UVOD U TRIZ

Dušan Rajić Božidar Žakula

Velibor Jovanović

Beograd, novembar, 2006.

2

SADRŽAJ Strana PREDGOVOR IZDAVAČA………..……………………………………………….... 3 1. UVOD........................................................................................................................ 5 1.1. ISTORIJA TRIZ-a……..……..…………………….……………………………. 5 1.2. EVOLUCIJA TRIZ-a............................................................................................ 14 1.3. OSNOVE TRIZ-a……………..………………………………………………… 23 2.40 PRINCIPA ALTŠULERA..............………………………………………….... 41 2.1. UVODNE NAPOMENE......................................................................................... 41 2.2. TRIZ PRINCIPI SA PRIMERIMA NJIHOVOG KORIŠĆENJA.......................... 42 3. KORIŠĆENJE 40 PRINCIPA I MATRICE PROTIVREČNOSTI……........... .75 3.1. TRI KORAKA ZA REŠAVANJE INVENTIVNOG PROBLEMA……………...75 3.2. PRAKTIČNI PROBLEMI…………………………………………….................. 76 3.3. PROBLEMI ZA VEŽBU……………………………………………………........ 81 4. PRILOZI…………………………………………………………………………... 87 4.1. FORMULAR F-1: FORMULACIJA KARAKTERISTIKA

KOJE TREBA POBOLJŠATI...................................................………………..87 4.2. FORMULAR F-2: FORMULACIJA

TEHNIČKE KONTRADIKTORNOSTI…………………………….................88 4.3. SAŽETI PRIKAZ 40 PRINCIPA………………………………………………….89 4.4. KARAKTERISTIKE TEHNIČKIH SISTEMA…………………………………. .95 5. MATRICA PROTIVREČNOSTI…………………………………………………96 6. REČNIK OSNOVNIH TRIZ POJMOVA............................................................103 7. LITERATURA.........................................................................................................106 7.1 TRIZ LINKOVI.......................................................................................................106

3

PREDGOVOR IZDAVAČA

TRIZ je skraćenica za Teoriju Rešavanja Inventivnih Zadataka (rus. Теория Решения Изобретательныx Задач). To je metodologija rešavanja problema koja počiva na sistematičnom logičkom pristupu razvijenom na osnovu studioznog izučavanja ogromnog broja patenata i analizi zakona tehničke evolucije. Osnove TRIZ-a postavio je sovjetski Jevrejin Genrih Altšuler, uz velike lične žrtve i nerazumevanja sredine u kojoj je živeo i stvarao. Kada je sovjetska naučna i stručna javnost, krajem 1970 tih, uvidela suštinske prednosti TRIZ-a u odnosu na druge poznate metodologije, on je tretiran kao državna tajna Sovjetskog Saveza s obrazloženjem KGB-a da je to “metoda koja kamenje pretvara u zlato”. Posle raspada ove države, 90-ih godina prošlog veka, TRIZ je dospeo na Zapad i tada je doživeo svoj dalji razvoj i modifikacije. On se može koristiti kao moćan intelektualni instrument za efikasno rešavanje tehničko - tehnoloških problema različitog nivoa složenosti. Međutim, TRIZ danas ima primenu i u netehničkim disciplinama poput obrazovanja, medicine, biznisa, menadžmenta, marketinga itd. On se danas s velikim uspehom primenjuje u 23 najrazvijenije zemlje u svetu, izučava na 35 svetskih univerziteta i praktično primenjuje u više od 500 najmoćnijih svetskih kompanija. Pošto su publikacije o TRIZ-u uglavnom napisane na raznim svetskim jezicima, ali ni jedna na srpskom, odlučili smo da priredimo prvo domaće elektronsko (e) izdanje knjige o ovoj metodologiji. Interesovanje koje su pokazali prisutni slušaoci na promotivnim predavanjima o TRIZ-u, koja su održali autori ovog e-izdanja, dodatno nas je uverilo u tu potrebu. Altšuler je definisao svojih 40 principa pre nekoliko decenija. S timom saradnika on je izučio na stotine hiljada patenata iz sveta, posebno selektovanih iz vodećih industrijskih grana prema njihovoj inventivnoj prirodi i načinu rešavanja tehničkih protivrečnosti. On je pri tome otkrio da se tehnički problemi mogu rešiti korišćenjem istih principa, koji su prethodno već primenjeni za rešavanje sličnih problema, u drugim inventivnim situacijama. Na primer: “evidentan problem” u proizvodnji abrazivnog proizvoda i “evidentan problem” kod sečenja nožem zadnjeg dela ručke kofe, bili su rešeni korišćenjem istog principa “segmentacije”. Nakon otkrića ove korelacije, Altšuler je bio u stanju da identifikuje 40 različitih principa zahvaljući analizi uspešnih pronalazaka koju je sproveo. On je takođe identifikovao 39 univerzalnih karakteristika tehničkih sistema koje stvaraju protivrečnosti. Altšuler je koristio ove informacije da razvije Matricu protivrečnosti koja je nudila razrešenje preko 1000 različitih protivrečnosti bez kompromisa. Pri pisanju prvog e-izdanja knjige o TRIZ-u u nas, autori su imali za cilj da čitaoce globalno upoznaju s raspoloživim TRIZ instrumentima koji se koriste za rešavanje problema, pre svega u oblasti istraživačkog, razvojnog i inovacionog rada na polju tehnike, a detaljno, do nivoa osposobljenosti za praktično korišćenje, s matricom protivrečnosti kao jednim od najpopularnijih TRIZ alata. Ona se inače koristi u 97% problema koji se pokušavaju rešiti pomoću TRIZ-a, uz procenat uspešnosti od približno 50%. Elektronsko izdanje knjige je podeljeno na šest poglavlja i literaturu: I : Uvod u TRIZ i istraživanja Genriha Altšulera. U poglavlju je istaknuto ono što je novo u TRIZ-u kao metodologiji za rešavanje tehničkih problema u odnosu na druge metodologije. II: Obuhvata Altšulerovu brošuru “Osnove metoda za uklanjanje tehničkih protivrečnosti”, sa izborom slika od strane autora e-izdanja koje ilustruju korišćenje tih metoda.

4

III: Ovo poglavlje predstavlja praktično objašnjenje savladavanja tehničkih problema korišćenjem 40 principa zajedno sa Matricom protivrečnosti. Ovaj deo takođe obuhvata nekoliko primera rešavanja problema pomoću TRIZ instrumenata. IV: Prilozi sadrže prazne formulare koji mogu da pomognu kod formulisanja i rešavanja tehničkih protivrečnosti, zatim sažeti prikaz 40 principa i karakteristike tehničkih sistema. V: Dat je tabelarni prikaz Matrice protivrečnosti. VI: U poglavlju je naveden višejezički rečnik osnovnih TRIZ pojmova koji se najčešće koriste. Čitaocima ove knjige želimo uspeh u njihovom prvom koraku koji čine na putu da postanu kreativni inventivni čarobnjaci.

SRPSKA INVENTIVNA GRUPA-SIG, D.O.O., Beograd, Crnotravska 1a/49

www.sigonline.co.yu

5

1. UVOD

1.1. ISTORIJA TRIZ-a

Istorija TRIZ-a je najtešnje povezana sa životom i delom autora ove teorije, genijalnim Genrihom Saulovičem Altšulerom (sl. 1), koji je ceo svoj život posvetio njenom razvoju. O njemu kao čoveku možda najbolje govore reči iz pesme koju mu je posvetio Leonid Lerner:

ČOVEK KOJI JE PROŠAO KROZ ZID

Čovek o kome diskutujemo je neponovljiv. On je neponovljiv, ne zato što je utemeljio novu nauku, On je neponovljiv, jer nikada nije tražio ništa. On nikad nije rekao: “Daj mi”. On je uvek govorio: “Uzmi ovo”. Njegovo ime je Genrih Altšuler.

1.1.1. KRATKA BIOGRAFIJA G.S. ALTŠULERA

Slika 1. Genrih Saulovič Altšuler (Генрих Саулович Альтшуллер)

(15.10.1926. – 24.09.1998)

6

Genrih Saulovič Altšuler (književni pseudonim Genrih Altov) je autor “Teorije rešavanja inventivnih zadataka” (skr. TRIZ, rus. Теория Решения Изобретательских Задач), autor “Teorije razvoja kreativne ličnosti” (rus. Теория Развития Творческой Личности, skr. ТРТЛ), zatim autor „Razvoja stvaralačke imaginacije” (rus. Развитиe Творческого Воображения, skr. РТВ), pronalazač i pisac naučne fantastike.

Rodio se 15. oktobra 1926. godine u gradu Taškentu (Uzbekistan, SSSR). Godine 1931. porodica mu se doseljava u grad Baku (Azerbejdžan, SSSR). Roditelji su mu bili novinari. Srednju školu završava s odličnim uspehom. Upisao je Azerbejdžanski industrijski institut. U toku prve godine studija na Mašinskom fakultetu, februara 1944. god., dobrovoljno se prijavljuje u Crvenu armiju. Po okončanju Velikog otadžbinskog rata, ostao je na službi u Bakuu. U 21-oj godini pohađao je osnovnu pilotsku obuku pri Vojno-vazduhoplovnoj školi (Rustavi, Gruzija). Radio je kao ispitivač pronalazaka u Kaspiskoj ratnoj flotili. Bio je komandir Odseka za proučavanje pronalazaka iz oblasti hemije.

Altšuler se bavio pronalazaštvom od ranog detinjstva. Njegovi prvi pronalasci bili su čamac na raketni pogon, pištolj – bacač plamena i skafander. Prvi autorski patentni sertifikat dobio je u 17-oj godini (sa važećim prioritetom od 9. novembra 1943.). Do 1950. godine imao je 10 pronalazaka. Najvredniji od njih bio je gasno-termički zaštitni skafander (patentna prijava br. 111144). Od 1946. do 1948. godine veći deo vremena posvećivao je radu na TRIZ-u. Tada je otkrio osnovni postulat TRIZ-a koji glasi: “Tehnički sistemi se razvijaju prema određenim zakonitostima”. Brzo je shvatio da se te zakonitosti mogu iskoristiti za izgradnju algoritma rešavanja inventivnih zadataka (skr. ARIZ). Daljom izgradnjom i usavršavanjem TRIZ-a, došao je do Teorije jakog mišljenja, kojoj je posvetio skoro 50 godina svog života. Imao je visoko obrazovanje. Završio je Azerbejdžanski industrijski institut. Paralelno sa redovnim studiranjem, radio je uporno na samoobrazovanju.

Rad na TRIZ-u Altšuler je započeo 1948. godine. U toj godini otkrio je suštinu nastanka tehničkih protivrečnosti, zatim zakon prelaza sistema u nadsisteme, zakon održavanja ritmike, zakon pretvaranja (jedan od prvih zakona u vezi sa promenom agregatnog stanja), primenu hemijskih efekata (korišćenje sila oksidacije), formiranje informacionog fonda.

Zajedno sa R. B. Šapirom, 1948. godine Altšuler je napisao pismo Staljinu oštro kritikujući stanje pronalazaštva u SSSR-u. Dana 28. juna 1950. godine bio je uhapšen od strane MGB-a i bez pravog suđenja, osuđen na 25 godina robije. Odveden je u Rečlag – jedan od gulaga u Vorkuti. Broj njegovog gulaga bio je 1-Č-502. U gulagu je stvorio nekoliko pronalazaka. Dana 22. oktobra 1954. godine je rehabilitovan. Posle izlaska iz logora, vratio se u Baku, gde je živeo sve do 1990. godine.

Od 1955. do 1956. godine bio je novinarski dopisnik “Bakinskij rabočij” i “Viška”.

Prvi članak posvećen teoriji pronalazaštva pod nazivom “O psihologiji pronalazača” Altšuler je uradio koautorski sa R. Šapiroom i objavio u časopisu “Pitanja psihologije” 1956., br. 6. (originalni naziv: Альтшуллер Г.С., Шапиро Р.Б. "О психологии изобретательского творчества"//Вопросы психологии, 1956, №6., http://www.altshuller.ru/triz0.asp).

Na poboljšanju Algoritma rešavanja inovacionih zadataka (rus. skr. ARIZ) radio je oko 40 godina. Autor je sledećih verzija ARIZ-a: ARIZ-59, ARIZ-61, ARIZ-64, ARIZ-65, ARIZ-68, ARIZ-71, ARIZ-74, ARIZ-75, ARIZ-77, ARIZ-82 (A, B, V, G), ARIZ-85A, ARIZ-85B i ARIZ-85V.

7

Nakon izlaska iz logora, kao rehabilitovani osuđenik, praktično nije imao nikakve šanse da dobije zaposlenje. Svoj problem formulisao je ovako: “Treba nešto raditi.” Rešenje problema je našao u odluci da počne da piše naučnu fantastiku. Debitovao je kao pisac naučne fantastike s pričom “Ikar i Dedal” 1958. godine.

Od njegovih prvih naučno-fantastičnih priča nastao je ciklus “Legende o zvezdanim kapetanima”. Sva dela naučne fantastike koja je napisao, Altšuler je potpisao pseudonimom H. Altov. Pišući ove priče on je stvarao dela u kojima su se njegove pronalazačke ideje graničile sa fantazijom, a naučna fantastika je bila na granici sa realnom tehnikom. Altšuler je autor “Registra naučno-fantastičnih ideja i situacija” (rus. "Регистра фантастических идей"), koji obuhvata celokupan patentni fond ideja svetske naučne fantastike. Takođe je autor analiza sudbinskih predskazanja Žil Verna, G. Velsa i A. Beljajeva.

Od 1957. do 1959. godine Altšuler je radio u Ministarstvu za građevine Azerbejdžana (u Birou za tehničku pomoć). Godine 1958. održao je prvi seminar TRIZ-a, pri čemu je prvi put upotrebio termin IKR (idealan konačni rezultat). Seminare o TRIZ-u držao je širom SSSR-a. Samo je 1970. godine izveo 19 seminara. Altšuler je ukupno održao oko 70 seminara i kurseva TRIZ po gradovima širom SSSR-a.

Godine 1970. osnovao je u Bakuu (Azerbejdžan, SSSR) Školu mladih pronalazača, koja je 1971. godine prerasla u AzIIT (Azerbejdžanski društveni institut pronalazača) – prvi centar u svetu za TRIZ obrazovanje. Osamdesetih godina 20. veka bilo je više od 500 škola za pronalazače u SSSR-u.

Godine 1974., dok je radio u Azerbejdžanskom društvenom institutu pronalazača, učestvovao je u izradi filma “Algoritam pronalazača” (“Centrnaučfilm”).

Uređivao je rubriku o TRIZ-u u novinama “Pionirska istina” 1970., 1974., 1986. godine i to za decu uzrasta od 10 do 17 godina. Na osnovu ovih članaka, napisao je knjigu “I odjednom pojavi se pronalazač” (izdanja 1984., 1987., a dopunjeno i prerađeno izdanje 1989. i 2000. godine).

Godine 1973. uveo je u praksu rešavanja inventivnih problema teoriju Su-poljne analize, a 1975. godine Standarde za rešavanje inventivnih problema.

Krajem 1950. godine, formirao je informacioni fond, prema kome je 1985. godine (zajedno sa Vjortkinom, J. M.) razradio koncepciju nastanka i razvoja kreativne ličnosti, kao osnovu teorije razvoja kreativne ličnosti – skr. TRTL. Od 1989. do 1998. godine bio je predsednik TRIZ asocijacije.

Godine 1990. preselio se u Petrozavodsk (rus. Петрозаводск). Preminuo je 24. septembra 1998. godine u Petrozavodsku od posledica Parkinsonove bolesti.

1.1.1.1. PISMO STALJINU

U decembru 1948. godine, dok je bio poručnik Kaspijske ratne flotile, Genrih Altšuler je napisao neobično pismo drugu Staljinu. Autor je skrenuo pažnju vođi naroda na haos koji vlada u oblasti pronalazaštva, na potpunu neukost u toj oblasti, a pri kraju pisma izneo je i potpuno sumanutu zamisao po kojoj tobože postoji teorija, uz pomoć koje, svaki inženjer može da se nauči pronalazaštvu, teorija, koja bi mogla dati neprocenjive rezultate i preokrenuti svet tehnike. Odgovor iz Moskve stigao je tek posle dve godine. A sada je red da upoznamo ovog poručnika.

8

U devetom razredu Genrih Altšuler dobio je prvi put u životu patentni sertifikat za pronalazak ronilačkog aparata. U desetom razredu napravio je čamac sa raketnim motorom (na karbid). Godine 1946. predao je zahtev za prvi “zreli” pronalazak iz resora ratne mornarice – postupak napuštanja potonule podmornice bez ronilačke opreme za samo 15 minuta. Pronalazak je po prijemu odmah zaštićen kao vojna tajna. Autor je primio dužnost u pronalazačkom odseku Kaspijske ratne flotile.

Šef odseka, veoma maštovit čovek, postavio mu je borbeni zadatak: “Zamislite da ste se našli u neprijateljskom gradu bez oružja, skoro bez novca. Međutim, morate da izvedete diverziju …” I Altšuler je pronašao novi vid oružja – hemijsko jedinjenje izuzetno neprijatnog mirisa izrađeno od običnih preparata koji se mogu nabaviti u svakoj apoteci. Ovaj pronalazak se pokazao uspešnim i pronalazača su poveli u Moskvu čak do Berije (da li je mogao i pomisliti, da će za četiri godine u jednom od Berijinih mučilišta biti optužen da je pomoću svog “smrdljivog” oružja hteo da rasturi vojnu paradu na Crvenom trgu).

Tako je mladi pronalazač procvetao. Šta ga je podstaklo da uništi svoju karijeru obrativši se pismom Staljinu?

“Stvar je u tome što sam ja bio dužan ne samo da sâm pronalazim, već da pomažem onima, koji hoće time da se bave. U moj odsek dolazile su desetine ljudi. Govorili bi - evo zadatka koji je nerešiv. Šta da se radi? Obilazio sam sve naučno-tehničke biblioteke – ni u jednoj nije bilo čak ni elementarnog udžbenika pronalazaštva. Naučnici su tvrdili da svi pronalasci zavise od slučaja, raspoloženja, krvne grupe … Mene to nije moglo zadovoljiti. I odlučio sam: pošto takve metodike nema – znači, potrebno ju je stvoriti!”, govorio je Altšuler.

Poverio je svoja razmišljanja školskom drugu Rafaelu Šapirou, pronalazaču programiranom na maksimalni uspeh. U to vreme Altšuler je već naslućivao, da pronalazak nije ništa drugo do eliminacija tehničke protivrečnosti pomoću definisanih metoda. Može se sigurno postati pronalazač, samo ako se ovlada sa nekoliko ovih metoda. Ponet ovim otkrićem, Šapiro je predložio da odmah, bez oklevanja, pišu Staljinu, očekujući njegovu podršku.

Pripremajući se za očekivani razgovor sa vođom nisu ni sumnjali šta su time izazvali. Altšuler i Šapiro su istraživali metode rešavanja zadataka, izučavali patentni fond, učestvovali na konkursima pronalazača i čak dobili Svesaveznu nagradu na konkursu za izradu gasnog termičko-zaštitnog skafandera.

Iznenada su ih pozvali u Tbilisi. Pri izlasku iz voza bili su uhapšeni. Nakon nekoliko dana započeta je istraga za delo “pronalazači – štetočine”, koja je okončana za to vreme uobičajenom kaznom. Svaki je dobio po 20 godina robije.

To se desilo 1950 godine. Čitalac možda misli da ovde i počinje naša priča o “stradalnicima za ideju”. Genrih Altšuler, međutim, razmišlja drugačije i kaže: ”Pre tamnice i logora mučile su me obične ljudske sumnje. Ako je moja ideja tako dragocena, zašto je niko do sada nije ostvario? Te sumnje razrešilo je Ministarstvo državne bezbednosti (MGB). Posle hapšenja započeo je lanac događaja u kojima sam kao jedinstveno oružje, da bih preživeo, koristio TRIZ – teoriju rešavanja inventivnih zadataka”.

U Moskvi, u zatvoru Lefortovo, Altšuler nije potpisao ni jedan protokol, pa je stavljen na “konvejer”: noću su vršena saslušanja, a danju je sprečavano spavanje. Shvatajući da to ne može dugo da izdrži, Altšuler je samom sebi postavio pronalazački problem: šta da uradi da spava, a da to izgleda da ne spava?” Zadatak se činio nerešiv. Maksimalna sloboda koja mu je bila dopuštena, omogućavala mu je da sedi otvorenih očiju. Znači, da bi spavao, oči mora da budu

9

otvorene i …zatvorene. U tom slučaju, sve je veoma jednostavno. Od kutije cigareta “Nord”, otcepljena su dva parčeta papira, na njima su izgorelim palidrvcem nacrtane zenice. Sapatnik iz ćelije je liznuo “sličice”, i nalepio ih na zatvorene Altšulerove kapke. Obezbedivši “otvorene” oči u “kružiću”, on je spokojno spavao. Spavao je nekoliko dana redom, iznenađujući noću svoje mučitelje neverovatnom svežinom.

Nedaleko od Siktivkara, zatvorenik № А1-452, Henrik Altšuler radio je po dvanaest sati denevno kao drvoseča. Naslućujući čemu to vodi, postavio je sebi dilemu da li nastaviti raditi ili sedeti u zatvoru kao “neposlušnik”. Nalazi rešenje: sedeće u zatvoru. Da bi zastrašili nadobudnog “neposlušnika”, šalju ga među kriminalce. Međutim, tu je zadatak “preživeti” znatno jednostavniji: kriminalci s njim ne očajavaju, netremice su slušali fantastične i biografske romane koje je Altšuler znao u velikom broju i skoro napamet.

Prebacuju ga u lager “samrtnika”, gde umiru stari intelektualci: naučnici, pravnici, ekonomisti, arhitekte… Da bi obodrio te očajne ljude, Genrih Altšuler je otvorio “univerzitet jednog studenta”. Svaki dan je prisustvovao 12 do 14 časova na lekcijama i seminarima “oživelih” profesora stičući na taj način svoje “visoko obrazovanje”.

Kod Vorkute u rudniku uglja, uspevao je od osam do deset sati dnevno da se bavi razradom svoje teorije i da radi na otklanjanju havarijskih situacija. Niko nije verovao da je mladi pronalazač prvi put u rudniku. Svi su bili uvereni da se Altšuler pretvara. Glavni inženjer nije hteo da čuje da rudnik dobro funkcioniše zahvaljujući TRIZ metodici.

.... Jedne noći, za vreme hitne podzemne intervencije, čuo je da je Staljin umro. Tek nakon godinu i po dana saopšteno mu je da je oslobođen. Kada se vratio kući u Baku, saznao je da je majka, izgubivši i poslednju nadu da će videti sina, izvršila samoubistvo.

1.1.1.2. DESET GODINA S PRAVOM DOPISIVANJA

Godine 1956. u časopisu “Pitanja psihologije” pojavio se rad G. Altšulera i R. Šapiroa “O psihologiji pronalazačkog stvaralaštva”. Na naučnike koji su se bavili istraživanjem stvaralačkih procesa, rad je odjeknuo kao eksplozija. Sve do tog vremena i sovjetski i strani psiholozi su smatrali da se svi pronalasci rađaju uz pomoć slučajnih nadahnuća.

Genrih Altšuler je predložio drugi put: polaziti ne od toga šta se dešava u glavi čoveka, već se usredsrediti na rezultate delatnosti celog čovečanstva. Uzevši za osnovu svetski patentni fond, izučavao je razvoj proizvodnih snaga. Osnova pronalazaštva treba da postane ne slučajno pretraživanje, koje počiva na sreći, već detaljna analiza zadatka, otkrivanje protivrečnosti, koja otežava njegovo rešavanje.

Izučivši oko dve stotine hiljada patenata, Altšuler je došao do zaključka da postoji oko 1.500 tehničkih protivrečnosti, koje se mogu relativno lako razrešiti pomoću tipskih metoda. “Nekad se i kvadratna jednačina rešavala pomoću nadahnuća. A zatim se pojavila formula. To isto je i sa TRIZ-om. Može se čekati na nadahnuće deset, sto godina. A može se, znajući ovu metodu, taj isti zadatak rešiti za 15 minuta!”.

Bilo bi interesantno, šta bi rekli njegovi oponenti, kad bi saznali da neki H. Altov, pomoću tog istog TRIZ-a piše svoje fantastične romane, kojim zarađuje za život?..

10

H. Altov je pisao fantastične romane, u kojima je razvijao svoje pronalazačke ideje. H. Altšuler je pisao o tome “kako naučiti pronalazaštvo”.

Tako je i nazvao svoju malu knjižicu, izdatu 1961. godine. U njoj se podsmehnuo tada vladajućem mišljenju o tome da se „pronalazači rađaju“ i da se „otkrića stvaraju putem proba i pogrešaka“.

Za samo 21 kopjejku, 50 hiljada ljudi nije dobilo opšti savet tipa „bolje razmišljaj“, već realnu pomoć: dvadeset pronalazačkih metoda.

Najzad, pokušao je da shvati, kakvu kost u grlu predstavlja njegova teorija za činovnike Svesaveznog društva pronalazača i racionalizatora (VOIR). Na putu ka pronalazačima VOIR se isprečio kao stena, koju je bilo nemoguće izbeći. Altšuler je rešio da probije tu stenu. Još do objavljivanja prve knjige, započeo je prepisku, koja zaprepašćuje čvrstinom i trpeljivošću njenog inicijatora.

Tako 19. aprila 1962. godine piše: „Poštovani druže Ivanov! Odlučio sam još jedanput da Vam se obratim sa molbom da utvrdite konkretan termin savetovanja o metodici pronalazaštva. Shvatam da predsednik VOIR ima i drugih obaveza, međutim ... Pitanje organizovanja savetovanja ja Vam postavljam od 1959. godine“.

Novo obraćanje od 15. maja 1962. godine glasi: „Poštovani druže Ivanov! Molim odgovor na pitanja: Hoće li biti savetovanja u ovom mesecu? Hoće li biti ove godine? Hoće li se održati do kraja stoleća?“

„Do kraja stoleća ...“. Tu je Genrih Altšuler namerno preterao: ostalo mu je da sačeka „još samo šest godina!“

Od 1959. do 1960. godine on je u VOIR poslao više od sto pisama, dobivši samo tri do četiri odgovora, od kojih ga u poslednjem obaveštavaju o tome da će se „seminar o metodici pronalazaštva održati u Dzintari najdalje do decembra“.

Taj prvi seminar u istoriji TRIZ-a odigrao je svoju ulogu. Na njemu se Altšuler najzad susreo s ljudima, koji su se već dugo smatrali njegovim učenicima. Aleksandar Seljucki iz Petrozavodska, Voljuslav Mitrofanof iz Lenjingrada, Isak Buhman iz Rige ... Ovi, u to vreme, još sasvim mladi inženjeri, a zatim i mnogi drugi, kroz nekoliko godina otvarali su škole TRIZ-a u svojim gradovima. Od tada se događaji brzo odvijaju. Stotine pisama za zaštitu teorije Altšulera zatrpale su birokratske kabinete VOIR. Ljudi su tražili otvaranje instituta, u kome bi predavao autor TRIZ-a i gde bi se obučavali oni koji su želeli da se naoružaju njegovom teorijom. Takav institut se pojavio 30. januara 1971. godine započinjući delatnost u AZOIIT (Azerbejdžanski društveni institut inženjerskog stvaralaštva).

6. maja 1975. godine dopisnik „Pravde“, posetivši institut u Bakuu piše o novoj eri sovjetskih pronalazača. A u dnevniku Genriha Altšulera zapisano je sledeće: „Upravo tih dana posle druge obučene generacije pronalazača, mene su prognali iz AZOIIT“.

Razlog je bio smešan: „Usko usmerava, ne daje studentima neophodne metodologije, ne oseća potrebu da se pridržava kurseva VOIR...“ Upravo tim činom činovnici za pronalazaštvo su se preplašili od bukvalne eksplozije popularnosti TRIZ-a, a oformljeni institut je otvoreno izmicao njihovoj kontroli. Desetine, stotine ljudi, koji su prošli školu Altšulera, pozivali su ga da drži nastavu i seminare u raznim gradovima zemlje.

11

Najveći doprinos tog perioda bila je nova knjiga Genriha Altšulera „Algoritam pronalazaštva“, objavljena 1973. godine. U njoj je Altšuler podario svojim učenicima 40 metoda rešavanja raznih, najtežih zadataka.

1.1.1.3. TRIZ – TO JE POBEDA

Zaslužni tehnolog Rusije Voljuslav Vladimirovič Mitrofanov, tvorac i rektor Lenjingradskog narodnog univerziteta tehničkog stvaralaštva, u čijoj osnovi leži nastava TRIZ, ispričao je, kako je na jedan seminar TRIZ-a iznenada došao jedan od najpoznatijih i najnagrađivanijih pronalazača Lenjingrada - Robert Kaljmanovič Englin. Postariji čovek, na čijem se kontu našlo četrdeset pronalazačkih pobeda, izvojevanih u mukama “nadahnuća”, ćutao je i potresno slušao, kako se rešavaju zadaci po TRIZ metodici. A zatim, kada su svi izašli, dugo je sedeo za stolom, pokrivši lice rukama i ponavljao “Bože moj, koliko uzalud protraćenog vremena!”

Na jednom od svesaveznih savetovanja o pronalazaštvu Julija Vasiljevna Karpova, «grmela» je sa tribine: “Ko je to Altšuler? Otkud mu pravo da on otkriva zakone razvoja tehnike? Šta je on – akademik?!”

Julija Vasiljevna Karpova ... Rukovodilac odseka za pripremu kadrova Državnog komiteta u oblasti pronalazaka i otkrića. Ona je, po funkciji, direktor Viših državnih kurseva nauke o patentima i pronalazaštvu (VGKPI). Indirektni rezultat državne obuke pronalazača bio je sledeći: od 90 hiljada patentnih sertifikata, zaštićenih u SSSR-u 1969. godine, samo dve hiljade je bilo zaštićeno u inostranstvu.

Zašto je to tako? Sve što je zaista novo i interesantno, nervira eksperte. Ti ljudi odlično shvataju: ako TRIZ stekne slobodu i podršku, odmah će se postaviti pitanje kvaliteta ekspertize. Zato što teorija Altšulera već ima gotove mehanizme ocene pronalazaka najvišeg nivoa.

A evo još brojki. Za 15 godina od momenta pokretanja, VGKPI kurseve je pohađalo nešto preko hiljadu ljudi. Ne ulazeći u kvalitet te „hiljade“, primetimo da samo jedna škola TRIZ-a u Kišinjevu priprema godišnje sto pronalazača profesionalaca, osposobljenih za rešavanje ogromne većine proizvodnih zadataka.

Interesantno je da čak i najljući protivnici TRIZ-a, pod pritiskom životne realnosti postepeno koriguju svoje stavove. Evo kako se, sudeći po nekim iskazima, odvijala ta evolucija: „Metode stvaralaštva ne postoje, sve je određeno urođenim sposobnostima“. „Algoritam? To je prihvatljivo. Samo ne nauka, ne teorija“. „Nauka? Da, to je moguće, ali samo ne egzaktna nauka“...

Poslednji iskaz je iz 1979. godine. Te godine Genrih Altšuler je objavio jednu od svojih najznačajnijih knjiga – „Stvaralaštvo kao egzaktna nauka“. U njoj je autor predložio nove metode istraživanja tehničkih sistema, udahnuo je život metodama najvišeg nivoa, izvodeći na pronalazačku scenu 77 standarda za rešavanje zadataka.

Knjiga je pokrenula polemiku među sovjetskim kibernetičarima. Većina njih saglasila se s tim da je autor daleko od realnosti. Pretpostavljamo, kako su se zaprepastili ugledni naučnici, kada je poznati engleski izdavač „Gordon & Brič“, objavio monumentalnu ediciju „Kibernetika“ u šest tomova, posvećenu najperspektivnijim istraživanjima u toj oblasti, pri čemu je peti tom tog izdanja objavljen pod naslovom „Stvaralaštvo kao egzaktna nauka“.

12

Nešto kasnije engleski časopis „Tehnologija“ objavljuje: „Koristeći metod profesora Altšulera, u britanskim preduzećima vazduhoplovne industrije, precizno se utvrđuju nedostaci motora.“ Gospodinu Altšuleru stižu ponude: Američka firma „Kodak“ predlaže mu mesto konsultanta, u Melburnu žele da održi kurs... Od 1985. svake godine pojavljuju se njegove knjige: „Profesija – istraživanje novog“, „Pronaći ideju“, „Odvažne formule stvaralaštva“, „Nit u lavirintu“, „ARIZ – to je pobeda“.

Godine 1991. zabeleženo je da u 300 gradova SSSR-a „aktivno deluju“ učenici Altšulera....

