Biblioteka MENAEfŢMENT ________________________________________[ i Izdavač j , POSLOVNI SISTEMJ "GRMEĈ"

Beograd, M. Birjpzova 3

Generalni direktor

Mr RAJKO UNĈANIN

Izvršni direktor

ZORICA STABLOVIĆ-BULAJIĆ

Glavni i odgovorni urednik

Izdavačke delatnosti

DRAGAN KARANOVIC

Urednik

MIROSLAVA NIKOLIĆ

Tehnički urednik

SNJEZANA DIMJTRIJEVIĆ

j

Dizajn ko\ica

VESNA KOSTIĆ

YU ISBN 86-315-0180-8

Štampa: Poslovni sisterri "Grmeĉ", Beograd,

Maršala Birjiizova 3-5

BLAINE LEE

Časno uticanje

Beograd, 1998.

Naslov originala

The Power Principle Influence with Honor Blaine Lee

Covey Leadership Center Simon & Schuster

Copyright © 1997 by Covey Leadership Center, Inc. Preveli:

Milan i Ana Andelić CIP - KaraJiorH3anHJa y nyCutHKanHJH i1 i. Hapo^Ha 6n6niioTCKa Opsuje, Ecorpa/i 159.9:65.01 LI, Blejn ■ . -, > • Moć principa : ĉasno uticanje / Blaine Lee ; [preveli Milan i Ana AnĊelićJ - Beograd : Grmeĉ, 1998 (Beograd : Grmeĉ). -407 str. ; 20 cm. -

(Biblioteka Menadţment) ' , ■ Prevod dela : The Power Principle : Influence with honor. - O autoru : str. 407.

ISBN 86-315-O18O-8 17.022.1:316.628 a) PyKOBot)eibe -

6) flpyim'BeHa MOK

ID = 68409612

Pohvale za Moć principa

"Ţao mije što ova knjiga nije izdata kada sam postao izvršni

direktor! U knjizi Moć principa: Časno uticanje, Blaine Lee

podseća vode da osobine karaktera, a tu spadaju ĉast, integritet, i

duboko poštovanje za druge, imaju najveći uticaj na organizaciju

i inspirišu najveći broj ljudi da daju izvanredne rezultate."

Archie W. Dunham, predsednik i izvršni direktor

Conoco, Inc.

"U društvu koje je suviše ĉesto usredsredeno na

kartkoroĉne rezultate i zadovoljstva, potrebne su nam vode koje

nas podsećaju da ĉasno ponašanje, strpljivo, sa ljubavljnu i

paţnjom će, bez sumnje, omogućiti odnose koji na dugi rok daju

velike plodove. Moć principa nudi proverenu teoriju voĊenja i

moći zasnovane na naĉelima fundamentalne ljudske pristo-

jnosti. Sadrţi veliku nadu za odgoj voda, kako danas tako i

ubuduće. Pozdravljam njegov rad pun saznanja i preporuĉujem

ga ljudima u svim oblastima ţivota."

Preĉasni Edward A. Mallov, C.S.C., rektor Universitv

of Notre Dame

"Dr Lee nam donosi neka jasna naĉela kako da ţivimo ţivot

pun nade, stremljenja i sluţenja - kao i unapreĊenje odnosa koji

mogu da izmene ţivot."

Frances Hesselbein, predsednik i izvršni direktor Peter

F. Drucker Foundation

"Moć principa baca novo svetio na izvore moći i kako je treba

koristiti. Lee-eva saznanja su bitna za one koji pokušavaju da

izvrše promene u organizaciji."

Philip J. Carroll, predsednik i izvršni direktor Shell Oil

Companv

"Blaine Lee je istinski obdaren ĉovek koji će, bez svake

sumnje, da bude katalizator promena u ţivotu ljudi. Njegov ţivot

i posvećenost ĉoveĉanstvu vide se u knjizi Moć principa. To je

divna knjiga!"

Stedman Graham, predsednik i izvršni direktor S.

Graham & Associates; autor knjige You Can Make It

Happen: A Nine-Step Planfor Success.

"Ljudi misle da hoće moć. Ali ono što im je stvarno potrebno

jeste vizionarsko vodstvo zasnovano na srdaĉnosti koje Moć prin-

cipa tako prikladno uĉi!"

Mark V ictor Hansen koautor Chicken Soupfor the Soul

"Teorija odnosa zasnovanih na naĉelima izuzetan je koncept.

Blaine Lee-eva uviĊanja dodirnih taĉaka uspeha na poslu i uspeha

u ţivotu mogu da budu najvaţnije ideje kojima treba da ovladamo

u pripremi za ţivot u narednom milemjumu."

John Scullv, predsednik i izvršni direktor Scullev

Associates; autor Odyssey: Pepsi to Apple...

"U svetu gladnom moći, moć je, ironiĉno, slabo shvaćena,

posebno od onih kojima je do nje najviše stalo. Blaine Lee razume

suštinu moći. On nam govori kako da do nje doĊemo i kako da

njom mudro ovladamo u ovom dubokom delu koje se lako ĉita."

Michael O. Leavitt, guverner Jute, bivši predsednik

Saveta guvernera drţava SAD

"Blaine Lee-evo istraţivanje liĉne moći je moćno. Moć prin-

cipa je toliko ispunjen stvarnim priĉama da se svako tu moţe

pronaći. Hijerarhije u poslovanju, porodicama i zajednicama su

tradicionalno bile lestvice moći i izvor mnogih pogrešnih upotreba

i zloupotreba. Osnovna poruka je da usmerenje na naĉela pokreće

samopoštovanje, ostvarenja, odnose i liĉno zadovoljstvo."

Jack Linkletter

"Moćprincipa je najsaznajnija i najinspirativnija studija moći

i kako je koristiti koju sam ikada proĉitao. Postoji shvatanje znanja

kod ameriĉkih domorodaca da ljudi stvarno 'ne znaju' nešto dok

im iz glave ne padne u srce. Ovo je knjiga 'iz srca' za 'glavu'."

Douglas R. Conant, predsednik Nabisco

U.S. Foods Group

"Uspešni školski upravnici provode svoj struĉni ţivot

stvarajući izazovna i puna znaĉaja saznanja za uĉenike. Usred-

sreĊenje na strategije iz knjige Moć principa omogućava ovim

vodama da oslobode pojedince da bi dostigli svoje najviše poten-

cijale ĉasno i posvećeno."

Judy J. Nash, Ph. D., bivši direktor NAŠE

Programming, American Association of School

Administrators

^'Pre mnogo godina mudar ĉovek me je nauĉio dubokoj istini,

ali teškoj za shvatanje i primenu: jedini naĉin da lider ima moć

jeste da je se odrekne. Moć principa pomaţe svima nama koji"

ţelimo da ispoljavamo moć ĉasno i sa integritetom da se uhvatimo

ukoštac sa ovom misterijom, bacajući svetio i saznanje kako da

clode do više moći ustupajući je drugima."

>,:...,. Kirk L. Stromberg, direktor Strateškog planiranja

American Association of Retired Persons (AARP)

"Prosvetiteljski uvid u suštinu rukovoĊenja za današnji svet

meĊuzavisnosti. Moć principa je katalizator za iskreno samoispi-

tivanje sa putnom mapom za promenu paradigme. Ovo je obavezna

lektira za pragmatiĉnog lidera narednog milenijuma."

;:;i), Clyde Fessler, potpredsednik za razvoj poslovanja

i^v;;.■ Harlev-Davidson Motor Companv

"Blaine Lee je uhvatio suštinu ţivljenja ţivota sa integritetom

zasnovanog na moći naĉela. Moć principa vas uĉi kako da usposta-

vite vezu sa svojom savešću, da se toga drţite i da istinski ĉasno

uTiĉeteria ţivote onih sa kojima dolazite u dodir."

Robert Schullr, autor IfYou Can Dream It, You Can

Do It; preĉasni Crvstal Cathedral i Hour ofPower

"Na osnovu mog iskustva iz Profesionalne fudbalske lige

ustanovio sam da su oni koji imaju najviše moći oni koji uspešno

uravnoteţuju 'karakter i znanje'. Moć principa nudi bezbroj

primera iz ţivota kako da ĉasno utiĉemo bez obzira u kom smo

timu!"

;;; Steve Young, bek, San Francisco Forty-Niners

"U ovoj lako ĉitljivoj i majstorski napisanoj knjizi, Blaine

&ee paţljivo osvetljava istine koje oslobaĊaju uspavanu moć,

P^tismeravaju pogrešno korišćenu moć, i jedini je znaĉajni

protivotrov moći korupcije. Nećete više gledati na moć na isti naĉin

kada proĉitate ovu knjigu."

Bob Goodwin, predsednik i izvršni direktor

Points of Light Foundation

"Moć principa me podseća na stih koji je William Wallace

izgovorio u filmu Brave Heart objašnjavajući zašto ga ljudi slede:

'Ljudi ne slede titule', kaţe on. 'Oni slede hrabrost.' Sve Blaine

Lee-eve priĉe i primeri opisuju hrabrost rukovoĊenja, kao i ruk-

ovoĊenje zasnovano na naĉelima. Jedno je imati uverenja, a sasvim

nešto drugo je postupati po njima. Drţanje moći naĉela osiguraĉe

dugotrajan uspeh."

James E. Ferrell, predsednik i izvršni direktor

Ferrellgas

"Blaine Lee nije samo napisao knjigu o moći, on je definisao

staje istinska moć i na osnovu kojih naĉela se ispoljava."

Richard Eyre, autor Lifebalance i Spiritual Serendipity

"Kako je divan poklon ova knjiga! U nekoliko navrata

obratio sam se Blaine Lee-u za mudrost i saznanje. Jedan od

najmudrijih poslovnih i liĉnih trenera koji danas ţive pretoĉio

je suštinu svoje mudrosti u sredstvo za uĉenje koje moţete da

nosite sa sobom kako rastete. Moć principa: Časno uticanje

slimulisaće vaš um dok vam razneţuje dušu. Ĉitajte je, gutajte

je. i drţite se njenih naĉela da biste otkrili koliko ste dobri u

stanju da postanete."

Jim Cathcart, autor The Acorn Principle, bivši

predsednik National Speakers Association

"Nakon pohaĊanja kursa iz rukovoĊenja, koji je drţao Blaine

Lee, sećam se da sam poţeleo da su i moje najbliţe kolege i ĉlanovi

porodice mogli da iskuse Blaine-ove poruke i iskuse njegov stil.

Kao moj instruktor, Blaine je bio uzor vrste karaktera koji njegova

knjiga priziva da svako od nas prigrli. Njegova tiha snaga i

integritet u pristupu inspirisali su svakog od nas da poštuje naĉela

koja je izlagao. Pošto Moć principa sadrţi tako mnogo ovog

jedinstvenog viĊenja, svako sada ima mogućnost da ga ceni kao

; Sto gaja cenim, i da ĉasno ţivi."

Mac D. Heavener, Jr., predsednik ERA

"Intuitivno i saznajno istraţivanje granica moći. Kao najbolji

vodiĉi, Blaine Lee je u stanju da potvrdi one stvari koje smo već

letimiĉno ugledali dok smo uvećavali oblike koje vidimo. On ne

samo da nas prati po ovoj pograniĉnoj teritoriji, već nam ukazuje

i kako da ţivimo na tom putu."

David Whyte, autor The Heart Aroused: Poetry and the

Preservation ofthe Soul in Corporate America

"Blaine Lee je u Moći principa stavio ono što ţivi kao liĉnost

i kao uĉitelj. Njegovo uĉenje o moći i uticaju pomoglo je da se i

kao pojedinci i kao organizacija promenimo.

Jack Little, predsednik Shell Exploration &

Production Co.

"Imao sam privilegiju da intervjuišem neke od najmoćnijih

ljudi na svetu. Moć principa uĉi da moć nije odreĊena neĉijim

imenom, titulom ili slavom, već je istinska moć - ĉasna moć.

Larry King

Druge knjige Kovi centra za rukovoĊenje

The Sevcn Habits of Highly Effective Peoplc Principle-Centered Leadership First Things First Daily Reflections far Highly Ejf'ectivc People First Things First Every Day

ZAHVALNOST

Mojoj ţeni Shawny za zajedništvo, njenu veru, primer i

ljubav, koji su uĉinili daje bilo vredno napisati ovu knjigu.

Mojoj deci - Blaine Christian, Benjamin, Adam, Michal,

Joseph, Joshua, Casey, Abraham, Eliza, Gabriel, and Celeste -koji

su uĉinili da ţelim da se drţim onoga što uĉim i koji su strpljivo

ţiveli sa mnom dok sam sticao potrebna znanja za uĉenje.

Mojoj majci, Thelmi Reeder, za ohrabrenje i doţivotno

zaveštanje za uĉenje i pouĉavanje.

Mojoj asistentkinji, Karen, koja je bila strpljiva i uporna, koja

je nalazila sredstva kada niko drugi nije uspevao, i koja je verovala

u vrednost ove knjige pre nego što je to postala.

Mom izdavaĉu, Dominicku Anfuso, ĉija je struĉnost bila isto

tako velika kao njegovo srce, i ĉiji je zreli spoj hrabrosti i

promišljenosti sigurno uskladio pretvaranje rukopisa u knjigu.

Bobu Asahinu, koji mi je pomogao da shvatim znaĉaj

hvatanja ukoštac sa bespomoćnošću.

Gregu Linku, za njegov profesionalizam, predviĊanje,

mudrost, neumornost i stalno drugarstvo.

Stephenu M. R. Covevu, predsedniku Kovi centra za ruk-

ovoĊenje, što je uvideo potrebu za ovom knjigom, omogućio mi

da joj se posvetim i obezbedio sredstva neophodna za njeno

pisanje.

Stephenu R. Covevu, za njegovo potvrĊivanje da su naĉela

najuzvišenij a, da je princip moći osnovni temelj svih uspešnih

ljudskih uticaja, kao i za poverenje u mene.

Mike Tavlor, struĉnjaku za raĉunare koji mi je ljubazno

stavio na raspolaganje tehnologiju za ovaj projekt.

Anne Andrus, ĉija su jasnoća razmišljanja, prijatna sprem-

nost, brzo ali duboko razumevanje, uredniĉka umešnost, kao i

sposobnost da radi ćele noći omogućili da se ovaj projekt uspešno

obavi.

Stotinama menadţera, voĊa i nastavnika koji su ĉitali rukopis

u ranim fazama i ponudili korisne sugestije.

Mom ocu na nebesima, bez ĉije inspiracije ova knjiga nikada

ne bi bila napisana.

SADRŢAJ

Zahvalnost..........................11 Predgovor Stivena Kovija .................. 15 Uvod: Odgovor je u vama.................. 23 1. Glava: Moć i uticaj.................... 31 2. Glava: Bespomoćnost - zašto me ne slušaju? . . . . . .45 3. Glava: Put moći - od nemoćnog ka moćnom ĉoveku . . 65 4. Glava: Moć prinude - kontrola korišćenjem straha ... 82 5. Glava: Moć koristi-hajde da se dogovorimo.....110 6. Glava: Moć principa - poštovanje donosi promenu . . 133 7. Glava: Kako poštovati deset principa moći...... 153 8. Glava: Kako povećati moć principa..........213 9. Glava: Roditeljska moć - kako poštovati svoju decu . 247 10. Glava: Ĉasno uĉenje - kako da poštujete one koje uĉite 272 11. Glava: Prodaja korišćenjem moći - kako da cenite svoje mušterije..............288 12. Glava: Vodstvo na osnovu moći - kako da cenite one koje vodite................. 302 13. Glava: Šta ako oni pokušavaju da utiĉu na vas? .... 323 14. Glava: Kako se menjam?................ 339 15. Glava: Ĉastan ţivot-doţivotno traganje ....... 372 Dodatak: Poziv da nastavite svoje putovanje Sledeći koraci u vašem traganju .....;... 389

Beleške............................391

PREDGOVOR STIVENA R. KOVIJA

Ovo je izvanredna knjiga koja moţe da vam promeni ţivot.

Predstavlja uĉenje za ceo ţivot o temi koja je podjednako bitna u

ţivotu i odnosima kao što je vazduh vaţan za ljudsko biće. Moć

principa će izmeniti naše ţivote i našu karijeru. Ima veliki znaĉaj

na naše odnose, organizacije, poslove, porodice i društvo u celini

kada nauĉimo da ĉasno utiĉemo.

Karl Rodţers (Carl Rogers) je uĉio "Ono stoje najliĉnije je

najopštije." Moć i uticaj su bukvalno toliko liĉni i toliko opšti kao

stoje udisanje vazduha. Okruţuju nas. Svi mi bavimo se uticanjem.

Nema izuzetka, bez obzira da li imamo posla sa klijentima,

zaposlenima, poslodavcima, kolegama, ili smo u svojoj kući.

Uticaj je najosnovnija, najopštija, a ipak najliĉnija aktivnost u

ţivotu. Ali, kao "riba koja je poslednja otkrila vodu", ĉesto nismo

svesni kako koristimo moć i zašto najuobiĉajeniji pristupi izgleda

da daju rezultate na kratak, ali ne i na duţi rok. Moţemo svesno

da izaberemo mnogo bolje pristupe.

Razumeti princip koji konaĉno odreĊuje znaĉenje moći i

uticanja na druge vaţnije je nego nauĉiti hiljade tehnika za uticanje.

U ovoj knjizi ćete nauĉiti ovaj princip. Shvatanje ovog principa,

stvarno shvatanje, uticaće na svaki odnos koji imate. Na ovim

stranicama, dr Blejn Li (Dr. Blaine Lee) daje izvanrednu analizu

tri osnovne strategije moći koje se koriste u ţivotu, paradigme na

kojima su zasnovane i posledice koje iz toga slede. Blejn, moj

prijatelj i dugoroĉni poslovni kolega, jedan je od najboljih nas-

tavnika koje sam ikada upoznao i postao je svetski autoritet za ■■■.-■.,■.■■.,■ ■'■ ■

; K V:

1----:.

1.-,'"-.- '• '■•■:' ■'■.■■• V ,,■. -

:i

16 MOC PRINCIPA rukovoĊenje i razvoj organizacija, posebno u razvoju i korišćenju

moći i uticaja.

Dve najĉešće korišćene strategije za uticaj na druge su

društveno prihvatljive ali nisu u skladu sa univerzalnim naĉelima.

Zato i ne daju rezultate na duţi rok. Ovi popularni pristupi usred-

sreĊuju se na efikasnost i kontrolu i zasnivaju se ili na naĉelu

poštenje-razmena ili na prisili-pristajanju. Ali kad radite sa ljudima

i gradite odnose, brzo je sporo a sporo je brzo. Efikasnost nije

preĉica. Da li ste ikada pokušali da budete efikasni sa suprugom

kad je nešto ozbiljno u pitanju? Kako se završilo? Ili sa vašim

sinom tinejdţerom kada je u pitanju problem pun emocija? Kako

se to završilo? Šta mislite o vašim zaposlenima ili saradnicima na

poslu? Efikasnost jednostavno nije efektivna. Moć principa pred-

stavlja treću strategiju, treću alternativu - budisti je nazivaju srednji

put - ne kompromis u sredini, već pre viši srednji put kao teme

trougla. Ako ljudi ne nauĉe blagovremeno ovu treću alternativu

korišćenjem sile razuma, na kraju će je nauĉiti silom prilika!

Dozvolite da kaţem i šta ova knjiga nije, kada se ispita sa

stanovišta dubokog stava Henrija Dejvida Toroa (Henry David

Thoreau), "Za svakih hiljadu seckanja na Ušću zla postoji jedno

sasecanje u korenu." Ova knjiga nije spisak recepata za seckanje

lišća. Ovo nije knjiga da bi se "osećali dobro" koja napada izdanke.

Niti je to teška akademska studija. Ima ovde mnogo priĉa i dirljivih

inspiracija, ali je mnogo više od organizovanog skupa lekcija

povezanih sa inspirativnim priĉama. Ova knjiga udara u sam koren

u razvoju dubokog razumevanja fundamentalnog kljuĉa za moć i

ljudski uticaj na duţi rok. Jedini "problem" sa ovim razumevanjem

jeste da zahteva od nas da rastemo, da proveravamo naše pret-

postavke, da ĉesto menjamo celokupnu orijentaciju u ţivotu i u

odnosima. Njen fokus je karakter, a ne tehnika.

Oliver Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes) je jednom

rekao: "Ne marim nimalo za jednostavnost na ovoj strani

sloţenosti, ali bih dao desnu ruku za jednostavnost na udaljenoj

strani sloţenosti." Ova knjiga će vas odvesti od jednostavnog do

sloţenog i onda opet nazad do jednostavnog. Duboko prodiranje

u sloţenost moći nasuprot izazovu bespomoćnosti je neophodno

ili nema dubokog razumevanja, a bez dubokog razumevanja nova

PREDGOVOR 17 paradigma neće "krenuti" i neće biti stvorena odrţiva energija

potrebna za ĉinjenje.

Nakon dekade zajedniĉkog rada, mislio sam da poznajem

razmišljanja Blejna Lia, ali sve što mogu da kaţem nakon studi-

ranja ove knjige jeste da ga ne poznajem. Ima toliko dubine u

njemu, tako mnogo dimenzija. Ova knjiga je delo celog ţivota -

kao studenta, nastavnika, uĉenog ĉoveka, konsultanta, supruga,

oca i vode. Ovaj rad je sveobuhvatan, krajnje dobro ilustrovan i

prepun saznanja i mudrosti.

Blejn je platio cenu i zasluţio pravo da govori o moći i uticaju

jer je brusio svoju veštinu komuniciranja na slobodnom i

otvorenom trţištu obuĉavajući direktore koji su izabrali da doĊu i

da ga slušaju. Nastavnici na zatvorenom trţištu obiĉno poĉinju sa

svojim sopstvenim naĉinom razmišljanja, a ne naĉinom

razmišljanja uĉenika. Ali oni koji se takmiĉe na slobodnom trţištu,

i to uz konkurenciju, treba da proizvedu ono što daje rezultate.

Ponekad, meĊutim, idu predaleko i "rasprodaju", da bi postali

popularni govoreći drugima ono što ţele da ĉuju, a ne šta treba da

ĉuju. Blejn niti populariše, niti teoretiše, već se drţi puta višeg

uticaja, što i objašnjava njegovu moć i uticaj.

Ova knjiga sama po sebi ilustruje glavnu poentu koju sadrţi.

Blejn zapoĉinje sa naĉinom razmišljanja uĉenika, a onda ih

upoznaje sa principima, dok većina ilustracija potiĉe upravo od

onih koji uĉe. Ovo je Blejnu dalo realni osećaj za puls osobe ili

grupe. On je takoĊe postao student i istraţivaĉ literature (što

postaje evidentno dok ĉitate ovu knjigu), tako da imate osećaj da

je vrhunski lider u oblasti moći i uticaja. Prema tome, kada imate

posla s autorom koji povezuje puls uĉenika sa najboljim

razmišljanjima o toj temi, nešto ĉudesno poĉinje da se dešava što

je stvarno sinergistiĉno - stvorene su nove ideje, nova saznanja,

nove alternative koje su daleko bolje od svega što postoji.

On takode lepo ilustruje borbu koju svi mi vodimo u sebi da

primenimo principe, jer je sam duboko u toj borbi, a kada se izdvoji

1 osmotri svoju sopstvenu borbu, saznanja izviru koja su toliko

opšta jer su tako liĉna. Dok ĉitate moţete to da osećate. Osećate

da ne samo da slušate nekoga ko priĉa autobiografske priĉe i zatim

ili proširuje na njihove ţivote, već da imate posla sa istraţivaĉem 2 Moć principa .■■ : ■■■':'. ,

18 MOC PRINCIPA u ovoj oblasti, ekspertom za tu temu, koji se borio kao vi i ja da

shvati suštinu i daje primeni. Zbog toga saznanja i mudrost koje

izlaţe imaju duboku zaokruţenu istinitost i relevantnost i

uzbudljivost. U povezanosti naĉina razmišljanja, srca i duha proiz-

vedena je najviša, najdublja i najliĉnija univerzalna mudrost.

Moţda priĉa moţe da ilustruje ovu mudrost: oĉajan ĉovek se

obratio mudrom ĉoveku zbog svog svojevoljnog sina. Deĉak se

odao drogama i uopšte nije bio motivisan da se promeni. Ovaj otac

je emocionalno apelovao za pomoć i savet: "Sta mogu da uradim

sa deĉakom, iscrpeo sam sav svoj uticaj kod njega?" Osetivši krut

i hladan naĉin na koji je otac podizao deĉaka, mudar ĉovek je

odgovorio: "Morate se vratiti njegovoj prvoj godini i poĉeti

iznova". Mada ovo oĉigledno nije bilo fiziĉki moguće, otac je

trebalo da shvati da njegovi problemi ne mogu da se rese preko

noći kupovinom novih crvenih sportskih kola ili kampovanjem i

ribarenjem u divljini. Ne bi mogli da se zamaskiraju nasilnim

programom leĉenja ili praćenjem od strane policije. Biblija nam

kaţe da staro vino mora da se ukloni iz boce pre nego što se sveţe

vino sipa, inaĉe će se boca pokvariti. Isto tako je i sa ovim

deĉakom. Novi pristup je bio potreban, u kome će deĉakov otac

posvetiti dovoljno vremena da posadi mlado sveţe seme u zem-

ljište koje je bilo godinama zanemarivano. Trebalo je da izgradi

ono što ja nazivam "emocionalni bankovni raĉun" sa svojim sinom,

a to se ne dešava preko noći.

Samo kada shvatimo znaĉaj ovih univerzalnih principa

moţemo da poĉnemo da razumemo vrstu moći o kojoj Blejn govori

u ovoj knjizi. Na primer, mada leĉenje i hirurgija uklone fiziĉki

bol i pomognu da se odloţi krajnji ishod kada je reĉ o lošem

zdravlju, trajan uticaj imaće samo preventiva i zdrava ishrana,

izbegavanje stresa i fiziĉke veţbe. Sliĉno, ĉast, ljubav, poštovanje,

integritet - sve to ima trajan znaĉaj i uvek će biti osnova za stvaranje

odrţivog uticaj a i prosvećenih odnosa.

Moć principa je takoĊe divno ilustrovana u društvenom i

istorijskom kontekstu u objašnjavanju stalnog opadanja poverenja

u naše društvene institucije. Pre nekoliko godina, napravio sam

sveobuhvatni pregled literature o uspehu koja je objavljena od

1776. Zapazio sam da su, negde do Prvog svetskog rata, organi-

PREDGOVOR 19 zacije kao i ljudi bili jako zabrinuti zbog neĉeg što sam nazvao

"etika karaktera." Drugim recima, visoko su vrednovane karak-

terne crte kao što su integritet, vrednoća, pristojnost, saradnja,

usluţnost, skromnost i ĉast. Ali, posebno nakon Drugog svetskog

rata, ovo teţište na karakternim crtama postajalo je sve manje i

manje znaĉajno i poĉele su da se pomaljaju razne kozmetiĉke

strategije. Znaĉaj liĉnosti zauzeo je centralno mesto i organizacije

su se usmerile na spoljašnje a ne unutrašnje probleme. Predstava,

javni imidţ i poloţaj postali su najvaţniji i napredak je iskazivan

kvartalnim izveštajima. Razmatrani su akutni problemi, dok su

zapostavljeni hroniĉni.

MeĊutim, današnje globalno trţište i svetska realnost uĉinili

su da je jasno da taj fokus na imidţ i status, a ne sadrţaj i kvalitet,

erodira poverenje, umanjuje valjanost proizvoda i odnose u proiz-

vodnji. Preĉice su postale norma i prihodi i profit su neizbeţno

poĉeli da se umanjuju, jer su se potrošaĉi i zaposleni razoĉarali i

postali obazrivi kada su u pitanju improvizovane ideje i brzi

rezultati. Onda, uz sve veći cinizam, dolazi do rasta institucionalne

zavisnosti, strategija za kontrolu, a tajni planovi se umnoţavaju, i

krug se zatvara. Na taj naĉin, poverenje u skoro sve institucije

lagano je opalo. (Slatkiši izgledaju primamljivo i imaju odliĉan

ukus, ali su bez sastojaka da nahrane gladno telo i vitalnih hran-

ljivih sastojaka za formiranje kosti i zdrave krvi). Na isti naĉin, ova

zemlja poĉela je da gladuje, i još gladuje za etikom karaktera naše

prošlosti.

Zemljoradniĉko doba ukorenjeno je u prirodi, u naĉelima.

Industrijsko doba postalo je odvojeno od prirode i nove efikasne

tehnike poĉele su da bacaju u zasenak ljudske vrednosti. Za

nekoliko redova veliĉine udaljeno je od prirode informaciono doba

sa novim tehnologijama koje sadrţe neverovatnu moć za dobro ili

loše, zavisno od vrednosti koje ih pokreću. Ako se naše porodice,

preduzeća, uprava, crkve i škole ne vrate fundamentalnim potre-

bama ljudi i univerzalnim naĉelima, ĉitava naša civilizacija je u

opasnosti.

Adam Smit, koji je napisao Bogatstvo nacija (The Wealth of

Nations) i koga mnogi smatraju ocem modernog kapitalizma,

napisao je ranije knjigu Teorija moralnih osećanja (The Theory of

20 MOĆ PRINCIPA Moral Sentiments (1759)), u kojoj je postavio potrebnu moralnu

filozofiju koja objašnjava njegove docnije ekonomske radove.

Ukratko, uĉio je da se slobodna trţišna ekonomija, kao i naš ustavni

demokratski politiĉki sistem, zasniva na dobroj volji koja se

namerno ispoljava, ili na suštinskoj moralnosti ljudi, i da kada toga

nema, u krajnjem, oba ova sistema će se kompromitovati i konaĉno

razoriti. Dr Kirk Hart (Dr. Kirk Hart), prosvetni radnik, piše:

"Budućnost Amerike izgleda problematiĉno... Ovo uzvišeno doba

zahteva najviše kvalitete graĊanskog karaktera i od lidera i od

graĊana".

U krajnjem, meĊutim, to je još uvek pristup od pojedinca ka

društvu. Dobrobit društva na kraju se vraća na ĉasne akcije svake

osobe. Helen Keler (Helen Keller) divno opisuje uticaj takve

osobe:

"Ima dana u našem ţivotu koji su oznaĉeni crvenim slovima,

kada susretnemo ljude koji nas oduševe kao divna pesma, ljude ĉiji

stisak ruke je vrške pun neizreĉene naklonosti i ĉija prijatna, bogata

priroda pruţa našem ţudnom nestrpljivom duhu divnu mirnoću...

Moţda ih nikada ranije nismo videli i mogu da nam se putevi više

nikada ne ukrste, ali uticaj njihove mirne, blage prirode je veselje

koje je obasulo naše nezadovoljstvo, i osećamo njen isceliteljski

dodir kao što okean oseća da planinski potoci osveţavaju slanu

vodu..."

Osetićete ovaj isceliteljski dodir pun nade dok ĉitate ovu

knjigu. Moć principa uĉi da nikada ni najmanje ne narušimo

jedinstven trud pojedinca bez obzira na poloţaj koji moţemo u

odnosu na njega da imamo. Bilo kakva moć koja se moţe ostvariti

manipulacijama i kontrolom u krajnjem će propasti. To je bilo

oĉigledno kod diktatorskih reţima Trećeg sveta gde su vladaoci

koristili strah i prevaru da drţe svoje podanike decenijama da bi

bivali svrgnuti od tog istog "pakosno poslušnog" naroda. Istinita

moć i uticaj nikada se ne ostvaruju putem straha, prevare, ĉak ni

kompromisa. Roditelj moţe stalno da insistira na strogom

pridrţavanju reda a da nikad ne uspe da shvati brige i osećanja svog

deteta. Uvek bi trebalo da se ponašamo prema svojim saradnicima

onako kako ţelimo da se oni odnose prema našim najboljim

mušterijama - kao dobrovoljci - jer u stvari oni to i jesu. Mogu da

kupim tvoju pomoć, ali ne i najdublju lojalnost i posvećenost tvog

srca. Mogu da kupim tvoju podršku, ali ne najfinije i najkreativnije

razmišljanje tvog duha. Lojalnost mora da se zasluţi, ne zahteva.

Moć i ĉastan uticaj zahtevaju vreme i moraju da se zasluţe. Ne

moţemo ĉupanjem cveća da vidimo kako se korenje razvija.

Vaš odnos prema drugim ljudima odrediće, u velikoj meri,

kvalitet i sreću u vašem ţivotu. Vi ste izvor uticaja; kako ćete da

iskoristite tu privilegiju? Ova knjiga je priruĉnik pun nade koja će

nam svima pomoći da utiĉemo na druge efektivnije do kraja naših

ţivota.

UVOD

ODGOVOR JE U VAMA

Jedina prednost moći je u tome što

možete da učinite više dobra.

Baltazar Gracian

Principi kojih se pridrţavate u ţivotu uspostavljaju svet u kome ţivite; ako promenite principe

kojih se pridrţavate, promeniće se i vaš svet. Svi ţelimo moć. Moţda ne ţelimo da vladamo

narodima ili da smo na ĉelu velikih kompanija, ali ţelimo svakako, da postignemo nešto u

ţivotu. Ţelimo da nas deca slušaju i poštuju, da nam kolege budu saradnici a ne konkurenti, da

nas prijatelji cene i uvaţavaju. Mnogi sigurno misle da je tajna moći u snazi, lukavom

pregovaranju i ucenama, ili pak u prisili. Greše? Iako neke od ovih taktika mogu pomoći da

dobijete ponešto što ţelite, retko kada vode ka dugotrajnijoj moći. Istinska moć koja traje nema

izvor u prevarama i raznim taktikama, uterivanju straha i ucenama. Ona je mnogo tananija i

sloţenija. Tajna moći je u neĉemu što nam je svima blisko i dobro znano. U poštovanju,

ĉestitosti, ĉasti. Da, dobro ste proĉitali! Ĉast je moć! Kada vas drugi poštuju i priznaju, vi ste

nad njima stekli neprekidan, dugotrajan uticaj. To je ono što nazivamo Moć Principa.

BOLJI NAĈIN

Za razliku od drugih knjiga koje govore o moći, ova će vas nauĉiti kako da u svom ţivotu

razvijete moć zasnovanu na principu. To je ona vrsta moći koju je posedovao Mahatma Gandi i

koju poseduje Nelson Mendela; to je moć koja spontano izaziva lojalnost i privrţenost i koja

prevazilazi prostor i vreme. Zasniva se na poverenju i poštovanju i traje dugo posle smrti onog

koju je posedovao. Takva moć uzdiţe, pokreće, daje snagu i hrabrost i motiviše sve one koji su

pod njenim uticajem. To je jedan viši oblik moći - njena jaĉa strana. Nadam se da ćete ĉitajući

ovu knjigu u sebi pronalaziti sve više ohrabrenja i nade. Steći ćete mnogo, a na taj naĉin ćete

imati još više toga da date drugima. Svako od nas je, ili bar većina, okruţen ljudima kojima je

stalo do nas, koji raĉunaju na nas i koji zavise od nas. Svetu su potrebne velike promene i

verujem da ćete i vi dati svoj doprinos. Stara kineska poslovica glasi: "Pre nego što kreneš da

menjaš svet, proĊi tri puta kroz sopstvenu kuću". Ja je prevodim ovako: Da bismo menjali svet,

moramo poĉeti od sebe samih. Ova knjiga vam moţe pomoći da se promenite, da postanete

moćniji, da svojom ĉašću utiĉete na druge ljude, i tako ĉinite više dobroga.

DEVET POZITIVNIH STAVOVA

Knjiga se zasniva na sledećim pozitivnim stavovima:

1. Vi već razumete šta je moć jer ste, kroz uticaj drugih ljudi na vas, iskusili mnoge njene

vidove.

2. Moć i uticaj mogu se steći i razvijati.

3. Svakoga dana birate hoćete li da budete moćni ili nemoćni.

4. Nemoć, kao i svaki od tri puta ka moći, poĉiva na razliĉitim osnovama.

5. Zavisno od situacije, moţete uticati na druge ĉašću, pravednošću, zastrašivanjem, ili pak

sumnjati u svoju sposobnost da uopšte utiĉete.

6. Ishodi do kojih dovodi svaki od pristupa potpuno su predvidivi.

7. Bez obzira na vaš zvaniĉan status ili poloţaj, vaša sposobnost uticaja na druge je, na kraju

krajeva, rezultat onoga što zaista jeste, isto koliko i onoga šta radite.

8. Vi se moţete promeniti.

9. Moţete da uĉinite nešto za dobrobit sveta, a svetu je upravo to potrebno.

NOV PRISTUP MOĆI Uĉenje o Moći Principa zapravo je jedan nov pristup moći. Pristup je zasnovan na principima a

ne na postupcima. Naime, kada su vam jasni principi, moţete veoma efikasno postupati. Kada

jednom ono što uĉite shvatite i uspete da primenite, to se ne mora odnositi samo na specifiĉne

situacije, pojedine ljude ili probleme. Ako potcenite svoju moć, stojite u mestu,_ako je

precenite - siioĉavateTe: sa~suEobTmi71^3Etim^ako_yam je jasno, ako taĉno procenjujete

kolika vamjelnoć, moţete je povećati. Mozete^cinitTmnogoToga, mnogo dobroga.

Kada shvatite Moć principa, više vodite raĉuna o tome šta zahtevate od drugih; to je upravo

stoga što ste skloniji da preispitujete svoje sopstvene motive pre nego što od nekoga zatraţite

bilo kakvu uslugu. Moţete biti samopouzdaniji u kontaktima sa drugima, jer umesto da

nastojitejdjuh kontrolišete od njih jedino zaritevite~d"a postupaju u likTadu

sasopstvenom_s^vešću^_Kada sffvltite~oĊrioTiţmeĊu ove vrste moći i utlĉaja/blćete u stanju

dautiĉete na druge bez primene sile.

Ako uspete da nauĉite i doţivite Moć principa, to će vam pomoći da postanete sposobniji,

mudriji i svakako srećniji. Usput ćete otkriti da je bolje uspeti ljubavlju, ĉak i onda kada mislite

da je mnogo lakše primeniti silu. Izuzetno poštujemo ljude koji se u ţivotu drţe Moći principa i

u stanju smo da ih pamtimo ĉitav ţivot. Osećamo njihov uticaj, bili oni prisutni ili ne.

Poĉastvovani smo njihovom paţnjom. Moć zasnovana na principu jaĉa našu samokontrolu i

naše moralno ponašanje. Ako dobro upoznamo ove moćne modele ponašanja pojedinih ljudi

koje izuzetno poštujemo, moţemo povećati i svoju moć zasnovanu na principu i postati vode

koje svoj uticaj zasnivaju upravo na ovoj vrsti moći. Podizanjem nivoa svesnosti o tome kako

gradimo odnose i komuniciramo sa drugima, kao i dubokim ubedenjem da je ova vrsta vodstva

vredna sama po sebi, ali i dostiţna, moţemo da utiĉemo sopstvenom ĉašću.

LEKCIJA KOJU SAM NAUĈIO NA

VAZDUHOPLOVNOJ AKADEMIJI Mnogi od vas ipak mogu sumnjati u svoju sposobnost da u sopstvenom ţivotu izgrade takvu

vrstu moći. Ne bi trebalo da sumnjaju. Svi smo u stanju da se menjamo i razvijamo, vaţno je

samo da znamo gde treba da poĉnemo. Pre mnogo godina doţiveo sam nešto što je uticalo na

moje shvatanje sposobnosti samorazvitka, kako taj razvoj poĉinje, kao i gde se moţemo

zaustaviti, uvereni da smo pronašli konaĉne odgovore. Iskustvo koje ću opisati pomoći će vam

da razumete zašto sam se odluĉio da napišem ovu knjigu, a moţda će vam dati i odgovor na

pitanje kakve koristi vi imate od nje. Pre mnogo godina predavao sam na Vojnoj akademiji u

Kolorado Springsu u drţavi Kolorado. Vijetnamski rat bio je u toku i posao koji sam obavljao,

kao kapetan u Odeljenju za ispitivanje ponašanja i vodstva, sastojao se u tome da obuĉavam

pitomce Akademije za eventualno uĉešće u ratu. Mnogi su se pripremali da postanu piloti,

nekima bi avion mogao da bude oboren, i to nad neprijateljskom teritorijom.Tokom jeseni,

zime i proleća pitomci su pohaĊali intenzivan kurs. Za vreme leta vodili smo ih na planinu.

Tamo je trebalo da se obuĉavaju u praktiĉnijim stvarima, zapravo tehnikama preţivljavanja u

raznim, nemogućim uslovima. Prvo bismo ih nauĉili osnovne lekcije, kao što je pronalaţenje

vode za piće ili prepoznavanje jestivih biljaka, ali i pruţanju prve pomoći - npr. nameštanju

polomljenih kostiju. Posle osnovne obuke, prelazili bismo na sloţeniju, u toku koje smo ih

obuĉavali kako da izbegnu da padnu u ruke neprijatelju kada im je avion oboren, kao i kako da

pruţaju otpor ako ih neprijatelj ipak uhvati. Tokom sledećeg leta, program namenjen

pitomcima Akademije sadrţavao je jedan specijalan zahtev, naime upozorio sam ih da im se

moţe desiti da budu "zarobljeni". Moje upozorenje im je delovalo kao dobra šala, ali kada sam

ga ponovio, shvatili su ga ozbiljnije i poĉeli su da pitaju kako da se za to pripreme. Savet koji

sam im tada dao bio je priliĉno neodreĊen, - u stvari, kako se pripremati kada i ne znate za šta se

pripremate? Neki od pitomaca imali su svoje "specijalne" pripreme - npr. pre patroliranja

krišom su uzimali jabuke iz menze Akademije, ili pak nosili u ĉizmi švajcarski noţ, uvereni

daje to upravo ono što im nedostaje da bi preţiveli u vanrednim okolnostima. MeĊutim, kako je

vreme prolazilo, polako su zaboravljali i upozorenja i svoje pripreme i priliĉno bezbriţno

provodili letnje dane. U sred leta, kada su to najmanje oĉekivali, zarobili smo ih. Jednog po

jednog smo odvodili u poljski šator i pretresali do gole koţe. Mogli su da se uvere da je to, samo

po sebi, jedno vrlo neprijatno iskustvo. Oduzeli smo im sve što su imali, ukljuĉujući i tajne

zalihe. Potom su bili sprovedeni do konstruisanog zarobljeniĉkog logora. Logor je bio

napravljen po uzoru na one u Jugoistoĉnoj Aziji, u kojima bi se mogli naći jednog dana ako

budu zarobljeni. Logor im je postao jedino prebivalište tokom tri dana, koliko smo ih tamo

drţali. Iako nisu trpeli fiziĉko, preţiveli su vrlo teško emocionalno maltretiranje. Svakodnevno

su bili izloţeni ogromnom psihiĉkom pritisku, a sve u nadi da ih to moţe pripremiti za ono što

bi ih jednog dana moglo zadesiti u njihovoj vojniĉkoj karijeri. Jednom reĉju, ova obuka mogla

bi da im spase ţivot. Većina pitomaca priliĉno je dobro podnela logor, u najmanju ruku -

"preţiveli" su. Nismo im davali dovoljno hrane, nije im bilodozvoljeno da spavaju. Bili su

umorni - i fiziĉki i psihiĉki. Ako bi, ipak, neko od njih poĉeo da "puca", moj posao, kao

rukovodioca treninga, bio je da ga izuzmem iz treninga, nahranim i ohrabrim da izdrţi ovo

teško iskušenje, a potom vratim nazad. Posle tri dana širom smo otvorili vrata logora i

oslobodili ih. Odatle su izašli, bez sumnje, puni samopouzdanja, a nas su uverili da su posle

ovoga spremni za sve što bi Vijetnam mogao da im priredi. Po povratku, na Akademiji, ĉekala

ih je obilna veĉera u njihovu ĉast.

PRIMER IZ PRAKSE

Posle veĉere, kada su se svi dobro najeli i završili sa meĊusobnim hvalisanjem o sopstvenoj

izdrţljivosti, predstavio sam im jednog diplomca iste akademije koji je bio oboren u Vijetnamu.

Bio je zarobljen, ali je uspeo da pobegne. Mladići su bili impresionirani. Tu, pred njima, bio je

neko ne mnogo stariji od njih, ko je zaista prošao kroz sve strahote rata. Obasuli su ga

mnogobrojnim pitanjima. Sve ih je interesovalo, sve su hteli da znaju. Jedan budući vojnik je

pitao: "U sluĉaju da me ikada pošalju tamo, recite mi, kakav noţ je najbolje da ponesem?"

Izgleda daje ovaj mladić, i pored toga što je prošao iskustvo zarobljavanja, mislio da će mu noţ

osigurati opstanak. Poruĉnik je, uzdrţavši se od ironiĉne primedbe, odgovorio: "Nije stvar u

noţevima". Potom je ispriĉao svoju priĉu. I sam je svojevremeno prošao isti trening na ovoj

akademiji. Potom su ga poslali na Filipine, gde je prošao kurs preţivljavanja u dţungli. Na kraju

obuke dobio je posao pilota. Seća se da je, još dok je prolazio kurs pilotiranja, bio obavezan da

nosi specijalan prsluk ispod pilotskog kombinezona. U prsluku je bio pištolj, municija,

antibiotici i još neka oprema namenjena za vanredne okolnosti. Posle uspešno obavljenih

zadataka, jednog dana pokosila ga je neprijateljeva vatra. Pre nego stoje iskoĉio iz aviona u

plamenu, brzo je opipao grudi da bi proverio da li ima spasonosni prsluk na sebi. Bio je

povreĊen pri padu na zemlju, pa su ga neprijateljevi vojnici odmah zarobili. I šta mislite, šta su

mu prvo uradili? Oduzeli su mu spasonosni prsluk i sve ono što je bilo u njemu. Preţiveo je

uţasne stvari. MeĊutim, uprkos straviĉnim okolnostima, uspeo je ipak da pobegne. Poruĉnik je

ovim završio svoju priĉu.

UVOD 29

VAŢNO JE ONO ŠTO IMAMO U SEBI

Mladi pitomci su ga, zadivljeni onim što su upravo ĉuli,

ponovo zasuli pitanjima: "Kako ste uspeli da pobegnete? Kako ste

se oslobodili? U ĉemu je tajna vašeg uspeha?" Budući da su

verovatno oĉekivali da ĉuju o nekom novom izumu visoke

tehnologije ili novom modelu oruţja, bili su veoma iznenaĊeni

poruĉnikovim odgovorom, "Uspeo sam da izvuĉem ţivu glavu, ali

to nije zasluga onoga što sam nosio sa sobom, već onoga što sam

imao u sebi."

Ni dan-danas nisam zaboravio ove moćne reci. Štaviše,

poĉeo sam njima da se rukovodim u svom daljem radu na

Akademiji, tokom sledećih dvadeset godina. Ono što nosimo u sebi

mnogo je bitnije od svakog oruţja ili tehnike. Put do moći zasno-

vane na principu nije na ovim stranicama, put je u meni i u vama.

Onima koji su ĉitali knjigu mog prijatelja i kolege Stivena

Kovija "Sedam navika uspešnih ljudi", poznato je ovo o ĉemu

govorim. Ĉuo sam komentare da ono što je pisao u svojoj knjizi

"jedva da ima ikakvog smisla". Slaţem se - to je onaj smisao nalik

mudrosti u tradicionalnim kulturama i starim spisima, pre nego

nešto "moderno". Moţda upravo zato mnogima i izmiĉe. Jer,

odgovori nisu nikad dati gotovi, kao lekcije u udţbeniku iz

matematike. Odgovori su - u vama.

U ovoj knjizi ima nekoliko tajni. MeĊutim, ĉešće ćete se

sretati sa primerima i priĉama koji će vas podsetiti na neke vaţne

principe koji su vam, u suštini, već poznati. Namera kojom sam se

rukovodio bila je da vas podsetim na neko iskustvo koje vam moţe

pomoći da se setite neĉega što moţda odavno znate ali ste zane-

marili, da povezete svoje misli sa svojim osećanjima i uverenjima,

da spojite svoje srce i um. Za neke ljude, desetak centimetara

izmeĊu srca i uma predstavljaTveoma dug put, dug ĉitav ţivot.

'OĊgovoittuširovde - oni su već u vama. Vi ih već znate"

1. GLAVA

MOC I UTICAJ

Merilo čovekaje način na koji koristi

svoju moć.

Pitakus

Svi mi znamo za moć - to svakako nije neka nova pojava.

Ona je u samim temeljima mnogih nauĉnih disciplina: teorije

rukovoĊenja, sociologije, psihologije, istorije, religije. Ukratko,

svih onih podruĉja koja se bave prouĉavanjem ţivota i rada ljudi

u zajednici, kao i njihovim neprekidnim meĊusobnim odnosima.

Prouĉavanje moći moţe biti izuzetno zanimljivo, jer moć svakako

moţe biti nepredvidivo sloţena. Prouĉavanje, dalje, moţe biti i

veoma privlaĉno, jer moĉ moţe biti izuzetno primamljiva. I najzad,

to moţe biti velika inspiracija, jer se moć moţe iskoristiti da se

pomogne ljudima u njihovom stremljenju ka fantastiĉnim,

neverovatnim i divnim stvarima.

Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na moć? Za

neke, moć je kontrola. Za druge, opet, moć znaĉi osećati lakoću,

veselje i zabavu. Neki se osećaju izvanredno jaki kada poseduju

moć, a tako slabi i nemoćni bez nje - nepovredivi ili pak ranjivi.

Postoji i druga strana priĉe - neki se tako dobro osećaju kada imaju

32 MOC PRINCIPA moć, a neki su uplašeni i samom pomisli da bi mogli imati moć u

rukama. Ĉesto se misli da je posedovanje moći loše, da je sama

moć po sebi loša. Zar nije još Lord Atkinson tako pronicljivo

prokomentarisao da moć kvari, a da apsolutna moć apsolutno

kvari? Drugi, pak, smatraju da je moć svakako poţeljna, a i ĉak

nuţna za uspešan ţivot. Ipak, moć nije ni^

p p j ^j^

je. Ier» sama_po sebi moć nije ni pozitivna, ni negativna, iako naša

os_ećanjjL-U_^£zLmnri mngu da hndu Moćjejnp_gućnos_t, potejntija[

da se na_druge utiĉe u sluţbi dobra ili zla, mogućnost 3a se bude_

blagoslov ili pak najgora kiĉliv^Ka^lnlkTelGrhTe'nergj a, moţe da

~se koristTia~proizvodnju strujeTtako osvetliti grad, ili pak posluţi

kao gorivo za bombu koja će taj isti grad uništiti.

Vi o moći ne morate misliti ni na jedan od ovih naĉina, ali

ĉinjenica je da ona duboko proţima sve aspekte vašeg ţivota. Vi

utiĉete svojom moći, ili ste, pak, pod njenim uticajem. To je

neizbeţno, jer ljudi su u svakom trenutku meĊusobno povezani

mnogostrukim vezama. Oni ţive zajedno, rade zajedno, kupuju

zajedno, mole se zajedno, igraju se zajedno. U svim ovim

razliĉitim okolnostima, mi smo sa drugim ljudima ĉija_osećanja,

smvjOTjjjtejLnje.^^

naših. Stoga, kadj^uJiu^i^jĉdao^Eirj^ln^

uticajjgĊixu3l^

na druge. __

KO JE MOĆAN? ; II

Dakle, ko je od nas stvarno moćan? Kako mi odreĊujemo ko

meĊu ljudima ima moć? Ako ste kao većina drugih ljudi, vi sigurno

prepoznajete moć kada je vidite, ali je zapravo ne moţete defini-

sati. Izgleda da svi mi posedujemo "uroĊenu" sposobnost da pro-

cenjujemo moć kod naših bliţnjih. Veţba koju redovno primenju-

jem će vam ilustrovati ovaj moj stav. Naime, o ĉemu se radi: išao

sam u razne kompanije i druge organizacije sa sledećim zahtevom:

"Ovo je spisak osoblja - rangirajte ove ljude po tome koliko vi

procenjujefe da oni poseduju moć". Dovoljno je samo ovo jed-

nostavno uputstvo pa da ljudi obave ovaj zadatak bez ikakvih

MOC I UTICAJ 33 teškoća. Iako uvek postoji odreĊeno neslaganje oko rangiranja

onih u sredini, većina ljudi se slaţe oko toga ko zaista zapravo

poseduje moć. U stvari, ono na šta redovno nailazim pri ovakvim

"ispitivanjima" jeste da se svi bez izuzetka slaţu oko toga koje na

vrhu i na dnu liste. Izgleda da ljudi zaista osećaju koje moćan. Ovo

podudaranje javljalo se bez obzira da li sam traţio rangiranje po

moći na radnom mestu, politiĉkoj moći, društvenoj moći, ili moţda

moći u sopstvenom domu, tj. bez obzira gde su ljudi u društvu.

Od grupe inţenjera koji ispituju snagu neke mašine moţe se

oĉekivati da budu saglasni oko toga koliko je ta mašina moćna.

Pošto ne posedujemo fiziĉke, objektivne instrumente za merenje

uzajamne "koliĉine" moći, šta je, u stvari, to što dovodi do ovog

slaganja kada od ljudi zatraţimo da izdvoje svoje moćnije kolege

od onih manje moćnih? Verujemdaje to naše opaţanje, zasnovano

na iskustvu - mi moć jednostavno osećamo. Kada pitam ljude koga

medu svojim poznanicima smatraju moćnim, oni redovno izvor

njihove moći opisuju dogaĊaje - govore o sluĉajevima u kojima

je osoba koja poseduje moć odigrala neku znaĉajnu ulogu. Cesto

se navodi i vrsta odnosa koju osoba poseduje. Na primer, neko

moţe reći: "Henri je tako moćan - on dobija sve što poţeli jer ga

se ljudi plaše". Ili, "Suzana je priliĉno moćna - ona poseduje ono

što drugi ţele, i jedini naĉin na koji oni to mogu dobiti je preko

nje". Dalje, "Rekao bih da Kris ima moć nad drugim ljudima, i da

ga slede jednostavno jer mu veruju - oni veruju u ono što on

pokušava da postigne".

Razmislite o svojim sopstvenim iskustvima. Da li poznajete

neku osobu koja zaista poseduje moć? To moţe biti neko sa kim

ste radili, neko sa kim ste ţiveli, ili neka istorijska ili savremena

javna liĉnost o kojoj ste ĉitali. Znaĉi, bez obzira kako definisali

moć, daje ta osoba poseduje. Razmislite, staje to što privlaĉi druge

da slede ovu osobu?

TRI PUTA KA MOĆI Za poĉetak, razmotrimo tri mogućnosti. Prvo, da li se plaše

ako se ne povinuju zahtevu? Moţda odreĊena osoba poseduje 3 Moć principa , :

IF" 34 MOC PRINCIPA poloţaj, autoritet ili sposobnost da preplaši ili ponizi ljude, da

drugima uĉini nešto neprijatno. Da lije ova osoba moćna jer moţe

na neki naĉin da povredi druge, ili ih ponizi, kazni, razbesni ili im

otme nešto vaţno? Pošto se plaše da im ova osoba koja poseduje

"moć" moţe vrlo lako uĉiniti nešto što ne bi ţeleli, ostali će se

pokoravati samo da bi izbegli nevolje. Strah drugih je u ovom

sluĉaju izvor moći neke osobe i oni pristaju na zahteve samo da bi

se sloţili.

Razmotrimo sada drugu mogućnost. Osoba moţe biti utica-

jna zbog onoga što ona moţe uĉiniti za druge. Ova osoba ima

sposobnost da uĉini nešto stoje drugima potrebno. Na primer, one

mogu ponuditi nešto ovako: "Platiću ti ako budeš uradio ono što

ţelim. Ja imam nešto što ćeš dobiti u zamenu za tvoj trud i vreme.

Mogu ti dati informacije. Mogu ti pruţiti šansu. Mogu ti obezbediti

napredak. Mogu ti dati moć. Ja imam nešto što ti ţeliš, ti imaš nešto

što ja ţelim. Hajde da se dogovorimo". Ova osoba ima moć jer

moţe obezbediti drugima ono ĉemu teţe, da bi zauzvrat dobila ono

što sama ţeli. Ova vrsta moći je oĉigledno razliĉita od prethodne.

Nema pretnje, nema sile. Zapitajte se sada, nije li ova druga

mogućnost upravo razlog zašto ljudi biraju da slede osobu poput

ove? Da li postoji nešto vredno što takve osobe nude da uĉine za

ostale?

Treća mogućnost predstavlja potpuno drugaĉiju taĉku

gledišta, i potpuno drugaĉiju vrstu moći. Ova vrsta moći ukazuje

na to da je osoba kojoj ljudi veruju neko ko je cenjen i poštovan.

Ostali se povinuju ţeljama ovakve osobe zato što ţele ono što i ona

ţeli. Da li je ona prisutna i kontroliše ih, ili ih, pak, plaća, nema

nikakve veze. Ona veruje u njih i oni veruju u nju. Kao posledica

toga, ljudi drage volje i svim srcem ĉine ono što se od njih zatraţi.

Ova osoba ima moć sa drugima, a ne nad njima.

Nekome, meĊutim, predstavljena podela vrsta moći moţe

izgledati veštaĉka. Moţda se razlozi zbog kojih se ljudi odluĉuju

da slede neku osobu ne mogu smestiti samo u jednu kategoriju,

nego obuhvataju više njih. Dalje, moţe se desiti da se razlozi zbog

kojih ljudi slede ili slušaju ili obraćaju paţnju na nekoga vremenom

menjaju. Uvek kada se razmišlja o moći treba imati na umu

konkretnu osobu, realnog pojedinca, kao i niz mogućih razloga

MOC I UTICAJ 35 zašto je baš on moćan, zašto se drugi odluĉuju upravo njega da

slede.

KADA STE MOĆNI? \ Sada bih razmotrio nešto sasvim drugo. Svi mi prepoznajemo

moć kod drugih, ali da li smo u stanju da je uoĉimo i kod samih

sebe? Razmislite o nekoj situaciji u proteklih godinu dana, u kojoj

ste vi bili osoba koja poseduje moć, situaciju u kojoj je vaš uticaj

bio znatan u odreĊenoj grupi ljudi, u vašem liĉnom ili profesion-

alnom ţivotu. Dakle, setite se situacije u kojoj ste, formalno ili

neformalno, vi bili taj koji je prihvaćen kao voĊa i koga su ostali

izabrali da slede.

Prisetite se nekog trenutka u vašem ţivotu kada ste se osećali

naroĉito moćnim. Moţda ste upravo sklopili veoma vaţan ugovor

ili briljantno obavili neki posao. Moţda ste dobili zadatak da vodite

brigu o kompaniji, moţda ste uspeli da smirite porodiĉnu svaĊu,

ili, opet, moţda samostalno našli izlaz iz nekog problema koji vas

je muĉio. Moţda ste pokrenuli neku aktivnost ili izradu novog

proizvoda, pustili novi sistem u rad, prikupili dobrovoljne priloge

za vrednu akciju u susedstvu, promenili program ili propise u

deĉijoj školi, ili radite na neĉem znaĉajnom u široj zajednici.

Razmislite o nekoj specifiĉnoj okolnosti i o jednoj odreĊenoj

grupi ljudi na koju ste uticali. Zašto su odabrali da slede baš vas?

Zašto su vas slušali? Zašto ste za njih bili ĉovek od uticaja? Pre

nego što date odgovor, razmotrite one tri mogućnosti koje sam

naveo. Budite iskreni i recite koja od navedenih vrsta moći je bila

vaš izbor u toj situaciji? Moguće je i da je bila u pitanju neka

kombinacija. Meni se ĉini da postoji jedan kontinuum moći, koji

se kreće od osećanja da moţemo uĉiniti sve što poţelimo, sve do

popuštanja svakom zahtevu i osećanja da na ovom svetu nema ništa

što bismo mi mogli da uĉinimo ili na šta da utiĉemo. MeĊutim,

takoĊe je verovatno da jedna od navedene tri kategorije moći ipak

preovlaĊuje u odnosu na ostale dve u vašim interpersonalnim

odnosima, bilo na radnom mestu ili kod kuće. Kada sebi ovako

postavite pitanje, moţda ćete primetiti da naĉin na koji ste se

36 MOC PRINCIPA vladali u odreĊenoj situaciji nije ipak bio jedini mogući. Jer, u

nekim sluĉajevima, mogli biste da ispitate nekada odabrane

mogućnosti i da preĊete sa upotrebe jedne vrste moći na neku

drugu.

