznaciti konstruktivne elemente po spratovima. U osnovi se vrsi pozicioniranje prvo tercijalnih, pa sekundarnih I na kraju primarnih elemenata. 38. Vertikalni elementi, stubovi i zidovi, su, sa jedne strane, zaduženi za prijem i prenos gravitacionog opterećenja do temelja. Tada, ovi elementi su dominanto aksijalno pritisnuti. Pod dejstvom horizontalnog opterećenja (vetar, seizmika), stubovi skeletnih konstrukcija, najčešće u zajedničkom radu sa gredama (okvirno/ramovski) su izloženi i značajnim uticajima momenata savijanja, u opštem slučaju u dva pravca (koso savijani su ). Generalno, konstrukcije ili konstrukcijski elementi, sa ili bez elemenata za ukrućenje, u kojima se uticaji pomeranja čvorova na prora-čunske momente i sile mogu da zanemare, svrstavaju se u konstrukcije ili elemente sa nepo-merljivim čvorovima. U suprotnom, takve konstrukcije ili elementi klasifikuju se kao konstrukcije ili elementi sa pomerljivim čvorovima.Konstrukcije višespratnih zgrada se u velikoj većini slučajeva projektuju sa namerom da se odlikuju horizontalnom nepomerljivošću. U cilju pojednostavljenja proračuna vitkih armiranobetonskih konstrukcija neophodno je sprovesti njihovu klasifikaciju prema osetljivosti na horizontalna pomeranja. Za datu kombinaciju spoljašnjeg opterećenja, čvorovi konstrukcije, a time i stubovi vezani u tim čvorovima, rotiraju i pomeraju se, dok se ne dostigne stanje ravnoteže konstrukcije u celini. Sasvim je izvesno da su sve konstrukcije izložene bar minimalnim horizontalnim pomeranjima. Pitanje je samo kada se ta pomeranja mogu smatrati dovoljno malim I zanemariti pri dokazu granične nosivosti stuba. Oštra granica ne može biti povučena. Jasno, konstrukcija sa vertikalnim elementima veće krutosti ili ukrućena konstrukcija (zidovima, najčešće) pokazuje manju pomerljivost.U PBAB 87 dato je da se višespratna kon-strukcija može smatrati nepomerljivom ukoliko je, uz relativno simetričan raspored elemenata za ukrućenje, zadovoljeno:

Dodatno, konstrukcija se može smatrati nepomerljivom i ako je suma krutosti elemenata za ukrućenje u horizontalnom pravcu dovoljna da ovi elementi prime i prenesu do temelja bar 90% od ukupnog horizontalnog opterećenja. Podrazumeva se da su i u ovom slučaju elementi za ukrućenje približno simetrično raspoređeni u osnovi. Ukoliko konstrukcija ne zadovoljava ni jedan od pomenuta dva kriterijuma, konstrukcija kao celina, pa samim tim i krajevi stuba koji se analizira, smatraju se pomerljivim. MASIVNI KONSTRUKTIVNI SISTEMI Specifičnost MASIVNOG sistema građenja , po kojoj on nosi svoj naziv , su MASIVNI ZIDOVI - vertikalna noseća konstrukcija – koji svojom masom primaju i prenose sva opterećenja zgrade po verikali ( i horizontalne sile ). U savremenom zgradarstvu SISTEM SA POPREČNIM zidovima se više koristi od podužnog jer pruža veće moguć-nosti za otvore na fasadama. Kod masivnog sistema gradnje ograničen je broj spratova. Zidovi mogu zauzeti do 20% površine zgrade u osnovi.

SKELETNI KONSTRUKTIVNI SISTEMIOvaj system je nazvan tako zbog slicnosti sa ljudskim skeletom. Ovaj tip gradnje ima stubove kao vertikalne nosece elemente, cija je bitna odlika da ne zatvaraju proctor svojim dimenzijama, posto su oni linijski nosaci. Stubovi se koriste kao vertikalni noseci elementi – oslonci sa vecim rasponima, taj medjuprostor se premošćava gredama - grednim sistemom, ili lucima – lucnim sistemom na koji se olsanjaju tavanice, krovovi itd. Usled male mase stuba skeletna konstrukcija je vitkija pa je neophodno da stubovi I horizontalni noseci elementi cine jednu celinu u konstruktivnom I statickom pogledu. Skeletni sistem se danas najvise koristi posto najvise odgovara zahtevima savremenih tehnologija objekata.