1.1.1.4. EPILOG

Ako ste korisnik svetske kompjuterske mreže INTERNET, pokušajte da se logujete i potražite informacije u kojima se nalazi reč „TRIZ“. Vaš kompjuter će se zagrcnuti od obilja pristiglog materijala, na gotovo svim jezicima sveta, što se i vidi sa sl. 2.

Slika 2. Ekspanzija TRIZ na Internetu.

Delo, kome je Genrih Saulovič Altšuler posvetio ceo svoj život, postalo je opšte svetsko dobro...

Godine 1989. formirana je Međunarodna Asocijacija TRIZ, koja okuplja sve korisnike i istraživače te metodologije, koji žive u različitim zemljama sveta.

13

1.1.1.5. BIBLIOGRAFIJA RADOVA ALTŠULERA

Najvažnije knjige H. S. Altšulera koje su objavljene u bivšem Sovjetskom Savezu (prema izvornom nazivu):

• Альтшуллер Г.С.: КАК HАУЧИТЬСЯ ИЗОБРЕТАТЬ, Тамбовское кн. изд-во, 1961; • Альтшуллеp Г.С.: ОСHОВЫ ИЗОБРЕТАТЕЛЬСТВА, Воронеж: Центрально-Черноземное изд-во, 1964; • Альтшуллеp Г.С.: АЛГОРИТМ ИЗОБРЕТЕHИЯ, 1-е изд.: М.: Московский рабочий, 1969; 2-е изд., 1973; • Альтшуллеp Г.С.: ТВОРЧЕСТВО КАК ТОЧHАЯ HАУКА, М.: Советское радио, 1979; • Альтшуллеp Г.С., Селюцкий А.Б.: КРЫЛЬЯ ДЛЯ ИКАРА, Петрозаводск: Карелия, 198О; • Альтов Г.: И ТУТ ПОЯВИЛСЯ ИЗОБРЕТАТЕЛЬ, 1-е изд., М.: Дет. лит-ра, 1984; 2-е изд., 1987; 3-е изд., перераб. и доп., 1989; • Альтшуллеp Г.С., Злотин Б.Л. и др.: ПРОФЕССИЯ - ПОИСК HОВОГО, Кишинев: Каpтя Молдовеняскэ, 1985; • Альтшуллеp Г.С.: HАЙТИ ИДЕЮ, Hовосибиpск: Hаука, 1-е издание, 1986; 2-е издание, 1991; • Альтшуллер Г.С., Злотин Б.Л., Зусман А.В.: ПОИСК HОВЫХ ИДЕЙ: ОТ ОЗАРЕHИЯ К ТЕХHОЛОГИИ (теория и практика решения изобретательских задач), Кишинев: Каpтя Молдовеняскэ, 1989; • Альтшуллер Г.С., Верткин И.М.: КАК СТАТЬ ГЕНИЕМ: Жизненная стратегия творческой личности, Минск: Беларусь, 1994.

Kao pisac naučne-fantastike potpisivao se pseudonimom Genrih Altov (rus. Генрих Альтов), a počeo je da publikuje 1957. godine. Debitantsko delo mu je pripovetka “Zinočka” ("Зиночка") koju je napisao u saradnji sa koautorom V. Felicinom (Вячеславом Фелицыным). Bio je jedan od vodećih pisaca naučne fantastike u SSSR-u u prvoj polovini 1960-ih godina. Najvažnije knjige koje je Altšuler napisao kao pisac naučne fantastike:

• Альтов Г. Вектор фантазии. Статья //в кн. Фантастика 73-74, М.: Молодая гвардия, 1975; • Альтов Г. Гадкие утята фантастики. Пятьдесят идей Александра Беляева. Эссе//в кн. Талисман, Л.: Детская литература, 1973; • Альтов Г. Ослик и аксиома. Рассказ//в кн. Антология советской фантастики, М.: Молодая гвардия, 1968; • Альтов Г. Богатырская симфония. Рассказ//в кн. Антология советской фантастики, М.: Молодая гвардия, 1968; • Альтов Г. Икар и Дедал. Рассказ//в кн. Антология советской фантастики, М.: Молодая гвардия, 1968; • Альтов Г. Клиника "Сапсан". Рассказ//в кн. Альманах научной фантастики. Вып. 6, М: Знание, 1967; • Альтов Г. Создан для бури. Сб. научно-фантастических рассказов, М., 1970; • Альтов Г. Третье тысячелетие. Фрагмент романа// в сб. Нить в лабиринте, Петрозаводск: Карелия, 1988;

Autor je "Регистра фантастических идей" (svojevrsnog patentnog fonda ideja svetske fantastike)

14

1.2. EVOLUCIJA TRIZ-a

1.2.1. PRVA FAZA U RAZVOJU TRIZ-a

Smatrajući da moraju postojati metode koje pomažu ljudima u rešavanju njihovih kreativnih problema, Altšuler je došao do zaključka da su inovacije proizvod ljudskog mišljenja, pa prema tome proces pronalaženja može biti poboljšan korišćenjem psiholoških tehnika. Do sličnog zaključka su došli i neki autori na Zapadu, pa su zbog toga stvorene različite metode kreativnog mišljenja poput brainstorminga, morfološke analize, lateralnog mišljenja i dr., a sve u cilju prevazilaženja psihološke inercije. Problem psihološke inercije nastaje kada pronalazač rešenje tehničkog problema traži unutar svoje matične oblasti i sopstvenog iskustva, a ne gleda alternativne tehnologije koje omogućuju razvoj novih koncepata.

Međutim, Altšuler je uskoro korigovao svoj polazni stav shvatajući da je veoma teško dobiti objektivne informacije o inovacionom procesu kroz psihološko mišljenje, jer taj rezultat nije bio naučno potvrđen, nije bio merljiv, niti pouzdan. Naprotiv, on je shvatio da je tehnička informacija objektivne prirode. Sve dok ne postoje instrumenti koji dozvoljavaju unutar ljudskog mišljenja izučavanje inovacionog procesa, rezultati ovog procesa mogu bolje i lakše da se posmatraju izučavanjem inovacije same po sebi, ili patentne literature zajedno sa njom. Ukoliko prevaziđemo problem ograničavajućih efekata psihološke inercije koristeći oblast naučnih i tehničkih disciplina, mi ćemo naći idealno rešenje koje se nalazi izvan matične oblasti pronalazača.

Slika 3. Evolucija TRIZ-a

Na sl. 3. prikazana je evolucija TRIZ-a posmatrana u vremenu i kroz napredovanje ove metodologije.

Realizacija inovacije predstavlja fundamentalnu promenu u tehnološkom sistemu i verovatno je iz tog razloga Altšuler obratio pažnju na patentni fond, analizirajući preko 200 000 patenata iz celog sveta. Od navedenog broja, on je izdvojio oko 40.000 patenata trećeg i višeg nivoa inventivnosti, i podvrgao ih sitematskoj analizi. Dobijeni rezultati ove analize predstavljali su

15

osnov za formiranje teorijske baze TRIZ-a i izrade instrumenata koji su pomogli kasniji razvoj rešavanja problema pomoću TRIZ-a. Zajedno sa razvojem TRIZ metodologije kroz sledeće 4 dekade, patentna istraživanja su nastavljena, tako da je do sredine 1980-ih godina proučeno preko 2 miliona patenata.

Evolucija TRIZ-a može da se podeli na nekoliko faza, kao što sledi:

1946 – 1980. godine

• Genriha Altšulera možemo da smatramo pojedincem koji je razvio TRIZ; drugi su mu samo obezbeđivali povremenu pomoć.

• Fundamentalna otkrića bila su urađena na osnovnoj ideji i instrumentima koji su razvijeni od strane klasičnog TRIZ-a.

• Povremeno, drugi autori su davali doprinos u vidu svojih ideja, međutim, te ideje su bile obično slabe i od sekundarnog značaja.

• Ova faza je okončana krajem 1980. godine, kada je održana prva TRIZ specijalistička konferencija u Petrozavodsku, u Rusiji.

1980 – 1986. godine

• TRIZ je dobio publicitet u bivšem SSSR-u. Mnogi ljudi počeli su da se dive TRIZ-u i Altšuleru kao prvom TRIZ profesionalcu. Pojavljuju se drugi sledbenici TRIZ-a.

• Altšuler je postao visoko efikasan u razvijanju TRIZ-a, zato što je izveo veliki broj seminara, osnovao različite TRIZ škole i uzdigao pojedince koji su ga sledili, dozvoljavajući izvođenje rigoroznih testiranja ideja i instrumenata TRIZ-a. Novoosnovane škole u St. Petersburgu, Kishinevu, Minsku, Novosibirsku i na drugim mestima postale su veoma aktivne pod vođstvom Altšulera.

• Snažan razvoj klasičnog TRIZ-a, rezultat je prvih ozbiljnih pokušaja u primeni TRIZ-a izvan striktno tehnološkog domena (knjiga Životna strategija za kreativnog pojedinca, dečje obrazovanje, analiza subverzije, Teorija evolucije organizacija, itd.).

• Mada postoji slobodna razmena ideja i otvorene publikacije, sadržaji publikacija su ekstremno teški za praktičnu primenu.

• TRIZ materijali se gomilaju rapidno, ali veoma široko u kvalitativnom smislu (od beskorisnih, do nivoa određenih proboja u nauci).

1986 – 1991. godine - Savremeni TRIZ

Situacija se dramatično promenila u 1986. godini. Altšulera je bolest sprečila da radi na TRIZ-u i da kontroliše njegov razvoj, što je rezultiralo njegovim daljim diskontinualnim radom na tehnologiji TRIZ-a. Prvi put u istoriji TRIZ-a, ruska perestrojka omogućila je njegovu komercijalnu primenu. Godine 1982., sledbenici Altšulera, Boris Zlotin i Alla Zusman osnovali su tehničku školu u Kišinevu, Moldavija, koja je specijalizirana za učenje TRIZ metodologije i obezbeđenje TRIZ analitičkih usluga industrijskim kompanijama.

Zasluge Kišineve TRIZ škole su u sledećem:

• obučeno je preko 6 000 studenata • preko 4 000 tehnoloških problema je rešeno ili olakšano • razvijena je metodologija za rešavanje naučnih problema

16

• razvijena je metodologija za identifikovanje mogućih uzroka oštećenja kao i potencijalnih oštećenja

• identifikovane su brojne linije evolucije • publikovano je devet knjiga o TRIZ-u (tri zajedno sa Altšulerom) • izdavan je popularni mesečni magazin o praktičnoj primeni TRIZ-a • davan je mesečni doprinos ruskim novinama o TRIZ-u za decu • publikovani su brojni drugi članci o TRIZ metodologiji • razvijena su osnovna polja evolucije organizacija • razvijene su preporuke za korišćenje TRIZ-a kod rešavanja realnih životnih problema

studenata, kao deo procesa učenja • razvijeni su obrazovni programi za različite slušaoce, sa širokim obrazovnim tehničkim

nivoima • obezbeđeni su analitički servisi za poslovne organizacije.

Do 1989. godine, obimno iskustvo Kišineve TRIZ škole u učenju i rešavanju problema omogućilo je Zlotinu i Zusmanovoj da definišu glavne slabosti klasične TRIZ metodologije. One su sledeće:

• Njegova nerigoroznost (mnoge analitičke veštine koje su tražene za uspešnu primenu TRIZ alata nisu bile transformisane kroz dokumentaciona pravila, algoritme i preporuke).

• Samo ograničena količina osnovnog TRIZ znanja bila je dokumentovana i raspoloživa za izučavanje i korišćenje.

• Svaki alat bio je razvijen odvojeno i kao rezultat toga, alati nisu integrisani u sistem kao celinu.

• Problemi različitih vrsta moraju biti tretirani različito, ali ne postoje jasne preporuke za to koji alat se koristi za koji tip problema ili situaciju.

• Alati ne podržavaju sve faze procesa rešavanja problema. Na primer: problemi moraju biti preformulisani za TRIZ termine pre nego što se alati upotrebe.

Kao rezultat napred navedenih ograničenja, TRIZ je karakterisan prema sledećem:

• Intenzivna edukacija (od 100 do 250 časova) zahteva se za efikasno korišćenje TRIZ-a. • Široko zastupljena praksa (od 1 do 5 godina) se zahteva da bi se postao samoobučen za

ovu metodologiju. • Pravljenje TRIZ-a takvim da bude raspoloživ za masovu primenu predstavlja

nepremostiv izazov.

Pored svega ovoga, navedena ograničenja su učinila i da proces kompjuterizacije TRIZ-a, postane veoma težak.

Uzimajući u obzir gornja razmatranja, Zlotin i Zusman su definisali naprednu TRIZ metodologiju koja treba da sledi sledeća usmerenja:

• Razvoj integrativnih alata tako da sve vrste problema mogu da se tretiraju na isti način. • Dodati nedostajuće alate tako da TRIZ podrži sve faze od pojave problema do rešenja:

identifikaciju problema, njegovo formulisanje, kategorizaciju problema; identifikaciju i korišćenje potrebnih alata; procena rezultata; planiranje i implementacija.

• Restruktuirati i proširiti bazu TRIZ znanja korišćenjem prednosti kompjuterizacije. • Nastaviti razvoj linija tehnološke evolucije. • Nastaviti razvoj alata za rešavanje problema. • Otkriti polja evolucije u netehničkih oblastima.

17

Njihov rad rezultovao je sledećim doprinosima:

• Nova, kombinovana verzija ARIZ-a, koji je mnogo više rigorozan i prilagođen kompjuterizaciji.

• Procesi formulacije problema, prvo za mentalno korišćenje i onda za kompjuterizaciju. • Sistem operatori koji inkorporiraju ulaz u postojeću bazu TRIZ znanja. • Proširenje supstanci u bazi TRIZ znanja (dve kao brojni operatori, mnogi dodatni

primeri, dodate tehničke aplikacije efekata). • Kompletiranje procesa problem-rešenje (kasnije je to nazvano Ideation Procesi). • Prototip softvera Inovaciona radna klupa (Innovation Workbench software system), koji

obuhvata kompletan proces od problema do njegovog rešenja. • Prototip softvera namenjenog osoblju menadžmenta.

1991. i kasnije - TRIZ u SAD

Veoma loša ekonomska situacija u bivšem SSSR-u, navela je mnoge sposobne TRIZ eksperte, od kojih su većina osnovali svoje sopstvene biznise, da odu u inostranstvo. Mnogi TRIZ specijalisti su imigrirali u SAD i Izrael i počeli da promovišu TRIZ pojedinačno. Drugi su osnovali TRIZ kompanije sa međunarodnim partnerima. Prepoznajući SAD kao ključnu državu za uspešno širenje tehnologije, Zlotin i Zusmanova su se pridružili američkim profesionalcima i osnovali američku kompaniju Ideation International 1992. godine. Tokom narednih godina, Ideation je postigao sledeće:

• Stekao status kao Kišinjeva TRIZ škola, preselenjem većine njihovih glavnih naučnika u SAD.

• Preveo i preradio veliku količinu informacija o TRIZ-u. • Postao familijaran sa američkim tržištem. • Izučio zahteve potencijalnih TRIZ korisnika. • Adaptirao TRIZ za američke inženjerske procese. • Isporučio proizvode i usluge brojnim industrijskim kompanijama. • Obučio na stotine profesionalaca za ovu metodologiju. • Osnovao edukacione programe koji pomažu pojedincima da mogu samostalno da se

edukuju u TRIZ-u i daljem razvoju. • Razvio familiju softvera i instalirao na hiljade kopija. • Stalno unapređuje Ideation/TRIZ metodologiju (I-TRIZ).

Slika 4. Komparativni prikaz različitih varijanti TRIZ-a

18

Evolucija i transformacija TRIZ-a

Kako je I-TRIZ evoluirao, tako su se i druge varijante klasičnog TRIZ-a razvijale. Na sl. 4. prikazana je razlika između I-TRIZ-a i drugih sistema u pogledu njihove snage i jednostavnosti za korišćenje.

1.2.2 NEKE OD NOVIJIH APLIKACIJA TRIZ

Određivanje predvidivih oštećenja i usmeravanje evolucije su samo dva od poslednjih uvedenih instrumenata TRIZ-a.

Određivanje predvidivih oštećenja (engl. Anticipatory Failure Determination, skr. AFD) je alat za sistematsku identifikaciju i eliminaciju grešaka sistema pre nego što se oni ispolje (u odgovoru na pitanje "Kako možemo da oborimo sistem?").

Usmeravanje evolucije (engl. Directed Evolution) predstavlja širenje trendova evolucije (engl. Trends of Evolution) i dozvoljava izradu prihvatljivog budućeg scenarija i vizualizaciju budućeg najprodavanijeg objekta i agresivno kretanje kroz njegovu implementaciju, o čemu će u nastavku biti nešto više napisano.

1.2.2.1 DIREKTNA EVOLUCIJA

Budućnost tehnoloških dostignuća može da se predvidi, sa visokim stepenom verovatnoće, u okviru specifičnog nivoa podrške. Većina inovacija koja nastane u sledećih 20 godina biće bazirana na vrhunskom naučnom i tehnološkom znanju koje postoji sada. Teškoća leži u identifikovanju onoga što se realno smatra značajnim. Ono što sada izgleda nejasno, biće potpuno jasno sutra. Uloga Direktne evolucije je da sistematično proceni današnje znanje, a u vezi s tim da identifikuje šta je verovatno i što je možda još važnije, kako jedan tehnološki napredak, povezan sa drugim, bi mogao da zadovolji čovekove potrebe.

Slika 5. Proces direktne evolucije

Procesi direktne evolucije (sl. 5) obuhvataju sledeće ključne elemente:

• Analiziranje prošlosti sistema (tj., istorije patentnih citata, istraživanja literature, itd.) u postizanju znanja objekta evolucije za identifikaciju pozicije sistema u poljima.

• Korišćenje I-TRIZ metodoloških alata u identifikaciji budućih pozicija sistema. • Identifikovanje svih problema/izazova koji su potrebni da budu savladani. • Rešavanje svih problema/izazova.

19

• Osnivanje strateških patentnih vrednih spisa.

Polja evolucije (sl. 6) mogu da se koriste za : • Prognozu sledećih evolucionih koraka sistema. • Poređenje pronalaska u prethodnoj umetnosti.

Slika 6. Prikaz polja evolucije

Direktna evolucija je zasnovana na originalnih osam Polja evolucije koje je otkrio Genrih Altšuler zajedno sa Linijama evolucije koje su otkrili Zlotin i Zusman. Škola Kišineva je razvila i uspešan koncept Direktne evolucije i njenih aplikacija. Kompanija Ideation International je nastavila ovaj pionirski rad, sa preko 400 Linija evolucije identifikovanih u vremenu. Direktna evolucija je primenjena ne samo za proizvode, već i za tržišta, industrije, organizacije, tehnologije, procese i usluge (sl. 7).

Slika 7. Evolucija I-TRIZ aplikacija – Direktna evolucija (Directed Evolution, skr. DE)

20

Na sl. 8. prikazan je celokupan razvoj TRIZ-a, od njegovog nastanka do danas.

Slika 8. Šematski prikaz razvoja TRIZ-a.

21

1.2.3. Hronološki razvoj TRIZ-a :

1926 : Rođen Altšuler 15.10. 1926.

1946 : Polja evolucije ili Objektivni trendovi evolucije tehničkih sistema (Patterns of Evolution / or Objective Trends of Evolution of technical systems)

1948 : Tehničke i inženjerske protivrečnosti (Technical and Engineering contradictions)

1952 : ARIZ – razvijena procedura korak po korak (dok je bio u zatvoru) i to je bilo poput “uputstva namenjenog pronalazačima”. Altšuler ga je nazvao ARIZ u 1970. godini

1959 : Idealni finalni rezultat (Ideal Final Result)

1964 : U 1964. godini – Počele su sistematske analize patenata

Do 1968. godine dobio je prvu tablicu od 35 inventivnih principa

Konačno je u 1971. godini, dodao još 5 novih inventivnih principa čime je tabela nazvana Altšulerova matrica protivrečnosti bila kompletirana.

1970 : Fizičke protivrečnosti (Physical contradictions) : Postojanje fizičke protivrečnosti obelodanjeno je posle tehničkih ili inženjerskih protivrečnosti. Fizičke protivrečnosti i odvojeni principi bili su obuhvaćeni u ARIZ-75

1970 : Standardna rešenja (Standard Solutions) : U 1970-im godinama Altšuler je počeo da razvija standardna rešenja inventivnih problema.

1972 : Fizički efekti (Physical effects) : Prve liste fizičkih efekata bile su urađene.

1973 : Model Supstanca – Polje (Substance-Field model) : Altšuler je otkrio da problemi i rešenja mogu da se opišu sa tzv. Modelima supstanca - polja.

1975 : Banka podataka o naučnim i tehničkim efektima (Database of scientific and technical effects)

1977 : ARIZ-77 urađen je zajedno sa poljima ili trendovima evolucije, transformacijama supstanca-polje i kompilacija vođenim do postizanja efekata.

1977 : Standardna rešenja (Standard Solutions) : Godine 1977. postojalo je 10 standarda.

1985 : Standardna rešenja (Standard Solutions) : objavljen je sistem od 76 standarda.

Noviji razvoj TRIZ

1990 : Tokom 1990-ih godina TRIZ je postao popularan u SAD, Nemačkoj, Japanu i mnogim drugim zemljama. TRIZ teorija i instrumenti počeli su da se razvijaju i praktikuju u celom svetu.

1992 : Određivanje predvidivih oštećenja (Anticipatory Failure Determination)

1995 : Direktna evolucija (Directed Evolution)

1992 -1997 : Softver (IM-Lab, TechOptimizer 2.5, TechOptimizer 3.0) od Invention Machine Corporation, SAD

1995 -1999 : Softver (Ideator, Improver, Eliminator, Ideation Work-Bench, AFD) od Ideation International Incorporated, SAD

Altšuler je preminuo 24. Septembra 1998. godine 1999 : Softver od Ideation pod nazivom Sistem bezbednosti (Safety System)

Smatra se da posle ere TRIZ-a nastupa period veštačke inteligencije.

22

1.3. OSNOVE TRIZ Kao što je navedeno u Altšulerovoj biografiji, on je analizirao ogroman broj patenata širom sveta, iz vodećih inženjerskih oblasti. Zatim je analizirao rešenja koja su bila, prema njegovom mišljenju, najefektivnija. Njegov rad obezbedio je prvo razumevanje trendova ili polja evolucije tehničkih sistema. On je takođe zasnovan na razvoju analitičkog prilaza u rešavanju inventivnih problema, koji kasnije postaje osnova za TRIZ, sa aksiomom koji glasi: Evolucija svih tehničkih sistema se odvija po objektivnim zakonima. Ovi zakoni su pokazali da je tokom evolucije tehničkog sistema, poboljšanje bilo kog dela tog sistema, koji je već dostigao vrhunac funkcionalnih karakteristika, dovodi istovremeno do pogoršanja neke njegove druge karakteristike, koja stvara protivrečnost s drugim delom sistema. Nastali konflikt dovodi do eventualnog poboljšanja manje razvijenog dela. Ovaj kontinualni, samoodrživi proces pomera posmatrani sistem veoma blizu njegovog idealnog stanja. Razumevanje opisanog evolucionog procesa omogućuje da se otkriju trendovi budućeg razvoja tehničkog sistema. Tokom nekoliko decenija, TRIZ se razvio u set praktičnih instrumenata za pronalaženje i rešavanje tehničkih problema različite složenosti. Danas se može identifikovati nekoliko osnovnih TRIZ instrumenata, koje obuhvata pojam sistematska inovacija. Sledbenici Altšulera razvili su dodatne tehnike TRIZ-a u toku nekoliko poslednjih decenija. Ovo poglavlje daje kratak uvod u nekoliko osnovnih TRIZ instrumenata. Oni su ovde navedeni iz dva razloga:

1) Zato što su važni za nove čitaoce, koji prvi put uče TRIZ terminologiju, da efekno koriste 40 principa za rešavanje problema.

2) Zato što je za čitaoce bitno da budu familijarni sa filozofijom TRIZ instrumenata i

tehnika da bi bili u stanju da ih u potpunosti primene.

1.3.1. TEHNIČKI SISTEMI Tehnički sistem predstavlja skup elemenata s uzajamnim dejstvom, pri čemu tehnički sistem poseduje dodatna svojstva, kojima ne raspolaže ni jedan od njegovih sastavnih elemenata. Osnovno svojstvo tehničkih sistema je sposobnost da izvršava glavnu korisnu funkciju, zbog koje je i stvoren. Uzajamna dejstva između elemenata tehničkog sistema, koji se nekada nazivaju vezama, mogu biti prostorna, vremenska i funkcionalna. Sve što izvodi neku funkciju zapravo predstavlja neki tehnički sistem. Na primer, tehnički sistemi su automobili, penkala, knjige, noževi itd. Bilo koji tehnički sistem sastoji se od jednog ili više podsistema. Automobil je sastavljen od podsistema koji se nazivaju motor, upravljački mehanizam, kočioni mehanizam itd. Svaki od tih tehničkih sistema ima svoje podsisteme i izvodi neku svoju funkciju. Hijerarhija tehničkih sistema je sastavljena od najmanje kompleksnog podsistema (sa dva elementa), do najkomplesnije forme koja obuhvata brojne interaktivne elemente.

23

Tab. 1. pokazuje hijerarhiju tehničkog sistema nazvanog “Transport”. U levoj koloni su nazivi tehničkih sistema. Oni su smešteni prema padajućem poretku. Redovi sadrže imena podsistema koji pripadaju tehničkom sistemu opisanom sa leve strane. Na primer, tehnički sistem “kočnice” je podsistem tehničkog sistema “automobil”. Ukoliko tehnički sistem počne da proizvodi neadekvatne ili štetne funkcije, njega treba poboljšati. Ovo zahteva da se zamisli smanjenje funkcionisanja sistema prema njegovom najjednostavnijem stanju. U TRIZ-u najjednostavniji tehnički sistem je sastavljen od dva elementa sa energijom koja prelazi od jednog elementa do drugog.

Tabela 1. Hijerarhija transporta kao primer tehničkog sistema i njihovih podsistema

TEHNIČKI SISTEMI PODSISTEMI TEHNIČKIH SISTEMA Transport Automobili Raskrsnice Mape Vozači Servisi Automobil Prenos snage Kočnice Grejanje Upravljanje Elektrika Kočnice Pedala kočnice Hidraulički cilindri Tečnost Meh. koč. sa pedalom Mehanizam kočnice sa pedalom Pedala Brdska pedala Zakovica Pedala Čestica A Čestica B Hem. Veza Hemijska veza Molekul A Molekul B

Kreda i tabla, posmatrani zajedno, ne predstavljaju tehnički sistem, sve dok ne poseduju neku energiju (mehaničku silu) koja povlači kredu preko table, praveći međusobnu interakciju sa tablom. Taj tehnički sistem “kreda, tabla i upotrebljena sila” mogu onda postati funkcionalni – jedna pisaća tabla. Kreda i tabla, kao odvojeni elementi, su svaki za sebe nezavisni tehnički sistemi. Kreda ima molekulsku strukturu. Interakcija različitih hemijskih elemenata unutar njene strukture proizvodi vezu koju pravi materijal nazvan kreda. Zahteva se da ova veza bude poboljšana, pa se zbog toga tehnički sistem mora analizirati na molekularnom nivou. U isto vreme, kreda je podsistem nadsistema koji se zove pisaća tabla. Svi podsistemi su međusobno povezani jedan s drugim unutar veza višeg sistema. Promene u bilo kojem pojedinačnom podsistemu mogu proizvesti promene u višem, nadsistemu. Kada se traži rešenje tehničkog problema, uvek se razmatra ineterakcija postojećeg tehničkog sistema sa sistemom iznad i ispod njega. Pored toga, tehnički sistemi su poput bioloških sistema. Oni nisu besmrtni. Oni se rađaju (stvaraju), žive (eksploatišu) i prestaju sa funkcijom (umiru), tako da moraju da se zamene sa novim sistemima.

1.3.2. NIVOI INOVATIVNOSTI Analize velikog broja patenata pokazuju da nije svaka inovacija urađena s jednakom inovativnom vrednošću. Altšuler je predložio 5 nivoa inovativnosti: 1. nivo predstavlja jednostavno poboljšanje tehničkog sistema. Za ovaj nivo inovacije dovoljno je znanje koje postoji iz uže stručne oblasti vezane za tehnički sistem. Od svih proučavanih inovacija, oko 32% je ovog nivoa inovativnosti. 2. nivo predstavlja pronalazak koji uključuje rešavanje tehničke kontradikcije. Za ovaj nivo zahteva se posedovanje znanja iz nekoliko tehničkih disciplina unutar industrijske grane kojoj sistem pripada. Ovog nivoa inovativnosti je oko 45% proučavanih pronalazaka.

24

3. nivo predstavlja pronalazak koji uključuje rešavanje fizičke protivrečnosti. Potrebna su znanja iz više industrijskih grana. Oko 18% pronalazaka su ovog nivoa inovativnosti. 4. nivo obuhvata novu razvijenu tehnologiju, koja predstavlja značajno dostignuće i koja zahteva primenu znanja iz različitih naučnih oblasti. Samo 4% pronalazaka je ovog nivoa inovativnosti. 5. nivo predstavlja otkriće novih pojava i materija. Oko 1% od svih proučavanih pronalazaka je ovog nivoa inovativnosti. U pronalascima prvog nivoa, objekat (uređaj ili metod) se ne menja. Na drugom nivou objekat se menja, ali ne suštinski. Na trećem nivou objekat je izmenjen suštinski, a na četvrtom je apsolutno izmenjen, odnosno postao je potpuno nov. Na petom nivou izmenjen je kompletan tehnički sistem kome dati objekat pripada. Dakle, neki problem može biti rešen kroz pronalazačka rešenja različitog nivoa inovativnosti, što se vidi u tab. 2. Pri tome, izvori znanja korišćeni na putu do nastanka pronalaska su takođe različiti, što se vidi na sl. 9. Altšuler je zaključio, na osnovu svojih istraživanja, da najveći broj patenata (77%) pripada najnižem, 1. i 2. inventivnom nivou. Praktično korišćenje TRIZ metodologije može pomoći pronalazačima da unaprede svoje pronalaske podizanjem na 3. i 4. nivo inovativnosti.

Tabela 2. Nivoi inovativnosti

Nivo Stepen inventivnosti

% rešenja Izvor znanja

Približna učestalost

otkrića (jedno od)

1 Očigledno rešenje

32% Lično znanje 10

2 Beznačajno poboljšanje

45% Znanje unutar firme 100

3 Bitno poboljšanje

18% Znanje unutar

industrije 1000

4 Novi koncept 4% Znanje izvan

industrije 100.000

5 Otkriće 1% Celokupno

raspoloživo znanje 1.000.000

25

Slika 9. Raspoloživi nivoi znanja koji su neophodni za nastanak pronalazaka različitog nivoa inovativnosti.

1.3.3. ZAKON IDEALNOSTI

Razvoj svih sistema kreće se u pravcu povećanja stepena idealnosti. Idealan tehnički sistem je onaj čija masa, gabariti i energetski kapacitet teže nuli, a čija se sposobnost za izvršenje sopstvene, glavne korisne funkcije, ne umanjuje. Idealnost je zahtev koji pokreće čoveka ka poboljšanju tehničkih sistema, da bi ih učinio bržim, boljim i jeftinijim. Povećanje korisnih funkcija, uz istovremeno smanjenje štetnih funkcija, vodi sistem ka idealnosti. Međutim, idealan sistem realno ne može da postoji, čak i onda kada je funkcija sistema ostvarena. Cilj bilo kojeg tehničkog sistema je da obezbedi vršenje neke funkcije. Konvencionalno inženjersko razmišljanje glasi: “Zahteva se da se ispuni takva i takva funkcija. Zbog toga, mora da se izgradi takav i takav mehanizam ili uređaj.” TRIZ metodologija kaže: “Zahteva se da se obezbedi takva i takva funkcija, bez uvođenja novog mehanizma ili uređaja u sistem”. Zakon idealnog stanja obuhvata bilo koji tehnički sistem koji teži da postane pouzdaniji, jednostavniji, efektivniji, ili jednom rečju, idealniji kroz ceo njegov životni vek. Svaki put kada se poboljšava tehnički sistem, on se zapravo vodi u pravcu da se približi idealnosti. On tada košta manje, zahteva manje prostora, podrazumeva manji gubitak energije itd. Idealnost se uvek reflektuje na maksimalno iskorišćenje postojećih resursa sistema, kako spoljnih, tako i unutrašnjih. Što ti resursi manje koštaju i što je veća mogućnost njihovog korišćenja, to će sistem biti idealniji.

26

Korisna funkcijaStepen idealnosti =

Štetna funkcija + Troškovi (1)

Kao što se može videti iz izraza (1), idealnost sistema može biti povećana na jedan od sledeća tri načina:

Ø Povećanjem korisnih funkcija u brojiocu razlomka; Ø Smanjenjem štetnih funkcija ili troškova (cene) u imeniocu razlomka; Ø Kombinacijom prethodna dva načina.