Moţda poĉnete sa Ijubaznošću i dobrotom, a kada to

propadne, vi onda pribegnete pogaĊanju i ucenjivanju. Ako i to ne

uspe, onda primenite pretnju kao krajnju metodu. A moţda ĉak i

odustanete.

Koji roditelj nije prošao kroz ovaj ciklus sa svojim detetom?

Jedna prijateljica mije ispriĉala sledeći sluĉaj: Naime, ona je ţelela

da nauĉi svog sina da koristi nosu. Njeni prvi pokušaji su bili

ljubazni i uz puno razumevanja. Pokušavala je sinĉiću da objasni

kako bi ona i njegov tata bili veoma ponosni ako bi on uspeo da

umesto pelene "napuni" nosu. Nije hteo da sluša. U svom nared-

nom, i kako se ispostavilo, uzaludnom pokušaju nagovarala gaje

stvarima poput: "I nebo i zemlja bi se pokrenuli, ako bi ti bar

pokušao..." Dete je i dalje bilo uporno: "Ne, ne, ne".

Iako je mislila da će je njegov prekrasan šeretski osmeh pun

samozadovoljstva dovesti do ivice nerava, krajnjim je naporom

uspela da saĉuva svoju pribranost. "Šta misliš o tome da ti sedneš

na nosu, i ja ću ti dati tri ĉokoladice!" Detetov odgovor je zvuĉao

kao najgora poruga:" Neću na nosu! Daj mi ĉokoladice!" Njegova

vika je trajala i trajala, zaglušujući njeno bezuspešno ubedivanje.

Najzad joj je bilo dosta svega: "Dobro, mali gospodine. Ideš sada

na nosu ili ću te zakljuĉati u tvoju sobu i nikada više nećeš dobiti

nijednu jedinu ĉokoladicu!" Nepotrebno je dodati daje ovaj metod

isto tako neslavno prošao kao i prethodna dva, i da je mališan

plaĉući pobegao u spavaću sobu.

Iako se mnoge od situacija sa kojima se svakodnevno

suoĉavamo mogu uĉiniti vaţnijim od prepirke sa temperamentnim

dvogodišnjakom, ipak nas iskustvo ove majke uĉi neĉemu

vaţnom. Prvo, uvek imamo izbora. Drugo, sukob plus vreme je

jednako navika. Moţe biti zabavno kada se sa rastojanja i vremen-

ske udaljenosti na sve to gleda. Većina nas odraste, i negde usput

uspe da se nauĉi higijeni. Ali, u odreĊenom trenutku, okršaj izmeĊu

onoga što mi ţelimo i onoga što druge osobe ţele moţe biti veoma

ţestok.

MOC I UTICAJ 37

KAKAV OSECAJ U VAMA BUDI MOC?

Ako osećate da biste mogli imati veći uticaj kod drugih ljudi,

da biste mogli biti efikasniji, bilo da je u pitanju vaš odnos sa

detetom ili sa šefom, znajte da niste jedini. Pred vama se nalaze

komentari onih koji su uĉestvovali najednom seminaru koji sam

nedavno odrţao, koji vam to mogu posvedoĉiti. Postavio sam im

pitanje: "Šta osećate o moći i uticaju koji imate nad ljudima u

vašem okruţenju?" *

Jedan sluţbenik sa dvoje predškolske dece je oĉajan: "Uopšte

se ne osećam kao da podiţem svoju sopstvenu decu. Moj uticaj na

njih je minimalan. Pokušavam, trudim se, ali izgleda da moja

roĊena deca ne ţele ništa da uĉine što ja od njih ţelim."

Menadţer u jednoj manjoj kompaniji negoduje: "Svi no-

vozaposleni radnici tako mnogo oĉekuju od nas, a nasuprot tome,

uopšte nisu spremni da rade, da uĉe, nisu voljni da se upuste u bilo

kakav rizik. Izgledaju kao da ih nimalo ne zanima posao koji ipak

mora biti obavljen. Ranije je bilo lako - "nećeš da radiš - letiš sa

posla". Ali sada su tu pretnje sudskim sporovima, zakonska

ograniĉenja. Svi imaju više prava od nas, ali zato se od nas još uvek

nekako oĉekuje neprekidan napredak, bolji kvalitet, manji

troškovi. Staja tu mogu da uĉinim? Osećam se potpuno nemoćno."

Svaka od ovih primedbi doĉarava nam neku dilemu. Nekoje

u škripcu a oseća da nema ni moći ni uticaja koji bi ţeleo da ima.

Iako su brige ovih ljudi opravdane, upravo ih njihova dotadašnja

uverenja spreĉavaju da vide izlaz iz problema.

UVEK POSTOJI PUT KA MOĆI Bez obzira kako se frustrirano osećali, uvek postoji izlaz.

Istina jijfl n svakoj situaciji u kojoj se naĊemo upravo trp biramo

hoćemo li posedovati moć iK ostati bez nje. Moţda ne izgleda uvek

tak~o7 ali to jeste~štvar izbora. I postoje posledice za ovaj izbor, u

vidu rezultata koje postiţemo i u vidu povećanja ili smanjenja naše

moći i uticaja. Ako odaberemo da nemamo moć, to je redovna

zbog toga što sumnjamo da poštojuzlaz. Izbor da budemo nemoćni

r

38 MOC PRINCIPA nas moţe dovesti do toga da se ne mrdnemo iz poloţaja u koji smo

zapali, i da nas na taj naĉin polako obuzme oĉaj. U ovoj knjizi ću

vam pokazati da nemoć ne mora da vas prati u ţivotu. Ĉak i oni

meĊu vama kojima se ĉini da ne poseduju baš ni malo moći, na

kraju mogu postati veoma moćni.

Na osnovu obavljenih intervjua i istraţivanja koja sam

sproveo, definisao sam nešto što nazivam proces moći. Ovaj pojam

opisuje dinamiĉku povezanost izmeĊu ljudi koja se javlja prilikom

njihovih neprekidnih nastojanja da utiĉu jedni na druge.

SVE POĈINJE OD VAS

Proces moći poĉinje u vama. Kada iz svoje perspektive

pogledam na moć i na izbore koje ljudi vrše, meni se ĉini kao da

sve poĉinje upravo u vama i od vas. Kad kaţem vi, ja razmišljam

0 vama na jedan specifiĉan naĉin - o vašim sposobnostima, vašoj

budućnosti i prošlosti, i vašim osobinama. Kada se u jednom

momentu susretnete sa novom situacijom, vi već imate odreĊen

skup umeća. Moţda ste traţili izazov ili je do toga došlo bez poziva.

Steĉena znanja omogućavaju vam da obavite posao. Vaša umeća

su ono što moţete da upotrebite upravo sada, u sadašnjosti.

Pored iskustava koje posedujete, posedujete i sposobnost da

razvijate postojeće i stiĉete nove veštine. Svako od nas ima mnogo

potencijala, mnogo mogućnosti u samom sebi.

TakoĊe, imamo prošlost. Vaša prošlost je svedoĉanstvo o

onome gde ste bili i šta ste radili. Postupali ste sa ljudima na

razliĉite naĉine, naĉine koji su doveli do razliĉitih ishoda u

prošlosti. Mogli ste primetiti da i pri novim kontaktima ljudi već

imaju izvesna osećanja i predstave o vama. Moţda su ĉuli nešto o

vama, moţda vas vaša prošlost ponekad pretekne. Svoju prošlost

1 njene posledice moţete vući sa sobom veoma dugo. Ponekad je

osećate kao okove. Ona vas je, ne jedanput, spreĉila da budete

efikasni, i to zbog nekog davnog dogaĊaja.

Ponekad morate nadţiveti sopstvenu prošlost, ţiveti bez obz-

ira na nju i uprkos njoj. Moţda ste ĉitali Skerletno slovo od

MOC I UTICAJ 39 Natanijela Hautoma (Nathaniel Hawthorne). Glavna junakinja

knjige Hester Prin je bila uhvaćena u preljubi. Priznala je, ali

nikada nije otkrila ime muškarca sa kojimje uĉinila preljubu. Pored

javnog poniţenja kome je bila izloţena, kao deo svoje kazne,

morala je da na svojoj odeći nosi slovo "P", koje je predstavljalo

reĉ "preljubnica", kako bi u svakom trenutku bila obeleţena. Ona

je svojom snagom uspela da preţivi svu ljudsku mrţnju na koju je

naišla. Negovala je i vaspitala svoju ćerku. Ţivela je mirnim i tihim

ţivotom, radeći za druge. Zbog svog predanog rada i milosrdnog

davanja po kome je postala poznata, deca su ĉesto pitala roditelje

da li to veliko slovo "P" na njenoj odeći oznaĉava reĉ "pohvala".

Pored svoje prošlosti, mi posedujemo i mnoge liĉne osobine.

Naše osobine su ono što mi jesmo. Svako od nas ima unutrašnji

skup uverenja, motiva, ţelja i naĉela koja se ispoljavaju u našem

ponašanju. Zajedno, ĉine naš karakter. Vodstvo, moć, i uticaj se

ogledaju u vama i onome šta moţete da uradite, u vašim sposob-

nostima i vašem karakteru. Sve je to vaţno. Ali ono što jeste, kaţe

poslovica, mnogo glasnije govori da drugi ĉesto ne ĉuju ono što

govorite.

Vaše osobine, vaše sposobnosti za napredak i sticanje novih

veština u budućnosti, kao i vaša prošlost, sve se zajedno kombinuje

da bi saĉinili ono sa ĉime se vi susrećete sa novim situacijama. S

vremena na vreme, zateći ćete sebe u situaciji koja zahteva od vas,

sa svim vašim osobinama, sposobnostima, i prošlošću, da utiĉete

na druge ljude da nešto postignu. Kada se naĊete u takvoj situaciji,

a posebno kada su tu ukljuĉeni i drugi ljudi, vi imate izbor. Moţe

se nazirati problem koji moţete pretvoriti u svoju šansu, jer izbor

je vaš. Henri Kajzer je rekao "problemi su šanse u radnim ode-

lima". Moţda se baš većina vaših prilika javlja prerušena u

probleme.

NA ĈEMU POĈIVA VAŠA MOC?

Ponavljam, koji god bio izazov, mi imamo izbor. Da li ćemo

izabrati jednu od tri vrste moći ili, pak, ĉetvrtu mogućnost, tj. da

budemo nemoćni? Moćni ili nemoćni? To je suštinski izbor koji

40 MOC PRINCIPA neprekidno vršimo u ţivotu. Da li ćemo izabrati da utiĉemo ili da

trpimo uticaj? Ako izaberemo posedovanje moći, koji put ka moći

će nas dovesti do po nas najpovoljnijeg ishoda? Moţete se zapitati:

"Sa kog izvora moći ću krenuti? Na koji izvor moći ću se osloniti?

Ili ću izabrati da uopšte nemam moć?" Kada se radi o drugim

ljudima, vi moţete u grupi biti formalni ili neformalni voda. ili

samo jedan od njenih ĉlanova. U svakom sluĉaju, vi ste u poziciji

da odredite i izaberete osnovu od koje polazite da biste postigli

vaše namere. Mudar voĊa zna da je napravio pravi izbor naĉina

rukovoĊenja onda kada je odredio svoj izvor moći. Jer, pitanje koje

se postavlja je: "Sa kog izvora moći polazim u svom delovanju?"

Taĉnije pitanje je: "Sa kog izvora moći mogu da krenem?" Kada posumnjamo u svoju sposobnost da utiĉemo na druge,

ili kada stvari prestanu da se odvijaju onako kako mi ţelimo,

povlaĉimo se iz situacije, duboko uvereni da mi tu više ništa ne

moţemo da uĉinimo. Povlaĉenje nije ništa drugo do izbor nemoći.

Postoji mnogo razloga zbog kojih se moţemo osećati nemoćno.

Moţda nam nisu poznate alternative u rešenju situacije. Moţda

smo emocionalno hladni, nesposobni da odreagujemo. Moţda smo

uhvaćeni u zamku okolnosti, iskreno verujući da nema izlaza. Ako,

ipak, odaberemo da se ne predamo, da delamo, ĉak iako to u

poĉetku ĉinimo daleko od optimalnog, mi ipak biramo da budemo

moćni pre nego nemoćni. Kada se plašimo da nam više ništa ne moţe pomoći ili da smo

prekoraĉili i poslednji rok, ili da će nam drugi okrenuti leda, mi

ĉesto pribegavamo moći prisile, odnosno moći koja poĉiva na

principu da se nešto uĉini nekome. Uplašeni od mogućnosti neus-

peha, strahom teramo druge na saradnju. Moţemo im pretiti i

plašiti ih, kaţnjavati ih, ili uĉiniti bilo šta neophodno da se postigne

momentalna pokornost. Kada koristimo moć prisile, u stanju smo da kontrolišemo

ponašanje drugih, ali samo dok prirnenjujemo silu. Ako je uklon-

jena pretnja, drugi više ne moraju da slušaju naše naredbe. Iako

rezultate koje momentalno ţelimo i postiţemo, gledano na duţe

staze, rezultat moţe biti samo negativan. Oni nad kojima primen-

jujemo silu mogu postati nesposobni da rade samostalno, i da

umesto toga neprekidno ĉekaju na naša uputstva. Isto tako nas

MOC I UTICAJ 41 mogu mrzeti zbog naših grubih metoda i stalno pokušavati

sabotaţu ili podrivati naše napore.

Ponekad smo u stanju da prevazidemo silu i poĉnemo da

koristimo ucenjivanje da bismo postigli ono što ţelimo. Tzv. moć

koristi je zasnovana na onome što ti moţeš uĉiniti za mene i što ja

mogu uĉiniti za tebe. To je moć da se nešto uĉini za nekoga.

Zajedno se odluĉuje šta je pošten dogovor i pravi se sporazum.

Sporazum se moţe sastojati u tome da mi ti platiš da ja obavim

neki posao za tebe ili da trampim nešto što imam za nešto što ţelim.

Uzajamni ugovor se neprekidno preispituje ispitivanjem drugih

mogućnosti koje se nude svakom od partnera. Moţda se nade

struĉniji radnik za moje poslove, ili, moţda iznenada odluĉim da

mi više ne treba ono što vi nudite.

Verujem da većina interakcija odraslih spada u ovu kate-

goriju. Moć koristi deluje, ali i ona, kao i moć prisile, daje

kratkoroĉne rezultate - prestaje onog trenutka kada vi više nemate

ono što ja ţelim. Dokle god ja dobijam ono što mi treba, i dok god

mislim da je ono što vam dajem u zamenu pošteno, mi imamo

sporazum. Kada prestane da bude pošteno, po mišljenju jedne od

strana, odnos se završava ili se moţe pretvoriti u moć prisile. Moć

koristi tako išĉezava. Ako jedan tas na vagi preteţe, neka, inaĉe

poštena osoba, bi mogla odluĉiti da uĉini nešto protiv druge osobe

(ili kompanije, odnosno drţave) da bi izjednaĉila rezultat. Moć

koristi je usmerena na nezavisnost jer svaka od strana vodi raĉuna

samo o svojim sopstvenim interesima.

MOC PRINCIPA

Moć principa poĉiva na poštovanju i uvaţavanju koje vam

drugi ukazuju i koje vi ukazujete drugima. Ovo dovodi do dugotra-

jnog uticaja, do uticaja koji traje u vremenu, i koji moţe ĉak

nadţiveti osobu od koje potiĉe. Moć zasnovana na principu dovodi

do divnih odnosa koje doţivljavamo sa bliskim saradnicima,

ĉlanovima porodice i prijateljima. Kada ljudi uvaţavaju jedni

poverenje, koje vodi iskrenoj suradnji, mp.dii7avisnnsH_j_jjiihj]!kor" poštovanju .j3be Strane odluĉuju i

42 MOC PRINCIPA biraju u skladu sa onim što smatraju da je ispravno, da je najbolje,

9a~je naj\Tednije. PostojfkontrolaTkod moći zasnovane na prin-

crpu, ali ona je unutrašnja; to je samokontrola. Moć zasnovana na

principu podstiĉe moralno ponašanje jer sledbenici osobe koja

poseduje ovu vrstu moći imaju slobodu izbora, zasnovanu na

onome što oni sami ţele i na onome ĉemu sami teţe u budućnosti,

pre nego na nekim prolaznim ţeljama i teţnjama.

PROCES MOĆI

Svako od nas moţe pokušati da razvije moć principa u svom

ţivotu. Posedovanjem ove vrste moći, moţete postati uticajniji

nego što ste ikada sanjali. Moţete biti tako moćni i uticajni u

ţivotima drugih kao što su u vašem ţivotu na vas uticali drugi, za

vas vaţni ljudi. Dobre i vaţne stvari mogu da se dogode dok se širi

MOC I UTICAJ 43 vaš uticaj. Moţete biti iznenaĊeni time šta treba da se promeni da

bi se ovo dogodilo i kako do ovih promena uopšte dolazi. Nekim

ljudima je zagonetka to što njihov uticaj raste kako im raste ugled.

Ali tako je. Ugled je moć. Nije naĉin rukovoĊenja, pametne reci

ili pak sebiĉne teţnje ono što dovodi do ove promene. U pitanju je

"nešto mnogo dublje od toga.

TRAG KOJI OSTAVLJAMO U ŢIVOTU DRUGIH ; Verovatno se moţete setiti nekoga koga poznajete sa

ovakvom vrstom moći, nekoga koje na vas imao pozitivan i za vas

znaĉajan uticaj. Ĉesto traţim od uĉesnika mojih seminara da se

prisete nekog takvog. Hteo sam da kaţu ko je ta osoba, šta radi,

kako je ona uticala na njihovo osećanje o samima sebi, i kakav stav

danas oni imaju prema toj osobi. Evo nekih uobiĉajenih odgovora:

"Moj prvi šef se prema meni odnosio na jedan tako iskren i

paţljiv naĉin, pun poštovanja da sam seja osećao vrednim, kao da

sam dao vaţan doprinos neĉemu. Osećao sam da nešto vredim, da

sam vaţan u obavljanju poslova. Nauĉio me je da radim stvari koje

nikada nisam pre toga imao prilike da radim. Uvek je cenio i

nagraĊivao moje napore. Sve bih za njega uĉinio."

"Majka me je oduvek podrţavala. Davala mi je savete

paţljivo i bez osude. Ohrabrivala je moje napore da uspem. Osećao

sam se kao da sam u stanju da uĉinim sve što zamislim. Stalno mi

je pruţala bezuslovnu ljubav, i to je bio njen najveći poklon."

"Mentor mi je davao slobodu da sam odluĉujem i delujem.

Pokazivao je poštovanje i paţljivo je uvek slušao moje mišljenje,

i stalno je ohrabrivao moju kreativnost. Pruţao mi je šanse. Za-

hvaljujući njemu, stekao sam dobro mišljenje o sebi i više

samopouzdanja. Zbog njegovog poverenja bio sam u stanju da

preuzmem više odgovornosti. Na kraju sam se osećao kao da sam

zapravo ja taj koji je najviše doprineo uspehu naše kompanije.

Uvek ću poštovati njegovo poštenje."

"Baka me je mnogo volela. Jako joj je stalo do mene.

Poduĉavala me je svojim vrednostima, ohrabrivala i vaspitavala.

44 MOC PRINCIPA Osećao sam se zaštićeno. Svoju dobru volju, ljubav i napor da mi

pomogne da prebrodim mladalaĉke teškoće davala je bez napora,

bez zahteva."

TRAGOVI U PESKU VECNOSTI Fijoke su mi prepune izjava i komentara poput ovih. Više me

ne iznenaĊuje kada ĉujem ljude kako opisuju dejstva ove

neverovatne moći koju neko poseduje zahvaljujući naĉinu na koji

se nekad prema njima ophodio. Pesnik H. V. Longfelou nas u svom

"Psalmu ţivota" poduĉava: "Ţivoti velikih ljudi nas sve podsećaju

da moţemo uĉiniti naše ţivote uzvišenim i da tako, odlazeći sa

ovoga sveta, moţemo ostaviti i svoje otiske u pesku veĉnosti." Ovi

veliki ljudi su ostvarili takav uticaj koji će ih nadţiveti i koji

vremenom neće biti umanjen ili zboravljen.

Od vas ţelim da poverujete da moţete postići sve što poţelite

tako što ćete dostići moć principa sa drugim ljudima. Ţelim da

gajite nadu da, voĊeni poštenjem i pravdom u ţivotu, moţete

postići dugoroĉne rezultate vredne truda. Ja u sebi imam tu nadu.

Principe opisane u ovoj knjizi podelio sam sa hiljadama ljudi širom

sveta - sa pojedincima i kompanijama, na seminarima, predavan-

jima i radionicama. I uĉio sam od onih koje sam pouĉavao. Nisam

u potpunosti ovladao ovim principima - savršeno umeće je

doţivotna teţnja i ja još putujem. Ja uĉim da moţemo uvek delati

bolje i biti bolji u našim odnosima sa ljudima do kojih nam je stalo.

Današnji svet ima mnoge potrebe i probleme. Našim porodi-

cama, preduzećima, zajednici i naciji je potrebna izgradnja. Ljudi

koji kao osnovu za svoje delanje imaju moć principa mogu uĉiniti

ogroman korak napred. Danas, više nego ikada, treba da ĉasno

utiĉemo.

2. GLAVA

BESPOMOĆNOST - ZAŠTO

ME NE SLUŠAJU?

Na pragu okeana života i istine bedno

umiremo. Ponekad smo najviše udaljeni

kada smo najbliži- Stojimo na pragu

okeana moći, ali svako mora sam da se

tamo uputi.

Ralf Valdo Emerson

NIKO ME NE SLUŠA ; - / Većina nas iskusila je frustraciju nemogućnosti da prene-

semo poruku, ignorisanja od drugih, nezainteresovanosti da

budemo saslušani. Moţda vaš tinejdţer ignoriše savet o noćnim

izlascima. Moţda vaš šef neprekidno odbija sugestije, a da ih

stvarno i ne razmatra. Moţda vaši saradnici neće da obave posao

na naĉin na koji vi to zahtevate. Nakon izvesnog vremena, moţete

da poĉnete da osećate da ništa ne moţete da uĉinite da biste dobili

rezultate koje hoćete i vi prosto prestajete da pokušavate. Onog

ĉasa kada prestanete, vi ste se predali bespomoćnosti.

46 MOC PRINCIPA Bespomoćnost nas sve obuzima na jedan ili drugi naĉin.

Većina izabere da igra ţrtvu u nekim vidovima svog ţivota.

Ponekad osećamo da je naša vlada, naša zajednica, naša kom-

panija, ĉak i naša porodica veća i jaĉa od nas - da naš usamljen glas

ne moţe ništa da promeni. Sa verom da nas neće ĉuti, mi se

odluĉujemo da ne govorimo. Predajemo se pasivnosti, sve nam

postaje svejedno.

Bespomoćnost ruši naše samopoštovanje i našu efektivnost

u odnosima sa drugima. U našim porodicama, prestaje komuni-

kacija i narastaju nesporazumi. Moţemo osetiti da smo be-

spomoćni da podiţemo našu decu. Naša deca pak mogu se osetiti

bespomoćnim jer njihovi promenljivi zahtevi i potrebe neće biti

saslušani. Odluĉujemo da. ne moţemo da se promenimo, mada se

promena zahteva da bismo spasili naš brak ili neku drugu blisku

vezu. Ponekad ćemo pre odustati na mestu na kome se nalazimo i

zapoĉeti na nekom drugom mestu sa nekom drugom suprugom ili

kompanijom ili susedom ili zemljom, pre nego što ćemo pokušati

da saĉuvamo nešto što smo ranije imali ali postepeno gubili.

Ako se osećamo bespomoćni na poslu, ta osećanja nas mogu

dovesti do potiskivanja ideja, manje produktivnosti, i iznev-

eravanja naših sposobnosti. Niz studija otkriva da većina ljudi i ne

poĉne da razvija svoj puni potencijal na poslu. Ukoliko ste

nadzornik, moţda se osećate bespomoćni sa saradnicima koji vam

podnose izveštaje. Moţda ste na organizacionoj shemi vi odgo-

vorni, moţda je vaša titula uoĉljivo izloţena, ali predstavu vode

oni koji vam podnose izveštaje. Moţda osećate da vaš šef ne ceni

vaše mišljenje i povlaĉite se u sebe, prihvatajući ono što vam je

dato, i ne istiĉući se kao što bi mogli.

Ako se osećate bespomoćni na bilo koji od navedenih naĉina,

niste sami. Kao gost na nedavnom TV programu, paţljivo sam

slušao koje brige izraţavaju slušaoci koji su se javljali. Konzis-

tentna poruka nije bila da svako ima probleme, to je bilo oĉigledno.

Ono što me je zabrinulo bila je bespomoćnost u njihovom glasu.

Mada ljudi mogu da imaju moć u nekim vidovima svog

ţivota, uvek izgleda da ima oblasti gde osećaju da se moţe uĉiniti

ili sasvim malo ili skoro ništa.

BESPOMOĆNOST - ZAŠTO ME NE SLUŠAJU? 47

IZBOR DA BUDEMO BESPOMOĆNI Svako od gledalaca koji su zvali bio je blokiran svojom

dilemom. I u toj situaciji je izabrao da bude bespomoćan. Oni su

verovatno ĉinili najbolje što su umeli.

Ĉesto kriza dovodi ljude u poloţaj da izaberu bespomoćnost.

Razmislite o oĉekivanjima koja ste mogli da imate da ste blokirani

znaĉajnim gubitkom, kao što su gubitak posla, zdravlja, doma, ili

voljene osobe. Gde ćete potraţiti utehu ili odgovore? Za većinu

nas, odgovor otkriva prirodnu ljudsku tendenciju da oĉekujemo da

neko nešto uĉini, da nas neko sasluša i pokloni nam paţnju i nešto

uĉini. I kada se ono što oĉekujemo ne dogodi, izvlaĉimo kao

zakljuĉak saznanje koje utiĉe na naše verovanje i buduća oĉeki-

vanja.

IZBOR DA SE BUDE BESPOMOĆAN

Moţemo da nauĉimo, u tim pokušajima i teškim okol-

nostima, da će organizacije i institucije da nas oslabe. To sa svoje

strane bi moglo da dovede do zakljuĉka da moramo da se oslonimo

na sebe jer nikog drugog nije briga i neće nam pomoći. Ako smo

rukovodioci u organizaciji, mi moţemo osetiti neku vrstu be-

spomoćnosti. Generalni direktor mije nedavno rekao da ne moţe

više da garantuje zaposlenje svojim saradnicima. U stvari, rekao

je da nije siguran da će tu ostati u narednoj godini. U uslovima

48 MOC PRINCIPA takve neizvesnosti, moţemo da sedimo i nadamo se najboljem, ili

da odluĉimo da je najbolja pomoć koju moţemo da dobijemo,

pomoć koju ćemo sami sebi pruţiti.

Kada imamo teškoća i naidemo na prepreke u naporima da

dobijemo pomoć, moţemo da zakljuĉimo daje ţivot gadan, a onda

se umre, kao što piše na popularnoj nalepnici za branik kola. Ali

moţemo i da nauĉimo da imamo mnogo više prijatelja nego što

smo mislili. Moţemo da nauĉimo da moţemo da preţivimo

teškoće, nesreću, ĉak i tragediju veću nego što smo mislili da

moţemo da izdrţimo. Ono što stvarno nauĉimo, u bilo kojoj prilici,

odreĊuje da li postajemo bespomoćniji ili moćniji.

MENTALITET ŢRTVE

Mnogi od nas su poţeleli da sebe vide kao ţrtve u nekim

vidovima svog ţivota. Moţemo da iskaţemo moć u odreĊenim

situacijama, ali da igramo drugaĉiju ulogu u drugim situacijama.

Osećamo da treba da prihvatimo stvari koje nam se ne sviĊaju jer

ne moţemo da ih kontrolišemo. Drugi su odgovorni za naše

promašaje kao i za naše uspehe. Nekad izgleda da je jedini naĉin

da nešto uradimo ako neko drugi to uradi za nas.

Na nesreću, savremen naĉin ţivota pojaĉava ova osećanja pre

nego što ih slabi. Televizija nam omogućava da vidimo svet a da

u njemu ne uĉestvujemo. Prikazuju se radosti i stradanja, lepota i

ruţnoća u kompaktnim celinama od trideset minuta. Bez obzira o

ĉemu je reĉ, bilo daje nešto ozbiljno ili trivijalno, predstavlja se,

objašnjava, raspravlja i rešava pre nego što se pojavi sledeća

reklama.

Kada se jednom naviknemo na takva brza rešenja, osećamo

frustraciju kada ne moţemo da resimo naše probleme brzo i lako.

Znam ţenu koju je muţ napustio i ostavio da podiţe tri deteta u

tinejdţerskom uzrastu bez ikakve finansijske pomoći. Jedna od

njenih ćerki pati od nedostatka apetita i neuhranjenosti i nedavno

je pokušala samoubistvo. Cerka je privlaĉna, talentovana mlada

ţena, ali ima probleme dovoljno ozbiljne da ne mogu da se rese za

trideset minuta ili trideset dana. Njena majka već radi na tri mesta

BESPOMOĆNOST - ZAŠTO ME NE SLUŠAJU? 49 da bi prehranila porodicu, ali suoĉena sa takvom krizom, nije u

stanju da utvrdi šta da uradi da bi pomogla svojoj ćerki. Kada ĉuje

da do subote moţe da postane milioner ili da oslabi petnaest

kilograma za dve sedmice ukoliko pije milkšejk, oseća se jadno

što ne moţe da resi probleme svoje ćerke. Naredni izvor bespomoćnosti za mnoge je "zaposlenost" koju

smo sebi nametnuli. Ispunjavamo ţivot aktivnostima koje nas

toliko apsorbuju da imamo malo prilika da sednemo i pogledamo

šta se stvarno dogaĊa. Jurimo na posao, sastanke u zajednici, deĉje

aktivnosti, ali ne usporavamo dovoljno da bi opazili stvari koje bi

inaĉe zahtevale našu paţnju. Ponekad jednostavno postajemo

blokirani za ono što je stvarno vaţno. To je bio sluĉaj sa ĉovekom koga znam a koji je bio po svim

spoljnim obelezjima uspešan. odan porodiĉni ĉovek. Tajno je imao

ljubavnu vezu koja je trajala deset godina, ali se naglo završila kad

je muţ druge ţene saznao za njeno neverstvo. Muţ je došao sa

puškom i zapretio da će ga ubiti. Nakon ovog incidenta, ĉovek je

napustio svoju porodicu u potrazi za svojom dušom. Nakon izves-

nog vremena vratio se, našao lekara koji ga je leĉio savetima i

lekovima. Danas je taj ĉovek ponovo izgradio svoj ţivot i ispunio ga

raznim aktivnostima. Deo je zajednice i ima bogat i produktivan

profesionalni ţivot. Spolja, sve izgleda da je u najboljem redu.

Tragedija je da se njegova supruga, ţena koju je povredio i

izneverio, koja je još povredena i pati, ne uklapa u njegov ţivot.

On nema vremena za njen bol ili da joj pomogne da ozdravi.

Njegovi problemi su "sreĊeni", ali nije resio njene. On odriĉe da

oni postoje. Lek je privremeno popunio prazninu u njegovoj duši

i uĉinio ţivot izdrţivim, ali mu nije pomogao da prevaziĊe sop-

stvena osećanja bespomoćnosti. Njegov svet gaje snabdeo odstup-

nicom, bezbrojnim naĉinima da ispuni svoj javni ţivot a da se ne

udubi u intimni, privatni ţivot svoje sopstvene porodice. KAKO POSTAJEMO BESPOMOĆNI ;■■ Suoĉeni sa takvim odvraćanjem, mogli bismo da zaboravimo

da moţemo za pramenu nešto da uĉinimo. Na TV imamo stotine 4 Moć principa ;, \

50 MOC PRINCIPA kanala koji nas mame. Moţemo da menjamo kanale satima i da ne

vidimo sve stoje raspoloţivo. Sve što treba da znamo, sve što treba

da kupimo, sve što moţemo da zamislimo, dostupno je na pritisak

dugmeta. Nema potrebe da razgovaramo sa susedima ili pri-

jateljima da bismo saznali šta se dešava: moţemo da gledamo vesti.

Ne moramo da izlazimo i da se zabavljamo: moţemo da pustimo

da se liĉnosti na TV zabavljaju umesto nas.

Kada postanemo obuzeti tim odstupnicama, bez obzira da li

smo toga svesni ili ne, gubimo sposobnost da nešto uĉinimo za

sebe. Moţemo da ne traţimo svoje odgovore ili ne pokušavamo da

nešto ■preduzmemo. ' Moţemo da prihvatimo ţivot koji nam se

nudi pre nego da sami odluĉujemo: to je pogodan izbor.

Kolega mije priĉao o klijentu koji je opisao bespomoćnost koju

oseća zbog zadovoljstva koju izaziva udobnost. Objasnio je: "Mislio

sam daje sve u mom ţivotu odliĉno. Moja porodica je bila srećna i

zdrava, ja sam bio uspešan i imao sam dovoljno novca da ĉinim šta

mi je volja. Ali jednog dana dok sam bio u klubu, pogodilo me je.

Osećao sam kao da je ţivot napolju, i mogao sam da ga vidim - mada

jedva - kroz ogradu oko kluba. Bio sam u zaštitnom mehuru, izdvojen

naĉinom svog ţivota i svojim obiljem." Njegova bespomoćnost je

proizašla iz osećanja da je sve u redu. Nije postojalo ništa što bi

trebalo da uradi. Nije osećao da ne bi mogao ništa da uĉini;

jednostavno je mislio da ne postoji ništa što bi trebalo da uradi.

Deo ove paralize se javlja kada smo suoĉeni sa suviše

mnogo opcija. Prijatelj mi je nedavno rekao da je menjajući

kanale sa satelitske antene našao sedam razliĉitih kanala da nude

sliĉne sprave za veţbe u isto vreme. Svaki program je tvrdio da

je njegova mašina najbolja, da njihova mašina moţe da vam

spase ţivot dok vam smanjuje višak kilograma. Svaki je

omalovaţavao konkurenciju i pokušavao da dokaţe da njegovu

treba kupiti. Kako moţemo da oĉekujemo da jasno odluĉimo

suoĉeni sa višestrukim, simultanim, razliĉitim i spornim stimu-

lansima? Kako bi trebalo da sve to osmislimo? Ĉesto smo

ophrvani i postajemo imobilisani - bespomoćni smo da formi-

ramo mišljenje ili odluĉimo.

Ne samo da smo postali neodluĉni suoĉeni sa suviše mnogo

opcija, postali smo obazrivi da uĉinimo nešto za sebe. Naša be-

BESPOMOĆNOST - ZAŠTO ME NE SLUŠAJU? 51 spomoćnost se proteţe na naše domove kada se ubedimo da nismo

u slanju da uĉinimo ni najosnovnije zadatke. Mlad braĉni par koji

poznajem iznajmio je gornju polovinu male kuće i brinuo je o

dvorištu da bi umanjio najamninu. Kada je ţena uoĉila malu uvalu

na travnjaku, pozvala je vlasnika i pitala koga treba da zove da bi

se problem resio. Nije ni pomislila da bi mogla da prošeta do

lokalne prodavnice, kupi dve kvadratne stope busena, i sama zakrpi

rupu. Umesto toga, njen automatski odziv je bio, "NaĊimo nekog

ko će se o tome pobrinuti." Kada poĉnemo da mislimo da ne moţemo da obavimo posao

sami, zaustavljamo svoj kreativni proces. Rani naseljenici

ponavljali su svojoj deci pesmicu koja je iskazivala orijentaciju na

sopstvene snage: Sredi ga, izjiesi ga, upotrebi ga, ili radi bez njega. Mogli bismo danas ponovo da osnaţimo te vrednosti koje

izraţava pesmica. Ako su moţda naša sredstva ograniĉena i ne

■moţemo sebi da dozvolimo unajmljivanje majstora, moţemo naći

rešenje, ali ĉesto traţimo nekog drugog. Kada jednom oĉekujemo

da će neko drugi to da uĉini za nas, prestajemo da traţimo naĉine

da to sami uradimo. Nakon izvesnog vremena, zaboravljamo kako

da uradimo sami, kako da naĊemo rešenje. Uvek imamo razlog

zašto mi ne moţemo nešto da uradimo, i zašto neko stariji, bogatiji,

ili veštiji moţe. Prijateljica ini je ispriĉala svoje iskustvo u

društvenoj igri u kojoj bi smislila odgovor ali ga ne bi rekla.

Naredni igraĉ u igri bi dao isti odgovor koji bi bio taĉan. Nauĉila

je vaţnu lekciju - iskazi se! Rekla je daje u tome spreĉava ranije

iskustvo na vreme u osnovnoj školi kada je brinula da li će njen

odgovor biti taĉan ili pogrešan. Ironija je da je razlog što su

praktiĉari, tehniĉari i profesionalci dobri u rešavanju problema taj

što su se suoĉili sa mnogo problema i nauĉili kako da ih rese.

BESPOMOĆNOST KOD KUĆE Naša sumnja da moţemo sami da resimo probleme, ili ćemo

angaţovati pomoć, nije ograniĉena na manje zadatke - poĉinjemo

da verujemo da nismo u stanju da se suoĉimo sa teţim društvenim 4* : •' ., ■ ■■" ■ ■ ■ .' . ' ' ■■.■■' . .■■.■ :' ■,■■ . '. ■ : ■

52 MOC PRINCIPA problemima. Imam prijatelja koji je ţiveo u zajednici na severoza-

padnoj obali u kojoj su dominirale bande. Jednog dana jedno

njegovo dete vratilo se kući u modricama. Bilo je oĉigledno daje

uĉestvovalo u tuĉi. Kada su on i njegova ţena pitali šta se dogodilo,

odgovorio je: "Ne mogu da vam kaţem, situacija će se samo

pogoršati." Roditelji su nastavili da ga ispituju i dete je konaĉno

objasnilo svoj poloţaj: "Ovako stoje stvari: ili si u bandi, ili dobiješ

batine od bande. Svako mora negde da pripada, i ako nisi deo neke

posebne grupe, onda ćeš dobijati batine." Ovaj tinejdţer nije video

izlaz iz te situacije. Pošto joj je bilo jasno da ne moţe da umanji niti eliminiše

uticaj bande u svojoj sredini, ova porodica se iselila u drugu

drţavu. Postali su svesni toga da bi ostajanje moglo da vodi do

bolnih i opasnih posledica. Sumnjajući da mogu nešto da promene,

pobegli su u manje naseljenu sredinu. Na nesreću, nisu pobegli od

problema - aktivnosti bandi pratile su ih i u drugoj drţavi. Cak je

i njihov sin prišao jednoj bandi. I priĉa se završila tragiĉno: tuĉom,

metkom i smrću njihovog sina. Moţete se pitati koje su druge opcije imali? Kako moţe jedna

porodica da se nosi sa grupom bandi? Ne postoji jednostavan

odgovor na ova pitanja. Nakon pogreba bio sam zapanjen, poniţen,

i potaknut dok sam gledao svog prijatelja kako se zauzima kod

ĉlanova bande da prestanu sa tuĉama, izmene naĉin ţivota, bez

odmazde za smrt svog sina. Ne znam kakav je ishod ovih dogaĊaja; još nisu završeni.

Mnogi mladi pridruţuju se bandama da bi našli ono što na drugom

mestu ne dobijaju. Moţda je to prihvatanje. Moţda je to osećaj

pripadnosti porodici. Moţda je u pitanju drugarstvo i osećaj avan-

turizma. Suviše ih je samih. Drugi koji sumnjaju da su znaĉajni

bilo kome, jednostavno se prepuštaju. Neki izgledaju usamljeni i

odsutni, svesni problema drugih ali sami i nepovezani, sa sumnjom

da se iko stvarno interesuje za njih. Umesto da se pridruţe drugima,

oni se izoluju. Osoba u takvom stanju moţe da prisustvuje fudbal-

skoj utakmici na stadionu sa pedeset hiljada ljudi a da se pri tome

oseća usamljena. Ne razgovara sa ljudima oko sebe i oseća da ni

oni neće sa njom da razgovaraju. Povezan je sa svojim drugarima

navijaĉima u zajedniĉkom dogaĊanju - navijanje za domaći tim -

ali sa njima ne ostvaruje vezu. Ĉak i u gomili - on je usamljen.

BESPOMOĆNOST - ZAŠTO ME NE SLUŠAJU? 53

KO JE BESPOMOĆAN? Ako bespomoćnost utiĉe na većinu nas na tako suptilan naĉin,

moţda i da nismo svesni, da li neko od nas moţe da izbegne te

pritiske? Mada smo ophrvani osećanjem bespomoćnosti u nekom

trenutku, ima nekih grupa koje se osećaju više bespomoćne od

drugih. Moţete da budete iznenaĊeni kad saznate da ima trenutaka

u našem ţivotu kada imamo više moći od drugih, kada izaberemo

da budemo moćni a ne bespomoćni. Kao deca, osećamo.. sene^aviadjvi. Kadajdemou osnovnu

urad^ćemobilo šta, probaćemo bjjo_šta. jj_ ^ igraćemo, pisaćemo poeziju - sve jer još nismo nauĉili da budemo

inTTT6irani ili samošvesni. Ako ţelimo da budemo superheroji,

veţemo peškir oko vrata i skaĉemo sa kreveta. _AJ<o_ţe]ijiia_da.

naslikamo majstorsko delo, uzmemo svoje krede. Nismo_svesnijli_

zjibTInulJTrme šta bi drugi mogli da misle. Moć kqj_u_o^ećarnp u -delirij stvu suvišgjĉesto je uniš.t£na_od-

strane~o3raslih u našem ţivotu.^ naših roditelja, naših uĉitelja, i

drugih liĉnosti od autoriteta. Slušamo komentare kao što su,

"Kakva jadna pesma", "Kakva glupost je reĉena". "Cveće ima

zeleno lišće i crvene pupoljke, a ne obrnuto". Poĉinjemo da mis-

limo da su moţda svi drugi u pravu, da ne moţemo da radimo ono

što smo mislili da moţemo. Na taj naĉin, uĉe nas dajjretgostavimo.

bespomoćnost. Nauĉimo daTTalzelno^Ia~ne ţTjĉjd

b šT~š j p j sumnjamo u sebe, švoTu~šnagu, svoje sposobnosti. Naredni period nesavladivosti osetimo negde u vreme kada

smo u gimnaziji i dobijamo vozaĉku dozvolu. Naši hormoni teku,

moţemo da vozimo, moţemo noću da izlazimo bez svojih roditelja

i radimo stvari koje oni ne znaju ili ne bi opravdali. Imamo

neograniĉenu energiju i osećamo se prinuĊeni da prisustvujemo

svakoj fudbalskoj ili košarkaškoj utakmici i svakoj zabavi, ĉak i

ako to znaĉi da smo malo spavali i jedva izdrţavamo. Ovo drugo bujanje moći poĉinje da se zaustavlja sa

pribliţavanjem mature? Gde ću na studije? Da li ću poloţiti

prijemni? Ne mogu da podnesem novu saobraćajnu kaznu;

oduzeće mi osiguranje. Kako da zaradim za svoja kola? Tako

54 MOG PRINCIPA ponovo saznajemo da ne moţemo sve da ĉinimo što poţelimo.

Postoje pravila i ograniĉenja i norme i saobraćajni znaci koji nam

kazuju koje su granice. Moţda je najveća ironija ovih perioda moći da sve vreme dok

kroz njihi proJazimoTgtislimo dalTv^odrašIiiiJ^ojijmaju moć.jyfogu

ĊFoštamTbLidni duboko u noć. Mogu da gledaju filmove koje ţele.

uzmu slobodan dan sa posla kad poţele. Odrasli, nasuprot, zavide

deci na slobodi koju uţivaju. Nisu optrećena nebrojenim oclgovor-

nbstima7TVlogu~3a~iţaĊu i "igraju se satima. Mogu da budu astro-

nauti, istraţivaĉi, kauboji - sve što ţele da budu. Da li iko ima

stvarno moć, ili mi samo mislimo da ima? Paradoks je da uvek

verujemo daje to neko drugi. Bez obzira na našu situaciju, nalaz-

imo naĉin da opravdamo zastoje svako drugi moćan osim nas.

BESPOMOĆNOST I GUBLJENJE MOĆI Šta nam se desi da nas ubedi da smo bespomoćni? Ĉudno je

da dok starimo, moţemo da postajemo sve sumnjiĉaviji i ne-

sigurniji a ne sigurniji. Postoje mnoge stvari sa kojima smo suoĉeni

koje stavljaju na iskušenje našu veru u sebe i dovode do gubljenja

osećanja moći. Bespomoćnost moţe da poĉne na najjednostavniji naĉin, sa

najmanjim incidentom. Kada poĉne sa malim, moţe kao grudva

snega da naraste do velikih razmera. Razoĉaranje neprijatnim

odgovorom ili neoĉekivanim ishodom moţe da izraste u

obeshrabrenje. Bez pouzdanja i hrabrosti, moţemo da preduzi-

mamo aktivnosti koje inaĉe ne bi preduzimali. Razmišljamo da

smo i onako već izgubili, pa nemamo više šta da izgubimo. Takve

aktivnosti izneveravaju naš karakter, izobliĉavaju naše namere, i

mogu da dovedu do gubitka samopoštovanja. Kada sebe više ne

cenimo, moţemo da potonemo u dubine depresije. Ako se nega-

tivna osećanja nastave, nastavljamo sa padom dok na kraju ne

poverujemo da ne moţemo ništa da uradimo. Osećamo se

poraţenim i gubimo nadu. Ukoliko nešto ne zaustavi ovo emocion-

alno klizanje, oĉekuje nas razaranje. To moţe da bude gubitak

povoljne prilike, gubitak posla, gubitak veze, ili u krajnjem sluĉaju

ĉak i gubitak ţivota.

BESPOMOĆNOST - ZAŠTO ME NE SLUŠAJU? 55 REAKCIJA NA RAZOĈARANJE

Razoĉaranje Obeshrabrenje Pora/. Propast Dţordţ Bernard Šo je primetio: "Kada smo obeshrabreni

koristimo svoj razum da podupremo naše strahove i naše pre-

cjrašude^Jinamo neke nezdrave sumnjj^ji_sumnia je prvi korak na.

putu izd^jeTpTedaje/'"' Ta izdaja i predaja moţe da se odnosi na

drugu 'osobu, obavezu ili cilj. Ili to moţe da bude izdaja naših boljih

osobina. To se javlja kada se nesvesno zadovoljimo svojim manjim

mogućnostima.

Opšti osećaj bespomoćnosti koji osećamo kada smo suoĉeni

sa bolnom situacijom za koju ne vidimo jasan put ka izlazu dovodi

na kraju do odluke da se oduzme sopstveni ţivot. Ova odluka je

ĉesto ubrzana nekom vrstom gubitka, kao što su gubitak moći,

gubitak voljene osobe, gubitak karijere, ili znaĉajni gubitak

statusa. Ĉak i snaţan strah od gubitka moţe da potakne takva

osećanja bespomoćnosti. Takva osećanja vode osobu do zakljuĉka

da je jedini naĉin za povraćaj osećanja moći u poslednjem,

oĉajniĉkom aktu, koji potvrĊuje sposobnost da se nešto uĉini.

Paradoks je da bi energija i planiranje koje vodi ka samoubistvu

mogli da se usmere na pozitivan naĉin, postanu put iz depresivne,

tamne emocionalne pećine u koju su ovi ljudi uhvaćeni.

56 MOC PRINCIPA Traţenje ili prihvatanje druge osobe je ĉesto kljuĉ za/

izbavljenje iz ozbiljno depresivnog stanja. U stvari, najpouzdanije

preventivne mere sastoje se u tome da se bude sa nekim u koga se

ima poverenje, ko će da sluša i razume; angaţovanje u odreĊenim

aktivnostima; ukljuĉenje u neke vredne ili izazovne poslove ili

aktivnosti. U interesantnoj studiji, Nacionalni institut za men-

talno zdravlje je poredio ĉetiri tipa terapije za depresivne pacijente.

IznenaĊujuće je da je kod pacijenata koji su redovno posećivah

lekara koji im je davao placebo i paţljivo ih slušao bilo poboljšanja

kao i kod drugih metoda leĉenja. Ovi lekari su samo paţljivo

slušali, bili su znatiţeljni i imali su simpatija i nastavljali su

briţljivo.da osmatraju i ĉekaju. To je recept koji svako moţe da

primeni.

KADA OSECATE DA NEMATE MOC? U nedavnoj TV emisiji, domaćin, sveštenik, predsta\ 10 me

je kao autora nove knjige o moći. Pitao je gledaoce sledeće pitanje,

"Kada osećate da nemate moć?" Njihovi odgovori su bili razni, ah

konzistentni. Svi koji su se javljali objašnjavali su situacije u

kojima su se osećali usamljeni, zbunjeni ili obeshrabreni. Iz svakog

dogaĊaja su izlazili sa manje moći nego što su imali pre toga. Jedan gledalac izgubio je posao pre skoro dve godine. Primao

je neko vreme nadoknadu za nezaposlene, ali je izgubio kuću, kola

i status u zajednici. Razmišljajući o tome, zakljuĉio je daje sebe

definisao poslom. Bez posla osećao se manje vrednim - njegov

ţivot izgubio je smisao. Kada je izgubio posao, izgubio je i sebe.

Nije znao kako će dalje. Jedna gledateljka objasnila je da joj je majka nedavno imala

operaciju kuka i u procesu teškog oporavka odluĉila je da više ne

ţivi. Ništa nije ĉinila za sebe. Hrana joj je donošena. Nije izlazila

iz kuće iako je mogla. U njenoj svesti, njena fiziĉka ograniĉenja

postala su opravdanje za mentalno i emocionalno ograniĉenje koje

je sebi postavila. Zbog problema sa zdravljem, ubedila je sebe da

je bespomoćna.

BESPOMOĆNOST - ZAŠTO ME NE SLUŠAJU? 57 Najĉešći razlog za osećaj bespomoćnosti bio je gubitak

voljene osobe. Mnogi su opisivali svoju nesposobnost da dalje ţive

nakon smrti nekoga bliskog. Nisu mogli da vide ţivot ili smrt a da

ne potonu u dubine emocionalnog oĉaja. Neki nisu mogli sami da

donose odluke. Drugi nisu mogli da izaĊu u javnost. Mnogi nisu

bili u stanju da brinu o drugima - rizik od gubitka druge voljene

osobe izgledao je prevelik. Neki su rekli da ne bi mogli da izdrţe

pomisao na kupovinu grobnog mesta ili kupovine ţivotnog osigu-

ranja zbog bolnog iskustva.

Brojni mladi gledaoci iskazivali su kao izvor velike frus-

tracije, svoje nepristajanje da se posvete dugoroĉnoj vezi.

Objašnjavali su da se ne plaše veza, po sebi, već samo obaveze

koja to prati. Oni ţele drugarstvo, intimnost, zajedništvo, vezivanje

- sve karakteristike ozbiljne veze - ali ne i odgovornost koja se

zahteva da bi veza bila postojana. Kao rezultat, idu iz jedne u drugu

površnu vezu, podrţavajući malo uspomena i svu usamljenost.

Pošto nisu spremni da daju ono što drugi traţe, ne mogu da dobiju

ono što ţele.

KAKO NAS NEZNANJE LIŠAVA MOĆI Ponos koji ovi mladi ljudi iskazuju nije jedina emocija koja

moţe da omete naš napredak u ţivotu. Ponekad je to neznanje koje

nas onesposobljava. Ĉitao sam o ţeni koja nije imala dovoljno

novca da troši na svoje zadovoljstvo, ali je više od svega sanjala

da ode na kruţno putovanje po Karibima. Nakon što je videla

televizijsku reklamu zajedno veće kruţno putovanje, shvatila je

da bi takvo putovanje bilo za nju najbolje iskustvo. Stedelaje novac

i odricala se suvišnih stvari dve godine da bi konaĉno imala

dovoljno za kartu.

Izabrala je kruţno putovanje po Karibima u kojem brod ne

bi pristajao ni na jedno ostrvo. Ĉelo putovanje bi bilo provedeno

na moru. Pripremala se ceo mesec za ţeljno oĉekivani datum

polaska. Konaĉno je došao i taj dan. Nakon ukrcavanja pronašla

je put do kabine i raspakovala je svoje stvari. Setajući gore-dole

58 MOC PRINCIPA po brodu zapazila je da su se mnogi putnici obukli za veĉeru i da

idu na gornju palubu. Postidena svojom skromnom garderobom, vratila se u kabinu

i spremila obed od krekera i mesa iz konzerve koje je ponela sa

sobom. Ovaj ritual ponavljala je svako veĉe, do poslednje veĉeri

na brodu, kada je odluĉila da "rizikuje" i da se poĉasti bogatom

veĉerom. Znala je da će biti velika oproštajna zabava, pa je obukla

najbolju haljinu i uputila se u trpezariju. U toku te noći izvrsno se zabavljala. Poruĉila je sa menija,

birala je iz raskošnog bifea i posmatrala kako se ostali putnici

zabavljaju na podiju mu za igru. "To je znaĉi to što su oni ĉinili ćele

nedelje". razmišljala je. "To je ono što sam propuštala..." Bila je spremna da se vrati u kabinu i oĉekivala je da joj kelner

donese raĉun. Pošto nije dolazio, sama ga je pozvala. Kada je

došao, rekla je: "Spremna sam za raĉun." On se smeškao

znatiţeljno. "Oĉemu govorite?" pitao je. "Moj raĉun za jelo. Znam

da nisam bila ovde ranije ali sam spremna da platim." Kelner nije

mogao da veruje svojim ušima. "Vi se sigurno, gospodo, šalite.

Svi vaši obroci ukljuĉeni su u cenu karte za putovanje. Sve je već

plaćeno." U naš ţivot ukljuĉeni su mnogi "obroci." Ponekad se zado-

voljimo manjim nego što bismo mogli, iz prostog razloga što ne

znamo staje sve moguće. Na ovaj naĉin postajemo bespomoćni iz

neznanja. Cak i kada nam drugi kaţu staje moguće, teţimo da im

ne verujemo - sumnjamo daje istina to što kaţu. Ili, ako je istina,

ne odnosi se na nas.

NEGATIVNA POVRATNA SPREGA ODNOSI MOC Lišavamo se moći kad se ubedimo da nam nedostaje umeće,

ili znanje da nešto uradimo. Ponekad zaboravimo da smo kao deca

crtali, pevali pesme, plesali, igrali, bez uputstava i bez ustezanja.

I daje neko nekad, ĉesto sa najboljom namerom, ponekad sa zlom

voljom, rekao nešto što je doprinelo da sumnjamo u sebe i svoje

sposobnosti. Klijent mi je rekla o jednom takvom dogaĊaju u

njenom ţivotu. Seća se da je u šestom razredu na ĉasu crtanja

BESPOMOĆNOST - ZAŠTO ME NE SLUŠAJU? 59 pripremala za svoje roditelje poklon za Boţić. Jedva je ĉekala da

nastavnik doĊe da bi mogla da pokaţe svoje majstorstvo. Kada je

konaĉno došla, njen jedini komentar je bio, "Dobro, oĉigledno je

da nikad nećeš biti umetnik." Devojka je bila slomljena. Svoj rad

nije predala roditeljima. Bacila gaje, ubedena daje stvarno bio loš.

Patos je bio oĉigledan u njenom glasu dok mije govorila o svom

iskustvu a onda je dodala znaĉajan postkript - sledećih dvadeset,

pet godina izbegavala je bilo koje ĉasove umetnosti ili projekte, sa

uverenjem, "Ja jednostavno nisam umetnik."

Enriku Karuzu je u mladosti jedan nastavnik rekao da nema

glas, i da bi trebalo da postane inţenjer. Koliki gubitak za svet bi

bio da je poslušao svog kritiĉara. Volim muziku i uţivao sam da

pevam u horu i da dirigujem horovima u crkvi. Pevao sam u

muziĉkim predstavama i operama za vjerne studija i imao sam

priliku da igram ulogu gradonaĉelnika Šin kada je naša porodica

uĉestvovala u lokalnoj pozorišnoj predstavi "Muziĉki ĉovek". Bio

sam u horu San Antonia kada je grupa od preko 150 neprofesiona-

laca pevala na nacionalnom takmiĉenju jednog od ameriĉkih

društava.

Uvek mi se ĉinilo da se, mada je većina nas pevala u deĉjem

vrtiću glasno, sigurno i ponosno - nešto u nama dogodilo u vreme

kada smo bili u šestom ili sedmom razredu, kada smo već mogli

da se oprobamo za školski hor. Moţda je neko uzviknuo, "Šta ti

radiš ovde? Ti ne moţeš da pevaš." Od tog trenutka, bili smo

ubeĊeni da ne moţemo da pevamo. Prihvatili smo kritiku i

poverovali. Dopustili smo da jedna osoba (koja je mogla da zna

vrlo malo o muzici ili našim mogućnostima) odredi našu

budućnost umesto nas. Kada su sumnje jednom posaĊene, veru-

jemo u njih. Naša uloga se promenila od uĉesnika u posmatraĉa,

od dobrovoljca u ţrtvu. Retko nam je bolje kada se osećamo kao

ţrtve.

Sumnja je najĉešće izvor naše bespomoćnosti. Sumnjati

znaĉTnemati vere, biti bez nade ili verovanja. Kada sumnjamo, kao

cfa govorimo sebi: "Ne mislim da moguTNe mislim da ću hteti."

Kao posledicu onda.imamo odsustvo drţanja obećanja, jer_veru-

jemo dajnećeJbJtTjcoristi^li' da ne moţemo da ih ispunimo.

Sumnjati znaĉi verovati u najgori mogući ishod. To znaĉi da

verujem u perverznost prirode, da ĉak i kada radim dobro, nešto

što ne znam će se ispreĉiti, omešće me ili će da me snaĊe na kraju.

60 MOC PRINCIPA Biti bez vere znaĉi ne ispunjavati obaveze, ne biti vredan vere ili

poVerenjji^itijTejDO^^ Tzvinja- ţ d ili k di pjj^jj^^ "vamo se jer ne mislimo da moţemo da nešto ili nekome uradimo

ono što smo obećali. To^ zrm^jDJ^ 4redejTi_iU_sk£pjiĉjmijTe_,ye£Oj^tiJlijiejiiaUj)o^rej3^jli smatrati

daje to verovatno. To je emo£wna].ni),42rel^ii^aJ€--s««i^e,-.To sve

proţima. Cesto se pTdšnTvan izvesnog dogaĊaja ili iskustva, ali

moţe da ima svoj poĉetak u jednom dogaĊaju.

IZBEGAVANJE USLOVLJAVANJA Kada dozvolimo da jedan emocionalni dogaĊaj utiĉe stalno

na naše ponašanje, upuštamo se u ponašanje koje psiholozi nazi-

vaju izbegavanje uslovljavanja. Ako smo stavljeni u tešku si-

tuaciju, sa pretnjom da gadne stvari mogu da nam se dogode, i

iznenada, moţda i sluĉajno, nabasamo na izlaz, mogli bismo da

izaberemo isti izlaz sledeći put kada smo u teškoćama. Ovo je taĉno

ono što se dešava kada se laboratorijska ţivotinja susretne sa

kutijom iz koje treba da pobegne. U ovom rutinskom psihološkom

eksperimentu, ţivotinja se stavlja u kutiju, pri meni se neprijatan

nadraţaj, kao stoje štetan, ali bez posledica elektriĉni šok, i dozvoli

joj se izbavljenje. Ako se ţivotinja vrati u kutiju, ona odmah beţi

iz nje. Zašto? Po jednoj teoriji, beţanje "osigurava" da se neprijat-

nost neće ponoviti. U stvari, opaţeno je da neke laboratorijske

ţivotinje "izbegavaju" potencijalno neprijatno iskustvo preko sto

puta, mada se nadraţaj elektriĉnom strujom nikad nije ponovio.