MESOVITI KONSTRUKTIVNI SISTEMIOvaj system gradnje je mesovit jer se gradi delom masivno, delom skeleton, gde masivni deo prima horizontalne sile-daje krutost zgradi. Moze se primetiti I kod monolitne I kod montazne gradnje

Kod ukrućenih skeletnih konstrukcija, prijem i prenos horizontalnog opterećenja je mahom „na zidovima“, kojima u preraspodeli horizontalnih sila, zbog neuporedivo veće krutosti od stubova, „pripada“ najveći deo.Ipak, i kod ovih konstrukcija moraju biti razmotrene situacije u kojima, uprkos ovome, stubovi dobijaju značajne momente savijanja (na primer, kod torziranja zgrade u osnovi). Konačno, kod panelnih konstrukcija, problem prijema horizontalnih sila je manje izražen zbog velike površine (ogromne krutosti) vertikalnih nosećih elemenata.

39. Armirano betonski zidovi za ukrucenje :Armi, betonski zidovi treba da obezbede: -potpuno elasticno ponasanje I male deformaije za najjaci vetar I umerene zemljotrese,-kontrolu horizontalnih pomeranja za projektni zemljotres,-simetriju krutosti objekta u snovi,- torzionu stabilnost objekta,-sigurnost na preturanje celog objekta,-prihvatanje inercijalnih sila sa medjuspratne konstrukcije/vazno je obezbediti vezu tavanice I zida.

Treba teziti:-da se angazuju I zidovi drugog pravca(projektovati zidove oblika T,L, ili I), sa dobrom vezomo pomocu horizontalne armature,-da se sto vise zidova postavi po periferiji objekta(voditi racuna o temperaturnim promenama)-kod dvojnih sistema da se sto vise grafitacionog opterecenja prense preko zidova,-da zidovi budu povezani preckama,-da se prosier ivice zidova.

40.

41. Spregovi I ukrucenja-krovni spregovi, definicije, karakteristike, namena, materijali, principi postavljanja, sematski prikazi:   Stabilizacija hale predstavlja sposobnost konstrukcije da opstane pri dejstvu svih sila, kako u toku eksploatacije tako I u fazi montaze. Osnovna funkcija postavljanja spregova I ukrucenja je: -da obezbede stalan oblik konstrukcije u toku montaze I ekspolatacije, - da obezbede stapilnost prisutnih elemenata konstrukcije, -da prime I prenesu sva horizontalana opterecenja(vetar, seizmicke sile, sile bocnih udara).Poprecni krovni spreg dijagonalama povezuje gornje pojaseve susednih glavnih nosaca sa roznjacama koje na njima leze u jedan horizontalan resetkasni nosac sa paralelnim pojasevima. Ako je rastojanje glavnih nosaca suvise veliko (vece od 6m) neophodno je ubacivanje jednog pomocnog pojasa. Funkcije poprecnog krovnog preseka: - prostorno povezuje susedne glavne nosace,I na taj nacin se osposobljava krovna konstrukcija za prijem sila upravnih na ravan glavnog nosaca, -smanjuje duzinu izvijanja pritisnutih pojasnih stapova izvan ravni glavnog nosaca, -obezbedjuje pravilan geometrijski oblik I omogucava laksu montazu nosece celicne konstrukcije, - prima sile vetra na nalkanski zid.

42. Vertikalni spregovi za ukrucenje objekata, definicija, namena, polozaj, karakteristike, vidovi, materijali:Vertikalni spregovi stabilizuju ravni kalkanskih I poduznih zidova. Primaju uticaje iz krovnih spregova I prenose ih preko temelja na tlo. Ovim srpegovima spustaju se do temelja eventualne seizmicke sile u poduznom pravcu. Gorni I doji pojas ove resetke su stubovi, glavnih nosaca(eventualno medjustubovi), vertikalni elementi su fasadne grede (rigle), dok je dijagonalna ispuna ta koja se dimenzionise za prijem uticaja horizontalnih I vertikalnih uticaja na fasadu. Usvojieni poprecni preseci elemenata su iste profilacije kao I kod krovnih spregova. Na kalkanu se najcesce postavlja vertikalni kalkanski spreg, koji sluzi da odrzi pravilan oblik kalkanskog zida u fazi montaze. Pojasni stapovi su mu fasadni stubovi, vertikale su fasadne grede, a dijagonale se dimenzionisu po istom principu kao kod ostalih spregova.

43. Temelji-Temelji su onaj deo konstrukcije objekta koji prenose sile kod konstrukcija na tlo. Temelji se dela na : -plitke temelje, -duboke temelje. PLITKI temelji (trakasti temelji, temelji samci, kontra grede, kontra ploce) prenose sile od objekta na tlo samo svojom kontaktnom povrsinom sa tlom. DUBOKI temelji (sipovi, bunari, kesoni) oni sile od objekta prenose na tlo svojom kontaktnom povrsinom I trenjem izmedju tla I vertikalnih povrsina.