Realni sistem se asimptotski približava idealnom sistemu razrešenjem protivrečnosti, korišćenjem resursa, minimizacijom komponenti i korišćenjem novih fizičkih, hemijskih i geometrijskih fenomena i efekata bez povećanja štetnih funkcija. Saglasno TRIZ-u, idealni sistem je sistem koji fizički ne postoji dok se njegova funkcija izvršava. Može da se konstatuje da svi sistemi tokom svoje evolucije teže da postanu idealniji i njihova sposobnost zadovoljavanja čovekovih potreba raste uz istovremeno smanjenje cene. Premda je dostizanje ideala praktično nemoguće, to je relevantno kao glavni putokaz tokom rešavanja problema i ocene rešenja. Otuda je idealni sistem jedan mentalni ili teorijski koncept, pri čemu predstavlja veoma moćan instrument, koji se ne koristi samo u TRIZ-u, već i u drugim naučnim oblastima. To je jedan efikasan pristup koji se povezuje sa željom inventora da dostigne potrebnu funkciju bez komplikovanja sistema. Faktički realni sistemi asimptotski aproksimiraju idealni sistem povećavajući njihove profitabilne funkcije i eliminišući štetne faktore. Model idealnog sistema, slično kompasu, služi da pokaže pravac u procesu razmišljanja na samom početku, kada put rešavanja novog problema nema nikakvog očiglednog pravca. Druga vrednost ove definicije je procena ili poređenje najnovijih kreiranih rešenja s predloženim idealnim rešenjem. TRIZ nudi nekoliko različitih prilaza formulisanju i dostizanju idealnog sistema. Prvi je usavršavanje postojećeg tehničkog sistema. Drugi je stvaranje sledećeg pokolenja tehnologije ili sistema za izvršenje date funkcije. Kako praktično iskoristiti definiciju idealnog sistema? Koncept idealnog sistema može se koristiti kao nezavisan instrument za rešavanje problema, ili kao jedna od komponenti drugih TRIZ-ovih instrumenata, npr. Algoritma za rešavanje inventivnih problema. Evo samo nekoliko jednostavnih primera za koncept idealnog sistema koji se koristi kao nezavisan instrument, a istovremeno pokazuje kako se kućni aparati razvijaju u smeru njihove idealnosti. Zamislimo idealni televizor. Šta je to? Saglasno TRIZ-u, idealni televizor fizički ne postoji, ali njegova funkcija prenosa slike i tona se izvršava! Kako to može biti ostvareno u realnosti? Primer: Seiko Epson Corporation ("Epson") je objavila da je koristeći svoju originalnu ink jet tehnologiju za štampu, prva u svetu uspešno razvila veliki ekran (40 inch = 101 cm) sa prototipom - Organic Light Emitting Diode (OLED) displejom. Ovom tehnologijom dobijaju se visokokvalitetni displeji debljine 0,2 mm (kao obični list papira) pošto nisu potrebni svetlosni izvori u pozadini. Auto luminescentni OLED displeji omogućuju izuzetne vizuelne karakteristike uključujući oštar kontrast, širok vidni ugao i kratko vreme odgovora. Ovi novi ekrani već su viđeni kao vodeći kandidati za sledeću generaciju tankih lakih displeja. Jedna od glavnih prepreka za njihovu realizaciju je uočena teškoća formiranja organskih slojeva na tankom film

27

tranzistoru (thin film transistor – TFT) kao podlozi. Možemo videti da se Epsonov TV približava idealu povećanjem korisnih funkcija i eliminacijom njegovih spoljnih dimenzija i mase. Za probleme koji se rešavaju uveden je pojam Idealnog Konačnog Rešenja (IKR). Njegova opšta formulacija glasi: “Sistem samostalno izvršava zahtevanu funkciju bez štetnih efekata i dodatnih komplikacija.” Postoje, opšte prihvaćene, tri tipične osnovne formulacije IKR: a) “Sistem sam izvršava zahtevanu funkciju”; b) “Sistem ne egzistira, ali se njegove funkcije realizuju.” (“trimming”); v) “Ta funkcija nije neophodna.” Kod dostizanja idealnosti potrebno je koristiti sve raspoložive resurse sistema, kako unutrašnje i spoljašnje, tako i inventar baza fizičkih, hemijskih i geometrijskih efekata, radi ostvarivanja željene funkcije. Mi možemo presuđivati o inventivnom poslu pomoću njegovih stepena idealnosti. Šta će se dogoditi kada se sistem približi idealnosti? Nestaće mehanizam, a funkcije će se odvijati. Primer: Fabrika mesa u Južnoj Americi otprema mesne proizvode u SAD. Zahteva se hlađenje mesa tokom transporta i stoga se meso zamrzava. Meso se iskrcava u SAD, što znači da su rashladni sistemi instalirani u kargo avionima. Kada se poveća konkurencija, vlasnici fabrika smanjuju cenu isporuke. Tada postaje uobičajeno da vlasnik mora povećati količinu proizvoda po partiji vazdušnog transporta. Analiza ove situacije pokazuje da bi vlasnik mogao uspešnije da se takmiči ukoliko bi težina sistema za hlađenje bila zamenjena težinom mesa. On je egzaktno izračunao. Let na visini od 15.000-25.000 stopa (feet) kroz vazduh čija je temperatura ispod 32 0F, pokazuje da rashladni uređaj ne bi ni trebao da postoji. Zaključak: Koristiti postojeće resurse koji ništa ne koštaju, približiće sistem idealnom. Umetnost pronalaženja je zapravo sposobnost uklanjanja barijera na putu prema idealnosti, da bi se kvalitativno poboljšao tehnički sistem. Postoji nekoliko načina kako se sistem može napraviti idealnijim:

A. Porast broja funkcija sistema. Primer: Disko klub poseduje radio, plejer, CD plejer i pojačalo.

B. Pretvaranje, što je moguće više funkcija, tako da radni elementi sistema proizvode finalno delovanje (akciju).

Primer: Savijeni alati istovremeno seku žicu, skidaju izolaciju i savijaju žicu.

C. Transfer nekoliko funkcija sistema u nadsistem ili u okolinu. Primer:

28

Najčešće se prozori u plasteniku otvaraju fizički. Kada je spoljna temperatura niska, prozori se zatvaraju. Kada je vruće, prozori se otvaraju zbog bolje ventilacije. Idealniji sistem može biti razvijen tako da se prozori otvaraju i zatvaraju automatski, u zavisnosti od spoljne temperature. Ovo je omogućeno sa temperaturno osetljivim bimetalnim spiralnim mehanizmom.

D. Korišćenje spoljnih i unutrašnjih resursa koji zaista stoje na raspolaganju. Primer: Comtrad Industries, Inc. iz Virdžinije nedavno je razvio svoj Spectrum Antenna koji koristi postojeći žičani sistem kuće kao dodatni receptor.

1.3.4. PROTIVREČNOSTI Kako je već navedeno, najefektivnija rešenja su dobijena kada pronalazač reši tehnički problem koji sadrži protivrečnost. Kada i gde se protivrečnost događa? Ona se događa kada pokušavamo da poboljšamo jednu karakteristiku ili parametar tehničkog sistema, a pri tome uzrokujemo pogoršanje druge karakteristike ili parametra. Tada se obično zahteva kompromisno rešenje. Tehnički sistem ima nekoliko karakteristika (parametara) – težina, veličina, boja, brzina, inercija itd. Ove karakteristike opisuju fizičko stanje tehničkog sistema. Kada se rešava tehnički problem, ove karakteristike pomažu razrešenju tehničkih protivrečnosti koje postoje u problemu. Dakle, tehnička protivrečnost je zapravo protivrečnost koja nastaje između određenih podsistema tehničkog sistema ili njegovih parametara. Razjasnimo ukratko termine protivrečnost, uklanjanje protivrečnosti i principi koji se koriste u Altšulerovoj teoriji. Protivrečnost je situacija u kojoj učinjeno poboljšanje jedne karakteristike sistema direktno dovodi do pogoršanja druge. Na primer, protivrečnost se javlja u dizajnu svetlosne sijalice. Ukoliko poboljšamo energetsku efikasnost, skraćujemo životni vek sijalice. Uobičajeni lek za protivrečnost pronađenu u sistemu predstavlja kompromis – pronalaženje najbolje zamene između protivrečnih zahteva. Prema Altšuleru, otklanjanje protivurečnosti znači stvaranje bolje situacije bez pribegavanja zameni, odnosno nalaženju kompromisa (sl. 10). U nizu slučajeva protivrečnost se javlja kao posledica suprotnih zahteva neke fizičke osobine. Na primer, u slučaju svetlosne sijalice, temperatura mora biti vrlo visoka da bi se obezbedila efikasnost, tj. dobra osvetljenost prostorije, a vrlo niska da bi se obezbedio duži životni vek sijalice. Altšuler je, umesto postavljanja uobičajenog pitanja o pronalaženju optimalne temperature, postavio problem na sledeći način: Kako temperatura može istovremeno biti i visoka i niska?

Slika 10. Dijagram koji pokazuje razliku između tradicionalne i TRIZ filozofije kod rešavanja

problema protivrečnosti

29

Primeri: Porast snage mašine (pozitivno poboljšanje) zahteva porast veličine i mase mašine (negativan efekat). To znači da pronalazač mora povećati snagu samo delimično, da bi smanjio negativni efekat, što predstavlja kompromisno rešenje. Porast brzine aviona, nastao je kao posledica ugradnje novog i jačeg motora. Ovo je dovelo do porasta težine aviona tako da krila aviona ne mogu biti povećana kao rezultat tih promena. Porast veličine krila doveo bi do njegovog pada, tj. do usporenja kretanja aviona. Ovo su neki primeri kako poboljšanje proizvodi protivrečnosti. Ciljevi poboljšanja se nikada ne mogu u potpunosti ostvariti, zato što se uzroci tehničkih protivrečnosti nikada ne rešavaju do kraja. 40 principa se koristi da se reše tehničke protivrečnosti. Postoji još jedan tip protivrečnosti, tzv. fizička protivrečnost, koja nastaje kada se dva suprotna svojstva zahtevaju u istom elementu tehničkog sistema ili od tehničkog sistema samog po sebi. Fizička protivrečnost obuhvata fizičke (hemijske, geometrijske) protivrečne zahteve koji se odnose na jedan od elemenata konfliktnog supolja. Postoje različite metode za rešavanje fizičkih protivrečnosti poput odvajanja od zahteva protivrečnosti u vremenu ili prostoru, promena fizičkog stanja supstance itd. Primeri: Stajni trap aviona mora biti prisutan na avionu u momentu poletanja i sletanja. On ne bi trebalo da bude prisutan tokom leta zato što bi to dovelo do usporavanja aviona. Fizička protivrečnost je da stajni trap aviona mora biti i prisutan i odsutan. Protivrečnost je razrešena odvajanjem zahteva u vremenu – napravljen je stajni trap koji je uvlačiv i izvlačiv.

1.3.5. EVOLUCIJA TEHNIČKIH SISTEMA Altšuler je otkrio da se evolucija različitih tehničkih sistema nije odvijala slučajno, već prema objektivnim zakonima. On je otkrio da se evolucija bilo kojeg tehničkog sistema može svrstati u jedan od osam specifičnih zakona. Osnovna stvar koja prati evoluciju bila je da se “svaki sistem evoluciono razvija ka porastu idealnosti” i "evolucija nastavlja da se širi tako da tehnički sistem postaje jeftiniji, zahteva manje prostora, troši manje energije, postaje jednostavniji, efikasniji – nastoji da bude što idealniji". Savremeni TRIZ softveri imaju jednu datoteku trendova razvoja koja sadrži preko 20 trendova i 200 linija evolucije sa primerima iz različitih procesa i proizvoda. Ovom prilikom navodimo samo Altšulerovih 8 zakona (polja, pravaca) evolucije tehničkih sistema:

1. Životni ciklus 2. Dinamizacija 3. Množenje ciklusa (Prelaz u bi- ili poli-sistem) 4. Prelaz sa makro na mikro nivo 5. Sinhornizacija 6. Porast kompleksnosti je praćen sa jednostavnošću integrisanja 7. Neravnomeran razvoj komponenti (delova) 8. Zamena čoveka (automatizacija)

30

Životni ciklus Svaki proizvod, poput bioloških sistema, ima svoj životni ciklus, koji se sastoji od rađanja (nastanka), rasta (razvoja), zrelosti (vrhunca) i smrti (zastarelosti). Na sl. 11. prikazan je životni ciklus proizvoda na tržištu i on se može opisati Gausovom krivom.

Slika 11. Gausova kriva koja opisuje životni ciklus tehničkog sistema. Da bi se neki proizvod što duže zadržao na tržištu, njega je potrebno inovirati, čime se produžava njegov životni ciklus (sl. 12).

Slika 12. Produženje životnog ciklusa pomoću inoviranja tehničkog sistema ili njegovih podsistema

Danas je oko 80% proizvoda na tržištu mlađe od 5 godina. Pri tome je skraćeno vreme razvoja proizvoda, radi povećanja konkurentnosti na tržištu i smanjenja troškova razvoja. Primer: 1. Brodove sa veslima su zamenile parne mašine i propeleri.

2. Proizvođač automobila Dajmler Krajsler

- od 1985. do 1994. izbacivao je na tržište 3 nova automobila godišnje; - od 19995. do 1997. godine izbacivao je na tržište 10 novih automobila; - od 1998. do 2003. godine izbacivao je 18 novih modela aautomobila; - od 2004. do 2007. godine izbacivao je 50 novih modela automobila.

31

Dinamizacija Polje dinamizacije sugeriše da bilo koji tehnički sistem tokom njegovog evolucionog procesa pravi prelaz iz rigidne u fleksibilnu strukturu. Ovaj prelaz može biti sumiran kao što sledi: čvrsti sistem dobije jedan zglob, onda mnogo zglobova, zatim ceo sistem postaje kompletno fleksibilan. Dinamizacija takođe znači da grebenasti sistem može biti podeljen na elemente koji mogu postati relativno pokretljivi jedan u odnosu na drugi. Dinamizacija dakle, započinje podelom krutog elementa na dva zglobno povezana dela, a dalji razvoj ide po liniji: 1 zglob – mnogo zglobova – elastična materija – tečnost – gas – polje. Primeri: - Upravljačka poluga automobila ima zglob koji dozvoljava podešavanje njegove vertikalne pozicije. - Antena postaje savitljiva. - Stajni trap aviona je pod nagibom i uvlačiv. - Krila aviona, sedište automobila, krevet i mnoge druge stvari postaju fleksibilniji i komforniji, tako da se praktično insistira na njihovoj dinamičnosti. Množenje ciklusa (Prelaz u bi- ili poli-sistem) Zakon množenja ciklusa ili zakon prelaza u nadsistem glasi: Razvoj sistema može biti produžen na nivou nadsistema. U skladu sa zakonom, polazni jedinični sistem (monosistem) se udvaja i formira bi – sistem, ili se pri objedinjavanju nekoliko sistema formira polisistem. Pri formiranju bi- ili polisistema nastaju kvalitativne promene u tri pravca:

- pojava novih osobina; - formiranje novih veza među elementima raznih polaznih

monosistema; - formiranje unutrašnje sredine novog tehničkog sistema.

Primer: Novo svojstvo sečenja žice nastaje u bisistemu “bajonet + makaze” pri zglobnom sjedinjavanju, pri čemu se za tu funkciju na makazama formira rezna ivica (sl. 13).

Slika 13. Bajonet i makaze za sečenje žice.

32

Prelaz sa makro na mikro nivo Zakon prelaza s makro na mikro stanje nastaje kada elementi tehničkog sistema tokom svog životnog veka dobijaju tendenciju da smanje veličinu i eventualno padnu na mikro nivo (molekule i atome). Primeri:

1. Plejer kao uređaj prelazi iz mehaničkog stanja (ostvarujući mehanički kontakt sa površinom zapisa) u jedan optički sistem s laserom koji čita informacije na digitalnom disku.

2. Kompjuterski miš ima lopticu koja pretvara mehanički pokret ruke u električni signal. Sledeća generacija miševa je urađena na dodir, gde je mehaničko kretanje prsta transformisano u električni signal.

3. Prvi stvoreni računar je zauzimao prostor jedne zgrade, a danas računari tipa lap-top stanu u tašnu aktovku.

Sinhronizacija Neophodan uslov za principijelnu radnu sposobnost tehničkog sistema je usaglašavanje ili sinhronizacija rada svih delova sistema. Dobro funkcionišu samo oni sistemi kod kojih je oblik oscilovanja ili periodičnosti rada tako izabran, da delovi tehničkog sistema ne smetaju jedan drugom i na najbolji način izvršavaju korisnu funkciju. Porast kompleksnosti je praćen sa jednostavnošću integrisanja Razvoj tehničkih sistema se kreće u pravcu povećanja stepena supoljnosti. Nesupoljni sistemi teže da postanu supoljni, a u supoljnim sistemima razvoj se kreće ka povećanju broja veza između elemenata i povećanju broja podsistema. Tehnički sistemi uglavnom nastaju tako da se u početku pojavljuje potreba obezbeđenja supolja. Na primer, proizvod za obradu čovekovog oruđa za rad zahteva čovekov rad i znanje. Međutim, pri funkcionisanju takvog supolja postepeno se otkrivaju njegovi nedostaci, a takođe i nove potrebe za povećanjem korisne funkcije i dodele tehničkom sistemu novih korisnih funkcija, smanjujući pri tome udeo ljudskog rada uz eleminaciju sporednih štetnih funkcija ili svojstava. Ove potrebe postepeno prerastaju u dopunske podsisteme u kojima se takođe otkrivaju nedostaci. Primer: Prvo su lovci nosili jednu pušku za lov. Kasnije su morali da nose dve, za slučaj da jedna zakaže, u susretu sa većim i opasnim zverima. Te dve puške su povezivali kanapom (bi-sistem). Kasnije su zaključili da im je bolje da puške jednostavno stave u dva bureta, pa im kanap više nije bio potreban (poboljšan mono - sistem). Neravnomeran razvoj komponenti sistema (podsistema) Razvoj delova sistema tj. podsistema odvija se neravnomerno. Što je složeniji sistem, to je neravnomerniji razvoj njegovih delova. Neravnomernost razvoja podsistema uzrokuje nastajanje tehničkih i fizičkih protivrečnosti. Promena jednog dela tehničkog sistema radi povećanja funkcionalnih mogućnosti tehničkog sistema u celini, dovodi do pogoršanja rada ili karakteristika drugih podsistema.

33

Primer:

Moćni avio-motori su razvijani brže od aerodinamike aviona (dizajna krila).

Automatizacija

Učešće čoveka u proizvodnom procesu smanjuje se povećanjem stepena automatizacije

Primer:

Sve komande na kontrolnoj tabli satelita su automatizovane.

1.3.6. GLAVNI INSTRUMENTI TRIZ-a

1.3.6.1. PRINCIPI

Instrumenti koji se koriste za rešavanje tehničkih protivrečnosti nazivaju se principi. Osim praktičnih principa, po kojima se živi i radi u svakodnevnici, iskristalisana su i načela na kojima se oslanja saznavanje objektivne stvarnosti. Principi su osnovna pravila i kriterijumi koji se takođe koriste u nauci. To su naučni principi (principi saznanja) pomoću kojih nauka pokušava da otkrije srž objektivne realnosti, tzv. principe bića. Naučni principi su putokaz za akciju, kako u pogledu zavođenja reda u istraživanju (prikupljanju i obradi činjenica), tako i u donošenju zaključaka, odnosno interpretiranju i objašnjavanju rezultata istraživanja. Ukratko, principi su fundamentalni stavovi u nekoj nauci, čija istinitost je očigledna i opšte prihvaćena, iako nije dokazana. Pošto su “prethodnica i izviđački odred”, principi čine neizbežnu polaznu osnovu proboja i istraživanja u okviru dotične nauke. Zbog toga se principi sistematski povezuju i stapaju sa konkretnom naukom i čine sastavni, nerazdvojni deo njene aparature. Principi sugerišu koju akciju treba izvesti prema i unutar tehničkog sistema. Na primer, princip 1 (segmentacija) sugeriše da se nađe način za odvajanje elemenata tehničkog sistema u mnoge manje, spolja povezane elemente. Primer: Kako možemo sprečiti ekser da ne probuši gumu? Princip segmentacije pokazuje da bi trebalo razdvojiti sve raspoložive spoljne površine gume u brojne delove – na stotine, hiljade, milione… Princip periodičnog delovanja znači da bi kontinuirano delovanje trebalo biti zamenjeno sa periodičnim, ili pulsirajućim delovanjem. Primer: Zalivanje travnjaka sa kontinuiranim mlazom vode, može oštetiti zemljište. Međutim, pulsirajuća prskalica eliminiše ovaj problem. 40 Principa opisanih u ovom e-izdanju omogućavaju razvoj brojnih rešenja koncepata za svaki tehnički problem – bez uvođenja kompromisa. Primena izabranog koncepta još uvek zahteva angažovanje inženjera.

34

1.3.6.2. STANDARDI Standardi su zapravo izgrađena pravila za sinteze i rekonstrukcije tehničkih sistema. Kada se jednom shvate – i sa nekim iskustvom primene u praksi – standardi mogu pomoći u borbi sa mnogim složenim problemima. Iskustvo u rešavanju tehničkih zadataka pomoću algoritma, omogućava da se formulišu tipične transformacije polaznih tehničkih sistema u sisteme bez nedostataka otkrivenih pri postavljanju zadataka. Takav sistem tipovskih transformacija koji je usklađen sa zakonima razvoja tehničkih sistema, dobio je naziv Standardi za rešavanje inovativnih zadataka.

Standardi obezbeđuju dve funkcije:

1. Standardi pomažu kod poboljšanja postojećeg sistema ili izrade novog sistema. 2. Standardi su najefikasniji metod ako je problem grafički model (model Su-polja).

Primeri: Da bi se poboljšao sistem, određena supstanca bi trebala da se uvede u njega. Međutim, njeno uvođenje je zabranjeno zbog suštinskih zahteva koji postoje u problemu. Fabrika proizvodi novu vrstu čelika. Različiti aditivi se dodaju u mešalicu od livenog čelika(sl. 14). Da bi se sprečilo da se oštrica miksera od livenog gvožđa otupi tokom procesa mešanja, oštrica mora imati zaštitnu navlaku. Međutim, ova navlaka može kontaminirati mešavinu livenog čelika.

Slika 14. Mešalica Modelovanje supolja tehničkog sistema je izvedeno u operativnoj zoni, odnosno površini gde nastaje problem – koji izaziva aktuelna protivrečnost. U ovoj površini moraju postojati najmanje dve supstance (elementi) i jedno polje (energija). Analiza modela supolja pomaže određivanju promena neophodnih unutar tehničkog sistema da bi se on poboljšao kao tehnički sistem.

35

Slika 15. Analiza Su-polja Na gornjem dijagramu (sl. 15) prikazan je grafički model problema mešanja livenog čelika. S1 je oštrica, S2 je liveni čelik, a F2 je termička energija čelika koji topi sečivo S1. Talasasta strelica prikazuje štetnu interakciju između vrućeg livenog čelika (S2) i oštrice (S1). Da bi se ostvarila zaštita oštrice, mora se uvesti u sistem treća supstanca, S3. U ovom slučaju, S3 je modifikovana S2. Pomoću hlađenja koje obezbeđuje F3 utiče se na oštricu S1, a kora koja nastaje od livenog materijala biće razvijena na površini oštrice i štitiće je od topljenja. Altšuler je ponudio 72 standarda deleći ih u pet klasa: Klasa 1. Izgraditi ili uništiti supolje. Klasa 2. Razvoj supolja Klasa 3. Prelaz iz bazičnog sistema u nadsistem ili u mikro nivo. Klasa 4. Merenje ili detekcija bilo koje promene unutar tehničkog sistema Klasa 5. Opis kako da se uvede podsupstanca ili polje u taj tehnički sistem. Kasnije su sledbenici Altšulera predložili još 4 standarda koja su prihvaćena, tako da je sa 76 standarda moguće dobiti rešenje većine tehničkih problema.

1.3.6.3 ARIZ ARIZ je skraćenica od Algoritma Rešavanja Inventivnih Zadataka (rus. Алгоритм решения изобретательских задач, АРИЗ). ARIZ predstavlja algoritamsku metodu, korak po korak, za transformisanje polazne formulacije zadatka u najtačniju postavku, a zatim skup pravila za njegovo rešavanje. Ova pravila omogućuju dobijanje rešenja zadataka koja odgovaraju zakonima razvoja tehničkih sistema, praktično bez potrebe uvođenja i preispitivanja varijanti. ARIZ je centralni analitički instrument TRIZ-a. On obezbeđuje dopunske specifične korake za razvoj rešenja kod kompleksnih problema. Prva verzija ARIZ-a je bila razvijena 1968. godine, a brojne modifikacije početne verzije su obavljene tokom narednih 20 godina. Tokom godina, ARIZ je postao precizan instrument za rešavanje brojnih i raznolikih tehničkih problema.

36

Najnovija verzija ARIZ-85C, objavljena je 1985. godine i sadrži devet koraka. Svaki korak uključuje mnoge potkorake. U nastavku su ukratko opisani tih devet koraka. Korak 1. Analize problema Počni sa prelaskom iz nejasno definisanog stanja problema u jednostavnije stanje mini problema (koristi pri tome žargonsku terminologiju specifičnu za bilo koju industrijsku oblast).

Primer: Neki tehnički sistem se sastoji od elemenata A, B i C. Postoji tehnička protivrečnost tj. kontradikcija TC. Treba obezbediti zahtevanu funkciju F koja izaziva minimalne promene sistema. Nije važno da li je takav rezultat ostvarljiv, ali je bitno da stanje sistema ostane isto ili da postane jednostavnije. Korak 1 takođe obezbeđuje analizu konfliktne situacije tj. tehničke protivrečnosti. Odluka mora da bude doneta tako da postavljeni zahtev bude realizovan kroz kasnije rešenje. Jednom doneta odluka znači da je problem formulisan.

KORAK 2 : Analiza problema kao modela

Modelovanje konflikta se realizuje pomoću crtanja pojednostavljenog dijagrama u operacionoj zoni. Operaciona zona je specifična površina blizu konflikta. Zatim se uradi procena svih raspoloživih resursa. KORAK 3 : Formulacija idealnog konačnog rezultata (engl. Ideal final result - IFR) Obično stanje idealnog konačnog rezultata ponovo traži protivrečne zahteve u odnosu na kritične komponente sistema u operativnoj zoni. Ovo je fizička protivrečnost. Kao rezultat ova prva 3 koraka, nejasan problem je transformisan u specifičan fizički problem – fizičku protivrečnost. U mnogo slučajeva problem je rešen do kraja Koraka 3. Ukoliko je to tako, možemo preći na Korake 7, 8 i 9. Oni obezbeđuju preporuke za rešavanje protivrečnosti.

KORAK 4 : Napravi listu raspoloživih resursa (sistem, podsisteme i nadsistem)

Ako je nešto ostalo nejasno kod problema, tada se čovek stavi u ulogu “Malog čovečuljka” iz Koraka 4, zamisli se i upotrebi kako bi se problem bolje razumeo.

KORAK 5 : Pogledati u bazu podataka raspoložive primere i naći analogno rešenje

Doći do rešenja problema pomoću Standarda u kombinaciji sa podacima iz datoteke inventivnih rešenja za trend evolucije koji je primenjiv za vaš sistem.

KORAK 6 : Rešiti ponovo tehničku ili fizičku protivrečnost korišćenjem inventivnih ili odvojenih principa (proveri ili ponovo formuliši problem)

Ako problem još nije rešen, ARIZ preporučuje povratak na polaznu tačku i ponovo formulisanje problema prema nadsistemu. Ovaj proces – petlja može da se ponovi nekoliko puta.

Koristiti Matricu protivrečnosti i Inventivne principe za ponovno rešavanje tehničkih protivrečnosti ili koristiti inventivne odvojene principe za rešavanje fizičkih protivrečnosti.

37

KORAK 7 : Početi od modela supolja, generisati nekoliko koncepata rešenja korišćenjem TRIZ metode (Analiziraj metodu koja rešava fizičku protivrečnost)

Glavni cilj ovog koraka je provera kvaliteta rešenja, odnosno da li je fizička protivrečnost rešila problem idealno.

KORAK 8 : Implementacija rešenja korišćenjem samo raspoloživih besplatnih resursa sistema (koristi raspoloživi fond rešenih problema)

Ovaj korak vas vodi kroz analizu efekata novog sistema koji mogu postojati u okolnim sistemima. On takođe ima snagu da ponudi i pronađe rešenja koja su primenjena u drugim tehničkim problemima.

KORAK 9 : Analize koraka koji vode do rešenja problema

Ovo je kontrolna tačka gde se stvarni, realni problem vodi do procesa rešenja problema koji se usporećuje sa rešenjem koje predlaže ARIZ. Izvedene su analize za moguća buduća korišćenja.

Da bi se ovladalo snažnim TRIZ instrumentima, potrebno je dosta učenja, zajedno sa rešavanjem brojnih praktičnih problema.

1.3.6.3.1. ARIZ U PET KORAKA

U literaturi su ponuđene jednostavnije varijante korišćenja ARIZ-a, koje se sastoje iz pet koraka.

1.0 IDENTIFIKUJ PROBLEM KOJI ŽELIŠ REŠITI 1.1. Šta je očekivano konačno rešenje (idealna mašina, idealno stanje, idealna karakteristika itd.,

npr. hvatanje štetnih čestica iz vazduha bez njihovog padanja na površinu). 1.2. Definiši alternativno rešenje (idi okolo). 1.3. Nađi koje rešenje, pravo ili alternativno će dati bolje rezultate. Uporedi oba rešenja sa

trendovima razvoja. Napravi selekciju (pravo ili rezervno rešenje). 1.4. Definiši detaljno tehničke parametre (polja, dimenzije itd.). 1.5. Saznaj da li je ostvareno više od “minimalnog zahteva” parametara (proveri za buduće

sposobnosti). 1.6. Saznaj da li odabrano rešenje nije suviše kompleksno. 2.0. ANALIZA “OKOLINE” REŠENJA 2.1. Proveri patentnu literaturu zbog sličnih i suprotnih rešenja. 2.2. Analiziraj kako će se stanje rešenja promeniti s obzirom na:

- dimenzije - vreme/brzinu/početnu brzinu - novac/cene.

2.3. Poređaj elemente iz tačke 2.2. prema našoj sposobnosti da ih promenimo. 2.4. Opiši stanje problema običnim rečima (bez tehničkih termina). Da li oni podstiču na preduzimanje promena? 3.0 ANALITIČKA FAZA

38

3.1. Definiši šta je to idealno rešenje. Napravi dva crteža koji pokazuju sve elemente pre i posle.

3.2. Navedi šta te sprečava da dobiješ idealno rešenje. 3.3. Saznaj šta je uzrok da ne možeš da ostvariš idealno rešenje (stanje protivrečnosti). 3.4. Opiši pod kojim uslovima će stanje protivrečnosti nestati (popravi ili eliminiši). 3.5. Opiši metod/uređaj koji eliminiše kontradikciju (čvrsto/tečno/gasovito?; promene u

izvođenju?). 4.0 FAZA REŠAVANjA PROBLEMA

1.1. Proveri tabelu “40 principa” (glavnu snagu metode; autorova preporuka je da se preispita kompletna lista, startujući od viših principa).

1.2. Saznaj da li okružujuća sredina objekta može da se menja/modifikuje. 1.3. Saznaj da li su objekti u nekoj interakciji s objektom koji može da se promeni. 1.4. Saznaj da li će promena vremenskog faktora rešiti problem (brže, sporije, preventivno

delovanje, akcija posle rada, impulsna/grupna/kontinuirana akcija). 1.5. Saznaj kako su slični problemi rešeni u svetu životinja (instinkt/postojeće vrste; šta su

trendovi). (Ovo je snažan prilaz, ali može da zahteva visok nivo širih konsultacija). 5.0 SINTETIČKA FAZA

5.1. Kako će drugi elementi objekta uticati da se dođe do predloženog rešenja? 5.2. Navedi listu promena u povezanim objektima. 5.3. Da li bi taj modifikovani objekat mogao biti korišten za druge primene? 5.4. Koristi novodobijeno rešenje za druge tehničke probleme.