Da i ne govorimo da se ništa neprijatno neće nikad više dogoditi

u kutiji. Ţivotinja je uslovljena na bekstvo, jer bekstvo vodi

izbegavanju neprijatnih posledica. Ovo ponašanje je vrlo snaţno

- ţivotinja će nastaviti da beţi, ĉak i kada nikad više ne koristite

neprijatni nadraţaj. Emocionalno uĉenje kod ljudi je sasvim sliĉno. Rdave, nepri-

jatne, neugodne stvari dešavaju se svakom pre ili kasnije. Ponekad

zasnivamo svoja osećanja i ponašanje najednom bolnom iskustvu.

Nešto se jednom dogodilo, i odluĉni da ne dopustimo da se to

ponovi, sve ĉinimo da bismo izbegli problem i potencijalni bol.

Nastavljamo da izbegavamo pre nego da se suoĉimo sa potenci-

BESPOMOĆNOST - ZAŠTO ME NE SLUŠAJU? 61 jalno bolnom situacijom. Kada reagujemo u strahu, nikad ne

saznamo da li bi drugi ishod bio moguć. Mark Tven je jednom

zapazio, "Maĉka koja jednom skoĉi na vruću peć nikad ponovo

neće na nju skoĉiti... ali neće skoĉiti ni na hladnu." Nije teško uoĉiti

da sliĉno ponašanje vredi i za ljude. Ĉesto, kada imamo jako

emocionalno iskustvo, preterujemo. Preterujemo sa uopštavanjem.

Previše se oslanjamo na iskustvo. Biramo da budemo bespomoćni.

Naše sumnje, uĉvršćene docnijim pogrešnim iskustvom, iznevere

nas. Kao što je Sekspir rekao u Meri z.u meru, "Naše sumnje su

izdajnici i ĉine da izgubimo dobro koje bismo mogli da dobijemo

da nije straha od pokušaja." AkO ct^_^jjj^_J^]*tri2£J^_i2i_|l^li!TTJjn2_jj^J2J^L^£l!Xi—ti VAPITI divotu jeĊinTnaĉin da prevaziĊete bespomoćnost je da probudite veru. Sa_

mliogo~HraT5ro^ti i ifTaTo^TiMe^jiioţete da uĉinite više nego što ste

flĉaafhislili

NAUĈENA BESPOMOĆNOST , ,;

; ;

Bez obzira da li su naši izazovi liĉni ili profesionalni, moţemo

da završimo sa osećanjem da malo moţe da se uradi da bismo

popravili situaciju. U toj situaciji mogli bismo da ispoljimo ponašanje

poznato kao nauĉena bespomoćnost. Kao i izbegavanje uš-

lo vljavanj a, nauĉena bespomoćnost je prvo opaţena kao interesantna

usputna pojava u studijama sa laboratorijskim ţivotinjama.

U tim eksperimentima, ţivotinje koje su nauĉile da pobegnu

od neprijatnih nadraţaja, docnije su vezane i spreĉavane da

pobegnu. Ono što su nauĉnici zapazili kada su ih oslobodili

iznenadilo ih je. Mada su ţivotinje bile fiziĉki sposobne, one nisu

više pokušavale da pobegnu^ Izgledalo je kao da su ţivotinje

nauĉile da budu bespomoćne.

Mada je ovaj eksperiment sadrţao laboratorijske ţivotinje,

on podseća na svakodnevno ljudsko iskustvo. Koliko ĉesto mi sami

ne branimo svoje stavove, ili puštamo da drugi odreĊuju naše

mogućnosti, pretpostavljanjem da ništa ne moţemo da uĉinimo jer

u nekoj ranijoj situaciji, stvarno nismo mogli ništa da uĉinimo? Da,

moţda ima objašnjivog razloga zašto smo kao dete ili tinejdţer ili

kao suprug ili na radnom mestu stvarno radili najbolje što smo

62 MOC PRINCIPA mogli, i bez obzira što smo uĉinili ili odluĉili nije bilo

odgovarajuće. Moţemo, iz današnje perspektive boljeg

razumevanja, osmatrati sa novim idejama sebe u prošlosti i videti

mogućnosti koje su u to vreme zbilja bile van našeg domašaja. U novoj situaciji, naše sumnje, roĊene u ranijem iskustvu,

mogu i dalje da dominiraju. Mada sumnje mogu da budu iracional-

ne, njihova moć da nas parališu je stvarna. Da lije to ţivotinja koja

jadikuje u laboratorijskom eksperimentu ili mi, koji stojimo paral-

isani dogaĊajima koje osećamo da ne moţemo da kontrolišemo,

izbegnemo. ili izmenimo. uoĉljiva je frustracija bespomoćnosti. Bespomoćnost se javlja kada neko ništa ne ĉini jer oseća,

netaĉno, da jaĉe angaţovanje ili pokušaj da nešto drugo uradi neće

pomoći. Kada odbijamo da preduzmemo aktivnost koju bi inaĉe

preduzeli. iskazujemo bespomoćnost jer osećamo nemoć.

Sumnjamo da moţemo nešto da izmenimo. Moţda smo probali i

propali. Moţda su naši pokušaji u prošlosti osuĊeni ili kaţnjeni ili.

stoje još gore, ignorisani. U takvim sluĉajevima, moţda grešimo

što projektujemo naše stare frustracije na nove situacije kada

stvarno to nije opravdano. Bespomoćni ste kada verujete da ne moţete ništa da uĉinile

i to uverenje vas onemogućava da pokušate. Pobegli ste kada ste

nauĉili da nešto uĉinite da biste izbegli bol i izbegavate da probate

nešto drugo. Jedino što ste nauĉili da uradite onemogućava vam

da nauĉite da je i nešto drugo moguće, da su se stvari promenile,

da se stvari mogu promeniti na bolje. Obe pojave su u stvari

varijacije na istu temu. Bespomoćnost se u opštem sluĉaju javlja

kada smo suoĉeni sa brojnim situacijama koje ne moţemo da

kontrolišemo. Uĉenje da se pobegne u opštem sluĉaju rezultuje iz

jednog ili dva dramatiĉna dogaĊaja. U svakom sluĉaju, ranije

uĉenje utiĉe na docnije uĉenje i obe vrste ponašanja je teško

odstraniti. Nauĉili ste u jednom sluĉaju da ništa ne preduzmete i "ne

ĉinjenje" vam onemogućava da nauĉite da se stvari mogu

promeniti. U drugom sluĉaju, nauĉili ste da nešto uradite, i "ĉinje-

nje" koje, izgleda da daje rezultate spreĉava vas da nešto novo

nauĉite.

BESPOMOĆNOST - ZAŠTO ME NE SLUŠAJU? 63

REZULTATI IZBORA DA BUDEMO BESPOMOĆNI U ovoj glavi prikazani su mnogi naĉini na koje smo nauĉili da

budemo bespomoćni. Sumnja je ĉesto u korenu problema. Rezultati

se sastoje u neuzvraćanju, kada prestajemo da dejstvujemo i ĉekamo

da se nešto drugo dogodi ili da neko drugi nešto preduzme; iracion-

alnosti, kada ustrajavamo u verovanju da su reci ili ideje (ĉak i kada

su samo interno iskazani) istinite i kada su stvarno pogrešne; i

nepokretnosti, kada smo emocionalno ili intelektualno ukoĉeni i

kada nismo u stanju da razmatramo nove opcije. REZULTATI IZBORA DA BUDEMO BESPOMOĆNI Neuzvraćanje

Iracionalnost

Nepokretnos

64 MOC PRINCIPA Kada odluĉimo da budemo bespomoćni činimo sledeće: Ignorišemo Zanemarujemo Ĉekamo Kasnimo Ne preduzimamo akcije Oĉajavamo Postajemo ravnodušni Zapostavljamo ,.; .-'..... Postajemo nemarni ..■■■■■ Šta dobijamo kada se osećamo bespomoćni: Status kvo ..■■■■•'■ . : , , Odnose gubitka/dobitka : , , ,; , Bespomoćnost Nepredvidljive/nepoznate rezultate, : Neizvesnost ''.'..:■,..;■>■: ~"':'"":'''*•'■;-■■■ ■. ■■'\ Zelje i fantazije ■...:.■..■ i Smanjenje sposobnosti ■ ■ Ima drugih mogućnosti. Marsel Prust je sugerirao da se put

otkrića ne sastoji u odlasku u nove zemlje već u novom naĉinu

gledanja. Moţda moţemo nešto da nauĉimo o prevazilaţenju

bespomoćnosti gledajući, novim oĉima, kako se nauĉena be-

spomoćnost pretvara u korisnost. U sledećoj glavi pokazaćemo kako da se pokrenete iz be-

spomoćnosti u korisnost. Ostali deo knjige ispituje naĉin na koji

moţemo da utiĉemo na druge, na tri naĉina. U svakom sluĉaju,

pristup koji koristimo odreĊuje rezultate koje ćemo dobiti.

Moţemo da budemo ohrabreni istraţivanjima koja ukazuju da

postoje posebne stvari koje moţemo danas da uradimo da bi

prevazišli osecanje bespomoćnosti u našim ţivotima. Mada smo

moţda u prpšlosti izabrali da budemo bespomoćni, sada moţemo

da promenimo odluku.

3. GLAVA

PUT MOĆI - OD

NEMOĆNOG KA MOĆNOM

ĈOVEKU

Pešadinac - novajlija pita oficira:

"Gospodine, gdeje rupa u koju treba da

se sakrijem?! Oficir će kratko: "Upravo

stojiš na njoj: samo izbaci zemlju."

Autor nepoznat

Ako se osećate nedovoljno moćnim u bilo kom domenu

vašeg ţivota, treba da znate da to moţete promeniti. Moţete

prevazići osećanje nemoći i povratiti moć koju osećate da ste

izgubili ili steći moć koju do sada nikada niste imali. Laboratorijski

zamorĉići koji su prvo nauĉeni da budu bespomoćni kasnije su

nauĉili da budu veoma snalaţljivi u bilo kojoj situaciji u koju bi ih

stavili i da ne odustaju od pokušaja sve dok ne pronaĊu rešenje,

npr. izlaz iz lavirinta. To je isto moguće i sa ljudima - na kraju

krajeva - ako su pacovi, miševi i hrĉci u stanju da tako menjaju

svoje ponašanje, zašto to isto ne bi mogli i ljudi? Kada jednom .*> Moć principa ,

66 MOĆ PRINCIPA primetimo da postoje neke stvari koje smo u stanju da uĉinimo -

npr. da uvek imamo izbor - spremni smo za gradnju kule moći i u

našem ţivotu.

NEMOĆNI DIREKTORI Moţda bi prvi korak ka prevazilaţenju bespomoćnosti

upravo bio taj da ispitate koliko ste zapravo zaista nemoćni. Svako

od nas moţe osećati da nije u stanju da postigne rezultate koje ţeli

u svom ţivotu, ali zamislite koliko će vam se takve brige uĉiniti

trivijalnim u poreĊenju sa onima sa kojima su suoĉeni ljudi ĉija su

ograniĉenja još veća od naših (time, pre svega, mislim na one

fiziĉki i mentalno hendikepirane). Pre nekoliko godina sam

doţiveo nešto što me je nagnalo da preispitam izvore svog sop-

stvenog osećanja nemoći, kao i da otkrijem istinsku moć ljudi

nazvanih bespomoćnicima.

Radnja priĉe se dogodila pre nekoliko godina. U to vreme, bio

sam pozvan da pet dana vodim psihološku radionicu koja je za cilj

imala da razvije umeće rukovoĊenja kod ĉelnika velike finansijske

kompanije sa severoistoka SAD. U grupu su bili ukljuĉeni neki od

glavnih direktora, koji su nekada davno, poĉeli kao obiĉni radnici i

vrednim radom tokom godina stigli na ĉelo kompanije. U radionici

su, dakle, uĉestvovali svi veterani iz najmoćnijeg dela kompanije.

Prva dva dana smo proveli u predstavljanju, uspostavljanju

meĊusobnih odnosa, razvijanju integriteta grupe, kao i

upoznavanju osnovnih principa vodstva. Treći dan smo proveli u

jednostavnoj kolibi u šumovitoj okolini Instituta gde se seminar

odrţavao. Tog dana su uĉesnici dobili zadatak da rese jedan

simulirani problem. To je nateralo iskusne poslovne vukove da

zbace svoje maske i pokaţu se, i time stvore istinski duh uzajamnog

pomaganja, uĉenja, timskog rada radi ostvarenja zajedniĉkih

ciljeva. Grupa je bila odliĉna, i svima nam se ĉinilo da će ovo biti

jedno od onih vrednih iskustava.

Naše diskusije koje smo svakodnevno vodili - o ĉasnom

ţivotu, integritetu liĉnosti vaţnom u trenucima izbora, teţnju

dinamiĉkoj ravnoteţi zahteva sa kojima se svi neminovno

PUT MOĆI - OD NEMOĆNOG KA MOĆNOM ĈOVEKU 67 susrećemo, aktivno delanje, pretvaranje reci u dela, doprinele su

većoj bliskosti u grupi i jednom višem nivou meĊusobnog

uvaţavanja i razumevanja. Preovladao je duh jedinstva, i pre-

vaziĊene su sve ranije razlike ispoljene u grupi. Ukratko, vladalo

je zajedništvo, dobro raspoloţenje, i vera i nada u zajedniĉku

buduću saradnju.

Kada smo se kasno tog poslepodneva vratili u Institut, umorni

i prljavi, ali sloţni, doĉekalo nas je neoĉekivano obaveštenje -

generalni direktor kompanije i njegovi najbliţi saradnici će nam

se pridruţiti na veĉeri! Trebalo je da nam saopšte nešto vaţno.

Liĉno sam bio veoma prijatno iznenaĊen i smatrao sam daje veoma

lepo od njih što su se potrudili da svojim prisustvom, na neki naĉin,

potvrde vrednost i vaţnost ove radionice. Pre nego što su se svi

razišli po sobama da se odmore pre veĉere, sloţili smo se da nema

potrebe da oblaĉimo kruta sveĉana odela i tako pokvarimo ovo

veselo popodnevno raspoloţenje koje je, pored toga, obećavalo i

dobar veĉernji provod.

Nešto kasnije, svi smo se ponovo okupili u holu i, pijuckajući

pića i ćaskajući, oĉekivali veĉeru. Tada se pojavio generalni direk-

tor. Bio je obuĉen u skupoceno veĉernje odelo, sa pićem u ruci i

širokim osmehom na preplanulom licu. Uz njega su bila još dva,

jednako sveĉano odevena, visoka funkcionera kompanije. Veseli

ţagor u holu je sve više zapinjao kako se generalni direktor kretao

ka sredini hola, i najzad potpuno utihnuo kada je zatraţio paţnju

svih nas prisutnih. Dţim, -* predvodnik grupe direktora ustao je da

najavi generalnog direktora, ali je jednim pokretom ruke bio

prekinut. Potom nam je, najzad, saopštena tajanstvena vest,

neoĉekivano kratka i krajnje neprijatna. Nikada neću zaboraviti te

reci, kao ni njihov efekat na sve prisutne: "Ne bih da prekidam vašu

prijatnu zabavu" rekao je "samo sam ţeleo da vam saopštim daje

Dţim otpušten. Fred će doći na njegovo mesto i preuzeti grupu.

Promena stupa na snagu u ponedeljak", i, kao da se ništa nije desilo,

nastavio je: "Nadam se da se svi dobro zabavljate. A sada, piće za

sve!" Mirno je krenuo ka baru dok mu je ruka poĉivala oko

Fredovog ramena, novog direktora.

Mislim da ništa nije moglo biti gore u ovom trenutku od

surovih direktorovih reci. Bez ikakvog povoda smo dobili šamar 5* ■■■ '

: '

68 MOC PRINCIPA u lice, bez razloga i bez objašnjenja. U holu je zavladao tajac izuzev

glasnog smeha i oĉigledno dobrog raspoloţenja, koji je dopirao iz

pravca bara. Dţim, sada već bivši šef grupe, tihim glasom je pitao:

"Imam li pravo da nešto kaţem mojim prijateljima?" Direktor je

slegao ramenima i okrenuo se. Dţim je tada poĉeo da govori o

svojoj dvadesetogodišnjoj karijeri, o tome kako nas sve duboko

poštuje, i o tome koliko nam je zahvalan stoje bio deo svega ovoga.

Potom se pozdravio i napustio hol.

Krenuo sam za njim kroz hol. Pronašao sam ga u toaletu.

Stajao je naslonjen na zid, zatvorenih oĉiju, a suze su mu se nemo

slivale niz lice. Naslućivao je, rekao mi je, postojali su neki

nagoveštaji da će doći do promene rukovodstva, ali ovo ipak nije

oĉekivao. Nije mu poznato daje ikada išta radio pogrešno, nikada

nije kompaniju doveo do bilo kakvih finansijskih gubitaka ili

padova, ĉak nije bilo ni povremenih negativnih izveštaja o rezul-

tatima. Bio je šokiran vešću jednako kao i svi ostali. Posle ovih

nekoliko reci, ja sam se vratio grupi. Neki su u meĊuvremenu

napustili trpezariju. Većina je ipak ostala, ali su jeli u tišini. Ljudi

su odlazili ĉim bi završili veĉeru, i prostorija se ubrzo potpuno

ispraznila.

Ostao sam sam da razmislim o svemu. Ja sam se ovde zatekao

u poloţaju struĉnog konsultanta ĉiji je posao da nadgleda rad u

radionici. Trebalo je da pomognem grupi svojim iskustvom u

ovom poslu i svojim priĉama o uspešnim iskustvima drugih, a sve

u cilju osmišljavanja njihovog novog pogleda na poslove u okviru

sledećih nekoliko godina. U ovom trenutku ja sam ostao bez reci

saveta i utehe. Nisam znao šta da radim, kako je najbolje da

postupim: da li da sazovem hitan sastanak grupe; da li da pokušam

da se nasamo posavetujem sa Dţimom; da li, najzad, da otkaţem

rad za sledeća dva, poslednja dana, ili, pak, da se suoĉim sa

generalnim direktorom? Situacija je zahtevala da mislim brzo i

mudro, a misli su mi te veĉeri uporno izmicale.

Sve se završilo tako što sam seo u kola i odvezao se. Kuda?

Ni sam nisam znao, bilo mi je samo vaţno da vozim, da pustim

misli i da pokušam da dam neki smisao današnjim dogaĊajima.

Osećao sam se nemoćan, suoĉen sa ljudskom patnjom, ţaljenjem,

nepravdom. Iznenada sam primetio da se nalazim ispred velike

PUT MOĆI - OD NEMOĆNOG KA MOĆNOM ĈOVEKU 69 knjiţare i zaustavio sam kola. Prodavnice knjiga su mesta gde mi

redovno nešto padne na pamet. Volim knjige, jer, u knjizi, autor

vam se predstavlja u svom najboljem izdanju, opisujući vam svoje

najskrivenije misli, jasno i precizno.

Pogled mije besciljno lutao preko polica sa knjigama, a onda

mi je jedan naslov privukao paţnju. Reĉ "moć" napisana velikim

slovima je sijala sa naslovne stranice. "Moć nemoćnih", od Kris-

tofera De Vika, glasio je naslov. Uzeo sam knjigu i stavio je u dţep.

Brzo sam se vratio u hotel. Polako sam prelistavao stranice

knjige letimiĉno ĉitajući naslove. Iznenada, pogled mi je privukla

sluĉajnost - mala promena u naĉinu štampanja. Priĉa, duga nek-

oliko stranica, bila je odštampana drugaĉijim stilom: Odrastao sam

u kući u kojoj je leţao i moj brat, prikovan za postelju duge trideset

i dve godine... ĉitao sam u sebi. Zbunio sam se - mislio sam daje

ovo knjiga o moći!

Ipak zaintrigiran, nastavio sam da ĉitam: Bio je šlep, bio je

nem. Nije mogao da hoda. Nije imao snage da podigne glavu, niti

svesti da išta nauĉi. Ĉitao sam dalje, prikovan za tekst. Nekoliko

minuta kasnije, završio sam ćelu priĉu. Bio sam ganut. Najzad sam

znao kako ću se suoĉiti sa svojom grupom kada ih sutradan budem

okupio.

KADA NEMOĆNI IMAJU MOC

- OLIVEROVA PRIĈA

Priĉu o Oliveru vam prenosim u njenoj celovitosti, onako

kako je nekada objavljena u Wall Street Journal, 10. aprila 1985.

godine:

Odrastao sam u kući koja je bila jedino utoĉište za mog

nepokretnog brata, tokom ĉitave trideset i dve godine - u istoj sobi,

pod istim prozorom, medu istim zidovima. Moj brat je bio šlep,

nem i nepokretan. Nije imao ni toliko snage da bi podigao glavu,

niti u sebi razuma da išta nauĉi. Oliver, kako se moj brat zvao, je

roĊen sa teškim oštećenjem mozga, oštećenjem koje gaje uĉinilo

potpuno bespomoćnim.

70 MOC PRINCIPA Ja sam danas profesor engleskog jezika. Svakoj novoj gene-

raciji Ċaka, pre nego što poĉnemo da radimo komad "Ĉudotvorni

ratnik" od Helen Keler, ispriĉam priĉu o Oliveru. Jednom davno,

još na poĉetku svoje profesorske karijere, kada sam prvi put

pokušavao da svojim uĉenicima opišem Oliverovu nesreću -

priĉao sam im kako smo ga paţljivo hranili, kako smo sedeli pored

njegove postelje... Tada je jedan deĉak iz poslednje klupe rekao:

"Profesore, hoćete da nam kaţete daje vaš brat ţiveo kao biljka."

Zastao mije dah. Moja porodica i ja smo hranili Olivera, menjali

smo mu pelene, prali mu posteljinu, prostirali je, belu i ĉistu, na

travu da se suši... Kupali smo ga, golicali ga da bismo ga zasmejali.

Ponekad bismo ostavljali ukljuĉen radio u njegovoj sobi i ĉuli

bismo ga kako se smeje. Najzad sam skupio snage da odgovorim:

"Pa, pretpostavljam da bi ga ti mogao nazvati biljkom. Ja sam ga,

meĊutim, zvao Oliver, moj brat Oliver. Voleo sam ga."

Ipak, krenimo od poĉetka Oliverove nesreće. Sve se ovo

dogaĊajednog oktobarskog dana, 1946. godine. Moja majka je bila

trudna - nosila je Olivera, svog drugog sina. Tog jutra moj otac je,

kao i obiĉno, dok smo mi ostali još spavali, ustao, spremio se i

otišao na posao. MeĊutim, na gola puta se setio da je nešto

zaboravio i morao je da se vrati. Cim je ušao u kuću osetio je jak

miris plina koji je polako izlazio iz peći. Zatekao je moju majku

onesvešćenu u krevetu. Moj najstariji brat, tada beba, je leţao u

svom krevecu, koji je, na svu sreću, bio dovoljno podignut od

zemlje tako da nije ni osetio plin. Otac ih je brzo izneo iz sobe i na

tome se sve završilo.

Oliver je roĊen šest meseci kasnije, 20. aprila 1947: naizgled

.zdrav, punaĉak deĉak. Oliver je izgledao kao i bilo koja druga beba.

Nije bilo niĉega što bi ih navelo na pomisao da nešto nije u redu.

Sve do jednog sunĉanog poslepodneva, kada gaje majka, kao bebu

od nekoliko meseci, u naruĉju odnela do prozora. Oliver je netre-

mice gledao u sunce. I tada je majka shvatila daje njen sin šlep.

Moji roditelji, kojima se i danas istinski divim na ogromnoj

hrabrosti koja ih nije napuštala, polako su shvatali da Oliver ne

moţe da podigne glavu, niti da puzi ili da ĉak pomeri noge. Ništa

nije mogao da drţi u ruci, nikada nije ispustio nijedan zvuk. Odneli

su ga u jednu bolnicu u Njujorku, gde je podvrgnut ĉitavoj seriji

PUT MOĆI - OD NEMOĆNOG KA MOĆNOM ĈOVEKU 71 ispitivanja. Lekari su ţeleli da se uvere koliko je stanje zaista loše.

Jedina stvar oko koje su se svi sloţili jeste ta daje plin koji je moja

majka udisala dok je bila trudna sa Oliverom, dospeo do njega i

izazvao beznadeţno i neizleĉivo stanje u kome se sada nalazi. Na

kraju paklene nedelje ĉekanja, roditelji su se vratili u bolnicu po

Olivera. Tada su razgovarali sa lekarom, dr. Samuelom De Lan-

gom. Bili su oĉajni: kada su im deca gladna, roditelji ih nahrane,

kada su bolesna lece ih, kada su tuţna, uteše ih - šta su oni mogli

da uĉine za svoje dete? Doktor De Lang im je tada odgovorio da

je vrlo vaţno da oboje shvate da ne postoji apsolutno ništa što lekari

mogu uĉiniti za Olivera, jer nikako nije ţeleo da gaje neku laţnu

nadu: "Moţete ga smestiti u neku specijalnu ustanovu". MeĊutim,

oni su mu odluĉno odgovorili: "Oliver je naš sin i ţiveće u našoj

kući." Lekar im je tada odgovorio: "Odvedite ga kući i volite ga."

Te reci su im zvuĉale kao neki medicinski savet, kao lek. Doktor

De Lang je na kraju rekao da Oliver sigurno neće ţiveti duţe od

sedam, moţda osam godina, i posavetovao ih je, da ga, za svaki

sluĉaj odvedu još nekom specijalisti da potvrdi dijagnozu, što su

moji roditelji i uĉinili. Na ţalost, i drugi lekar je utvrdio isto što i

prethodni. Oliverov sluĉaj je bio beznadeţan.

Desilo se, meĊutim, još nešto što su moji roditelji ĉesto

kasnije pominjali. Drugi lekar, neurolog, kome su po savetu odveli

Olivera je, dok je prelistavao formulare koje su moji roditelji

popunili, zapazio da su oboje roĊeni u Briselu: "Znate, tokom

Drugog svetskog rata jedna belgijska porodica je krila moje ro-

ditelje, koji su Jevreji. Izgleda daje sada na mene red da uzvratim

uslugu. Nije im ništa naplatio - ni lekove, ni preglede. Ja nikada

nisam upoznao nijednog od ove dvojice lekara, ali ĉitav svoj ţivot

sam ih voleo, kao što dete voli junake iz bajke.

Oliver je rastao i najzad je dostigao veliĉinu desetogodišnjeg

deĉaka. Imao je veliku trup i veliku glavu, ali njegove šake i stopala

su bila kao u petogodišnjaka, mala i mekana. Oliver je za mene bio

najbespomoćnije i najslabije, a opet i najmoćnije ljudsko biće koje

sam ikada video.

Kao profesor engleskog jezika proveo sam mnogo vremena

pripremajući ĉasove, jer sam ţeleo da svojim Ċacima pruţim

najviše i najbolje što mogu, i u nadi da ću makar malo na njih

72 MOĆ PRINCIPA uticati. Svake godine se u svetu štampa na hiljade knjiga, sa mišlju

da će one pokrenuti ljude, povesti ih u akciju. Svi mi uĉestvujemo

u ne lakom poduhvatu vaspitavanja i podizanja dece, uĉeći ih

vrednostima u nadi da će naši napori dopreti do njih. Oliver

apsolutno nizašta nije bio sposoban, osim da diše, jede i spava, a

opet, njegova je zasluga stoje dobijao ljubav, ohrabrenje i samilost.

Mislim da ĉinjenica da sam odrastao u domu gde je tuga pretvorena

u radost u velikoj meri objašnjava zašto sam postao upravo ovakav

otac, suprug, pisac i profesor kakav sam danas.

Sećam se da mi je majka ĉesto govorila dok sam bio mali:

"Zar nije divno što moţeš da vidiš svet oko sebe?" Ja sam joj

jednom odgovorio: "Kada stigneš u raj, kladim se da će ti Oliver

potrĉati u zagrljaj i reći 'hvala ti'". Ćela atmosfera u kojoj sam

rastao je ostavila ogroman utisak na mene. Ja sam beskrajno

zahvalan Oliveru i svojim roditeljima što su mi pokazali znaĉenje

ljubavi, koju uvek vezujem za svoj dom - kuću, šumu i polja oko

nje, gde sam provodio svoje divno detinjstvo.

Sećam se i da je majka ĉesto umela da kaţe da smo blagos-

loveni što imamo Olivera. Tada mi nije bilo jasno zašto. Sada znam

daje zapravo dobro stoje Oliverova nesreća bila tako ozbiljna. Jer,

najbolje što smo za njega mogli da uradimo je da ga hranimo tri

puta dnevno, da ga kupamo i da vodimo raĉuna da mu nije hladno.

Nismo mu bili potrebni da ceo dan sedimo strepeći nad njegovim

uzglavljem. Oliver nikada nije saznao u kakvom je stanju bio. Jer,

mnogi roditelji su ĉesto suoĉeni sa detetom koje je ozbiljno

zaostalo, ili je pak hiperaktivno, puno zahteva i hirova, ili je divlje.

To su deca kojima je potrebna stalna nega i briga. Na taj naĉin,

većina njih i nema drugog izbora nego da smesti svoje dete u neku

od specijalnih ustanova. Svako se nalazi u drugaĉijim okolnostima,

i zato niko, niko nema prava da osuĊuje drugoga.

Ako kod kuće imate deĉaka ili devojĉicu kao što je Oliver,

siguran sam da ćete osećati šta je najbolje za njega ili nju, za

celokupnu vašu porodicu. A odluka nikada nije laka. Pitao sam

svoga oca: "Da li ti je bilo teško da se staraš o Oliveru ĉitave 32

godine?" Odgovorio je: "Nisu to bile 32 godine! Svakog dana bih

se samo upitao: 'Da li danas mogu da nahranim Olivera? 'I moj

odgovor je uvek bio: Da, mogu.'

PUT MOĆI - OD NEMOĆNOG KA MOĆNOM ĈOVEKU 73 Sećam se da sam jednom, još kao sasvim mali, sedeo kraj

Olivera. Bili smo sami i ja sam u detinjoj radoznalosti ţeleo da

vidim da li je Oliver zaista šlep ili se, onako, samo pretvarao.

Mahao sam šakom pred njegovim licem, otvorenim oĉima.

Naravno, nije ni trepnuo. Tada sam zauvek upamtio njegove oĉi -

iste kao i moje, braon boje, a opet toliko drugaĉije.

Moje redovno zaduţenje je bilo da Oliveru dajem veĉeru -

kuvano jaje sa ovsenom kašom, toplo mleko i bananu. "Fuj" uvek

bi se zgrozio: "Ja sigurno ne bih ovo jeo". A hraniti Olivera je bilo

kao hraniti osmomeseĉno detence. Glavu bih mu podupro jas-

tucima, i kašiku sa hranom paţljivo prinosio njegovim ustima. Kad

bi osetio vrh kašike na usnama, otvorio bi usta, zatvorio ih,

progutao zalogaj. I dan-danas u ušima ĉujem u tišini sobe zveket

kašike o porculansku ĉinijicu u kojoj sam mu donosio hranu. I

ponovo: "O, profesore, hoćete da kaţete daje bio biljka."

Kada sam bio mali, plašio sam se mraka i zato sam delio sobu

sa mlaĊim bratom. Naša soba je od Oliverove bila odvojena samo

jednim tankim zidom - razdvajalo nas je desetak santimetara gipsa

i drveta. Udisali smo isti noćni vazduh, slušali zviţduke istog vetra.

Polako i neosetno Oliver je sticao izvesnu moć nad nama, moć koja

je menjala naše ţivote. Ne mogu da vam objasnim Oliverov uticaj,

sem da na kraju dodam da svi bespomoćni ovoga sveta zaista

poseduju veliku moć, i daje sušta istina da slabi zaista nekad mogu

da poraze jake.

P.S. Kao mladić od nekih dvadesetak godina upoznao sam

jednu devojku i, kako to već biva, zaljubio se u nju. Posle nekoliko

meseci zabavljanja, pozvao sam je da doĊe kod nas na veĉeru.

Ţeleo sam da upozna moju porodicu. Posle poĉetnog upoznavanja

i lakog razgovora koji se zapodenuo, majka je otišla u kuhinju da

vidi kako napreduje veĉera, a ja sam tiho pitao devojku: "Da li bi

ţelela da vidiš Olivera?" Naravno, znala je za Olivera pošto sam

joj mnogo puta priĉao o njemu. "Ne", kratko je odgovorila. Nije

ţelela da ga vidi. Osećao sam se kao da sam upravo dobio šamar.

Uzdrţao sam se, nešto promrmljao i otišao u trpezariju.

Ne mnogo potom upoznao sam Rozmeri, ili kraće, Ro. Bila

je to divna devojka, tamne kose i tamnih oĉiju. Jednom, još na

poĉetku našeg druţenja pitala me je kako mi se braća i sestre zovu,

74 MOC PRINCIPA kupila mi je "Malog princa" za mlaĊu braću, ukratko, volela je

decu. Posle nekoliko meseci zabavljanja, priĉa se ponovila -

upoznavanje, razgovor, veĉera. Došlo je vreme da nahranim

Olivera. Uzeo sam iz kuhinje njegovu ĉinijicu sa uobiĉajenom

hranom - jajetom, kašom, bananom, mlekom. Sećam se da sam

tada, strašno se snebivajući, pitao Ro da li ţeli da pode sa mnom i

vidi Olivera. "Naravno", jednostavno je odgovorila i popeli smo

se do njegove sobe. Seo sam na ivicu Oliverovog kreveta, dok je

Ro stajala pozadi i gledala preko mog ramena. Dao sam mu prvi

zalogaj, drugi... "Mogu lija da pokušam?" ĉuo sam pitanje iza sebe.

Bez reci sam joj dodao ĉiniju i ona je poĉela da hrani Olivera,

zalogaj po zalogaj. To je moć bespomoćnih. Kojom devojkom

biste se vi oţenili? Danas Ro i ja imamo troje dece.

ŠTA SAM NAUĈIO OD OLIVERA?

Sledećeg jutra sam odmah okupio svoju grupu i ispriĉao joj

ovu priĉu. Moţda mi se samo ĉinilo, ali izgledalo je kao da je

nekako doprinela da jasnije sagledaju problem, kao i prirodu moći,

da osete zahvalnost zato što su ţivi i zdravi, što mogu da vide i

ĉuju, govore i uĉe i hodaju po svetu. I kasnije, pred mnogim

skupovima sastavljenim od raznih, najrazliĉitijih ljudi, tokom

seminara koje sam vodio širom sveta, ja sam svojim slušaocima

pripovedao gorku priĉu Kristofera De Vika. I najviše od svega, ja

sam i dan-danas, kada pišem ove redove, jednako potresen kao što

sam bio i one davne veĉeri, daleko od svoje kuće, izgubljen u

nepravdi, kada sam prvi put proĉitao o Oliveru.

Upoznao sam Krisa De Vika i priĉao sam sa njim o njegovom

bratu, o Oliveru. Kris je u meĊuvremenu poĉeo da piše za Wall

Street Journal. Objavio je još nekoliko knjiga, i kao vrlo cenjeni

profesor svetske knjiţevnosti, doprineo razvitku velike uni-

verzitetske oblasti na istoku Sjedinjenih Drţava. Rekao sam mu

da su mi on i njegova porodica zaista poklonili nešto veoma, veoma

vredno kada su sa mnom podelili Oliverovu priĉu. Pomenuću samo

još to kako je priĉa o Oliveru objavljivana na nekoliko mesta, kako

su izdavaĉi poĉeli da se grabe za priĉu, sve dok jednog dana nije

PUT MOĆI - OD NEMOĆNOG KA MOĆNOM ĈOVEKU 75 dospela na sto predsednika Sjedinjenih Drţava. Kris se upoznao

sa predsednikom, ali tu već poĉinje nova priĉa. ' A ja, ja ću zauvek

biti zahvalan Krisu i njegovom bratu Oliveru i njihovim mudrim

roditeljima za istinu koju sam, zahvaljujući njima, nauĉio.

Oliver nas uĉi da svi mi moţemo imati neku moć. Ako je on,

jako ozbiljno narušenih fiziĉkih i mentalnih sposobnosti, mogao

da ima toliku moć i da vrši toliki uticaj, onda sigurno moţete i vi.

Ponekad mislimo i osećamo da, ne bismo li ostavili svoj trag na

ovome svetu, treba da se popnemo na vrh najviše planine na svetu,

ili da podignemo kakav monumentalni spomenik. Ono što nam tu,

meĊutim, izmiĉe je prosta istina da moţemo uticati i samim,

prostim postojanjem. Moţda upravo naĉin na koji se odnosimo

prema izazovima sa kojima se suoĉavamo inspiriše nekoga da

odluĉi da postigne stvari vredne truda i u svom sopstvenom ţivotu.

Vratimo se sada na mesto gde je i poĉela moja priĉa. Ja sam

se sa tog seminara vratio ojaĉan iskustvom Krisa i Olivera. Ali, šta

se dogodilo sa ostalima, sa onima kojima sam proĉitao priĉu o

Oliveru? Direktori koje sam poduĉavao su ostatak radionice

proveli zaokupljeni individualnim radom. Jasnije su odredili svoje

profesionalne ciljeve i radili su na tome da usklade svoje privatne

ţivote sa svojim novim planovima.

Posle ove radionice, u godinama koje su sledile, smenjivali

su se mnogi koji su ţeleli da se obuĉe da bolje obavljaju svoj posao.

Neki rukovodioci su bili sposobniji, neki su bili umešniji od drugih.

Ţivot nije uvek pravedan. Ali, što se mene tiĉe, svaki uĉesnik u

radionici je nauĉio da dublje razmišlja, da se mirno suoĉi sa

porazom, da otkrije svoje sopstvene snage i potencijale, i postane

nezavistan i nedodirljiv za nepravde koje ga uvek mogu zadesiti

usled samovolje njihovih nadreĊenih. Blagovremeno sam ih

nauĉio vaţnoj lekciji koju mnogi poslovni ljudi sami mukotrpno

uĉe, a lekcija je - nema sigurnosti u poslu. Bilo koja promena, bilo

koji gubitak nam ne moţe naškoditi, ne moţe nas uĉiniti ţrtvama.

Drugi nas mogu uzdrmati, iznenaditi, razoĉarati, ali nas ne mogu

spreĉiti od delanja, od suoĉavanja sa situacijom u kojoj se trenutno

nalazimo, od borbe i prevladavanja nevolja, od stalnog kretanja

napred. Bez obzira gde vas doveo ţivot, bez obzira u kako bez-

76 MOC PRINCIPA izlaznoj situaciji se nalazili, zapamtite, uvek moţete nešto uĉiniti.

Uvek imate mogućnost izbora, i vi moţete izabrati moć.

Majka Tereza je propovedala ovu istinu svuda gde bi se

zatekla, svuda gde je pomagala ljudima. Jednom joj je jedna ţena,

koja je bila uspešna u poslu i polako se obogatila, prišla u ţelji da

sazna šta bi ona, i kako, mogla da uĉini nešto što bi bilo od znaĉaja,

jer se, kako je rekla, osećala vrlo beznaĉajno i maleno u poreĊenju

sa ĉuvenom Majkom Terezom koja je ĉitav svoj ţivot posvetila

pomaganju i podršci bolesnima i siromašnima širom sveta. Majka

Tereza joj je odgovorila: "Ono što ja radim, ti ne moţeš da radiš."

Ţena je bila zateĉena - nije mogla da veruje svojim ušima u ono

što je ĉula. Odjednom se osetila potpuno praznom. Njena namera

je bila iskrena, njena ţelja sasvim stvarna, ali zastoje tako grubo

odbijena? MeĊutim, Majka Tereza je nastavila: "Staja radim, ti ne

moţeš da radiš, ali ni ono što ti radiš, ja ne mogu da radim. Niko

od nas, ĉak ni ja, ma šta vi mislili, ne ĉinim velike stvari. Ali ono

što mi moţemo, i ti i ja, jeste da ĉinimo male stvari, sa mnogo

ljubavi, i tako smo, zajedno, u stanju da uĉinimo nešto veliko." I

zaista moţemo. Kroz ove svoje reci, a još više kroz svoja dela,

Majka Tereza nas uĉi neĉemu veoma vaţnom, a to je da uvek

postoji nešto što moţemo uĉiniti. Moţemo umanjiti svoje sumnje

u smisao, jer, uverićete se, ĉineći male stvari, mi odagnavamo

mnoge sumnje. Moţemo izabrati da budemo moćni, pre nego

nemoćni, ĉak i na ovako male, naizgled beznaĉajne naĉine. A to

pomaţe.

ŠTA JA MOGU DA URADIM?

Polako uviĊajući da uvek, u svakoj situaciji, imamo

mogućnost izbora, istovremeno stiĉemo sposobnost da se pok-

renemo sa mrtve taĉke nemoći, to je jasno. Iako se moţemo osećati

"na dnu", bespomoćni, sputani, moţemo, takode, makar izabrati

stav sa kojim se suoĉavamo, sa izazovima na koje nailazimo. Ako

na sebe navuĉemo masku ţrtve i poĉnemo da se ponašamo kao da

više ništa ne moţemo uĉiniti, u svakoj i u bilo kojoj situaciji, jasno

je da nikada nećemo steći moć. Zivećemo ţivotom koji je Henry

David Thoreau nazvao "ţivotarenje u tihom oĉajanju".

PUT MOĆI - OD NEMOĆNOG KA MOĆNOM ĈOVEKU 77 Kada sam prvi put upoznao Kendis, zapravo sam shvatio

koliko naš pozitivan stav u ţivotu moţe biti presudan. Ta ţena je

uspela da pronaĊe nadu tamo gde je bilo moguće videti samo bol,

tugu i oĉaj. O ĉemu je zapravo reĉ?

Kendis Lajtner je bila samohrana majka troje dece - bliznak-

inja i jednog deĉaka. Njene ćerke su imale trinaest godina kada je

tragedija zadesila ovu nesrećnu porodicu. Jednog dana je jedna od

bliznakinja, Keri, ţurila u školu u kojoj je toga dana bio organi-

zovan veliki karneval, samo nekoliko blokova udaljenu od stana u

kome su ţiveli. Nikada nije stigla do škole, ni do karnevala kome

se toliko radovala. Pokosio ju je pijani vozaĉ. Majĉinski bolje bio

neizreciv, utoliko više što je Kendis već bila preţivela straviĉan

gubitak kada joj je pre nekoliko godina umrla majka, njen veliki

oslonac. Pored toga, već je preţivela jednu terapiju nakon nesreće

koja je nedavno zadesila njenog malog sina. Ali ipak, ova smrt,

ova besmislena smrt? Zašto? Zbog nepaţnje nekog neodgovornog

ĉoveka koji je seo za volan pijan? Kendis je kasnije priĉala da

danima nije mogla ni da pogleda drugu bliznakinju a da pred

sobom neprekidno ne vidi Keri. Nije znala za sebe od bola. Danima

je odbijala da izaĊe iz kuće. Ipak, par dana kasnije, nekoliko

prijatelja meĊu kojima je bila i njena sestra jedva je uspela da je

nagovori da odu u obliţnji restoran na veĉeru. Te iste veĉeri je i

ĉula daje vozaĉ uhapšen (jer, kada je zgazio njenu ćerku, vozaĉ je

pobegao sa mesta nesreće, i sada su ga, najzad, uhvatili). Na putu

do restorana, prošli su i pored mesta gde je Kendisina ćerka

poginula. Zatekli su nekoliko policajaca kako uzimaju podatke sa

mesta nesreće. I ne znajući da je upravo ona majka poginule

devojĉice, policajac joj je na njeno pitanje o vozaĉu rekao daje to

ĉovek koji je do sada već ĉetiri puta bio hapšen, i to iz istog razloga

- zbog voţnje u pijanom stanju. I, što je najgore od svega, da

verovatno neće ĉak biti ni osuĊen na zatvor zbog onoga što je

uĉinio.

UĈINITE NEŠTO!

i

Kendis je bila van sebe od besa. Jedino što je mogla je da sebi

bezbroj puta postavi isto pitanje: "Šta da radim? Sta treba da

78 MOĆ PRINCIPA uradim?" Nastavili su do restorana, a sestra joj je rekla: "Znajući

te sigurna sam da nećeš dozvoliti da ovo ovako lako proĊe.

Uverena sam da ćeš nešto uĉiniti." I njen prijatelj joj je to isto rekao

znajući da Kendis nije tip osobe koja će se predati, znajući da

sigurno neće dozvoliti da Kerina ţrtva bude uzaludna. Kendis će

svoju nesreću pretvoriti u neki smisao. Uzvratiće udarac, boriće

se. "Osnovaću organizaciju, jer ljudi treba da saznaju za ovo što se

dogodilo!" rekla je Kendis te veĉeri svojoj sestri. I odrţala je reĉ.

A to je imalo uticaj i na mene i na vas, to što je jedna majka,

zavijena u tugu i ţalost za detetom, ali osećajući moć u svojoj duši,

odluĉila te veĉeri u Sakramentu da nešto uĉini.

Rezultat je bio MPPV - "Majke protiv pijanih vozaĉa".

Ubrzo je, meĊutim, Kendis promenila ime organizacije u "Majke

protiv pijane voţnje", uvidevši da se zapravo ne bori protiv pojed-

inaca, već protiv ponašanja koje je izazvalo smrt njene kćeri.

Kendis Lajtner je svoj bol iskoristila kao snagu, pre nego kao tuţnu

pomirenost sa sudbinom. Osnovala je organizaciju koja radi sa

drţavnom vladom i policijom, kao i sa lokalnom upravom, brojnim

roditeljima i decom u cilju spašavanja mnogih neduţnih ţivota.

Kako mi je kasnije rekla, ona je osnovala svoju organizaciju iako

nikada ranije nije ĉak ni izlazila na glasanje, a kamoli bila ĉlan

neke politiĉke organizacije. Nije je moglo obeshrabriti ne-

poznavanje politiĉkih i zakonskih propisa, nije moglo zaustaviti

njeno neiskustvo. Ništa je više nije moglo zaustaviti u njenoj borbi.

Iako je bila besna, Kendis ipak nije mogla dozvoliti da i njena

poruka bude takva. Ona nije osuĊivala same pijane vozaĉe kao

osobe, već njihovo neodgovorno ponašanje. Uz podršku policije,

vlasnika barova i restorana, i ljudi koji su im bili bliski, njihovo

ponašanje se moglo nekako promeniti. Na kraju krajeva, oni su

imali mogućnost izbora, i u bilo kom trenutku su mogli da odaberu

da NE uĉine - da ne uĊu u bar, da ne naruĉe prvo, drugo ili deseto

piće, da ne sednu pijani za volan.

Pod Kendisinom upravom MPPV je prerasla u organizaciju

od nacionalnog znaĉaja. Posle niza godina na ĉelu organizacije,

Kendis je napustila MPPV, ali ne da bi se povukla, već da bi se

posvetila drugim, svakako vrednim ciljevima, a pre svega ob-

navljanju svog privatnog ţivota. MeĊutim, posledice njene odluke,

donete pre toliko godina u nekom restoranu su nadţivele i njen rad

u organizaciji koju je osnovala. Iako je za Kendis sve to bilo veoma,

PUT MOĆI - OD NEMOĆNOG KA MOĆNOM COVEKU 79 veoma bolno, ona je vremenom nauĉila kako da se suoĉi sa

izazovima, naravno uz nesebiĉnu pomoć prijatelja, terapije i ĉak

pisanjem knjige o svemu kroz staje prošla. ' Ona je bila ta koja je

uspela da pozitivno usmeri bes koji je osećala i prema vozaĉu i

prema sistemu koji mu je omogućio da pijan bez razmišljanja ude

u kola i pokosi njenu ćerku.

Od osnivanja MPPV - doneto je preko 1.200 zakona, broj

nesrećnih sluĉajeva izazvanih pijanom voţnjom se znaĉajno sman-

jio i postojeće zakonodavstvo se promenilo u 47 drţava - a sve to

zato što je jedna ţena odluĉila da bude moćna, a ne nemoćna.

DA LIJE BAS SVAKO U STANJU

DA DOSTIGNE MOĆ?

Iako je Kendis jedna izuzetna ţena, njeno iskustvo nije ni

malo neobiĉno. Tragedije, udesi i nevolje ĉesto se dogaĊaju

mnogima od nas. Većina je, poput Kendis, u stanju da promeni

svoj pogled na svet - da ne gledaju više na stvari na naĉin na koji

su gledali do tada. Najjednostavniji naĉin da se ovo postigne

ponekad je upravo da se ugledamo na nekoga kome se divimo,

koga cenimo, ili nekoga ko postiţe isto ono što mi ţelimo da

postignemo, i da pokušamo da gledamo stvari onako kako ih oni

vide. Vremenom će nam zaista to i uspeti.

MeĊutim, za neke, promena pogleda moţe biti ipak teška, ili

ĉak nemoguća. Ako patite od duboke depresije ili nekog sliĉnog

poremećaja, ono što je napisano u ovoj knjizi vam neće mnogo

pomoći da resite svoje probleme. Nekima od nas, ma koliko ţeleli

da sopstvenim naporima preokrenu svoje ţivote, ipak je potrebna

profesionalna pomoć - sveštenika, psihologa ili psihijatra.

POĈNITE UPRAVO TU GDE STE

Ĉak i kada vam se ĉini da je stvari apsolutno nemoguće

promeniti, ipak ih moţete menjati, i to poĉevši upravo od ovog

trenutka.

80 MOĆ PRINCIPA Dozvolite da sve dublja vera polako pobedi sve vaše sumnje,

i probajte da shvatite suštinu reci koje je napisao moj dobri prijatelj

i saradnik Dejvid Vajt. Pošto je i sam svojevremeno patio od

sopstvenih strepnji, sumnji i lutanja, Dejvid poseduje prefinjenu

osetljivost za duševne patnje ljudskih bića, o kojima je tako

vispreno pisao u svojoj poznatoj knjizi. ^ Inspirisan pojavom

mladog meseca na nebu, napisao je jednu pesmu koja mi uvek

iznova povrati veru.

Vera

Ţelim da pišem o veri,

i o tome kako izlazi mesec

nad hladnim snegom, svake noći. i

Tu je i kada ga nema,

menjajući se u poslednji srp i nepostojeće

srebro svetla pre veĉite tame.

Ali ja nemam vere,

ja neću taj tanani spas.

Neka ovo, onda, moja mala sonata

poput mladog meseca, vitkog i nevidljivog

bude prvi monah za kojim ću poći. -*

Vi moţete biti otvoreni za veru. Moţete ţeleti mogućnost

promene. Moţete, svesno i sve svesnije, izabrati moć umesto

nemoći. Gde ste sada? Ispod teksta se nalazi kratak test samopro-

cene napravljen tako da vam pomogne da otprilike odredite gde se

sada nalazite na sopstvenom putu ka sve većoj moći. Ovakve

procene će se nalaziti na kraju svakog od narednih poglavlja.

Razmislite paţljivo o svakom pitanju. Iskaţite svoje misli. Ali,

pazite, budite iskreni prema sebi!

PUT MOĆI - OD NEMOĆNOG KA MOĆNOM COVEKU 81

SAMOPROCENA

1. U kojim situacijama ste najskloniji da ispoljite sumnju i

nedostatak vere?

2. Šta Vas dovodi do takve reakcije? Da li moţete da opišete

svoje sumnje?

3. U ovakvim situacijama, koje šanse ste propustili samo zato

što su Vam naizgled bile neverovatne ili nemoguće?

4. Šta bi najpre uradili da bi dokazali besmislenost stava da

je najbolje prepustiti se i ništa ne uĉiniti?

5. Da li postoji neki drugi naĉin? Koja je druga alternativa? 6 Moć principa

4. GLAVA

MOC PRINUDE - KONTROLA

KORIŠĆENJEM STRAHA

Kako smo samo došli na ideju da bismo

mogli da utičemo na ljude da bolje rade

ako se pri tome loše osećaju?

Uĉesnik seminara

Mada moć moţe da bude pozitivna snaga u našim ţivotima,

moţe da bude i razarajuća i demoralizirajuća. To nije istinito samo

za one koji trpe moć već i za one koji je sprovode. Moć prinude se

oslanja na kontrolu a koristi strah kao svoj instrument. Kada

koristimo moć prinude, to ne ĉinimo da bismo uticali na drugog

već da bi ga prisilili na poslušnost. Postiţemo saglasnost putem

pretnji, prevare, zlostavljanja, ili fiziĉke prisile - sve stoje potre-

bno da izazove strah kod onih koje hoćemo da kontrolišemo.

Osoba koja koristi prinudu moţe da nam zagorca ţivot.

Prouzrokuje bol i dovodi nas u stanje da o sebi loše mislimo. Na

kraju se sloţimo sa zahtevima, mada privremeno, jer smo uplašeni

od posledica ako ne poslušamo. Mogli bismo da izgubimo nešto

MOG PRINUDE - KONTROLA KORISCENJEM STRAHA 83 što nam je vaţno, kao što je posao ili posed. Moţemo ĉak da

budemo kaţnjeni ili javno poniţeni zbog nepoštovanja pravila igre.

PROCES MOĆI Privremenost

Reakcija

Kontrola Kada izaberete moć prinude kao put do moći, odluĉili ste "da

moraju to da urade." Kako postiţemo da oni to urade? Stvaranjem

straha kod njih. Ako su uplašeni, poslušaće. Zašto vlada ili pre-

duzeće koristi silu? Zašto kao pojedinci koristimo silu? Zašto

pokušavamo da drugi ljudi nešto urade? Staje to u nama ili u njima

84 MOG PRINCIPA da ubrzava takve akcije i doprinosi opravdanju u našim glavama

za akcije koje preduzimamo?

ISTERIVANJE SVOJE VOLJE

Ĉesto pitam uĉesnike seminara. "Kada se osećate prijatno

terajući druge da rade ono što vi hoćete? Pitao sam hiljade ljudi i

mogu oĉekivati predvidiv raspon odgovora. Tu ćemo naći

sprovodenje mera sigurnosti, ispunjenje rokova, odagnanje poten-

cijalne ili stvarne pretnje ţivotu ili imovini, spreĉavanje kršenja

moralnih ili etiĉkih normi, i odnosi sa osobama koje imaju

ograniĉenu ili pogoršanu sposobnost da funkcionišu.

Ponekad verujemo daje sila neophodna u interesu sigurnosti

ili spreĉavanja nesreće. Ako, na primer, vidimo da malo dete juri

za loptom na put, u susret kolima koj a dolaze, moţemo da viknemo

na dete i da zahtevamo da stane. Ili moţemo da je zgrabimo da bi

se izbegla skoro izvesna nesreća. Nakon što je kriza prošla,

moţemo da joj pripretimo i da je zastrašimo da bismo spreĉili da

se to ne ponovi. Smatramo da je u odreĊenim okolnostima, kada

je opasnost neminovna ili moguća opravdano da uĉinimo sve što

je potrebno da spreĉimo nesreću. Postoji visoka ograda na balkonu

Svetskog trgovinskog centra u Njujorku da spreĉi i nepaţljive kao

i paţljive da ne padnu sa vrha. Neko je odluĉio da primeni ovu

sigurnosnu meru da silom spreĉi nesreću a ne da posetiocima pruţi

priliku da padnu.

Ima i drugih sluĉajeva kada koristimo prinudnu moć jer je

efikasna; to je brzo rešenje. Uradimo nešto što izgleda najdi-

rektnije, ili zahteva najmanje dodatne energije, planiranja ili

priprema. Ĉesto je celishodnost koju osećamo posledica stvarne

hitnosti. Silimo nekoga da uĉini ono što ţelimo, bez obzira da li

oni to ţele ili ne ţele, jer ima malo vremena za razgovor a posledice

neĉinjenja su velike. Nekada koristimo silu jer moţemo; moţemo

da obavimo brzo posao. Ako nema negativnih posledica, neko će

koristiti zlostavljanje i zastrašivanje jer jednostavno mogu.

Poslušajte priznanje Dedi Varbuksa (Daddy Warbucks) u mjuziklu

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 85 "Eni" (Annie): "Ne morate da budete paţljivi prema ljudima koje

srećete na putu ka vrhu ako se ne vraćate dole!" '

Nekada opravdavamo silu jer osećamo da je nešto vaţno u

pitanju, bez obzira da lije hitno ili nije. To je taĉno kada je u pitanju

nacionalna bezbednost. Pretnja odmazdom ĉini daje zastrašivanje

prihvatljiv vojni stav. U vreme rata, ne moţemo dozvoliti luksuz

demokratskog odluĉivanja pod vatrom, tako da "ima to da uĉine",

"koristite silu ako je potrebno", ĉak "zapretite im ţivotom ako

morate" postaju pravila ponašanja. Ove mere osiguravaju da se

potrebne aktivnosti preduzmu i od strane voĊa i od strane sledbe-

nika.

Van ratnih uslova, stvarnih nepogoda, ili razumnih oĉeki-

vanja opasnosti, ponekad osećamo hitnost koja nije rezultat

smišljenog suda. Da ste me nedavno posetili u nedelju ujutro,

sigurno bismo se smejali. Zamislite scenu: Otac, visok dva metra

i teţak sto kilograma, tera decu, nareĊuje, i uglavnom se ponaša

ugnjetavaĉki. "NaĊite cipele! Promenite pelene! Šta to znaĉi, ne

moţeš da naĊeš svoje pantalone? Rekao sam ti da se trpaš u kola,

odmah. Nije me briga što nisi doruĉkovao. Prestani da diraš brata!

Hoćeš li šamar? Ovo je poslednji put da ti govorim... Hajde! Hoćeš

li da te ostavimo? (Samar) I nešto gore će se dogoditi ako ne

poţuriš!"

Opravdanje za ovu unakrsnu vatru? Da li kuća gori? Da li

smo otkrili teroriste u podrumu? Ne, upravo se spremamo da idemo

u crkvu, gde ćemo uĉiti o ljubavi. I ljubaznosti. I neţnosti. I

poštovanju. I strpljenju, koje ću verovatno razmotriti kada jednom

prestane pritisak koji osećam da bi svi bili spremni - da budu tamo

na vreme - ali koje je nestalo. Malo predviĊanja, malo priprema u

subotu uveĉe, mogu da spreĉe ovakvu vrstu uzbune.

SILA KAO STIL ŢIVOTA

Ali šta ćemo sa silom kao stilom ţivota? Šta ćemo sa zas-

trašivanjem kao uobiĉajenim naĉinom ophoĊenja sa drugima?

Dileme oko korišćenja prinude obiĉno nisu u vezi sa spašavanjem

Ţivota. Obiĉno se javljaju kada oni koje pokušavamo da prisilimo

86 MOC PRINCIPA ne ţele da se povinuju našim ţeljama. Moţda su suviše tvrdoglavi,

suviše umorni, oklevaju, ili ih nije briga. Kako se ponašate u toj

situaciji? Lak put je ĉesto korišćenje sile. Prinuda. Pretnja ili

zastrašivanje ili pritisak. Izazivamo strah kod drugih kada im

kaţemo šta će se dogoditi ako se ne povinuju. To iskazujemo

recima, akcijom i pozom. Naš izraz lica moţemo da koristimo kao

oruţje kojim ćerno da kontrolišemo druge. To ĉinimo nekima, da

bismo ih nauĉili lekciji. Na odreĊenom primeru pokazujemo svima

drugima šta nam je namera!

To je bio sluĉaj i sa Raĉel, menadţerom velike kompanije za

proizvodnju potrošne robe. Reĉeno joj je da ispuni finansijske

prognoze. Mada su se njeni napori sastojali od inventivne saradnje

sa drugim odeljenjima, zakazala je 18 procenata. Njena karijera,

zbog svih praktiĉnih razloga, bila je završena. Postavljena je na

mesto sa koga nema napredovanja. Novi menadţer je, zatim,

pozvan da preuzme izazov ispitivanja kreativne saradnje sa drugim

odeljenjima. Ali pošto je ĉuo priĉu o sudbini prethodnog me-

nadţera, odbio je da druge ukljuĉi, i predloţio je krajnje konzer-

vativne prognoze i plan za marketing.