44. Armirano betonski temelji samci:Temelj samac, postavlja se ispod stuba I prima sve staticke dinamicke uticaje koje deluju na stub. Dimenzije temelja se odredjuju iz uslova nosivosti tla(sirina B, duzina A) I uslova prodora stubova kroz stopu temelja(visina H). Proracun armature u zategnutom delu poprecnog preseka odredjuje se prema momentima tla, koje je izazvano silom u stubu. Oblici temelja zavise od oblika preseka stuba tako da mogu biti kvadratni, pravougaoni, kruzni ili poligonalni.

45. Armirano betonske temeljne trake:Temeljne trake se projektuju izpod zidova. Sirina trake se odredjuje iz uslova ogranicenosti maksimalnih naprezanja tla,. Opterecenje trakastih temelja zidom (opeke, kamena, betona) je redovno, blago promenljivo I direktno uravnotezeno reaktivnim, posmatrano po duzini trake. Osim efektima izazvanim momentima savijanja, u poprecnom pravcu, usled transvezalnih sila, moze se javiti potreba za obezbedjenjem glavnih napona zatezanja, moze se javiti potreba za kosom armaturom. U situaciji kada postoji otvor u zidu koji se oslanja na traku, deo trake ispod otvora, opterecen sada samo reaktivnim opterecenjem, koje se nalazi u stanju poduznog savijanja, zbog cega se u tom delu traka dimenzionise I armira poput temeljne grede.

46. Armirano betonske temeljne grede:Temeljne kontra grede predstavljaju se ispod vise stubova u nizu, I u statickom smislu predstavljaju kontinualni nosac opterecen reaktivnim opterecenjem od tla. Dimenzije se odredjuju iz uslova nosivosti tla (sirina temelja B, duzina temelja L) I uslova nosivosti betonskog preseka na savijanje I smicanje (visina konzolne ploce H, sirina grede b, visina grede D). Pre kontrole dilatacija I odredjivanja potrebne armature neophodno je izvrsiti kontrolu naprezanja tla u temeljnoj spojinici za usvojene dimenzije temelja.

47. Armirano betonska temeljna ploca:Temeljna proca primenjuje se u sledecim slucajevima: 1. Kada trakasti temelji, grede ili temelji samci ne mogu, u granicama dozvoljenih napona u tlu, da prenesu opterecenje objekta na tlo, odnosno kada su dimenzije tih temelja tolike da obuhvataju veci deo osnove objekta.2. Kada je jedna ili vise etaza objekta ispod nivoa podzemnih voda, pa je

potrebno primiti hidrostaticki potisak vode istovremeno postaviti hidroizolaciju. Postoji vise nacina projektovanja temeljnih ploca.

48. Duboki temelji :DUBOKI temelji (sipovi, bunari, kesoni) oni sile od objekta prenose na tlo svojom kontaktnom povrsinom I trenjem izmedju tla I vertikalnih povrsina. SIPOVI: su takva konstrukcija temelja koja uticaje od objekta prenose na tlo putem trenja izmedju sipa I tla, po njegovom omotacu I pritiska na tlo na negovom vrha. Sip je takav konstruktivni element cija je duzina znatno veca od dimenzija poprecnog preseka I na njemu razlikujemo ‘’vrh’’ koji se nalazi na njegovom donjem kraju, I ‘’glavu’’ koja se nalazi na njegovom suprotnom kraju. Sila od konstrukcije objekta prenosi se na jedan ili vise sipova putem armirano betonskog veznog elementa. Jastuk ima ulogu, osim da prenese silu sa objekta na sip, da poveze sipove kako bi solidarno primili pripadajucu povrsinu. Tipovi sipova: -drveni sipovi, celicni sipovi, prefabrikovani sipovi, mega sip.

49. Potporni zidovi:Porporni zidovi su konstrukcije koje prihvataju aktivni zemljani pritisak, na mestima gde su projektovane kaskade ili useci na terenu. Dimenzionisanje zidova vrsi se iz uslova dozvoljenih napona u tlu, stabilnost na klizanje I stabilnos na preturanje. Napon u tlu odredjuje se za zbirne uticaje momenata I vertikalnih sila koje deluju u tezistu spojnice T. Uticaj podzemne vode na potporni zid- u slucajevima kada u tlu iza potpornog zida postoji prisustvo podzemnih voda tada se ukupna horizontal sila potiskuje zid povecava za vrednost horizontalnog pritiska vode.Uticaj kohezije tla na napon: Kada tlo poseduje koheziju c tada uticaj kohezije smanjuje aktivni zemljani pritisak na potporni zid.Stabilnost na preturanje: odredjuje se iz uslova da ne dodje do preturanje oko tacke, odnosno najisturenije tacke poprecnog preseka zida.