39

2. 40 PRINCIPA ALTŠULERA

2.1 UVODNE NAPOMENE Upoznajmo se detaljnije sa tabelom tipičnih principa otklanjanja tehničkih protivrečnosti (TP), kao i samim tim principima. Izrada tabele je izuzetno naporan posao. Moraju se redom analizirati pronalasci, izdvajati najčešća rešenja i upisivati u tabelu. Patenti se veoma često dobijaju za trivijalna rešenja, tako da bi tabela sastavljena na osnovu njih dala loša rešenja. Principi koji su bili originalni i moćni pre 5, 10 ili 20 godina, mogu se pokazati kao slabi za rešavanje novih zadataka, u savremeno doba. Zato, pri sastavljanju tabele za svaku ćeliju treba izabrati avangardnu oblast tehnike, u kojoj se dati tip protivrečnosti rešava najmoćnijim i najperspektivnim načinom. Tako npr., za protivrečnosti tipa “masa – trajanje dejstva”, “masa – brzina”, “masa – čvrstoća”, “masa – pouzdanost” itd., najbolji raspoloživi načini sadržani su u pronalascima vazduhoplovne tehnike. Protivrečnosti u vezi povećanja tačnosti, najefikasnije se odstranjuju na način prisutan u pronalascima u oblasti eksperimentalne opreme u fizici. Tabela koja je sačinjena na postupcima preuzetih iz vodećih oblasti tehnike, pomoći će da se nađu moćna rešenja i u običnim inovatorskim zadacima. Da bi tabela odgovarala i za zadatke koji nastaju u vodećim tehničkim oblastima, nju treba dopuniti postupcima koji tek što ulaze u pronalazačku praksu. Takvi postupci se češće susreću u pronalascima koji su odbijeni zbog “neostvarivosti” i “nerealnosti”, nego u “toplo preporučenim” pronalascima za koja su dobijena patentna prava. ARIZ-65 je sadržavao tabelu sastavljenu na osnovu analize 5000 pronalazaka iz 43 patentne klase. U ARIZ-71 tabela je znatno podrobnija. Pri njenom sastavljanju proanalizirano je više od 40 000 pronalazaka. Iako sve ćelije u tabeli nisu popunjene, ona obuhvata oko 1500 tipova tehničkih protivrečnosti, ukazujući za svaki tip verovatne metode rešavanja. Metode odstranjivanja tehničkih protivrečnosti predložene su u tabeli u opštem obliku. Tabela je slična gotovom odelu koje treba podešavati prema korisniku, tj. individualnim karakteristikama zadatka. Ako se, na primer, preporučuje princip 1 (“segmentacija”), to samo označava da je rešenje povezano sa nekakvom podelom objekta. Tabela ne oslobađa pronalazača razmišljanja. Ona samo usmerava razmišljane najperspektivnijim putem. Korišćenje tipiziranih postupaka povezano je sa stvaralačkim karakterom pronalazačkog procesa. Čak šta više, svi savremeni pronalazači koriste se tipiziranim postupcima, iako toga i nisu svesni. Pokušaji sastavljanja spiskova principa preduzimani su početkom XX veka. Ti spiskovi nisu bili dovoljno kompletni, pošto su prikupljani slučajnim posmatranjem i iz nekompletnih materijala. Za pravilno sastavljanje i periodično obnavljanje spiskova principa neophodno je sistematsko istraživanje patentnih informacija, analiza desetina hiljada pronalazaka po većini patentnih klasa. Taj rad teče regularno i svaka modifikacija ARIZ snabdeva se preciznijim i kompletnijim pregledom metoda. U stvaralačkoj radionici pronalazača postupci imaju ulogu kompleta alata i za njegovo korišćenje potrebne su određene navike. U jednostavnijem slučaju pronalazač razmatra spisak načina, traži sugestiju po analogiji. To je spor i nedovoljno efikasan metod. Inače, kada se rešavanju zadatka pristupi po ARIZ-u, tada tabela primene postupaka ukazuje na rešenje koje najviše odgovara datom zadatku. Na prvim etapama osvajanja ARIZ-a pronalazač pimenjuje metode redom, a na

40

kasnijim, prema tablici. Inače, u svakom slučaju treba poznavati tipske metode i znati ih primeniti. Pregled tipskih postupaka predstavlja svojevrsni svakodnevni priručnik pronalazača. Pronalazač mora da ga posmatra kao osnovu koju treba samostalno da dopunjava saglasno novim tehničkim i patentnim publikacijama. Razmotrimo tipične principe otklanjanja tehničkih protivrečnosti. Tabela principa otklanjanja tehničkih protivrečnosti u jednoj oblasti ne treba da se sužava. Neka čitaoce ne zbunjuju „neozbiljni“ nazivi nekih principa poput npr. „matrjoška“ tj. „babuška“ i sl. Pomenuti princip bi mogao da se nazove npr. principom integralne koncentracije. Isto tako bi se drugi principi mogli nazvati nekim drugim imenima. Smatramo međutim, da se jednostavni i slikoviti nazivi principa bolje razumeju i lakše pamte, a te logike se držao i Altšuler. 2.2. TRIZ PRINCIPI S PRIMERIMA NJIHOVOG KORIŠĆENJA Princip 1. Segmentacija (Принцип дробления, Segmentation)

A. Podeliti objekat na nezavisne delove. B. Učiniti objekat modularnim (zbog lakše montaže ili demontaže). C. Povećati stepen fragmentacije (izdrobljenosti) objekta.

Slika 16. Izrada modularnog semafora uz primenu principa segmentacije.

41

Primeri: 1. Unutrašnja guma (pneumatik) automobila podeljena na dvanaest nezavisnih komora radi

povećanja pouzdanosti vožnje. 2. Podela kompaktne rezne ivice utovarne kašike rovokopača na više zuba‚ radi lakše zamene

oštećenih zuba. 3. Primena mikropunjenja u površinskom sloju, pri kontinualnom miniranju stenske mase,

radi dobijanja sitnijih frakcija. 4. Semafor je urađen modularno, od sastavljenih zblobnih, a međusobno fiksiranih

elemenata, radi lakšeg pregleda, transporta, montaže i demontaže (sl. 16).

Princip 2. Izdvajanje (Принцип вынесения, Extraction, Extracting, Retreiving, Removing, Taking out)

A. Odstraniti iz objekta komponentu ili karakteristiku “koja smeta”, ili, obrnuto, B. Izdvojiti iz objekta jedino neophodnu komponentu (ili neophodnu karakteristiku).

Slika 17. Primena principa izdvajanja na primeru rezervoara koji je odvojen od čoveka.

Primeri: § Zaštitna barijera za rendgensko snimanje grudnog koša koja sprečava ozračavanje, glave,

ramenog pojasa, kičme, kičmene moždine i gonada pacijenta.

42

§ Puštanje preko snažnih zvučnika snimljenog krika ptica u zoni poletno sletne staze pre poletanja aviona, radi sprečavanja sudara ptica i letelice. (Krik ptica je odvojen od ptica).

§ Nekada su spasioci u rudnicima nosili rančeve sa rashladnim sredstvom, a onda je urađeno rešenje po kome je ono smešteno u posebnom kontejneru, a spasilac je crevom povezan sa njegovim sadržajem (sl. 17).

Princip 3. Lokalni kvalitet (Принцип местного качевства, Local quality )

A. Preći sa homogene strukture objekta (ili spoljne sredine, spoljnog dejstva) na nehomogenu.

B. Različiti delovi objekta treba da izvršavaju različite funkcije. C. Svaki deo objekta treba da se nalazi u najpogodnijim uslovima za svoju funkciju.

Primeri: § Parna mašina Džemsa Vata, kod koje je, osim parnog kotla, od cilindra mašine, odvojen i

kondezator. § Sprečavanje širenja oblaka prašine pri miniranju u rudarstvu jednovremenim dejstvom

konusa finodispergovane vode i filma krupnih kapi u ventilacionom kanalu. § Kišobran ujedno može da bude suncobran, ali i polenobran (sl. 18), koji sadrži dve

porozne membrane, od kojih spoljnja ima veće pore (za sprečavanje prodora većih čestica), a unutrašnja služi za sprečavanje prodora sitnijih čestica polena.

Slika 18. Funkcija kišobrana i suncobrana proširena je sa funkcijom polenobrana

43

Princip 4. Asimetrija (Принцип асимметрии, Asymmetry)

A. Zameniti simetričan oblik(e), asimetričnim. B. Ako je objekt već asimetričan, povećati stepen te asimetrije.

Primeri:

1. Nesimetrično podešeni farovi automobila (levi osvetljava do 25 m kolovoza, desni znatno dalje).

2. Asimetrično ojačanje felne točka automobila koja je izložena udarima o ivičnjak pri parkiranju.

3. Elektrolučna peć ima elektrode postavljene asimetrično tj. pomerene u stranu, ali i dno peći sa asimetričnim ulegnućem, što omogućuje kontinualno ubacivanje rude kroz otvor za punjenje šarži i njeno topljenje (sl. 4).

Slika 19. Princip asimetrije primenjen kod elektrolučne peći za topljenje gvožđa.

Princip 5. Оbjedinjavanje (Принцип объединения, Consolidation, Merging ) A. Objediniti u prostoru srodne objekte ili objekte namenjene za slične operacije. B. Objediniti u vremenu srodne ili slične operacije.

Primeri: 1. Ugradnjom gorionika direktno na rotoru bagera kojim se zagreva zaleđeno tlo koje se

kopa, omogućilo je kontinualni rad rotorskog ekskavatora (sl. 20). 2. Gnjuračka oprema za spasavanje ljudi iz delova potopljenih brodova ispunjenih

vazduhom sastoji se iz skafandra gnjurca za koji su crevima povezana dva skafandra za brodolomnike. Ventilom se reguliše dotok vazduha u dodatne skafandre.

44

Slika 20. Princip objedinjavanja na primeru bagera sa montiranim gorionicima na rorskom

ekskavatoru koji zagrevaju promrzlu zemlju. Princip 6. Univerzalnost (Принцип универсальности , Universality) A. Jedan objekat izvršava više različitih funkcija, pa nema potrebe za drugim objektima. Primeri: 1. Izrada tankera sa instalacijom za destilaciju nafte koja se vrši za vreme transporta. 2. Spajanje operacija pranja duvana i fiksiranja boje pre sušenja ostvaruje se vodenim

transportom uz primenu vode zagrejane od 80 do 850C. 3. Ručka od putne torbe može da se iskoristi i kao pegla (sl. 21).

Slika 21. Princip univerzalnosti na primeru putne torbe.

45

Princip 7. “Matrjoška”, „Babuška“ (Принцип «матрешки», Nesting, Matrioshka, "Nested doll" ) A. Jedan objekat se nalazi unutar drugog, a ovaj se nalazi unutar trećeg itd. B. Jedan objekat prolazi kroz šupljinu drugog objekta. Primeri:

1. Teleskopski štap za pecanje. 2. Teleskopska radio antena koja se može uvući u kućište tranzistora ili karoseriju

automobila kada nije u funkciji. (Ovo mogu biti i primeri za Princip 1 Segmentacija)

3. Ultrazvučni koncentrator elastičnih oscilacija, sastavljen od međusobno povezanih polutalasnih segmenata izrađenih u obliku šupljih konusa stavljenih jedan u drugi (sl. 22).

Slika 22. Princip Matrjoške na primeru kompaktnog ultrazvučnog koncentratora.

Princip 8. Protivteža (Принцип антивеса, Counterweight, Anti-weight) A. Kompenzirati težinu objekta spajanjem sa drugim objektima koji poseduju silu uzgona. B. Kompenzirati težinu objekta dejstvom aerodinamičkih, hidrodinamičkih i drugih sila u spoljnoj sredini. Primeri: 1. Spuštanje probojne eksplozivne aparature u naftne bušotine vrši se pod dejstvom

sopstvene težine, a izvlačenje uz pomoć reaktivnog raketnog motora. 2. Smanjenje pritiska rotora velikog turbogenerator na ležajeve ostvaruje se ugradnjom

snažnih el. magneta iznad rotora. 3. Sistem vodenog hlađenja trupa broda, koji prevozi lako isparljivo eksplozivno jedinjenje

(sl. 23).

46

Slika 23. Princip protivteže na primeru broda koji pri kretanju koristi dejstvo talasa iz okeana za

hlađenje trupa broda.

Princip 9. Prednaprezanje (Принцип предварительного напряжения, Preliminary anti-action, Prior Counteraction) A. Unapred stvoriti u objektu prednapone, suprotne nedozvoljenim ili nepoželjnim radnim naponima. Primeri: 1. Prednapregnuti beton. 2. Autofretovanje cevi. 3. Vratilo izrađeno od cevi umetnutih jedna u drugu, uvijenih na prethodno proračunate

uglove, čime dobija deformaciju suprotnog znaka od deformacije koja mu se saopštava za vreme rada. Momenat uvijanja u početku poništava tu prethodnu deformaciju, nakon čega počinje deformacija vratila u očekivanom smeru (sl. 24).

Slika 24. Složeno vratilo urađeno od cevi upola je lakše od monolitnog iste čvrstoće.

Princip 10. Predizmena (Принцип предварительного исполнения, Preliminary action, Prior Action ) A. Unapred izvesti očekivane promene objekta (potpuno ili delimično). B. Unapred postaviti objekte tako, da mogu da trenutno stupe u dejstvo sa najpogodnijeg mesta.

47

Primeri: 1. Stvaranje zaliha hranjivih materija u kalemima za ožiljavanje po presađivanju. 2. Ugradnja žičane sajle za prosecanje gipsa pri njegovom skidanju sa povređenog

ekstremiteta. 3. Ugradnjom žičane testerice u polietilensku foliju, prethodno podmazane i zagipsane

ispod zavoja pri njegovom postavljanju, omogućuje skidanje gipsa od strane povređenog dela tela ka spolja, bez opasnosti da se povrede delovi tela (sl. 25).

Slika 25. Skidanje gipsa iz smera povređene noge ka spolja. Princip 11. Preventiva (Принцип «заранее подложеннои подушки», Beforehand cushioning, Cushion in Advance )

A. Kompenzirati relativno malu pouzdanost objekta unapred preduzetim protiv havarijskim sredstvima.

Primeri: a. Sprečavanje širenja šumskog požara prihranjivanjem drveća supstancama koje ih čine

manje zapaljivim. b. Sprečavanje toksičnog dejstva hemikalija na ljude uvođenjem u njih specijalnih dodataka. c. U korice knjige stave se sakriveni komadići namagnetisanog metala. U slučaju naplate

knjige na blagajni, kasirka razmagnetiše taj metalni umetak provlačeći knjigu ispod specijalnog električnog namotaja. Ako posetilac pokuša da izađe sa neplaćenom knjigom, tada se aktivira alarm ugrađen na vratima knjižare, reagujući na magnetni uložak u koricama (sl. 26).

48

Slika 26. Primena principa preventive kod zaštite robe u prodavnicama od krađe. Princip 12. Ekvipotencijal (Принцип эквипотенциальности, Equipotentiality ) A. Izmeniti uslove rada tako da ne dolazi do podizanja ili spuštanja objekta. Primeri: 1. Manipulisanje teškim matricama na kovačkoj presi u ravni stola prese. 2. Kamion za prevoz kontejnera na kome se teret podiže hidraulikom i postavlja na

potpornu sponu. Takav kamion radi bez dizalice i preveze znatno više tereta nego u slučaju drugih primenjenih rešenja (sl. 27).

Slika 27. Kamion za prevoz kontejnera uz zastupljen princip ekvipotencijalnosti.

49

Princip 13. Suprotno dejstvo (Принцип «наоборот», Do It in Reverse, 'The other way round' ) A. Umesto dejstva koje diktiraju uslovi zadatka ostvariti suprotno dejstvo (na primer, ne hladiti objekat već ga zagrevati). B. Učiniti pokretni deo objekta (ili spoljne sredine) nepokretnim, a nepokretni – pokretnim. C. Okrenuti objekat “naglavačke”. Primeri: 1. Ultrazvučno čišćenje metalnih delova u abrazivnoj sredini, vrši se saopštavanje

vibracionog kretanja elementu koji se čisti, a ne sredini oko njega. 2. Livenje velikih tankozidnih odlivaka u pokretnom kalupu odozdo. 3. Minijaturni bazen – kada, namenjen za obuku neplivača, mogao bi da se izgradi u

svakom stanu (sl. 28).

Slika 28. Plivanjem plivač pruža otpor struji cirkulišuće vode, pri čemu ostaje na mestu. Princip 14. Sferičnost - Zakrivljenost (Принцип сфероидальности, Spheroidality - Curvature ) A. Zameniti pravolinijske delove objekta krivolinijskim, ravne površine sferičnim, tela u obliku kuba ili paralelopipeda sferama. B. Koristiti cilindre, lopte, spirale, kalote. C. Preći sa linearnog na kružno kretanje, koristiti centrifugalnu silu. Primeri: 1. Odvajanje čeličnog korda iz starih automobilskih guma pri njihovoj preradi vrši se

pomoću centrifugalne sile (omekšana guma se izlaže visokim rotacijama). 2. Korišćenje lukova i kupola u arhitekturi zbog povećane nosivosti. 3. Spiralni zupčanici daju kontinualnu nosivost tereta. 4. Loptasti ili valjčasti vrh hemijske olovke daje ujednačenu distribuciju mastila. 5. Izvođenje linearnog kretanja kurzora na ekranu kompjutera, korišćenjem miša ili

pokretne kuglice. 6. Zameniti ceđenje rublja odvođenjem vode iz rublja njegovim okretanjem u mašini za

pranje. 7. Za pomeranje nameštaja koristiti sferne uzorke umesto cilindričnih točkića. 8. Uzletno-sletna pista aerodroma je površinom koju zauzima duplo manja od klasičnih

pista (sl. 29).

50

Slika 29. Projekat aerodroma sa kružnom (prstenastom) pistom koja nema kraja. Princip 15. Dinamičnost (Принцип динамичности, Dynamics )

A. Obezbediti (ili projektovati) karakteristike nekog predmeta, spoljašne sredine ili procesa tako da se menjaju na optimalan način ili da se nalaze u optimalnim radnim uslovima.

B. Podeliti predmete na delove sposobne da se relativno kreću jedan u odnosu na drugi. C. Ako su predmet ili proces neelastični ili tvrdi, učiniti ih pokretljivim ili prilagodljivim.

Primeri: 1. Prilagodljivi upravljač – volan (ili sedište, ili nosač prtljaga, ili poziciju retrovizora...) 2. „Leptirasta“ kompjuterska tastatura (takođe prikazana kod principa 7.). 3. Elastično ogledalo za kontrolu slabo pristupačnih elementa i podsklopova motora. 4. Elastični sigmoidioskop, za medicinske kontrole. 5. Automobil sa šarnirno povezanim segmentima karoserije, koji se mogu zaokretati

pomoću hidarauličnih cilindara. Takav automobil poseduje povećanu prohodnost (sl. 30).

Slika 30. Automobil sa povećanom sposobnošću prohodnosti.

Princip 16. Delimična ili akcija preko zahtevane (Принцип частичного или избыточного решения, Partial or excessive actions ) A. Ako je teško postići 100% efekta na nekom predmetu, dajte rešenje na način da koristite „neznatno manje“ ili „neznatno više“ navedenog metoda, možda je tako moguće mnogo povoljnije rešiti problem.

51

Primeri: 1. Povećano rasprašivanje kod bojenja čime se izbegavaju preterane naslage boja. (ili

korišćenje mustre pri bojenju – što je primena i kod principa 3. „Lokalni kvalitet“ i principa 9. „Preliminarna kontra akcija“).

2. Kada se puni rezervoar goriva automobila, puniti manje od „potpuno punog“. 3. Postupak borbe sa gradom, zasniva se na gađanju protivgradnim raketama ne celog

oblaka, već samo njegovog krupnokapljičastog dela (sl. 31).

Slika 31. Protivgradna parcijalna zaštita

Princip 17. Druga dimenzija (Принцип перехода в другое измерение, Another dimension)

A. Premestiti predmet u dvo-dimenzionalni ili tro-dimenzionalni prostor. B. Korišćenje višestrukog umesto jednostrukog sređivanja objekata. C. Nagnuti ili preorjentisati predmet, obrnuti mu stranu. D. Koristiti drugu stranu da bi dobili površinu (prostor).

Primeri: 1. Infracrveni miš se kreće u prostoru umesto po površini. 2. Peto-osni rezni alat može da se pozicionira prema potrebi. 3. Kasete sa šest CD-a kod kojih su povećani vreme i raznovrsnost muzike. 4. Elektronski čipovi sa obe strane ploče štampanog kola. 5. Zaposleni u luna parku „nestaju“ za posetioce, silaze u tunel i prolaze prema njihovom

sledećem radnom mestu, gde izlaze na površinu i ponovo se magično pojavljuju pred posetiocima.

6. Kamion „đubretarac“. 7. Naslagana mikroelektronska hibridna kola radi poboljšanja gustine pakovanja.

52

8. Staklena bašta za celogodišnje gajenje povrtarskih kultura, u cilju poboljšanja svetlosnog režima rasta useva korišćenjem sunčevih zraka, snabdevena je pokretnim udubljenim reflektirajućim ekranom postavljenim na severnoj strani staklenika (sl. 32).

Slika 32. Staklenik sa solarno reflektujućim pločama.

Princip 18. Mehaničke vibracije (Использование механических колебаний, Mechanical vibration)

A. Učiniti da predmet osciluje ili vibrira. B. Povećati frekvenciju oscilovanja (čak do ultrazvučnih). C. Koristiti rezonantnu frekvenciju objekta. D. Koristiti pijezo električne vibracije umesto mehaničkih. E. Koristiti kombinovano ultrazvučno i elektromagnetno polje oscilovanja.

Primeri: 1. Električni rezbarski nož sa vibracionim sečivom. 2. Raspodela praha vibracijom. 3. Lomljenje kamena u žuči ili bubrežnih kamenova korišćenjem ultrazvučne rezonance. 4. Oscailacije kristala kvarca daju povećanu tačnost satova. 5. Mešanje legura u indukcionim pećima. 6. Ultrazvučno zarastanje polomljenih kostiju (sl. 33).

53

Slika 33. Postupak ultrazvučnog zarastanja polomljenih kostiju.

Princip 19. Periodično delovanje (Принцип периодического действия, Periodic action )

A. Umesto kontinualne akcije koristiti periodičnu ili pulsacionu akciju. B. Ako je akcija već periodična, promeniti joj amplitudu ili frekvenciju. C. Korišćenje pauza između impulsa za izvođenje raznih aktivnosti.

Primeri: 1. Ponavljanje udaranja čekićem. 2. Zamena sirene kontinualnog zvuka, sirenom sa pulsirajućim zvukom. 3. Korišćenje promene frekvencije za prenos informacija, umesto Morzeovih znakova. 4. Promena sirene sa kontinualnim zvukom, onom kod koje zvuk menja amplitudu i

frekvenciju. 5. Pri izvođenju veštačkog disanja (kardio-plućna reanimacija), izdisaj je posle svakih 5

pritisaka na grudi. 6. Umesto visokih i uskih dimnjaka, koristiti široke dimnjake koji rade u impulsnom režimu

rada, pri čemu se dim u obliku prstenova penje na visinu i do 3 km (sl. 34).

54

Slika 34. Niski i široki dimnjaci impulsno izbacuju dim na visinu do 3 km, a uski i dugački do

800 m. Princip 20. Ne prekidati korisno delovanje (Принцип непрерывности полезного действия, Continuity of useful action )

A. Učiniti rad kontinualnim; ostvariti da svi delovi rade sve vreme punim opterećenjem. B. Eliminisati sve nekorisne akcije ili akcije sa prekidima.

Primeri: 1. Zamajac (ili hidraulični sistem) akumulišu energiju dok vozilo stoji, tako da motor

zadržava rad u optimalnom režimu. 2. Operaciju izrade grlića boce u fabrici raditi u kontinuitetu, da bi se postigao optimalni

radni takt (zbog napona u materijalu ili vremenskog takta). 3. Štampanje tokom povratnog hoda štampača (tačkasti matrični štampač, štampač sa

brizgaljkama). 4. Za postupak transporta sirovog šećera brodovima, u cilju snižavanja cene transporta

putem korišćenja praznih povrataka, koriste se tankeri koji se posle istovara naftnih produkata ili drugih tečnih derivata, posle dejstva moćnih sredstava i pranja, pune sirovim šećerom (sl. 35).

55

Slika 35. Tankeri koji posle istakanja nafte u povratku prevoze sirovi šećer. Princip 21. Preskakanje (Принцип проскока, Skipping )

A. Proces ili njegove izvesne segmente (na primer: destruktivne, štetne ili rizične operacije) izvršiti velikom brzinom.

Primeri: 1. Korišćenje brzih zubarskih bušilica da bi se izbeglo zagrevanje tkiva. 2. Sečenje plastičnog držača pre nego što toplota prodre u materijal da bi se izbegla

deformacija uzorka. 3. Pri istovaru palubnog voza drveta njega nakreću pomoću broda dizalice. Da bi u vodu

istovarili kompletan teret, potrebno je postići veliki nagib voza, a to je opasno. Predloženi postupak sastoji se u tome da se voz brzim trzajem nakrene za mali ugao. Nastaje dinamičko opterećenje i drvo se rasterećuje pri malom uglu nagiba (sl. 36).

Slika 36. Istovar tereta metodom naglog trzaja.

56

Princip 22. Pretvaranje štete u korist (Принцип «обратить вред в пользу», "Blessing in disguise" or "Turn Lemons into Lemonade" )

A. Koristiti štetne faktore (posebno, štetne efekte okoline ili okolne sredine) da bi se postigli pozitivni efekti.

B. Eliministai primarnu štetnu akciju koriščenjem druge štetne akcije da bi rešili problem. C. Povećati štetni faktor do takvog stepena da to ne povećava štetno dejstvo.

Primeri: 1. Korišćenje otpadne toplote za dobijanje električne energije. 2. Korišćenje otpadnih materijala („furde“) iz jednog procesa kao sirovi materijal u

drugom procesu. 3. Dodati međumaterijal da bi se rešilo problem korozije. 4. Korišćenje smeše helijum – kiseonik u opremi za ronioce, da bi se izbegla narkoza

azotom i kiseoničko trovanje iz vazduha i drugih mešavina azotnih oksida. 5. Korišćenje pomoćnih požara radi zaustavljanja fronta vatre kod šumskih požara. 6. Rušenje starih zgrada eksplozijom (sl. 37).

Slika 37. Iskopan kanal sprečava prenošenje udarnog talasa na novu zgradu, jer prvi udarni talas

izazvan eksplozijom se reflektuje u kanalu i neutrališe u povratku glavni udarni talas. Princip 23. Povratna sprega (Принцип обратной связи, Feedback )

A. Uvesti povratnu spregu ( upućivanje povratne akcije, unakrsna kontrola) da bi se poboljšao proces ili akcija.

B. Ako se već koristi povratna sprega, onda menjati njenu veličinu ili uticaj.

Primeri:

57

1. Automatska kontrola intenziteta u audio uređajima. 2. Signal žirokompasa koriščen za kontrolu jednostavnih avionskih autopilota. 3. Statističko upravljanje procesima – merenja se koriste radi odluke kada menjati proces.

(Nisu svi sistemi sa povratnom spregom automatizovani!). 4. Budžet – merenja se koriste radi odluke kada menjati proces. 5. Menjanje osetljivosti autopilota kada je avion unutar zone 5 milja od aerodroma. 6. Menjanje osetljivosti termostata kod hlađenja odnosno zagrevanja, jer je korišćena

energija manje efektna pri hlađenju. 7. Promena upravljanja sredstvima iz budžeta varira u zavisnosti od zadovoljenja kupaca. 8. Nivelisanje nivoa goriva u karburatoru regulisanjem pomoću povratnog ventila koji se

nalazi na plovku (sl. 38).

Slika 38. Nivelacija goriva u karburatoru.

. Princip 24. „Posrednik“ (Принцип «посредника», 'Intermediary' )

58

A. Koristiti posredni predmet ili posredni proces . B. Utopiti jedan objekt u drugi (koji bi mogao da bude podesniji za nošenje).

Primeri: 1. „Karpenterov“ set za ukucavanje koji se koristi između čekića i eksera. 2. Sud držač koji služi za prenošenje toplih tanjira do stolova. 3. Nanošenje sloja isparljivog inhibitora atmosferske korozije na unutrašnju površinu

uređaja, obavlja se tako da se kroz uređaj produvava zagrejani vazduh, zasićen parama inhibitora (sl. 39).

Slika 39. Kroz uređaj se propušta topli vazduh zasićen parama konzervirajuće supstance. Princip 25. Samoposluživanje (Принцип самообслуживания, Self-service )

A. Učiniti da objekt uslužuje sam sebe obavljanjem korisnih funkcija. B. Koristiti otpadne resurse, energiju ili supstancu.

Primeri: 1. Sifon sode koji radi pod pritiskom ugljendioksida od koga se „penuša“ piće. To

obezbeđuje da piće ne bude bezukusno i eliminiše potrebu za senzorima. 2. Halogena lampa regeneriše vlakna tokom korišćenja – ispareni materijal se ponovo

deponuje. 3. Za spajanje čelika i aluminijuma postavlja se međusloj tankih traka, naizmenično od oba

materijala. Hladno spajanje površine u jedinstvenu celinu, sa čelikom na jednoj i bakrom na drugoj strani, tada se koristi normalno tehničko spajanje kačenjem čeličnog predmeta za međusloj i međusloj za aluminijum. (Ovaj koncept ima takođe elemenata principa 24. „Posrednik“ i principa 4. „Asimetričnost“).

4. Korišćenje toplote iz procesa dobijanja električne energije. 5. Korišćenje životinjskog đubreta za povećanje plodnosti zemlje. 6. Koprišćenje hrane i travnatog đubreta za stvaranje „komposta“ (podloge za uzgajanje). 7. Komprimovani vazduh pod pritiskom od 200 atm se prevodi na pritisak od 3-4 atm koji

je pogodan za udisanje. Pad pritiska bi se mogao iskoristiti za pogon peraja koje ronilac nosi na leđima. Dužina pređenog puta, u tom slučaju, mogla bi da se poveća 7 puta (sl. 40).

59

Slika 40. Korišćenje pada pritiska za pokretanje ronioca. Princip 26. Kopiranje (Принцип копирования, Copying)

A. Umesto objekta, skupog, lomljivog, i nepodesnog za korišćenje, koristiti proste i jevtine kopije.

B. Zameniti objekt ili proces optičkom kopijom. C. Ako je vidljiva optička kopija već korišćena, preći na infracrvene ili ultraljubičaste

kopije. Primeri: 1. Virtuelna realnost preko kompjutera umesto skupih aranžmana odmora sa napuštanjem

mesta boravka. 2. Slušanje audio trake umesto praćenja seminara. 3. Pregledati i sagledati stanje sa prostranih fotografija umesto na terenu. 4. Meriti predmet merenjem sa njegove fotografije (sl. 41). 5. Uraditi ultrazvučni snimak da bi se ocenilo zdravlje fetusa, umesto štetnog rizika

neposrednog ispitivanja. 6. Izrada fotografije u infracrvenom opsegu da bi se detektovali toplotni izvori, takvi kao

što su bolesti u telu ili provalnik kod sigurnosnih sistema.

60

Slika 41. Specijalnim fotoaparatom za premeravanje zapremine brvana, koja se prevoze na željezničkim platformama. Fotografsko merenje tovara je oko 50 do 60 puta brže od ručnog, a odstupanje rezultata fotografskog merenja od rezultata tačnog proračuna ne prelazi 1 do 2%. Princip 27. Jevtina kratkovečnost umesto skupe dugovečnosti (Дешевая недолговечность взамен дорогой долговечности, Cheap short-living objects, Dispose)

A. Zameniti skupoceni objekat nizom jeftinijih objekata, otstupivši pri tom od nekih kvaliteta (naprimer dugovečnosti). Primeri: 1. Zamena šprica sa iglama za injekcije (sterilizacija traje duže od 45 min.), plastičnim

špricom sa iglom za jednokratnu upotrebu. 2. Papirnate pelene za jednokratnu upotrebu (sl. 42). 3. Zaštitni kombinezon (odelo) za jednokratnu upotrebu

61

Slika 42. Pelena za jednokratnu upotrebu i haljina od papira za jednokratnu upotrebu.

Princip 28. Zamena mehaničke sheme (Замена механической схемы, Mechanics substitution, Replacement of Mechanical System )

A. Zameniti mehanički sistem optičkim, akustičnim ili “aromatičnim”. B. Koristiti električna, magnetna i elektromagnetna polja za uzajamna dejstva sa objektom. C. Preći sa stacionarnih polja na pokretna, od fiksnih na vremensko promenljiva, od

nestrukturiranih na strukturirana. D. Koristiti polja u kombinaciji sa feromagnetnim česticama.

Primeri: 1. U bušećoj garnituri za minske bušotine u telu glodala montirana je ampula sa isparljivim

aromatičnim hemijskim sredstvom (etil merkaptan), koja se lomi kada se istupe zubi glodala.

2. Kontrola kontakta alata i obradka i praćenje toka obrade finih juvelirskih pozicija preko zujalice i zvučnika koji emituje zvukove različitih učestanosti u zavisnosti od režima obrade (sl. 43).

62

3. Razdvajanje abrazivnih zrna od sitnijih nemagnetičnih elemenata koji se čiste u bubnjevima, vrši se ugradnjom u strukturu abrazivnih zrna gvozdenih opiljaka što olakšava njihovo izdvajanje pomoću magneta.