U našem svakodnevnom ţivotu ova drama se redovno odi-

grava na sliĉan naĉin mada u manje oštrim vidovima. Pretimo

našim recima i našim aktivnostima. U organizacijama sa kojima

radim, menadţeri govore o tome da nisu u stanju da predloţe nove

ideje, nove naĉine, nove pristupe, jer to nije sigurno. Ne postoji

spremnost da se preuzmu rizici, ĉak i kada je rizik samo da se kaţe

istina. Zašto? Zato što je s vremena na vreme neko kao Raĉel

pokušao, ili rizikovao, ili došao do granice i bio saseĉen. Oni koji

preuzimaju rizik su ismejani, potcenjeni, premešteni i eliminisani.

Incident postaje deo folklora koji se paţljivo ponavlja i prenosi na

nove zaposlene kao dokaz "da je to tako" i kao opravdanje za

sigurno ponašanje.

Ponekad bih upitao grupu zaposlenih da mi ispriĉaju neke

priĉe o herojima i mangupima, predanju koje se prenosi novim

zaposlenim, da bih ilustrovao vrednosti kulture. Mnogo mogu da

kaţem o organizaciji slušajući o nepisanim ali duboko usaĊenim

priĉama. Ako ĉujem neku strašnu, ĉesto spominjanu priĉu, traţim

da razgovaram sa osobom koja je stvarno imala to iskustvo. Retko

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 87 su u blizini. Ĉesto se priĉe završavaju nekom poukom, da bi

prenele mit i uzrokovale da se većina toga pridrţava. Ali nikad ne

prestaje da me zapanjuje kako se ljudi veţu za dogaĊaj iz daleke ;

prošlosti da bi pravdali sadašnje ponašanje. Upraţnjava se

društveno uĉenje i mit ojaĉava nakon svakog novog prepriĉavanja.

Voren Benis (Warren Bennis) je dokumentovao kako se

direktori plaše da budu otvoreni sa ljudima koji im podnose

izveštaje jer se plaše da savet neće da bude poslušan ili će biti

shvaćen kao kritika koja vodi do neprijateljstva. Kao posledica,

"Menadţment se pretvara u umetnost manipulisanja, gde prevara,

razvlaĉenje, manevrisanje, namerna neodreĊenost i druge obmane

i veštine u govoru zamenjuju direktnu komunikaciju"."-Sa druge

strane, 70 procenata ljudi koji neposredno podnose izveštaje ovim

direktorima takoĊe uskraćuje savet i smatra da je teško dati taĉnu

i pravovremenu informaciju ukoliko se ne slaţe sa normama i

prioritetima šefa. Informacije se ne koriste zajedniĉki ĉak i kada

zaposleni znaju da će odreĊena šteta, koja se moţe spreĉiti, biti

prouzrokovana.

U jednoj velikoj multinacionalnoj kompaniji za proizvodnju

potrošne robe, postojao je dobro poznat prag investiranja u is-

traţivanja i razvoj koji se nije otvoreno kritikovao. Nakon te taĉke,

projekat je smatran za "mezimĉe" odreĊenog izvršnog direktora, i

bilo koja kritika smatrana je za nelojalnost ili sabotaţu. Mada je

istraţivanje na trţištu ukazivalo da će novi proizvod propasti, niko

se nije javljao da to kaţe, i stotine hiljada dolara izgubilo bi se i

potrošilo u plasmanu proizvoda na trţište. Na kraju, glave bi letele,

poloţaji bi se uzdrmali, radna mesta i titule bi se ţrtvovali, a novac

bi nepotrebno bio izgubljen. Zašto? Zato što su zaposleni bili

zaplašeni da govore u fazi kada su alternativne akcije mogle da

budu razmatrane.

ĈEGA SE PLAŠITE?

Šta se dešava kada smo uplašeni? Kada radimo u strahu

postajemo oprezni. Pazimo šta ćemo da otkrijemo, šta zajedniĉki

koristimo, šta otkrivamo, šta pokušavamo. Ne ţelimo da budemo

88 MOC PRINCIPA obeleţeni. Ţelimo da budemo na sigurnom mestu. Postajemo

oprezni i naše sposobnosti^ ostaju pokopane daleko ispod

mogućnosti. Zastrašeni smo. Štitimo se. Zavisimo, emocionalno,

od toga kako se sa nama drugi ophode.

Strah nije prisutan samo kod prepadnutih sledbenika. Strah

je izmamljen od njih prvenstveno zato što strah postoji prvenstveno

u srcu vode. VoĊa se plaši? Da! Ĉega? Od onoga što bi moglo da

se dogodi. Od straha da sledbenici neće da slede. Da niko neće

uraditi ono što treba da uradi. Nešto znaĉajno ili vaţno mora da se

postigne i posledice zahtevaju saglasnost. VoĊa bi mogao da bude

uplašen od ovih posledica jer utiĉu na njega. Mogao bi da izgleda

loše, da mu se sudi, da ga smatraju odgovornim, i najgore od svega,

mogao bi da izgubi moć!

Strah koji vidimo u svetu, u našim porodicama, i u našim

organizacijama moguće da je proširenje straha koji je u nama.

VoĊa moţe da sriĉe s-t-r-a-h, zbog straha od promašaja, straha od

postiĊenosti, zbog strepnje od neizvesnih strahova, zbog straha da

će da bude odbaĉen. Sećam se da sam ĉitao istorijski prikaz o

Staljinu, na vrhuncu moći. Odsedao je u velikom dvorcu, sakriven

duboko u unutrašnjim odajama tvrĊave, zabarikadiran u maloj sobi

sa betonskim zidovima debelim jedan metar sa samo jednim malim

prozorom zaštićenim debelim, ţutim staklom. Njegovo samou-

tamniĉavanje, sa samo malo prijatnosti svake noći, i vojniĉki

krevet za spavanje, bili su tvrĊava u tvrĊavi. Spavao je na mahove,

onda bi skakao da proveri kroz ţuto staklo, da bude siguran da se

iamni objekti kreću sa druge strane stakla, da su to njegovi liĉni

ĉuvari na duţnosti i da ga ĉuvaju. Bio je jedan od najmoćnijih ljudi

na svetu, a ţiveo je u potpunom strahu. Sa neobuzdanim strahom.,

oĉigledno utoĉište jeste "moraju to da urade."

IMITACIJE MOĆI Ĉesto je grubost imitacija moći nesigurne osobe. Kako su-

prug, roditelj, nastavnik, voĊa ili nadzornik postaje takav?

Ponekad se odigra jednostavno uslovljavanje. Ako ne dobijete

rezultate od nekog od koga ih traţite i zatim im priĊete s pretnjom,

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 89 sa namerom da to uĉine, postoje šanse da će poslušati, bar u vašem

prisustvu i u tom trenutku.

Ali ispitajte dinamiku te razmene. Ako vi zapretite i oni

poslušaju, ĉije ponašanje će biti ojaĉano? Vaše! I koja je onda

verovatnoća da ćete u sliĉnoj situaciji upotrebiti isto oruţje? Vrlo

visoka. Mada biste mogli da probate i drugi prilaz, zašto biste

probali? Prinuda i strah su ranije dali rezultat, zar ne? Abraham

Maslou je skovao izraz da bi iskazao taj fenomen. On je rekao:

"Onaj koji dobro rukuje ĉekićem teţi da sve vidi kao ekser." Mogao

bih da parafraziram i kaţem "on vidi svakog kao ekser." Mada ima

drugih alata za menadţment i liderstvo u svom prtljagu, on nas-

tavlja da se oslanja na ovaj jedan jer postoji iluzija efikasnosti.

Izgleda da to radi. Kao što je i n e b o j š a, koji je skoĉio sa

desetospratnice, odgovorio kada ga je neko sa petog sprata pitao

kako ide - "Sve je u najboljem redu za saddddd." Za n e b o j š u

i za nas, bez obzira da li smo menadţeri, roditelji, ili susedi,

supruţnici, voĊe, ili mušterije, postoji konaĉno iznenadni kraj koji

sve menja. Iznenadni kraj moţe da se javi u obliku zatvorenih

vrata, anonimnih pretnji, obaveštenja o razvodu, poziva na sud.

UĈENJE O MOĆI NA POSLU

Kada sam dobio prvi posao nakon studija, imao sam šefa koji

mije odmah stavio do znanja kako će se raditi. Poseo me je i rekao:

"Blen, treba da ti nešto objasnim. Kada dvojica jašu konja, neko

mora da jaše napred." Nije mi bilo mnogo potrebno da shvatim

koji deo konja sam dobio - i to nije bio prednji.

Ono što mije rekao bilo je da ću uvekdobijati zadnje sedište.

On je bio taj sa vaţnim pogledom, koji je imao kontrolu. Nakon

toga, kad god je hteo moje mišljenje trebalo je ili da mi ga da ili

da ga izmami od mene. Strah koji sam osećao kao odgovor na

njegov nadmoćan pristup spreĉavao me je da mnogo doprinesem.

Oklevao sam da iznesem svoje mišljenje, i umesto toga, uvek sam

se priklanjao njegovom gledištu čak i kada sam znao da nije bio u pravu.

90 MOC PRINCIPA Moj odziv predstavlja ponašanje mnogih kada osećaju strah.

U gimnaziji, uĉimo u biologiji da suoĉene sa opasnošću ţivotinje

doţivljavaju bori se ili beži situaciju. Većina nas ne reaguje

drugaĉije. Kada smo suoĉeni sa preteĉom situacijom, mi se ili

suoĉimo sa njom i nešto preduzmemo (pristup), ili je izbegnemo,

ponekad jednostavno tako što pobegnemo (izbegavanje).

Oba ova prilaza u ponašanju su nauĉena i mogu da budu i

oduĉena. Ako reagujemo na odreĊen naĉin i nekako usledi

poţeljan ishod naš pristup je ojaĉan. U narednim situacijama,

ponavljamo takvo ponašanje da bismo ostvarili ţeljeni efekat. Za

one koji se okome na svoje napadaĉe i pobede, sila postaje vredan

pristup. Za one koji se odmaknu od svojih izazova, osećaj

opuštanja koji prati izbavljenje postaje podsticaj da se utekne

emocionalno ili fiziĉki iz teških situacija.

Mada ova ponašanja mogu ponekad da daju rezultate koje bi

ţeleli, ĉesto propuštamo da shvatimo da imamo i druge opcije.

Prihvatamo ulogu siledţije ili ţrtve pre nego što potraţimo drugu

alternativu. Kada osetimo pretnju, okrećemo se jednom od ova dva

osnovna emocionalna odziva.

MOC U KUCI Pre nekoliko godina imao sam iskustvo sa jednim od mojih

sinova koji me je nauĉio kako sam ranjiv na ovu vrstu odziva, i

koliko je vaţno da proverite motive pre nego što se suprotstavite

drugoj osobi. Dogodilo se to jedne noći pošto sam stigao kući sa

poslovnog puta. Bio sam na putu nekoliko dana i bio sam iscrpljen.

Bilo je to veoma naporno putovanje i prosto sam ţeleo da se

opustim i odmorim.

Te posebne veĉeri, mehaniĉki problem sa avionom prouzrok-

ovao je kašnjenje mog leta sat i po. Dok sam stigao u Solt Lejk

Siti, pronašao svoja kola, odvezao se kući i izašao iz kola, kasnio

sam oko dva i po ĉasa u odnosu na vreme koje sam planirao.

Dok sam spuštao svoj prtljag ispred glavnog ulaza, osećao

sam se fiziĉki i emocionalno istrošen. Zaokupljen svojom sop-

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 91 stvenom frustracijom i umorom, nisam bio svestan da se sa druge

strane vrata odvija prava drama. Pre više sati, Šovni, moja draga i

saputnica, traţila je od našeg dvanaestogodišnjeg sina da sredi

svoju sobu i da se istušira pre veĉere. On je odbio. Kada je ponovila

zahtev, rekao je nešto u stilu "Ne, ja ne moram, i ne moţeš da me

nateraš!"

Kako izgleda, dostigao je kljuĉni momenat u mladosti kada

mu izgleda daje prkos obavezan. Uprkos insistiranju, on je odluĉio

da istraje. Trebalo je da se ja pojavim svakog ĉasa. Sovni i ja imamo

sporazum da teške probleme u podizanju dece rešavamo kao tim.

Zbog toga mu je rekla da ćemo nas troje da razmotrimo ovaj mali

problem za par minuta, po mom dolasku.

MeĊutim, nekoliko minuta polako su postali dva i po sata. U

meĊuvremenu, moj sin je otišao gore u spavaću sobu, osećajući

svu moć koju moţe da oseti dvanaestogodišnjak. Skoro da mogu

da ĉujem misli koje jure kroz njegovu glavu: "Sredio sam mamu.

Borio sam se protiv zakona i zakon nije pobedio. Ja sam pobedio!"

Ali dok sam prilazio vratima svoje kuće nisam imao pred-

stavu šta se u kući dogaĊa. Moţete da zamislite moj uţas kada sam

otvorio vrata, tako zadovoljan da sam konaĉno kod kuće, a prva

stvar koju mi je draga rekla je bila: "Gde si bio? Rekao si da ćeš

biti ovde pre dva i po ĉasa. Tvoj sinje gore u sobi, i neće ništa da

uĉini što mu ja kaţem. Neće ĉak ni da se tušira! Da li bi, molim te,

nešto preduzeo sa svojim deĉakom?"

Bilo mi je jasno da je uzrujana. Na kraju krajeva, ja sam

profesionalac. Bilo mi je, takoĊe, jasno da ne treba da iznosim

svoje zapaţanje u tom trenutku. Umesto toga promumljao sam

nešto o tome koliko sam zadovoljan što sam kod kuće i pitao je da

ponovi svoju ţalbu.

Znam da je Šovni odliĉan menadţer, koja obiĉno sa dosto-

janstvom i lakoćom sreĊuje probleme u koje se ja zaglibim. Ali

njena frustracija se razvijala više od dva sata i bila joj je potrebna

pomoć.

"Upravo sam ti rekla, tvoj deĉko je gore u svojoj sobi. Neće

da se tušira. Neće ništa da uĉini što ja kaţem. Hoćeš li, molim te,

92 MOĆ PRINCIPA nešto da preduzmeš!" Stvarao nisam bio spreman za ovo, ali njoj

je bila potrebna pomoć, pa sam morao da odgovorim zahtevu.

Spustio sam prtljag, ali sam poneo nešto emocionalnog op-

terećenja dok sam se uputio prema stepenicama. Mislio samu sebi:

"Ovo mi nije potrebno. Nisam došao kući zbog ovoga." Nisam

imao mnogo toga da biram. "U redu, ja ću sa njim da govorim",

prasnuo sam na Šovni. "Da li je to ono što si ţelela? Smestiću ga

pod tuš!" Do trenutka kada sam stigao na drugi sprat, bio sam ljut.

Voleo sam svoju ţenu, ali sam bio ljut na nju što mije ovo uvalila

ĉim sam stigao kući.

Dok sam se gegao hodnikom, smišljao sam kako da pristupim

deĉaku. Već smo imali obavezan razgovor o pubertetu, hor-

monima, zadahu tela, tako da sam znao da shvata znaĉaj higijene

u tom uzrastu. Pošto je o tome već bilo govora, mislio sam da

odmah krenem na problem.

Ušao sam u sobu i našao ga da sedi na krevetu, sa slušalicama,

i sluša muziku. Njegove oĉi su bile zatvorene. Stigao sam do

kreveta, zgrabio slušalice i strgao ih s glave. Kako izgleda prvi

potez? Znate već, skrenite prvo njihovu paţnju, zar ne? A onda

sam zapoĉeo svoj napad koji nije trebalo da ispadne glup. "Hej, u

ĉemu je problem sa tobom i mamom i netuširanju? Upadaj tamo i

tuširaj se! Odmah!" Okrenuo sam se da napustim sobu.

Nisam u tom trenutku razmišljao da su to prve reci koje je

moj sin ĉuo od mene za skoro nedelju dana. Nisam se potrudio da

ga pozdravim ili upitam kako je; jednostavno sam upao. Nisam

stigao do vrata kada sam ĉuo da je kazao tihim glasom, "Neću.

tata." Opa. On napreduje. Prvo mama a sad i tata.

Vratio sam se sa nevericom. "Šta si rekao? Znaš šta, tvoja

majka je stvarno ljuta na tebe. Hoćeš li da se i ja naljutim? Hajde

sada upadaj i tuširaj se." Koji stil menadţmenta je to kad ne

shvataju, pa moraš da ponoviš malo glasnije, i dodaš pretnju.

Buljio sam u njega i izdao svoje nareĊenje. Pogledao me je pravo

u oĉi i rekao, "Neću, tata."

Mogao sam da osetim da poĉinjem da se gubim, pa sam

duboko uzdahnuo i pokušao da se smirim. Bio sam profesionalac

i uĉili su me da izlazim na kraj sa teškim situacijama, nauĉio sam

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 93 deset razliĉitih teorija o razvoju deteta na postdiplomskim studi-

jama, i tada su sve imale smisla pošto nisam imao dece. Sada imam

mnogo dece i nemam teorije.

Odluĉio sam da primenim racionalni prilaz. Biću miran, sveţ,

i preuzeću kontrolu. Uĉiniću da shvati zastoje potrebno da se tušira

- na kraju krajeva u pitanju je pridrţavanje zdravstvenih propisa u

našoj kući. Usiljeno sam se nasmejao i rekao: "Sine, seti se da smo

pre neki dan razgovarali o tvom telu i promenama. Pa, zamisli?

Ova soba smrdi! Ti smrdiš! Hajde na tuširanje."

Toliko, kada je reĉ o racionalnom pristupu. Opet me je

pogledao ne mnogo uzbuĊen mojim zahtevima. Bio sam besan da

moţe da ostane tako miran dok sam se ja nervirao. "Ne, tata",

odbrusio je.

Tojebiloto! Sagnuo sam se i podigao ga. "Uredu, sada ćemo

da vidimo ko će da se tušira." Poĉeo je da viĉe, da se koprca, i

mlatara rukama i nogama.

Odneo sam ga hodnikom, do kupatila, i ubacio u tuš-kabinu.

Zgrabio sam sapun, bacio u kabinu i pustio vodu iz tuša. "Sada se

tuširaj!" zahtevao sam. Napustio sam kupatilo poplavljen adrenali-

nom. Pobedio sam. Staje bio cilj? Da se deĉak istušira. Gde je bio

deĉak? Pod tušem. Ja sam pobedio.

Sišao sam dole do svoje ţene, koja me je, ĉuvši guţvu,

pogledala i zapitala, "Šta se desilo?" Oglasio sam daje naš sin pod

tušem. Mogao sam da vidim strah i duboko poštovanje na njenom

licu. Smešeći se, pitala je, "Kako si to uspeo?"

Dok sam traţio odgovor, stvarne razmere onoga što sam

uĉinio poĉele su da se oblikuju. Nešto sam promrmljao i na kraju

sam skupio hrabrost da priznam. "Šovni, ubacio sam ga u tuš

kabinu." "Šta si uradio?" - uzviknula je u neverici.

Ponovio sam svoj odgovor. Nije verovala. "Ti si ubacio našeg

sina pod tuš? Ti drţiš predavanja o tome, Blein. Ti bi to trebalo da

uĉiniš na pravi naĉin." Odmahnula je rukama i odjurila.

Zamolio sam je da priĉeka dok ne odem gore da po-

razgovaram sa deĉakom i moţda ispravim grešku koju sam

napravio. Kada sam stigao do kupatila, našao sam sina kako stoji

I

94 MOG PRINCIPA taĉno na mestu gde sam ga ostavio, potpuno obuĉen i mokar. Pušio

se, ali to nije bilo zbog vruće vode.

PRELAŢENJE GRANICE OSETLJIVOSTI Uzeo sam peškir i pruţio mu kao gest dobre volje. On je

odgurnuo peškir i samo me je gledao. Izvinio sam se, ali sa malim

zakašnjenjem. Izgledalo je kao da smo imali emocionalni bankovni

raĉun sa svojim sinom, a ja sam stavio depozit od pet centi

pokušavajući da izvuĉem deset hiljada dolara. U svakom odnosu

postoji kritiĉna granica osetljivosti. Ona je nevidljiva, ali je realna.

Ne moţete daje preĊete nekaţnjeno. Ako je preĊete, moţda nećete

moći da se ispetljate. Ja sam prešao tu crtu sa svojim sinom. On je

ćutao. Nije me gledao. Na kraju sam napustio sobu.

Ćelo veĉe je ćutao, gledajući hladno. Sledećeg jutra nije bilo

bolje - mali pozdrav u hodniku u prolazu. Nije rekao ni reĉ, ali ja

sam znao šta misli. "Ti priĉaš o izboru i slobodi i vrednovanju ljudi,

ali kad ti odgovara, ti me nateraš da uradim ono što ti hoćeš. Zar

ne, oĉe? Ti me u stvari ne ceniš. Tebe nije briga za mene i moja

osećanja." Bilo je to kao da sam u jednom trenutku potkopao

poverenje na ĉijoj izgradnji sam kod njega dugo radio.

Prošlo je oko nedelju dana kada mije sin prišao i rekao: "Tata,

da li se sećaš onog problema sa tušem?" "Da. Hoćeš li da govorimo

o tome" - pitao sam. "Ne, neću. Ali, zar ne misliš da sam dovoljno

odrastao da sam izaberem šta ću da uradim?" Sloţio sam se i

obećao da nikad neću koristiti silu u odnosu sa njim. Jako sam se

trudio da obećanje ispunim.

Bio sam toliko ponesen njegovom zrelošću da sam otišao do

Šovni da joj kaţem šta je rekao. Njen odgovor me je malo

iznenadio. "Znaš, mislila sam o neĉemu. Došao si kući, objasnio

kašnjenje, i odjurio uz stepenice kao divljak. To mi nije bilo

potrebno. Meni je bila potrebna mala pomoć u tom trenutku. Od

tebe sam nešto oĉekivala. Zar nisi mogao da vidiš da sam

uzbuĊena? Da si moţda ostao dole, seli bismo i popriĉali, moţda

bismo se i malo smirili. Ne znamo, moţda bi se on i istuširao dok

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 95 bi mi dole priĉali." Zahvalio sam joj na mudrosti. Ţivot u porodici

moţe da bude izvanredna laboratorija ţivota.

ŠTA PREDAJETE I UĈITE KOD KUĆE?

Izvinio sam se sinu, iskreno. Shvatio sam da sam prešao vrlo

osetljivu i delikatnu granicu naših odnosa. Dugo je trebalo dok opet

nije imao poverenje u mene, jer je o meni nešto nauĉio. Pod

pritiskom, šta će otac da uĉini? U teška vremena, šta će otac da

uĉini? Otkrio sam mu se. Nakon tog incidenta, morao sam da

reagujem na dragi naĉin u teškim situacijama mnogo puta da bi on

stvarno opet poĉeo da ima u mene poverenja.

Pod pritiskom svako od nas moţe da teţi ka moći prinude ĉak

i kad kući ne preti poţar, nije ratno vreme, niti su narušeni federalni

standardi sigurnosti. To nije dobro, jer kada se oslonimo na našu

snagu ili status, to slabi naš odnos i opravdanu moć. Moţemo drugu

osobu prisiliti ako imamo više uverenja, veći status, više poseda,

i tako dalje. Ali mi više nemamo istu moć i uticaj. Moţemo to

polako da obnovimo ako preokrenemo našu prirodu ili dogaĊaje

ulaganjem u odnose, uz izvinjenje i preuzimanje odgovornosti bez

racionalisanja. Nema preĉica u izgradnji poverenja.

Danas pokušavam da, bar jednom godišnje, jedno od moje

dece povedem na put da bi videli šta radim da bih zaradio za ţivot.

Na seminaru, moj sinje ĉuo da priĉam ovu priĉu, i on je potvrdio

da sam ga stvarno ubacio pod tuš. Nisam baš mnogo ponosan na

svoje ponašanje, ali sam izabrao da sa vama podelim iskustvo da

bi vam omogućio da sebi postavite nekoliko kljuĉnih pitanja. Sta

vas dovodi da preĊete granicu u odnosu sa onima koje volite ili sa

kojima radite? Kada nije ţivot u pitanju i nisu u pitanju moralna

ili etiĉka kršenja, šta vas nagoni da koristite moć prinude? Da li ste

svesni kada se nalazite u toj kritiĉnoj zoni? Šta uzrokuje da preĊete

tu granicu osetljivosti?

Na sledećim stranicama sumirao sam ono što su mi stotine

ljudi rekli u odgovoru na ovo pitanje. Obratite paţnju da lije meĊu

njima i neka vaša navika.

96 MOC PRINCIPA

EMOCIONALNI FAKTORI KOJI POKREĆU

KONTROLU

Ovde su neki faktori na koje moţemo da mislimo, koje

moţemo da osećamo, ili iskusimo a koji uzrokuju da pokušamo da

prisilimo druge:

- nestrpljenje

- umor

- usamljenost

- ljutnja

- emocionalno programiranje - kako su vas tretirali kao dete

- ekspeditivnost - osećaj pritiska (nedovoljno vremena,

mnogo stvari se dešava)

- svaki drugi pristup zahteva suviše (napora, vremena,

strpljenja)

- dobro osećanje - nešto perverzno u ljudskoj prirodi što

raduje kada kontrolišemo druge ili imamo moć nad drugima

- nedostatak umeća - ne moţemo ništa drugo da uĉinimo

- nedostatak ţelje - ne ţelimo ništa drugo da uĉinimo

- nedostatak informacija - nesvesni alternativa ili mogućnosti

- neznanje - nesvesni neposrednih efekata; nesvesni du-

goroĉnih rezultata

- nemanje odgovora

- mentalna bolest

- medicinski problemi - hormonska ili hemijska neravnoteţa

- prekomerno korišćenje alkohola ili droge

- psihopatologija - mentalni poremećaji sa fiziološkim

uzrokom

- sociopatologija - nepoverenje, mrţnja, antidruštvena

osećanja, gledanje na društvo i druge ljude kao na neprijatelje

- nedostatak nade

- neverovanje da bilo šta drugo pomaţe

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 97 - oĉekuje se; osećanje da tako treba sa potĉinjenima

- strah od toga šta se moţe dogoditi ako ne primenite silu -

u ovom svaĊalaĉkom društvu plašimo se da će drugi da nas

napadnu ako mi njih prvi ne napadnemo

- brzo je

- jedini naĉin

- jedini naĉin koji moţete u trenutku da smislite

- izgleda prikladno

- ugroţen je ego

- nesigurnost

- hoćete baš to da uradite - tvrdoglavost, zlovolja

- frustrirani drugim stvarima pa se ovde manifestuje

- sistem to nagraĊuje

- oĉekivanja drugih daje to prihvatljivo ili norma - pali ■ -■■

; ■ ■.■.;', ■■:,■;■■ ,

- lako je

- potrebe su površno zadovoljene

- kratkoroĉna efektivnost

- ograniĉen izbor, umeća; dobar sa ĉekićem...

- ono što smo videli da drugi rade

- ono što je nama uĉinjeno

- ono što je nagraĊeno u prošlosti

- ništa ne uspeva kao uspeh - pošto je dalo rezultate ranije,

zašto menjati?

- autobiografija - to je sve što sam iskusio

- štiti me

- zahteva od nas malo

- izbegava povredljivost interakcije i obelodanjenja. 7 Moć principa

98 MOC PRINCIPA

DRUŠTVENI FAKTORI KOJI POKREĆU •' KONTROLU >

.■■-■■ :■'.■■ : ': Ovde su navedeni neki faktori koji se mogu odigravati oko

nas a koji uzrokuju da pokušamo da kontrolišemo druge ljude:

, - opravdanje kolega - drugi do kojih nam je stalo to isto ĉine

- konsensus kolega - drugi kojima smo sliĉni to isto rade

- društvene sankcije - društvo nas nagraĊuje ili nam daje za

pravo

- društveno modeliranje - drugi koje oboţavamo to ĉine

- psihologija mase - nedostatak individualne odgovornosti

- mentorstvo - drugi koji su nam uzor to rade

- izgleda da daje rezultate, a nema neposredne štete

: - iluzija kontrole '

- iluzija efektivnosti , -

- daje rezultate - izvesno vreme . ;, ' ,' \ -

- drugi ĉine ono što mi ţelimo , ', \,

'!■ - tako se obavi posao , .' ::' ',.■"■

- neposredni rezultati - imamo odmah rezultate

- kratkoroĉna dobit izgleda da je vredi . ,.. ;

; - sistemi i strukture preovladuju nad individuama, i vred-

ndstima osim ako to nisu zajedniĉke vrednosti.

ZNATI KADA DA SE ZAUSTAVITE

Jedan ĉovek mi je rekao na seminaru: "Blein, sa pedeset

godina, konaĉno imam osećaj da znam svoje ponašanje. Svaki put

kad sam gladan, ljut, usamljen, ili umoran, ja sam povrediv.

Podsećam se korišćenjem reci STOJ da napravim pauzu za trenu-

tak, da odredim da li ću da uĉinim nešto zbog ĉega ću docnije da

se kajem - nešto što sam uĉinio ne zato što sam mislio da je

najbolje, već zato što sam bio gladan ili ljut ili usamljen ili umoran.

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 99 Glad moţe da bude psihološka, velika ţelja ili potreba za neĉim.

Ljutnja je sekundarna emocija. Nešto drugo se odvija, a ljutnja je

manifestacija da postoji neravnoteţa negde drugde. Usamljenost

znaĉi da sam odvojen od ljudi, izolovan. Moja izolacija moţe da

bude geografska ili psihološka. Umor moţe da bude takav nepri-

jatelj, tako da kad smo umorni, iscrpljeni, ili samo zamoreni,

postajemo nestrpljivi, ponekad se izlećemo iracionalno, ponekad

bez izazova. Kada se to odigrava u meni, sklon sam da napravim

neku glupost, nešto zbog ĉega mogu da zaţalim. "Nastavio je".

"Kada se tako osećam, to mije znak da pritisnem dugme za pauzu,

kao što imate na video rekorderu, uzmem vazduh i napravim

proveru realnosti." Ako uzmemo iskustvo ovog ĉoveka, pomislite

ponovo šta vas nagoni da uĉinite nešto zbog ĉega ćete docnije

ţaliti, da preĊete granicu izmeĊu razuma i sile.

Šta biste mogli da uĉinite da napravite pauzu, privremeno se

zaustavite, da razmotrite šta bi trebalo da uĉinite, i koja alternativa

bi bila bolja?

Moţda smo umorni, iscrpljeni, ili istrošeni. Ili smo moţda

pod pritiskom vremena ili oskudnih resursa. Osećamo da neĉega

nema dovoljno - vremena, energije, novca, materijala - tako da

moramo da intervenišemo da bismo resili problem, izaĊemo na

kraj sa problemom, nešto preduzmemo.

Moţda je osoba koja sprovodi prinudu odrasla u ugnje-

tavaĉkoj, autokratskoj kulturi. Moţda je strah modeliran kao sred-

stvo koje je prigodno. Nakon svega, to izgleda da daje rezultate.

Neposredno je. Moţe se trenutno ostvariti. Svako razume zas-

trašivanje - nisu potrebna objašnjenja ili prevod. Moţda su i

njihovi mentori i modeli bili nagraĊeni od sistema ili od njihovih

lidera za saglasnost, za nametanje, za osiguranje da su odreĊeni

rezultati "zagarantovani, inaĉe."

Cena moći prinude je, bez greške, velika. U svakoj knjizi

Prinuda i posledice (Coercion and Its Fallout) ' Mjurej Sidman

(Murrav Sidman) razmišlja o proţimanju prinude i beleţi štetnost

koju prouzrokuje:

Zastoje prinuda tako univerzalna? Kaţnjavanje truje odnose,

tcra decu iz porodice, onemogućava uĉenje, stvara nasilje, i ĉini

nas bolesnim. Negativna iskustva stvaraju ţivot u beznaĊu, od- 7*

100 MOC PRINCIPA stranjuju duhovitost i produktivnost, pretvaraju radost u patnju,

poverenje u strah, i ljubav u mrţnju. Prinuda je odgovorna za toliko

bede; zašto istrajava?

REZULTATI PRINUDE

U sceni iz filma Ben Hur, novi rimski guverner postavljen u

Jerusalemu ulazi u grad na konju s pompom, ceremonijalno i uz

vojniĉku pratnju. Zapazio je, meĊutim, da niko od lokalnih jevre-

jskih voĊa nije došao da ga pozdravi. Njegov general mu je ukazao

da su Jevreji puni mrţnje i otpora. Neće da se njima upravlja iz

Rima. Sa namerom da kontroliše gomilu i zastraši Jevreje, general

je postrojio naoruţane straţare duţ glavnog puta. "Ovo neće da

bude prijateljska dobrodošlica. Ali garantujem da će da bude mir",

ubeĊivao je guvernera dok je drţao svoju ruku na maĉu. General

je znao da Jevreji neće dobrovoljno prihvatiti svog novog gu-

vernera. Prihvatio je pokornost sa gunĊanjem, poslušnost preko

volje. On se, u stvari, plaši. Zna da je u manjini. Zna da nije na

domaćem terenu. Zna da je omrznut u isto vreme dok ga se plaše.

Zna da ne moţe da ţivi bez zaštite.

Dick Grote je utvrdio korene sadašnje prakse u mnogim

organizacijama o uticaju sindikata na menadţment daleke 1930. '

U to vreme bilo je normalno da zaposleni budu masovno otpuštani

bez prethodne najave. Kao prepreka za gazdu, uvedena je praksa

ozbiljnog upozorenja zaposlenom koji ne postupa po pravilima.

Onda bi usledio period provere i na kraju "poslednje upozorenje."

Ovi sistemi su doveli do neprijateljstva, izdvajanja, izolacije,

sukoba i sabotaţe. Grote je sumirao pet osnovnih problema sa

kaţnjavanjem kao merom na radnom mestu.

1. Nadzornici dozvoljavaju nekima više nadoknade nego

drugima.

2. Nadzornici, zbog neprijatnosti što moraju nešto da pre-

duzmu, ĉesto oklevaju dok na kraju nema alternative.

3. Vremenom, kaţnjavanje gubi moć.

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 101 4. Pošto ljudi izbegavaju stvari koje ih pogaĊaju, kaţnjavanje

prouzrokuje odsustva.

5. Mada su kratkoroĉne posledice neposredno poboljšane,

dugoroĉni rezultati su uţasni.

Zakljuĉio je, "Najbrţi i najjednostavniji naĉin da se smanji

uĉestalost nepoţeljnog ponašanja jeste da se primeni neki oblik

kaznenih posledica. Ali smanjenje uĉestalosti lošeg ponašanja je

kratkoroĉna posledica. Korišćenje kaţnjavanja proizvodi sporedne

efekte i dugoroĉne posledice - strah, apatiju, zlopamćenje, frus-

traciju - što na kraju ispadne mnogo skuplje nego što bi bilo

poĉetno nepoţeljno ponašanje". '

Ne samo da su bolne posledice stvorene na duţi rok, već je to

ogromna teškoća za osobu koja se odluĉila da rukovodi korišćenjem

moći prinude. Oĉigledno je teret sledbenicima kojima se moţe

manipulisati i kaţnjavati ih da bi poslušali. Ali to je teret i za lidera.

Ogroman je zadatak kontrolisati druge. Nema poštede. Kao što je

Buker T. Vašington (Booker T. Washington) zapazio: "Ne moţete

drţati ĉoveka dole ako ne stojite dole sa njim." Tako ste stalno na

udaru. Nikada ne moţete da se opustite. Osoba koja koristi prinudu

nosi svu teţinu, svu odgovornost. On je jedini koji brine daje posao

obavljen ili dobro obavljen. On sam mora stalno da smišlja kako da

osigura poslušnost. On ne moţe da popusti, jer ga velike snage

pritiskaju. Kada nije prisutan da osigura da se posao dobro obavi,

mora da ima zamenika, ili one koje moţe direktno da kontroliše, koji

ga zastupaju kao simboli i izvršioci pretnji. Maĉka ne moţe da bude

odsutna, jer ne sme da dozvoli mogućnost da se miševi razigraju.

Kada se jednom postavi model moći prinude, voda je u situaciji bez

pobednika. Ako je odsutan bilo šta moţe da se dogodi. Ako je prisutan

i istrajan u korišćenju moći prinude, sva kreativnost, inovacije,

invencije, grupni duh, entuzijazam, i pokretaĉka snaga koju ljudi

imaju biće na kraju korišćena protiv njega.

CENA PRINUDE

Lider koji koristi prinudu mora da rukovodi ne samo da bi

obezbedio izvršenje posla, već i da se izbegnu greške. Postoje

mnoge stvari koje moraju da se dobro obave i u saglasnosti da bi

102 MOC PRINCIPA se postigao uspeh. Samo ako jedna stvar omane moţe doći do

propasti, neobavljenog posla ili uskraćenog uspeha. Stotine radnji

moraju da se obavljaju harmoniĉno da bi pokretna traka dobro

funkcionisala. A neko ko ţeli da omete proces moţe samo da uĉini

neki majmunski potez i da ćela traka stane. Prinudni lider mora sve

da vidi, jer su samo njegove oĉi posvećene uspehu. Odgovornost

za izvršenje zadatka je samo njegova. Drugi samo rade ono što im

se kaţe, ono što su naterani da ĉine, šta im se dopušta. Oni to rade

samo kad neko stoji nad njima, fiziĉki ili figurativno. Oni se slaţu

jer nemaju druge mogućnosti.

Šta se dešava kad prinudni lider digne ruke, okrene leda ili

smanji pritisak? Zavisi od sledbenika. Ponekad sabotiraju rezultate

ako je moguća anonimnost. Ponekad sledi osveta. Ozlojedenost

ima hiljade manifestacija. Rad se usporava ili zaustavlja. Dolazi

do nepredviĊenih dogaĊaja. Niko ne zna kako i zašto se to dogodilo

ili ko je to uradio. Masovna odmazda lidera, grupno kaţnjavanje,

ili grupne konfrontacije samo povezuju sledbenike, dok se

ujedinjuju protiv zajedniĉkog neprijatelja - vas. Ako im je za-

jedniĉko to što im se ne sviĊate, kakve rezultate oĉekujete?

Bio sam konsultant organizacije kad me je nadzornik pitao

da pomognem u jednom sluĉaju. Problem je bio da je atmosfera

na radnom mestu postala neprijateljska i da je poĉeo "rat".

Zaposleni su umesto da rade ostajali kod kuće a njihovi prijatelji

su otkucavali njihove kartice, kao da su bili na poslu. "Krali" su

vreme od svog poslodavca. Produktivnost je pala. Menadţment se

konaĉno uhvatio sa problemom. Ispostavilo se da se zaposlenima

nije dopadala neka mera i to je bio njihov naĉin da to izraze. Ispitao

sam u ĉemu je stvar da bih se izborio sa problemom. Menadţment

je kupio novi sat za kucanje! Onda su svakog slikali, nabavili

magnetne kartice za identifikaciju i svakom zaposlenom dali

jednu. Postavili su jednog od svojih ljudi blizu novog sata za

kucanje svako jutro. Zaposleni su ulazili u zgradu, izvlaĉili svoje

identifikacione kartice, i drţali ih blizu svog lica. Ako se slagalo,

menadţer bi dopustio da zaposleni stavi karticu u mašinu.

Pitao sam se, razmišljajući, "Kako bih se ja osećao da znam,

dok se vozim na posao, da neko stoji na ulazu i ĉeka da me proveri.

To izgleda malo preterano.". I, otvoreno govoreći, osećao sam kao

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 103 poziv na odmazdu. Pitao sam da li novi proces funkcioniše. Rekao

je: "Da, radio je odliĉno - dve nedelje." Šta se dogodilo posle dve

nedelje? Potplatili su menadţera. Rekao je da su zaposleni

prikupili novac i platili momka više nego što ga je rukovodstvo

plaćalo. Menadţer im je dozvoljavao da opet jedan za drugog

kucaju kartice. Šta su onda uradili? Onda su postavili jednog od

viših sluţbenika blizu ulaza da motri kartice ujutro. Jednom pre

podne i dva puta popodne viši sluţbenik prošao bi sa štampanim

spiskom sa raĉunara traţeći svakog ko je to jutro koristio karticu.

Poredio bi svako ime na spisku sa osobom na poslu. Pitate se da li

je to dalo rezultate. Nije, već dva meseca. A onda ponovo, nova

odmazda, koju je sledila druga, pa treća...

KAKO ZAPOSLENI KORISTE SVOJU

KREATIVNOST?

Koliko dugo to moţe da traje? Ljudi su izuzetno kreativni i

koristiće svoju kreativnost za vas ili protiv vas. Dokle god postoji

i mala mogućnost javlja se otpor. To je prirodno. Na to se mora

raĉunati. To je škodljivo i štetno i problem za lidera. Ali to će se

javiti. Neko će reći: "Mi se ne ljutimo, vratili smo im milo za

drago." Sve ove snage su osloboĊene i ljudi osećaju opravdanje

kada lider ili partner ili uĉitelj izabere da upravlja korišćenjem

prinude.

U automobilskoj fabrici za metalne školjke, pokretna traka

se zaustavila. Dţinovske prese su stale. Par sati docnije, radnici su

našli lopatu koja je zaglavila traku. Odakle se pojavila? Kako je

lopata došla u postrojenje? Niko nije mogao da objasni. Ali je

svako znao da je novi predradnik arogantan i da se ponaša dikta-

torski i da je preterao. Cena? Hiljade dolara, narušavanje sigur-

nosti, zaustavljanje posla.

DogaĊa se ĉesto, ali rezultati prinudnog lidera su skriveni u

izveštajima o habanju, nedostajućem inventaru i gubicima koji

nisu prijavljeni. Ljudi osećaju opravdanje za kraĊe ili štetu poslo-

davcu ako se sa njima loše postupa. Ako se u njih nema poverenja,

104 MOC PRINCIPA ni oni ne mogu da imaju poverenja. Ako nemaju poverenja, ne

osećaju lojalnost. Na kraju, krajeva, šta je poslodavac uĉinio za

njih osim da ih preplaši, povredi, i naljuti?

Da li mogu drugi da se kontrolišu korišćenjem straha? Odgo-

vor je uslovno da. Moţete da kontrolišete njihovo ponašanje ali ne

moţete da kontrolišete njihove emocije ili aktivnosti koje te emo-

cije pobuĊuju. Kontrola ponašanja putem straha demonstrirana je

u porodicama i kompanijama, u kulturama i zemljama. Ali koja je

priroda kontrole? Negativna je, reaktivna, i štetna za sve. Još

vaţnije, privremena je. U sluĉaju kompanije, ako je jedan, prinudni

lider na vrhu, stvari će se raspasti ili pretvoriti u haos posle

povlaĉenja lidera. Bez kontrole lidera, i u odsustvu straha koji je

on ustanovio, ništa ne moţe da zadrţi ljude u organizaciji koja je

izvor njihovog bola. Ako je lider duţe na vlasti, ljudi će se

usprotiviti. Na kraju i on i njegova moć biće potkopani.

OPET SLOBODNI

Kontrolisanje ponašanja nije kontrola srca, uma ili duha.

Ljudski duh ne moţe da bude stalno potĉinjen prisilom i strahom.

Kao što je Aleksandar Solţenjicin primetio: "Imate moć nad

ljudima samo dok im sve ne oduzmete. Ali kad je ĉovek potpuno

opljaĉkan, on nije u vašoj moĉi - on je ponovo slobodan."

Da bi bili "opet slobodni", deca se bore sa roditeljima,

napuštaju dom, i biraju naĉin ţivota koji njihovi roditelji ne pri-

hvataju. Da bi bili "opet slobodni", zaposleni napuštaju kompanije,

Odnose poslovne tajne i marketinške planove, spiskove mušterija,

opremu i druge zaposlene sa sobom. Traţe mesto gde mogu

slobodnije da rade, i rade ono što vrednuju. Da bi bili "opet

slobodni", graĊani napuštaju zemlje. Postaju imigranti u zemlji gde

veruju da mogu da kontrolišu svoju sopstvenu sudbinu. Rizikuju

svoj ţivot da bi se sakrili, pobegli, da bi savladali moćne sile da bi

bili slobodni.

Šta se onda dešava sa prinudnim liderom kada se drugi

oslobode, ili kada su još tu u blizini? On hoda po tananoj ţici. On

nema zakonsku moć jer će oni koje kontroliše da odu ili da ga

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 105 prevare kad im se ukaţe prava prilika. Ironiĉno je, isti ti ljudi mogu

da ojaĉaju destruktivno ponašanje lidera. Kada su kaţnjeni, ili

"drţani na uzdi", oni generališu kaznu sa izvršiocem. Drugim

recima, oni negativna osećanja povezana sa kaznom prenose na

osobu koju ju je izvršila. Oni koji su kaţnjeni spremni su da

podnesu bol kazne jer im to dozvoljava da se privremeno osećaju

moćnijim od lidera. Prkoseći njegovim ţeljama, oni mogu da

dobiju momentalnu satisfakciju izazivajući njegovu ljutnju i frus-

traciju. Oni mogu da odaberu da odloţe zadovoljstvo i da se docnije

vrate. U glavi razmišljaju: "Moţda moţeš sad da me zaustaviš ali

samo ĉekaj. Srediću te ja docnije". Ranije ili kasnije, ono što se

pripremi, dogodi se.

Kada se prihvatimo prinude, verovatno delujemo zbog straha

u sebi. Moţemo se plašiti da ćemo loše izgledati ako ishod nije

savršen. Moţemo da brinemo da će nas drugi odbiti ako se stvari

ne odvijaju po planu. Moţda se osećamo zabrinuti i nesigurni u

budućnost i šta će se desiti - i nama i drugima.

POSLEDICE STRAHA

Posledice zasnivanja vaše moći na strahu su brojne. Ponekad

se ponašanje odvija skriveno. Ljudi i dalje rade ono što vam nije

po volji, ali to ne rade kada ste vi prisutni. Ako se negativna

osećanja izazovu a onda suzbiju, ljudi ne umiru; kriju se. Jedan od

nevidljivih efekata potiskivanja je da vas ljudi mrze. Zle su volje,

vreĊaju vas, svašta osećaju dok pokušavate da ih gurnete u pravcu

koji im nije po volji ili da urade nešto što ne ţele, ili da ih spreĉite

da urade nešto što bi ţeleli. Ali ako se osećaju ugroţeni i ako

smatraju opravdanim, ta osećanja se ne moraju javno iskazati.

Ljudi se uvlaĉe, ljudi se kriju, ljudi ne govore o tome osim drugima

sa kojima su u dosluhu ili sa kojima se osećaju sigurnim, ali ta

osećanja su i dalje prisutna i mogu da potraju nedeljama, me-

secima, ĉak i godinama. Ljudi će pokušati da vam vrate milo za

drago, da vam se osvete.

Problem je da postoji iluzija stvorena kod menadţera koji

primenjuje prinudu. Neko se moţe sloţiti zbog straha dok ste tu,

ali kad odete, nemate nikakvo osiguranje da će se išta desiti, pa

106 MOC PRINCIPA morate nešto drugo da preduzmete. Moţe da bude sistem, ili ureĊaj

za nadgledanje, ili video kamera, ili osoba koja proverava. Kada

niste tamo ili kada sistem ne radi, ljudi mogu da rade šta hoće, a

to što hoće moţe da vam se vrati. Tako je problem pogoršan i zbog

korišćenja metoda kojim ga kontrolišete. Ljudi ne rade ono što

hoćete; onda primenite silu i pritisak i javlja se iluzija da to

funkcioniše. Ali osećanja koja su takoĊe stvorena, ali koja nisu

vidljiva, ispoljiće se kad vam najmanje odgovara. Odjednom imate

bolovanje kada veliki projekat treba da se uradi. Neko je našao

naĉin da izrazi svoja osećanja koja ste vi saterali u ilegalu.

Isto se moţe dogoditi u porodici. Poznajem porodicu u kojoj

su roditelji bili veoma strogi ĉak do izbora haljina koje ćerke mogu

da nose u tinejdţerskim godinama. Ono što su oblaĉile kada idu u

školu i ono što su nosile kada idu kod prijateljica odreĊivali su

roditelji. Roditelji su bili toliko nerazumni, toliko kruti, i toliko

nevoljni da slušaju svoje ćerke da su ćerke na kraju na sve pristale

i sloţile se da nose sve što bi njihova majka za njih izabrala. Bez

znanja roditelja, meĊutim, ćerke su smestile neke haljine kod

svojih drugarica. Kada bi izašle iz kuće, odlazile su do kuće

drugarice, presvlaĉile se i odlazile u školu. Posle škole, vraćale su

se do kuće drugarice, opet presvlaĉile ono što su ceo dan nosile i

oblaĉile haljine u kojima su to jutro napustile svoju kuću. Kad bi

se vratile svojoj kući, roditelji bi se smeškali videvši ono što su

smatrali dobrim ponašanjem.

U suštini, ćerke su se sloţile,ali roditelji nisu dobili rezultat

koji su hteli i ono što su nauĉili ćerke bilo je da varaju. Sve se

srušilo jednog dana kada je majka bila u trţnom centru a jedna od

ćerki je izostajući iz škole naletela na nju. Kakvo iznenaĊenje! Deo

lekcije za roditelje bi mogao da bude da ako ne rešavaš problem,

on će se sakriti. To je istina bez obzira da lije scena kuća ili posao.

Roditelji su konaĉno morali da shvate da pravo njihovih ćerki da

izaberu odeću jeste isto tako vaţno kao i nametanje pravila

oblaĉenja koji su oni hteli da nametnu. Jedna od ćerki je to resila,

ostvarivši pravo na svoj izbor. Druga još ţivi sa tim prkosom.

Udata je i ima svoju decu, ali i dalje ima uţasan odnos sa svojom

majkom. Oseća da majka još uvek pokušava da joj kaţe šta da ĉini

mada je odrasla osoba. Ne slaţe se sa majkom a majka uporno

koristi iste prinudne mere. Ništa se za njih nije izmenilo za petnaest

ili dvadeset godina.

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KORIŠĆENJEM STRAHA 107 Moţete li da kontrolišete druge putem straha? Da. Da li vam

to donosi šta ţelite? Ponekad, na kratak rok, izgleda da donosi.

Postoji iluzija da je sve u redu; da vaš pristup daje rezultate. Ali

kontrola je uvek iluzija. Kada smo primarno sebi okrenuli, a ne

ljudima, a plašimo se, postaćemo skloni prinudi. Naš pristup moţe

da bude mek ili tvrd. Uporedite sledeće dve liste.

Šta ĉinimo kada smo skloni prinudi:

U TVRDOM PRISTUPU U MEKOM PRISTUPU

- potiskujemo - obmanjujemo

- teramo - prevarimo

- kontrolišemo - zavaravamo

- zaplašimo - zavodimo

- zlostavljamo - odvraćamo

- pretimo .' - skrećemo

- prepadamo ; - rastuţimo

- omalovaţimo - obeshrabrimo

- zabranimo - uskratimo

- ruţimo -nadmudrimo

- iscrpimo

- lišimo

Bez obzira na to da lije naš poseban stil mekan ili tvrd, krajnji

rezultat je isti. Mada mek moţe da izgleda bolji, vodi nas do istog

rezultata u našim odnosima kao i tvrd. U oba sluĉaja, evo šta

dobijamo kada koristimo prinudu:

- neprijatelja

-borbu

- saglasnost

- protivljenje

-- zavisnost ' ■'. -visokrizik ■■.■.■. ■ ■' ./,?,.■. „■ ;■■;.,.■ ., ... .■...■■: :; :

108 MOC PRINCIPA - osvetu

- negativnu spoljnu kontrolu

- sabotaţu

- pakosnu saglasnost

- nepoverenje

- odnos pobeda/poraz

- brzu popravku

- privremene rezultate

- revolt

STAJE ALTERNATIVA?

Moţemo da nauĉimo da promenimo naša ponašanja zasno-

vano na prinudi. Ako smo posvećeni poboljšanju, moţemo da

naĊemo druge metode da bismo uticali na druge i postigli ţeljene

rezultate. Brojne organizacije dobitnici nagrade Baldrige Award '

obratile su se centru za liderstvo Covey Leadership Center nakon

dobijanja nagrade i u razgovorima sa njima smo naglašavali ovo.

Rekli su nam da je najteţi deo na njihovom putu ka kvalitetu

odustajanje od kontrole. Mada su najbolji u onome što ĉine, oni se

stalno trude da se unaprede. Godinama, nauĉili su da je najveći

izazov ne odnos sa klijentima, već sa svojim sopstvenim sarad-

nicima. To je odnos sa zaposlenima i uĉenje da ih se na drugi naĉin

vidi. To je napuštanje kontrole na naĉin koji ih ojaĉava a ne

napušta.

Imamo li hrabrosti da odustanemo od ponašanja kojem se

rado okrećemo, koje izgleda da daje najbrţe rezultate? Moţemo li

da naĊemo naĉin da uvedemo disciplinu bez kaţnjavanja? Ako

moţemo, nećemo biti razoĉarani rezultatima. W. Edwards Dem-

ing, pionir na polju kontrole kvaliteta, smatrao je da bi bilo

nemoguće da se postigne uspeh na radnom mestu ukoliko se prvo

ne odagna strah. Zašto? Zbog svih problema koje smo u ovom

poglavlju ispitivali. On je znao da strah kod radnika spreĉava 1) Ameriĉka nagrada za kvalitet

MOĆ PRINUDE - KONTROLA KOR1ŠĆENJEM STRAHA 109 kreativnost, inovacije i posvećenje kvalitetu; više od toga, to stvara

opasne tendencije kod ţrtava, naime sabotaţu i osvetu. Kvalitet je

nemoguć kada se ljudi plaše da kaţu istinu. ' Demingov rad je

inspirisao mnoge da potraţe mnogo skladnije metode me-

nadţmenta u poslovnom svetu.

Moć prinude zasniva se na strahu kod lidera i kod sledbenika

i vodi ka spoljnoj, privremenoj, negativnoj kontroli; otporu; i

sabotaţi. Ako se odluĉite da koristite prinudnu moć jer izgleda

odobreno i opravdano u odreĊenom trenutku, paţljivo razmotrite

šta ćete da radite. Izraĉunajte troškove pre nego što nastavite.

Moţda postoji drugi put.

Prvi korak u kretanju van moći prinude jeste da ocenite sebe

i odredite kada i kako pokušavate da prinudite druge da uĉine ono

što ţelite. Da lije to deo vašeg stila? Da li retko koristite prinudu?

Odgovorite na pitanja u sledećem samoocenjujućem testu da biste

dobili osećaj o uticaju koji moć prinude ima na vaš ţivot.

SAMOPROCENA MOĆI PRINUDE

1. Pod kojim okolnostima ste spremni da prizovete moć

prinude?

2. Šta pokreće ovu reakciju kod vas? Ĉega se plašite?

3. U ovim situacijama, šta ĉinite što izaziva strah kod drugih?

4. Koje rezultate dobijate koji uslovljavaju da nastavljate da

drugima prilazite na ovaj naĉin?

5. Koja je druga alternativa?

6. Koji potencijalni rezultati bi bili vredni promene u vašem

prilazu?

5. GLAVA

MOĆ KORISTI - HAJDE DA SE

DOGOVORIMO

Nemojmo nikad pregovarati iz straha.

Ali nikad se nemojmo plašiti da

pregovaramo.

Dţon Kenedi, Pristupna beseda

Ako ste kao većina odraslih, vi se ne oslanjate na prinudu kao

primarni izvor moći. Napuštate oĉaj bespomoćnosti i uklanjate se

od straha moći prinude. Mada sila moţe da izgleda kao lako, mada

privremeno, rešenje za naše probleme, pregovaranje moţe da bude

ĉak efektivnije rešenje. Umesto da zlostavljamo i prepadamo jedan

drugog, mi najĉešće koristimo pregovaranje da dobijemo ono što

ţelimo. Dajemo i primamo, pogaĊamo se i trgujemo, i trudimo se

da uradimo ono što izgleda pošteno. Dogovaramo se - sa decom,

suprugom, prijateljima i našim saradnicima - i dolazimo do rezul-

tata. Kada se ukljuĉimo u tu vrstu posredništva moći, nalazimo se

u svetu moći koristi. To nazivam moć koristi jer daje rezultate. To

toliko dobro funkcioniše da, u stvari, većina to koristi u većini

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 111 sluĉajeva da bi ostvarila rezultate koje ţeli. Vodite raĉuna,

meĊutim, da mada je efikasno, nije bez svojih problema. PROCES MOĆI KORISTI l'n\iei;:aiost

Reakcija

Kontrola Funkcionalnost Reakcija Uticaj IOSPS Svet moći koristi doţivljava se veoma razliĉito od pakla

neizvesnosti ili tiranije tlaĉenja koje oliĉavaju bespomoćnost i

prinudna moć. Moć koristi je zasnovana na mogućnosti razmene.

Ja imam nešto što ti ţeliš, a ti imaš nešto što ja ţelim. Dogovaramo

se. Trgujemo. Ja dobijam ono što ţelim, a ti dobijaš ono što ti ţeliš.

112 MOC PRINCIPA To je pošteno. Oboje se pri tome dobro osećamo jer je to razumno.

To ima smisla. I u većini sluĉajeva, na kraju, dobijamo većinu

stvari koje hoćemo. Moţe da postoji ţelja ili uslov koji je ostao

nedoreĉen, i moţemo da osećamo da je nešto ostalo "na stolu"

nakon pregovora, ali - posao je obavljen.

Verujem da se većina odnosa odraslih odigrava korišćenjem

moći koristi. Korisno je, direktno, i izgleda racionalno. Mogu da

uĊem u odnos sa otvorenim oĉima. Mogu da napustim odnos kada

više ne dobijam ono što ţelim. Da li to zvuĉi jednostavno? Moţe

da bude. Da li zvuĉi efikasno? Ĉesto jeste. Da li daje rezultate? Pa,

zavisi. Ispitajmo svet dogovora.

OSNOVA ZA MOC KORISTI Osnova za moć koristi je ĉestitost. Ĉestitost znaĉi da oboje

osećamo daje vredna transakcija. To je osnovni, mada na niskom

nivou, oblik dobitak/dobitak. Svako dobija ono što ţeli od dogo-

vora; svako dobija ono šta je pregovarao. Ako osećam da sam

dobio manje nego što dajem, mogu da ponovo pregovaram. Mogu

da se cenkam i pregovaram i razmatram dok ne dobijem ono što

ţelim od tebe ili me ubediš da je to što sam dobio vredno, ili

odlazim na drugo mesto. Postoji oseka i plima u interakciji. Po

odreĊenom redu se odigrava udvaranje i igra, poĉevši od svesti da

postoji potreba ili ţelja, potraga za ispunjenjem, pregledom staje

raspoloţivo, pozivom na ukljuĉenje, interakcija, zakljuĉivanje,

procena i prestanak angaţovanja. Ako ne moţemo da zakljuĉimo

dogovor, razilazimo se.

Moć koristi upotrebljavamo svaki dan, mnogo puta u

okruţenju koje smatramo da je dato. Ako, na primer, uĊete u

restoran za brzu hranu, oĉekujete da imaju ono što vam treba i da

to moţete da dobijete. Šta radite? Ne morate da uperite pištolj na

blagajnika i zahtevate burger, šejk i krompiriće. Niti sednete sa

njim da bi poredili istorijske podatke i izjave o misiji. Ne. Odete

do šaltera, poruĉite i platite. Ako imate novac, dobićete hranu.

Razmena je jednostavna. Oboje dobijaju ono što ţele.

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 113 Ako iz bilo kog razloga blagajnik ne ispuni vaše ţelje - vaša

hrana je bila hladna, ili ste dobili pogrešan kusur - moţete nešto

da preduzmete u vezi sa tim. Moţete traţiti drugu hranu, povraćaj

novca, ili da razgovarate sa menadţerom. Moţete ići tako daleko

da pišete predsedniku lanca, ili posavetujete svoje prijatelje da jedu

na drugom mestu. Moţete da smatrate daje incident trivijalan i da

nije vredan paţnje. Na kraju krajeva, to je samo obed u restoranu

brze hrane. Sta ste mogli da oĉekujete? Ponekad je dobro, nekad

nije. Tako je to. Drugim recima, uloţili ste dovoljno energije da

uravnoteţite mentalnu vagu koja predstavlja razmenu. Da li ste

dobili ono što ste platili? Da li su vaša oĉekivanja ostvarena? Ako

niste oĉekivali mnogo, onda niste ni razoĉarani. Ako ste oĉekivali

više nego što ste dobili, moţete nastaviti da traţite dok se ne ostvari

ponovo ravnoteţa. Vaga je u ravnoteţi kad osećate da se sa vama

pošteno postupalo.