Slika 43. Zujeća mašina ispušta zvuke, po kojima se može suditi o tome kada je počelo brušenje,

i zavisno od toka procesa visina tona se menja Princip 29. Korišćenje pneumo i hidrokonstrukcija (Использование пневмоконструкций и гидроконструкций, Pneumatic and Hydraulic Construction) A. Umesto čvrstih delova objekta koristiti gasovite i tečne: naduvavajuće i hidropuneće, vazdušni jastuk, hidrostatičke i hidroreaktivne.

Primeri: 1. Formiranje uzgonske vazdušne struje (vazdušni zid) oko izduvne cevi radi izbacivanja

izduvnih gasova na veću visinu. 2. Postavljanje tečnog jastuka između dela A i dela B radi ravnomernog prenosa pritiska sa

A na B. 3. Vazdušni jastuk u automobilu (sl. 44).

63

Slika 44. Aktiviranje vazdušnog jastuka u slučaju sudara automobila.

Princip 30. Korišćenje fleksibilnih ljuski i tankih folija (Использование гибких оболочек и тонких пленок, Flexible shells and thin films, Flexible Membranes or Thin Films )

A. Umesto krutih konstrukcija koristiti fleksibilne ljuske i tanke folije. B. Izolovati objekat od spoljne sredine pomoću fleksibilnih ljuski i tankih folija. Primeri: 1. Radi smanjenja gubitaka vlage u sušnom periodu, drveće se prska polietilenskom

„kišom“ koja na lišću formira film koji bolje propušta kiseonik i ugljendioksid od vodenog filma.

2. Podela rezervoara elastičnim pregradama radi jednovremenog transporta više vrsta fluida (sl. 45).

64

Slika 45. Cisterna sa elastičnim membranama.

Princip 31. Primena poroznih materijala (Применение пористых материалов, Porous materials)

A. Učiniti objekat poroznim ili koristiti dopunske porozne elemente (umeci, pokrivke itd.) . B. Ako je objekat već učinjen poroznim, prethodno pore napuniti nekom materijom. Primeri: 1. Porozni materijali podsećaju na savršenu ćelijsku strukturu živih organizama. 2. Poroznost može da zameni primenu niza posebnih podsistema na mašinama

(podmazivanje, hlađenje itd.) 3. Lako isparljiva tečnost u porama posteljice ležišta el. mašina obezbeđuje efikasno

hlađenje. 4. Postupak zaštite unutrašnjih površina zidova prostorije od taloženja čvrstih ili viskoznih

čestica koje potiču od proizvoda smeštenog u prostoriji, obavlja se u cilju povećanja efikasnosti zaštite i smanjenja utroška energije unutar prostorije, izradom od poroznog materijala, tako da se tečnost koja se ne taloži propušta kroz zidove prostorije, pod pritiskom koji je viši nego pritisak u prostoriji (sl. 46).

65

Slika 46. Postupak zaštite unutrašnjih površina zidova prostorije. Princip 32. Promena boje (Принцип изменения окраски, Color changes, Changing the Color) A. Promeniti boju objekta ili spoljne sredine. B. Promeniti stepen prozračnosti objekta ili spoljne sredine. C. Za uočavanje slabo vidljivih objekata ili procesa iskoristiti dodatke za boju. D. Ako se takvi dodaci već primenjuju, koristiti obeležavajuće atome. Primeri:

1. U kovačnicama i livnicama, u metalurškim kombinatima i na ostalim mestima gde je neophodno zaštititi radnike od dejstva toplote, koriste se vodene zavese. Takve zavese odlično štite radnike od nevidljivih toplotnih (infracrvenih) zraka, međutim zaslepljujući zraci od rastopljenog metala bez prepreka prolaze kroz fini tečni film. Da bi se zaštitili radnici od ovih zraka, predloženo je bojenje vode od koje se formira vodena zavesa koja na taj način ostaje prozračna, potpuno zadržava toplotne zrake i u potrebnom stepenu slabi jačinu vidljivog zračenja (sl. 47).

66

2. Dodatak boje u rastvor za fiksiranje filma, radi praćenja stepena ispiranja natrijumtiosulfata iz fotografskog sloja kontrolom stepena obezbojenosti fotografije.

3. Svetleći putokazi ka ratnim skloništima sa filterima koji propuštaju ljubičastu svetlost, koja je teško uočljiva pri noćnim osmatranjima iz vazduha.

Slika 47. Zaštita livaca u čeličanama od IC i UV zračenja obojenim vodenim zavesama. Princip 33. Homogenost (Принцип однородности, Homogeneity) A. Objekti u interakciji treba da budu izrađeni od istog materijala (ili njemu bliskog po karakteristikama). Primeri: 1. Pri ultrazvučnoj obradi istopljenog metala u livačkom sudu, čistoća metala se obezbeđuje

tako što se čelo vibratora koje je u kontaktu sa istopljenim metalom izrađuje se od istog metala, dok se telo vibratora intenzivno hladi (sl. 48).

2. U endotermnim reakcijama dovod toplote se vrši uvođenjem u reakcioni sud prethodno zagrejanog gasovitog reaktanta.

67

Slika 48. Ultrazvučna obrada istopljenog metala u livačkom sudu. Princip 34. Odbacivanje i regeneracija delova (Принцип отброса и регенерации частей, Discarding and recovering, Rejecting and Regenerating Parts)

A. Posle izvršenja svoje namene ili postavši nepotreban deo objekta treba obaciti (rastvoriti, ispariti itd.) ili mu promeniti oblik neposredno u toku rada. B. Potrošni delovi objekta treba da budu ustanovljeni neposredno u toku rada. Primeri: 1. Pri prinudnom spuštanju aviona, kerozin u rezervoarima se aditivima prevodi u stanje

nezapaljive pene. 2. Odbacivanje motora višestepene rakete pri lansiranju. 3. Izrada plastičnih boca od biodegenerativnog materijala (sl. 49). 4. Poređenja radi: Avion sa promenljivom geometrijom krila spada u princip dinamizacije. 5. Moguće je navesti stotine sličnih pronalazaka tipa: izradi objekat A na kalupu B, koji se

može udaljiti rastvaranjem, isparavanjem, topljenjem, hemijskom reakcijom i t d. 6. Antipod principa odbacivanja - princip regeneracije 7. Zaštita od trošenja šipkaste elektrode na erozimatu vrši se kontinualnim nanošenjem

praha metala na njenu radnu površinu. 8. Sprečavanje habanja cevi za transport agresivnih i abrazivnih hidrosmesa, vrši se

formiranjem zaštitnog sloja unutrašnjosti cevi, povremenim uvođenjem u transportovani fluid lepljivih komponenti koje prijanjaju na zid.

68

Slika 49. Samorazgradiva boca.

Princip 35. Izmena fizičko-hemijskih parametara objekta (Изменение физико-химических параметров объекта, Parameter changes, Transformation of Properties) A. Promeniti agregatno stanje objekta. B. Promeniti koncentraciju ili gustinu. C. Promeniti stepen fleksibilnosti. D. Promeniti temperaturu ili zapreminu. Primeri: 1. Pri geološkim ispitivanjima primenjuje se gasoviti eksploziv koji se aktivira na zadatoj

dubini i generiše elastične oscilujuće udarne talase u tlu (sl. 50). 2. Pri transportu dvofaznog fluida viskozna tečnost – gas, tečnost se pre uvođenja u

cevovod gazira. 3. Pri pužnom transportu rasutog tereta, brzina transporta se reguliše promenom koraka

puža koji je izrađen od elastičnog materijala koji mođe da menja oblik.

Slika 50. Metoda za generisanje oscilujućih udarnih talasa u tlu.

Princip 36. Primena faznih prelaza (Применение фазовых переходов, Phase Transition) A. Iskoristiti pojave koje nastaju pri faznim prelazima, naprimer promena zapremine, emitovanje ili apsorbovanje svetlosti itd. Primeri: 1. Izrada cevi poligonalnog preseka od cevi kružnog preseka. Kružne sevi se pune vodom,

pod pritiskom, stavljaju u matrice željenog oblika i podvrgavaju hlađenju ispod nule. Smznuta voda povećava zapreminu i “presuje” cev.

69

2. Isparavanje zaštitnog sloja kabina svemirskih letelica pri ulasku u gušće slojeve atmosfere sprečava povećanje temperature u unutrašnjosti letelice (sl. 51).

Slika 51. Način smanjenja toplote koja nastaje pri letu kosmičkog broda.

Princip 37. Primena termičkog širenja (Применение термического расширения, Thermal expansion) A. Iskoristiti termičko širenje ili skupljanje materijala.. B. Ako se već koristi termičko širenje, primeniti nekoliko materijala sa različitim koeficijentima termičkog širenja. Primeri: 1. Pri hladnom izvlačenju cevi na pokretnom trnu, vađenje trna na kraju procesa se olakšava

njegovim prethodnim zagrevanjem na 50 do 1000C. 2. Prednapregnute prstenaste strukture pri toplom presovanju ostvaruju se primenom

materijala prstenova sa raličitim temperaturnim koeficijentom linearnog širenja. Pritisak će se ostvariti ako koeficijent opada od spoljnog prstena ka unutrašnjem.

3. Temparaturne dilatacije mogu se koristiti za fina mikropomeranja elemenata pri specifičnim operacijama (sl. 52).

70

Slika 52. Bimetalni termometar. Princip 38. Primena jakih oksidanasa (Применение сильных окислителей, Strong oxidants, Accelerated Oxidation)

A. Intenzivirati proces prelazom sa jednog nivoa oksidacije na sledeći, viši nivo:

1. Zameniti običan vazduh, vazduhom obogaćenim kiseonikom 2. Zameniti vazduh obogaćen kiseonikom, čistim kiseonikom. 3. Zameniti kiseonik jonizovanim kiseonikom. 4. Zameniti jonizovani kiseonik, ozoniranim kiseonikom. 5. Zameniti ozonirani kiseonik, čistim ozonom. 6. Zameniti ozon, atomskim kiseonikom.

Primeri: 1. Postupci pečenja i sagorevanja disperzionog materijala uz primenu intenzifikacije

procesa gorenja putem uduvavanja vazduha obogaćenog kiseonikom (sl. 53); 2. El. lučno plazmeno rezanje nerđajućih čelika, pri kome se kao gas za sečenje koristi čisti

kiseonik; 3. Intenzitet procesa aglomeracije rude putem jonizacije oksidatora i gasovitog goriva pre

puštanja u sloj šarže, itd.

Slika 53. Za pravilno dobijanje livenog gvožđa, u peć se uvodi čist kiseonik.

Princip 39. Primena inertne sredine (Применение инертной среды, Inert atmosphere, Inert Enviroment)

A. Zameniti normalnu sredinu inertnom. B. Uvesti o objekat neutralne supstance ili aditive. C. Izvršiti proces u vakuumu.

Princip 39 je antipod principa 38. Primeri:

71

1. Gašenje požara penom koja izoluje plamen od dotoka kiseonika (sl. 54). 2. Zavarivanje u zaštitnoj atmosferi (zaštita od korozije zavarenog spoja). 3. Punjenje azotom unutrašnjosti tankera radi sprečavanja korozije unutrašnjih zidova.

Slika 54. Gašenje požara penom.

Princip 40. Primena kompozitnih materijala (Применение композиционных материалов, Composite materials) A. Preći od homogenih materijala na kompozitne. Primeri: 1. Presvlačenje aluminijumskih ljuski ugljeničnim vlaknima prevučenih tantalom, pri čemu

se dobija konstrukcioni element velikog modula elastičnosti. 2. Kompozit od tankog, naboranog papira, slepljen sa kartonom, omogućuje izradu čvrste

ambalaže (sl. 55).

Slika 55. Čvrsta papirna ambalaža.

72

3. KORIŠĆENJE 40 PRINCIPA I MATRICE PROTIVREČNOSTI 3.1 TRI KORAKA ZA REŠAVANJE INVENTIVNOG PROBLEMA Kod rešavanja inventivnog problema koji sadrži tehničku protivrečnost koriste se sledeći koraci: Korak 1. Analiza tehničkog sistema. Na ovom koraku određuje se karakteristika sistema (parametar koji opisuje fizičko stanje sistema, performansu i sl.) koju je potrebno poboljšati. Korak 2. Opis tehničke protivrečnosti. Utvrđuje se karakteristika tehničkog sistema koja se pogoršava kao posledica poboljšanja one prve, čime se identifikuje tehnička protivrečnost. Korak 3. Rešavanje tehničke protivrečnosti. Na ovom koraku koristi se 40 principa i matrica protivrečnosti radi eliminacije tehničke protivrečnosti. 3.1.1 Analiza tehničkog sistema Korak 1 se sastoji iz tri faze. Prva obuhvata određivanje svih elemenata tehničkog sistema. U sledećoj fazi identifikuje se uzrok nastanka problema. Najzad se formuliše karakteristika koju treba poboljšati. Razumevanje tehničkog problema započinje analizom tehničkog sistema. Ova radnja pomaže u određivanju elemenata od kojih je sastavljen tehnički sistem (podsistemi), nadsistem kome pripada analizirani tehnički sistem i sam uzrok nastanka problema. Kada se ovi elementi shvate, moguće je vizuelizovati kompletan kontinuum egzistencije sistema: istoriju, aktuelno stanje i budući razvoj individualnog sistema, podsistema i nadsistema. (Više ekranska tabela, prim.prev.). Jednostavnije i znatno efektivnije je otkloniti uzrok problema, od uklanjanja njegovih posledica. Misaona projekcija funkcionalnosti sistema u budućem i prošlom vremenu doprinosi shvatanju radne sposobnosti sistema. Shvatanje funkcionalnosti tehničkog sistema u budućnosti može otkriti nove, neočekivane radne sposobnosti koje nije imao postojeći problem – koji se tada automatski razrešava. Takvom istom projekcijom u prošlost treba proveriti da li je uočeni problem mogao biti eliminisan na prethodnim etapama tehnološkog razvoja sistema. U nekim slučajevima ovakva analiza može ujedno otkriti rešenje ili eliminaciju problema. Dakle, Korak 1 sadrži dve mogućnosti za promenu karakteristike tehničkog sistema:

1. Poboljšanje već postojeće pozitivne karakteristike. Primer: Povećanje brzine broda (tehnički sistem) sa 10 na 30 čvorova.

2. Eliminacija (neutralizacija) negativne karakteristike. Tehnički sistem može proizvesti korisnu funkciju dok, istovremeno, stvara i štetnu funkciju. Cilj je da se neutrališe ili eliminiše ova negativna karakteristiku. Primer: Eliminisati buku motora koja nastaje sa porastom brzine broda.

73

Obrazac F-1 (Određivanje karakteristike za poboljšanje), koji je dat u prilogu, može da pomogne u kompletiranju Koraka 1. 3.1.2. Definisanje tehničke protivrečnosti Kao što je navedeno napred, tehnička protivrečnost je konflikt koji postoji unutar tehničkog sistema. Na Koraku 1 određuje se karakteristika koja se želi poboljšati. Korak 2 definiše tehničku protivrečnost koja mora biti razrešena. Ako poboljšanje jedne karakteristike tehničkog sistema, dovodi do pogoršanja neke druge karakteristike, očigledno je da protivrečnost postoji. Znači, tehnička protivrečnost mora da postoji. Obrazac F-2 (Određivanje tehničke protivrečnosti), koji je dat u prilogu, biće vodič korisniku u ovom procesu. 3.1.3. Rešavanje tehničke protivrečnosti Nakon definisanja tehničke protivrečnosti, korišćenje 40 principa i matrice protivrečnosti (vidi Prilog) postaje izuzetno korisno. Postoji 39 generičkih karakteristika za bilo koji tehnički sistem. U levoj vertikalnoj koloni nalaze se karakteristike koje se žele poboljšati (promeniti). Karakteristike koje se pogoršavaju nalaze se u gornjem horizontalnom redu. Karakteristike u gornjem horizontalnom redu su identične onima u vertikalnoj koloni. Zato su, umesto punog opisa svake karakteristike, u gornjem horizontalnom redu navedeni samo njihovi redni brojevi. Nazivi svih 40 principa su navedeni u desnoj koloni svake stranice. Objašnjenje svakog principa je sadržano u II poglavlju ove e-knjige pod nazivom “40 principa Altšulera”. Pri radu sa Principima i Matricom, zapamtite da sugerisani principi mogu generisati koncepte rešavanja tehničke protivrečnosti, koji najviše obećavaju. Kada je ponuđeni princip prihvatljiv, ali generiše sekundarni problem, ne treba ga automatski odbaciti. Treba naći način rešavanja tog sekundarnog problema, i ukoliko je potrebno, i drugih dodatnih problema. Ovaj metod se često koristi za rešavanje kompleksnih problema. Postoje dva načina za rešenje tehničke protivrečnosti:

1. Korišćenjem matrice protivrečnosti radi lociranja najefikasnijeg principa ili 2. Pročitati svaki princip i izabrati najpogodniji.

3.1.3.1. Primena Matrice protivrečnosti:

1. Koristiti tačku 1a ili 2a u obrasca F-2 “Formulisanje tehničke protivrečnosti” (dat u prilogu), kao karakteristiku koju treba poboljšati/eliminisati. Izabrati najpribližniju po značenju karakteristiku iz leve vertikalne kolone tabele.

2. Koristiti tačku 1c ili 2c za Karakteristiku koja se pogoršava. Izabrati njoj najbližu po značenju iz gornjeg horizontalnog reda Matrice.

3. U preseku reda i kolone su brojevi koji reprezentuju različite Principe. Pošto su karakteristike generisane, mogu se izabrati dve ili više kombinacija. Pročitaj opis svakog sugerisanog Principa i pokušaj da ga primeniš na razmatrani tehnički sistem. Ne odbacuj ni jednu ideju, ma koliko izgledala apsurdna. Učini ozbiljan napor da ih primeniš. Ako su svi sugerisani principi kompletno neprimenjivi, preformuliši tehničku protivrečnost i pokušaj ponovo sve do postizanja koncepta radnog rešenja.

74

3.2. PRAKTIČNI PROBLEMI Cilj ovog poglavlja je da ilustruje proces rešavanja tehničkih protivrečnosti pomoću Principa i Matrice protivrečnosti. Ponuđeni koncept rešenja ne mora da sadrži jednostavno rešenje. Neki drugi ponuđeni koncepti su takođe mogući kao rešenje. Bilo koji koncept koji je ponuđen kao rešenje odnosi se na svaku pojedinačnu situaciju. U nastavku su dati primeri dva problema. Rešenje protivrečnosti u Problemu 1 je urađeno preko analize tehničkog sistema i njegovog nadsistema bez korišćenja principa. Kontradikcija u problemu 2 je rešena preko konvencionalnog trostepenog koraka. Problem 1. Pretpostavite da ste član tima čiji je zadatak da razvije specijalnu životnu podršku sistema za astronaute. Taj sistem se sastoji od mnogo elemenata uključujući astronauta, njegovu letačku odeću, silikonski rezonator itd. Rezonator je jedna minijaturna pločica koja bi trebala da odašilje pouzdan, a zahtevani nivo signala. Pošto je rezonator ekstremno osetljiv kod temperaturne fluktuacije, on precizno utiče na temperaturnu stabilizaciju. Naš zadatak je da napravimo zaštitni kontejner koji će uvek obezbeđivati stabilnu temeperaturu za ovaj rezonator sve dok postoji imalo svetla, običnog i pokretnog. Ako raspolažemo sa manjkom informacija o postojećim sistemima za temperaturnu stabilizaciju, mi moramo naučiti nešto više o takvim sistemima. Verovatno ćemo naći da postoje mnogi sistemi koji su razvijeni za ove svrhe. Na primer, jedan takav sistem se sastoji od Duare suda koji je napravljen od duplih zidova, a u koji silikonska ploča može biti postavljena. U ovom sistemu, spoljnji prostor se zagreva i kontrolni blok je korišten u monitoru temperature. Međutim, ova metoda bi mogla uključiti jednostavnu silikonsku ploču u teškom uređaju suviše komplikovanom za našu aplikaciju. Drugi vredni sistemi su najmanje isto tako kompleksni poput opisanog. Različiti uređaji koji su jednostavniji i lakši mogu biti korišteni za stabilizaciju temperature, ali oni proizvode nedovoljno preciznu temperaturnu stabilizaciju za silikonsku pločicu. Kontradikcija je očigledna – “Želja za porastom preciznosti signala iz silikonskog rezonatora dovodi do neprihvatljivog porasta njegove mase.” Kako ova kontradikcija može da se reši? Hajde da krenemo sa rešavanjem ovog problema od Koraka 1. Korak 1. Analize tehničkog sistema Kao što znamo, naš tehnički sistem se sastoji od astronauta, njegovog kosmičkog odela, silikonskog rezonatora i mnogih drugih elemenata. Analiza ovog tehničkog sistema i njegovog okruženja pokazuje da je silikonski rezonator podsistem sistema za podršku preživljanja. Prvo, postavimo jedno hipotetičko pitanje: Da li možemo da koristimo druge elemente iz našeg sistema za preživljavanje za obezbeđenje stabilizacije temperature? Kroz analizu svakog elementa pojedinačno, možemo dati odgovor na ovo pitanje. Ako se nađe jedan element koji obezbeđuje stabilizaciju, imamo rešenje. Ako nije nađen ni jedan element, onda problem mora biti rešen kroz tehnički sistem “rezonator”. Kao posmatrani element kosmičko odelo nam ne može pomoći. Ali, kada astronaut oblači kosmičko odelo, ono automatski obezbeđuje stabilnu temperaturu sredine zbog toga što je temperatura tela astronauta stabilna. Silikonska pločica može zatim da budu postavljena na spoljni džep kosmičkog odela. Ovo rešenje ima još jednu prednost: Ako se astronaut razboli, bilo

75

kakva promena njegove telesne temperature biće odmah poznata. Problem je rešen bez izrade komplikovanog novog uređaja. Zaključak: Samo pomoću analize tehničkog sistema i njegovog okruženja – elemenata nadsistema – pojavljuje se rešenje. Nije postojala potreba da se ide u izradu kompleksnog rešavanja problema. Ovaj problem može biti rešen korišćenjem 40 principa zajedno sa matricom protivrečnosti. Vi to možete uraditi samostalno nakon što naučite kako je rešen sledeći problem. Problem 2. Jedna mašinska radionica odlučila se za termičku obradu velikih metalnih delova. Da bi obezbedio odvijanje ovog procesa, operator mostovske dizalice mora izvući usijani deo metala iz peći, transportovati ga do mesta iznad kade sa uljem i lagano ga spuštati u ulje (sl. 56). Posle nekoliko dana rada, rukovalac krana je došao do svog šefa i požalio se: “Teško dišem dok radim na ovom kranu. Moja kontrolna kabina je blizu plafona i sav dim od sagorelog ulja ide na mene. Dajem otkaz!”

Slika 56. Proizvodni proces

Dim nije predstavljao problem samo u slučaju kada se radilo sa malim delovima, jer je ventilacioni sistem bio adekvatan. Međutim, kod velikih komada kao u ovom slučaju, dim pravi glavni problem. Pošto se postojeći proces nije mogao promeniti, šef je izložio tipično administrativnu situaciju: Nešto mora da se uradi, ali on ne zna šta. Tehnički sistem, prema definiciji, treba da se sastoji od tri elementa: dve supstance i jednog polja (ili energije). Da bi problem bio rešen, mora biti identifikovan tehnički sistem koji izaziva problem. U ovom slučaju, tehnički sistem koji izaziva problem sastoji se od nafte u kadi, metalnog dela koji se tretira i toplotne energije metalnog dela. Dim je nusprodukt ovog procesa, koji stvara štetan efekat prema operatoru.

76

Mi treba sada da odredimo Karakteristiku koja mora da se popravi u našem tehničkom sistemu. Da bi to uradili, poželjno je da ispunimo obrazac F-1 (Formulacija karakteristika koje se popravljaju), koji je dat u Prilogu. Prvi potez je da definišemo zvaničan naziv tehničkog sistema (u ovom slučaju, proces obrade metala) Drugi potez je da definišemo namenu tehničkog sistema (u ovom slučaju, sistem je napravljen da obezbedi proces tretiranja u ulju velikih metalnih delova). Treći potez je uraditi pregled glavnih elemenata tehničkog sistema i njihovih funkcija (tab. 3).

Tabela 3. Pregled elemenata i funkcija tehničkog sistema

Red.br. Naziv elementa Funkcija 1. Metalni deo Za tretman 2. Ulje Omogućava lagano hlađenje metalnog dela 3. Vazduh Obezbeđuje kiseonik za sagorevanje ulja 4. Termička energija Apsorbovana u ulju.

Četvrti potez je opis operacija tehničkog sistema (u ovom slučaju, operator stavlja užareni metalni deo u rezervoar sa uljem. Čim deo dodirne ulje, ulje se pali i stvara težak dim koji se podiže i zagađuje okolinu.) Peti potez je utvrđivanje karakteristika koje treba poboljšati ili eliminisati (na primer: poboljšati radne uslove operatora eliminacijom dima ili smanjenjem štetnih efekata dima). Korak 2. Utvrđivanje tehničke protivrečnosti Popunjavanje obrasca F-2, datog u Prilogu, može pomoći za jasno utvđivanje tehničke protivrečnosti u ovom problemu. Korišćenje obrasca F-2, Formulacija tehničke kontradikcije. U našem problemu, tačke od 1A do 1D nisu primenljive zato što ne pokušavamo da poboljšamo neku tehničku karakteristiku sistema. Umesto toga, mi pokušavamo da eliminišemo štetan efekat. Tačka 2A: “Opiši negativnu karakteristiku koja treba biti smanjena, eliminisana ili neutralisana.” Ova karakteristika je dim. Postupak 2B: “Opiši uobičajeni način za smanjenje, eliminaciju ili neutralizaciju karakteristike: (dima)”. Koristi metalni poklopac da pokrije uljnu kadu. To će sprečiti dim da se širi okolo. Postupak 2C: “Opiši karakteristiku koja će se pogoršati pod uslovima navedenim pod 2B”. Povećaće se kompleksnost sistema ili će se pogoršati masa sistema. Postupak 2D: “Formuliši tehničku protivrečnost kao što sledi:” TP-1. Ako se karakteristika (štetni efekat koji stvara dim) smanji (eliminiše) korišćenjem metalnog poklopca, onda će se karakteristika “kompleksnost” sistema pogoršati.

77

TP-2. Ako se karakteristika (štetni efekat koji stvara dim) smanji (eliminiše) korišćenjem metalnog poklopca, onda će se karakteristika “Masa” sistema pogoršati. Korak 3. Predstavlja razrešenje tehničke protivrečnosti Hajde da koristimo Matricu i pogledamo tehničku protivrečnost. Najbliže značenje karakteristike “Štetni efekat nastao od dima” je u 31. vrsti “Štetni faktori koje proizvodi objekat”. Najbliže značenje karakteristike “Kompleksnost” je u 36. koloni “Kompleksnost uređaja”. U preseku 31. vrste i 36. kolone su brojevi koji predstavljaju najčešće korišćene principe koji vode razvoju koncepta rešavanja tehničke protivrečnosti (vidi tab. 4) Hajde da analiziramo ove principe: Princip 19, Periodično delovanje obuhvata:

a) Zameniti kontinualno dejstvo periodičnim (impulsnim). b) Ako je već prisutno periodično delovanje, promeniti mu frekventnost. c) Koristiti pauze između impulsa da se obezbedi dodatno dejstvo.

Primeniti ovaj koncept, na naš konkretan primer, znači periodično umakanje određenog dela u uljni rezervoar. Ovo može da se postigne samo otvaranjem i zatvaranjem poklopca uljnog rezervoara. Na žalost, postojeći propisi o zaštiti na radu nam zabranjuju takvu operaciju, tako da ovaj princip ne može biti korišten. Princip 1, Segmentacija obuhvata:

a) Podeliti objekat na nezavisne delove b) Napraviti objekat sa podsklopovima (zbog lakše montaže ili demontaže) c) Povećati stepen segmentacije objekta.

Primeniti Princip 1 znači podeliti poklopac na nekoliko delova. Sledeći instrukciju datu pod b) porašće stepen segmentacije u velikoj meri tako da poklopac izgleda kao da je sastavljen od hiljadu ili čak milion delova. Dalji korak u primeni ovog koncepta je da poklopac može biti izrađen u plivajućem obliku. Ova vrsta plivajućeg poklopca neće ometati proces umakanja užarenog dela. Princip 31. Porozni materijal obuhvata:

a) Napraviti objekat poroznim ili iskoristiti dopunske porozne materijale (umetke, pokrivače itd.).

b) Ako je objekat već ispunjen poroznim materijalom, ispuniti prethodno pore bilo kojim drugim jedinjenjem.

Primeniti princip 31 znači pravljenje poklopca od poroznog materijala. Kombinujući ovu sugestiju sa sugestijom navedenom u Principu 1B doprinosi izradi poklopca od poroznih loptica ili tečnosti. Ovaj porozni materijal može da apsorbuje dim.

78

Tabela 4. Tehnička protivrečnost TC-1 Tehničke kontradikcije Matrične

ćelije Predložen princip Naziv Principa

Štetni faktor …/ Kompleksnost uređaja

31x36 19 1 31

Periodično delovanje Segmentacija Porozni materijali

Tabela 5. Tehnička protivrečnost TC-2 Tehničke kontradikcije Matrične

ćelije Predložen princip Naziv Principa

Štetni faktor …/ Masa stacionarnog objekta

31x2 35 22 1 39

Promena svojstava Pretvaranje štete u korist Segmentacija Inertna atmosfera

Hajde da analiziramo drugu tehničku kontradikciju TC-2 (vidi tab. 5). Princip 35, Promene fizičko-hemijskih parametara objekta obuhvataju:

a) Promeniti agregatno stanje sistema. b) Promeniti koncentraciju ili gustinu. c) Promeniti stepen fleksibilnosti. d) Promeniti temperaturu ili zapreminu.

Princip 35 A preporučuje promenu fizičkog stanja sistema. Ovo znači da postojeće čvrsto stanje sistema mora biti transformisano u tečno ili gasno stanje. Rešenje koje podrazumeva tečno stanje obuhvaćeno je u TC-1. Predlaže se transformacija poklopca u gasno stanje što pobuđuje interesovanje. Kako se to može uraditi? Jedan inertni gas koji je teži od vazduha može ostati u rezervoaru tako da pokriva uljnu površinu. Princip 22, Pretvaranje štete u korist, obuhvata:

a) Iskoristiti štetne faktore (naročito okruženja) za dobijanje pozitivnog efekta. b) Eliminisati jedan štetan faktor kombinujući ga sa drugim štetnim faktorom. c) Neutralisati štetan faktor do nivoa kada on prestaje biti štetan.

Princip 22 c predlaže da se poveća količina dima u stepenu koji će postati barijera između kiseonika i ulja, štiteći ulje od zapaljenja. Princip 1, Segmentacija primeni se nanovo. Vidi analizu urađenu napred. Konačno, Princip 39, Inertna atmosfera, predlaže:

a) Zameniti običnu sredinu inertnom (neutralnom). b) Uvesti o objekat neutralne supstance ili aditive. c) Izvoditi proces u vakuumu.

Zaključak: Princip 39a, u kombinaciji sa Principom 35a, obezbeđuje jednostavno rešenje problema. Tečnost ili gas su pokriveni (Princip 35a) sa inertnom supstancom (Princip 39a) koja će sprečiti zapaljenje ulja i neće komplikovati sistem ili ometati rukovaoca u poslu.

79

3.3. PROBLEMI ZA VEŽBU Problem 3. Ledolomac. Potrebno je transportovati teret u zimskim uslovima, vodenim putem, koji može biti pokriven ledom debljine iznad 10 fita. Tradicionalno, ledolomci prave kanale kroz led za konvoj brodova u pratnji. Ledolomac (sl. 57) može da ide brzinom od 2 km/h. Moramo povećati tu brzinu bar na 6 km/h, mada bi još veća brzina bila poželjnija. Alternativni način transporta nije prihvatljiv. Naše istraživanje je pokazalo da ledolomac ima najefikasniji pogon koji se danas proizvodi.

Slika 57. Ledolomac Problem 4. Ribnjak Komercijalni ribnjaci (sl. 58) obave uzgoj ribe od 12 -24 ciklusa mesečno. Da bi se povećala količina ribe u ograničenom prostoru, u vodi mora da bude uvedeno više kiseonika. Pomoću pumpi vazduh se ubacuje kroz perforirane cevi koje su smeštene na dnu svakog jezerceta. Ovaj sistem obezbeđuje koncentraciju od 1,000 ppm kiseonika. Mi trebamo da obezbedimo koncentraciju do 2,000 ppm ili iznad te vrednosti. Ova količina kiseonika će biti dovoljna ribama sve dok dovoljno ne porastu. Zahteva se da ovaj metod bude relativno jednostavan, ekonomičan i ujedno što manje štetan za ribe.