Ova svakodnevna interakcija je pojednostavljen primer

naĉina na koji koristimo moć koristi da bi dobili rezultate. Kao što

ćete docnije ĉitati, većina naših interakcija su mnogo komplik-

ovanije od kupovine obeda, ali osnovne premise ostaju iste. Obe

strane su slobodne da okonĉaju ili nastave transakciju. Bilo koja

osoba moţe da ode bilo kada. Ima posledica, razume se: ako odete,

i dalje ćete biti gladni i moraćete da potraţite hranu na nekom

drugom mestu; a ako blagajnik odbije vašu porudţbinu, lanac

moţe da vas izgubi kao mušteriju, ili još gore, blagajnik ili blaga-

jnica mogu da izgube posao. Ako se sve završi na vaše zado-

voljstvo, postoji druga vrsta posledica - verovatno ćete se vratiti

po naredni obrok drugog dana.

MOC NEZAVISNOSTI Nezavisnost je znak raspoznavanja moći koristi. Dok se moć

prinude zasniva na zavisnosti i poslušnosti, moć koristi se zasniva

na slobodi. Oni koji su ukljuĉeni u transakciju su nezavisni - mogu

da napuste dogovor ako im se ne dopada ono što se dogaĊa. I kao

što su slobodni da odu, mogu i da ostanu. U stvari, ako niste 8 Moć principa

114 MOC PRINCIPA slobodni da odete, niste ni slobodni da odaberete da ostanete. U

tom sluĉaju, vi radite u svetu moći prinude.

Uĉimo da primenjujemo moć koristi rano u svom ţivotu. Kao

deca, vidimo svoje roditelje da to koriste u odnosima sa drugima.

Mnogo puta ĉak i sa nama da bi nas naterali da se povinujemo

njihovim ţeljama. Koliko je nas jelo povrće samo da bismo mogli

da gledamo TV. Ili, koliko je nas izdrţalo odlazak kod zubara da

bismo dobili posebnu igraĉku kao nagradu za hrabrost? Iskusili

smo vrednost koristi u ovim razmenama. Odustajali smo od neĉega

što smo imali ili smo davali nešto stoje neko drugi ţeleo da bismo

dobili ono što ţelimo. Klasiĉan prirner su vesti pregovori Toma

Sojera sa svom decom u susedstvu da bi razmenio jabuku i druga

sliĉna deĉja blaga za "privilegiju" bojenja ograde tetka Poli. Imam

nešto što vi hoćete; vi imate nešto što ja hoću; hajde da se

dogovorimo. I svi mi ćemo odluĉiti da li je to dobar dogovor.

TIPOVI MOĆI KORISTI Staje to što vi imate a drugi traţe, i šta zbog toga moţete da

razmenite da biste dobili šta hoćete od njih? Novac? Informacije?

Neko posebno znanje? Pristup resursima koji su im vaţni? Ima

mnogo tipova moći koristi. Mada se dobro osećamo korišćenjem

moći koristi u svakodnevnom ţivotu, nismo uvek svesni razliĉitih

tipova koji su nam na raspolaganju. Ovde sam opisao deset. Ono

što im je zajedniĉko je da predstavljaju nešto što biste mogli da

imate a drugi smatraju korisnim ili privlaĉnim. Ĉitajte spisak i

razmišljajte o vrsti moći koju imate.

Moć nagrađivanja. Moţete da nagradite druge ako uĉine ono

što hoćete. Nagrada moţe da bude društvena, novĉana, znaĉka,

trofej, ili bilo šta što osoba ceni. Moć nagraĊivanja se zasniva na

oĉekivanjima drugih da će dobiti pohvalu, priznanje, ili prihod zato

što se slaţu sa vašim ţeljama i deluje da ojaĉa ponašanje i ak-

tivnosti koje hoćete.

Moć položaja. Imate titulu na poslu ili neformalni poloţaj

koji navodi druge da vas slušaju i primaju od vas nareĊenja. Moć

poloţaja se izvodi iz vašeg poloţaja u grupi ili organizacionoj

MOĆ KORIST! - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 115 hijerarhiji. Ako ste šef ili roditelj ili voĊa, moţete da zahtevate više

od drugih nego kada nemate utvrĊeni poloţaj u organizaciji. Novi

menadţeri i roditelji teţe da precene svoju moć poloţaja; veterani

je ne koriste u punoj meri.

Ekspertska moć. Kada posedujete posebna umeća, eksper-

tizu, ili znanje i drugi veruju daje ekspertiza relevantna za njihove

potrebe i da prevazilazi njihovo znanje, oni će uraditi šta hoćete da

bi ga dobili. Vi ste specijalist, ekspert, i ono u ĉemu ste dobri nije

razpoloţivo. Moţete da imate veliko znanje u nekoj posebnoj

oblasti što navodi druge da vas više cene, ali samo onda kada je ta

posebna ekspertiza potrebna.

Harizmatska moć. Mada nije opipljiva, harizma je skoro

univerzalno uoĉena. Ljude privlaĉi. To nije samo jedna stvar, već

jedinstvena kombinacija liĉnih karakteristika koju ispoljavate.

Ponekad se prikazuje kao prirodno vodstvo, zasniva se na

izraţavanju privlaĉnosti ili drugih crta koje posedujete. Sledbenici

vas oboţavaju i privlaĉite ih. Stranci vas posmatraju i vi ih zain-

teresujete. Vaš šarm skoro da ima magnetsku moć za neke ljude.

Vi ste harizmatiĉni.

Informaciona moć. Kada znate nešto što drugi treba da

znaju, imate informacionu moć. Moţda znate kada će neka odluka

da bude donesena, ili ko će da preduzme akciju, ili gde riba trza,

ili gde će da bude rasprodaja. To je pre informacija nego ekspertiza,

moţda krhka ili prolazna po prirodi, i vaša moć, koja takoĊe moţe

da bude privremena, zasniva se na znanju ili pristupu informaci-

jama jer to ima visoku potencijalnu vrednost za druge. Moţda ljudi

treba da znaju šta vi znate pre nego što mogu da postupe, ili da

odrede da li su na pravom putu. Informacija moţe da bude moć.

Moć okolnosti. Kada se javi kriza, imate priliku da budete

zapaţeni od mnogih ljudi ako pruţite odgovarajuću pomoć. Na

osnovu vanredne ili neuobiĉajene situacije, moć okolnosti moţe

da se demonstrira kada prirodna ili veštaĉka dilema stvori

zabrinutost ili neizvesnost kod drugih ljudi. Ako ste izloţeni u ţiţu

privremeno zbog odreĊene situacije, vaš izbor odreĊuje vašu

budućnost. Ako radite dobro, paţnja koju ste dobili moţe da

dovede do novih prilika i povećanog uticaja i dugo nakon što je

kriza prošla.

116 MOĆ PRINCIPA Moć resursa. Ako imate pristup kljuĉnim ljudima, robi,

dobrima, i uslugama koje drugi vrednuju, mada stvari kojima imate

pristup nisu obavezno vaše, moţete da postanete vrlo moćni. Ova

uloga ĉuvara se ĉesto javlja u organizacijama kada asistent ili drugi

po znaĉaju odluĉuje koga će šef da primi. Vi moţda nemate ono

što im je potrebno, ali ako moţete da im pomognete da to dobiju,

vaša moć koristi moţe da bude velika.

Instrumentalna moć. Moţda ste vi osoba koja moţe da obavi

posao, koja ima sposobnosti da završi posao, pokrene druge, ili

preduzme akciju kada doĊe do zastoja. Na osnovu vaše sposob-

nosti da uĉinite da se vaţne stvari dogode, moţete ustanoviti da

imate instrumentalnu moć.

Moć ocene. Moć ocene se zasniva na vašoj sposobnosti da

pruţite informaciju ili korektivno zapaţanje o kvalitetu napora ili

dela. Ova ocena moţe da bude kritiĉna ĉlanovima grupe jer im

omogućava da poboljšaju svoj rad, postanu efektivniji, ili ostvare

vaţne ciljeve. Ako ih vaša ocena ohrabruje kao što ih informiše o

tome kako rade, vi moţete da postanete veoma vaţni za njih, i oni

mogu da se sloţe sa vašim zahtevima jer tako mogu da dobiju vašu

ocenu.

Moć veze. Kada znate nekoga ko je moćan, moţete da

pozajmite nešto njegove moći. Moć veze postoji dok odrţavate tu

vezu sa nekim (ĉlan porodice, direktor, slavna liĉnost) koje moćan.

Druga osoba moţe da bude moćna iz raznih razloga. Ali vaša moć

proizlazi iz vaše bliskosti sa njom. Drugi mogu da joj pristupe uz

vašu pomoć.

U donjoj skici, proverite svaki tip moći koristi koji imate.

Pitajte se, "Da li je to nešto što ja imam ili mogu da dobijem? Da

li drugi ljudi to ţele? Koliko im je to vaţno? Da li će da urade što

ţelim da bi dobili šta imam, a da pri tome na budu ugroţeni ili

zaplašeni? Ako se to odnosi- na vas - ako je to nešto što imate -

proverite.

Kada ste proverili tipove moći koje imate, saberite oznaĉene,

i unesite sumu na dnu kolone. Moţda ćete da budete iznenaĊeni

raznovrsnošću izvora moći koji su vam na raspolaganju. Na mnoge

stvari se moţemo osloniti da bismo uticali na ljude. Ponekad

upadamo u zamku i mislimo da imamo samo jednu opciju, a u

stvari imamo mnogo.

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 117

KOLIKO STE MOĆNI?

Na poslu Kod kuće Tipovi moći koristi

D Moć nagraĊivanja

□ D Poziciona moć

D Ekspertska moć □

:.'

: "■■■ ■■'■

□ Harizmatska moć □ :-,

;'.

: ■■;,'

□ Informaciona moć □ '".'■'■.':

\ □ Moć prilike □ ,.■■■

□ Moć resursa

□ □ Instrumentalna moć

□

;

□ Moć ocene

n □ Moć veze

UKUPNO

MOC KORISTI NA POSLU I KOD KUĆE

Ako ste prošli spisak sa jednom postavkom na umu, moţda

ćete smatrati da je vredno da pregledate spisak još jedanput i

promenite postavku. Prebacite se sa posla na dom - gde ţivite, gde

volite, gde se borite sa susedima. Ili preĊite iz doma na posao, sa

pritiskom budţeta i rokova na poslu. Kojim tipovima moći imate

pristup u ovoj drugoj postavci?

Gde imate najviše opcija? Na poslu ili kod kuće? Većina vidi

sebe kako se drugaĉije ponaša van posla. Teţimo da izdelimo naše

ţivote na taj naĉin, mada bi moţda imali sliĉne mogućnosti u oba

sluĉaja. Većina nas ne ponaša se na isti naĉin u udobnosti našeg

doma kao u formalnom okruţenju kancelarije. To je normalno.

Imamo razliĉita oĉekivanja i razliĉito ponašanje u raznim

društvenim situacijama. Ne ponašamo se na isti naĉin u crkvi kao

na sportskoj priredbi. Mada moţemo da mislimo da izvesne opcije

nisu raspoloţive u ovim razliĉitim situacijama, bili bismo

iznenaĊeni izvorima moći koje posedujemo.

Jedan od mojih sinova odrţao mi je interesantnu lekciju sa

ovim u vezi. Da sam prošao ovaj spisak pre deset godina, ne bih

118 MOC PRINCIPA izabrao ekspertsku moć kao jedan od tipova moći koristi koji

koristim u kući. Bio sam otac i suprug, ali moja oblast ekspertize

i profesionalne obuke bilo je obrazovanje i psihologija. Mesta gde

sam bio ekspert bila su kancelarija i univerzitet. Moje razmišljanje

o ovome se promenilo jednog dana kada me je sin upitao šta znaĉi

"kosinus". Rekao sam mu da je to trigonometrijski izraz, ali je

uskoro postalo oĉigledno daje on mislio "co-sign", a ne "cosine".

Rekao je, "Ne, tata". Išao sam do banke za kredit i sa njima

razgovarao o volksvagenu iz '69. koji sam našao za 900 dolara.

Rekli su mi da treba neko da co-sign (potpiše zajedno sa mnom).

Šta to znaĉi, tata?" U tom trenutku shvatio sam da sam konaĉno i

ja imao neka znanja. Njegovo jednostavno pitanje odvelo nas je

do duţe diskusije nego što je on predviĊao, i, ne, nisam potpisao

ništa!

ZAŠTO KORISTIMO MOC KORISTI Kao odrasli shvatamo daje moć koristi lako koristiti. Izgleda

praviĉna, i za razliku od moći prinude, ne moramo nikoga da

plašimo da bismo dobili rezultate. Evo spiska nekih od najĉešćih

razloga zbog kojih se ljudi odluĉuju za korišćenje moći koristi:

- daje rezultate

- logiĉna je

- poštena je

- ĉesto je raspoloţiva

- vidimo daje koriste prijatelji, kolege, roditelji, crkva, vlada,

i pravosuĊe

- dopadaju nam se razultati koje dobijamo

- lako je

- ne zavisi od uslova poverenja

- omogućava razliĉite odgovore

- ne obeladanjuje se

- malog je rizika

- ne zahteva tajnost ili sposobnost ,

MOĆ KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 119 - to je racionalan pristup

- to je sve što znamo da uradimo

-jedina opcija

- stvara meĊusobne obaveze

DA LI MOC KORISTI DAJE REZULTATE?

Pošto moć koristi moţe da bude tako laka i efikasna, mnogi

iz sveta biznisa smatraju je za korisno sredstvo u menadţmentu.

Ken Blanĉard (Ken Blanchard) naglašava vaţnost moći koristi i

njenog odnosa sa samovoĊstvom. On uoĉava da moć na radnom

mestu proistiĉe iz razliĉitih društvenih, intelektualnih i emocion-

alnih sposobnosti. On ukazuje da moţete da povećate vašu moć sa

saradnicima uravnoteţavanjem oblasti u kojima imate veliku moć,

kao što su vaše znanje odreĊenog posla ili zadatka, sa oblastima u

kojima vaša moć nije tako velika, kao što su razvoj odnosa.

Njegova sugestija za rešavanje posebne situacije bila bi da pita

saradnika koji ima pristup šefu odseka da bi doznao kakva bi bila

reakcija pre nego što izloţi svoje viĊenje. ' Negovanjem odnosa

sa ljudima koji su snaţni u oblastima u kojima ste vi slabi, moţete

da povećate vašu ponudu kada imate posla sa drugima.

Blanĉardu se pridruţuju Riĉard C. Hjuzmen (Richard C.

Huseman) i Dţon D. Hetfild (John D. Hatfield) podrţavajući daje

moć koristi pomoć na poslu. Hjuzmen i Hetfild su napisali knjigu

posvećenu u potpunosti poboljšanju menadţmenta korišćenjem

moći koristi. Upravljanje faktorom pravičnosti... ili nakon svega što

sam ti učinio... odnosi se na osećanje praviĉnosti koje ljudi oĉekuju

od ţivota, a posebno od svojih poslodavaca. Ako ne osećaju da se

sa njima postupa fer ili da dobijaju što su zasluţili, neće raditi

onako dobro i sa voljom kao što bi mogli. Posao menadţera je da

povrati ravnoteţu u svesti radnika da bi osećali da su cenjeni. Ako

osećaju da će biti poštovani zbog svojih napora, verovatno će

povećati svoje napore i svoje posvećenje poslovima kompanije' '

Kako na poslu tako i van njega, finansijske transakcije

izgleda da se lepo uklapaju u bilans moći koristi, ali ponekad to

120 MOĆ PRINCIPA nije sluĉaj. Ĉesto odustajemo od svoje nezavisnosti kada "pad-

nemo" zbog neĉeg posebnog. To bi mogao da bude stereo, ogrlica,

kućni aparat, ili kola. Kada jedanput odluĉimo da moramo da

imamo neku posebnu stvar, izgubili smo svoju slobodu. Više ne

moţemo da odustanemo. Ako se, na primer, zaljubite u kola na

parkingu prodavca i odluĉite da su to jedina kola za vas, prodavaĉ

■je postigao upravo ono stoje i hteo. Izraz koji se koristi u automo-

bilskoj industriji da opiše takvu osobu je "povijen". Prodavaĉ moţe

više da vam naplati, poveća vaše uĉešće, ukine olakšice ili popuste

koje se normalno daju za kupovinu, a vi ćete ipak kupiti. Kada se

to dogodi, napustili ste svet moći koristi i ušli u svet dobitka/gu-

bitka moći prinude. Ako, meĊutim, moţete da dobijete ista kola na

drugom mestu, ili ste spremni da se zadovoljite drugim kolima, još

uvek imate slobodu da pregovarate jer i bukvalno moţete da se

odšetate.

Ponekad se naĊemo u situacijama gde moć koristi nije

moguća. Na primer, vlada moţe da ima resurs koji moţe da dobije

samo od jednog proizvoĊaĉa jer je on jedini snabdevaĉ. U tom

sluĉaju proizvoĊaĉ moţe da postavi cenu koju god hoće: vladi je

materijal potreban i mora da ga kupi. Normalno, vlada bi traţila

ponude za materijale i proizvode i prema tome bi sklopila ugovor,

ali sa jednim isporuĉiocem, to je nemoguće.

POVEĆANJE MOĆI KORISTI Pošto je moć koristi i efikasna i opšteprihvaćena, moţete

poţeleti da povećate svoje sposobnosti da je koristite. Ako tako

postupite, meĊutim, trebalo bi da budete svesni da ima znaĉajnih

prepreka, o kojima ću govoriti docnije u ovoj glavi. Mada je moć

koristi korak iznad moći prinude, ipak bledi i po prirodi i po suštini

u odnosu na moć naĉela. Ima brojnih stvari koje moţete da uradite

da povećate svoju moć koristi, ali kada to ĉinite, shvatite da će to

biti ograniĉenja vašim dugoroĉnim rezultatima.

Ima mnogo resursa koji su vam raspoloţivi ako hoćete da

ojaĉate poziciju u pregovorima, ako hoćete da uĉinite da se drugi

osećaju prijatno kada zakljuĉuju poslove sa vama. Mnoge organi-

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 121 zacije i pojedinci nude javne seminare da vam pomognu da un-

apredite vaše veštine u pregovorima, pogaĊanju, kupovini i radu

uspešnije od konkurenata. Studiranjem uspešnih pregovaraĉa, bio

sam impresioniran praktiĉnim uputstvima i sugestijama koje su

opisali Vilijam Uri (William Ury) i Rodţer Fišer (Roger Fisher),

vode Projekta o pregovaranju na Harvardu. Bilo koja veća

knjiţara nudi brojne zbirke duhovitosti i mudrosti, taktika i tehnika

za uspešne odnose sa drugima za pregovaraĉkim stolom.

Zapazio sam da sledećih sedam faktora igraju kljuĉnu ulogu

u odreĊivanju kako efektivno koristite moć koristi, bez obzira

kakav vam je pristup: bliskost, pogodnost, kompleksnost, prag,

raspoloţivost, cena i svesnost. U ilustraciji svih ovih faktora,

moţete da se zapitate, ima li nešto što ja mogu da uĉinim da

povećam svoju moć tako da budem efikasniji u uticanju na druge

da obave posao, završe zadatak, ili promene ponašanje? Ako

hoćete da povećate vašu moć koristi, obratite paţnju na ove

faktore. Ako je poseban odnos zasnovan na moći prinude, pomer-

anje ka moći koristi je veliki napredak; ali ako je vaš odnos sa

nekim do koga vam je duboko stalo, moţete ustanoviti da ovi

faktori, i moć koristi, neće daleko da vas odvedu.

Bliskost Da li ste dovoljno blizu vaših ljudi da znaju kroz šta prolazite?

Da li osećate da mogu da vam priĊu sa svojim problemima i brigama?

Ako niste, moţete da radite na pribliţavanju, ili bliskosti sa njima

smanjujući to rastojanje. Ima mnogo naĉina na koje to moţete da

uradite. Moţete pokušati da delite sa njima njihova iskustva ili

pokušate da shvatite njihova osećanja zamišljajući sebe u njihovom

poloţaju. Kada radite sa drugima, idite kod njih. Moţete da mislite

da znate njihovu teritoriju, njihove probleme i mogućnosti zato što

ste nekada to radili i imate iskustvo. Verujte mi, stvari se menjaju.

Znak je sigurnosti i poštovanja ako moţete da kaţete, "Da, bio sam

tamo jednom, ali verovatno ima pramena. Kako sada izgleda? Šta

mogu da nauĉim od vas? Kada moţemo da se naĊemo?

Kod kuće, to moţe da znaĉi da uveĉe sednete na krevet vašeg

sina i porazgovarate o školi, njegovim prijateljima, i bilo ĉemu

122 MOC PRINCIPA drugom što je za njega vaţno. Na poslu, to moţe da znaĉi da ste

osetljivi na brige vaših saradnika i ukljuĉeni u njihove aktivnosti.

Ako je bliskost izmeĊu vas i ljudi u vašem ţivotu slaba, moţete se

odvojiti predaleko od njih da bi shvatili ili ĉak zapazili njihove

brige. Sto ste dalje, manje moći i uticaja ćete imati na njih. Moţe

da vam bude teško da pregovarate ako ne znate šta oni ţele.

Pogodnost U ovo doba pogodnosti - kupovina na Internetu, non-stop

otvorene prodavnice, ATM automati - ljudi vole da osećaju da

mogu da dobiju ono što im je potrebno onda kada im je potrebno.

Gaje se odnosi u kojima je lako dobiti šta ţelite. Ako to moţete da

im obezbedite, imate više moći nad njima.

Na primer, generalni direktor jedne od najcenjenijih kom-

panija na svetu imao je obiĉaj da iz centrale leti kompanijskim

helikopterom petkom popodne da se susretne sa unapredenim

višim menadţerima. Menadţeri su pozvani da preko vikenda

prisustvuju seminaru o unapreĊenju liderstva, što se sastojalo od

mnogih ineresantnih veţbi i aktivnosti, ali vrhunac njhove nedelje

je kada generalni direktor doĊe na tri sata na neformalni razgovor.

Nema zabeleški, i šefovima nije dozvoljen pristup u sobu. Nema

zabranjenih pitanja. Generalni direktor kaţe daje to njegov naĉin

da preseĉe put kroz hijerarhiju velike organizacije i opipa puls

novoj generaciji lidera. Mada je njegovo vreme ograniĉeno, on

smatra da ova praksa na duţi rok daje rezultate u rastu i uspehu

kompanije. Kao što ovaj direktor shvata, kada uĉinite daje ljudima

pogodno da dobiju ono što imate, vaša moć sa njima će porasti.

Morate biti na raspolaganju onima na koje hoćete da utiĉete.

Sloţenost Koliko ima formalnih prepreka koje ljudi moraju da proĊu

da bi doprli do vas? Koliko obruĉa treba da preskoĉe? Ako im

oteţate stvari, neće hteti da rade sa vama i svakako neće hteti da

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 123 vam daju ono što traţite. Ako pojednostavite stvari, biće skloniji

da doĊu do vas kada je nešto potrebno da se uradi, a ono što vi

moţete da ponudite biće im pristupaĉnije.

Otac koji je bio navikao da zahteva od svojih zaposlenih

pismena objašnjenja uvek kada su nešto traţili, koristio je isti prilaz

sa svojom sopstvenom decom. Kao rezultat, išli su pravo majci da

izbegnu ispitivanja oca jer su znali da ih ĉekaju razna objašnjenja.

To vaţi i na radnom mestu. Administrativne prepreke i

nepotrebni papiri, komplikovana uputstva i procedure, arhaiĉni

birokratski sistemi i strukture - sve je to zapreka vašem efikasnom

korišćenju moći koristi. Prag" ,■;'■,',' '.■■."■. ' ' ■'.■■.

:' , ':V;;,. • ■]'■., ... ■ ■. ,' ■■

Vaš prag izraţava koliko veliki korak ljudi treba da pre-

duzmu da bi stigli do vas sa mesta na kome se nalaze. Ako snizite

vaš prag, smanjujući prepreke izmeĊu onoga što ljudi ţele i šta vi

imate, moţete da povećate moć sa njima.

Imam klijenta koji je preuzeo veliku proizvodnu kompaniju

i ustanovio da preovlaĊuje neprijateljsko raspoloţenje mi/oni.

Odluĉio je da izmeni procedure, i informisao svog novog

pomoćnika da bi ţeleo da uvede politiku otvorenih vrata tako da

time bolje razvije odnose sa zaposlenima u fabrici.

Asistent, koji je bio izdanak starog reţima, bio je prepadnut.

Rekao je svom novom šefu daje njegov posao uvek bio da osigura

da fabriĉki radnici, koji su ĉesto bili umrljani mašću od fabriĉkih

mašina, ne ulaze u skupo ureĊene direktorske kancelarije. Naĉin

razmišljanja utisnut u mozak asistenta bio je da direktore i fabriĉke

radnike treba drţati razdvojeno, da bi se spreĉio kontakt a ne da bi

se olakšao. Direktorske kancelarije su postale barikade koje su, u

sprezi sa uvek opreznim asistentom, obezbedivale razdvojenost.

Mnoge od starih paradigmi za koje se vezujemo ispreĉavaju

nam se na putu baš ovako. Imamo predstavu vodstva ili roditeljstva

koje nas spreĉava da se poveţemo sa ljudima na koje ţelimo da

utiĉemo. Putem saopštenja i postupaka, drţimo ih na rastojanju.

Kod kuće, hvatamo se pogrešne ideje da moţemo da utiĉemo na

124 MOC PRINCIPA suprugu ili decu sa rastojanja. Bolniĉke sestre su mi rekle da bi

bolnica bila izvanredno mesto za rad da nije pacijenata. Sliĉne

komentare sam dobio od direktora škola i nastavnika, uz ţalbe da

uĉenici upropašćuju njihove škole. A ponekad moţete da ĉujete

roditelje da se ţale da bi njihovi domovi bili idealno mesto za ţivot

da nema njihove dece koja prave nered. Takve ideje treba da se

preispitaju. Ponekad nisu pogrešne, već samo iskrivljene ili nepot-

pune. Moţda ima razloga, vremena, i mesta za podele, ali ima i

razloga za sakupljanje. Kada premostimo jaz izmeĊu nas i drugih,

naša snaga će porasti.

Pitajte ĉlanove vaše porodice ili ljude sa kojima radite koliko

ste pristupaĉni. Reći će vam koje ste prepreke postavili koje im

onemogućavaju da sa vama opšte i da budu pod vašim uticajem.

Raspoloţivost Koliko ĉesto ste na raspolaganju onima kojima ste potrebni?

Ako ljudi osećaju da ste tu za njih kada ste im potrebni, moţete da

oĉekujete da će pre da uĉine ono što ţelite kada ste im potrebni.

Nedavno sam video poruku na televiziji koja je duhovito ali

oštro potencirala potrebu da se bude raspoloţiv, da se odvoji vreme i

za meĊusobne odnose. Predstavljena je poslovna ţena kako dolazi .;■> ]

kući posle napornog dana na poslu. Majka pozdravlja svoju ćerku,

koja ima oko sedam godina, na vratima. Devojĉica je ispunjena

uzbuĊenjem i entuzijazmom i ne moţe da saĉeka da sve ispriĉa o

njenom danu. Dete bez prekida brblja dok majka ide ka kuhinji,

seda za sto, uzima agendu i olovku, i poĉinje da pregleda poslednje

zabeleške, beleţeći komentare. Devojĉica, nestrpljiva i puna ener-

gije, nastavlja da je prekida. Majka je prezauzeta, unošenjem novih

obaveza, proverom završenih poslova, i pregledom zadataka za

sledeći radni dan. Njena ćerka, još uvek brbljajući, ponovo prekida,

"Mama...mama?"

"Samo trenutak, treba samo da završim ovo i biću sa tobom."

Majka ponovo uzima svoju beleţnicu i nastavlja da piše. Dete,

silovito, povlaĉi majku za rukav, "Mama, šta pišeš u svoju knjigu"?

Njen odgovor je suština. "Ovo su moji sastanci - ljudi koje

treba da vidim, i vaţne stvari koje treba da uradim. Moram da

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 125 zapišem da ne bih zaboravila." Još jedan trzaj. "Mama...? (duga

pauza) Da li sam ja u tvojoj knjizi?"

Razmišljajte o ljudima na koje bi ţeleli da utiĉete. Da li su

oni u vašoj knjizi? Znao sam generalnog direktora koji je zahtevao

da svi viši sluţbenici u njegovoj kompaniji nose pejdţere da bi

mogao da ih nade danju i noću, dvadeset ĉetiri ĉasa dnevno.

Oĉekivao je da budu na raspolaganju u svako doba. Znam drugog

poslovnog lidera koji nosi pejdţer tako da bez obzira gde je njegovi

ljudi mogu da ga naĊu. Koje razliĉite poruke su prenela ova dva

direktora.

Da li ste na raspolaganju kada vama odgovara ili njima? Ako

povećate svoju raspoloţivost, povećaćete svoj uticaj na njih.

Gena

Kolika je cena da dobijete što ţelite, u pogledu vremena,

novca, napora i puke ţivotne energije?

Poznajem menadţera koji je insistirao da pregovara sa pred-

stavnikom sindikata u restoranu, na ulici preko puta postrojenja.

Uvek je prvi stizao i sedao pored prozora, gde bi svako ko ulazi ili

napušta fabriku mogao da vidi da imaju sastanak. To je pred-

stavnika sindikata ĉinilo nervoznim jer su ljudi koje je trebalo da

zastupa mogli da ga vide ali nisu bili sigurni da li on napušta ili

radi za njihovo dobro, i brzo bi pravio ustupke da bi se izbavio iz

ove neprijatne situacije. Kao posledica toga, uvek je oklevao da se

sastane, odlagao je sastanke što je više mogao, što je bilo nepo-

voljno za predstavnika menadţmenta. Svaki je povećavao

društvenu cenu drugome. Ako moţete da minimizirate cenu

drugima da saraĊuju sa vama, time maksimizirate svoju moć

pregovaranja sa njima.

Svesnost I na kraju, da li ljudi znaju šta vi imate? Ne mogu da pristupe

onome što imate ako ne znaju da vi to imate. Ako su svesni vaših

126 MOC PRINCIPA sposobnosti i potreba i vi ste svesni njihovih, pre ćete biti u stanju

da im pomognete da rese svoje probleme.

Da sumiramo: ako povećate svoju svesnost, smanjite cenu

saradnje sa vama, uĉinite sebe raspoloţivijim za druge, smanjite

prag ka sebi, pojednostavite procedure, uĉinite ih pogodnijim, i

pribliţite se na mnogo naĉina ljudima na koje ţelite da utiĉete, vaša

moć će takoĊe porasti. Što više moţete da uradite za njih, više će

oni moći da urade za vas.

TAMNA STRANA MOĆI KORISTI Mada moć koristi moţe da nam ĉesto donese ono što hoćemo,

ona ima i svoju tamnu stranu, stranu koja moţe da vas navede na

pitanje koliko hoćete da proţima vaš ţivot. Mada je bolja od sile i

straha koje postoje u svetu moći prinude, ipak je privremena i

uslovna: ako se situacija promeni na bilo koji naĉin, vaša moć moţe

da ispari. U odnosima zasnovanim na koristi, sve je podloţno

grabeţu. Nikad nemate sigurnost i mir koji dolazi iz dugoroĉnih,

bezuslovnih odnosa. Pošto bilo koji partner uvek moţe da ode,

uvek ste meta poreĊenja sa nekim drugim. Ovo moţe da se ĉini

kao da ima smisla u ovom vremenu stalnog unapreĊenja i zado-

voljenja potrošaĉa. Ali nije dobar osećaj kada se veza na koju se

usredsreĊujete odnosi na nekog od kljuĉnih ljudi u vašem ţivotu,

kao što su saradnik sa kojim tesno saradujete ili ĉlan porodice.

Biznis, po prirodi, izgleda da zavisi od moći koristi. Mada

mnoga velika postignuća proistiĉu iz ugovora, dogovora, i po-

godbi, kada aranţmani krenu loše, rezultati mogu da budu pustoš.

Lider jedne velike korporacije jednom mi je priĉao baš o takvom

sluĉaju. Proveli smo jutro sa velikom grupom u diskusiji o moći

koristi i njenim manama na seminaru u kompaniji. Za vreme ruĉka,

prišao mi je sa problemom. Objasnio mi je da je u nedavnoj

reorganizaciji korporacija smanjila broj potpredsednika sa osam

na ĉetiri. Pre nego što su izmene izvršene, informisali su ĉetvoricu

zadrţanih da ostanu da uĉestvuju u daljoj reorganizaciji kom-

panije. Ubrzo su objavili ostalima, ukljuĉujući i ĉetvoricu koji su

trebali da odu, o kakvim je promenama reĉ. U narednoj godini

MOĆ KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 127 svaki od ĉetvorice predviĊenih za smenu optuţen je za proneveru.

Optuţbe su bile strahovite -jedan je uzeo 100.000 dolara, drugi

preko 200.000.

Generalni direktor je bio ljut, oţalošćen i zbunjen. Njegova

zbunjenost poticala je od ĉinjenice da su sva ĉetvorica bili u

kompaniji godinama i da se u njih imalo poverenje. Nije mogao

da shvati zašto su prevarili kompaniju. Dok sam slušao kako izlaţe

hronologiju, nešto mi je sinulo u glavi.

Pitao sam kada je otkrio pronevere, a on je odgovorio u

poslednja dva meseca. Onda sam pitao da li je "odredio" kada je

to poĉelo. Odjednom je pobledeo. Rekao je: "Nisam o tome ranije

razmišljao. Izgleda daje to poĉelo odmah nakon objave da će ostati

bez posla. Nisam do sada video povezanost".

Odgovorio sam: "Nije opravdano. Ali moţda moţemo da

nauĉimo nešto iz ovoga. Obavestili ste ĉetvoricu koju ste zadrţali

a ostalu ĉetvoricu ste ignorisali. Niste im dali nikakvo upozorenje.

Saznali su da treba da napuste kompaniju u isto vreme kada je i

ostali deo kompanije ĉuo za novosti". "Ali mi smo samo pokušavali

da ih zaštitimo," prekinuo me je. "Na odreĊen naĉin izgleda daje

poruka njima bila vrlo jasna. Moţda je poruka koju su ĉuli bila,

kompanija se brine o sebi - moţda je za vas bolje da se i vi pobrinete

za sebe. To ne opravdava bilo koju vrstu kriminala, sigurno ne ĉak

i kriminal sluţbenika. Ali mnogi pošteni ljudi u tamnoj noći sedeći

u kancelariji i buljeći u poslovne podatke koji se ne slaţu shvataju

da se organizacija brine o sebi. Tako je bolje da se i oni sami

pobrinu za sebe.

DODATNI PROBLEMI SA MOĆI KORISTI Sa moći koristi stvorili smo transakcije koje mogu da sadrţe

dobro, loše i ruţno. U većini sluĉajeva dobijamo ono što ţelimo,

ali sa svakom transakcijom, ranije ili docnije sporno pitanje izbije

na površinu: Šta mi radiš u poslednje vreme? Ako je odgovor "ne

dovoljno", gubimo moć. Druga strana je slobodna da nas napusti,

ostavljajući nas u nepoţeljnom poloţaju. Ako sam radnik, to bi

moglo da znaĉi da neko brţi i jeftiniji moţe da se pojavi i da mi

128 MOC PRINCIPA odnese posao. Ako nisam svojim klijentima dao dovoljno da bih

zadobio njihovu lojalnost, ĉak privremeno, mogao bih da budem

zamenjen brţe nego što sam angaţovan. Moja moć nije trajna. Ako

sam roditelj, to moţe da znaĉi da ako moji susedi plate više od

mene mojoj deci da pokose travu, ja ću morati sam da kosim svoju

travu.

Da je brak smatran za transakcioni odnos i da je zasnovan

samo na upotrebi moći koristi, rezultati bi bili ohrabrujući. Pret-

postavite da ste se jedno jutro pojavili za doruĉkom i vaš partner

ima otvorenu stranicu sa liĉnim oglasima. On/ona pregleda spisak

raspoloţivih partnera. "Ovaj je vitak, doteran i voli da putuje.' Oh,

evo ga jedan koji 'dobro izgleda i bogat je.' Pozovi dušo ovoga.

Htela bih da proverim ovoga". Sta ako se sutradan ponovi ovaj

scenario? Kako biste se osećali kada bi svako jutro odnos bio

podloţan grabeţu? Vaša supruga ostaje sa vama samo dok se nešto

bolje ne ukaţe.

Na nesreću, izgleda da postoji rastući trend ka upotrebi moći

koristi u braku. Predbraĉni dogovori, nekada ekskluzivni za bogate

i ĉuvene, postali su opšteprihvaćeni. Potpisujemo ugovor pre

venĉanja, ne zato što nam nedostaje ljubav, već zato što smo videli

da su se rastavili brakovi naših prijatelja. Da bismo se zaštitili, da

bismo saĉuvali našu nezavisnost, potpisujemo dokument koji nas

stavlja u podjednake odnose kada se raziĊemo.

Sada u Americi brak proseĉno traje samo 7,2 godina. Zbog

toga se dogovaramo pre braka. Pred oltar izlazimo sa 50 procenata

- 50 procenata naše lojalnosti, 50 procenata naše vernosti, 50

procenata naših poseda, naših interesa i našeg vremena. Kada

dodamo naših 50 procenata na 50 procenata našeg partnera, dobi-

jamo 100 procenata, potpuno posvećenje. Taĉno? Ne - to je slaba

matematika i slabo venĉanje.

Kada ulazimo u vezu, bilo da je liĉna ili profesionalna, na

takav naĉin, moţemo se privremeno osećati zadovoljnim, ali na

kraju poĉinjemo da brinemo. Šta ako druga osoba nade nekoga ko

je bolji od mene? Šta ako ja dobijem bolju ponudu? Ako ste

zaposleni vi znate da bi šef mogao da nade nekoga kvalifikovani-

jeg, sa više umeća, ili jeftinijeg. Ako ste supruga, plašite se da bi

vaš partner mogao da nade neku mlaĊu, ţivlju ili privlaĉniju.

MOĆ KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 129 Rezultat je nelagodnost koja moţe da umanji našu sreću u kući i

našu sposobnost da uspešno radimo na poslu. Odluĉujemo se da

sebe stavimo na prvo mesto jer niko dragi neće.

Kada sebe postavimo na prvo mesto, poĉinjemo da koristimo

našu moć da bismo manipulisali drugima. Taksi vozaĉ mije rekao

da je shvatio ţivot. Sve što je trebalo da uradi bilo je da postavi

nekoliko pitanja. "Ljudi vole da priĉaju. Ako ste njihova publika,

imate ih u šaci. Ali, ako su pijani, gledajte da ih se brzo otarasite."

Pod tim okolnostima, izvlaĉenje je bilo "fer" pogodba.

KONGEPT KUMA

Ponekad nam ljudi nešto uĉine, a onda, vam osećaja mere,

oĉekuju nešto zauzvrat. To nazivam konceptom kuma, jer nas oni

u stvari postavljaju. Nešto vam uĉine kada vam je potrebno, a onda

ste im duţnici. Docnije se pojave i traţe nešto u nezgodno vreme

kada nemate izbora. U sluĉaju kuma to bi moglo da znaĉi "Zaštitio

sam te, sad traţim od tebe novac\ Ili "pomogao sam ti kad ti je

otac umro, sada ti treba da se potrudiš da središ onog momka". Vi

moţda ne ţelite da uradite ono što se od vas traţi, ali imate obavezu.

Na ovaj naĉin, moć koristi, mada efikasna i korisna kada ste dobili

ono što ste dobili, moţe da bude neprijatna ili ĉak i opasna kada

dolazi trenutak da platite za ono što ste dobili.

OPASNOST NAŠEG ZAKONODAVSTVA

Druga loša strana moći koristi je da kada jednom postignemo

dogovor a on ne zadovolji naša oĉekivanja traţimo pravo na

odštetu koja se moţda završi pravedno, ali retko najbolje. Naši

zakoni postoje da podele pravednost i naprave poravnanje medu

stranama koje su u sukobu. Ako potpišem ugovor sa molerom da

omala moju kuću za odreĊenu sumu novca i nakon što je uradio

posao nisam zadovoljan, mogu prvo da pokušam da mu ponudim

manju sumu za njegov rad. Ako ne moţemo da postignemo kom-

promis, mogu svoju ţalbu da predam našem sloţenom pravosuĊu, 9 Moć principa : • ,

f

130 MOĆ PRINCIPA koje je po prirodi neprijateljsko i nije obavezno ureĊeno da proiz-

vede istinu. Sistem je postavljen da donese presudu, a ponekad

pravdu.

Prvo mesto na koje bih mogao da odem je posrednik, nezain-

teresovana treća strana. Ako ona ponudi rešenje koje nije za-

jedniĉki prihvatljivo, obraćam se sudu za parnice. Ako opet ne

moţemo da postignemo rešenje, moţemo da idemo na viši sud koji

će odluĉiti ko je u pravu. Ali, da li će? Da li će oni odluĉiti staje

pravo ili najbolje ili će odluĉiti staje fer? Moţda je moler razblaţio

boju i sada moram za godinu dana da platim novom moleru da

ponovo okreĉi kuću, ako porota odluĉi da mu dugujem za vreme

koje je uloţio. Moţda odluĉe da treba da mu platim znatnu sumu

za njegov bezvredan rad. Onda sam potrošio novac a ostaje mi kuća

koja treba da se ponovo okreĉi. Moć koristi je dala rezultat, koji

izgleda prividno kao dobar rezultat. Na nesreću, to nije rezultat

koji sam ţeleo niti je moler ţeleo. Obojica smo dobili, ali zar nismo

obojica i izgubili?

Ova shema se ĉesto ponavlja i na radnom mestu. Kada vas

kompanija zaposli, neko iz sektora za personalne odnose stavi vam

na znanje sve pravilnike, ukljuĉujući i postupak koji moţe da

dovede do okonĉanja zaposlenja ili stroge kazne. Nakon takvog

sastanka, moţete da zakljuĉite da vas je kompanija upozorila da

vodi raĉuna o sebi. Plaćeni ste da obavljate posao, ali samo toliko

dugo koliko sluţi potrebama i interesima kompanije. Moţete onda

da zakljuĉite da treba da potraţite rešenje za sebe jer niko drugi

neće. Drţao sam jednom predavanje poslovnim ljudima u Saudi-

jskoj Arabiji o moći koristi, i u pauzi mije prišao uĉesnik i rekao:

"Mi imamo poslovicu u našoj zemlji koja kaţe isto to jednostavno

- 'Pouzdaj se u Alaha, ali uvek priveţi svoju kamilu". "Moţemo

da imamo poverenje u boţansko proviĊenje, ali u meĊuvremenu

(i kratkoroĉno) većina nas je pozvana da brine o svojim sopstvenim

kamilama.

Ako, nakon što ste se zaposlili, osećate da kompanija sa vama

postupa fer, sve moţe da bude lepo. Moţete, meĊutim, osećati da

vas iskorišćavaju. Ako je to sluĉaj, moţete postati ţrtva prilika,

kao što se dogodilo sa potpredsednicima koje sam ranije

spomenuo. Tu se radi o razmišljanju koje dovodi do odluka koje

izgledaju fer u odreĊenom trenutku a nisu zasnovane na onome što

smatrate da je pravo na osnovu dubokih vrednosti i uverenja.

MOĆ KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO 131 Poznavao sam jednog ĉiji šef je zahtevao prekovremeni rad bez

plaćanja uz obećanje da će uslediti povišica plate. Kada se povišica

nije ostvarila, radnik, koji je inaĉe bio pošten ĉovek, osećao je

opravdanje da nade kompenzaciju na neuobiĉajen naĉin. Ništa nije

rekao kada je u isporuci robnoj kući nedostajao jedan prenosivi

raĉunar. Niko u njegovoj kancelariji nije znao daje njegov sin na

fakultetu misteriozno dobio novi raĉunar istog modela. Gledajući

samo svoje interese i zanemarujući potrebe radnika, šef je izazvao

ovu vrstu "pravde". Ne opravdavam nepoštenu radnju ovog

ĉoveka, ali mi je ispriĉano previše priĉa koje imaju koren u takvoj

uzroĉno-poslediĉnoj vezi da bih mogao da ignorišem nauĉenu

lekciju.

Mada moć koristi moţe da izgleda privlaĉna u poĉetku, moţe

lako da se pogorša i da rezultate daleko gore od bilo kojih koje smo

mogli da zamislimo. U takvim situacijama, svaka strana je izdvo-

jena, povezana u zajedniĉki posao samo transakcijom, i slobodna

da deluje nezavisno, slobodna da pokuša da uzme ono što oseća i

zasluţuje.

POSLEDICE PRAVEDNOSTI Šta radimo sa moći koristi:

- dogovaramo

-pogaĊamo ,

-dokazujemo

-cenkamo -

- razmenjujemo

- sporazumevamo

-pristajemo

- raspravljamo

- prepiremo

- svaĊamo

..,,, - popuštamo

Ovo su rezultati koje nam omogućava moć koristi:

132 MOC PRINCIPA - dogovor

- transakcija

- kompromis

- mali rizik

- pozitivna, spoljna kontrola

- situaciona etika

- nezavisni odnos

- privremena rešenja

- dogovor o rezultatima

- delimiĉne pobeda/pobeda odnose

NADRASTANJE MOĆI KORISTI Mada provodimo većinu vremena u svetu moći koristii ĉesto

dobij amo rezultate koje hoćemo, postoji i drugi svet koji nam je

na raspolaganju. To je svet koji smo svi iskusili u nekom trenutku,

to je svet u kome moţemo da razvijemo kvalitet odnosa sa onima

koji su nam bliski i vaţni. PogaĊanje i pregovaranje moţda je

dovoljno kada smo u poslu sa onima koje ne znamo dobro, ali da

li zaista ţelimo kompromis sa svojom suprugom, našim šefom ili

našim prijateljima? Sa nekim ljudima spremni smo da platimo

cenu izgradnje drugaĉije vrste odnosa.

SAMOPROCENA MOĆI KORISTI 1. Koje vrste moći koristi imate na koje normalno moţete da

se oslonite?

2. Kako odrţavate svoju moć koristi?

3. Kako moţete da povećate svoju moć koristi?

4. Koje odnose imate u kojima dobrobiti moći koristi nisu

dovoljne?

f

6. GLAVA

MOC PRINCIPA

- POŠTOVANJE DONOSI

PROMENU

Moć se može posmatrati kao moć sa a

ne moć nad, i može se koristiti za

osposobljavanje i saradnju, a ne

dominiranje i kontrolu.

Anne L. Barstovv

PRINCIPA

Svet stvoren na osnovu moći principa se toliko razlikuje od

sveta pravednosti kao što se svet pravednosti razlikuje od sveta

straha i sile. Drugaĉija su osećanja. Dobijeni rezultati su drugaĉiji.

Kvalitet odnosa je drugaĉiji. Podsticaji su drugaĉiji. Motivi su

drugi. Kao što je strah izvorište moći prinude, a pravednost iz-

vorište moći koristi, tako poštovanje, ĉast, ĉak ljubav ĉine osnovu

moći zasnovane na principu. Kaţemo da je znanje moć; da je

134 MOC PRINCIPA primenjeno znanje moć; da u Informacionom dobu, informacije i

pristup informacijama jesu moć. Ali ovi stavovi odraţavaju prven-

stveno moć koristi. Oni predstavljaju nešto što vi moţete da imate

a drugi moţe da ţeli.

Postoji druga vrsta moći. Neki to nazivaju referentnom moći.

Neki opravdanom moći. Zasniva se na poštovanju i ĉasti koje su

izvan odreĊenog dogovora ili razmene. Ne stvara se lako. Ali moţe

da traje duţe od ţivotnog veka. Moć principa se jednostavno

iskazuje: poštovanje je moć. U odnosima koji su vam veoma vaţni,

kao što su sa bliskim ĉlanovima porodice, prijateljima i sarad-

nicima na poslu, vredi ulaganje u izbor da se komunicira sa osnove

zasnovane na moĉi principa.

Moć principa otvara pitanja bez kraja. Pitanje je "Šta moţemo

da radimo i budemo zajedno?" Otvara mogućnosti. Poziva na

sinergiju, gde doprinos svih uĉesnika omogućava stvaranje novih

opcija i novih mogućnosti koje su veće od - bolje od - bilo ĉega

što moţete da uradite ili da budete sami. Šta je moguće ako

razmišljamo i radimo zajedno jer tako ţelimo, jer imamo poverenje

i meĊusobno se poštujemo? Ova vrsta moći dovodi do odrţivog

'■ - uticaja koji potiĉe iz naših najdubljih, najdraţih vrednosti i aspi-

racija. Moţe da bude duboka. Moţe da traje duţe od našeg ţivota.

NEKO JE NEŠTO PROMENIO

Izabrao sam nekoliko tipiĉnih opisa iz stotina sliĉnih stavova

koje sam prikupio u toku godina dok drţim predavanja. Postoji

široka raznovrsnost odnosa koji su ovde predstavljeni. Ljudi kaţu

da su bili pod znaĉajnim uticajem roditelja, supruge, deda, nas-

tavnika, šefova, starije braće i sestara, verenika, profesora,

sveštenika, suseda, trenera, dece, lidera - spisak je dugaĉak. Ovi

opisi su ispunjeni jakim osećanjima, osećanjima poštovanja, za-

hvalnosti, poverenja i ponekad tuge. Obratite paţnju na osećanja i

naĉin iskazivanja u stavovima. Zašto su ti ljudi bili tako moćni?

Zašto je odreĊena osoba uradila to što je uradila? Zašto je njen

uticaj trajao godinama, dekadama i u odreĊenim sluĉajevima duţe

od njenog ţivota? Ima nešto vaţno što moţe da se nauĉi slušajući

MOĆ PRINCIPA - POŠTOVANJE DONOSI PROMENU 135 kako ljudi opisuju svojim recima nekoga ko je uĉinio pozitivnu,

znaĉajnu promenu u njihovim ţivotima. PROCES MOĆI PRINCIPA Ncuzvraconjc cionulnost

Nepokretni Privremenost Reakcija

Kontrola Odrţivost Preduzimljivost Uticaj Funkcionalnost Reakcija Uticai Majka: JVauĉila me je da pobedujem kada uĉinim da drugi

pobede. Nauĉila me je "da susrećem ljude tamo gde su oni a ne

gde sam ja." Nauĉila me je da su lideri "izabrani" jer sluţe dobru

grupe. Ona me je nauĉila da ću izdrţati i kada kola krenu nizbrdo

zbog onoga što imamu svom "centralnom nervnom sistemu."

136 MOC PRINCIPA Baka: Baka me je osposobila. Bio je to veoma jednostavan

proces. Trebalo je vremena. To se dešavalo u toku celog ţivota,

dok nije umrla. Alije bilo tako neţno i prirodno da mije dalo moć.

Nisam to shvatala do sada. Baka i ja smo provodili sate slušajući

jedna drugu a ona nije nikada davala odgovor, ona je obezbeĊivala

uvid da doĊem do svojih sopstvenih zakljuĉaka, u pravi ĉas.

Narednik: Kada nije znao da slušam, rekao je dragom nared-

niku "Sledio bih ga bilo kuda." To je bilo najviše priznanje koje

sam ikada dobio, i još uvek jeste. Nauĉio me je da kršim pravila

ali saĉuvam principe.

Otac: Sa svojim ocem osećao sam se jedinstveno, posebno,

talentovano, a i da moram da poštujem odgovornost da uzvratim.

Vrednovao je pobede i postignuća ali i sluţbu zajednici. Ĉinio je

da se dobro osećam ako ostvarim oboje.

Učitelj muzike: Napisao je u školski dnevnik "Kad bih imao

sina voleo bih da bude baš kao ti." Time me je uĉitelj afirmisao i

pruţio samopouzdanje koje mi je nedostajalo. Nakon toga,

pomerio bih planine za njega. Nakon što mije to rekao, uvek sam

razmišljao o tome šta bi ori mislio pre nego što bih uĉinio nešto

sporno.

Gradonačelnik: Bio sam inţenjer u gradskoj sluţbi podreĊen

njemu. Imao je stil menadţmenta koji je iz mene izvlaĉio najbolje.

Imao je talenat da delegira odgovornosti meni objašnjavajući kako

bi nešto voleo da izgleda ali prepuštajući meni odgovornost.

Proveravao bi kako napredujem i ĉak sugerisao odreĊene stvari,

ali sam uvek znao daje to moj projekat i moja odgovornost.

Saradnica: Mada je radila za mene, ona je bila ta koja me je

nauĉila da vidim najbolje u drugima, da mislim o drugima pre nego

što mislim o sebi. Odnosila se prema meni kao da sam najbolji na

poslu i odnosima. Uĉinila me je boljim, i inspirisala me da radim

za druge bez razmišljanja o priznanju za svoje delo.

Deda: Osećam da njega nije bilo u mom ţivotu da bih bio

nepovratno nefunkcionalan zbog mnogih trauma koje sam iskusio.

On mi je pruţio unutrašnji osećaj vrednosti. Uvek ću se sećati šta

mije rekao kad je leţao umirući od raka. Priĉao sam mu koliko mi

je znaĉio i kako mi je bilo zabavno sa njim. Rekao je: "I za mene

MOĆ PRINCIPA - POŠTOVANJE DONOSI PROMENU 137 je to bilo zabavno." To su bile njegove poslednje reci upućene

meni.

Uvek sam smeran kada ljudi sa mnom dele svoja liĉna

iskustva. Hoću da budem takva vrsta osobe za vaţne ljude u svom

ţivotu. Većina ţeli. Imao sam takve ljude u svom ţivotu i nikad ih

neću zaboraviti. Niko nema takva divna iskustva sa svakim. Ali vi

ste moţda imali iskustvo ili odnos sa nekim ko je bio kao ljudi

upravo opisani. Oĉigledno, mnogo je vaţniji kvalitet odnosa nego

sa kirnje odnos. Takvi odnosi su neprocenjivi delimiĉno i zato što

su tako retki. Ali većina je imala nekoga u svom ţivotu kome je

stvarno stalo do nas i puno je uloţio u nas. Da li ste imali takav

odnos?

Otisnite se na mentalno putovanje na neko vreme. Mentalno

ponovo posetite tu osobu. Vratite se na odnos i iskustva koja ste

imali sa tom osobom. Moţda nije više ţiva. Nije bitno. Postavite

sebi pitanja koja sam naveo. Ukratko napišite neki odgovor. Zaus-

tavite se par minuta i obavite ovu veţbu mentalno, ĉak i ako ne

napišete odgovore. Dozvolite sebi da osetite osećanja koja se

razvijaju dok razmišljate o toj osobi i njegovom doprinosu vašem

ţivotu. Šta osećate danas zbog toga stoje ta osoba bila, bar izvesno

vreme, deo vašeg ţivota? Ispriĉajte svoje uspomene a onda odgo-

vorite na ova pitanja.

Ko je uĉinio pozitivan, znaĉajan uticaj na vas?

njoj?

1. Ko je bila ta osoba? Koji je bio odnos sa vama?

2. Kako se ta osoba odnosila prema vama? Šta je stvarno

a?

3. Kako je ta osoba uticala da se osećate? Prema sebi? Prema

sada?

4. Bez obzira da lije ţiva danas, šta osećate prema toj osobi

5. Zastoje to radila?

138 MOC PRINCIPA

KOJA OSECANJA JE POBUDILA?

Šta osećate sada, dok sećanje na tu osobu i vaše iskustvo sa

njom ponovo oţivljava? Ljudi mi kaţu da dok misle na te ljude

osećaju:

"Mirnoću".

"Dobro se osećam - kao što sam se osećao kada sam bio sa

njima."

"Ogromnu blagodarnost i poštovanje; zahvalnost."

"Kao da bih ţeleo da prenesem to na nekog drugog."

"Nedostaju mi."

"Osećam ţaljenje što su otišli."

"Tuţan sam jer im nikad nisam rekao."

"Naklonjenost, odanost, toplinu."

"Još uvek se osećam uvaţenim. Sećam se osećanja

uvaţavanja u prisustvu te osobe. U stvari, i samo sećanje na tu

osobu prouzrokuje neka od tih osećanja da se vrate i osećam se

uvaţenim upravo sada, a moţda prihvaćen."

"Oni su još uvek tamo za mene."

" Voleo bih da budem takav. Hteo bih da nadmašim to - to je

nešto što ţelim kao deo svog ţivota."

"To je vaţno za mene. Cenim to."

VI VEC RAZUMETE MOC ZASNOVANU

NA PRINCIPU

Pretpostavite daje ta osoba danas ţiva, ali nemate kontakt ili

imate ograniĉen kontakt duţe vreme a onda iznenada izdaleka vas

naĊu. Dobijete telefonski poziv ili pismo i vi ustanovite da su u

nekoj nevolji, nekim teškoćama, a vi biste mogli da pomognete.

Kako biste odgovorili? Da li biste im se našli? Šta ako im treba

novac, neka vrsta novĉane pomoći, a vi ste u poloţaju da obezbe-

dite to što im treba. Kako biste odgovorili? Ima li pitanja u glavi

w

MOC PRINCIPA - POŠTOVANJE DONOSI PROMENU 139 ili srcu o tome šta biste uĉinili? Šta ako nije novac to što im treba.

Šta ako ste im baš vi potrebni? Kakav bi bio vaš odgovor? Da li

biste uĉinili sve što je potrebno? Što pre moţete? Vidite, na

odreĊen naĉin nemam šta da vas nauĉim o moći koja je zasnovana

na principu što vi već ne znate jer ste već sve to iskusili kao

sledbenik. Bili ste u odnosu u kome vas je neko poštovao. Pošto

ste dozvolili da utiĉu na vas, moţete da postanete kao oni.

Moţete da razmišljate. "Bila je to moja majka na koju sam

mislio. Nije bila moćna u većoj zajednici. Ona nije bila moćna kao

svetski ili nacionalni lideri. Nije bila poznat zvaniĉnik. Nije bila

generalni direktor, nije bila velikodostojnik ili visoki ĉinovnik.

Bila je moja mama. Ona je bila samo mama i volela me je i

podrţavala bez obzira na sve." Ilije moţda to bila sestra, brat, deda,

ili neko drugi ko nije bio poznat van malog kruga. Moţda pravo

vodstvo i ne znaĉi biti dobro poznat. Moţda treba da ponovo

ocenimo naše ideje o moći i uticaju dok razmišljamo o onima koji

su pozitivno uticali na nas.

Evo sada uzbudljive pomisli. Govorili smo o prinudi i sili.

Govorili smo o svim mogućim vrstama pogodbi koje moţemo da

napravimo sa drugima i kako su te transakcije konaĉne i kako kada

se nešto bolje pojavi, sa tim je gotovo. Mislite o ljudima koji su

vam bliski danas - ljudima sa kojima ţivite, sa kojima radite svaki

dan, ljudima koji vam podnose izveštaje i osobi kojoj vi podnosite

izveštaj. Šta ako oni misle o vama na naĉin na koji ste upravo

oţiveli sećanja na druge? Kako bi to promenilo prirodu vašeg rada?

Kako bi to promenilo prirodu vašeg ţivota?"*

MOC PRINCIPA U AKCIJI Pozivam vas da iskusite nešto jedinstveno. Neka vaše srce

preuzme vodstvo od vaše glave dok ĉitate ovaj odlomak. Pitajte se Ako ţelite da dobijete besplatan radni materijal da vam pomogne da razvijete

karakterne crte onih koji su na vas uticali, molimo pozovite nas besplatno na

telefon l-888-7-POWER-9 ili posetite našu Internet domaću stranicu na

www.covey.com.

140 MOĆ PRINCIPA da li se "osećate dobro"? Da li to "ima smisla" na vrednosnom

nivou? Da li vam to "zvuĉi istinito"?

Biće nam data moć i prilika zahvaljujući okolnostima ili

poloţaju da utiĉemo na druge prema dobrim i vrednim ciljevima.

Malo naših dostignuća, meĊutim, odgovara velikim potencijalima

koje su predstavljene ovim prilikama. Ponekad ne uspemo ĉak ni

da odrţimo moć i uticaj sa drugima. Zašto ne? Dve teškoće mogu

da se ispreĉe na putu:

1. Ono što pokreće, motiviše, inspiriše ili daje znaĉenje nama

mogu da budu stvari koje krase naš ţivot, pre nego opšte dobro

koje moţemo da uradimo u našim odnosima sa drugim ljudima.

2. Moţemo traţiti odobravanje (pohvalu, priznanje i status)

koje drugi mogu da nam daju. Ako dobijemo potvrdu - naša

osećanja sopstvene vrednosti - na osnovu naĉina kako nas drugi

tretiraju, postajemo kontrolisani mišljenjima drugih o nama. Na taj

naĉin, gubimo iz vida naše poĉetne ciljeve. Postajemo spolja

kontrolisani, a drugi - shvativši naše pomeranje teţišta - prestaju

da imaju poverenja u naše namere, motive i aktivnosti. Mi više ne

teţimo da ostvarimo tako dobre i vredne ciljeve. Više ne ţivimo

na naĉin kako tvrdimo. Poĉinjemo sebe da sluţimo.

Moţe vam se ukazati prilika da utiĉete na druge. Zaista,

moţete ĉak da budete pozvani ili postavljeni na mesto sa koga

moţete uticati na druge. Kada vam je data ta moć, moţete da budete

odvraćeni od vrednih ciljeva iskušenjem da upotrebite svoje

moćne naĉine koji su u krajnjem kontraproduktivnirjVko pokušate

bilo šta od sledećeg, predvidive posledice su da gubite moć:

(1, Pokušavate da sakrijete, zataškate, ili prikrijete nešto što

radite a pogrešno je; ili izbegavate da priznate bilo koje loše

postupanje.

(2) Hranite, uţivljavate se i razvijate sebiĉno, egocentriĉno

shvatanje da ste bolji od drugih i da zasluţujete više od drugih,

pravdajući sebe dok osuĊujete druge. Postajete nadmeni, manje

mislite na druge koji nemaju istu moć.

3.UsredsreĊujete se na svoje liĉne ambicije, dok druge vidite

samo kao lestvice na vašem putu. Koristite vaše mogućnosti da

MOĆ PRINCIPA - POŠTOVANJE DONOSI PROMENU 141 nadjaĉate druge, gledajući ih kao niţe od sebe, i koristite usluge

drugih za svoj napredak, promociju ili samouzdizanje.

(4/ Donosite odluke i preduzimate aktivnosti zbog svojeg

superiornijeg znanja ili iskustva koje lišava, iskljuĉuje ili koristi

druge. Dominiranjem ili njihovom kontrolom, pokušavate da uĉine

sve osim onoga što je dugoroĉno u njihovom najboljem interesu.

(. 5/ Dovedeni ste u situaciju da pokušavate da prinudite druge

da rade ono što vi hoćete.

Ako podlegnete bilo kom od ovih iskušenja, vaša moć zas-

novana na principu - rezultat poštovanja koje su vam ukazali oni

koji su odluĉili da vas slede jer vam veruju i cene vas, vaše

vrednosti i vaše ciljeve - poĉinje da nestaje. Vaša sposobnost za

dugoroĉni uticaj nestaje; vaš autoritet da dejstvujete u ime drugih,

uticanje za dobrobit, bledi u nesposobnost. Pre nego što shvatite,

ostali ste sami, da se borite uzalud, da napadate one koji

pokušavaju da uĉine ono stoje pravo. Ispunjeni strahom i ljutnjom,

moţete ĉak da se pobunite protiv zajedniĉkog dobra.

Postoji univerzalni princip za efektivnost sa drugima,

ĉuvanje moći sa drugima i odrţavanje uticaja na druge. To je moć

principa. Moć principa se jednostavno iskazuje: poštovanje je moć.

Sto smo više poštovani, cenjeni i istinski uvaţeni od drugih, više

moći ćemo imati sa njima. Kao što je Šekspir pisao u Riĉardu II

"Moja ĉast je moj ţivot; oba rastu u jednom; uzmite mi ĉast i sa

mojim ţivotom je gotovo." TJ zavisnosti od toga kako se odnosimo

sa drugima, poštovanje prema nama će rasti ili se smanjivati, i naša

mo^rjajnjima će rasti ili se smanjivati. Biti poštovan znaĉi imati

moć.

KAKO MOC PRINCIPA SLABI Vinston Ĉerĉil je zapazio "Kada neko dostigne vrh moći i

savlada tako mnogo teškoća, postoji opasnost da postane ubeden

da moţe da uradi bilo šta što poţeli, i da je bilo koji snaţan liĉni

142 MOC PRINCIPA pogled obavezno prihvatljiv za naciju i da moţe da se sprovede

preko potĉinjenih." '

U tim okolnostima moţete da primenite dodatnu silu,

prinudite i naterate druge da uĉine ono što ţelite. Ili moţete da se

cenkate ili pregovarate za bolji skup opcija. Ali ako ne shvatite šta

se dešava, poĉinjete da gubite moć ĉak brţe dok vaše aktivnosti

postaju uzaludne, iritirajuće za druge, i neefektivne. Vaši napori

mogu onda da budu oslabljeni i ĉak sabotirani od strane onih na

koje hoćete da utiĉete.

Prirodna je sklonost za većinu nas, kada doĊemo u poloţaj

gde osećamo ili mislimo da imamo moć ili autoritet nad drugima,

ili smo dobili moć nad drugima, da koristimo naš poloţaj za

sticanje preimućstva, da od njih dobijemo ono što hoćemo. Postalo

je oĉigledno, posmatrajući ljudsku prirodu tokom vremena, da ono

što većina ljudi radi prirodno, ili ima sklonosti da uradi, bez obzira

da li oseća da je ovlašćena ili je od nje traţeno da bude jeste da

smesta poĉinje da teţi da prisiljava druge.

To je glavni razlog što smo spreĉeni da koristimo preimućstvo

uticaja koje nam razne prilike pruţaju. Zato se obećanje ostvarenja i

postizanja retko slaţe sa realnošću. Ljudi ne dobiju šansu da urede

nešto vredno kada su odvraćeni mnogobrojnim moralnim zamkama,

klopkama u ponašanju i interpersonalnim zamkama. Naši odgovori,

voĊeni sopstvenim interesom, prouzrokuju da oni na koje ţelimo da

utiĉemo imaju manje poštovanja za nas, da nas manje cene. A kada

smo manje poštovani, naša moć se rasipa. Na kraju, naša moć moţe

potpuno da nestane.

MOC POŠTOVANJA

Ako hoćemo da povećamo našu moć zasnovanu na principu,

moţemo da razvijemo i poboljšamo naše poštovanje pre nego da

traţimo poĉasti, status, priznanje i nagradu. Drugi će nas poštovati

kada znaju da ne samo da imamo sposobnost da uĉinimo Šta je

MOĆ PRINCIPA - POŠTOVANJE DONOSI PROMENU 143 neophodno, već imamo i naklonost. Onda imamo i sposobnost i

vrednost, kao i znanje i karakter. -*

Moć zasnovana na principu ima svoje korene u poštovanju.

Kada ţivimo sa poštovanjem, naša moć zasnovana na principu

raste.

Staje poštovanje? Poštovati znaĉi mnogo ceniti. Kada druge

poštujemo, cenimo ih, imamo u njih poverenje, verujemo u njih.

Teţimo da visoko poštujemo one koji su pošteni i iskazuju inte-

gritet u svojem ubeĊenju i aktivnostima. Poštovani ĉovek ili ţena

imaju bezpogovorni integritet i pouzdanost.

Prema reĉniku, poštovanje je ispravnost; ţivot sa najvišim

moralnim principima; odsustvo obmane ili prevare; obavezivanje

na istinu. Poštovanje odrţava fini osećaj za, i strogo drţanje, onoga

što se smatra za pravo, posebno u poslovnim odnosima. Poštovanje

je poštenje i istinoljubivost bez kompromisa, ĉvrstina moralnih

principa koje nikakva sila ili uticaj ne mogu da smanje. Poštovanje

ukazuje na kombinaciju dopadanja i respekta, obzirnost, odavanje

pošte, ĉestitost i oboţavanje.

Ţivimo sa poštovanjem kada smo verni svojim uverenjima.

Moţemo da poštujemo svoju porodicu, kompaniju ili zemlju kada

smo verni najboljem što predstavljaju. Vredni smo poštovanja

kada prihvatamo i priznajemo liĉnu odgovornost za svoje akcije.

Kada smo ĉasni, vredni smo poštovanja. Pošteni smo,

uspravni i odani. Verni smo svom delu, svrsi, ili uverenju. Verni

smo našim obavezama i oĉekivanjima. Istiniti smo. Imamo visok

kredibilitet. Pouzdani smo. Uvaţeni smo, plemeniti, ĉisti i oprezni

u našim namerama i akcijama. Biti poštovan znaĉi ţiveti sa

poštovanjem.

Ovaj pristup se drugaĉije oseća od cenkanja i pregovaranja

koje smo ispitali kod moći koristi; a strahovito je daleko od sveta

straha i sile moći prinude. Pre nego što sumiram efekte i rezultate

moći zasnovane na principu, korisno je istaći još jedno posebno

obeleţje.

144 MOC PRINCIPA

POTENCIJALNA ZAMKA POŠTOVANJA

Primanje priznanja nije isto što i imati poštovanje. Priznanja

su razni tipovi poĉasti koja moţemo da dobijemo. Priznanje moţe

da se sastoji od nagrade, statusa, opšte poznatosti, zagrljaja, pover-

enja, ugleda ili slave. Neki dokazi priznanja su medalje, nagrade,

znaĉke, ĉinovi, odlikovanja, titule i pohvale. Priznanja mogu da se

ispreĉe na putu ka moći zasnovanoj na poštovanju. Moć koristi ima

svoje korene u priznanju. Priznanja su ĉesto izraz naše moći koristi.

Razlika izmeĊu poštovanja i priznanja je jasna. Poštovanje

se odnosi na interne karakteristike koje posedujemo, zasnovane na

najdubljim vrednostima, koje mogu da utiĉu da nešto uradimo.

Priznanja se odnose na poĉasti koje nam drugi ukazuju zbog tog

šta smo uradili. Poštovanje se odnosi na našu stvarnu ili primećenu

nameru ili motiv. Priznanja moţemo da dobijemo za ono što smo

uradili, bez obzira na našu nameru ili motiv.

Moţemo da imamo poštovanje a da nismo dobili priznanja.

Sliĉno, moţemo da dobijemo priznanja a da nismo poštovani.

Poštovanje koje je izraţavanje vašeg karaktera i znanja nije spisak

karakteristika ili atributa. Verovatno je taĉnije priznati ideale koji

su izvor vaših aktivnosti nego same aktivnosti ili obeleţja kao

dokaz da ste poštovani.

MOC U VAMA

Kada ste se podsećali na pojedinca ili brojne ljude koji su

pozitivno, znaĉajno uticali na vaš ţivot, nekoliko stvari se do-

godilo. Prvo, sebi ste potvrdili da već znate o ĉemu govorim.

Iskusili ste to. To je stvarno. Nije nesavladivi optimista ili nešto

nerealno, mada moţe da bude retko. Drugo, opomenuti ste da je

izvor velikog, trajnog uticaja sa ljudima koji su vam vaţni, u vama.

Kao stoje oficir ispriĉao kadetima u Vazduhoplovnoj akademiji o

svom iskustvu kada je preţiveo (videti Uvod), to je ono što je u

vama, a ne tehnike i alati koje imate, što donosi promenu, u

MOĆ PRINCIPA - POŠTOVANJE DONOSI PROMENU 145 krajnjem. Treće, postoji izvor kojem moţete da se vratite kada ste

zbunjeni, smeteni, ili ste suoĉeni sa dilemama u vašem ţivotu.

Moţete povezati vaše razumevanje moći zasnovane na principu sa

nekim koga poznajete. Ĉar ovde nije u mojim recima - već u

iskustvima koje ste imali sa nekim kome je duboko stalo do vas.

Nosićete ĉinjenice i osećanja tih iskustava sa sobom. Kada treba

da donesete kritiĉne odluke u budućnost moţete da budete mudri,

izbegavajući kratkoroĉne brze akcije govoreći sebi "Koji je drugi

naĉin da se odgovori toj situaciji? Ne moram da dejstvujem na

osnovu straha. Mogu da vodim raĉuna o biblijskom nalogu da ne

pokušam da utiĉem na druge "duhom straha; već moći i ljubavi.

Kako je osoba koja je na mene tako pozitivno uticala to uradila?

Kako su se prema meni odnosili kada se nešto sliĉno dogodilo? Sa

sobom nosite naĉin donošenja odluka. Šta su oni bili i za šta su se

zalagali utisnuto je u vaše sećanje na njih. :

REZULTATI MOĆI ZASNOVANE NA PRINCIPU

Moć principa zasnovana je na onome što moţete da uradite

sa drugima. Moć zasnovana na principu je opravdana moć

uspostavljena kada pojedinci vide da su njihovi lideri ĉasni. Pošto

su poštovani imaju u njih poverenja, cene ih, i njima inspirisani,

veruju u ciljeve koje im oni predstavljaju; zbog toga oni ţele da

budu dragovoljno i sa punim srcem voĊeni.

Moć zasnovana na principu kao osnovu ima poštovanje. Reĉ

je o poštovanju koje se pruţa od nas ka drugima i od drugih ka

nama. Moć zasnovana na principu vodi ka samokontroli, etiĉkom

ponašanju, i aktivnom ţivotu. To je fenomen koji vodi ka transfor-

maciji a ne transakciji. Promenjeni smo odnosima koji imaju

poštovanje kao svoj temelj. Ljudi nisu lojalni simboli firme - lojalni

su drugim ljudima. Moć zasnovana na principu stvara više od

situacione transakcije, ograniĉene time šta je raspoloţivo u tom

momentu. Ispitajmo svaki od ovih rezultata. 10 Moć principa

146 MOC PRINCIPA PROCES MOĆI Neuzvraćanje Iracionalnost

Nepokretnos Privremenost Reakcija

Kontrola Odrţivost Preduzimljivost Uticai Funkcionalnost Reakcija Uticai

NEPREKIDNA MOC

Prvo, to je neprekidna moć. Kada ste završili veţbu ranije u

ovom poglavlju, da li se sećate nekoga ko više nije ţiv? Nije

neobiĉno da 20 do 35 procenata uĉesnika ukaţe da osoba koja je

pozitivno na njih uticala nije više ţiva. Ja bih ih pitao,J'Hoćete da

kaţete da uticaj nije prestao kada je osoba umrla? Šta je izvor

uticaja danas? Ljudi shvate da oni postaju izvor uticaja jer osoba

MOĆ PRINCIPA - POŠTOVANJE DONOSI PROMENU 147 koja je na njih uticala još ţivi sa njima, ili u njima. Vi nosite

sećanje, uticaj te osobe sa vama. Rekao bih da je to neprekidni

uticaj. Koliko taj uticaj traje? Šta se obiĉno desi u odnosu? Kada

je zasnovana na prinudnoj moći, traje dok je druga osoba uplašena.

Kada je zasnovana na moći koristi, doĊe i ode, i dobro je dok je tu.

Nema niĉeg lošeg u tome. Jednostavno to je privremeno. Pitanje

je da lije to vrsta odnosa koju vi ţelite sa nekim koga biste venĉali?

Neko za koga radite? Neko sa kim razvijate posao? Neko sa kim

sanjarite. Vrednosti se mogu prenositi sa generacije na generaciju.

Da li je uticaj prestao? Ne, on ţivi u vama. Verovatno je da će se

uticaj preneti na nekoga zbog naĉina na koji vi ţivite. Kada će

prestati ili je vi prenosite na nekog drugog? Ovaj uticaj ne prestaje \

zbog nekog novog prilaza menadţmentu. Ne postaje staromodan j

kada se objavi neka nova knjiga o tome kako sebi da pomognete. I

Ne gubi snagu ako se preselite. Uticaj nosite sa sobom; postajete j

vesnik koji je prenosi drugima.

PREDUZIMLJIVOST

Drugo, moć zasnovana na principu ohrabruje inicijativu. To

znaĉi da pozivamo ljude da demonstriraju istinito etiĉko

ponašanje. U Glavi 5 sam pokazao da sa moći koristi ono što ĉesto

dobijamo jeste etika koja zavisi od okolnosti. To je "Šta si mi uĉinio

nedavno? mentalitet. To vodi stalnoj proceni postavljanjem pi-

tanja. Mogu li da dobijem bolje? Mogu li da dobijem jeftinije?

Mogu li da dobijem na nekom drugom mestu? Ako imam alterna-

tivu, radije ću to da uradim nego da te slušam ili imam posla s

tobom. Da lije to još uvek fer dogovor? U sluĉaju moći zasnovanoj

na principu, govorimo o odnosu koji je dublji od toga. Odnosu koji

ne zavisi od okolnosti. Biti preduzimljiv znaĉi da vršim izbor na

osnovu onoga staje najvaţnije. Šta najviše vrednujem. To više ne

zavisi od okolnosti. Sada stvarno govorimo o etiĉkom ponašanju.

Stvarna preduzimljivost traţi ĉasno ponašanjewNe_Jiehajia-iDe.

pfaGte~d¥blste vide li sta radim. Ne treba da me proveravate^ Drţim

""serunutrašnjih standarda koji su viši od bilo ĉega što biste mi vi

|j^j^^^ skliţneJspoU

nivoajcoji obojica oĉekujemo, sam se ispravlJaraTMogu boije. 10*

148 MOC PRINCIPA Mogu da budem bolji. ^^j

ljude da se drţe svojih vrednosti, na duţi rok, bez obzira da li smo

tu da ih nadgledamo da bismo osigurali da rade šta hoćemo.

To je više od inicijative. Neki ljudi koji su prouĉavali Sedam

navika uspešnih ljudi došli su na pogrešnu ideju da biti preduzim-

Ijiv znaĉi skoĉiti i uraditi nešto. Preduzmete nešto, stupite u akciju.

Akcija je deo preuzimanja inicijative ali je to više od same akcije.

IzmeĊu stimulansa i odziva postoji mogućnost za izbor. Ali na

ĉemu se zasniva izbor? Vaše najdublje vrednosti ili više trenutno

raspoloţenje? Šta se baš sada dešava ili šta biste voleli da se desilo?

SAMOKONTROLA

Treće, ova vrsta moći nije više spoljna. Moć zasnovana na

principu usmerena je interno. Da li imate Jjontrolu sa-^moćiJcQJa„se_

zasniva na principu? Da, imate. Zove se^amokon£Bsla_Nije više

spoljnaTTritefTufje i oslanja se na sposobnosti koje ljudi imaju u

sebi da budu strogi prema sebi, da se jaĉe nateraju da podrede ono

što1ioce"neĉemu stoje"znaĉajnije. U krajnjem tu je_reĉ_o_ţrjt^L-

odustajanje od neĉega što hoću sada.zbpj^neĉe^ajjojnijejnnogp

jvaţnije^ Odustajanje od neĉega što nije toliko vaţno, zbog neĉega

stoje vaţnije. Ponekad sujjotrebe manjine jrtyj)vane zbogjDOtreba

većine^JPonekald.JelzS^ajihrnula^i ţrtva većine moţFda zadovolji

potrebe manjine. Ima zajednica gde kada se dete izgubi ili je

nasilno odvedeno, hiljade ljudi ga danima traţi po planinama. Niko

im to ne plaća. Potrebe manjine su vvedne ţrtve i posvećenja

većine. Samokontrola, iskazana u zajednici, je vrlo moćna. Svaka

osoba u suštini kaţe, "Tome se posvećujem jer je to prava stvar

koju treba uraditi."

RAZVOJ MEĐUZAVISNOSTI Ĉetvrto, meĊuzavisnost se gaji. U 4. glavi opisao sam kako

moć prinude teţi da odgaji razne vrste zavisnosti. Moć koristi, s

druge strane, odgaja i ohrabruje nezavisnost - oba partnera vrše

izbor. Moţemo da izaberemo da budemo zajedno, moţemo iz-

MOC PRINCIPA-POŠTOVANJE DONOSI PROMENU 149 abrati da se razdvojimo. Koji kvalitet odnosa se ohrabruje kada je

reĉ o moći zasnovanoj na principu? MeĊuzavisnost. Velika je

ranjivost kada ste zavisni. Treba da imate druge koji će za vas da

urade posao. To je veoma riziĉna situacija. Zavisnost je usmerena

na ljude van vas. Hoćete da drugi brinu o vama. Hoćete da vas

drugi uĉine srećnim. Oĉekujete da vas drugi traţe, da biste bili

sigurni da su vaše potrebe zadovoljene. Ne moţete ništa da uĉinite

za sebe. Kada se okrenete moći koristi manje ste ranjivi; manji je

rizik. Sa povećanjem snage da se obezbedite, raste i vaše

samopouzdanje. "Mogu to da uradim, mogu da brinem o sebi. Ova

alternativa nije dobra, izabraću drugu. M

Za.šiojbLQiekoJitejQ.da-pr£de..

odmoćjjcgjisiiiLajno.ć^ ste stvarno

"BnškTsanekim i oni znaju vaše srce i stvarno znaju vaše slabosti,

T"liT"~^~VTd? Da,-ineki od nas su bili povieĊeni.

p

sa moći zasnovanoj na principu preuzimate ukalkuli-

j>an riziL^JPotencijarne dobiti - kao što su povećano sopstveno

vrednovanje, ĉast, veća sposobnost da ispoljite istinsku ljubav, i

mnogo efektivnija samokontrola - vredne su rizika.

zajiedno?" MeĊuzavisnost postavlja pitanja sinergije. Moţda se

~sećate u filmu Roki I kada Roki odluĉuje da zaprosi Adrianu. To

je jednostavna ali autentiĉna ljubavna scena. Mada je malo grub,

Roki je gleda i u toj sceni ona izgleda jednostavno i stidljivo. Roki

kaţe, "Adrina -imaš nedostataka'1.1 ona je utuĉena - to je pogaĊa.

Da li je to njena liĉnost? Njeno obrazovanje? Njen izgled? Njeni

zubi? "Ali", on nastavlja, "I ja imam nedostataka, ali zajedno mi

n^mamo^jnejastataka^. nema nedostataka." Pogledaj šta mi

jnoţemo da uradimo. Moć zasnovana na principu je u tome šta

moţemo da uĉinimo i budemo zajedno.

ZAŠTO BI DRUGI ODABRALI DA VAS SLEDE?

Zašto bi neko izabrao da radi sa vama? Ako ste u ulozi lidera,

zašto bi neko izabrao da vas sledi? Sa moći zasnovanoj na principu,

to je zato što vas poštuju. Zašto? Zato što vi poštujete njih.

150 MOĆ PRINCIPA Poštovanje je temelj. Gde to vodi? Trajnom uticaju uz preuzimanje

inicijative.

Ovaj pristup ima zastupnike u društvenom ţivotu koji je za

neke iznenaĊujući, ukljuĉujući marince i skaute u Americi. Na

nedavnom nedeijnom programu za razvoj liderstva koji sam vodio,

pukovnik marinaca je izvestio na kraju nedelje da je njegov ceo

ţivot bio izgraĊen na konceptu poštovanja, ali do ove nedelje

stvarno nikad nije shvatao staje poštovanje. Otišao je sa tim novim

shvatanjem povezanim sa novim posvećenjem i ţeljom da podeli

svoje saznanje sa svojima u trupi.

Knjiga On My Honor, I Will (Časti mi, hoću) imala je jako

iskazanu svrhu da izrazi "glasan poziv za povratak tradicionalnim

vrednostima". Rendi Penington (Randy Pennington), predsednik

Pennington Performance Group, napisao je sa Markom Bok-

monom (Mare Bockmon) uzbudljivu knjigu punu anegdota, u

kojoj su naveli reci zakletve ameriĉkih skauta, i sa teţištem na

poštovanju, opisali kako ova jednostavna zakletva moţe da vodi

uspehu u poslovanju. Autori dokumentuju perspektivu i stavove

brojnih uspešnih poslovnih organizacionih lidera o razliĉitosti koja

nastaje kada se poštovanje, kako to uĉi zakletva skauta, ili ignoriše

ili odrţava kao temelj njihovih liĉnih ţivota u organizacija koje su

vodili. MeĊu onima koji su potvrdili njihov stav je bivši predsednik

Dţerald Ford (Gerald Ford), koji je nazvao njihovu veoma

praktiĉnu knjigu "Obrazac kako lideri postaju uspešni sledeći put

ĉasti i integriteta".

Kada poštujemo druge i kada smo poštovani, zauzvrat od

njih, naši ţivoti su izmenjeni. Rezultati su trajni, traju generaci-

jama, lako nadţive naše malobrojne godine na ovoj planeti. Uticaj

poziva na inicijativu ohrabruje ljude da vrše izbor zasnovan na

vrednostima koja su najdublja u njima. Rezultati za sve uĉesnike

su pozitivni. A postoji i kontrola kod moći zasnovanoj na principu

- samokontrola. Ljudi će se drţati standarda viših nego što ih se mi

drţimo, ako osećaju da su oni za to odgovorni. Poštovanje je

. inspirativno a meĊuzavisnost je rezultat. Uoĉite da u svakom

sluĉaju, kada odaberete moć a ne nemoć, moţete da predvidite

rezultate. Ako birate na osnovu onoga što se nadate da izbegnete,

birate strah i moć prinude. Ako birate na osnovu onoga što se

MOĆ PRINCIPA - POŠTOVANJE DONOSI PROMENU 151 nadate da dobijete, vaš motiv je poštenje i moć koristi. Ali ako

birate na osnovu svojih najdubljih vrednosti, najvrednijih principa

koje znate, i na osnovu najboljeg u vama, birate na osnovu

poštovanja i moći zasnovane na principu.

Vi ne samo da već dosta znate o moći zasnovanoj na principu,

jer ste je iskusili, već moţete da budete moćni za dobro u ţivotu

nekog drugog kao stoje vaša osoba koju poštujete bila za vas. Da

li je to lako? Ne. To je traganje i stremljenje za ceo ţivot. A

paradoks je da ćete tu vrstu moći imati samo onda kada prestanete

da uopŠte i ţelite moć. To nas vodi do sledećeg poglavlja. Kako

uĉimo da poštujemo?

POSLEDICE ŢIVLJENJA SA POŠTOVANJEM

Sa moći zasnovanoj na principu, evo šta činimo:

-uveravamo

- strpljivi smo

-ljubazni smo

- poduĉavamo

-prihvatamo

-paţljivi smo

- volimo

- uĉimo

- vladamo se

- konzistentni smo

- ţivimo sa integritetom

Ovo su rezultati koje dobijamo kada koristimo moć principa:

- partnere i partnerstvo

- zajedniĉku promenu

- sinergiju

- ukalkulisan rizik

- povećanu sposobnost

152 MOC PRINCIPA - pozitivnu, unutrašnju kontrolu

- samokontrolu

- etiĉko ponašanje

- meĊuzavisne odnose

- inicijativu

- poverenje

- rešenje pobeda/pobeda

- partnerske dogovore

- duboko zadovoljene dugoroĉne odnose

SAMOPROCENA MOĆI ZASNOVANE

NA PRINCIPU

1. Da li ste se osećali posebno inspirisani da uĉinite bilo šta

posebno kada ste se podsetili na osobu koja je uĉinila pozitivnu,

znaĉajnu promenu u vašem ţivotu? Koje aktivnosti biste mogli da

preduzmete da biste im izrazili poštovanje? (Sugestija: komunici-

ranje sa njima, izraţavajte zahvalnost, prenosite njihov uticaj na

nekog drugog. Dr Norman Vinsent Pil (Dr Norman Vincent-Peale)

nas je sve podstakao svojim savetom: "Ako u bilo kom trenutku

osetite ogromno uvaţavanje ili iznenadnu provalu zahvalnosti,

pretvorite to u akciju".)

2. Mislite na tekuće stanje u kome biste ţeleli da povećate

vašu moć zasnovanu na principima, da poboljšate vaš uticaj na

nekog do koga vam je zaista stalo. Kako bi osoba koju poštujete

postupila u toj situaciji?

3. Šta biste preduzeli da povećate vašu moć i uticaj kod te

osobe u toj situaciji?

7. GLAVA

KAKO POŠTOVATI DESET

PRINCIPA MOĆI ,

iMJJMdiimaiu čudan_qsećuj__ ostvaruje piitemjijih.Zato su oni

John Ruskin Ako ţivite u strahu, vaš izbor će biti zasnovan na_onome_štp

ţelite da_rzbegnete. OniKoji ţive u svetu strahacak i ne veruju da

"sveT poštovanja i poverenja postoji. Ako ţivite^sa poš_tej^ejnr_vaš

izbor ćeLse_zasni_vati_najpjiojne |to_ţdite_Ha_dobijeje_. Oni koji ţive

u svetu poštenja mogu da vide da drugi ţive razliĉito, ali ni oni ne

veruju da moţe da bude bolje za njih ili ne znaju kako da stupe u

taj svet. Ako ţivite sa poštovanjem, vaš izbor se zasniva^najDnome^

|to_najviše_cenite. Znate da sa drugima moţete j/iše_nego_sarni.

Znate da samo ospošo^Tjavaryelrri3fugirrTnoţete da ostvarite ono

što je moguće. JZnate; d_a ie_najb^ojj|_naĉmjia nanjih _utiĉete _ako_

odustanete^ od njihove kontrole. Ako vas drugi poštuju, ono što se

izaziva u njima je drugaĉije. Kada radite i koristite moć koja se

154 MOC PRINCIPA zasniva na principu, drugima upućujete poziv da osete, "Cenim i

poštiiiem^tebej_ono što hoćejLZbog toga, doJbr^oljQQ_p-QSvećujem SV0

J jivot^moje napore, moje resurse da u saradnji^a tobom

"astvarirn _di/l Razvijanje poštovanja je proces za ceo ţivot. Niti je brzo niti

kiko, ali je nagrada koju nudi ogromna. Akojtoćeie_xla imateju

vrstu moći sa nnirng_njcn_sp.hpi rnnratp^i^Q_da_^adobijete njihovo

lEl Da biste to uradili, ĉasni ljudi sjedinjuju ovih deset osnovnih principa moći:

f"- uveravanje

- strpljenje

- uljudnost

- spremnost za uĉenje

- prihvatanje

- ljubaznost

- znanje

- disciplinu

- doslednost

- integritet

\-. U ovom poglavlju ilustrovaću svaki od ovih principa. Moje

uverenje je daje vredno negovati ove principe u svom ţivotu. Mada

je sila laka, a dogovori izgledaju privlaĉno, ĉesto je bolje a uvek

vrednije stvarati poštovanjem.

UVERAVANJE

Mi se ne ophodimo sa svima podjednako. Ljudi koje cenimo

osećaju se drugaĉije kada su sa nama. Mi u njih ulaţemo.

Obraćamo paţnju na njih. Imamo vremena za njih. Slušamo ih. I

obiĉno im kaţemo zašto hoćemo nešto da uradimo ili hoćemo da

oni nešto urade. Imamo potvrdu ako nam se kaţe "zašto" je neka

aktivnost izvršena ili odluka doneta. Znaĉi da prvo što moţemo da

djjbšj^

^j^ zahteve. Dok se snaţno

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 155 borimo za naš stav ili predloţenu akciju, moţejmQ„il.a._QdiŢima_.

istinsko poštovanje za idejei shvatan|e_drugih—Kada oni osete da

faWmel5o~lyihova "šrfvatanja, pre će pqlmša^_dj_shvate_iiaše^ Trri-g1jp-njp~t7?»ljp TrnTTijTjpTTFriprga^jTrpninnsl dp ih prvo saslušamo__ "~nania"daje lnoc^iKlxvenmo ~3k se sloţe sa nama i £rihvate_naše_

Uveravanje poĉinje sa naĉinom razmišljanja. Pretpostavlja,

od poĉetka, da nećemo nekoga da "uvuĉemo" u nešto. Pret-

postavlja da treba da ih pridobijemo. Pretpostavlja da smo spremni

da platimo cenu za njihovo uĉešće i ukljuĉenje. Pretpostavlja da

su oni toga vredni.

General Dvajt Ajzenhauer, poštovan u narodu i zbog svog

vojniĉkog iskustva i politiĉkog vodstva, bio je ĉovek koji je mogao

da ostvari rezultate sa drugim ljudima. Imao je takvu sposobnost

da izgradi ljude koje je vodio pa je zamoljen od obe glavne

politiĉke stranke da bude potencijalni predsedniĉki kandidat. On

je shvatao moć uveravanja, i razliku izmeĊu efekata uveravanja i

prinude, kada je rekao: "Rado bih pokušao da uverim ĉoveka da

bude uz mene, jer kada sam ga jednom uverio, on će se toga drţati.

Ako ga preplašim, on će ostati dok je preplašen, a onda će otići."

Mada je mogao da se oslanja na svoj poloţaj, ĉin, društveni ugled,

ili vojniĉki autoritet da zahteva pristanak, shvatio je daje dobijanje

podrške mnogo znaĉajnije od zahteva.

Poznati dirigent je jednom imao teškoće sa svojim trubaĉima.

Njihovo sviranje je bilo bez sjaja. Izgledalo je kao da su nepovezani

sa ostalim muziĉarima. U frustraciji, dirigent je pozvao vodećeg

sviraĉa ispred orkestra dok je pomoćnik dirigenta nastavio probe.

Dok je dirigent poĉeo da zahteva povećanu paţnju i profesionali-

zam, trubaĉ je drţao svoj prst na usnama, dajući znak dirigentu da

prestane da govori. Dok je trubaĉ slušao ostali deo orkestra, prešao

mu je smešak preko lica. "Uhvatio sam ga!" uzviknuo je. Bez i

jedne reci vratio se na svoje mesto i uzeo instrument. Obraćajući

se ostalim trubaĉima prošaputao je, "Momci znate šta se dešava

dok mi oom pa pa, oom pa pa? One violine tamo sviraju duh

da-da-da duh, duh da-da-da duh, "rekao je i odsvirao divnu

melodiju beĉkog valcera koju je tek sada ĉuo prvi put. Kad je

shvatio celinu sve se promenilo. Iz ranije perspektive, dirigentovi

156 MOC PRINCIPA zahtevi su izgledali besmisleni. Ponekad treba da promenimo

lokaciju da bismo promenili naše viĊenje. Kada se zna zašto se

nešto radi to je kao da mentalno promenite lokaciju. Kad je shvatio

zašto je potrebno da ton ostane postojan, kao osnova za divnu,

veselu pesmu koju nikad nije ni ĉuo, on je bez greške odsvirao.

Kada se„QdljudLtxaţLda nešto..urade^_ne_kjţe im^e_zašto,__

osećaju^se_poj^ileni. Kada se dese promene, u brzini ili pravcu ili

znaĉaju, postanu skeptiĉni. U nedostatku razjašnjenja od strane

lidera, svako ima svoje sopstveno osećanje znaĉenja i svrhe u

svakoj situaciji. E£z_saznanja ostvarnim razlozima, ljudi mogu da

p_onude znaĉenje_ilLiazlo5e_kgji_u_najboljem..wsujaĉ.QLJLiLliaj-

gorem su razarajući, i to_ih_m_oţe_C[dvesti sa pravca u kome ţelite

3a~|e"kreć_u. Zato je_jedna j0^kiiti^h^JidogaJid£ra„^a_jCTejra,

razjašnjava i saopšti znaĉenje.

Cesto se problem jasnoće i komuniciranja kao i zajedniĉkog

znaĉenja svede na problem vremena. U jeku problema sa izvršenj-

em poslova ili teških rokova, izgleda da je najbolje što moţete da

uradite da zahtevate, "Uradi ono što sada traţim a ja ću se vratiti

ĉim budem mogao da objasnim. Hvala." Ako je vaš emocionalni

saldo veliki, moţete povremeno da uzimate i neće se isprazniti. U

stvari, izvanredna je prilika da se poloţi depozit u taj nevidljivi ali

realni raĉun; kako se ponašate za vreme stresa i odmah nakon toga

je signal drugima koliko su vam vaţni.

Fridrih Niĉe, nemaĉki filozof, jednom je primetio: "Mogu da

izdrţim skoro sve ako razumem zašto." Objasniti zašto teţak je

zadatak za mnoge. Dok teţimo da uverimo one iznad nas, ĉesto ne

brinemo o uveravanju onih ispod nas. Ne bi se usudili da traţite

vašeg šefa da uradi nešto ili traţite nešto od nje a da ne objasnite

zašto vam to treba. Koliko ĉesto uradite isto kada traţite nešto ili

nekoga ko vama podnosi izveštaje ili ţivi sa vama? Ĉovek

uveravan protiv svoje volje ima još uvek isto mišljenje. Ako

osećaju da ih poštujemo, veća je mogućnost da i oni nas poštuju.

Dajte drugima mogućnost da sumnjaju. Dajte im priliku da izraze

svoje poglede pre nego što se potrudite da im nametnete svoje. To

je uveravanje.

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 157

Poveţite svoj motiv sa svojim metodom

Reci su vaţne. Reci su moćne. Reci koje razmenjujemo mogu

biti oruţje koje povreĊuje ili alatka koja gradi i leci. Uĉesnik na

jednom od mojih seminara, uĉitelj specijalizovan da vodi raĉuna

0 problematiĉnim studentima, izneo nam je svoja osećanja o moći

reci:

Jednu od najmoćnijih lekcija koju sam ikada nauĉio bila je

od osobe koja mi je predavala i uticala na mene. Ono što je ĉinilo

veliku razliĉitost u njenim odnosima sa studentima, roditeljima i

kolegama nastavnicima bile su reci koje je koristila. Pošto je bila

osoba posvećena principima, njene reci su dolazile pravo iz srca,

1 duboko su nas dirale. Inspirisala nas je svojim recima i pokrenula

da se potrudimo da budemo najbolji svakog dana. Njene reci ĉinile

su da se osećamo kao da smo dragoceno blago.

Da li vaše reci povreduju ili pomaţu da se izgradi odnos?

Ovde je praktiĉna sugestija. Kada ste usred borbe za moć,

pokušavajući da postignete da neko nešto uradi po vašoj volji,

zapitajte se "Da li zaista hoću da unapredim, baš sada, dok sam sa

njima, pokušavajući da utiĉem na njih?" Vaša istinita osećanja će

se reĉito prenositi putem vaših reci. Evo nekoliko stavova koje

mogu da vam pomognu da povezete svoj motiv sa svojim meto-

dom, a moţda oba podsete i pobude u trenucima izbora kada imate

posla sa drugima na koje ţelite da utiĉete. Izloţene sa pravom

namerom, ove reci mogu da otvore mogućnosti. Neće vam se svaka

fraza svideti. Izaberite i koristite one koje izazivaju pozitivnu

briţnost u vama.

Samoprovera

1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere u uveravanju:

Da li sam im rekao zašto?

Da li oni shvataju zašto?

Da li sam pokušao da im pomognem da shvate zašto?

158 MOĆ PRINCIPA Da li bi pomoglo kada bi shvatili zašto?

Da li bih voleo da shvate zašto?

2. Reci koje treba uputiti njima da se iskaţe uveravanje:

Mogu li objasniti zašto?

Mogu li da iznesem razloge za?

Dozvolite da pomognem da shvatite.

Ţeleo bih da imam priliku da objasnim zašto.

Da li znate zašto treba to da uradimo?

Ţeleo bih da razumete zašto to.

Evo staja osećam.

Ţeleo bih da sa vama podelim svoja osećanja.

Evo zašto je to vaţno za mene, i za nas.

STRPLJENJE

Ako ţelimo da razvijemo poštovanje sa ljudima oko nas.

moramo da budemo strpljivi - i sa procesom i sa ljudima. Uprkos

osećanjima drugih, nedostataka, i nepogodnosti kao i našeg sop-

stvenog nestrpljenja i ubrzanja da se ostvare naši ciljevi, potrebno

je da odrţavamo dugoroĉnu perspektivu i ostanemo pos\ećeni

našim vrednostima i njima u suoĉenju sa kratkoroĉnim teškoćama

i otporom. To nije lako uĉiniti.

Vi ste verovatno postali ovakva liĉnost danas jer je neko imao

strpljenje sa vama u nekim kritiĉnim trenucima vašeg /.ivolu.

Mnogi ljudi su me izvestili daje neko imao strpljenja sa njima, dok

su se borili na svom ţivotnom putu. Kada ste strpljivi sa osobom,

ulaţete dugoroĉno u nju. To nije nešto što se uradi preko noći.

Potrebno je mnogo vremena.

Emili Ker (Emily Carr), mudri kanadski autor, je rekao. "Ne

mislim da moţete da objasnite rast, Tih je, pronicljiv. Ne iskopate

biljku da biste videli kako raste."

Da bismo bili stvarno strpljivi, strpljivi smo sa procesom kao

i sa osobom u procesu. Mi nismo samo ljudi koji rade. Mi smo ljudi

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 159 koji postojimo. I, verovatno, ljudi koji postaju. Svi smo mi u

raznim stepenima razvoja. Nisam gde sam bio juĉe. Veliki poklon

■koji moţete da date nekom drugom, posebno ako su bili meĊusobni

nesporazumi, jeste da prihvatite probleme, istinito. "Znam da su

stvari bile teške u prošlosti ali pokušavam da ih promenim i ţelim

da znam gde ste vi sada?" Oslobodite ljude dajući im priliku da se

promene, da rastu, da se razviju.

Lilijan Helman (Lillian Hellman) opisala je dinamiku u svim

našim ţivotima kada je prokomentarisala; "Ponekad, ljudi se

promene ali zaborave da to jedni drugima kaţu." Dozvolite

drugima da se promene. Budite od pomoći otvarajući ljudima

mogućnosti.

Kako se uĉimo strpljenju? Gajite baštu. Kakva lekcija u

strpljenju! Veoma uspešan direktor iz svetske konsultantske kuće

pitao me je u poverenju kako da ispuni svoje nove obaveze, u

kojima je trebalo da nadgleda druge direktore u raznim zemljama

oko sveta. Izvestio je da bi mogao da im kaţe šta da rade, i osigura

da to i uĉine, ali mu nije bilo jasno kako da "savetuje". Sugerisao

sam mu da posadi malu baštu. Nije mu se svidela ideja. Nije imao

vremena za to. Nije znao kako. Nije mogao da vidi poentu. Bio

sam uporan u nagovaranju. Da objasnim zašto.

Imam kod kuće baštu. Nisam odrastao sa iskustvom u

baštovanluku, ali moja ţena, Šovni, me je ubedila da vredi pokušati

i bila je u pravu. Da li ste odgajali neko povrće uspešno? To je

obrazovni poduhvat - a ponekad dobijete i povrće. Imali smo

paradajz; ja volim paradajz. Da li znate šta je sve potrebno da se

uspešno uzgaja paradajz? Mislim, da imate pobedniĉki, soĉan

paradajz ĉija jedna kriška moţe da ispuni ceo sendviĉ? Đubrivo.

Malo neţne, briţne ljubavi. Dobro zemljište. Voda. Treba pleviti

baštu. Sunĉevi zraci su bitni. Moţete li imati suviše dubriva, suviše

vode, suviše sunĉevih zraka? Razume se; postoji izreka u Arabiji,

"Samo sunce pravi pustinju." Moţete li imati premalo tih stvari?

Svi ovi sastojci zahtevaju mudru ravnoteţu. A ima još. Koĉevi ili

ograda, da podrţe biljke. Posvetite paţnju pravovremenosti. Kada

sadite je bitno. Ako sam strpljiv i sadim u pravo vreme, pokaţem

malo ljubavi, navodnjavam, dozvolim suncu, imam koĉeve i sve

što treba, da li bi garantovali da ću imati dobar rod? Ne... Šta još

160 MOC PRINCIPA treba da uradim? Mogao bih da unajmim "konsultanta", nekog ko

je pobedio na takmiĉenju u gajenju paradajza na sajmu prošle

godine, da mi pomogne. Mogao bih da izgradim neku vrstu zaštit-

nog pokrivaĉa, moţda staklenik da zaštitim moje paradajze. Onda

treba da kontrolišem insekte - da pronaĊem i eliminišem leteće i

gmizave i dvonoţne i ĉetvoronoţne insekte. Uklonim mladice na

vreme. Skrešem biljku kad poĉne da raste. Oberem kad doĊe

vreme. Sa svakim dodatnim korakom, poboljšavam šanse. Raste

verovatnoća, sa dodavanjem svakog od ovih faktora, da ću imati

paradajz koji moţe da osvoji nagradu.

Ako uradim sve što sam opisao, da li ću dati ţivot semenu?

Ne. Ja ne mogu. Ţivot, ili potencijal za ţivot je u semenu. Ali da

li mogu da ga ubijem? Lako.

U ĉemu je stvar? Uopšte ne govorim o paradajzu. Govorim

o uticaju na ljude. U tome je umetnost menadţmenta. Ĉesto

poĉinjemo da razmišljamo, dobro, ja sam zaduţen i ja sam odgo-

voran, ja polaţem raĉune, ja treba da zadovoljim ove rokove.

Uraditi projekt na vreme, sa odobrenim sredstvima, obaviti

zadatak, završiti posao. Moţda je moj naĉin razmišljanja o tome

kako utiĉem na druge, mehaniĉki model a unutrašnji dijalog se

odvija otprilike ovako: "Imam ovde ovu osobu i ona ne radi baš

najbolje. Posmatrao sam je. Kada moj videorikorder ne radi dobro

ja ga odnesem na popravku. Da li znate šta su mi rekli? Rekli su

mi da dam glavu na ĉišćenje. Pitam se da li bih mogao da oĉistim

njenu glavu? Moţete li da "sredite" ljude kao što sreĊujete opremu?

Ne, ne postoji ništa što moţemo da uradimo ljudima da ih sredimo.

Da li ste bili uspešni u pokušaju da sredite ljude? Ne mislim da

moţete to da uradite. Ja nisam bio uspešan u svojim pokušajima.

Kada pokušam, lupi mi se o glavu. Ali ono što mogu, i šta i vi

moţete, je ono što radi bastovan. Moţete da stvorite uslove koji

omogućavaju ljudima da napreduju.

Ponekad organizacije osciluju, izmeĊu popuštanja i kontrole,

demokratije i anarhije, centralizacije i decentralizacije, sa dnevnim

programima, isprobavajući poslednje ideje ili tehnike, sa nadom

da će sa sledećim programom ili seminarom konaĉno to dobro da

obave. Omogućavamo ljudima da probaju. Mi petljamo sa partici-

pativnim menadţmentom. Šaljemo naše zaposlene na kurs iz

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 161 liderstva ili sveobuhvatne kurseve u prirodi ili niz reku u gumenim

splavovima. Onda ĉekamo da vidimo šta se promenilo. Projekti

propadnu. Ljudi su druţeljubiviji ali ne i produktivniji. Šta onda

uradimo? Mislimo, "Znao sam da to neće da upali. Ponovo cen-

tralizuj. Preuzmi kontrolu. Više nadgledanja. Proveravaj svakog,

jer poslednja ideja nije dala rezultate."

Sa baštom, moţete li da je napustite usred leta, uzmete tri

ĉetiri sedmice odmora, ništa ne radite, vratite se i bašta bude u

dobrom stanju? Ne! Da li ima mnogo posla da bi bašta bila dobra?

Da! Nema garancije, ali ima mnogo toga što moţete da uradite da

poboljšate rezultate i prinos. Sve te aktivnosti se svode na

"osposobljavanje." Osposobiti je postala reĉ koja je u modi, što

nije srećno jer je to odliĉan koncept i u suštini znaĉi da svako treba

da radi svoj posao, ali nema garancije. Imao sam divne planske

sesije, promene paradigme sa starijim direktorima, uzimajući ovu

jednu metaforu i proširujućije da moţe da se primeni na njihove

tekuće probleme i izazove. Šta je paralela za koĉeve i ograde, šta

je paralela za dubrivo, staje paralela za dobro seme, ili pravu biljku

za poĉetak? Šta je paralela za dobro zemljište, za plevljenje, za

sunce? Moţemo da razvijemo sve naše organizacione sisteme iz

ove jednostavne metafore - pitajte se, "Staje potrebno preduzeti

da bi se razvili dobri ljudi?" Moţete da odgovorite, "Ovo izgleda

daje ogroman posao i ja nisam dobar u baštovanluku." Dobro, ako

ne volite baštovanluk, moţda je bolje da izaĊete iz bašte. Vaša

uloga, vaši zadaci, vaša odgovornost, vaš posao je da stvorite

uslove koji dozvoljavaju ljudima da se razvijaju i ako nema

baštovana, nema ni bašte.

Moć zasnovana na principu, stvaranje poštovanja je organski

model a ne mehaniĉki. Nema garancije, ni sa ljudima ni sa

biljkama. Strpljenje se formira na osnovu naše svesti da mi nismo

pozvani - da mi ne kontrolišemo. Najviše što moţemo da uradimo

je da radimo kao ludi da stvorimo najbolje uslove. Jer kao što je

ţivot biljke u semenu, ţivot organizacije ili porodice je u ljudima.

Pa šta onda radimo? Postoji paralela za svaki pojedini faktor

koji sam spomenuo kada stvaramo uslove za razvoj ljudi. Berba,

premeštanje, dobijanje ekspertskog mišljenja, izgradnja strukture

za podršku, sve mora da se razmatra. A takode i uravnoteţenje, 11 Moć principa

162 MOC PRINCIPA pravovremenost i harmonizacija svih tih faktora. Vaša je privile-

gija da radite strpljivo da izgradite tu ravnoteţu.

Marija Kiri je provela veći deo svog ţivota u naporu da otkrije

radijum. Postoje 487. eksperiment propao, u kojem su ona i njen muţ

Pjer pokušali da izdvoje radijum iz uranovog oksida, Pjer je podigao

svoje ruke u oĉajanju i rekao: "Nikad neće biti uraĊeno. Moţda za

sto godina ali nikad u naše vreme." Marija Kiri mu se suprotstavila i

odluĉnim licem rekla: "Ako je potrebno sto godina onda je za ţaljenje,

ali ja neću prestati da radim na tome dok sam ţiva."

Moţemo sebi da dozvolimo da budemo strpljivi kada

izgraĊujemo drugu osobu, gajimo odnos, ili pokušavamo da

utiĉemo na one do kojih nam je stalo.

Samoprovera

1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere strpljenja:

Da li su njihovi napori prihvatljivi kao dobar poĉetak?

Mora li to stvarno sada da se uradi? Na ovaj naĉin?

Da li su rokovi realni?

Odakle potiĉu pritisci?

Da li su pritisci realni?

Da li je to dovoljno dobro za sada?

Da li sam spreman da ĉujem njihovo mišljenje?

2. Reci koje treba uputiti njima da se iskaţe strpljenje:

Mnogo ste napredovali.

U ovome smo zajedno, na duţi rok.

Zajedno smo bez obzira kako se završi.

Radujem se da nastavim da radim sa vama.

Mogu da vidim daje to vredno saĉekati.

Razmislite o tome; opet ćemo razgovarati.

Zeleo bih da opet razgovaramo.

Dolazi, zar ne?

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 163

ULJUDNOST

Najbolji učitelj je onaj koji sugeriše a ne dogmatizuje

i inspiriše svog slušaoca željom da sam sebe uči.

Edward Bulwer-Lytton

Obiĉno ne mislimo o uljudnosti kao izvoru moći. A, ipak,

nema niĉeg tako moćnog kao istinita uljudnost. Takva osetljivost

zahteva da se pridruţimo drugima.

Uljudnost znaĉi da nismo grubi, teški, nasilni, posebno kada

radimo u oblastima koje su posebno osetljive ili gde je druga osoba

povrediva. Svako od nas ima oblasti svog ţivota na koje je osetljiv,

gde su povrede i rane ostavile neţna podsećanja ili oštre oţiljke.

Ako smo uljudni, to se poštuje. Dopuštamo i osiguravamo vreme

i prostor za leĉenje ovih rana. Mnoge od ovih rana su samozadate;

ali i pored toga povreduju. Retka je osoba koja nam moţe sluţiti,

posebno u onim oblastima gde smo se povredili, a da nam ne sudi,

ne ocenjuje nas, ne osuĊuje nas ili kada nam nešto treba.

Ponekad smo otrovni jedni prema drugima. Svako od nas je

povreden na neki naĉin od drugih ljudi. Ako nismo paţljivi,

moţemo da "ubijemo" skrivene, unutrašnje, neţne kutke ljudi sa

kojima ţivimo i radimo. Naše najveće radosti i najveća tugovanja

povezana su sa ţivotima drugih ljudi. Zbog odnosa koji se nisu

ostvarili, imamo zone u kojima smo povredivi. Ljudi koji stvarno

pozitivno utiĉu na nas izgleda da to osećaju. Oni ne upadaju kao

slonovi u naš neţni svet. Oni to osećaju. Oni su uljudni u onim

oblastima u kojima nam je potrebna uljudnost.

Mnogi su odrasli u porodicama koje nisu najbolje funkcion-

isale, ili u kojima je bilo mnogo bola. Moţda je nešto toga bola

utisnuto u nas, i mi to nosimo kao prtljag iz detinjstva. Moj prijatelj,

pesnik, ĉesto govori o naĉinima na koje smeštamo svoje probleme

kada rastemo a ne rešavamo ih. On veruje da kada se desi nešto

stoje teško a ne razumemo, mi to jednostavno uklonimo. To je kao

da imamo malu crnu torbu na našem pojasu u koju moţemo da

sakrijemo svoje probleme od pogleda. Ako ovi problemi ostanu u 11*

164 MOĆ PRINCIPA torbi, i sa njima se ne bavimo, oni narastaju sa godinama, i mogu

se ponovo pojaviti, ponekad ruţniji nego što su pre bili. On kaţe

da smo kao odrasli natrpali toliko stvari u tu malu torbu da je

narasla na tri metra. DoĊemo na posao ujutru, a emocionalno smo

iscrpljeni. Zašto? Zato što smo proveli ćelo jutro prenoseći taj

uţasan teret naokolo. Ulazimo u lift i vrata neće da se zatvore, jer

se naše "torbe" ne uklapaju.

Kada razmišljate o liĉnosti koja je nešto znaĉila u vašem

ţivotu, da li se sećate daje bila uljudna sa vama? Da su bili osetljivi

u oblastima gde ste bili povredeni, gde vam je bila potrebna neka

zaštita? Da li su bili svesni vaše slabosti?

Jedan od mojih savetnika na poslediplomskim studijama

mudro me je savetovao; "Blejn, kada imaš posla sa dušama ljudi,

skini cipele. Hodaš po svetoj zemlji." Imao je stvarno poštovanje

za ljude i pomogao je da to podstakne u meni. Svideo mi se njegov

pristup jer sam ranjiv. Svako ima svoja ranjiva mesta. Povredeni

smo, ranjeni smo, nismo sigurni, plašimo se, mada se to ne

pokazuje. Proveo sam dva dana poduĉavajući producente i direk-

tore dobro poznate televizijske emisije. Bilo je iznenaĊujuće da su

ti ljudi, koji dnevno imaju posla sa ĉelnicima drţava, politiĉkim i

biznis voĊama, medija zvezdama, bankarima i svima koji utiĉu na

kretanja u našem društvu u Americi i u svetu, nesigurni u sebe.

Bila im je potrebna potvrda, da ono što rade jeste vredno. Traţili

su poštovanje i zahvalnost. Traţili su priznanje. Ispod naizgled

samopouzdanja i sigurnosti, bili su nepouzdani, ranjivi, nesigurni.

Bez obzira na naš poloţaj, svi se mi osećamo ranjivi. Ljudi koji na

nas moćno utiĉu izgleda da osećaju ove ranjivosti i lako nastupaju.

Oni shvataju da svi mi nosimo razne maske, i samo uljudnost moţe

da podigne ove maske iz našeg ĉvrstog, prepadnutog zagrljaja.

Ovaj strah je oštro opisan u rukom napisanom komentaru koji

se prenosio od nastavnika do nastavnika u vreme kada sam radio

u obrazovanju. -1 Na mojem primerku, zvao se, "Ne budi

zaluĊen..."

—J Ne daj da te ja zaludim. Ne budi zaluĊen maskom koju nosim.

Jer ja nosim masku. Nosim hiljadu maski. Maske koje se plašim

da skinem, a nijedna nisam ja. Pretvaranje je umetnost koja je

druga moja priroda, ali nemoj biti zaluĊen. Ostavljam utisak da

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 165 sam siguran, daje sve sunĉano i neuznemireno u meni, da su vode

mirne, da drţim stvar u rukama, i da mi niko nije potreban. Ali;

nemoj tome da veruješ. Molim te nemoj. Moje lice moţe izgledati;

glatko, ali moje lice je moja maska. Iza nema izveštaĉenosti. Iza *

prebivam ja, zbunjen, u strahu, usamljen. Ali ja to krijem. Ne ţelim

da iko to sazna.

Hvata me panika na pomisao da se moja slabost otkrije. Zato

stvaram masku iza koje se krijem, da mi pomogne da se pretvaram.

Da me zaštiti od pogleda koji to zna. Plašim se da vaš pogled neće

biti praćen ljubavlju i prihvatanjem, plašim se da ćete manje misliti

na mene, da ćete se smejati, i da će vaš smeh da me ubije. Plašim

se da duboko u sebi nisam niko i ništa. Da jednostavno nisam'

dobar, da ćete videti i odbiti me.

Tako igram svoje igre, svoje oĉajniĉke igre pretvaranja, sa r

fasadom sigurnosti spolja, i drhtavim detetom unutra. I tako moj

ţivot postaje bestidnost. Lenjo preklapam sa vama umilnim

zvucima površnog razgovora, sve vam govorim što u stvari nije '■

ništa. Ništa od onoga što u meni vapi. Tako kada se rutinski

ponašam, ne budi zaluĊen onim što govorim. Molim vas paţljivo

slušajte, i pokušajte da ĉujete ono što ne kaţem, ono što bih voleo

da sam u stanju da kaţem. Šta za preţivljavanje imam potrebu da

kaţem, ali ne mogu. Ne sviĊa mi se skrivanje. Pošteno kaţem. Ne

sviĊaju mi se veštaĉke šuplje igre koje igram. Stvarno bih voleo

da sam prirodan. Stvarno bih voleo da sam prirodan, spontan i svoj.

Moţeš li da mi pomogneš? Pomozi mi drţeći svoju ruku, ĉak

i kad je to poslednja stvar za koju mi se Ĉini da je hoću i da mi

treba. Svaki put kada si paţljiv i uljudan i ohrabrujući, svaki put

kad pokušaš da razumeš jer ti je stvarno stalo, u mom srcu rastu

krila, veoma mala krila, veoma slaba krila, ali krila. Sa tvojom

osetljivošću i simpatijom, i tvojom moći razumevanja, uspeću.

Moţeš da udahneš ţivot u mene. Neće biti lako. Dugo uveravanje

o bezvrednosti izgradilo je snaţne zidove. Ali ljubav je jaĉa od

snaţnih zidova, i u tome je moja nada.

Molim te pokušaj da ukloniš te zidove ĉvrstim rukama, ali

neţnim rukama. Jer dete je vrlo osetljivo, a ja sam dete. Ko sam ja

moţeš da se pitaš? Ja sam neko koga dobro znaš. Ja sam svaki

ĉovek, svaka ţena, svako dete, svako ljudsko biće koje srećeš. T—-

166 MOC PRINCIPA Ezopova basna koja nas uĉi o vetru i suncu, koji se takmiĉe

da utvrde ko ima najveću moć, ima jednostavnu, nezaboravnu ;

poentu. Dok se sunce i vetar raspravljaju o svojoj snazi, primete

ĉoveka na putu, ogrnutog kaputom radi zaštite od lošeg vremena.