80

Slika 58. Šematski prikaz ribnjaka 3.4. REŠENJA I ANALIZE: Problemi 3 i 4. Ovde su analizirani problemi 3 i 4. Međutim, mi nećemo nastojati da obezbedimo inženjersku implementaciju predloženih koncepta. Naš cilj je okrnut ka načinu moguće inženjerske izrade. Problem 3. Ledolomac Glavni cilj je povećanje brzine broda od 2 km/h do najmanje 6 km/h (tj. porast produktivnosti broda). Mogući način da se ovo postigne je da se ugradi snažniji brodski motor. Sa porastom snage motora promeniće se neki drugi parametri broda (prostor motornog odeljenja, ukupna masa broda itd.). Ove promene su nepoželjne. Zbog toga nastaju sledeće tehničke kontradikcije (TC): TC-1: “Brzina” nasuprot “Snage” TC-2: “Produktivnost” nasuprot “Snage”. U Matrici protivrečnosti naći ćemo ćelije koje nastaju presecanjem vrste 9 za brzinu i vrste 39 za produktivnost sa kolonom 21 za snagu. U tab. 6 prikazane su ove dve protivrečnosti.

Tabela 6. Prikaz protivrečnosti i principa koji se preporučuju za njihovo uklanjanje Tehnička protivrečnost Koordinate

matrice Preporučeni principi

Naziv Principa

1. Brzina/snaga 9x21 19 35 38 2

Periodično delovanje Transformacija svojstava Ubrzana oksidacija Ekstrakcija

2. Produktivnost/Snaga

39x21

35 20 10

Transformacija svojstava Nastavak korisnog delovanja Prethodno delovanje

Analizirajmo neke od sugerisanih principa. Boldovani brojevi pokazuju “najbolje” sugestije.

81

1. Princip 19: Periodično delovanje

a. Umesto kontinualne akcije koristiti periodičnu ili impulsnu akciju. b. Ako je akcija već periodična, promeniti joj amplitudu ili frekvenciju. c. Korišćenje pauza između impulsa za izvođenje raznih aktivnosti.

Korišćenjem bilo kojeg od navedenih principa, možemo da obezbedimo da ledolomac lomi led. Primer: Umesto da nastavi guranje broda kroz led, ljuljajuće kretanje može da se iskoristi za lomljenje leda i za omogućavanje kretanja. 2. Princip 35: Izmena fizičko-hemijskih parametara objekta A. Promeniti agregatno stanje objekta. B. Promeniti koncentraciju ili gustinu. C. Promeniti stepen fleksibilnosti. D. Promeniti temperaturu ili zapreminu. Ovi principi sugerišu da se promeni fizičko stanje ili gustina delova broda koji dolazi u dodir sa ledom. Kako se može gustina ili fizičko stanje manifestovati na promenu broda? Do toga ćemo doći kasnije. Hajde da pogledamo princip 2.

3.Princip 2. Izdvajanje

a. Odstraniti iz objekta komponentu ili karakteristiku “koja smeta”, ili, obrnuto, b. Izdvojiti iz objekta jedino neophodnu komponentu (ili neophodnu karakteristiku). Ovaj princip sugeriše uklanjanje onog dela broda koji dolazi u kontakt sa ledom. Princip 10, Preventivna akcija (preliminarno delovanje)

a) Izvesti željene promene na objektu, u celini ili delimično, unapred. b) Unapred razmestiti objekte na najpogodniju lokaciju koja može da im obezbedi trenutno

dejstvo. Princip 10 sugeriše da se uradi nešto sa brodom unapred u smislu interakcije sa ledom. Zaključak: Glavni principi sugerišu menjanje onog dela broda koji se nalazi u kontaktu sa ledom. Uklanjanje kompletnog dela dozvoljava brodu kretanje kroz led bez problema, izuzev ako je donji deo broda poput sudopere na okeanskom dnu. Da bi sprečili ovo, oba dela broda, gornji i donji,mogu biti povezani sa dva vertikalna oštra lima poput žileta koji seku led mnogo lakše. Minimiziranjem profila broda smanjuje se njegov otpor kao što on seče led prolazeći kroz njega. Donji deo broda ostaće ispod leda dok se prevozi teret. Sada ledolomac ima dvostruku ulogu: da lomi led i da prevozi teret (sl. 59).

82

Slika 59. Konstrukciono rešenje ledolomca pomoću TRIZ-a Problem 4. Ribnjak Cilj rešavanja ovog problema je u tome da poraste količina kiseonika u jezeru do njegove maksimalne tačke zasićenja. Nekoliko opcija mogu da se zahtevaju za ispunjenje tog cilja. Opcija 1. Instalirati kompresor na obali jezera i pumpom za vazduh ubacivati vazduh u jezero kroz perforaciju na cevima smeštenim na dnu jezera. U ovom slučaju, sistem postaje kompleksniji. TC1 nudi ukrštanje reda 26 i kolone 36 tj. količine supstance i kompleksnosti uređaja. Opcija 2. Hemikalije mogu biti korištene da generišu kiseonik u vodi. U ovom slučaju jezero će biti zagađeno, proizvodeći štetne efekte na ribu. TC2 sugeriše ćeliju koja nastaje ukrštanjem reda 26 i kolone 31. tj. količine supstance i štetni faktori proizvedeni od strane supstance. Opcija 3. Analize pokazuju da nije ceo kiseonik sadržan u ubačenom vazduhu u jezero da bi bio rastvoren u vodi, jer tokom vremena vazdušni baloni izlaze na površinu. Sistem postaje efikasniji (tj. sa porastom količine rastvorenog kiseonika), smanjuje se brzina stvaranja balončića koji nastaju na površini vode. To znači da se zahteva smanjenje vazdušnog pritiska. Međutim, ovo takođe smanjuje produktivnost sistema (baloni ostaju duže u vodi, ali su manji po veličini). TC3, u ovom slučaju, je između Gubitka supstance i Produktivnosti (Red 23/Kolona 39). Tab. 7 pokazuje postojanje tri kontradikcije i predlaže korišćenje određenih principa da se protivrečnosti prevaziđu.

83

Hajde da analiziramo neke od sugerisanih principa: Principi 3, 10 i 35 pojavljuju se dva puta u matričnoj ćeliji. Princip 3, Lokalni kvalitet, obuhvata:

a) Preći sa homogene strukture objekta (ili sredine) u heterogenu b) Različiti delovi objekta treba da imaju različite funkcije c) Svaki deo objekta treba da se nalazi pod uslovima koji su najpogodniji za njegovo

funkcinisanje. Princip 10. Predizmena A. Unapred izvesti očekivane promene objekta (potpuno ili delimično). B. Unapred postaviti objekte tako, da mogu da trenutno stupe u dejstvo sa najpogodnijeg mesta.

Tabela 7. Prikaz protivrečnosti i principa kojima se one rešavaju Tehnička kontradikcija Matična

polja Predložen princip

Naziv principa

1.Količina supstance / kompleksnost uređaja

26x36

3 13 27 10

Lokalni kvalitet Uraditi naopačke Razmeštaj (dispose) Prethodno delovanje

2.Količina supstance /Štetni faktori

26x31 3 35 40 39

Lokalni kvalitet Transformacija svojstava Kompozitni materijali Inertna atmosfera

3.Gubitak supstance / produktivnost

23x39 28 35 10 23

Zamena mehaničkog sistema Transformacija svojstava Prethodno delovanje Povratak (feedback)

Slika 60. Konstrukcija ribnjaka uz pomoć TRIZ metodologije

Šematski prikaz idealne konstrukcije ribnjaka, do koga se došlo uz pomoć TRIZ-a, dat je na sl. 60.

84

Princip 35. Izmena fizičko-hemijskih parametara objekta

A. Promeniti agregatno stanje objekta. B. Promeniti koncentraciju ili gustinu. C. Promeniti stepen fleksibilnosti. D. Promeniti temperaturu ili zapreminu. Zaključak: Ovi principi predlažu menjanje lokalnog kvaliteta vode (Princip 3), “Uraditi to unapred (Princip 10)” i promeniti koncentraciju kiseonika u vodi (Princip 35). Hajde da napravimo prevođenje u inženjerski koncept: Mi možemo zasititi vodu kiseonikom pod pritiskom unutar odvojenog rezervoara, onda pumpati mešavinu kroz red cevi u jezero. Čitaocu se preporučuje da pokuša da zamisli druge inženjerske implementacije ovih predloga.

85

4. PRILOZI

4.1 FORMULAR F-1: FORMULACIJA KARAKTERISTIKE KOJA ĆE BITI POBOLJŠANA

1. Navesti naziv tehničkog sistema:

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Definiši cilj tehničkog sistema. Sistem je napravljen da ______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Spisak glavnih elemenata tehničkog sistema i njihove funkcije: R.br. Naziv komponenti (delova sistema) Funkcija

1 2 3 4 5 6

4. Opiši funkciju tehničkog sistema: ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

5. Odredi karakteristike koje treba poboljšati ili eliminisati __________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

86

4.2. FORMULAR F-2: FORMULISANJE TEHNIČKE PROTIVREČNOSTI

Treba slediti instrukcije koje su date ili pod tačkom 1. ili pod tačkom 2.

1. Opiši željenu (pozitivnu) karakteristiku koja treba još više da se poboljša. a) Ta karakteristika je:

_________________________________________________________________ b) Uobičajeni opis promene koja znači poboljšanje karakteristike:

_________________________________________________________________ c) Opiši karakteristiku koja će se pogoršati pod uslovima 1b:

_________________________________________________________________ d) Formuliši tehničku kontradikciju kako sledi: ako je karakteristika (1a) poboljšana

pomoću (opiši kako), _________________________________________________________________

zatim prati karakteristiku koja se pogoršala (opiši pogoršanje) ____________________________________________________________________

2. Opiši negativnu karakteristiku koja treba biti smanjena, eliminisana ili neutralisana.

a. Ta karakteristika je: _________________________________________________________________

b. Uobičajeni opis promene koja znači smanjenje, eliminaciju ili neutralizaciju karakteristike: _________________________________________________________________

c. Opiši karakteristiku koja će se pogoršati pod uslovima navedenim pod 2b: _________________________________________________________________

d. Formuliši tehničku kontradikciju kao što sledi: Ako je karakteristika 2a smanjena primenom 2b, (opiši kako): ____________________________________________________________________ onda praćenjem karakteristike (2c) doći će do pogoršanja: ____________________________________________________________________ ili pojave druge negativne karakteristike (opiši ih): ____________________________________________________________________ koje će biti intenzivirane (pojačane).

87

4.3. SAŽETI PRIKAZ 40 PRINCIPA Princip 1. Segmentacija (Принцип дробления, Segmentation)

A. Podeliti objekat na nezavisne delove. B. Učiniti objekat modularnim (zbog lakše montaže ili demontaže). C. Povećati stepen fragmentacije (izdrobljenosti) objekta.

Princip 2. Izdvajanje (Принцип вынесения, Extraction, Extracting, Retreiving, Removing, Taking out)

A. Odstraniti iz objekta komponentu ili karakteristiku “koja smeta”, ili, obrnuto, B. Izdvojiti iz objekta jedino neophodnu komponentu (ili neophodnu karakteristiku).

Princip 3. Lokalni kvalitet (Принцип местного качевства, Local quality)

A. Preći sa homogene strukture objekta (ili spoljne sredine, spoljnog dejstva) na nehomogenu.

B. Različiti delovi objekta treba da izvršavaju različite funkcije. C. Svaki deo objekta treba da se nalazi u najpogodnijim uslovima za svoju funkciju.

Princip 4. Asimetrija (Принцип асимметрии, Asymmetry)

A. Zameniti simetričan oblik(e), asimetričnim. B. Ako je objekt već asimetričan, povećati stepen te asimetrije.

Princip 5. Оbjedinjavanje (Принцип объединения, Consolidation, Merging) A. Objediniti u prostoru srodne objekte ili objekte namenjene za slične operacije. B. Objediniti u vremenu srodne ili slične operacije.

Princip 6. Univerzalnost (Принцип универсальности , Universality) A. Jedan objekat izvršava više različitih funkcija, pa nema potrebe za drugim objektima. Princip 7. “Matrjoška”, „Babuška“ (Принцип «матрешки», Nesting, Matrioshka, "Nested doll") A. Jedan objekat se nalazi unutar drugog, a ovaj se nalazi unutar trećeg itd. B. Jedan objekat prolazi kroz šupljinu drugog objekta. Princip 8. Protivteža (Принцип антивеса, Counterweight, Anti-weight) A. Kompenzirati težinu objekta spajanjem sa drugim objektima koji poseduju silu uzgona. B. Kompenzirati težinu objekta dejstvom aerodinamičkih, hidrodinamičkih i drugih sila u spoljnoj sredini. Princip 9. Prednaprezanje (Принцип предварительного напряжения, Preliminary anti-action, Prior Counteraction) A. Unapred stvoriti u objektu prednapone, suprotne nedozvoljenim ili nepoželjnim radnim naponima.

88

Princip 10. Predizmena (Принцип предварительного исполнения, Preliminary action, Prior Action) A. Unapred izvesti očekivane promene objekta (potpuno ili delimično). B. Unapred postaviti objekte tako, da mogu da trenutno stupe u dejstvo sa najpogodnijeg mesta. Princip 11. Preventiva (Принцип «заранее подложеннои подушки», Beforehand cushioning, Cushion in Advance) A. Kompenzirati relativno malu pouzdanost objekta unapred preduzetim protiv havarijskim sredstvima. Princip 12. Ekvipotencijal (Принцип эквипотенциальности, Equipotentiality) A. Izmeniti uslove rada tako da ne dolazi do podizanja ili spuštanja objekta. Princip 13. Suprotno dejstvo (Принцип «наоборот», Do It in Reverse, 'The other way round') A. Umesto dejstva koje diktiraju uslovi zadatka ostvariti suprotno dejstvo (na primer, ne hladiti objekat već ga zagrevati). B. Učiniti pokretni deo objekta (ili spoljne sredine) nepokretnim, a nepokretni – pokretnim. C. Okrenuti objekat “naglavačke”.

Princip 14. Sferičnost - Zakrivljenost (Принцип сфероидальности, Spheroidality - Curvature)

A. Zameniti pravolinijske delove objekta krivolinijskim, ravne površine sferičnim, tela u obliku kuba ili paralelopipeda sferama.

B. Koristiti cilindre, lopte, spirale, kalote. C. Preći sa linearnog na kružno kretanje, koristiti centrifugalnu silu.

Princip 15. Dinamičnost (Принцип динамичности, Dynamics )

A. Obezbediti (ili projektovati) karakteristike nekog predmeta, spoljašne sredine ili procesa tako da se menjaju na optimalan način ili da se nalaze u optimalnim radnim uslovima.

B. Podeliti predmete na delove sposobne da se relativno kreću jedan u odnosu na drugi. C. Ako su predmet ili proces neelastični ili tvrdi, učiniti ih pokretljivim ili prilagodljivim.

Princip 16. Delimična ili akcija preko zahtevane (Принцип частичного или избыточного решения, Partial or excessive actions )

A. Ako je teško postići 100% efekta na nekom predmetu, dajte rešenje na način da koristite „neznatno manje“ ili „neznatno više“ navedenog metoda, možda je tako moguće mnogo povoljnije rešiti problem.

Princip 17. Druga dimenzija (Принцип перехода в другое измерение, Another dimension)

A. Premestiti predmet u dvo-dimenzionalni ili tro-dimenzionalni prostor. B. Korišćenje višestrukog umesto jednostrukog sređivanja objekata.

89

C. Nagnuti ili preorjentisati predmet, obrnuti mu stranu. D. Koristiti drugu stranu da bi dobili površinu (prostor).

Princip 18. Mehaničke vibracije (Использование механических колебаний, Mechanical vibration)

A. Učiniti da predmet osciluje ili vibrira. B. Povećati frekvenciju oscilovanja (čak do ultrazvučnih). C. Koristiti rezonantnu frekvenciju objekta. D. Koristiti pijezo električne vibracije umesto mehaničkih. E. Koristiti kombinovano ultrazvučno i elektromagnetno polje oscilovanja.

Princip 19. Periodično delovanje (Принцип периодического действия, Periodic action )

A. Umesto kontinualne akcije koristiti periodičnu ili pulsacionu akciju. B. Ako je akcija već periodična, promeniti joj amplitudu ili frekvenciju. C. Korišćenje pauza između impulsa za izvođenje raznih aktivnosti.

Princip 20. Ne prekidati korisno delovanje (Принцип непрерывности полезного действия, Continuity of useful action )

A. Učiniti rad kontinualnim; ostvariti da svi delovi rade sve vreme punim opterećenjem. B. Eliminisati sve nekorisne akcije ili akcije sa prekidima. C. Zameniti kretanje “napred-nazad” sa kružnim kretanjem.

Princip 21. Preskakanje (Принцип проскока, Skipping) A. Proces ili njegove izvesne segmente (na primer: destruktivne, štetne ili rizične operacije) izvršiti velikom brzinom. Princip 22. Pretvaranje štete u korist (Принцип «обратить вред в пользу», "Blessing in disguise" or "Turn Lemons into Lemonade" )

A. Koristiti štetne faktore (posebno, štetne efekte okoline ili okolne sredine) da bi se postigli pozitivni efekti.

B. Eliministai primarnu štetnu akciju koriščenjem druge štetne akcije da bi rešili problem. C. Povećati štetni faktor do takvog stepena da to ne povećava štetno dejstvo.

Princip 23. Povratna sprega (Принцип обратной связи, Feedback )

A. Uvesti povratnu spregu ( upućivanje povratne akcije, unakrsna kontrola) da bi se poboljšao proces ili akcija.

B. Ako se već koristi povratna sprega, onda menjati njenu veličinu ili uticaj.

90

Princip 24. „Posrednik“ (Принцип «посредника», 'Intermediary' )

A. Koristiti posredni predmet ili posredni proces. B. Utopiti jedan objekt u drugi (koji bi mogao da bude podesniji za nošenje).

Princip 25. Samoposluživanje (Принцип самообслуживания, Self-service )

A. Učiniti da objekt uslužuje sam sebe obavljanjem korisnih funkcija. B. Koristiti otpadne resurse, energiju ili supstancu.

Princip 26. Kopiranje (Принцип копирования, Copying)

A. Umesto objekta, skupog, lomljivog, i nepodesnog za korišćenje, koristiti proste i jevtine kopije.

B. Zameniti objekt ili proces optičkom kopijom. C. Ako je vidljiva optička kopija već korišćena, preći na infracrvene ili ultraljubičaste

kopije. Princip 27. Jevtina kratkovečnost umesto skupe dugovečnosti (Дешевая недолговечность взамен дорогой долговечности, Cheap short-living objects, Dispose)

A. Zameniti skupoceni objekat nizom jeftinijih objekata, otstupivši pri tom od nekih kvaliteta (naprimer dugovečnosti).

Princip 28. Zamena mehaničke sheme (Замена механической схемы, Mechanics substitution, Replacement of Mechanical System )

A. Zameniti mehanički sistem optičkim, akustičnim ili “aromatičnim”. B. Koristiti električna, magnetna i elektromagnetna polja za uzajamna dejstva sa objektom. C. Preći sa stacionarnih polja na pokretna, od fiksnih na vremensko promenljiva, od

nestrukturiranih na strukturirana. D. Koristiti polja u kombinaciji sa feromagnetnim česticama.

Princip 29. Korišćenje pneumo i hidrokonstrukcija (Использование пневмоконструкций и гидроконструкций, Pneumatic and Hydraulic Construction) A. Umesto čvrstih delova objekta koristiti gasovite i tečne: naduvavajuće i hidropuneće, vazdušni jastuk, hidrostatičke i hidroreaktivne. Princip 30. Korišćenje fleksibilnih ljuski i tankih folija (Использование гибких оболочек и тонких пленок, Flexible shells and thin films, Flexible Membranes or Thin Films )

A. Umesto krutih konstrukcija koristiti fleksibilne ljuske i tanke folije. B. Izolovati objekat od spoljne sredine pomoću fleksibilnih ljuski i tankih folija.

91

Princip 31. Primena poroznih materijala (Применение пористых материалов, Porous materials)

A. Učiniti objekat poroznim ili koristiti dopunske porozne elemente (umeci, pokrivke itd.) . B. Ako je objekat već učinjen poroznim, prethodno pore napuniti nekom materijom Princip 32. Promena boje (Принцип изменения окраски, Color changes, Changing the Color) A. Promeniti boju objekta ili spoljne sredine. B. Promeniti stepen prozračnosti objekta ili spoljne sredine. C. Za uočavanje slabo vidljivih objekata ili procesa iskoristiti dodatke za boju. D. Ako se takvi dodaci već primenjuju, koristiti obeležavajuće atome. Princip 33. Homogenost (Принцип однородности, Homogeneity) A. Objekti u interakciji treba da budu izrađeni od istog materijala (ili njemu bliskog po karakteristikama). Princip 34. Odbacivanje i regeneracija delova (Принцип отброса и регенерации частей, Discarding and recovering, Rejecting and Regenerating Parts)

A. Posle izvršenja svoje namene ili postavši nepotreban deo objekta treba obaciti (rastvoriti, ispariti itd.) ili mu promeniti oblik neposredno u toku rada. B. Potrošni delovi objekta treba da budu ustanovljeni neposredno u toku rada. Princip 35. Izmena fizičko-hemijskih parametara objekta (Изменение физико-химических параметров объекта, Parameter changes, Transformation of Properties) A. Promeniti agregatno stanje objekta. B. Promeniti koncentraciju ili gustinu. C. Promeniti stepen fleksibilnosti. D. Promeniti temperaturu ili zapreminu. Princip 36. Primena faznih prelaza (Применение фазовых переходов, Phase Transition) A. Iskoristiti pojave koje nastaju pri faznim prelazima, naprimer promena zapremine, emitovanje ili apsorbovanje svetlosti itd. Princip 37. Primena termičkog širenja (Применение термического расширения, Thermal expansion) A. Iskoristiti termičko širenje ili skupljanje materijala..

92

B. Ako se već koristi termičko širenje, primeniti nekoliko materijala sa različitim koeficijentima termičkog širenja. Princip 38. Primena jakih oksidanasa (Применение сильных окислителей, Strong oxidants, Accelerated Oxidation)

A. Intenzivirati proces prelazom sa jednog nivoa oksidacije na sledeći, viši nivo: zameniti

običan vazduh, vazduhom obogaćenim kiseonikom; B. Zameniti vazduh obogaćen kiseonikom, čistim kiseonikom. C. Zameniti kiseonik jonizovanim kiseonikom. D. Zameniti jonizovani kiseonik, ozoniranim kiseonikom. E. Zameniti ozonirani kiseonik, čistim ozonom. F. Zameniti ozon, atomskim kiseonikom.

Princip 39. Primena inertne sredine (Применение инертной среды, Inert atmosphere, Inert Enviroment)

A. Zameniti normalnu sredinu inertnom. B. Uvesti o objekat neutralne supstance ili aditive. C. Izvršiti proces u vakuumu.

Princip 39 je antipod principa 38. Princip 40. Primena kompozitnih materijala (Применение композиционных материалов, Composite materials) A. Preći od homogenih materijala na kompozitne.

93

4.4 KARAKTERISTIKE TEHNIČKIH SISTEMA

1. Masa pokretnog objekta 2. Masa stacionarnog objekta 3. Dužina mobilnog objekta 4. Dužina stacionarnog objekta 5. Površina mobilnog objekta 6. Površina stacionarnog objekta 7. Zapremina mobilnog objekta 8. Zapremina stacionarnog objekta 9. Brzina 10. Sila 11. Napon / pritisak 12. Oblik 13. Stabilnost konstrukcije objekta 14. Čvrstoća 15. Vreme delovanja mobilnog objekta 16. Vreme delovanja stacionarnog objekta 17. Temperatura 18. Intenzitet osvetljenja 19. Korišćenje energije mobilnog objekta 20. Korišćenje energije stacionarnog objekta 21. Snaga 22. Gubitak energije 23. Gubitak materije 24. Gubitak informacije 25. Gubitak vremena 26. Količina supstance/materije 27. Pouzdanost 28. Preciznost merenja 29. Preciznost proizvodnje 30. Spoljni štetni uticaji 31. Štetni unutrašnji faktori objekta 32. Lakoća proizvodnje 33. Komfornost 34. Lakoća popravke 35. Adaptibilnost 36. Kompleksnost uređaja 37. Kompleksnost kontrole 38. Stepen automatizacije 39. Kapacitet/Produktivnost