Vetar se hvali, "Ja mogu da skinem taj kaput. Gledaj... i velikom

snagom vetar napade ĉoveka. Ĉovek samo priteţe svoj kaput

ĉvršće. Olujnom snagom vetar je duvao daje ĉovek jedva stajao

na nogama ali kaput nije skidao. Sto je jaĉi vetar ĉovek je sve ĉvršće

stezao svoj kaput. Sunce se tada oglasilo: "Posmatraj moju moć."

Sunce je zasijalo kad se vetar stišao. Vazduh se zagrejao. Sunĉevi

zraci su neţno pali na ĉoveka. Ĉovek, poĉevši da se znoji otkopĉao

je gornje dugme. Kako se temperatura povećavala, ĉovek je ot-

kopĉao preostalu dugmad, prebacio kaput preko ramena i nastavio

putem. Koje moćniji, Ezop pita, sunce ili vetar?

Sposobnost za uljudnost je pouzdan znak snage.

Ništa nije tako snaţno kao uljudnost; i ništa nije tako uljudno

kao stvarna snaga. Da li ste uljudni sa onima na koje ţelite da

utiĉete? Da li biste mogli da budete? Nevešćemo neka pitanja koja

moţete da postavite sebi da biste se podsetili kada se naĊete u

poloţaju da se ponašate kao vetar a pri tome, postajete nervozni.

Samoprovera

1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere uljudnosti:

Da li sam uljudan?

Da li je ovo naĉin na koji bih voleo da sa mnom postupaju?

Kako bih ja odgovorio da sa mnom na ovaj naĉin postupaju?

Da li znam kako je sa njima ranije postupano?

Da li su bili ranije povredeni?

Da li podstiĉem nadu?

Da li sam napadan?

Da li sam suviše direktan?

Da li se ponašam dovoljno taktiĉno i diplomatski?

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 167 " Da li sam uzeo u obzir njihova osećanja?

Da li je ovo pravo vreme?

Da li su zateĉeni? '■'■'!

,, Da li se sada osećaju sigurni? ,

2. Reci koje treba uputiti njima da se iskaţe uljudnost:

Da li se osećate sigurni?

Da lije ovo nešto što biste ţeleli da razmotrite?

Da li se nadate da bi ovo moglo da funkcioniše?

Da li verujete da biste mogli da uradite ovo što od vas traţim?

Da li ste imali iskustvo koje prouzrokuje da malo brinete o

tome šta od vas traţim?

Da li postoji bilo šta drugo što biste voleli da ja znam?

SPREMNOST ZA UĈENJE

Da li su vas uĉili oni sa kojima ste radili ili ţiveli? Da li ste

spremni da vas neko uĉi? Mnogi uţivaju u uĉenju, ali ne vole uvek

da ih neko uĉi. To zahteva skromnost. To zahteva priznanje, prvo

sebi a onda onima koji bi vas uĉili da ne znate. Ako vaš ego, vaše

oseĉanje identiteta i izvor sigurnosti jeste iluzija da "već znate", vi

ste ranjivi. Moţda niste spremni da izmenite predstavu o sebi. U

suštini, skromnost moţe da bude velika snaga. Imao sam za klijente

mnoge samouke milionere. Verujem daje svako od njih sa mnom

podelio sledeću misao, u nekom trenutku našeg zajedniĉkog pro-

fesionalnog ţivota: "Uspešan sam i znam zašto", rekli bi. "To je

zato što sam veoma, veoma dobar u neĉemu, a izgradio sam

(porodicu, karijeru, poslove, struku) oko toga. Znam šta mogu da

radim, a šta radim dobro, radim bolje od bilo kog drugog. Ali

takoĊe znam da ima mnogo stvari za koje nisam. Tako sam se

okruţio ljudima koji su jaki u oblastima u kojima sam ja slab. I mi

smo zajedno uspeli."

Ako poĊemo od pretpostavke da nemamo sve odgovore i da

ne shvatamo sve, omogućavamo sebi da vrednujemo razliĉite

poglede, sudove i iskustva koje imaju drugi. Kada drugima prilaz-

168 MOC PRINCIPA imo otvorena srca, i spremni smo da nas uĉe, mi uĉimo daje kljuĉ

za uticanje da dozvolimo sebi da na nas utiĉu.

Slušanje nam omogućava da pridemo drugoj osobi na naĉin

koji ona razume, jer im prilazimo sa njihovog terena, njihovih

ţelja, htenja i potreba. Mi svi to znamo intuitivno zbog našeg

iskustva sa prijateljima. Sve što vaš prijatelj ima da kaţe je

interesantno. Sa njima smo u vezi. To nije prisilna veza. Hoćete

da uĉite od njih. Malo je nas koji vole da budu pouĉavani; ali od

naših prijatelja primiĉemo uputstva.

Dok sam završavao svoju doktorsku tezu na Univerzitetu

Teksas u sedamdesetim, radio sam na obimnom pregledu pro-

grama nastave i analize metodologija za projektovanje nastave.

Starešina naše lokalne crkve me je pozvao jednog dana i pitao da

li bismo mogli da se naĊemo. Imao je neke probleme u ruk-

ovoĊenju nedeljnim školskim programom, povezane sa implemen-

tacijom novog nastavnog programa. Ljubazno sam se saglasio,

uveren da će mi moja nedavno ovladana umeća sa nastavnim

programom omogućiti da posvetim malo svog struĉnog vremena

vrednoj stvari. Nakon svega, moja deca bi imala korist kada bi

program bio unapreĊen. Dok sam slušao njegovu zabrinutost

osećao sam se ponešto izveštaĉeno. Problemi su bili jednostavni.

Lako sam mogao da kaţem koordinatoru šta da uradi. Pri kraju

našeg razgovora, zastao je i pogledao me na tren u tišini. Ne znam

da li je to bila moja arogancija ili moj univerzitetski status što ga

je konaĉno pogodilo. Ali on je presekao moj osećaj vaţnosti

jednim pitanjem - pitanjem na koje je sam odgovorio. "Da li znate

zašto smo vas pitali za pomoć? Moje reference su mi prošle kroz

glavu, ali sam mislio da treba da ga pustim da on kaţe. "Zato što",

nastavio je sa prostim osmehom "znamo da volite decu." Bio sam

istinski poniţen. To nije bilo moje znanje. Moja arogancija,

proizašla iz postdiplomskih studija, bila je moguća od znaĉaja u

rešavanju njihovih tekućih problema; ali to mi nije bila preporuka

za posao. Moja sposobnost da slušam, uĉim i volim bila je od

daleko većeg interesa za njih. Prihvatio sam posao i u potpunosti

uţivao da uĉim i da budem sa njihovom decom. Neke od lekcija

koje sam nauĉio dok sam nadgledao taj neformalni nedeljni školski

program bile su mnogo vrednije od mojih postdiplomskih studija.

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 169 Kao što sam već rekao, ako hoćete na nekoga da utiĉete,

dozvolite mu da utiĉe na vas. Kljuĉ za uticanje je da dozvolite sebi

da na vas utiĉu. Steći ćete pravo da utiĉete na njih. Ne moţete da

prekršite ovaj osnovni princip i da budete uspešni, na duţi rok, sa

drugima. Da li moţete nauĉiti? Dozvolite da to ilustrujem

iskustvom iz velike proizvodne fabrike. Rukovodilac pogona je

izvestio da kada je on preuzeo odgovornost za svakodnevnu proiz-

vodnju dvadeset ĉetiri ĉasa dnevno, atmosfera u fabrici je bila

toliko loša da je pokušao da pomogne ljudima da promene svoje

gledanje i na sebe i na svoj rad. Odluĉio je da koristi novu parolu,

"Vaţno je, zato ste ovde." Poruĉio je transparent više od metra

širok i petnaest metara dugaĉak sa novom parolom štampanom

velikim slovima, i obesio je transparent ispred pogona. Štampao

je bedţeve, majice, kape i postere, i potpuno se zaneo svojom

"novom" kampanjom.

Nakon tri ili ĉetiri dana nove kampanje bio je u pogonu i

upitao dugogodišnjeg nadzornika šta misli o novoj paroli. "To je ;

"tropa" "Sta si rekao?" "Da", nadzornik je nastavio, "smrdi. Ovde

ste šest meseci. šta mislite ko ste vi da ovde šetate, gledate preko

ramena i posramljujete nas - 'To je vaţno; zato ste ovde.' Poštedite

nas propovedi..." Okrenuo se da ode, sa nategnutim smeškom na

licu dok je gledao gomilu radnika koji su prisluškivali ceo razgo-

vor.

Stavite se u poloţaj ovog novog rukovodioca. Hteli ste da

pomognete. I šta su bili rezultati? Arogancija, neznanje, grubost.

Vaš kredibilitet je u pitanju. Šta bi uĉinili? Uzvratili ĉestitom

neformalnom vodi?

Ovaj menadţer se izvinio nadzorniku. Bilo je teško. Za-

htevalo je ponešto emocionalnog samouzdrţavanja. Ali izvinjenj-

em, izvukao je ţaoku. A onda je upitao nadzornika, "Šta vi mislite

da bi dalo bolje rezultate?" "Dobro, šta mislite o ovoj paroli, "Zato

stoje vaţno; vi ste ovde."

Pre isteka te smene, menadţer je skinuo transparent. Zamis-

lite ovu scenu, nedelju dana docnije. Ovaj isti nadzornik prilazi

zgradi sa parkirališta. Dok se nadzornik i njegovi prijatelji

pribliţavaju zgradi, jedan od njih opaţa opet stari transparent

podignut na zgradu. "Zar nije dobio? Nisu nam potrebne njegove

170 MOĆ PRINCIPA parole." Ali kad se pribliţio transparentu, mogao je da vidi da su

reci neznatno izmenjene. Proĉitao je tiho; pisalo je "Zato što je

vaţno, vi ste ovde." Bio je to isti transparent, ali je reĉ "zato"

upisana. "Zato stoje vaţno,' zar nije to ono što sam ĉoveku rekao

pre neki dan? Hej, to je moja parola!" Šta mislite koliko je bilo

potrebno da se rašĉuje po toj velikoj organizaciji, sa hiljadama

zaposlenih, da neko sluša, da neko brine? Dve godine docnije,

transparent i dalje visi, a parola je postala objašnjenje zašto su oni

radili zajedno.

Menadţer koji mi je ovo ispriĉao spomenuo je sa smeškom

da je nadzornik za odrţavanje postao šampion nove parole.

Nadzornik je imao priliku da se penzioniše u tri maha nakon toga,

ali nije sve dok menadţer nije napustio pogon zbog drugih

duţnosti.

Da li se na vas moţe uticati? Jedan od kljuĉeva za povećanje

moći korišćenjem principa jeste da dozvolite sebi da na vas utiĉu

oni na koje ţelite da utiĉete.

Samoprovera

1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere uĉenosti:

Da li mislim da najbolje znam?

Da li stvarno samo pokušavam da uĉinim da urade ono što

hoću?

Da li postoji drugi naĉin da se to uradi?

Da li postoji bolji naĉin da se na to gleda?

Da li je ovako najbolje. Kako ja to znam?

Šta bih mogao da nauĉim kada bih ih slušao?

Da li sam spreman da uĉim od njih?

Da li verujem da mogu da uĉim od njih?

Šta oni mogu da me nauĉe?

Da li stvarno slušam?

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 171 2. Reci koje treba uputiti njima da se iskaţe uĉenosti:

Kako vi to vidite?

Pomozite mi da vidim to što vi vidite...

Ţeleo tih da shvatim vaše gledište.

Pomozite mi da vidim stvari na naĉin na koji vi vidite.

Kako mogu da pomognem?

Da li razumem to što govorite?

Šta vi mislite?

PRIHVATANJE

Moć prihvatanja je velika jer nema varanja, to je bezuslovno

prihvatanje. Nema varanja kada vas prihvataju. I kada to pri-

hvatanje postoji mali plamicak nade se generise koji nam daje

pozitivnu veru u sebe, veru u naš potencijal. Uĉesnici su mi redom

govorili o nekom ko ih je duboko prihvatio, ĉesto kada se nisu

osećali prihvaćenim; njihov postskriptum je obiĉno "Nikad neću

to zaboraviti i nikad im neću zaboraviti."

Pre više od hiljadu godina, nepoznati pesnik je pisao: "U

svakom plemenu, ĉovek će napredovati delima ljubavi." '

Dokumentarac BBC-a pod nazivom Gandijeva Indija

sadrţao je intervjue sa mnogima koji su ga poznavali ili su imali

uĉešće u njegovom radu. MeĊu intervjuisanima bila je ţena koja

je dala ovaj odgovor kada su je upitali da opiše dominantni utisak

koji je Gandi ostavljao - "Njegova velika ljubav."

Sliĉno, dok sam pregledao stotine izjava uĉesnika na semi-

narima koji su se sećali osobe koja je imala pozitivan, znaĉajan

uticaj na njihove ţivote, ogromna većina je izjavljivala "pri-

hvatanje", ili kako su ĉešće nazivali to, "ljubav", kao dominantni

uticaj koji je ta osoba imala na njih.

Ĉitao sam sa zanosom posmrtno slovo generalnog direktora

Dain Boswortha, velike finansijske grupe sa srednjeg Zapada.

Umro je od raka u pedeset šestoj godini. Oĉigledno, taj ĉovek je

bio izvanredno ljudsko biće. Dva ili tri paragrafa u posmatranom

172 MOĆ PRINCIPA govoru razmatrali su milione dolara u imovini, povraćaj na inves-

ticije, i sve finansijske pokazatelje rasta u kompaniji koji su bili

rezultat napora tog ĉoveka. Preostali deo govora bio je posvećen

ĉoveku. Evo ovde nekoliko izvoda:

Bio je odliĉan lider, koji je brinuo o svojoj kompaniji i

ljudima koji su tu radili. Slušao je svoje zaposlene; slušao je ljude

u pisarnici sa podjednakim interesom kao što je slušao ljude u

direktorskim kancelarijama, govorile su njegove kolege. Hteo je

da sluša, ne samo više rukovodioce, već i druge širom kompanije

da bi stekao širi uvid. Njegovo prisustvo je bilo vrlo osobeno. Bio

je ĉovek velike strasti. Verovao je u poštovanje i dostojanstvo

pojedinca. Sve bi preduzeo da pomogne ĉoveku. Nisam poznavao

nikoga sa više osećajnosti za ljude od njega. Imao je ranije teţak

ţivot. Bio je izleĉeni alkoholiĉar, prošao je kroz teške liĉne

probleme i nauĉio je da se oslanja na druge. L|udi su ga stvarno

voleli. Mislim daje to zato stoje on voleo njih. '

Ako ste ikada iskusili bezuslovno prihvatanje, znate da nema

niĉeg sliĉnog u svetu. Nikada više niste isti nakon toga. Kada vas

prihvataju, kaţu vam da ste u redu, uprkos vašim sumnjama i

strahovima i nepodesnosti. Nema tajni i uslova u prihvatanju.

Voljeni ste bez obzira da li imate dobre ili loše ocene, bez obzira

da li niste prekoraĉili troškove i završavate posao na vreme ili ste

prekoraĉili budţet i kasnite. Bezuslovno prihvatanje je pojava koja

izvanredno oslobaĊa. Do toga dolazi kada ţelite najbolje drugoj

osobi, uzdrţavate se od prosuĊivanja, od sumnjiĉenja, ne zahtevate

dokaze ili posebne rezultate kao uslov za odrţanje samovredno-

vanja. To je razliĉito od pregleda uspešnosti i ocena rada. Pitamo

se, staje izvor vaše paţnje za drugu osobu? Prihvatanje bez uslova.

Ako ste to ikada osetili, znate za ogromnu moć koja sa time dolazi.

Da li mislite da sam ja u redu? Prihvatljiv? Bez ikakvih tajni? Ne

zato što sam izuzetan ili odgovaram već zato što imam vrednost

po sebi.

Izgleda daje potreba da se voli mnogo moćnija i veća, dublja

potreba nego potreba da se bude voljen.

Mada je okrepljujuće za dušu da bude prihvaćena, ĉesto nam

je teško da uĉimo kako da bezuslovno prihvatimo druge. Da tako

uĉinimo znaĉi da treba da ţelimo najbolje za njih, bez obzira da li

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 173 njihov uspeh utiĉe na nas. Treba da se uzdrţimo od prosuĊivanja,

od sumnjiĉenja, i ne zahtevamo dokaze ili posebne uspehe kao

uslov za odrţanje visoke ocene o njima. Prihvatamo ih ne zbog

njihovih uspeha, ili na osnovu onog što bi mogli da uĉine za nas,

već zbog njihove vrednosti koju imaju kao ljudska bića.

Koliko su ĉesto vaši napori da pomognete pokušaj da "uĉinite

nekome" pre nego da "budete sa nekim?"

Uĉenje prihvatanja kod kuće

Jedne noći sam kod kuće nešto iskusio stoje povećalo moje

shvatanje prihvatanja. Moj najmlaĊi sin se probudio uz uţasan plaĉ

i jauk. Ţena mi je bila bolesna, pa sam se izvukao iz kreveta i

pokušao sam da resim problem. Uobraţavao sam da pripadam

novim muškarcima koji umeju da menjaju pelene i viĊaju rane tako

da sam mislio da i to mogu. Oko dva sata ujutru - ćela kuća je tiha

osim što beba plaĉe u deĉijoj sobi. Pošto sam mamuran, trudim se

da prestane plaĉ što pre je moguće i da se vratim u krevet. Moja

prva pomisao je da uradim nešto. Pomilujem ga, dam mu piće, ili

ga tesno uvijem u ĉaršav - sve što je potrebno da ućuti. Nakon

deset minuta još je plakao, i to primetno glasnije. Ništa što sam

preduzimao nije davalo rezultate. Tada sam već bio priliĉno budan

i odluĉan više nego ikad da prekinem galamu i vratim se u krevet.

Poneo sam bebu dole, izašao sa njom napolje, misleći da će hladni

noćni vazduh da je odvrati od plaĉa. Ništa nije pomoglo. Upalio

sam televiziju i par minuta posmatrao reklame, Oni su izvesno

imali neke odgovore - za 49,95 dolara koliko naplaćuju i par trka

za kasetofon, svi ozbiljni ţivotni problemi bili bi rešeni! Poĉeo sam

da osećam da sam ukopan u sivoj zoni izmeĊu razuma i emocija

gde su sva moja znanja kao predavaĉa i sve moje dobre namere

kao oca bile uzaludne u susretu sa teškoćama koje nerviraju zbog

nesrećnog deteta koje plaĉe.

Poĉeo sam da gasim svetla po kući (mnoga svetla u kući su

bila upaljena do tada i pretpostavljao sam da će neko od starije dece

uskoro ustati da pita zašto ne mogu da ućutkam bebu, šta joj u

svakom sluĉaju radim, i zašto su sva svetla upaljena?) Polako sam

se popeo do deĉje sobe, odustajući nakon neuspelih pokušaja da

174 MOC PRINCIPA kao otac pruţim utehu i pomoć. Mislim da ako psiholog za obra-

zovanje sa doktoratom u oblasti uĉenja ne moţe da zaustavi

jednostavan izliv plaĉa, ko bi mogao?

Kad sam zatvorio vrata deĉje sobe i ugasio svetio našao sam

se kako drţim bebu uvijenu u mekani ĉaršav, neţno je njihajući

pored krevetca. Njen plaĉ je bio nešto prigušen dok sam je prigrlio.

Iscrpeo sam sve svoje alternative - i ona je bila iscrpljena. Ništa

nije preostalo da se proba. Odvraćanja nisu pomogla. Pretnje nisu

pomogle. Rezonovanje je bilo besplodno. U stvari, konaĉno sam

shvatio, ništa što sam rekao nije uticalo kao ni šta sam uradio.

Osećajući se priliĉno glupo, rekao sam glasno: "E, sad ću samo da

stojim i da te drţim."

Moţete da zamislite moje iznenaĊenje i zlovolju kada je za

nekoliko minuta beba zaspala u mojim rukama. Kako je postignuto

ovo ĉudo? Ništa što sam rekao, ništa što sam uradio, jednostavno

sam odustao i bio sa njom. Ništa više. I nekako u njenom osam-

naestomeseĉnom mozgu i srcu osetilo je to, i to je bilo dovoljno.

Ono stoje trebalo uraditi za mene je bilo najteţe. Da prestanem da

činim. Lekcija koju sam nauĉio dok sam o tome razmišljao nared-

nog dana bila je duboka. U susretu sa nesrećnom bebom bio sam

lišen svih alatki koje bi normalno koristio u radu sa klijentima.

Reci, koncepti, modeliranje, korišćenje metafora i analogija, sve

se pokazalo nemoćno u susretu sa drugim ljudskim bićem koje

nema znanja o svim tim interaktivnim sredstvima. Kada nije više

ništa preostalo u mom terapeutskom arsenalu mogao sam samo da

ga prihvatim bez ikakvih uslova, bez laganja, i to prihvatanje

izraţeno mojom spremnošću da samo budem sa njom bilo je ono

što je bilo potrebno.

Pokušajte da to uĉinite sa svojim detetom u tinejdţerskom

dobu, sa zaposlenima ili susedima. To je teško. Pouĉavani smo

godinama da koristimo bakin zakon. "Ako jedeš grašak, dobićeš

kolaĉ." Moţeš da dobiješ ovo, ako uradiš ono. Mada to moţe da

bude naĉin na koji neki odnosi funkcionišu, što smo prikazali u 5.

poglavlju, postoji i druga vrsta odnosa koja je i viša i dublja. Kada

se odreknemo uloge sudije, moţemo druge da prihvatimo bez

granica ili ograniĉenja, a oni mogu da o sebi sude mnogo stroţe

nego što bismo mi to uradili.

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 175 Divno je što je prihvatanje nešto što moţemo da kon-

trolišemo. Sve druge stvari koje ţelimo da kontrolišemo u ţivotima

drugih - navike supruge, šta kaţe tašta, naĉin na koji naši korisnici

ili deca ne odgovaraju kada bismo mi to ţeleli - nisu pod našom

kontrolom. Ali naše prihvatanje jeste. Tako da ĉesto šaljemo

poruku, "Mogu da te prihvatim, ali ne mogu da prihvatim tvoje

ponašanje. Gadi mi se tvoje ponašanje:" Tada mi prenosimo

gaĊenje. Kaţemo nešto kao "Volim te, ali samo ne mogu da

podnesem ono što radiš." Ali pomislite. Kakva im osećanja

prenosimo? Ne ljubav. Oni osećaju gaĊenje. Osećaju odbijanje, ne

prihvatanje. Prihvatanje koje mi osećamo je toliko uslovno da se i

ono oseća. Bezuslovno prihvatanje je toliko retko i tako divno da

je njegov uticaj nepogrešiv.

Teze je ispoljiti razumevanje nego dati savet, ali je obično

mnogo vrednije.

Ljubav nastavnika

Moć bezuslovnog prihvatanja mi je demonstrirana na

neobiĉan naĉin sa jednim mojim detetom. Ne tako davno, stajao

sam u redu sa drugim gostima ispred male grupe koja se okupila

u ĉast mog sina, kada sam iznenada dirnut skoro neodoljivim

talasom razumevanja i zahvalnosti. Šovni i ja smo bili na prijemu

jer je naš ĉetrnaestogodišnji sin, Bendţamin, dobijao skautsku

nagradu. Dok sam gledao u mog sina, koji je bio na kraju reda, u

publiku, ugledao sam ţenu koja je sedela u zadnjem delu sobe.

Kada sam je prepoznao, oĉi su mi se ispunile suzama. To je bila

Suzan Hes, uĉiteljica drame u osnovnoj školi mog sina. Pogledao

sam nju, pa opet sina. Lepo je izgledao u uniformi, ali ispod kose

koja je bila malo preduga, mogao sam da vidim aparat za slušanje.

Opet sam pogledao uĉiteljicu pa sina i bujica sećanja je preplavila

moju dušu i srce.

Sećam se kada je Šovni bila trudna sa Bendţaminom. Dobila

je rubeole, i zbog mogućih komplikacija, doktori su savetovali da

razmotrimo abortus. Rekli su da bi sin mogao da ima ozbiljne

probleme kao rezultat bolesti koja moţe da dovede do doţivotnih

176 MOC PRINCIPA teškoća i za njega i za nas. Ali za nas se nije postavljalo pitanje šta

da radimo. U stvari, za vreme napetosti tih dana, Šovni je jednog

dana uoĉila lepotu ruţe koja je rasla u grmu i osetila snaţan

duhovni podsticaj, "Ne brini - biće savršen." Naša liĉna verovanja

obezbedila su spokoj i bila su osnova za našu odluku. Mada smo

bili mladi roditelji, i nesvesni šta sve moţe da krene naopako,

odluĉili smo da nastavi trudnoću i da uĉinimo sve najbolje da se

pripremimo za suoĉavanje sa svim što moţe da se dogodi.

Kada se Bendţamin rodio izgledalo je sve normalno. Lekari

su nam rekli da smo imali sreću. Bili smo oduševljeni. Naše

molitve su bile molitve zahvalnosti i ţelje da budemo najbolji

roditelji koje dete moţe da ima, i uskoro smo bili obuzeti ro-

diteljskim zadacima oko bebe i njegovog starijeg brata. Kada je

Ben imao oko osamnaest meseci, meĊutim, njegov bebasti govor

je poĉeo da nestaje i nismo videli da se razvija normalni govor -

osetili smo da nešto nije u redu. Kada je imao dve godine, us-

tanovili smo da je gluv. Rubeola je ipak ostavila trag i stalno

oštećenje nerva je spreĉilo našeg sina da ĉuje. Potpuno gluv! Šta

bi trebalo da uradimo? Doktor nam je rekao da nikad neće moći

da ide u normalnu školu, jer ne ĉuje. Sugerisao je da ga odmah

damo u neku školu jer će mu biti potrebna velika pomoć.

Dok smo prouĉavali mogućnosti za obuku Bena, ustanovili

smo da neke porodice stavljaju decu u poseban program van kuće.

Nismo mogli to da prihvatimo - bio je tako mali. Posetili smo razne

programe i mogli smo da vidimo da je bilo mnogo ranih pristupa

u pomoći gluvima, sa razliĉitim stepenom uspešnosti. U nekim od

obrazovnih programa deca ĉak nisu imala ni aparate za slušanje.

Za Bena smo odmah nabavili aparat za slušanje. Aparat je bio skup

i glomazan. Bio je u kutiji i Bendţamin gaje nosio oko vrata. Za

deĉaka kao Ben glomazan aparat je bilo najbolje što smo mogli da

nabavimo. Proĉitali smo sve što se moglo naći o pomoći koja se

moţe pruţiti gluvoj deci. Našli smo struĉnjaka za govor i slušanje

koji je radio sa mojom ţenom, nekad u našoj kući, poduĉavajući

Šovni kako da mu govori i kako da ga uĉini osetljivim na zvuk.

Ĉuli smo za Dorin Polok (Doreen Pollock), vizionarsku lekarku u

Denveru, Kolorado, koja je sksperimentisala sa pristupom koji se

zasnivao na pojaĉanju zvuka za gluve bebe. Imala je moćne slušne

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 177 aparate za pomoć deci u rasponu od prve do treće godine. Kada

smo docnije posetili njenu laboratoriju videli smo preliminarne

rezultate sa decom koja su pokazivala da bi mogla da ţive u svetu

zvuka pre nego u svetu tišine. Njena ideja je bila da se iskoristi

preostali sluh kod te dece. Ta deca su kasnije razvila normalniji

govor i jezik nego što su drugi istraţivaĉi u toj oblasti mislili daje

moguće. Kada se sada prisećamo, verujemo da smo dobili pomoć

od mnogih ljudi na tom putu - ljudi su se angaţovali da nam

pomognu na svakom koraku našeg puta sa Benom.

Sećam se da sam posmatrao svoju ţenu kako kleĉi na patosu

u našoj dnevnoj sobi sa Benom. Bila je opremljena spravom za

pravljenje buke i zvonom, oba su bila stavljena ispod kartonske

kutije. Naša mala beba, Ben, sedeo je na podu ispred nje, sa svojim

aparatom za slušanje u kutiji na grudima. Šovni bi posegla ispod

kutije i zazvonila, a zatim podigla kutiju da se vidi staje to stoje

izazvalo buku. Onda bi stavila aparat za buku pod kutiju, zaz-

vonila, i podigla opet kutiju. Ponavljala je bezbroj puta taj postu-

pak, svaki put ga pitajući da ukaţe na predmet koji je pravio zvuk

- jednostavno razlikovanje zvuka koje bi svaka osoba koja ĉuje

smatrala za dato. Ali on nije mogao.

Ponavljala je taj eksperiment strpljivo, moţda stotine puta.

Posle mnogih pokušaja, poĉeo je da taĉno povezuje. Sitan delić

zvuka je prodirao i on ga je koristio! Njeno celokupno teţište je

bilo da mu pomogne da koristi bilo koji delić zvuka, da sluša.

Specijalista nam je rekao "Ben je potpuno gluv. To znaĉi da bi

mlazni avion mogao da proleti kroz njegovu sobu i on ga ne bi ĉuo;

osetio bi samo vibracije." Ali uz pomoć svog aparata za slušanje,

i mali delić zvuka poĉeo je da znaĉi sve za njega, i u njegovoj duši,

nekako, veza je uspostavljena. Bez njegovog aparata za slušanje,

bio je potpuno gluv; ali sa aparatom za slušanje, po njemu, mogao

je da ĉuje. Ben je bio ispitivaĉ i stvarni posmatraĉ. Zapoĉeli smo

da vodimo knjigu sa iskustvima koje je imao Ben. Ta "knjiga

utisaka" sadrţala je prvu reĉ koju je ikad rekao, drugu, i tako dalje,

dok reci nisu poĉele da stiţu tako brzo da smo prestali da ih

beleţimo. Mogao je da komunicira. Odveli smo ga u osnovnu

školu, gde je uĉiteljica rekla da će ga isprobati na šest nedelja.

Nakon dva dana nam je rekla, "Biće sve u redu." Ben je išao u 12 Moć principa , „

178 MOC PRINCIPA drţavnu školu, i ne zadugo ustanovljeno je da moţe da pohaĊa

normalno sve ĉasove. Dobro se prilagodio i uz nastavnike koji su

se svojski trudili, veoma je zavoleo školu.

Opet u sadašnjosti, obrisao sam oĉi. Nastavnica drame, Mis

Hes, uhvatila je moj pogled i smeskala se gledajući Bena, visokog

i pravog, smeškajući se na znaĉku Orla koja mu je bila predata. Ne

samo da je bio u potpunosti ukljuĉen u skautsku organizaciju,

obavio je veoma sigurno samostalni rad koji se zahteva za dobi-

janje znaĉke Orla. Nastavnica drame je igrala znaĉajnu ulogu u

razvoju njegovog samopouzdanja.

Osmogodišnje školovanje se glatko završilo za Bena dok nije

došao do gimnazije. Suviše pritisaka; suviše strahova; previše

mladalaĉke snage kada se deca meĊusobno diraju, pokušavajući

oĉajniĉki da pronaĊu svoje mesto i identitet, ĉesto na raĉun drugih.

Ben je postao veoma svestan da je "drugaĉiji" zbog svog aparata

za slušanje. Borio se za svoj poloţaj u društvu i prihvatanje. Jednog

dana je došao kući iz škole i pitao da li bih rentirao videokasetu

mjuzikla Oklahoma! Pokušavamo da udovoljimo zahtevima svoje

dece, i sloţio sam se. Većina filmova ima danas prikljuĉen tekst

uz traku. Uz taj tekst, Ben je mogao da prati stvarne reci dijaloga

kao i pesme. Našli smo videotraku, uzeli je, i svi zajedno porodiĉno

uţivali, ali je Ben ostao te noći i sam gledao film, puštajući delove

više puta te noći.

Sećam se da sam ga zatekao dole u dva ujutru kako bulji u

televizijski ekran, posmatrajući akciju kao i reci koje su se prikaz-

ivale na dnu, duţ ekrana, kao podnaslovi. Rekao sam, "Ben, da li

si lud? Svakako je to dobar komad, ali ĉemu tako ţestoko

oduševljenje? Njegov odgovor je bio snebivljiv. Škola je objavila

da će školska dramska sekcija postaviti komad i on je hteo da u

njemu igra. I to ne kao tehniĉka podrška ili pomoćno osoblje na

bini - hteo je da glumi u komadu. Bio sam iznenaĊen... zbunjen...

frustriran. Gluvi Ċak u mjuziklu? Nisam hteo da ga obeshrabrim,

ali nisam hteo da iko povredi mog sina ili da ga spreĉi. Rekao sam,

"Ben, ne moţeš - neće ići." Moj strah je govorio a ne moja vera.

Moj strah od toga šta bi moglo da se dogodi što će biti bolno bio

je veći od moje vere u njegove sposobnosti.

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 179 I pored mog protesta, nije odustajao. Posmatrao je video opet

sledećeg dana. Nakon nekoliko dana, došao mi je i rekao da hoće

da bude Vil Parket. To je visoki, viţljast kauboj koji se zaljubljuje

u bezbriţnu i naivnu Eni nakon posete i pevanja o Kanzas Sitiju.

Bio je to deo koji je sadrţao dosta igre, pevanja, ĉak i solo nastup.

Ben mi je rekao da zna ko će dobiti ulogu Eni - bila je to devojka

koja mu se dopadala - a na kraju komada Vil treba da poljubi Eni,

i on je hteo da u tome uzme uĉešće. Znao sam daje ozbiljan. Ali

sam hteo da ga zaštitim. Da ste vi bili Benov roditelj šta biste

uradili?

Ben se zalagao. "Tata, stvarno ţelim tu ulogu. Hoćeš li mi

pomoći?" Znao sam da će biti teško Benu da peva - dirigovao sam

horovima i bio svedok Benovog "pevanja" iz prve ruke. Setio sam

se da Reks Harison u ulozi profesora Henri Higinsa nikad nije

pevao u Mojoj dobroj dami. On je priĉao/pevao, u ritmu, ali bez

prave melodije. Sloţio sam se oklevajući da će moţda Ben moći.

Takode sam se sloţio da pomognem. Sviram klavir, pa smo se

dogovorili. Odsvirao bih akord svaki put kada bi trebalo da kaţe

reĉ. Posmatrao bi moje prste da vidi kada da kaţe reci, što je brzo

zapamtio. Imao je prirodni ritam, pa je tome dodao nekoliko

gestova i pokreta rukom. To ga je zabavljalo i uz smeh smo

napredovali. Veţbali smo svako veĉe posle škole i na kraju je došlo

vreme za audiciju.

Kao stoje uobiĉajeno u većini gimnazija, mladi ljudi koji su

se prijavili nisu bili mnogo uglaĊeni ili obuĉeni. Ali Ben i ja smo

zajedno prošli audiciju - proĉitao je par redova, otpevao uveţbani

solo deo, i onda smo otišli na sladoled. "Bićemo u kontaktu.."

Otpevala je mis Hes kad smo krenuli. Bio sam ponosan na Bena.

Malo uĉenika u školi je imalo hrabrost da se okuša u pozorišnim

komadima. Mladi ljudi su toliko samosvesni u tom uzrastu. A Ben

se isprobao. Za mene, on je bio pobednik, i konaĉno, ćela epizoda

sa Oklahomom! je sada za nama. Bar sam ja tako mislio.

Dobio sam poziv kasno te veĉeri od gospoĊice Hes. Rekla je:

"gospodine Li, imam loše vesti za vas." Predvideo sam novosti i

rekao joj: "Hej, nema problema. Bio sam iznenaĊen ali zahvalan

što ste ga uopšte pustili na audiciju. 'Ne brinite o tome. Ništa nismo

ni oĉekivali." Njen odgovor me je pogodio. "Ne, nisu to novosti. 12*

180 MOC PRINCIPA Novostje... Benje dobio ulogu WilParkera!" Ostao sam bez glasa.

To je bila loša vest. Pokušao sam da odgovorim ali sam mogao

samo da zamuckujem. Sve što sam mogao da kaţem bilo je: "Da

li ste sigurni da to hoćete? Zamislio sam ga na bini, nesigurnog,

povredenog od strane neosetljivih uĉenika. Zamišljao sam stotine

ĉasova veţbanja koji se mogu okonĉati u porazu i nezgodi. Zašto?

Zašto ona to ĉini? Onda je rekla: "Nisam mogla da ga odbijem. On

je bio najbolje pripremljen deĉko na audiciji."

Za gospoĊicu Hes, to nisu bile, u stvari, "loše vesti," mada je

znala da moţe tako da zvuĉi. Rad, da. Rizik, da. Mogućnosti za razvoj

za Bena kao i za druge uĉenike, da. To je bila ţena koja je prihvatila.

Ona je videla više u Benu od mnogih drugih ljudi. Videla je dalje od

aparata za slušanje. Otvorila je oĉi i uoĉila nagoveštaj njegovih

mogućnosti. Ona ga je bezuslovno prihvatila. A njeno strpljenje je

bilo ogromno kad su poĉele nedelje ranih jutarnjih i veĉernjih proba.

GospoĊica Hes je bila puna energije, uvek sa ohrabrenjem, uvek sa

verom, i ĉesto terajući decu, gurajući ih i dizanjem galame podsticala

ih da uĉe svoje uloge i rade zajedno.

Na premijeri komada naša ćela porodica se poredala u prvi

red, gde su sedišta bila postavljena u obliku kombinacije auditori-

jum-kafeterija. Poĉela je muzika (klavir i doboši, koliko se sećam)

zavesa se podigla i mjuzikl je poĉeo. Prva scena je dobro prošla.

Muzika je vodila. Hej, ovi deĉaci su bili dosta dobri! Poĉeo sam

da se opuštam. GospoĊica Hes ih je dobro pripremila. Vredno su

se pripremali. Bilo je to dobro izvoĊenje. Deca su izvanredno

izvodila predstavu. Onda je došlo vreme za Bena da otpeva svoju

solistiĉku ariju. Izgegao se na binu sa preuveliĉanim kaubojskim

razmetanjem, naslonio se na ogradu izmeĊu "njegove" devojke

obuĉene u veliku suknju u boji crveno-bele šahovnice, i tetka Eler,

druge devojĉice koja je igrala ulogu mudre majke u komadu, koja

sve savetuje i upućuje. Onda je krenuo sa svojom priĉom/pesmom,

pravo na ulogu, "Došao sam u Kanzas Siti u petak; do subote sam

nauĉio par stvari..." Njegov osmeh i entuzijazam i sjaj u oĉima

zahvatili su publiku. Ići će dobro. Odigrao je svoju taĉku divno.

Publika se ĉak i smejala na mestima gde je i trebalo da se smeje.

Kada je završio pesmu, poĉeo je da igra sa Eni, što je vodilo ka

grupnom radu u polju i velikoj predstavi. Zaboravio sam svoje

brige i zaneo se sadrţajem, akcijom, muzikom i ĉudom predstave

škole u malom gradu koju su deca postavila najbolje što su mogla

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 181 uz pomoć gospoĊice Hes. Na kraju predstave, on je bio "heroj" i

ĉak je uspeo da poljubi Eni.

Kada se zavesa spustila i muzika završila, porodice koje su

došle da posmatraju svoju decu skoĉile su na noge da aplaudiraju

u entuzijazmu. Progurali smo se kroz gomilu dok se zavesa

otvarala za poslednje pozdrave a prijatelji i porodice su se tiskale

u zagrljaju i ĉestitanjima. Zagrlio sam Bena, koji se srećno smejao.

Povukao me je u stranu, iza kulisa i pitao da li sam išta zapazio za

vreme njegove velike numere. Ne, nisam, ali dobro je prošlo,

uveravao sam ga. Opet je pitao. Kada je bio^siguran da nisam

zapazio ništa neobiĉno ili uoĉljivo, odahnuo je. Staje Ben? U ĉemu

je stvar? Da li je postojao problem koji mi je promakao? Ne,

objasnio je, samo što on nikada nije mogao da ĉuje klavir dok je

bio na bini za vreme proba, pa su glumica koja je igrala tetku Eler

i on smislili jednostavan sistem. Kada bi se zajedno naslonili na

ogradu, ona bi stavila svoju ruku njemu iznad kolena, onda prekrila

svojom suknjom ruku tako da niko u publici ne vidi. Kada je

muzika poĉela, ona bi tapkala njegovo koleno u ritmu muzike, tako

da bi on znao kada da poĉne. Kada bi jednom krenuo, pijanist bi

ga sledio. I to je išlo. Ta devojĉica je to uĉinila za mog deĉka.

Dok sam stajao sa Šovni i Benom te noći, dok je trebalo da

dobije znaĉku Orla, osećao sam sve emocije - brigu, strah, ponos,

i zahvalnost - posledicu ovog iskustva, steĉenog jer je Suzan Hes.

nastavnica drame, gledajući mog sina, videla deĉka, a ne teškoću.

Ta nastavnica nam je svima dala poklon. Podstakla je devojĉicu

koja mu je pomogla. Dok sam stajao tamo posmatrajući mog deĉka

i nastavnicu koja je došla da ga podrţi i izrazi poštovanje, mislio

sam, "Vi bi trebalo da budete gore Suzan. Vi ste osoba koju bi

trebalo da nagradimo." Poţeleo sam da ţivim tako, da vidim

potencijal i mogućnosti u drugim ljudima i prihvatim ih, bez

uslova, bez predubeĊivanja. Dala mije moćnu lekciju te godine.

N iko od nas nije imao naĉin da sazna da će u roku od godinu dana

hiti dijagnoza raka, i da će ta divna, optimistiĉna, nastavnica puna

vere otići. Mada je prerano umrla, njen uticaj, njeno zaveštanje i

linije ţivi. Njena pogrebna ceremonija je bila odavanje pošte

ţivotima svih koje je poznavala; stotine tinejdţera, kao Ben. i

bivših tinejdţera koji su odrasli a koji su imali sreću daje znaju,

Odali su joj javno poštu i veliĉali meĊu sobom.

182 MOĆ PRINCIPA Uzgred, moţda je ironija da je mjuzikl Oklahoma! jedva

stigao na Brodvej. Ĉuveni producent Majki Todd bio je svedok

pokušaja u Nju Hejvenu 1943. i dao je svoju ocenu: "Nema nogu,

nema šala, nema šansi." Bez obzira na to, Oklahoma! je premijerno

prikazana u Njujorku, 31. marta 1943, i odmah je proglašena za

jedan od najvećih mjuzikla svih vremena, i davala se 2.248 puta.

Pitam se šta bi kritiĉari rekli o mom sinu.

Zato što osećaju vašu ljubav

Kada je moj sin Adam odluĉio da dobrovoljno radi u Juţnoj

Americi, odreĊeno vreme je uĉio portugalski pre nego što je

napustio dom na dve godine.

Adam je zavoleo Brazilce sa kojima je radio u njihovim

zajednicama i u njihovim školama. Mada je imao samo dvadeset

godina u to vreme, dobio je na zrelosti i shvatanju iz tih iskustava

daleko od kuće. U pismu koje nam je poslao pisao je:

Ljubav za sve ljude ... to je ono što mije nedostajalo u mojim

ranim godinama ovde. Ljudi ovde mnogo više brinu o tome šta

osećaju od vas nego šta ĉuju da kaţete. Na njih utiĉemo kada oni

osete nasu ljubav. Mislim daje kljuĉ u pomaganju ili uticanju na

nekoga ljubav prema njima.

Kada sa nekim ne uspevam postavljam pitanje na koje je

Adam ukazao. Koliko volim ljude na koje ţelim da utiĉem? Koliko

ih prihvatam? Da li sam ekspeditivan sa njima ili mi je stvarno

stalo do njih? Mnogi su mi rekli da je osoba koja je bila na-

jznaĉajnija pozitivna osoba u njihovom ţivotu osoba koja ih je

volela. Osećali su se prihvaćenim.

Samoprovera

1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere prihvatanja:

Da li mogu da razdvojim njihovu vrednost od njihovog

ponašanja?

Da li ih volim? Mogu li?

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 183 \ \ ■

\ Koje zamke sam smislio? : ,:

Da li ih prihvatam? ' \

Da li sam prestao da ih ocenjujem? \

Da li sam im posvećen?

Da li su mi oni vaţniji od problema koji rešavam?

Da li vidim njihov potencijal? Mogu li im ga pokazati?

Da li ih još ocenjujem?

2. Reci koje treba uputiti njima da se iskaţe prihvatanje:

Niste ovde na suĊenju.

Vaša osećanja su mi vaţna.

Zajedno smo bez obzira kako se to završi.

Gde ste sada?

Vaša osećanja su mi vaţna. ::-:

Ţelim da razumem. Vi ste mi vaţni. ' ■■ ■':; Volim vas.

LJUBAZNOST

Ljubaznost - govori za sebe. Ţelimo da se sa nama tako

postupa. Da li smo prema drugima ljubazni? Ljubaznost znaĉi biti

osećajan, briţan i paţljiv. Postupamo sa paţnjom, uĉtivošću,

ljubaznošću i prirodnom brigom. Drugi osećaju našu dobrotu jer

proţima naše biće i postaje osnova za sve naše odnose.

Instruktivno je da kineski simboli za ljubaznost opisuju

ljubav i samilost u prijateljskoj razmeni izmeni dva ljudska bića,

zajedniĉki se otvarajući ka većem delu naših zajedniĉkih ljudskih

briga i razumevanja. ^ Ljubaznost je retka a ipak više zajedniĉka

nego što bismo mogli da shvatimo. Emerson nas je pozvao da

pogledamo oko sebe, i obratimo paţnju, u turbulentnim suk-

obljavanjima svakodnevnih interakcija, na stvari koje mogu da

previde, kada je rekao "Ima daleko više ljubaznosti nego stoje ikad

184 MOC PRINCIPA izgovorena. Koliko ljudi srećemo sa kojima jedva progovorimo, a

koje ipak cenimo i koji nas cene?"

U svojoj moćnoj i plemenitoj knjizi Mentorstvo (Mentoring),

Chungliang A. Huang i Jerry Lynch smatraju sledeće:

Shu Chiang ukazuje da je duţina vladavine dinastije u di-

rektnoj proporciji sa koliĉinom ljubavi, samilosti i ljubaznosti koju

iskazuju njeni vladaoci. Stara priĉa o legendarnoj kraljevini

Shambhala sluţi kao model mira i napretka. O graĊanima su brinuli

ljubazni vladaoci, a zauzvrat oni su bili ljubazni, poslušni i odani

svojim vladaocima. Ispoljavali su ljubaznost i ona im se vraćala.

Konfuĉi govori o ljubaznosti kao dobrodošlici i zaštiti drugih;

preporuĉuje dobro u njima i oprašta njihovo neznanje. Kada se psi

izgube, ljudi ih traţe, kad ljudi izgube srca to ne rade. '

Njihova sugestija je da je ljubazno pomoći ljudima da nadu

svoja srca. Samo oni motivisani ljubaznošću će se kretati dovoljno

paţljivo da uspeju u takvom zadatku.

Nastavljaju "Ljubaznost prema drugima će stvoriti duh neu-

poredivog reciprociteta. Sledbenici će postati voĊe, voĊe će postati

dobrovoljni sledbenici, zajedniĉki savlaĊujući nevolje i visoko

poštujući ţrtve za zajedniĉke ciljeve. Sa ljubaznošću, pridobićete

srca. Samilošću ćete pridobiti lojalnost i saradnju. '

Uoĉite oblike ljubaznosti, i razne naĉine na koje je ljubaznost

iskazana u ovim odlomcima iz izjava ljudi koji su uoĉili daje neko

uĉinio pozitivnu, znaĉajnu promenu u njihovom ţivotu:

Supruga: Zivela je po svojim principima. Mene nije na-

padala zbog mojih grešaka. Davala je podršku a ne osude. Nije,

meĊutim, pasivna. Ţestoko brani principe koje zastupa bez ţelje

da ocrni druge koji ne ţive po njenim sopstvenim standardima.

Osećao sam daje utoĉište kome mogu da se vratim. Bila je sigurna

i njeno rasuĊivanje se oslanjalo na mene. Kada je verovala u mene

cenio sam njeno poverenje. Ona je jednostavno to u šta veruje.

Savetnik u školi i nastavnik engleskog: Nisam mogao

otvoreno da govorim i nisam imao samopouzdanja, ali me je uvek

ohrabrivala da govorim. Kada sam bio na završnoj godini srednje

škole nisam imao ideju da bih mogao da idem na koledţ.

Razgovarao sam sa tom ţenom i rekao joj da ne mislim da bih

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 185 mogao da poloţim za koledţ a ona mi je rekla da zna da ću dobro

proći. To je mogao da bude njen posao, ali je uĉinila da se njeni

studenti osećaju kao deo porodice. Volim je. Niko drugi nije imao

takvo poverenje u mene. Završio sam i predavao latinski i engleski

uz davanje ĉasova.

Da li ţelite odreĊen stepen uticaja na druge? Onda budite sa

njima ljubazni. Ne patronski, popustljivo ili naivno, već sa prirod-

nim poštovanjem zajedniĉke ljudskosti, vaše zajedniĉke slabosti,

vaših zajedniĉkih potreba i ţelja. Ljubaznost prirodno izvire iz

vašeg srca kada u drugima prepoznajete ono stoje u vama. Šta ako

je bilo sukoba, napetosti, napada u odnosima? Setite se reci Alberta

Svajcera, velikog humaniste, koji je rekao: "Stalna ljubaznost

moţe mnogo da ostvari. Kao što sunce topi led, ljubaznost

omogućava da ispare nerazumevanje, nepoverenje i mrţnja." '

Deda: Uzeo me je za ruku i uĉinio da saznam da sam voljen.

Pruţio je primere poštenja, ljubaznosti i vrline. Davao je drugima

kada nije morao da daje. Bio je siromašan finansijski - ali bogat u

vaţnim stvarima. Uĉinio je da osećam da ako se jako trudim i sa

drugima imam dobar odnos - to je najbolje što mogu da uĉinim u

ţivotu. On je prosto više brinuo o drugima nego o sebi. Nadam se

da moj ţivot odraţava delimiĉno to što je on znaĉio za mene.

Osećam danas duboku ljubav prema njemu.

Sin: Odvajao je vreme samo za nas dvojicu za diskusije, igru,

ili jednostavno da budemo zajedno. Uĉinio je da osećam da sam

vaţan za njega, da ceni mene i moja razmišljanja. Naš odnos se

razvijao svaki put kada smo se videli. Verujem da shvata ljubav

koju otac moţe da ima i da ţeli da razvije svoje razumevanje

situacije u kojoj je i otac i drug istovremeno.

Profesor matematike u srednjoj školi: Prema meni se

ponašao kao da sam izuzetno sposoban. Kada nisam razumeo šta

predaje, ponašao se kao da je u pitanju njegova nesposobnost da

objasni, ponovo bih pokušao sa velikom energijom dok ne bih

shvatio. Osećao sam se posebno, veoma voljen, veoma sposoban.

Promenio je moj naĉin gledanja na sebe. Vrednije sam radio nego

za bilo kog drugog nastavnika u školi. Sećam ga se na poseban

naĉin, mada je prošlo trideset šest godina od kada sam proveo ćelu

godinu sa tom divnom osobom. Nikad ranije nisam o ovome

186 MOC PRINCIPA govorio, ali mislim da je on to radio iz ljubavi i posvećenja da

pomogne studentima da sami sebi pomognu.

Ukoliko ţelimo da neko vidi našu viziju, i sledi put koji smo

odabrali ka dobrim i vrednim ciljevima, ljubaznost koju im ukazu-

jemo biće ono što će omogućiti da vide o ĉemu je zapravo reĉ. Dok

se odnos produbljuje i mi se krećemo ţivotnim putem, moţemo se

osvrnuti i razmišljati o moći i zadovoljstvu zajedniĉkih iskustava.

U pesmi "Stihovi ispevani na nekoliko milja od opatije Tintern"

Viljem Vordsvort (William Vordsworth) podseća na prijatnost

koja moţe da utiĉe na nas:

... ti najbolji delovi života dobrog čoveka,

Njegova mala, bezimena, nezapamćena dela

Ljubaznosti i ljubavi.

U stvari, dela ljubaznosti koja izviru iz naše duše moţemo da

zaboravimo, ali su ih ĉesto zapamtili oni prema kojima smo bili

ljubazni.

Ser Valter Skot (Sir Walter Scott), škotski pesnik, uhvatio je

moć ljubaznih reci, izgovorenih hotimice:

Oh! Mnoga strela, nasumce odapeta,

NaĎe metu koju strelac nikad gaĎao nije.

I mnoga reč, slučajno izgovorena,

Može da uteši ili povredi slomljeno srce.

Koje bio ser Valter Skot? Gospodin nad gospodom, voljen

od svih koji su ga znali. Postoji priĉa da kada su mala deca došla

u sobu u kojoj je bio Skot, da su trenutno privuĉena njegovom

pojavom sela na pod oko njega da sa njima priĉaju. Osećala su

njegovu toplinu. Kada bi ţena ušla u sobu, bila priprosta ili lepa,

on bi ukazao paţnju. Ljudi poznati kao i ljudi potpuno nepoznati

mogli bi da mu se obrate i da se tada prijatno osećaju.

Jedan od njegovih prijatelja mu je jednom rekao: "Mora da

si imao strašno ubedljivu majku koja te je sve to nauĉila." Ser

Valter je odgovorio: "Ne; imao sam divnu majku, ali nisam od nje

nauĉio svoju lekciju. Kada sam bio deĉak od osam ili devet godina,

igrao sam se blizu ulice. Videvši psa, uzeo sam veliki kamen i, ne

znajući da li ću pogoditi ili ne, bacio sam ga na psa da ga uplašim.

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 187 Pogodio sam psa i slomio mu nosu. Pas je pao na prednje noge,

dopuzao do mene, i liznuo me." ' Ovo iskustvo je neizbrisivo

uticalo na Skota. To, zajedno sa drugim iskustvima iz njegove

mladosti, pomoglo je da se izgrade vrednosti koje su se docnije

odraţavale u njegovom ponašanju i u njegovim odnosima sa

drugima. On je liĉno preuzeo odgovornost za potpuno bankrotstvo

u izdavaštvu partnera njegovog brata i proveo je niz godina ot-

plaćujući te dugove, što je shvaćeno kao ĉin plemenitosti, odgo-

vornosti, i neuobiĉajene obzirnosti.

Da li vam neko iskustvo u vašem ţivotu izaziva dobro

osećanje? Moţda ima pravih trenutaka i mesta da se odgovori sa

neţnošću u našim odnosima sa ljudima. Ispoljavanje naše huma-

nosti najbolje se moţe iskazati ako smo ljubazni sa onima na koje

ţelimo da utiĉemo.

Pitajte se: da li imate dovoljno emocionalnih rezervi i da li

se moţete kontrolisati da sa drugima postupate ljubazno onda kada

oni to najmanje "zasluţuju"? To je, moţda, onda kada im je to

najpotrebnije. Takva ljubaznost moţe dovesti do razvoja moći i

uticaja koje će daleko nadţiveti momenat, incident ili okolnosti.

Samoprovera

1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere ljubaznosti:

Da li imam poštovanje?

Da li vodim raĉuna o njihovim najvaţnijim interesima?

Da li se oni dobro osećaju sa mnom?

Da li sam obazriv?

Da li osećam samislost i velikodušnost?

Da li sa njima postupam onako kako bi oni hteli?

Da li ispoljavam neţna osećanja?

Da li sam uzdrţan?

Da li sam ih pitao za mišljenje?

■ !■, Da li su mi vaţni?

188 MOĆ PRINCIPA 2. Reci koje treba uputiti njima da se iskaţe ljubaznost:

Kako se osećate?

Da li smatrate daje ovo u redu?

Da li vam ovo odgovara?

Da li je to ono što ste ţeleli?

Da li se osećate cenjeni?

Ima li još nešto što bi ţeleli da kaţete?

Staje vaše mišljenje?

Da li osećate da ste vaţni za mene?

Da li osećate moju briţnost kada radimo zajedno?

ZNANJE

Da li ţelite i da li prikupljate taĉne informacije o osobi na

koju ţelite da utiĉete? To se iskazuje znanjem o osobi kakva je

stvarno i kakva moţe da postane - u stvarnom ţivotu osoba velike

vrednosti, duţna poštovanja zbog onoga što jeste, bez obzira šta

poseduje, kontroliše ili radi u bilo kom trenutku. Taĉno, potpuno

znanje o tome ko je neko uzima u obzir njegove namere, ţelje

vrednosti i snove, a ne samo njegove aktivnosti. Moramo da gajimo

poštovanje ako ţelimo da prikupimo tu vrstu informacija o ljudima

sa kojima se susrećemo. Da li odvajate vreme - da li ulaţete vreme

- da upoznate nekoga na koga ţelite da utiĉete, van uobiĉajenih

odnosa postavljanja zahteva i provere njihovog ispunjenja? Ili smo

i mi kao Longfelovi (Longfellow) "Brodovi koji prolaze u

noći"?n)

Ĉesto, kada Šovni i ja priĉamo o tekućim dogaĊajima,

spomenem osobu sa kojom sam imao kontakt tog dana. Ponekad,

kada bih bio sklon sudu ili proceni, Šovni bi me podstakla da

upoznam tu osobu. "Koliko dobro je poznaješ?" pitala bi, a onda

bi me neţno podsetila, "znati nekoga znaĉi voleti ga." Ne samo da

je taĉno da volimo najviše one koje najviše pomaţemo, već najviše

volimo one koje najviše znamo. Svako ima svoju priĉu. Svako ima

razloga za svoje ponašanje. U njihovim oĉima, njihovo ponašanje

ima smisla. Iz njihove perspektive, njihove akcije i uverenja su

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 189 logiĉna i imaju smisla. Svako ima istoriju. Kada bi znali kako su

došli do toga gde su sada, verovatno bi manje osuĊivali a više imali

razumevanja i ljubavi. "Ako sudite ljudima, nemate vremena da ih

volite," uĉila je Majka Tereza. Naša sposobnost da utiĉemo na

druge zavisi prema tome od našeg znanja ko su oni stvarno i šta

mogu da postanu.

Kolumnista jednih novina je nedavno pitao ĉitaoce da li su imali

iskustvo da nekoga stvarno upoznaju, van svakodnevnih, površnih,

uobiĉajenih razgovora koji se nekad vode kao prijateljstvo. Da li su,

ne kao brodovi koji noću prolaze, nekoga bolje upoznali? Ĉak i u

našim sopstvenim kućama, psiholozi nam kaţu da provodimo

znaĉajno malo vremena u stvarnim, direktnim odnosima sa onima

koje volimo. Kada se upotrebi štoperica da izmeri vreme, rezultati su

strašni; izgleda da provedemo samo par minuta u stvarnom razgovoru

koji je više od izdavanja naloga. I tako moţemo da ţivimo u istoj kući

ili u istoj kancelariji mesecima, godinama, a da se stvarao ne pozna-

jemo. Naši nejaki pokušaji da utiĉemo jedni na druge onda postaju

nadmetanja, sa primedbom ili ponudom drugom, koju sledi brzo

izbegavanje kontra ponude ili primedbe koja nam se vraća. Nije ĉudo

da se ponekad osećamo impotentni ili bespomoćni, nesposobni da

ubedimo "druge" da "nas" saslušaju.

Razmislite o svom sopstvenom ponašanju u društvu. ViĊate

ljude koje znate i volite svakodnevno. Parkirate pored njih na park-

ingu, kratko ih pozdravite, upustite se u neki površni razgovor, ali da

li se upuštate u ozbiljniji odnos da biste upoznali celovitu osobu?

Brojni ĉitaoci su odgovorili kolumnisti. Jedan ĉitalac je

napisao "kada je skup završen, i kada je većina otišla i samo malo

njih ostalo, ljudi su se okupili i razgovarali na drugi naĉin. To je

vreme kada su se otvorili, kada su hteli da razmene više od uĉtive

konverzacije o vremenu."

Neko drugi je napisao: "Ĉesto imam osećaj gubitka koji se

oseća kad shvatimo da se nešto vaţno nije dogodilo, a moglo je.