94

5. MATRICA PROTIVREČNOSTI

95

Karakteristike koje se pogoršavaju KARAKTERISTIKE 1 2 3 4 5 6 7 8

PRINCIPI

1 Masa pokretnog objekta 15, 8 29, 34

29, 17 38, 34

29, 2 40, 28

Segmentacija 1

2 Masa stacionarnog objekta 10, 1 29, 35

35, 30 13, 2

5, 35 14, 2

Ekstrakcija 2

3 Dužina mobilnog objekta 8, 15 29, 34

15, 17 4

7, 17 4, 35

Lokalni kvalitet 3

4 Dužina stacionarnog objekta

35, 28 40, 29

17, 7 10, 40

35, 8 2, 14

Asimetrija 4

5 Površina mobilnog objekta 2, 17 29, 4

14, 15 18, 4

7, 14 17, 4

Konsolidacija 5

6 Površina stacionarnog objekta

30, 2 14, 18

26, 7 9, 39

Univerzalnost 6

7 Zapremina mobilnog objekta

2, 26 29, 40

1, 7 4, 35

1, 7 4, 17

Umetanje (babuška) 7

8 Zapremina stacionarnog objekta

35, 10 19, 14

19, 14 35, 8 2, 14

Antitežina 8

9 Brzina 2, 28 13, 38

13, 14 8

29, 30 34

7, 29 34

Preventivno kontradelovanje

9

10 Sila 8, 1, 37, 18

18, 13 1, 28

17, 19 9, 36

28, 10 19, 10 15

1, 18 36, 37

15, 9 12, 37

2, 36 18, 37

Preventivno delovanje 10

11 Naponi/pritisak 10, 36 37, 40

13, 29 10, 18

35, 10 36

35, 1 14, 16

10, 15 36, 28

10, 15 36, 37

6, 35 10

35, 24 Ublaživanje unapred 11

12 Oblik 8, 10 29, 40

15, 10 26, 3

29, 34 5, 4

13, 14 10, 7

5, 34 4, 10

14, 4 15, 22

7, 2 35

Ekvipotencijalnost 12

13 Stabilnost konstrukcije objekta

21, 35 2, 39

26, 39 1, 40

13, 15 1, 28

37 2, 11 13

39 28, 10 19, 39

34, 28 35, 40

Uraditi suprotno 13

14 Čvrstoća 1, 8 40, 15

40, 26 27, 1

1, 15 8, 35

15, 14 28, 26

3, 34 40, 29

9, 40 28

10, 15 14, 7

9, 14 17, 15

Sferoidnost 14

15 Vreme delovanja pokretnog objekta

19, 5 34, 31

2, 19 9

3, 17 19

10, 2 19, 30

Dinamičnost 15

16 Vreme delovanja stacionarnog objekta

6, 27 19, 16

1, 40 35

35, 34 38

Delimično ili prekomerno delovanje

16

17 Temperatura 36, 22 6, 38

22, 35 32

15, 19 9

15, 19 9

3, 35 39, 18

35, 38 34, 39 40, 18

35, 6 4

Prelaz u novu dimenziju 17

18 Intenzitet osvetljenja 19, 1 32

2, 35 32

19, 32 16

19, 32 26

2, 13 10

Mehaničke vibracije 18

19 Korišćenje energije pokretnog objekta

12, 18 28, 31

12, 28 15, 19 25

35, 13 18

Periodično delovanje 19

20 Korišćenje energije stacionarnog objekta

19, 9 6, 27

Neprikidno korisno delovanje

20

21 Snaga 8, 36 38, 31

19, 26 17, 27

1, 10 35, 37

19, 38 17, 32 13, 38

35, 6 38

30, 6 25

Žurba 21

22 Gubitak energije 15, 6 19, 28

19, 6 18, 9

7, 2 6, 13

6, 38 7 15, 26 17, 30

17, 7 30, 18

7, 18 23

7 Pretvaranje štete u korist 22

23 Gubitak materije 35, 6 23, 40

35, 6 22, 32

14, 29 10, 39

10, 28 24

35, 2 10, 31

10, 18 39, 31

1, 29 30, 36

3, 39 18, 31

Povratna veza 23

24 Gubitak informacije 10, 24 35

10, 35 5

1, 26 26 30, 26 30, 16 2, 22 Posrednik 24

25 Gubitak vrmena 10. 20 37, 35

10, 20 26, 5

15, 2 29

30, 24 14, 5

26, 4 5, 16

10, 35 17, 4

2, 5 34, 10

35, 16 6?, 18

Samoposluživanje 25

26 Količina supstance 35, 6 18,31

27, 26 18, 35

29, 14 35, 18

15, 14 29

2, 18 40, 4

15, 20 29

Kopiranje 26

27 Pouzdanost 3, 8 10, 40

3, 10 8, 28

15, 9 14, 4

15, 29 28, 11

17, 10 14, 16

32, 35 40, 4

3, 10 14, 24

2, 35 24

Kratkotrajnost zamenjena željenim vekom trajanja

27

28 Preciznost u merenju 32, 35 26, 28

28, 35 25, 26

28, 26 5, 16

32, 28 3, 16

26, 28 32, 3

26, 28 32, 3

32, 13 6

Zameniti mehanički sistem 28

29 Preciznost proizvodnje 28, 32 13, 18

28, 35 27, 9

10, 28 29, 37

2, 32 10

28, 33 29, 32

2, 29 18, 36

32, 28 2

25, 10 35

Pneumatska ili hidraulička konstrukcija

29

30 Spoljni štetni uticaji 22, 21 27, 39

2, 22 13, 24

17, 1 39, 4

1, 18 22, 1 33, 28

27, 2 39, 35

22, 23 37, 35

34, 39 19, 27

Elastične membrane ili tanke obloge

30

31 Štetni unutrašnji faktori objekta

19, 22 15, 39

35, 22, 1, 39

17, 15 16, 22

17, 2 18, 39

22, 1 40

17, 2 40

30, 18 35, 4

Porozni materijali 31

32 Lakoća proizvodnje 28, 29 15, 16

1, 27 36, 13

1, 29 13, 17

15, 17 27

13, 1 26, 12

16, 40 13, 29 1, 40

35 Promene boje 32

33 Komfornost 25, 2 13, 15

6, 13 1, 25

1, 17 13, 12

1, 17 13, 16

18, 16 15, 39

1, 16 35, 15

4, 18 39, 31

Homogenost 33

34 Lakoća opravke 2, 27 35, 11

2, 27 35, 11

1, 28 10, 25

3, 18 31

15, 13 32

16, 25 25, 2 35, 11

1 Odbacivanje i regenerisanje delova

34

35 Adaptibilnost 1, 6 15, 8

19, 15 29, 16

35, 1 29, 2

1, 35 16

35, 30 29, 7

15, 16 15, 35 29

Promena fizičko-hemijskih parametara objekta

35

36 Kompleksnost uređaja 26, 30 34, 36

2, 26 35, 39

1, 19 26, 24

26 14, 1 13, 16

6, 36 34, 26 6

1, 16 Primena faznih prelaza 36

37 Kompleksnost kontrole 27, 26 28, 13

6, 13 28, 1

16, 17 26, 24

26 2, 13 18, 17

2, 39 30, 16

29, 1 4, 16

2, 18 26, 31

Primena termičkog širenja 37

38 Stepen automatizacije 28, 26 18, 35

28, 26 35, 10

14, 13 17, 28

23 17, 14 13

35, 13 16

Primena ubrzane oksidacije

38

Kar

akte

rist

ike

koje

se

pobo

ljša

vaju

39 Kapacitet/produkti vnost 35, 26 24, 37

28, 27 15, 3

18, 4 28, 38

30, 7 14, 26

10, 26 34, 31

10, 35 17, 7

2, 6 34, 10

35, 37 10, 2

Promena stepena inertnosti 39

Kompozitni materijali 40

96

Karakteristike koje se pogoršavaju KARAKTERISTIKE 9 10 11 12 13 14 15 16

PRINCIPI

1 Masa pokretnog objekta 2, 8 15, 38

8, 10 18, 37

10, 36 37, 40

10, 14 35, 40

1, 35 19,39

28, 27 18, 40

5, 34 31, 35

Segmentacija 1

2 Masa stacionarnog objekta 8, 10 19, 35

13, 29 10, 18

13, 10 29, 14

26, 39 1, 40

28, 2 10, 27

2, 27 19, 6

Ekstrakcija 2

3 Dužina mobilnog objekta 13, 4 8

17, 10 4

1, 8 35

1, 8 10, 29

1, 8 15, 34

8, 35 29, 34

19 Lokalni kvalitet 3

4 Dužina stacionarnog objekta

28, 10 1, 14 35

13, 14 15, 7

39, 37 35

15, 14 28, 26

1, 40 35

Asimetrija 4

5 Površina mobilnog objekta 29, 30 4, 34

19, 30 35, 2

10, 15 36, 28

5, 34 29, 4

11, 2 13, 39

3, 15 40, 14

6, 3 Konsolidacija 5

6 Površina stacionarnog objekta

1, 18 35, 36

10, 15 36, 37

2, 38 40 2, 10 19, 30

Univerzalnost 6

7 Zapremina mobilnog objekta

29, 4 38, 34

15, 35 36, 37

6, 35 36, 37

1, 15 29, 4

28, 10 1, 39

9, 14 15, 7

6, 35 4

Umetanje (babuška) 7

8 Zapremina stacionarnog objekta

2, 18 37

24, 35 7, 2 35

34, 28 35, 40

9, 14, 17, 15

35, 34 38

Antitežina 8

9 Brzina 13, 28 15, 19

6, 18 38, 40

35, 15 18, 34

28, 33 1, 18

8, 3 26, 14

3, 19 35, 5

Preventivno kontradelovanje

9

10 Sila 13, 28 15, 12

18, 21 11

10, 35 40, 34

35, 10 21

35, 10 14, 27

19, 2 Preventivno delovanje 10

11 Naponi/pritisak 6, 35 36

36, 35 21

35, 4 15, 10

35, 33 2, 40

9, 18 3, 40

19, 3 27

Ublaživanje unapred 11

12 Oblik 35, 15 34, 18

35, 10 37, 40

34, 15 10, 14

33, 1 18, 4

30, 14 10, 40

14, 26 9, 25

Ekvipotencijalnost 12

13 Stabilnost konstrukcije objekta

33, 15 28, 18

10, 35 21, 16

2, 35 40

22, 1 18, 4

17, 9 15

13, 27 10, 35

39, 3 35, 23

Uraditi suprotno 13

14 Čvrstoća 8, 13 26, 14

10, 18 3, 14

10, 3 18, 40

10, 30 35, 40

13, 17 35

27, 3 26

Sferoidnost 14

15 Vreme delovanja pokretnog objekta

3, 35 5

19, 2 16

19, 3 27

14, 26 28, 25

13, 3 35

27, 3 10

Dinamičnost 15

16 Vreme delovanja stacionarnog objekta

39, 3 35, 23

Delimično ili prekomerno delovanje

16

17 Temperatura 2, 28 36, 30

35, 10 3, 21

35, 39 19, 2

14, 22 19, 32

1, 35 32

10, 30 22, 40

19, 13 39

19, 18 36, 40

Prelaz u novu dimenziju 17

18 Intenzitet osvetljenja 10, 13 19

26, 19 6

32, 30 32, 3 27

35, 19 2, 19 6

Mehaničke vibracije 18

19 Korišćenje energije pokretnog objekta

8, 15 35

16, 26 21, 2

23, 14 25

12, 2 29

19, 13 17, 24

5, 19 9, 35

28, 35 6, 18

Periodično delovanje 19

20 Korišćenje energije stacionarnog objekta

36, 37 27, 4 29, 18

35 Neprikidno korisno delovanje

20

21 Snaga 15, 35 2

26, 2 36, 35

22, 10 35

29, 14 2, 40

35, 32 15, 31

26, 10 28

19, 35 10, 38

16 Žurba 21

22 Gubitak energije 16, 35 38

36, 38 14, 2 39, 6

26 Pretvaranje štete u korist 22

23 Gubitak materije 10, 13 28, 38

14, 15 18, 40

3, 36 37, 10

29, 35 3, 5

2, 14 30, 40

35, 28 31, 40

28, 27 3, 18

27, 16 18, 38

Povratna veza 23

24 Gubitak informacije 26, 32 10 10 Posrednik 24

25 Gubitak vrmena 10, 37 36, 5

37, 36 4

4, 10 34, 17

35, 3 22, 5

29, 3 28, 18

20, 10 28, 18

28, 20 10, 18

Samoposluživanje 25

26 Količina supstance 35, 29 34, 28

35, 14 3

10, 36 14, 3

35, 14 15, 2 17, 40

14, 35 34, 10

3, 35 10, 40

3, 35 31

Kopiranje 26

27 Pouzdanost 21, 35 11, 28

8, 28 10, 3

10, 24 35, 19

35, 1 16, 11

11, 28 2, 35 3, 25

34, 27 6, 40

Kratkotrajnost zamenjena željenim vekom trajanja

27

28 Preciznost u merenju 28, 13 32, 24

32, 2 6, 28 32

6, 28 32

32, 35 13

28, 6 32

28, 6 32

10, 26 24

Zameniti mehanički sistem 28

29 Preciznost proizvodnje 10, 28 32

28, 19 34, 36

3, 35 32, 30 40

30, 18 3, 27 3, 27 40

Pneumatska ili hidraulička konstrukcija

29

30 Spoljni štetni uticaji 21, 22 35, 28

13, 35 39, 18

22, 2 37

22, 1 3, 35

35, 24 30, 18

18, 35 37, 1

22, 15 33, 28

17, 1 40, 33

Elastične membrane ili tanke obloge

30

31 Štetni unutrašnji faktori objekta

35, 28 3, 23

35, 28 1, 40

2, 33 27, 18

35, 1 35, 40 27, 39

15, 35 22, 2

15, 22 33, 31

21, 39 16, 22

Porozni materijali 31

32 Lakoća proizvodnje 35, 13 8, 1

35, 12 35, 19 1, 37

1, 28 13, 27

11, 13 1

1, 3 10, 32

27, 1 4

35, 16 Promene boje 32

33 Komfornost 18, 13 34

28, 13 35

2, 32 12

15, 34 29, 28

32, 35 30

32, 40 3, 28

29, 3 8, 25

1, 16 25

Homogenost 33

34 Lakoća opravke 34, 9 1, 11 10

13 1, 13 2, 4

2, 35 11, 1 2, 9

11, 29 28, 27

1 Odbacivanje I regenerisanje delova

34

35 Adaptibilnost 35, 10 14

15, 17 20

35, 16 15, 37 1, 8

35, 30 14

35, 3 32, 6

13, 1 35

2, 16 Promena fizičko-hemijskih parametara objekta

35

36 Kompleksnost uređaja 34, 10 28

26, 16 19, 1 35

29, 13 28, 15

2, 22 17, 19

2, 13 28

10, 4 28, 15

Primena faznih prelaza 36

37 Kompleksnost kontrole 3, 4 16, 35

36, 28 40, 19

35, 36 37, 32

27, 13 1, 39

11, 22 39, 30

27, 3 15, 28

19, 29 39, 25

25, 34 6, 35

Primena termičkog širenja 37

38 Stepen automatizacije 28, 10 2, 35 13, 35 15, 32 1, 13

18, 1 25, 13 6, 9 Primena ubrzane oksidacije

38

Kar

akte

rist

ike

koje

se

pobo

ljša

vaju

39 Kapacitet/produkti vnost 28, 15 10, 36

10, 37 14

14, 10 34, 40

35, 3 22, 39

29, 28 10, 18

35, 10 2, 18

20, 10 16, 38

Promena stepena inertnosti 39

Kompozitni materijali 40

97

Karakteristike koje se pogoršavaju

KARAKTERISTIKE

17 18 19 20 21 22 23 24 PRINCIPI

1 Masa pokretnog objekta 6, 29 4, 38

19, 1 32

35, 12 34, 31

- 12, 36 18, 31

6, 2 34, 19

5, 35 3, 31

10, 24 35

Segmentacija 1

2 Masa stacionarnog objekta 28, 19 32, 22

19, 32 35

18, 19 28, 1

15, 19 18, 22

18, 19 28, 15

5, 8 13, 30

10, 15 35

Ekstrakcija 2

3 Dužina mobilnog objekta 10, 15 19

32 8, 35 24

1, 35 7, 2 35, 39

4, 29 23, 10

1, 24 Lokalni kvalitet 3

4 Dužina stacionarnog objekta

3, 35 39, 18

3, 25 12, 8 6, 28 10, 28 24, 35

24, 26 Asimetrija 4

5 Površina mobilnog objekta 2, 15 16

15, 32 19, 13

19, 32 19, 10 32, 18

15, 17 30, 26

10, 35 2, 39

30, 26 Konsolidacija 5

6 Površina stacionarnog objekta

35, 39 38

17, 32 17, 7 30

10, 14 18, 39

30, 16 Univerzalnost 6

7 Zapremina mobilnog objekta

34, 39 10, 18

2, 13 10

35 35, 6 13, 18

7, 15 13, 16

36, 39 34, 10

2, 22 Umetanje (babuška) 7

8 Zapremina stacionarnog objekta

35, 6 4

30, 6 10, 39 35, 34

Antitežina 8

9 Brzina 28, 30 36, 2

10, 13 19

8, 15 35, 38

19, 35 38, 2

14, 20 19, 35

10, 13 28, 38

13, 26 Preventivno kontradelovanje

9

10 Sila 35, 10 21

19, 17 10

1, 16 36, 37

19, 35 18, 37

14, 15 8, 35 40, 5

Preventivno delovanje 10

11 Naponi/pritisak 35, 39 19, 2

14, 24 10, 37

10, 35 14

2, 36 25

10, 36 3, 37

Ublaživanje unapred 11

12 Oblik 22, 14 19, 32

13, 15 32

2, 6 34, 14

4, 6 2

14 35, 29 3, 5

Ekvipotencijalnost 12

13 Stabilnost konstrukcije objekta

35, 1 32

32, 3 27, 15

13, 19 27, 4 29, 18

32, 35 27, 31

14, 2 39, 6

2, 14 30, 40

Uraditi suprotno 13

14 Čvrstoća 30, 10 40

35, 19 19, 35 10

35 10, 26 35, 28

35 35, 28 31, 40

Sferoidnost 14

15 Vreme delovanja pokretnog objekta

19, 35 39

2, 19 4, 35

28, 6 35, 18

19, 10 35, 38

28, 27 3, 18

10 Dinamičnost 15

16 Vreme delovanja stacionarnog objekta

19, 18 36, 40

16 27, 16 18, 38

10 Delimično ili prekomerno delovanje

16

17 Temperatura 32, 30 21, 16

19, 15 3, 17

2, 14 17, 25

21, 17 35, 38

21, 36 39, 31

Prelaz u novu dimenziju 17

18 Intenzitet osvetljenja 32, 35 19

32, 1 19

32, 35 1, 15

32 13, 16 1, 6

13,1 1, 6 Mehaničke vibracije 18

19 Korišćenje energije pokretnog objekta

19, 24 3, 14

2, 15 19

6, 19 37, 18

12, 22 15, 24

35, 24 18, 5

Periodično delovanje 19

20 Korišćenje energije stacionarnog objekta

19, 2 35, 32

28, 27 18, 31

Neprikidno korisno delovanje

20

21 Snaga 2, 14 17, 25

16, 6 19

16, 6 19, 37

10, 35 38

28, 27 18, 38

10, 19 Žurba 21

22 Gubitak energije 19, 38 7

1, 13 32, 15

3, 38 35, 27 2, 37

19, 10 Pretvaranje štete u korist 22

23 Gubitak materije 21, 36 39, 31

1, 6 13

35, 18 24, 5

28, 27 12, 31

28, 27 18, 38

35, 27 2, 31

Povratna veza 23

24 Gubitak informacije 19 10, 19 19, 10 Posrednik 24

25 Gubitak vrmena 35, 29 21, 18

1, 19 26, 18

35, 38 19, 18

1 35, 20 10, 6

10, 5 18, 32

35, 18 10, 39

24, 26 28, 32

Samoposluživanje 25

26 Količina supstance 3, 17 39

34, 29 16, 18

3, 35 31

35 7, 18 25

6, 3 10, 24

24, 28 18, 16

Kopiranje 26

27 Pouzdanost 3, 35 10

11, 32 13

21, 11 27, 19

36, 23 21, 11 26, 31

10, 11 35

10, 35 29, 39

10, 28 Kratkotrajnost zamenjena željenim vekom trajanja

27

28 Preciznost u merenju 6, 19 28, 24

6, 1 32

3, 6 32

3, 6 32

26, 32 27

10, 16 31, 28

Zameniti mehanički sistem 28

29 Preciznost proizvodnje 19, 26 3 , 32 32, 2 32, 2 13, 32 2

35, 31 10, 24

Pneumatska ili hidraulička konstrukcija

29

30 Spoljni štetni uticaji 22, 33 35, 2

1, 19 32, 13

1, 24 6, 27

10, 2 22, 37

19, 22 31, 2

21, 22 35, 2

33, 22 19, 40

22, 10 2

Elastične membrane ili tanke obloge

30

31 Štetni unutrašnji faktori objekta

22, 35 2, 24

19, 24 39, 32

2, 35 6

19, 22 18

2, 35 18

21, 35 2, 22

10, 1 34

10, 21 29

Porozni materijali 31

32 Lakoća proizvodnje 27, 26 18

28, 24 27, 1

28, 26 27, 1

1, 4 27, 1 12, 24

19, 35 15, 34 33

32, 24 18, 16

Promene boje 32

33 Komfornost 26, 27 13

13, 17 1, 24

1, 13 24

35, 34 2, 10

2, 19 13

28, 32 2, 24

4, 10, 27, 22

Homogenost 33

34 Lakoća opravke 4, 10 15, 1 13

15, 1 28, 16

15, 10 32, 2

15, 1 32, 19

2, 35 34, 27

Odbacivanje I regenerisanje delova

34

35 Adaptibilnost 27, 2 3, 35

6, 22 26, 1

19, 35 29 13

19, 1 29

18, 15 1

15, 10 2, 13

Promena fizičko-hemijskih parametara objekta

35

36 Kompleksnost uređaja 2, 17 13

24, 17 13

27, 2 29, 28

20, 19 30, 34

10, 35 13, 2

35, 10 28, 29

Primena faznih prelaza 36

37 Kompleksnost kontrole 3, 27 35, 16

2, 24 26

35, 38 19, 35 16

19, 1 16, 10

35, 3 15, 19

1, 18 10, 24

35, 33 27, 22

Primena termičkog širenja 37

38 Stepen automatizacije 26, 2 19

8, 32 19

2, 32 13

28, 2 27

23, 28 35, 10 18, 5

35, 33 Primena ubrzane oksidacije

38

Kar

akte

rist

ike

koje

se

pobo

ljša

vaju

39 Kapacitet/produkti vnost 35, 21 28, 10

26, 17 19, 1

35, 10 38, 19

1 35, 20 10

28, 10 29, 35

28, 10 35, 23

13, 15 23

Promena stepena inertnosti 39

Kompozitni materijali 40

98

Karakteristike koje se pogoršavaju

KARAKTERISTIKE

25 26 27 28 29 30 31 32 PRINCIPI

1 Masa pokretnog objekta 10, 35 20, 28

3, 26 18, 21

3, 11 1, 27

28, 27 35, 26

28, 35 26, 18

22, 21 18, 27

22, 35 31, 39

27, 28 1, 36

Segmentacija 1

2 Masa stacionarnog objekta 10, 20 35, 26

19, 6 18, 26

10, 28 8, 3

18, 26 28

10, 1 35, 27

2, 19 22, 37

35, 22 1, 39

28, 1 9

Ekstrakcija 2

3 Dužina mobilnog objekta 15, 2 29

29, 35 10, 14 29, 40

28, 32 4

10, 28 29, 37

1, 15 17, 24

17, 15 1, 29 17

Lokalni kvalitet 3

4 Dužina stacionarnog objekta

30, 29 14

15, 29 28

32, 28 3

2, 32 10

1, 18 15, 17 27

Asimetrija 4

5 Površina mobilnog objekta 26, 4 29, 30 6, 13

29, 9 26, 28 32, 3

2, 32 22, 33 28, 1

17, 2 18, 39

13, 1 26, 24

Konsolidacija 5

6 Površina stacionarnog objekta

10, 35 4, 18

2, 18 40, 4

32, 35 40, 4

26, 28 32, 3

2, 29 18, 36

27, 2 39, 35

22, 1 40

40, 16 Univerzalnost 6

7 Zapremina mobilnog objekta

2, 6 34, 10

29, 30 7

14, 1 40, 11

25, 26 28

25, 28 2, 16

27, 21 27, 35

17, 2 40, 1

29, 1 40

Umetanje (babuška) 7

8 Zapremina stacionarnog objekta

35, 16 32, 18

35, 3 2, 35 16

35, 10 25

34, 39 19, 27

30, 18 35, 4

35 Antitežina 8

9 Brzina 10, 19 29, 38

11, 35 27, 28

28, 32 1, 24

10, 28 32, 25

1, 28 35, 23

2, 24 35, 21

35, 13 8, 1

Preventivno kontradelovanje

9

10 Sila 10, 37 36

14, 29 18, 36

3, 35 13, 21

35, 10 23, 24

28, 29 37, 36

1, 35 40, 18

13, 3 36, 24

15, 37 18, 1

Preventivno delovanje 10

11 Naponi/pritisak 37, 36 4

10, 14 36

10, 13 19, 35

6, 28 25

3, 35 22, 2 37

2, 33 27, 18

1, 35 16

Ublaživanje unapred 11

12 Oblik 14, 10, 34, 17

36, 22 10, 40 16

28, 32 1

32, 30 40

22, 1 2, 35

35, 1 1, 32 17, 28

Ekvipotencijalnost 12

13 Stabilnost konstrukcije objekta

35, 27 15, 32 35

13 18 35, 24 30, 18

35, 40 27, 39

35, 19 Uraditi suprotno 13

14 Čvrstoća 29, 3 28, 10

29, 10 27

11, 3 3, 27 16

3, 27 18, 35 37, 1

15, 35 22, 2

11, 3 10, 32

Sferoidnost 14

15 Vreme delovanja pokretnog objekta

20, 10 28, 18

3, 35 10, 40

11, 2 13

3 3, 27 16, 40

22, 15 33, 28

21, 39 16, 22

27, 1 4

Dinamičnost 15

16 Vreme delovanja stacionarnog objekta

28, 20 10, 16

3, 35 31

34, 27 6, 40

10, 26 24

17, 1 40, 33

22 35, 10 Delimično ili prekomerno delovanje

16

17 Temperatura 35, 28 21, 18

3, 17 30, 39

19, 35 3, 10

32, 19 24

24 22, 33 35, 2

22, 35 2, 24

26, 27 Prelaz u novu dimenziju 17

18 Intenzitet osvetljenja 19, 1 26, 17

1, 19 11, 15 32

3, 32 15, 19 35, 19 32, 39

19, 35 28, 26

Mehaničke vibracije 18

19 Korišćenje energije pokretnog objekta

35, 38 19, 18

34, 23 16, 18

19, 21 11, 27

3, 1 32

1, 35 6, 27

2, 35 6

28, 26 30

Periodično delovanje 19

20 Korišćenje energije stacionarnog objekta

3, 35 31

10, 36 23

10, 2 22, 37

19, 22 18

1, 4 Neprikidno korisno delovanje

20

21 Snaga 35, 20 10, 6

4, 34 19

19, 24 26, 31

32, 15 2

32, 2 19, 22 31, 2

2, 35 18

26, 10 34

Žurba 21

22 Gubitak energije 10, 18 32, 7

7, 18 25

11, 10 35

32 21, 22 35, 2

21, 35 2, 22

Pretvaranje štete u korist 22

23 Gubitak materije 15, 18 35, 10

6, 3 10, 24

10, 29 39, 35

16, 34 31, 28

35, 10 24, 31

33, 22 30, 40

10, 1 34, 29

15, 34 33

Povratna veza 23

24 Gubitak informacije 24, 26 28, 32

24, 28 35

10, 28 23

22, 10 1

10, 21 22

32 Posrednik 24

25 Gubitak vrmena 35, 38 18, 16

10, 30 4

24, 34 28, 32

24, 26 28, 18

35, 18 34

35, 22 18, 39

35, 28 34, 4

Samoposluživanje 25

26 Količina supstance 35, 38 18, 16

18, 3 28, 40

3, 2 28

33, 30 35, 33 29, 31

3, 35 40, 39

29, 1 35, 27

Kopiranje 26

27 Pouzdanost 10, 30 4

21, 28 40, 3

32, 3 11, 23

11, 32 1

27, 35 2, 40

35, 2 40, 26

Kratkotrajnost zamenjena željenim vekom trajanja

27

28 Preciznost u merenju 24, 34 28, 32

2, 6 32

5, 11 1, 23

28, 24 22, 26

3, 33 39, 10

6, 35 25, 18

Zameniti mehanički sistem 28

29 Preciznost proizvodnje 32, 26 28, 18

32, 30 11, 32 1

26, 28 10, 36

4, 17 34, 26

Pneumatska ili hidraulička konstrukcija

29

30 Spoljni štetni uticaji 35, 18 34

35, 33 29, 31

27, 24 2, 40

28, 33 23, 26

26, 28 10, 18

24, 35 2

Elastične membrane ili tanke obloge

30

31 Štetni unutrašnji faktori objekta

1, 22 3, 24 39, 1

24, 2 40, 39

3, 33 26

4, 17 34, 26

Porozni materijali 31

32 Lakoća proizvodnje 35, 28 34, 4

35, 23 1, 24

1, 35 12, 18

24, 2 Promene boje 32

33 Komfornost 4, 28 10, 34

12, 35 17, 27 8, 40

25, 13 2, 34

1, 32 35, 23

2, 25 28, 39

2, 5 12

Homogenost 33

34 Lakoća opravke 32, 1 10, 25

2, 28 10, 25

11, 10 1, 16

10, 2 13

25, 10 35, 10 2, 16

1, 35 11, 10

Odbacivanje I regenerisanje delova

34

35 Adaptibilnost 35, 28 3, 35 15

35, 13 8, 24

35, 5 1, 10

35, 11 32, 31

1, 13 31

Promena fizičko-hemijskih parametara objekta

35

36 Kompleksnost uređaja 6, 29 13, 3 27, 10

13, 35 1

2, 26 10, 34

26, 24 32

22, 19 29, 40

19, 1 27, 26 1, 13

Primena faznih prelaza 36

37 Kompleksnost kontrole 18, 28 32, 9

3, 27 29, 18

27, 40 28, 8

26, 24 32, 28

22, 19 29, 28

2, 21 5, 28 11, 29

Primena termičkog širenja 37

38 Stepen automatizacije 24, 28 35, 30

35, 13 11, 27 32

28, 26 10, 34

28, 26 18, 23

2, 33 2 1, 26 13

Primena ubrzane oksidacije

38

Kar

akte

rist

ike

koje

se

pobo

ljša

vaju

39 Kapacitet/produkti vnost 35, 38 1, 35 10, 38

1, 10 34, 28

18, 10 32, 1

22, 35 13, 24

35, 22 18, 39

35, 28 2, 24

Promena stepena inertnosti 39

Kompozitni materijali 40

99

Karakteristike koje se pogoršavaju KARAKTERISTIKE 33 34 35 36 37 38 39

PRINCIPI

1 Masa pokretnog objekta 35, 3 2, 24

2, 27 28, 11

29, 5 15, 8

26, 30 36, 34

28, 29 26, 32

26, 35 18, 19

35, 3 24, 37

Segmentacija 1

2 Masa stacionarnog objekta 6, 13 1, 32

2, 27 28, 11

19, 15 29

1, 10 26, 39

25, 28 17, 15

2, 26 35

1, 28 15, 35

Ekstrakcija 2

3 Dužina mobilnog objekta 15, 29 35, 4

1, 28 10

14, 15 1, 16

1, 19 26, 24

35, 1 26, 24

17, 24 26, 16

14, 4 28, 29

Lokalni kvalitet 3

4 Dužina stacionarnog objekta

2, 25 3 1, 35 1, 26 26 30, 14 7, 26

Asimetrija 4

5 Površina mobilnog objekta 15, 17 13, 16

15, 13 10, 1

15, 30 14, 1 13

2, 36 26, 18

14, 30 28, 23

10, 26 34, 2

Konsolidacija 5

6 Površina stacionarnog objekta

16, 4 16 15, 16 1, 18 36

2, 35 30, 18

23 10, 15 17, 7

Univerzalnost 6

7 Zapremina mobilnog objekta

15, 13 30, 12

10 15, 29 26, 1 29, 26 4

35, 34 16, 24

10, 6 2, 34

Umetanje (babuška) 7

8 Zapremina stacionarnog objekta

1 1, 31 2, 17 26

35, 37 10, 2

Antitežina 8

9 Brzina 32, 28 13, 12

34, 2 28, 27

15, 10 26

10, 28 4, 34

3, 34 27, 16

10, 18 Preventivno kontradelovanje

9

10 Sila 1, 28 3, 25

15, 1 11

15, 17 18, 20

26, 35 10, 18

36, 37 10, 19

2, 35 3, 28 35, 37

Preventivno delovanje 10

11 Naponi/pritisak 11 2 35 19, 1 35

2, 36 37

35, 24 10, 14 35, 37

Ublaživanje unapred 11

12 Oblik 32, 15 26

2, 13 1

1, 15 29

16, 29 1, 28

15, 13 39

15, 1 32

17, 26 34, 10

Ekvipotencijalnost 12

13 Stabilnost konstrukcije objekta

32, 35 30

2, 35 10, 16

35, 30 34, 2

2, 35 22, 26

35, 22 39, 23

1, 8 35

23, 35 40, 3

Uraditi suprotno 13

14 Čvrstoća 32, 40 28, 2

27, 11 3

15, 3 32

2, 13 28

27, 3 15, 40

15 29, 35 10, 14

Sferoidnost 14

15 Vreme delovanja pokretnog objekta

12, 27 29, 10 27

1, 35 13

10, 4 28, 15

19, 29 39, 35

6, 10 35, 17 14, 19

Dinamičnost 15

16 Vreme delovanja stacionarnog objekta

1 1 2 25, 34 6, 35

1 20, 10 16, 38

Delimično ili prekomerno delovanje

16

17 Temperatura 26, 27 4, 10 16

2, 18 27

2, 17 16

3, 27 35, 31

26, 2 19, 16

15, 28 35

Prelaz u novu dimenziju 17

18 Intenzitet osvetljenja 28, 26 19

15, 17 13, 16

15, 1, 19

6, 32 13

32, 15 2, 26 10

2, 25 16

Mehaničke vibracije 18

19 Korišćenje energije pokretnog objekta

19, 35 1, 15 17, 28

15, 17 13, 16

2, 29 27, 28

35, 38 32, 2 12, 28 35

Periodično delovanje 19

20 Korišćenje energije stacionarnog objekta

19, 35 16, 25

1, 6 Neprikidno korisno delovanje

20

21 Snaga 26, 35 10

35, 2 10, 34

19, 17 34

20, 19 30, 34

19, 35 16

28, 2 17

28, 35 34

Žurba 21

22 Gubitak energije 35, 32 1

2, 19 7, 23 35, 3 15, 23

2 28,10 29, 35

Pretvaranje štete u korist 22

23 Gubitak materije 32, 28 2, 24

2, 35 34, 27

15, 10 2

35, 10 28, 24

35, 18 10, 13

35, 10 18

28, 35 10, 23

Povratna veza 23

24 Gubitak informacije 27, 22 35, 33 35 13, 23 15

Posrednik 24

25 Gubitak vrmena 4, 28 10, 34

32, 1 10

35, 28 6, 29 18, 28 32, 10

24, 28 35, 30

Samoposluživanje 25

26 Količina supstance 35, 29 25, 10

2, 32 10, 25

15, 3 29

3, 13 27, 10

3, 27 29, 18

8, 35 13, 29 3, 27

Kopiranje 26

27 Pouzdanost 27, 17 40

1, 11 13, 35 8, 24

13, 35 1

27, 40 28

11, 13 27

1, 35 29, 38

Kratkotrajnost zamenjena željenim vekom trajanja

27

28 Preciznost u merenju 1, 13 17, 34

1, 32 13, 11

13, 35 2

27, 35 10, 34

26, 24 32, 28

28, 2 10, 34

10, 34 28, 32

Zameniti mehanički sistem 28

29 Preciznost proizvodnje 1, 32 35, 23

25, 10 26, 2 18

26, 28 18, 23

10, 18 32, 39

Pneumatska ili hidraulička konstrukcija

29

30 Spoljni štetni uticaji 2, 25 28, 39

35, 10 2

35, 11 22, 31

22, 19 29, 40

22, 19 29, 40

33, 3 34

22, 35 13, 24

Elastične membrane ili tanke obloge

30

31 Štetni unutrašnji faktori objekta

19, 1 31

2, 21 27, 1

2 22, 35 18, 39

Porozni materijali 31

32 Lakoća proizvodnje 2, 5 13, 16

35, 1 11, 9

2, 13 15

27, 26 1

6, 28 11, 1

8, 28 1

35, 1 10, 28

Promene boje 32

33 Komfornost 12, 26 1, 32

15, 34 1, 16

32, 26 12, 17

1, 34 12, 3

15, 1 28

Homogenost 33

34 Lakoća opravke 1, 12, 26, 15

7, 1 4, 16

35, 1 13, 11

34, 35 7, 13

1, 32 10

Odbacivanje i regenerisanje delova

34

35 Adaptibilnost 15, 34 1, 16

1, 16 7, 4

15, 29 37, 28

1 27, 34 35

35, 28 6, 37

Promena fizičko-hemijskih parametara objekta

35

36 Kompleksnost uređaja 27, 9 26, 24

1, 13 29, 15 28, 37

15, 10 37, 28

15, 1 24

12, 17 28

Primena faznih prelaza 36

37 Kompleksnost kontrole 2, 5 12, 26 1, 15 15, 10 37, 28

34, 21 35, 18 Primena termičkog širenja 37

38 Stepen automatizacije 1, 12 34, 3

1, 35 13

27, 4 1, 35

15, 24 10

34, 27 25

5, 12 35, 26

Primena ubrzane oksidacije

38

Kar

akte

rist

ike

koje

se

pobo

ljša

vaju

39 Kapacitet/produkti vnost 1, 28 7, 19

1, 32 10, 25

1, 35 28, 37

12, 17 28, 24

35, 18 27, 2

5, 12 35, 26

Promena stepena inertnosti 39

Kompozitni materijali 40

100

6. REČNIK OSNOVNIH TRIZ POJMOVA

Red. br.

Srpski Русский English Deutsch

1. Algoritam rešavanja inventivnog problema (ARIZ)

Алгоритм решения изобретательских задач (АРИЗ)

Algorithm of Inventive Problem Solving (ARIZ)

Der Algorithmus fuer die Loesung der erfinderischen Problemen (ARIZ)

2. Analize Supstanca-Polje (Su-Polje)

Анализ вепольный (вепанализ)

Substance-Field (Su-Field) analysis

Die Stoff / Feld - Analyse

3. Anti-sistem Анти-система Anti-system Das Antisystem

4. Biološki efekt Биологический эффект Biological effect Der biologische Effekt

5. Bi-sistem Бисистема Bi-system Das Bisystem

6. Veliko iznenađenje Большая Неожиданность Great Surprise Die grosse Ueberraschung

7. Vodeća tehnološka oblast Ведущая область техники Leading field of technology

Die fuerende Technik-Branche

8. Su-Polje Веполь Su-Field Der Stofel

9. Resursi Supstance-Polja Вещественно-полевые ресурсы

Substance-Field resources Die Stoff / Feld - Ressourse

10. Formula Su-Polje Вепольная формула Su-Field formula Die Stoff / Feld - Formel

11. Supstanca Вещество Substance Der Stoff

12. Stanja okoline Внешние обстоятельства External conditions Die aeussere Umstaende

13. Geometrijski efekt Геометрический эффект Geometrical effect Der geometrische Effekt

14. Glavni proizvodni proces Главный производствен-ный процесс

Main manufacturing process

Der Hauptproduktions-prozess

15. Dijagram Su-Polja Графическое изображение веполя

Su-Field diagram Die grafische Darstellung des Stofels

16. Dijagram (model) sistema kontradiktornosti

Графическая схема технического противоречия (ТП)

Diagram (model) of a system contradiction

17. Vrednosni cilj Достойная цель Worthy goal Das Wuerdigziel

18. Izgrađeno Su-Polje Достройка веполя Completion of a Su-Field Die Fertigbau des

101

Stofels

19. Životna strategija kreativne ličnosti

Жизненная Стратегия Творческой Личности

Life Strategy of creative individual

20. Analogni problem Задача-аналог Analogous problem

21. Inventivni problem Задача изобретательская Inventive problem Die erfinderische Aufgabe

22. Inženjerski problem Задача инженерная Engineering problem

23. Najveći problem (maksi-problem)

Задача максимальная (макси-задача)

Maximal-problem (Maxi-problem)

24. Mikro problem Задача микро Micro-problem

25. Minimalni problem (mini-problem)

Задача минимальная (мини-задача)

Mini-problem

26. Nestandardni problemi Задачи нетиповые / нестандартные

Non-routine problems

27. Standardni problemi Задачи типовые / стандартные

Standard problems

28. Zakoni razvoja tehničkog sistema

Законы развития технических систем:

Laws of Technical System Evolution

28.1.