Ovaj osećaj gubitka ĉesto doţivim nakon što sam proveo odreĊeno

vreme sa jednim od svoje starije braće. Nemamo dovoljno stvarnih

stvari o kojima bismo razgovarali, jer stvari koje su stvarne su

suviše bolne. Onda razgovaramo o rezultatima utakmica ili o

novim kolima ili bilo ĉemu drugom što nije, u stvari, vaţno." Da

li su vam poznata ta osećanja?

190 MOC PRINCIPA Druga osoba je navela: "Mislim da je moguće stvoriti si-

tuaciju u kojoj će se veza ostvariti. Na primer, ja ne volim pecanje.

Ali jednom sam otišao na pecanje jer sam hteo da bolje upoznam

druga. On je bio strastven ribolovac i pozvao me je da poĊem sa

njim. Imam divno sećanje sa tog izleta. Ne pecanje, već razgovor,

veće uz logorsku vatru, šetnja kroz šumu po sveţem, jutarnjem

vazduhu. Naše drugarstvo se povećalo tog dana. Danas je taj ĉovek

moj najbolji prijatelj."

Još jedno iskustvo je opisano: "Hteo bih da vam ispriĉam o

snaţnom vezivanju za svog sina. To se dogodilo pošto je slomio

nogu na fudbalskoj utakmici. Proveo sam noć sa njim u bolnici i

priĉali smo satima. Ne o fudbalu, i ne o slomljenoj nozi; već o tome

staje stvarno vaţno u ţivotu i kako ljudi treba da omoguće drugima

da saznaju šta o njima osećaju. Bilo je to prvi put da mije sin rekao:

'Volim te tata'. Bio je to istinski zlatni trenutak mog ţivota."

Nikada nisam sreo ljude koji su imali ova iskustva, ali sam

osećao da su u njihovom opisu identifikovali nešto što sam i sam

iskusio. Da li dozvoljavate da se ta vrsta veze ostvari? Da li stvarate

uslove da se to i dogodi?

Za većinu ljudi je izazov da svoj ţivot i svoje planove grade

tako što će ukljuĉiti u to i ljude na koje ţele da utiĉu. Ali da bismo

poznali ljude moramo da ulaţemo u odnose.

Kako to radimo? Ponekad, to zapoĉinje na jednostavan naĉin

odvajajući posebno vreme da bismo bili zajedno bez odreĊenog

plana. Poznajem oca koji tromeseĉno "zakazuje sastanak" sa

svakim od svoje dece. Dete (ukljuĉujući i ono iz drugog razreda)

planira veĉe, i tada ima oca to veĉe. Neki od sastanaka su slikanje;

nekad je to bioskop i sladoled; nekad je to košarkaška utakmica;

jedno je veĉe u parku sa ljuljanjem i zatim leţanjem na travi i

posmatranjem zvezda kako se pojavljuju na nebu. Poznajem gene-

ralnog direktora jedne kompanije koji je napravio takav raspored

da je raspoloţiv za nove menadţere kada završe svoju obuku u

trajanju od nedelju dana i kada dobiju nove obaveze. Za vreme

zajedniĉkih sastanaka, on kaţe da više sluša nego što govori, i tako

upoznaje buduće zvezde svoje kompanije. Poznajem drugog gene-

ralnog direktora koji svakog meseca ima doruĉak sa saradnicima

radi razgovora. Poznajem majku koja je uvek, budna kada njeni

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOC1 191 tinejdţeri stiţu sa svojih sastanaka za vreme vikenda, mada ima

puno obaveza i kaţe da joj telo i mozak otkazuju svake veĉeri u

11:00. Ti tihi noćni sati kada smo bespomoćni a emocije su jake

divno su vreme za stvaranje veza koje se iskazuju u zajedniĉkom

uţivanju, traţenju i pruţanju smernica o temama koje se nikad ne

postavljaju u ţurbi svakodnevnih obaveza. Postoje nebrojeni

naĉini ako je ţelja dovoljno jaka.

Benjamin Disraeli, britanski drţavnik, je rekao: "Najveće

dobro koje moţete da uĉinite drugima je ne da sa njima delite svoje

bogatstvo, već da im otkrijete njihovo sopstveno."

Jedan šef je imao neuobiĉajeno interesovanje za svakog koga

je zaposlio. Kompanija je imala hiljade zaposlenih, ali ovaj šef je

prihvatio novog saradnika, video u njemu veliki potencijal, proveo

vreme sa njim, pitao ga o porodici, upoznao njegovu decu i

suprugu, uvek imao vremena za njega, davao mu savet kada mu je

bio potreban, savetovao ga, hvalio ga javno, ĉesto, stao na njegovu

stranu, i uvek delovao u njegovom najboljem interesu. On je ojaĉao

svog saradnika, uĉinivši da se dobro oseća i stvarajući sigurnost u

njemu za njegove sposobnosti. Da li to odgovara opisu vašeg šefa?

Da lije to tip šefa ili supruge ili prijatelja koga biste ţeleli da imate?

Da lije to tip šefa, supruga ili druga koji vi pokušavate da budete?

Ovaj zaposleni je docnije rekao da je još u kontaktu sa svojim

šefom, i to godinama nakon što je šef penzionisan.

Druga osoba mi je iznela uticaj nastavnice u šestom razredu

koja ga je upoznala, ne samo kao nesigurnog jedanaesto-

godišnjaka, već i kao potencijalno nesigurnog odraslog. Po nje-

govim recima,

"Bio sam neverovatno stidljiv u šestom razredu, a poticao

sam iz veoma siromašne porodice. Ova nastavnica mi je dala

samopouzdanje. Rekla mi je da sam najpametniji uĉenik koga je

ikada imala - to je rekla i meni i razredu. Rekla mi je da imam

veliki potencijal. Odvela me je svojoj kući. Odvela me je ĉak i do

gimnazije u koju je trebalo da preĊem naredne godine da bi me

upoznala sa mojim nastavnicima i da im kaţe koliko sam dobar

uĉenik. Rekla je daje samo jedan student koji je iskazivao poten-

cijal sliĉan mom postao potpredsednik poznatog univerziteta.

192 MOĆ PRINCIPA Još uvek mislim na nju i poslao sam joj pismo pre godinu dana.

Ja sam prvi ĉlan svoje porodice koji ide na studije. Zahvalan sam joj

na paţnji i brizi. Ona je uĉinila veliku promenu u mom ţivotu. Mada

nikada nisam svesno razmišljao o njenom poreĊenju sa studentom

koji je postao potpredsednik univerziteta, ironija je da sam ja danas

na toj duţnosti najednom od najvećih univerziteta."

Ljudi na koje utiĉemo su ljudi kojima sluţimo. To su ljudi

koje pamtimo i koji su u našim planovima. Oni mogu da budu naše

mušterije. Mogu da budu naša porodica. Mogu da budu prijatelji.

Mogu da budu ljudi sa kojima svakodnevno saradujemo na poslu.

Koliko dobro ih poznajemo? Što bolje znamo ko su oni, bolje

moţemo da ih usluţimo i pomognemo da postanu ono što mogu

da postignu. Moramo platiti cenu da ih upoznamo, ali su potenci-

jalne nagrade ogromne. A kada ih volimo, moţemo na njih da

utiĉemo na naĉin koji moţe da traje ceo njihov ţivot.

Samoprovera

1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere znanja:

Da li razumem šta oni hoće?

Da li ih poznajem? Koliko dobro?

Da li mogu da vidim ćelu osobu?

Da li znam osobu van ove situacije ili zadatka?

Da li sam "uradio domaći zadatak" o njima kao i o tome šta

hoću da oni urade?

Koliko dobro ih stvarno vidim?

Da li sam spreman da platim cenu da ih upoznam?

2. Reci koje treba uputiti njima da se iskaţe moja ţelja da ih

upoznam:

Da li uspevate?

Da li se sa vama dobro postupa?

Da li ste srećni?

Da li uĉite, rastete, ostvarujete se?

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 193 Staje vaše mišljenje? .■■ , Staje vama vaţno? : Koliko vas dobro poznajem? - "

! ■

Voleo bih da vas bolje upoznam?

Verujem u vas. Kako mogu da pomognem? Da li ima nešto što bi trebalo da znam o vama a moţe da nam

pomogne da bolje radimo zajedno?

DISCIPLINA

Ovo poglavlje moţe da zvuĉi blago, sa opisom ljubavi,

ljubaznosti, uljudnosti, neţnosti i prihvatanja. Da pogledamo sada

drugu stranu medalje. Postoji kontekst za moć naĉela koje se

zasniva na ljubavi, ljubaznosti, uljudnosti, neţnosti i prihvatanju.

Reĉ koju volim da koristim da opišem taj kontekst je "disciplina."

Disciplina je isto tako vaţna kao i svaki drugi princip moći.

Uĉenik je sledbenik koji se poboljšava, uĉi, raste i ostvaruje

se. Disciplina znaĉi da priznajemo greške koje su drugi uĉinili,

prihvatamo nesporazume, ali ne na stari naĉin da uništimo nekoga,

sa uverenjem da će se uzdići kao feniks iz pepela, snaţniji i bolji

nego ranije. Disciplina o kojoj ja govorim nije o kaţnjavanju.

Efektivna disciplina se ostvaruje u kontekstu briţnosti. Disciplina

moţe da bude negativna i kaznena, ili moţe da bude osnova za

razumevanje, rast, razvoj, i pozitivnu promenu. Ispitajmo kakva je

disciplina principa moći.

Zašto su se neki ţivoti promenili Jedan ĉovek je rekao kako se njegov ujak prema njemu uvek

odnosio kao prema pojedincu. Kada je imao teškoća na studijama,

ujak mu je pomogao na naĉin na koji roditelji nisu mogli. Njegov

ujak gaje postavio u poloţaj koji gaje šokirao i uĉinio da da sve

■od sebe. Rekao je: "To me je stvarno prvo naljutilo, ali godinama 13 Moć principa .

194 MOC PRINCIPA docnije video sam mudrost njegovih reci. Uĉinio je da shvatim šta

me je obeleţilo."

Drugi ĉovek je opisao prijatelja, "koji me je nauĉio da

odluĉim da ne pušim. Ništa drugo nije pomagalo. Nije mi bilo lako,

ali on me je video kakav sam stvarno, mnogo moćniji od svog

stanja. Obavezao sam se da ću odrţati njegov 'lanac jaĉanja'

pomaţući druge koji takode ţele da ostave pušenje."

Treći ĉovek je rekao kako mu je profesorka pomogla. "Bio

sam na kritiĉnoj taĉki svog ţivota - taĉki preokreta. Veoma sam

se plašio i nisam se osećao mnogo sposoban. Otišao sam od svog

roditeljskog doma na studije pa u brak i imao sam roditelje koji su

me podrţavali, ali sam ipak bio daleko od zone prijatnosti. Bio sam

u panici. Bili su to prvi koraci u svetu velikog pritiska postdiplom-

skih studija. Svi su uvek bili paţljivi prema meni, ali me je moja

profesorka ohrabrila da se otvorim ka novim izazovima, da se

isprsim. Istinski je poštujem, cenim i imam u nju poverenja."

Ţestoka ljubav je ljubav

Jedna od stalnih tema koja se provlaĉi u ovim inspirativnim

primerima je spremnost da se voli na ţestok naĉin. To moţe da

izgleda paradoksalno, ali je stvarno.

Moţda vam je poznata roditeljska grupa pod nazivom

Žestoka ljubav. To je grupa za podršku roditeljima ĉija deca su van

kontrole. Oni se povremeno susreću da bi se ohrabrili da povrate

svoj dom i svoj ţivot, utvrde nove puteve i drţe se njih, i pronaĊu

opcije za obrazovanje i pomoć svojoj deci. Bio sam vlasnik škole

koja je pokušavala da izaĊe na kraj sa deĉacima uzrasta od dvanaest

do osamnaest godina iz tih porodica. Bila je to privatna škola za

adolescente koji su vodili ţivote razorne za njih, njihove porodice,

i njihovu zajednicu. U prethodnoj dekadi, većinu njih bi nazivali

maloletnim delinkventima, premladim da budu u zatvoru, ali do-

voljno starim da stvaraju velike probleme za društvene i pravo-

sudne institucije koje su pokušavale da ih kontrolišu. Imali smo

skoro 250 uĉenika i preko^sto zaposlenih. Od ovih deĉaka u školi

skoro svi su digli ruke. Ţestoka ljubav za ove mlade ljude je

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 195 znaĉila, "Mi ćemo da vas zakljuĉamo prvih šest sedmica nakon

dolaska jer bi u suprotnom bili na ulici, krali kola, i bili van zakona.

Verovatno razmišljate "Zar to nije prinuda, Blen?" Da, ljudi

koji prvenstveno ţive u svetu straha i sile mogu obiĉno da vide da

ima boljih naĉina (na primer, pravljenje nagodbi), ali oni ne bi

izabrali taj bolji put. A oni ĉak i ne veruju da postoji svet ljubavi i

poverenja. Ljudi koji manipulišu drugima, prisiljavaju druge, brzi

su da tumaĉe vaše ponašanje kao nasilno ili manipulativno. Dokle

god se ta paradigma ne promeni, ne mogu ni poĉeti da shvataju šta

pokušavate da postignete. Sa ljudima moţete da ostvarite odnose

samo tamo gde su. Nismo hteli da kaţnjavamo u našem tretmanu.

Mogli smo da im pokaţemo druge uĉenike koji više nisu bili u delu

škole pod kljuĉem i da kaţemo, "Vidite one uĉenike? Oni imaju

posebne privilegije. Da li hoćete da budete kao oni? Evo pravila.

Ovako ćete steći pravo da napustite zonu sigurnosti."

Prve godine u školi nauĉio sam vaţan princip od savetnika

koji je pomogao da škola poĉne sa radom. Jednog dana me pozvao

i rekao; "Blen, imamo probleme ovde dole. Da li bi mogao da mi

pomogneš da izaĊem na kraj s tim?"

Mladić koji je zasluţio privilegiju da napusti zonu pod

kljuĉem, dok je radio u kuj ni istrpeo je pritisak kolege i uzeo ĉašu

do pola punu vode i dodao pola konzerve orašĉića. Ne znam odakle

mu ta ideja, ali je to uĉinio. Bio je to pokušaj da se osveti. Otkriven

je i vraćen u zonu pod kljuĉem.

Ono što sam ustanovio odrastajući jeste da kada nekoga

uhvatite daje radio nešto loše, treba da uĉinite da se loše oseća da

ne bi to ponovio. To je pristup autoriteta. Mislio sam da će napasti

tog deĉaka, ali nije. U trenutku kada je tinejdţer ušao, savetnik je

poĉeo da govori o "sledećem putu". "Kada budeš sledeći put radio

u kuhinji, kako zamišljaš da se to ne ponovi?" Tinejdţer je rekao:

"Ja sam zakljuĉan, vi to znate." "Dobro," nastavio je savetnik,

"sledeći put kada budeš imao privilegiju, šta moţeš da uĉiniš da

ne budeš pod pritiskom kolege?" Na ovaj naĉin se odvijao dijalog

dvadeset minuta. Nijedanput nije govorio o kazni. Deĉak je već

znao šta su posledice. Nijedanput nije zapretio deĉaku recima,

psihološki ili fiziĉki. Ćela rasprava je bila o "sledećem putu".

Tog dana sam nauĉio moćnu, mada neoĉekivanu lekciju.

Pitao sam savetnika o njegovom pristupu kad je deĉak otišao. 13* ■■'.■■■■■■■

196 MOC PRINCIPA Rekao je: "Zašto uĉiniti da se još lošije oseća? Već se oseća loše.

Ne moţe se izmeniti ono stoje već uĉinjeno. Daj mu nadu. Moraš

da razmatraš sledeći put ili u razgovoru nećeš nigde dospeti."

Princip "sledeći put" je jedan od najpraktiĉnijih, os-

lobadajućih pristupa koji moţe da izmeni vašu orijentaciju da

utiĉete na druge ljude. Ako se usredsredite na prošlost, sve što

moţete je da se osećate loše. Ono što se dogodilo ne moţe se više

promeniti. Ali razliĉita budućnost moţe da se kreira. Sledeći put

ću biti mudriji. Sledeći put mogu više da se potrudim. Sledeći put,

ako vidim stvari na drugaĉiji naĉin, mogu drugaĉije i da odgo-

vorim. Postoji nada u "sledeći put". Pozitivan pristup disciplini

fokusira se 20 procenata na to stoje bilo loše a 80 procenata na to

što moţe da bude razliĉito sledeći put.

Ljudi koji se oslanjaju na moć principa koriste disciplinu kao

sredstvo za izvlaĉenje najboljeg u onima na koje utiĉu. Pohvataju

greške, nesporazume i potrebu za "promenom kursa" kod drugih

u ranoj fazi, dok nešto moţe da se uĉini. Ali oni to ĉine u kontekstu

prirodnog prihvatanja, topline, paţnje i brige, tako da nema nespo-

razuma o namerama i njihovom stvarnom posvećenju.

Srţ discipline je uĉenik. To znaĉi da se sledi, da se uĉi,

oblikuje i raste. Disciplina je ţestoka strana moći naĉela koja ĉini

da ta moć bude potpuna.

Izvorište discipline i uĉenika izgleda da proizvodi tri veoma

razliĉite konotacije.

Negativno korišćenje ukljuĉuje sledeće:

- kontrolisano ponašanje koje je rezultat treninga

- kontrolu ostvarenu iznuĊenim pristankom ili naredbom

- sistematski metod da bi se obezbedila poslušnost

- red zasnovan na podvrgavanju autoritetu ili pravilima

- kaţnjavanje sa ciljem da se izvrši korekcija

Neutralno korišćenje ukazuje na:

- skup pravila i metoda

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 197 - aktivnog pristalicu, pokreta ili filozofije

- iz starog francuskog disciple, iz latinskog discipulus, uĉenik,

i iz discrete, uĉiti

Pozitivno korišćenje ima potpuno drugaĉiji osećaj koji joj se

pridruţuje:

- trening koji se oĉekuje da proizvede poseban karakter

- trening koji proizvodi moralno ili mentalno poboljšanje

- samokontrolu

- jedan od stvarnih sledbenika ' _ i: r

'■,.; - oblast znanja ili uĉenja

- prihvatanje i pomoć u širenju uĉenja drugih

Koji oblik discipline vam odgovara ako treba da je

upraţnjavate? Koji vam se dopada ako treba daje sprovodite? Bez

obzira šta osećali, disciplina uvek ima elemente konfrontacije i

pobijanja. Pobijanje moţe da bude i negativno i pozitivno na-

glašeno. Na primer, negativno se ĉesto izraţava kao osuda:

■e : - izraţavanje ili prenošenje nesaglasnosti

■ > - spreĉavanje

- nalaţenje greške / :

- prekorevanje , .. v ,

- prebacivanje

- neprijateljska kritika sa ciljem da se izvrši korekcija ili

upozorenje

- oštra, ljutita kritika

- formalna ili zvaniĉna osuda

- kritika uz ţaljenje zbog razoĉarenja

- nadziranje ili suzbijanje

.- osuĊivanje

- izazivanje stida ili sramote ,, ;

- neodobravanje -

198 MOC PRINCIPA Da li vam je jasna ova slika? Ova vrsta pobijanja je okrutna

i ubitaĉna. Da li ste je iskusili? Kako je doţivljavate? Na šta vas

navodi?

Ali postoji i druga mogućnost. I ponekad se razlika ispoljava

u naĉinu prenošenja. Pozitivni pristup se doţivljava kao upo-

zorenje nekoga ko u krajnjem brine o vašim osećanjima i vašim

rezultatima:

- nesaglasnost izreĉena ljubazno ali iskreno

- opominjanje

- savetovanje da bi se nešto izbeglo

- upozorenje ili skretanje paţnje

- podsećanje na nešto zaboravljeno ili zanemareno, kao

obavezu ili odgovornost

- savetovanje tako da se greška moţe ispraviti ili opasnost

izbeći

- ljubazno kritikovanje sa konstruktivnom namerom

Ovde je pristup posledica celokupne namere sa kojom se

pobijanje izraţava. Staje vaša stvarna namera kada disciplinujete?

Da ih rasturite? Da se istaknete? Da im pomognete da se pripreme

za sledeći put? Vaša dugoroĉna namera će odrediti koja sredstva

koristite i mogući ishod koji vam je na raspolaganju.

Ĉesto uticaj pozitivne discipline bitno zavisi od izabranog

trenutka i primenjene metode. Što ste više udaljeni od dogaĊaja ili

ponašanja koje je neodgovarajuće ili neprihvatljivo, manji je uticaj

discipline. U idealnom sluĉaju disciplina nije dnevni obrok, već se

primenjuje kada je potrebna. Neki deĉiji psiholozi sugeriraju daje

jedna korektivna akcija na svakih deset ohrabrenja odnos koji daje

rezultate. Po tom standardu, kako izgleda vaše roditeljstvo? Kako

se meri vaš stil menadţmenta? Ne samo da disciplinovanje treba

da bude pravovremeno, već treba da se obavi rano, pre nego što se

steknu odreĊene navike, pre nego što je dockan, pre nego što

mnogo vremena i dogaĊaja ne proĊe i mnogo osećanja se ne razvije

da postane skoro nemoguće da se problem resi.

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 199 Dalje, disciplinovanje mora da bude specifiĉno, jasno i pro-

dorno.

Da sumiramo: disciplina, pozitivno shvaćena, mogla bi da

sugerira sledeće kada imate odnose sa decom, zaposlenima, ĉak i

suprugom ili drugima do kojih vam je stalo i na koje ţelite da

utiĉete:

Savetujte i opomenite ljubazno ali iskreno sa namerom kon-

struktivnog upozorenja, podsećanja ili saveta...

Brzo, po potrebi, ali ne ĉesto...

Posebno, precizno, jasno i sa razumevanjem.

Dozvolite da ovo ilustrujem posebnim primerom. Razmotrite

šta se dešava kada kritikujete nekoga - kada ih kritikujete, zapaţate

kako ih njihova savest teši? "Vi mene kritikujete? Da li ste videli

sa ĉime ja radim? Da sam imao više vremena.." Da li vidite šta se

dešava u racionalizaciji, "racionalne laţi" koje sebi govorimo kada

nas neko kritikuje? Ali kada volite nekoga, njihova savest će ih

optuţiti. "Odliĉan posao!" "Oh, nisam se mnogo trudio", oni

protestuju. "Ne, stvarno, bilo je fantastiĉno", vi insistirate. Oni

odgovaraju; "Sledeći put biću bolji za vas." Pogledajte fenomen:

Kada nekoga kritikujete, njegova savest ga teši. Kada nekoga

volite, njegova savest ga optuţuje.

Moć briţnog voĊe

Ova osećanja se ogledaju u priĉi koju mije ispriĉao jedan od

uĉesnika na seminaru. Kada je razmišljao o osobama koje su imale

uticaj u njegovom ţivotu, setio se svog razrednog starešine u

gimnaziji. Rekao mi je, "Ţivo se sećam dana kada smo imali

školsku skupštinu. Tri drugara i ja izašli smo iza školske sale. Svi

smo zapalili. Znali smo da smo sigurni: svi ostali su bili u sali. A

onda, ko bi se drugi pojavio iza ćoška do razredni starešina.

Uhvaćeni smo na delu. Moji drugari su se razbeţali u tri pravca i

ostavili me da tamo stojim. Razredni starešina me je zgrabio i

odvukao baš ispred sale gde su svi izlazili sa skupštine. Mislio sam

da ću umreti. Stotine deĉaka me je videlo u toj poniţavajućoj

situaciji.

200 MOC PRINCIPA "Odveo me je u svoju kancelariju, i odrţao mi lekciju.

Izgledalo je da veĉno traje. Moţda je bilo samo deset ili petnaest

minuta. Nisam mogao da saĉekam da izaĊem. Od tog trenutka,

mrzeo sam ga. Oĉekivao sam da će da uhvati moje drugare, ali nije.

Znao je ko su oni, ali nije ništa preduzimao. Jednog dana kada sam

ga video u hodniku pitao sam ga zašto ih nije pohvatao. Nije bilo

fer da samo ja budem kaţnjen."

"Umesto da mi odgovori, zgrabio me je za okovratnik i

odvukao u svoju kancelariju. Poseo me je, ali pridika nije trajala

ni minut ovaj put. Nikad neću zaboraviti staje rekao. "Ţelim tvojim

drugarima najbolje. Ne znam šta će se sa njima dogoditi, ali ti bi

mogao nešto da postaneš. Očekujem od tebe više nego ovo sada. Ti

se provlaĉiš kroz ţivot. Kada ćeš da uĉiniš nešto od sebe?" Okre-

nuo se i otišao. Osećao sam se kao da sam dobio šamar po licu.

Bio je u pravu; provlaĉio sam se.

Bio sam u trećem razredu u to vreme. Poĉeo sam da radim

malo u razredu i okupio novu grupu prijatelja. U ĉetvrtom razredu

imao sam najviše ocene. Pre sam dobijao i trojke i dvojke. Odluĉio

sam da se upišem na studije, ali kad sam se prijavio, nisam mogao

da se upišem. Moje ocene su bile slabe u prethodnim razredima.

Moj razredni je napisao pismenu preporuku za mene, i univerzitet

me je primio na probu. Izabrao sam oblast zbog tog ĉoveka. Postao

mi je mentor, kao drugi otac.

"Pre dve godine govorio sam na njegovoj sahrani. Nikada ga

neću zaboraviti. Uvek ću biti drugaĉiji zbog njega. On mi je

podario nešto zbog ĉega je vredno ţiveti".

Da li vodimo dovoljno raĉuna da hrabro komuniciramo kada

to situacija zahteva? Ako nekoga vidite u fiziĉkoj krizi, kako se

davi u vodi, ili je priklješten pod vozilom, ili moţe da se oklizne

sa litice, verovatno ćete brzo reagovati da uĉinite sve što moţete;

moţda ćete pozvati pomoć, ili sami priskoĉiti, ali ćete uĉiniti šta

moţete. Disciplina znaĉi da radite sve što je potrebno, dok još

imate vremena da upozorite, opomenete, posavetujete, da ukaţete

i uĉestvujete u promeni. Da li bi to znaĉilo da kada nekome ne

pomaţemo da se poboljša, da kada ne radimo sa njim da izmeni

svoje ponašanje, da nas nije briga? Vaša komunikacija moţe se

ovako odvijati: "Oĉekujem od tebe više od onoga što sada pruţaš.

Verujem da moţeš da se promeniš i poboljšaš, da radiš bolje i

V

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 201 budeš bolji sledeći put. Kako mogu ja da pomognem?" Ako ih

cenite, investiraćete sve što je potrebno da im pomognete. Zbog

tog iskrenog ulaganja mogu vas ceniti.

Samoprovera

1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere sopstvene sposob-

nosti i spremnosti za disciplinu:

Da li izraţavam ţestoku ljubav?

Da li oni imaju sredstva da urade to što traţim?

Da li sam ih pripremio?

Da li imam visoka oĉekivanja, u srazmeri sa njihovom

sposobnošću i potencijalom?

Da li su obuĉeni?

Da li će naše druţenje da ih unapredi i profini?

Da li sam spreman da ih treniram?

Da li sam traţio odgovarajuću odgovornost?

Da li sam raspoloţiv za njih?

, Da li ih inspirišem?

Da li su spremni da urade posao?

Da li razumeju šta se od njih oĉekuje?

Da li mi njihovo ponašanje ili rezultati daju priliku da budem

u povoljnom poloţaju?

Da li će im to pomoći da rastu, razvijaju se i ostvare se?

2. Reci koje treba uputiti njima da se iskaţe disciplina:

Verujem da ste bolji.

Da li mislite da je to najviše što moţete?

To što radite nije prihvatljivo. Verujem da moţete bolje.

Moţda sad nemam poverenja u vas, ali bih voleo da imam.

Da li je to zaista najbolje što moţete?

Mislim da to moţete. >,

202 MOĆ PRINCIPA Da li ste spremni da to uĉinite? ' : , /, .•■■-. Verujem da ste spremni za to. Ako stvarno ţelite ovo, mislim da bi mogli to da uradite.

DOSLEDNOST Ako ţelimo da imamo moć koja je posledica toga što nas

drugi cene, onda moramo da se trudimo da budemo dosledni u

svom ţivotu. Doslednost o kojoj govorim nije doslednost koja je

"strašilo malih duša", kao stoje pisao Emerson, stalno poreĊenje

i presuĊivanje, sitniĉarsko traţenje nedoslednosti i razlika. To je

doslednost u mišljenju i akciji koja potiĉe od skupa uverenja i

vrednosti koja su nam bitna. Drugi će poĉeti da nas cene samo ako

sa njima postupamo dosledno, što znaĉi da radimo na osnovu

svojih bitnih karakternih crta. Mi nismo kapriciozni ili nepostojani.

Nismo zavisni od situacije ili promenljivi u svom prihvatanju,

svom strpljenju, svojoj ljubavi, i svojoj disciplini. Kada smo

dosledni, drugi ne vide naše akcije kao manipulaciju koju primen-

jujemo kad se stvari ne odvijaju po našem, ili kada smo izloţeni

izazovu ili sukobu, ili kada imamo probleme, Umesto toga, naš

pristup postaje skup vrednosti koje su naše verovanje, naš liĉni

kod, ispoljavanje našeg karaktera, u zavisnosti je od toga ko smo,

i odraţava ko postajemo. Moć doslednosti je da se naš uticaj ne smanjuje od situacije do

situacije. To što smo u jednom okruţenju, sa jednom grupom, to smo

i u drugo vreme i na drugim mestima. Nekoje sugerisao da je jedno

ispoljavanje karaktera naĉin kako tretiramo one koji ne mogu ništa

da nam uĉine zauzvrat. Ponekad je naš uticaj najveći kada ne

pokušavamo da utiĉemo, kada smo jednostavno prirodni. Nešto dmgi

zapaze i osete, kao što je iskazano u mnogim izjavama onih koji su

razmišljali o ljudima koji su duboko uticali na njihove ţivote. Ovo su teme koje se stalno ponavljaju u tim izjavama:

"On se prema mnogima odnosio isto kao i prema meni". "Mislim da je ona osoba koja stvarno veruje u druge i u stanju

je da ih zamisli ili vidi u najboljem svetlu."

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 203 "On je bio dobar ĉovek koji je ceo ţivot proţiveo drţeći se

Zlatnog pravila."

"Ne znam zašto je sa mnom tako postupao. Izgleda da je sa

svima tako postupao."

Ono što smo prenosi poruku mnogo jasnije, i mnogo ĉešće,

nego bilo šta što moţemo da kaţemo. Da bi uticali na druge, ono

što ne kaţemo moţe imati veći znaĉaj od bilo kojih reći, ako smo

u svom ţivotu dosledni. Poznati predavaĉ je o tome govorio grupi

studenata ovim recima:

Postoji jedna odgovornost koju nijedan ĉpvek ne moţe da

izbegne; ta odgovornost je njegov liĉni uticaj. Ĉovekov nesvesni

uticaj je posledica njegovih reci i njegovih postupaka sa drugima.

U svakom trenutku ţivota ĉovek menja, u odreĊenoj meri, ţivot

celog sveta.

Ĉovek moţe da gaji prijatnost, mirnoću, poverenje, velik-

odušnost, istinitost, pravdu, lojalnost, plemenitost, i uĉini ih bitno

aktivnim u svom karaktera.

Ovo potiĉe iz onoga što je ĉovek stvarno, a ne iz onoga što

se pretvara da jeste. '

Ako ţivimo dosledno, ono što znaĉimo ima sposobnost da

uveliko utiĉe na druge. Naša moć se ne menja. Nije oslabljena.

Drugi ne moraju da nas ĉekaju i da se u naše ime izvinjavaju. U

raĉunarskom reĉniku, "ono što vidiš je ono što si dobio", bez obzira

na okolnosti, problem, izazov, ili okruţenje. To je ono što Rodţer

Dovson (Rodger Dawson) naziva "Poštovana moć", koja ima

dosledan skup standarda i od njih ne odstupa. Dovson sugerira da

taj tip moći ima najviše uticaja. "Sto duţe iskazujete da imate

dosledan skup standarda od kojih nikad nećete odstupiti, više ljudi

nauĉi da imaju u vas poverenje. Iz tog poverenja raste ogromna

sposobnost da se utiĉe na ljude." Razume se, suština je u tome

da osnovni razlog za doslednost nije ţelja da se ima veća pre-

govaraĉka snaga. Doslednost izvire iz posvećenosti principu, moć

i uticaj koji iz toga nastaju su uzgredni proizvod.

Doslednost ne znaĉi da vi isto radite svakoj osobi u svakom

okruţenju u svako vreme. Znaĉi da se oslanjate na iste osnovne

principe svaki put kada nešto ĉinite.

204 MOC PRINCIPA Gandijev biograf i urednik njegovih dela opisao je skromnog

voĊu na ovaj naĉin: Zapanjujuća pojava u vezi sa njim je da se on drţao u punoj

meri svojih ideala, svoje koncepcije istine a ipak je uspeo da

oblikuje i pokrene ogromne mase ljudi. Nije bio nefleksibilan.

Dobro je shvatao potrebe trenutka. I prilagoĊavao se promenljivim

okolnostima. Ali sva ta prilagodavanja su se odnosila na sporedne

stvari; u odnosu na osnovne stvari bio je nefleksibilan, bio je ĉvrst

kao stena. Nije bilo kompromisa u njemu sa onim što je smatrao

daje zlo. On je oblikovao ĉitavu generaciju i više i uzneo je iznad

same sebe, bar za sada. Kakvo znaĉajno postignuće. Gandi je sam opisao svoje teţnje, pisanje i ţivot sa puno

razumevanja koje objašnjava kako je dosledno ţiveo: "Kada je trebalo nešto da napišem nikada nisam razmišljao

o tome šta sam ranije rekao. Moj cilj nije da budem dosledan

svojim ranijim stavovima o datom pitanju, već da budem dosledan

sa istinom koja mi se moţe iskazati u datom trenutku. Rezultat je

da sam rastao od istine do istine; poštedeo sam svoje pamćenje

preteranog naprezanja; i stoje vaţnije, kad god sam imao obavezu

da poredim svoja pisanja ĉak i pre pedeset godina sa najnovijim,

nisam otkrio nedoslednost meĊu njima." . Postoji ovde naizgled kontradikcija ili paradoks. Doslednost se

ispoljava kada ne pokušavamo da budemo dosledni. Kao stoje Oliver

Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes) rekao: "Oni koji pošteno

hoće da budu istiniti u protivrecnosti su sa sobom mnogo rede od onih

koji pokušavaju da budu dosledni". Ako ţivimo sa doslednim

naporima da budemo istiniti, postoji veća verovatnost da će nas drugi

poštovati. Mogu sebi to da dozvole. Mogu da se ne slaţu sa nama, ali

znaju gde mi stojimo, i moţda još vaţnije, za šta se zalaţemo. Mi

smo demonstrirali da će naša najveća privrţenost biti standardima po

kojima pokušavamo da ţivimo, bez obzira na sve. Takvo posvećenje

poziva i inspiriše sliĉno posvećenje kod njih.

Samoprovera

1.. Reci koje treba uputiti sebi radi podsećanja da budemo

dosledni:

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 205 Da li je ovo trik ili tehnika? Ili sam to stvarno ja?

Da li ovo proizilazi iz najboljeg, najvišeg i najdubljeg u meni?

Da li su moje obaveze nepromenjive?

Da li sam pouzdan?

Da li traţim nekoga koga ću da okrivim? ,'.

Da li pokušavam da budem dosledan?

Moţe li se na mene raĉunati?

Da li sam proverio svoj sopstveni motiv i savest?

2. Reci koje treba uputiti njima da se iskaţe doslednost:

Da li je to ono što ste oĉekivali?

Da li je to naĉin kako postupam sa drugima?

Da li ste iznenaĊeni?

Da li osećate da sam nedosledan?

Da li se slaţemo?

Da li je moje vodstvo predvidljivo?

Da li osećate da je nešto van vašeg vidokruga?.,

Da U moţete da raĉunate na mene?

INTEGRITET

Integritet znaĉi da smo obavezni da sloţimo reci, osećanja,

misli i akcije tako da ţivimo u saglasnosti i bez dvoliĉnosti. Mi

smo autentiĉni. Nemamo drugih ţelja osim onih koje iskazujemo.

Nemamo ţelju da varamo. Nismo zlobni. Nema prevare. Ne

izmišljamo pretvaranja ili usiljenost u nameri ili sa ţeljom da

prevarimo, iskoristimo prednost, manipulišemo ili kontrolišemo.

Sto je veći naš integritet, veća je naša moć. Ispoljavamo

pouzdanost koja potiĉe iz karaktera - šta smo - i kompetentnosti -

šta moţemo da uradimo i verovatno ćemo da uradimo. :

206 MOC PRINCIPA

Da li zakoni vaţe i za vas? : U knjizi Randi Peningtona (Randy Pennington) o ĉasti kao

osnovi za etiku u poslovnom svetu, on zapaţa: "Ĉudno je da ima

ljudi u poslovnom svetu koji ţele dobit skautske etike a da se sami

ne drţe tih standarda." '

Pre nekoliko godina bio sam pozvan da drţim predavanje

direktorima svetske kompanije sa sedištem na jugu. Nekoliko

trenutaka pre nego stoje trebalo da poĉnem izlaganje, moj domaćin

me je pozvao u hodnik sa zabrinutim izrazom lica. "Upravo su me

pozvali, objasnio je." To je znaĉilo da mu je generalni direktor

poslao poruku na pejdţer; svaki od potpredsednika je morao da

nosi dvadeset ĉetiri ĉasa dnevno pejdţer tako da moţe da se

uspostavi veza uvek kada bi bili potrebni generalnom direktoru.

"Generalni direktor ne dolazi na vaš seminar. Upravo mije rekao

da je ĉitao neke vaše materijale za vreme vikenda i da je to

gubljenje vremena. Niko ko radi za njega neće voditi uravnoteţen

ţivot! Proĉulo se i naši direktori su formirali dve grupe, jedna uz

generalnog direktora, i moja grupa, koja je htela poboljšanja i

osporavala je status kvo." Nije potrebno naglasiti da je to bio

interesantan dan. Generalni direktor nije prisustvovao našoj sesiji,

i otprilike polovina direktora koji su proveli dan sa mnom

izraţavala je telom i stavom nešto kao, "Ne ţelim da budem ovde;

šef ne veruje u te priĉe o moći naĉela; i ti me ne moţeš niĉemu

nauĉiti!"

Bio je to bolan dan za sve nas, dok sam pokušavao da hodam

po tananoj ţici izmeĊu ohrabrivanja onih koji su ţeleli poboljšanja

braneći potrebu za poboljšanjem od onih koji su ţeleli da su na

nekom drugom mestu. Uticaj i primer generalnog direktora bili su

nepogrešivi i moćni. Kruna se dogodila na kraju dana. Moj

domaćin, pomirljiv i još uvek u obavezi da pomogne svoju grupu

da postane više zasnovana na moći naĉela, otpratio me je iz

direktorskih odaja do prizemlja upravne zgrade, gde smo se

zadrţali i prodiskutovali dogaĊaje toga dana. Zapazio sam kroz

staklena vrata na ulazu da oko dva tuceta lepo obuĉenih direktora

stoji na sveţem povetarcu van zgrade i puše. "Da li je to klub?"

raspitivao sam se. "Ne", bio je odgovor. "Upravo smo usvojili

politiku nepušenja u glavnoj zgradi i malo je nezgodno za neke

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 207 zaposlene." Setio sam se da sam osetio miris duvana u sali za

sastanke na petnaestom spratu njihove divne zgrade - osetljiv sam

na takve stvari jer su moj glas i moje grlo, kao profesionalnog

govornika, moji instrumenti, i paţljiv sam da ih zaštitim.

Spomenuo sam pušenje koje sam uoĉio. "Ah to - to je dolazilo iz

sobe generalnog direktora. Politika nepušenja vaţi za sve osim za

njega." Da li vi pušite ili ne je vaša stvar i moţda vašeg doktora.

Ali nisam mogao a da se ne pitam koliko bi moćniji generalni

direktor mogao da bude da su oni koji rade za njega videli da on

podrţava, a ne izbegava, politiku, praksu i naĉela koja vaţe za sve

druge. Postoji neposredna povezanost izmeĊu moći voĊe i njegove

liĉne teţnje ka ispravnosti. '

Cilj ovde je da se eliminiše razlika izmeĊu naše priĉe i naših

akcija, izmeĊu naše vere i naših dela. Lovci na talente ĉesto citiraju

nedostatak integriteta kao prepreku suviše veliku da bi bila

savladana kada se traţi potencijalni direktor za nove zadatke.

"Nedostatak integriteta je ĉesto završni udarac za kandidate koji

su inaĉe veoma snaţni," izvestio je Hol Dţonson (Hal Johnson),

potpredsednik Korn-Ferrv poznate kompanije za pronalaţenje i

zapošljavanje direktora.

Usaglašavanje reci, osećanja, misli i akcija

Kada usaglasite vaše reci, osećanja, misli i akcije, bez

dvoliĉnosti, vi ispoljavate integritet. Da parafraziramo Roberta

Luisa Stivensona - ĉovek i ţena od integriteta ne mogu da budu

zbunjeni ili zaplašeni; oni idu dalje u sreći ili nesreći svojom

sopstvenom brzinom, kao sat za vreme nepogode.

Gandi je bio jedan od najvećih primera integriteta koje je ovaj

vek video. Bio sam inspirisan onim što sam nauĉio o njegovom

ţivotu, a posebno sam bio pouĉen o integritetu iz izveštaja o tome

kako je ţiveo. U pokušaju da zaustave Gandija i njegov pokret za

slobodu, Britanska vlada je zatvorila indijskog vodu. To im se,

meĊutim, osvetilo, jer je Gandi time predstavljen kao muĉenik i

njegovi stavovi su se dalje širili. Provalili su u Indiju, primenjujući

stroţe zakone protiv domorodaca, ali je podrška Gandijevoj misiji

ostala nezadrţiva. Konaĉno gaje Britanska vlada pozvala da doĊe

208 MOĆ PRINCIPA u Englesku i da prisustvuje Konferenciji za okruglim stolom, i da

moţda govori u Donjem domu parlamenta.

Kada je Gandi stigao do velikog hola gde je istorijski sastanak

trebalo da se odrţi, bezbroj znatiţeljnih reportera, ţeljnih da za-

beleţe pogled ĉuvenog vode, okupio se, da se susretne sa ĉovekom.

Ono što su videli iznenadilo ih je. Pretpostavljali su da će on biti

harizmatiĉan, upeĉatljiv, i moćan, ali umesto toga izgledao je mali

i slab. Bio je obuĉen u jednostavne haljine svog naroda. Štampa se

pitala glasno o izvoru njegove moći. Nije imao politiĉki poloţaj,

nije imao veliko bogatstvo. Moţda je bio mag reci. Ĉekali su da

ĉuju šta ima da kaţe.

Gandi je došao do prednjeg dela hola i prišao je podijumu.

Stao je iza podijuma i poĉeo svoje izlaganje ĉlanovima Parlamenta.

Govorio je o bogatstvu svog velikog srca, opisujući neprilike

indijskog naroda. Objasnio je zla britanske vladavine i potrebu za

domaćom vladom u Indiji. Tom cilju je posvetio svoj ţivot. Pozvao

je na blag ali odvaţan naĉin Englesku da napusti Indiju.

Neki u publici su bili opravdano dirnuti. Na ljudskom nivou,

poĉeli su da povezuju stvari. Kako bi to izgledalo da nema slobode?

Gandi se nije zadrţavao na bolu i rugobi ropstva svojih sunarod-

nika, jer je imao viziju koja je vodila iz toga. Poĉeo je da opisuje

sliku mogućnosti, panoramu mogućnosti za ljude Indije. Govorio

je dvadeset minuta, trideset minuta, ĉetrdeset minuta, jedan sat. U

jednom trenutku izlaganja neko je poĉeo da aplaudira, a onda

nervozno zastao. Gandi se nije dao omesti - on nije govorio za

njihov aplauz.

Gandi je nastavio da govori skoro dva sata. Do trenutka kada

je završio, došlo je do promene u sali. To su bili ljudi koji su ga

zatvorili. To su bili ljudi koji su doneli nove zakone da potĉine i

uguše njegov narod. A ipak, kao jedno telo, ćela sala se podigla na

noge i ovacijama odala poĉast ovom ĉoveku. To je trajalo više

minuta. Neki od britanskih politiĉara su ĉak tapkali nogama.

U meĊuvremenu štampa je sve gledala u neverici. Pitali su

se kako je bilo moguće da njihovi zvaniĉnici prihvate svog pret-

postavljenog protivnika. Mnogi u publici potrĉali su ka prednjem

delu hola da budu blizu ovog ĉoveka od koga su toliko ĉuli.

Reporteri su bili iznervirani jer nisu mogli da priĊu Gandiju da ga

intervjuišu.

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 209 Onda su zapazili Gandijevog sekretara Mahadev Desaia, i

brzo mu se pribliţili. Pitali su da li bi on mogao da odgovori na

pitanja dok Gandi bude raspoloţiv. On se sloţio, i oni su krenuli

sa pitanjima kao što su, "Kakav je Gandi kad nije na ĉelu? Da lije

uvek bio takav? Koliko ga dugo poznajete?" Onda je neko rekao:

"Nisam mogao a da ne zapazim daje stajao dva sata iza podijuma

opĉinjavajući ove politiĉare a nije imao nikakve beleške. Sve

vreme dok je govorio, ni zabeleške. Kako on to postiţe? Oĉekujući

da će sekretar otkriti tajnu govorniĉku veštinu, bili su iznenaĊeni

kad je rekao: "Vi ne razumete. Vi ne razumete Gandija. Vidite,

ono što misli je ono što oseća. Ono što oseća je ono što kaţe. A

ono što kaţe je ono što ĉini. Šta Gandi misli, šta oseća, šta kaţe, i

šta radi su jedno te isto. Njemu nisu potrebne beleške. Vi i ja

razmišljamo o stvarima koje su ponekad razliĉite od onoga što

osećamo. Šta kaţemo zavisi od toga ko sluša. Šta ĉinimo zavisi od

toga ko gosmatra. Tako nije sa njim. Njemu nisu potrebne

beleške." '

Kada sam prvi put ĉitao sekretarov izveštaj, postalo mi je

jasno: ove reci mogu da budu operativna definicija integriteta. To

što misli, šta oseća, šta kaţe i šta ĉini - to je sve istovetno. Postoji

saglasnost u njegovom ţivljenju. Postoji moć u njegovom ţivotu.

Integritet znaĉi više nego saglasnost reci i dela. Sadrţi ĉinjenje u

skladu sa recima, ali takoĊe znaĉi da su delo i govor u skladu sa

vrednostima koje predstavljaju najbolji naĉin koji znamo da

ţivimo i da budemo.

Ja nisam Gandi Koristim mnoge beleške kada drţim predavanja ili kada

govorim. U stvari, kao dete majka me je jednom uhvatila u laţi i

posavetovala: "Ako uvek budeš govorio istinu, nećeš morati da

pamtiš šta si rekao." Mudar savet za sve nas. Ja nisam Gandi. Ali

teţim istini, kao i on, sa teţnjom da joj svaki dan budem bliţi.

Gandijeva majka, kao i moja, posavetovala gaje. Na primer,

uĉila gaje daje pogrešno jesti meso, pošto to zahteva oduzimanje

tuĊeg ţivota. I tako se mladi Gandi zavetovao majci da ostane

vegetarijanac celog svog ţivota. Mnogo godina nakon što mu je 14 Moć principa .

210 MOC PRINCIPA majka umrla, i sam Gandi je bio veoma bolestan i ţivot mu je bio

u opasnosti. Njegov lekar je pokušao da ga ubedi da popije malo

goveĊe ĉorbe da bi mu spasao ţivot, ali Gandi je ostao odluĉan.

Rekao im je: "Ĉak i kad je ţivot u pitanju ne smemo da uradimo

neke stvari. Postoji samo jedan put koji je za mene moguć, da

umrem ali nikada da ne prekršim zakletvu."

Treća anegdota o Gandiju moţe da bude instruktivna. Jedna

majka mu je dovela svoje dete, traţeći od njega da kaţe deĉaku da

ne jede šećer, jer to nije bilo dobro za njegovu dijetu ili za njegove

zube. Gandi je odgovorio: "Ne mogu to da mu kaţem. Ali moţete

da ga dovedete za mesec dana." Majka je bila ljuta što ju je Gandi

tako ispratio. Doputovala je izdaleka, i oĉekivala je da joj veliki

voĊa pomogne u roditeljstvu. Nije joj bilo druge, već je otišla.

Ĉetiri nedelje docnije se vratila, nesigurna šta da oĉekuje. Veliki

Gandi je uzeo male deĉakove ruke u svoje, kleknuo ispred njega,

i neţno upozorio: "Ne jedi šećer, moje dete. To nije dobro za tebe."

Onda ga je prigrlio i vratio majci. Majka, zahvalna ali zbunjena,

pitala je: "Zašto niste to rekli pre mesec dana? "Pa", rekao je Gandi,

"pre mesec dana, ja sam još jeo šećer." Kolika je moć primera!

Ovakva vrsta integriteta je retka. Ona je moćna. Pjer Kornej

(Pierre Corneille) u svom pozorišnom komadu Horacije, ostavio

nam je izazovnu misao: "U svojim rukama imamo moć da

okonĉamo svoj jad; onaj koji je spreman da umre moţe da prkosi

bilo kojoj nevolji." Nekima je ĉudno da ima ljudi koji su spremni

da ţrtvuju ţivot za nešto u šta veruju, pre nego da se toga odreknu

ili izdaju svoja najdublja uverenja. "Veću ljubav ĉovek nema od

polaganja ţivota za prijatelje." ^

"Zamislite šta bi to znaĉilo u svetu kada bi svi današnji lideri

nacija posedovali takvu vrstu ispravnosti. Šta bi znaĉilo kada bi

mogli da se oslonimo na njihovu reĉ u bilo kojoj situaciji? Kada

bi poverenje i pouzdanje bili osnova svake veze? U ĉestitosti,

Gandi je postigao savršenstvo. Svako je znao da je on apsolutno

pošten, da mu se moţe verovati, i da su njegovi motivi ispravni.

Kada bi Gandi nešto rekao, svi su znali da upravo tako i misli.

Milioni su verovali Gandiju; milioni su uĉili od njega; mnogi su

sebe ubrajali u njegove sledbenike. Ĉudno je ipak daje malo njih

KAKO POŠTOVATI DESET PRINCIPA MOĆI 211 pokušalo da uradi to stoje on uradio. Gandijeva veliĉina se sastoji

u ĉinjenju onoga što bi svako mogao ali ne ĉini."

Samoprovera

1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere integriteta:

Da li je ono što mislim, osećam, kaţem i ĉinim povezano?

Da li se ono što govorim slaţe sa onim što ĉinim?

Da li su moje reci i dela, osećanja i misli sada u saglasnosti?

Da li su moje namere i akcije povezane?

Da li imam osećaj potpunosti i celovitosti?

Šta motiviše moja osećanja u ovom trenutku?

Da li osećam da vladam situacijom ili sam priklješten?

2. Reci koje treba uputiti njima da se iskaţe ispravnost:

Da li mi verujete?

Da li imate poverenja u mene?

Da li verujete da moţete da se pouzdate u to što govorim?

Da li osećate da se moje reci i dela slaţu?

Da li ste mogli da raĉunate na mene?

ŠTA SMO POSTIGLI - DA LI JE VREDNO NAPORA?

U ovoj glavi sam se stalno oslanjao na Gandija. Nije da nema

i drugih primera. Niti sam ja Gandijev poklonik. Jednostavno

pokušavam da naĊem ono stoje on našao. Na istom sam putovanju.

Neko je prišao Gandiju u njegovim poznim godinama i otvoreno

jadikovao da bi bilo divno kada bi mogao da bude kao Gandi i ĉini

to stoje on ĉinio, ali... nije kao Gandi, nije veliki, nije mistiĉni ili

duhovni ili religiozni voĊa. Gandijev odgovor je pouĉan. Gandi

nije hteo da ga obeleţavaju ili procenjuju. Ovo su njegove reci sa

mojim komentarom koji je dodat u kurzivu. 14* ■■■■'■■''. \ . . ■ '

212 MOC PRINCIPA "Tvrdim da nisam ništa više od proseĉnog ĉoveka. Verujem

da imam manje nego proseĉne sposobnosti. Nisam vizionar. Borim

se kao i vi. Tvrdim da sam praktiĉni idealist. Sta to znači? To znači

da mi je jedno stopalo čvrsto na tlu ali telim nečemu boljem. Kao

što je Robert Brauning (Robert Browning) rekao, čovekova težnja

treba da prevazilazi njegov domašaj, ili čemu nebesa? Niti dajem

poseban znaĉaj onome što sam postigao vrednim istraţivanjem.

Ako išta znate o njegovom životu sigurno je da nije tek tako jednom

samo rekao: "Mislim da ču preskočiti nekoliko obeda i promeniti

svet." Vežbao je, godinama se disciplinovao, i kada je zakoračio u

žestoku borbu civilne neposlušnosti zbog oslobaĎanja Indije, znao

je šta može. Znao je za staje spreman. Mudar čovekje zapazio, "Ne

mogu ti reći da ću da budem tvoj sluga dok ne budem mogao da

kažem da sam svoj sopstveni gospodar." A on, koliko to čovek može,

je bio svoj gospodar. Nezavisnost prethodi meĎuzavisnosti. Nezav-

isnost je ostvarenje, meĎuzavisnost je izbor koji mogu da izvrše

nezavisni ljudi. Onda nam je uputio izazov: Nemam ni trunke

sumnje da bilo koji ĉovek ili ţena mogu da postignu isto što i ja

ako, ako - staje ako? ako on ili ona uĉine isti napor i odgaje istu

nadu i istu vezu."" I staje onda izazov za vas i za mene? Da li smo spremni na

tu cenu? Da li smo spremni da odgojimo istu nadu? Istu veru? U

kakvim meĊusobnim odnosima je vredno platiti tu cenu? Moţete oĉekivati da ostvarite znaĉajne, uznemirujuće rezul-

tate ako poĉnete da primenjujete moć principa: - bićete paţljiviji u zahtevima od drugih, : - bićete sa više samopouzdanja kada nešto traţite od drugih, - razvij aćete se u sposobnosti da utiĉete na druge, - shvatićete odnos izmeĊu moći naĉela, uticaja i vodstva, - imaćete stalnog uticaja na druge bez prisile, - imaćete spokojniju dušu, - postaćete mudriji i efektivniji kao roditelj, prodavaĉ, pri-

jatelj, uĉitelj i voĊa. U sledećem poglavlju ispitaćemo kako moţemo da

umnoţimo moć principa u svom ţivotu i ţivotima drugih do kojih

nam je stalo - na koje ţelimo da utiĉemo.

8. GLAVA

KAKO POVEĆATI MOĆ

PRINCIPA

Razum nam omogućava da istinu

upoznamo samo delimično, ali ne može

nikad da nam pruži istinu. Ne možemo

poznavati nijedan princip kojeg se ne

držimo.

Rodni Tarner, pedagog ; Moć principa ostvarujemo kada ljudi veruju da smo ĉasni.

Kada nas drugi poštuju, imaće u nas poverenja i ceniće nas. Mi

ćemo ih inspirisati. Duboko će verovati u ciljeve koje istiĉemo i

ţeleće dobrovoljno i svesrdno da nas slede. Da li ste iskusili takvu

vrstu moći kao voĊa? Kao sledbenik? Da li ste slušali ili bili pod

uticajem nekoga prvenstveno zbog toga što ga poštujete i cenite?

Principi moći razmatrana u 7. poglavlju izvor su moći principa. U

onoj meri u kojoj su ovi principi deo našeg ţivota, imaćemo trajnu

moć i uticaj na ljude do kojih nam je najviše stalo.

ii4 MOĆ PRINCIPA

NEKO SPOSOBAN I VREDAN

Pre mnogo godina ĉuo sam priĉu o ĉoveku koji je od svog

oca nauĉio, osnovnu lekciju o moći principa. Deĉak je ţiveo na

malom porodiĉnom imanju gde su on i njegov otac, kad za to doĊe

vreme, teglili šećernu repu kolima koja su vukla ĉetiri konja.

Deĉakov posao je bio da pridrţava uzde dok se kola natovaraju.

Ali kada bi teret postao teţi, njegov otac bi preuzeo, jer bi konji

mogli više da povuku kad bi on drţao uzde. Ovi konji su nauĉili

da imaju poverenje kada neko sposoban i vredan njihovog pover-

enja drţi uzde. Izgledalo je da znaju da otac neće od njih traţiti da

uĉine nešto nemoguće ili nerazumno. Izgledalo je kao da su znali

da on hvata njihove mogućnosti. Kada bi otac drţao uzde, konji bi

se najbolje osećali. Bili su ujedinjeni. Njihovo naprezanje je bilo

koordinirano. Radili su zajedno. Njihova ţivost je bila na vrhuncu.

Nauĉili su, vremenom, da kada drţi uzde, otac radi u njihovom

najboljem interesu.

Da li se radi o ljudima ili konjima, lakoća sa kojom se teret

pokreće u velikoj meri zavisi od onog ko drţi uzde, i kako ih drţi.

Umešni voĊa zna kako da opšti sa timom svojim stilom, glasom i

manirima. Pored toga, on nemo komunicira u šta veruje i kako ţivi.

I sposobnost i karakter su oĉigledni. Kao rezultat, on omogućava

drugima da lako ispune zadatak. Pod njegovim vodstvom, ĉlanovi

tima mogu da koordiniraju i objedinjuju svoje napore.

ZAJEDNO SMO BOLJI OD SVAKOG

POJEDINAĈNO

Ova moć principa se izraţava na isti naĉin bez obzira da lije

scena radno mesto ili kuća. Ĉlanovi grupe su ispirisani

sposobnošću, pravednošću, i namerom voĊe koji se rukovodi

principima. Organizacija, tim, porodica ili susedstvo postaje

snaţnije nego stoje ranije bila; a ukupna snaga je veća od kombi-

novane snage pojedinih ĉlanova.

KAKO POVEĆATI MOC PRINCIPA 215 Znaĉajni rezultati mogu se postići kada ljudi rade zajedno

pod rukovodstvom takve vrste voda. Kao što je Rej Krok (Ray

Kroc), vizionar i legendarni osnivaĉ McDonalda, ĉesto govorio

"Zajedno smo bolji od svakog pojedinaĉno." Ali razlika je

dramatiĉna izmeĊu grupe koja radi sinergijski, kreativno i sa

povećanom sposobnošću i druge grupe pojedinaca koji samo

gledaju svoje interese. Korišćenjem moći principa, verovatnost da

će se desiti ĉudo umnoţava se mnogo puta.

U priĉi o šećernoj repi, sin je nauĉio, na vreme, da ĉini ono

stoje i njegov otac ĉinio. Kako je deĉakovo iskustvo raslo i njegovo

rasuĊivanje se poboljšavalo, konji su prihvatali i oslanjali se na

njegovo umeće. Na kraju su bili u stanju da poboljšaju svoje

rezultate tako da su radili za deĉaka kao daje otac sam drţao uzde.

Modeliranjem, snagom primera, paţljivim pouĉavanjem, pri-

inenom i obazrivim preuzimanjen rizika, sinje postepeno zadobio

moć svoga oca.

ĈINIOCI KOJI UTIĈU NA MOC PRINCIPA

Mi odgajamo i povećavamo našu moć principa na isti naĉin.

Identifikovao sam pet kritiĉnih ĉinilaca koji konzistentno pomaţu

onima koji razvijaju svoju sposobnost da utiĉu na druge korišće-

iijcin moći principa. U ovom poglavlju razmatraću ovih pet

ĉinilaca koji predvidljivo utiĉu na vašu moć. Svaki ĉinilac odnosi

SL- na pitanje koje moţe da bude vaţno za osobu na koju ţelite da

uliĉete. Zamislite one na koje ţelite da utiĉete, i saslušajte njihove

glasove kada sebi postavite ova pitanja:

Gde idete? Vizija

Da li ćete sa mnom? Rizik

Moţete li da budete ĉasni? Sposobnost

Da li ste bili ĉasni sa mnom? Istorijat

Zašto bih vas slušao? Verodostojnost