Zakon kompletnosti sistema

Закон полноты частей системы

Law of system completeness

28.2.

Zakon “energetske provodljivosti”

Закон "энергетической проводимости" системы

Law of “energy conductivity”

28.3.

Zakon koordinacije ritma (harmonizacija)

Закон согласования ритмики частей системы

Law of coordination (harmonization) of rhythms

28.4.

Zakon porasta stepena idealnosti sistema

Закон увеличения степени идеальности системы

Law of increasing degree of system ideality

28.5.

Zakon neravnomernog razvoja podsistema

Закон неравномерности развития частей системы

Law of non-uniform evolution of sub-systems

28.6.

Zakon prelaza u supersistem (viši nivo sistema)

Закон перехода в надсистему

Law of transition to a super-system (higher-level system)

28.7.

Zakon prelaza sa makro- na mikro- nivo

Закон перехода с макроуровня на микроуровень

Law of transition to a micro-level

28.9.

Zakon porasta interakcija Su-Polja

Закон увеличения степени вепольности

Law of increasing Su-Field interactions

28.10

Zakon razvoja zajedno sa S-krivom

Закон S-образного развития

Law of evolution along the S-curve

29. Idealni konačni rezultat (IKR)

Идеальный конечный результат (ИКР)

Ideal End Result (IER) Die ideale End-Loesung (IEL)

102

30. Objekt Изделие Object Die Erzeugniss

31. X-element Икс-элемент X-element X-Element

32. Psihološka inercija Инерция мышления Psychological inertia

33. Instrument Инструмент Tool Das Werkzeug

34. Osobine kreativne ličnosti Качества Творческой Личности

Qualities of a creative individual

35.

Vrste protivrečnosti sistema (inženjerske kontradikcije, tehničke kontradikcije)

Конфликты типовые

Typical system conflicts (engineering contradictions, technical contradictions)

36. Konfliktni par Конфликтующая пара Conflicting pair

37. Koncept vertikalne pokretljivosti

Концепция максимального движения вверх

Concept of vertical mobility

38. Idealna mašina Машина идеальная Ideal machine Die ideale Maschine

39. Metod modelovanja sa “pametnim patuljcima”

Метод моделирования маленькими человечками

Modeling with “smart little people”

40. Model inventivnog problema

Модель изобретательской задачи

Model of an inventive problem

41. Mono-sistem Моносистема Mono-system

42. Multi-ekranski dijagram Многоэкранная схема Multi-screen diagram

43. Nealgoritamske metode Неалгоритмические методы

Non-algorithmic methods

44. Zaoštrena kontradikcija Обострение противоречия

Intensification of contradiction

45. Operativno vreme Оперативное время Operation time

46. Operativna zona Оперативная зона Operational zone

47. Tehnika “Veličina- Vreme-Troškovi”

Оператор РВС “Size-Time-Cost” Technique

48. Tehnika Analize Sistema Оператор системный System Analysis Technique

49. Izučavanje razvoja TRIZ-a Оценка разработок по ТРИЗ

Evaluation of TRIZ developments

50. Polje Поле Field Das Feld

51. Poli-sistem Полисистема Poly-system

52. Inventivni princip Прием Inventive principle Das Verfahren

53. Inventivni princip korišten na makro-nivou

Прием на макроуровне Inventive principle used on a macro-level

103

54. Inventivni princip korišten na mikro-nivou

Прием на микроуровне Inventive principle used on a micro-level

55. Definisanje problema Постановка задачи Problem statement Die Aufgabestellung

56. Prognoza Прогноз Forecast, prediction Die Prognose

57. Kontradikcije (vrste) Противоречия (виды): Contradictions (types): Der Widerspruch

57.1.

Administrativna kontradikcija

Противоречие административное

Administrative contradiction

57.2.

Tehnička kontradikcija Противоречие техническое

Technical contradiction Der technische Widerspruch

57.3.

Fizička kontradikcija Противоречие физическое

Physical contradiction Der physikalische Widerspruch

58. Praznina Пустота Void

59. Razvoj kreativne zamisli Развитие Творческого Воображения

Development of creative imagination

60. Rešenje konflikta (kontradikcije)

Разрешение противоречия

Conflict (contradiction) resolution

Die Loesung des Widerspruches

61. Uništenje Su-Polja Разрушение веполя Su-Field breakup

62. Spisak naučno fantastičnih ideja

Регистр НФ-идей A list of science fiction ideas

63. Resursi Ресурсы Resources Die Ressourse

64. Zbirna kartoteka Сводная картотека Composite card index

65. Tehnički sistem Система техническая Technical system Das technische System

66. Sistem inventivnih principa Система приемов System of inventive principles

67. Inventivna situacija Ситуация изобретательская

Inventive situation Die erfinderische Situation

68. Koordinacija ritma Согласование ритмики Rhythm coordination

69. Specijalni (profesionalni) termin

Специальный термин (спецтермин)

Special (professional) term

70. Standard za rešavanje inventivnih problema

Стандарт (на решение изобретательских задач)

Standard for solving inventive problems

71. Dijagram tipičnih konflikata u model problemima

Схемы типичных конфликтов в моделях задач

Diagrams of typical conflicts in the models of problems

72. S-kriva S-образная кривая (термин активно использовался в ТРИЗ,)

S-curve

73. Matrica kontradiktornosti Таблица основных Contradiction (conflict)

104

(konflikta) приемов для устранения типовых технических противоречий

matrix

73а.

Teorija razvoja kreativne ličnosti (TRKL)

Теория Развития Творческой Личности (ТРТЛ)

Theory of Creative Life Strategy (TCLS)

74. T-Polje Теполь T-Field

75. Teorija rešavanja inventivnih zadataka (TRIZ)

ТРИЗ TRIZ

TRIZ (Theorie fuer die Loesung der erfinderischen Problemen)

76. Indeksi efekata Указатели эффектов Indexes of effects

77. Nivoi inventivnosti Уровень изобретательских задач

Level of inventions Nivea der erfinderischen Aufgaben

78. Zaoštreni konflikt (kontradikcija)

Усиленная формулировка конфликта

Intensified conflict (contradiction)

79. Fantogram Фантограмма Fantogram

80. Fe-Polje Феполь Fe-Field

81. Fizički efekt Физический эффект Physical effect Der physikalische Effekt

82. Banka vrednosnih ciljeva Фонд Достойных Целей The Bank of Worthy Goals

83. Informacioni fond TRIZ-a Фонд информационный TRIZ databases

84. Hemijski efekat Химический эффект Chemical effect Der chemische Effekt

85. Četiri nivoa algoritma za izgradnju naučno fantastičnih ideja

Четырехэтажная схема создания фантастических идей

Four-level algorithm for generating sci-fi ideas

86. Korak unazad iz IKR Шаг назад от ИКР Step back from IFR

87. Heuristika Эвристика Heuristics

88. E-Polje Эполь E-Field

89. Efekat Эффект Effect Der Effekt

105

7. LITERATURA 7.1 Korišćena u ovoj brošuri 1. Altshuller, G., Shulyak, L.: 40 Principles: TRIZ Keys to Technical Innovation, Technical

Innovation Center, Worcester, MA,2001. 2. Альтшуллер, Г. С.: Творчество как точная наука, Петрозаводск, Издательство

"Скандинавия", издание 2-е, дополненное, 2004. 3. Rajić, D., Žakula, B., Jovanović, V.: Prevod osnovnih TRIZ termina na sajtu:

www.altshuller.ru / - 81k - 16 Avg. 2006.

7.2. TRIZ literatura na ruskom (sa kratkim sadržajem) (Prevod sa sajta OTSM-TRIZ Technologies Center (na ruskom) [Minsk, Belarus], http://www.trizminsk.org )

1. Альтшуллер Г.С. Шапиро Р.Б.: О ПСИХОЛОГИИ ИЗОБРЕТАТЕЛЬСКОГО ТВОРЧЕСТВА. "Вопросы психологии", 1956, N 6, с.37-49. “O psihologiji inventivnog stvaralaštva”. Prva publikacija o TRIZ-u. Članak ima programski karakter i predstavlja osnovne postavke budućeg TRIZ-a, bazirane na zakonitostima razvitka tehničkih sistema. U njemu su izložene teorijske osnove TRIZ-a: pojam tehničke protivrečnosti, pojam idealnog konačnog rešenja, definicija inventivnih principa. Na pravcima razvoja TRIZ-a formulisanim u ovom članku aktivno se radi do danas (već 50 godina).

2. Альтшуллеp Г.С.: КАК HАУЧИТЬСЯ ИЗОБРЕТАТЬ. Тамбовское книжное издательство, 1961. „Kako naučiti da pronalaziš“. Ovo je prva prava knjiga (128 stranica) o metodologiji rešavanja inventivnih zadataka. Tiraž knjige je bio 50.000 primeraka. U knjizi je uopšteno iskustvo istraživanja 4000 najboljih rešenja iz patentnog fonda, prvih seminara i prvih rezultata primene TRIZ-a. Knjiga sadrži: pregled nedostataka aktuelnih prilaza stvaralaštvu, kratku istoriju razvitka TRIZ-a, opis algoritma rešavanja inventivnih zadataka sa detaljnom analizom zadatika i nekoliko principa razrešavanja tehničkih protivrečnosti. Obrađena je tema zakonomernosti razvitka tehničkih sistema uz korišćenje brojnih primera iz patentnog fonda i istorije razvitka tehničkih sistema.

3. Альтшуллеp Г.С.: ОСHОВЫ ИЗОБРЕТАТЕЛЬСТВА. Воpонеж, Центрально-Черноземное издательство, 1964. „Osnove pronalazaštva“. Pisana naučno-popularnim stilom, knjiga sadrži podrobnu analizu istorije razvitka tehničkih sistema, algoritam rešavanja inventivnih zadataka, 69 principa razrešenja tehničkih protivrečnosti sa tabelom za izbor principa, definiciju idealne mašine itd. Za opise je korišćeno mnoštvo primera. Veći deo knjige je posvećen opisu analize rešenja praktičnih problema uz korišćenje

106

algoritma rešavanja inventivnih zadataka, a takođe i opisu zakonomernosti razvitka tehničkih sistema sa primerima iz istorije tehnike.

4. Альтшуллеp Г.С.: АЛГОРИТМ ИЗОБРЕТЕHИЯ. М., "Московский pабочий", 1-е изд., 1969; 2-е изд., 1973. „Algoritam pronalazaštva“. U knjizi su podrobno opisane osnovne teorijske postavke TRIZ-a uz korišćenje velikog broja primera i zadataka za rešavanje. Izloženi su rezultati istraživanja u oblasti zakonomernosti razvoja tehničkih sistema uz korišćenje savremenog patentnog fonda. Nekoliko glava je posvećeno opisu rešavanja zadataka pomoću algoritama ARIZ-61 i rešenja zadataka pomoću ARIZ -71. U ovoj knjizi je prvi put objavljen spisak 40 prerađenih principa razrešavanja tehničkih protivrečnosti sa tabelom Principa koju i danas koriste mnogi TRIZ eksperti.

5. Альтшуллеp Г.С.: ТВОРЧЕСТВО КАК ТОЧHАЯ HАУКА. М., "Советское pадио", 1979.; 2-е изд., дополненное. - Петрозаводск: Скандинавия, 2004.- с. 208. Издание Официального Фонда Г. С. Альтшуллера www.altshuller.ru „Stvaralaštvo kao egzaktna nauka“. Veći deo knjige čine novi prilozi: 70 dobro opisanih inventivnih zadataka, tekst ARIZ-77 i rešenja zadataka po novoj verziji ARIZ. Prvi put je izložen sistem zakona razvitka tehničkih sistema uređen u skladu sa ključnim etapama razvitka: Statika, Kinematika, Dinamika. Prvi put je opširno demonstrirana jedna od prvih verzija Standarda za rešavanje inventivnih zadata, principi analize su-polja i tablica korišćenja nekih fizičkih efekata. Prikazano je 40 principa za rešavanje inventivnih zadataka i kratak tekst o njihovom razvoju. Nekoliko delova knjige posvećeno je S-krivi razvitka sistema i pristupima rešavanju naučnih problema.

6. Альтшуллеp Г.С., Селюцкий, А.Б.: КРЫЛЬЯ ДЛЯ ИКАРА. Петpозаводск, "Каpелия", 198О. „Krila za Ikara“. Knjiga produžava i dalje razvija neke ideje knjige „Stvaralaštvo kao egzaktna nauka“ („Творчество как точная наука“). Detaljnije su razmotrene neke oblasti TRIZ-a i priloženo 50 izabranih zadataka za vežbu. Stil izlaganja osnova TRIZ je popularniji od prethodne knjige. Navedeno je pet osnovnih pravila analize Su-polje, koja olakšavaju usvajanje znatno kasnijih verzija Sistema Standarda sve do sistema koji obuhvataju 76 standardnih inovatorskih rešenja.

7. Альтов Г.: И ТУТ ПОЯВИЛСЯ ИЗОБРЕТАТЕЛЬ. М.,"Детская литеpатуpа", 1-е изд., 1984; 2-е изд., 1987; 3-е изд.,перераб. и доп., 1989. „ I onda se pojavi pronalazač“. Knjiga je namenjena učenicima i nastala je na osnovu popularnih priloga u listu „Pionirska istina“ ("Пионерскaя правдa"). Knjiga sadrži 78 inventivnih zadataka, za čiji veći deo su data rešenja. Osim rešavanja tehničkih zadataka knjiga sadrži i savete budućim pronalazačima. G. Altov je pseudonim Genriha Altšulera pod kojim je objavljivao knjige i članke iz naučne fantastike.

107

8. Альтшуллеp Г.С. Злотин Б.Л. и др.:, ПРОФЕССИЯ - ПОИСК HОВОГО. Кишинев, "Каpтя Молдовеняскэ", 1985. „Profesija – istraživanje nepoznatog“. Ovo je prva knjiga posvećena opisu uporedne primene TRIZ-a i FNA (funkcionalno-vrednosne analize). U njoj su izložene osnovne postavke FNA i TRIZ-a, i kroz praktične primere pokazane prednosti korišćenja TRIZ za vršenje FNA.

9. Альтшуллеp Г.С.: HАЙТИ ИДЕЮ. Hовосибиpск,"Hаука", 1-е издание 1986; 2-е издание 1991. „Pronaći ideju“. Knjiga sadrži poglavlja posvećena analizi Su-polja i savremeni tretman Zakona razvitka tehničkih sistema uz veliki broj primera. Prvi put se u štampanom obliku pojavio tekst poslednje autorske verzije algoritma rešavanja inventivnih zadataka ARIZ-85-V, sa primerima analize zadataka. U drugom izdanju knjige (1991., tiraž 16000 primeraka), dodat je deo posvećen Životnoj strategiji ličnosti stvaraoca.

10. Альтшуллеp Г.С., Злотин Б.Л., Зусман А.В.: ПОИСК HОВЫХ ИДЕЙ: ОТ ОЗАРЕHИЯ К ТЕХHОЛОГИИ (Теоpия и пpактика pешения изобpетательских задач), Кишинев, "Каpтя Молдовеняскэ", 1989. „Istraživanje novih ideja: Od prosvetljenja ka tehnologiji“. U ovoj knjizi nalaze se tekstovi o 40 principa razrešavanja tehničkih protivrečnosti, 76 standarda za rešavanje inventivnih zadataka, ARIZ-85-V, tablice primene fizičkih i hemijskih pojava i efekata pri rešavanju pronalazačkih zadataka. Knjiga sadrži i poglavlja posvećena Ykonomernostima razvitka tehničkih sistema, Istoriji TRIZ-a, rešavanju istraživačkih zadataka, korišćenju TRIZ-FNA. Materijali su bogato ilustrovani opisima rešavanja praktičnih inovativnih zadataka.

11. Альтшуллер Г.С., Верткин И.М.: КАК СТАТЬ ГЕНИЕМ: Жизненная стратегия творческой личности. Минск: "Беларусь", 1994. „Kako postati genije“. Najpotpuniji zbornik autorskih priloga koji su postavljeni u osnove teorije razvoja stvaralačke ličnosti – TRSL (теория развития творческой личности -ТРТЛ) Prvi deo knjige „IZBOR SUDBINE“ sadrži seriju radova i članaka, posvećenih osobinama stvaralačke ličnosti, Dostojnom cilju i umetnosti planiranja. U tekstu je navedeno mnoštvo primera i z biografija realnih ličnosti. Drugi deo „IGRA“, pretstavlja jezgro TRSL, prikazano u obliku šahovske partije između stvaralačke ličnosti i spoljnih okolnosti. U njemu su sabrani tipski negativni uticaji spoljnih okolnosti na stvaralačku ličnost i reakcija ličnosti koje su ušle u istoriju čovečanstva. Za razradu tog poglavlja koji nosi naziv „Životna strategija Stvaralačke ličnosti – ŽSSL («Жизненная Стратегия Творческой Личности» -ЖСТЛ), proanalizirano je oko hiljadu biografija, otkrivene zakonomernosti u njihovom životu, koje su predstavljene u obliku igre Stvaralačke Ličnosti sa Spoljnim Okolnostima. To je istovremeno i svojevrsan zbornik zadataka sa kojima su se suočavalistvaraoci u procesu svoje delatnosti. U trećem delu „RAD“, izložena su tipična pitanja o stvaralačkoj ličnosti, spisak problema, uređena kartoteka i opis idealne stvaralačke strategije. Ovo je poslednje delo pripremljeno i izdato za života Genriha Sazloviča Altšulera. U suštini u knjizi se predlaže dalji razvoj TRIZ-a u pravcu izlaska u nadsistem, i zadaje smer nove razvojne S-krive TRIZ-a.

108

7.2.1. KNJIGE IZ SERIJE „TEHNIKA-OMLADINA-STVARALAŠTVO“ ("ТЕХНИКА - МОЛОДЕЖЬ - ТВОРЧЕСТВО")

1. ДЕРЗКИЕ ФОРМУЛЫ ТВОРЧЕСТВА.: Петpозаводск, "Каpелия", 1987. „Odvažne formule stvaralaštva“. Ovo je prva knjiga iz serije knjiga Tehnika-Omladina-Stvaralaštvo koja je posvećena TRIZ-u. Zbornik sadrži poglavlja koja su pisalo više autora. Deo koji je pisao G.S.Altšuler posvećen je oceni savremene pozicije postavki i ideja TRIZ-a. U sledećem delu razmotreni su fizički efekti koji su od koristi pronalazaču. Treći deo knjige čine naučno-fantastične priče V.N. Žuravljeve (Altšulerove supruge), posvećene prirodi stvaralaštva.

2. HИТЬ В ЛАБИРИHТЕ. Петpозаводск, "Каpелия", 1988. „Nit u lavirintu“. U drugom zborniku serije, prvi deo je posvećen razmatranju formiranja u čoveku kompleksa osobina stvaralačke ličnosti – „Boriti se i tražiti“, I.M.Vertkina. Drugi deo posvećen je korišćenju u pronalazaštvu hemijskih efekata – „Podvizi na molekularnom nivou“, Ju.P.Salamatova. U trećem delu „Mali beskrajni svetovi“, G.S.Altšulera, izložen je sistem od 76 stabdarda za rešavanje inventivnih zadataka sa primerima njihove praktične primene. Završni deo zbornika je odlomak iz naučno-fantastične priče „Treći milenijum“, G. Altova, posvećen mogućim putevima edukacije stvaralaca.

3. ПРАВИЛА ИГРЫ БЕЗ ПРАВИЛ. Петpозаводск, "Каpелия", 1989. „Pravila igre bez pravila“. U poglavlju, ovog trećeg zbornika iz serije, „ARIZ – znači pobeda“, G.S.Altšuler je uključio tekst algoritma za rešavanje inventivnih zadataka ARIZ-85-V sa prilozima i primerima. Takođe u zbornik su ušla i poglavlja o uvođenju TRIZ-a u proizvodnju (G.I. Ivanov), indeks geometrijskih efekata (I.L.Vikentjev i V.I.Jefremov), i poglavlje posvećeno razradi nastavnih zadataka (B.L.Zlotin i A.V.Zusman). Zbornik se završava izborom naučno-fantastičnih priča „Zlatni koreni smelosti“ (V.N. Žuravljeva).

4. КАК СТАТЬ ЕРЕТИКОМ. Петpозаводск, "Каpелия", 1990. „Kako postati jeretik“. Centralni deo četvrtog petrozavodskog zbornika postao je deo „Kako postati jeretik – Životna strategija stvaralačke ličnosti“ G.S.Altšulera i I.M.Vertkina. Poglavlje „Dođi na poligon“ , B.L. Zlotina i A.V. Zusman, predstavlja nastavak iz prošlog broja ciklusa razrade nastavnih zadataka. Zbornik se završava naučno-fantastičnim pričama G. Altova.

5. ШАHС HА ПРИКЛЮЧЕHИЕ. Петpозаводск, "Каpелия", 1991. „Prilika za pustolovinu“. Centralni deo ovog zbornika čini poglavlje posvećeno Sistemu zakona tehničkog razvitka, Ju. P. Salamatova. U poglavlju „U potrazi za idealnom materijom“, V.Fej, prezentuje istraživanje „idealne materije“ na primeru vode. Rad „Šta će biti posle konačne pobede ili Osam misli o prirodi i tehnici“, G.Altšuler i M.Rubin,iznose kratku prognozu-hipotezu razvitka budućih zadataka u vezi razvoja čovečanstva. Glava „Boja fantazije“ G.Altšulera, posvećena je razvoju stvaralačke imaginacije.

109

7.3 TRIZ LINKOVI

Rusija

MATRIZ: International TRIZ Assocaition (na ruskom) http://matriz.karelia.ru/

TRIZ-Novosibirsk (na ruskom i engleskom) http://www.triz.fis.nsk.su/

TRIZ-Chance Project (na ruskom) [Sankt Peterburg] http://www.triz-chance.spb.ru/

Headliner Main information (na ruskom) [TRIZ-Chance System Project, Sankt-Peterburg] http://www.webcenter.ru/~pr1

TRIZ and Politics (na ruskom) [Sergey Faer] http://www.neva.spb.ru/faer

Inventive Technology Reserach Lab. (na ruskom) http://members.tripod.com/inventech

Fido (na ruskom) http://trizfido.narod.ru/

Marketing Research and TRIZ-Chance system ( na ruskom) http://www.triz-ri.ru/trizchance

Encyclopedia TRIZ Consulting Project [Vladimir A. Korolev] http://triz.port5.com/

A consulting firm on TRIZ (na ruskom) http://www.triz-cable.ru/

Belorusija

OTSM-TRIZ Technology Center in Minsk, Belarus (na ruskom) [ Seems to be very active. ] [Their Web top page is translated and posted here na engleskom i in Japanese under their permission.] http://www.triz.minsk.by/

TRIZ-Belarus, at Gomel, Belarus (na ruskom) [Viktor Timohov] http://triz.iatp.unibel.by/

Letonija

Thinking Approach (Integrated OTSM-TRIZ English Course) (na engleskom) http://home.delfi.lv/thinking-approach/

Moldavija

Center "TRIZ-Moldova" triz-idea (na ruskom) http://www.iatp.md/triz-idea/Whom.html

110

USA, Canada

The TRIZ Journal [Electric Journal specialized in TRIZ. Monthly updated on the first day. Editors: Ellen Domb and Michael Slocum.] http://www.triz-journal.com/

The Altshuller Institute for TRIZ Studies [Non-profit organization for promoting TRIZ. Established in summer 1998 in USA. Organizing annually TRIZCON conference. President: Larry Smith. ] http://www.aitriz.org/

Ideation International, Inc. [Research and development for modernizing TRIZ by a strong group of ex-USSR TRIZ specialists. Developed a TRIZ software tool: Innovation Workbench. CEO: Zion Bal-El, Scientists: Boris Zlotin, Alla Zusman, Dana Clarke, et al. USA] http://www.ideationtriz.com/

Invention Machine, Inc [Developed industry-applicable TRIZ software tool: TechOptimizer, etc. Strong in its knowledge-base development and knowledge management tools. Chief Scientist: Val Tsourikov. USA] http://www.invention-machine.com/

The Official TRIZ WWW Site (The TRIZ Experts) ["TRIZ Encyclopedia" contains a lot of information based on ex-USSR activities. Edited by Seymon Savransky, in USA. Tekstovi na engleskom i na ruskom ] http://www.trizexperts.net/

USIT Web Site: NTELLECK (Dr. Ed Sickafus) [USIT method for easier problem solving procedure to apply the essence of TRIZ. ] http://www.u-sit.net/

The TRIZ Empire Home Page [Personal page of Len Kaplan (Ideation International). A handy software tool: TRIZ Wizard. Trying to teach TRIZ to children.] http://home.earthlink.net/?`lenkaplan/index.htm

TRIZ Consulting Inc. [Zinovy Royzen] http://www.trizconsulting.com/

The TRIZ Group [Victor Fey and Eugine Rivin] http://www.trizgroup.com/

Glen Mazur's TRIZ introductory article http://www-personal.engin.umich.edu/~gmazur/triz

Amazon.com Link to TRIZ textbooks http://www.amazon.com/exec/obidos/ASIN/0964074036/inktomi-bkasin-20

Technical Innovation Center [TRIZ textbooks. Promoting The Altshuller Inst. ] http://www.triz.org/

Responsible Management [John Terninko] http://www.mv.com/ipusers/rm/

TRIZ University [Renaissance Leadership Inst. (Dr. James Kowalick)] http://www.trizuniversity.com/

Virtual TRIZ College in the Internet [Operated by The TRIZ Experts (S. Savransky)] http://www.jps.net/triz/vu-triz.htm

111

GOAL/QPC http://www.goalqpc.com/RESEARCH/index.html http://www.goalqpc.com/RESEARCH/TRIZ.html

Becker Associates http://www.becker-associates.com/triznlp.htm

Innovation-TRIZ [Jack Hipple & Mark Reeves] http://www.innovation-triz.com/

TRIZ Online [experimental TRIZ tools, Rick van Rein and Kevin C. Rea] http://trizard.sourceforge.net/

Applied Innovation Alliance, LLC. [Dana W. Clarke, Sr. Spin off from Ideation International Inc.] http://www.aia-innovate.com/

UK, Irska

ETRIA: The European TRIZ Association [Non-profit international organization for promoting TRIZ. Established in fall 2000 in Europe. Organizing a conference in Nov. 2001. President: Darrell Mann.] http://www.etria.net/

Ideal Final Results Consultants Ltd. [United Kingdom] http://www.ifrc.co.uk/

Oxford Creativity [Igor Vertkin, Karren Godd] http://www.oxfordcreativity.co.uk/

Next Step Associates [Graham Rawlinson, Author of the textbook "How to Invent Almost Anything"]

http://www.osaka-gu.ac.jp/php/nakagawa/TRIZ/eTRIZ/elinksref/www.dagr.demon.co.uk

Francuska, Španija, Italija, Belgiija

ENSAM Project TRIZ (na francuskom ) [Denis Cavallucci] http://www.angers.ensam.fr/ENSAM/Enseignement/TRIZ/Accueil/index2.html

ENSAIS, Universty of Strasbourg (na francuskom ) [Roland De Guio, Denis Cavallucci, Nikolai Homenko, Dmitry Kucharavy, et al. A big academic group in TRIZ. Hosting "TRIZ Future 2002" Conference in Nov. 2002.] http://www-ensais.u-strasbg.fr/triz/

TRIZ XXI S.L. (na španskom) [A project at Valencia Polytechnique Univ. Posts some articles of TRIZ Journal translated into Spanish.] http://www.triz.net/Home.html

CREAX (na engleskom) [Belgija, Darrell Mann and Simon Dewulf. Active in new research in TRIZ , publishing textbook series "Hands-On Systematic Innovation", and software tool "Inovaton Suite". ] http://www.creax.com/ Categorized Links on Creativity (700 links) http://www.creax.net/ http://www.creax.com/resources/creax_net.html Function Database http://www.creax.com/tools/f_database.html

Innovation Quotient [Belgija] http://www.innovation-quotient.be/ , http://triz.startinbelgie.com/

112

Nemačka, Holandija, Švajcarska, Austrija, Češka

TRIZ-Online Startseite (na nemačkom ) [University of Kassel, Germany] http://www.triz-online.de/

TriSolver Consulting (na nemačkom i engleskom) [TRIZ software tool na engleskom] http://www.trisolver.com/ , http://www.trisolver.com/software/triz-ideagenerator.htm

Steinbeis-Transferzentrum Qualität und Umwelt (na nemačkom ) [TRIZ and other QC methods] http://www.triz.de/

University of Karlsruhe (na nemačkom ) [methods for technology/product/market developnet] http://www.uni-karlsruhe.de/~map/ntriz_meth.html

Europäisches TRIZ-Centrum e.V. [at Weilheim, Germany] http://www.triz-centrum.de/

TRIZing. study & innovate. [na nemačkom ; by Ronald Hollweg] http://www.trizing.de/

Insytec B.V. (na engleskom) [Valeri Souchkov, The Netherlands] http://www.insytec.com/

InBITween (na engleskom) [Valeri Souchkov, The Netherlands] http://http://www.inbitween.com/

The Quality Homepage [Kees de Bondt, The Netherlands] http://home.wxs.nl/~cbon/home.html

Innovation Quotient (na holandskom) (Holandija) http://www.innovation-quotient.nl/

DIWINGS AG Management Consultants (na engleskom i na nemačkom ) [Švajcarska] http://www.diwings.ch/

MethoSys GmbH (na nemačkom ) [Cirih, Švajcarska] http://www.methosys.ch/

Technical Univ. of Vienna (na nemačkom) [Austria, Veit Kohnhauser] http://ebweb.tuwien.ac.at/bt/triz.htm

Luger Research [Austria, Siegfried Luger] http://www.lugerresearch.com/

Bohuslav Bušov of INDUS International, [at Brno, Czech] http://www.triz.cz/

Danska, Švedska, Norveška, Finska

TRIZ/TIPS Forum (TIPS Innovation, Sweden) [An open forum on TRIZ. Discussions among TRIZ specialists in US, etc. Specialized in TRIZ, IM software, Indusstrial TRIZ, and creativity.] http://www.xtab.se/tips_innovation/discuss/

TIPS Innovation [Sweden] http://www.xtab.se/tips_innovation/

113

TRIS OY (Kalevi Rantanen) [Finland. Promoting and consulting on TRIZ. Deatiled descriptions on the 40 Principles, etc. "Archive" is a detailed tutorial, and "Examples" contain about 100 cases (of several lines each).] http://www.kolumbus.fi/kalran/tpcont.htm

Pentti Soderlin Consulting (na finskom) [Finland. Pentti Soderlin. Consulting with TRIZ. in Finnish] http://www.netlife.fi/users/pentti.soderlin

Izrael

Think Tech Center (in Israel) (na hebrejskom, na engleskom i na ruskom) http://www.think-tech.co.il/

ASIT Method: start2think.com (na engleskom) [Roni Horowitz] http://www.start2think.com/

SIT (na engleskom) [A consulting company working for the development i application of the SIT methodology (a simplified TRIZ). Jacob Goldenberg, Roni Horowitz, et al.] http://www.sitsite.com/

Japan

TRIZ Home Page in Japan (Editor: Toru Nakagawa) (na japanskom i engleskom) http://www.osaka-gu.ac.jp/php/nakagawa/TRIZ/eTRIZ/index.html

Mitsubishi Research Institute: Invention Technology Team: ITD/TRIZ Project. (na japanskom i engleskom) http://www.internetclub.ne.jp/IM/eIM/eindex.html

Nikkei Mechanical TRIZ ONLINE (na japanskom) http://nmc.nikkeibp.co.jp/triz/indexs.html

SANNO Institute of Management: TRIZ Project (na japanskom) http://www.hj.sanno.ac.jp/triz/

TRIZ Home Page by Hiroshi Igata (na japanskom) http://www.sun-inet.or.jp/~igata/index.html#triz

Contradiction Matrix Tool by Igor Mejuev http://www-linac.kek.jp/~mejuev/Triz [na engleskom] http://www-linac.kek.jp/~mejuev/Triz/index_j.html [na japanskom]

Koreja

TRIZ Corporation, Korea (na korejskom) http://www.triz.co.kr/

ASI Korea (na korejskom) http://www.itraders.com/asikorea/

Dream Hills (na korejskom) http://eq21.net/

114

Australija

Royal Melbourne Institute of Technology, Australia [Iouri Belski] http://cidw.rmit.edu.au/~e05578/triz.htm Creativity Web Home Page [Creativity in general] http://www.ozemail.com.au/~caveman/Creative/frame.htm Latinska Amerika

Marco Aurélio de Carvalho and Nelson Back, Brasil http://www.numa.org.br/conhecimentos/triz_numa.html

Qualiplus/ASI Brasil http://www.qualiplus.com.br/portugue/triz.htm