@IVOT

U SOCIJALIZMU

(1945–1980)

NOVI VEK

OVAKO SE @IVELO

Radina Vu~eti}

Drugi svetski rat (1939–1945), koji je za sobom ostavio pusto{ i milionske `rtve,

u Jugoslaviji je po~eo 1941. i trajao je ~etiri godine. Svoje oslobo|ewe Beograd

je do~ekao sa samo 270.000 stanovnika. Po prestanku ratnih strahota, lice sveta

bilo je potpuno izmeweno, a novu epohu obele`io je hladni rat. U ovom ratu,

koji je bio borba izme|u Istoka i Zapada, jedan nasuprot drugom na{la su se dva

sistema – komunisti~ki, oli~en u Sovjetskom Savezu i isto~noevropskim zemqama,

i kapitalisti~ki, demokratski, oli~en u Americi i zapadnoevropskim dr`avama.

I na Istoku, i na Zapadu

Iz Drugog svetskog rata Jugoslavija je iza{la s novim ure|ewem. Monarhija je ukinuta, a Beograd

je postao prestonica jo{ jedne od komunisti~kih zemaqa takozvanog Isto~nog bloka. Po~etak

posleratnog perioda obele`ilo je potpuno okretawe Sovjetskom Savezu i preuzimawe sovjetskog

modela dr`ave, privrede, ekonomije, kulture…

2

Do preokreta je do{lo 1948. godine,

nakon sukoba Tita s Moskvom i Josifom

Visarionovi~em Staqinom. Od tada,

Jugoslavija je bila socijalisti~ka

dr`ava s komunisti~kim ure|ewem

koja je veliku ekonomsku i vojnu pomo}

dobijala od Zapada, naro~ito od Amerike.

Zapadu se sve vi{e okretala i u sferi

kulture i svakodnevnog `ivota.

Novinu u spoqnopoliti~kom opredeqewu

Jugoslavije predstavqala je i politika

nesvrstavawa – na konferenciji

u Beogradu 1961. godine stvoren je

Pokret nesvrstanih, koji su ~inile

zemqe van dva postoje}a bloka.

Jugoslovenska socijalisti~ka dr`ava mewala je ime

nekoliko puta: Demokratska Federativna Jugoslavija

(DFJ, 1945), Federativna Narodna Republika

Jugoslavija (FNRJ, 1945–1963) i Socijalisti~ka

Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ, 1963–1992).Podeqena Evropa na karti iz

Istorijskog atlasa sveta (London, 1978)

Godina

1944

1951

1961

1971

1981

Broj stanovnika

270.000

428.000

619.000

780.000

1.100.000

Broj stanovnika u Beogradu

Beograd je oslobo|en 20. oktobra 1944.

i postao je prestonica nove zemqe s novim

imenom i novom ideologijom. Zahvaquju}i

specifi~nom polo`aju izme|u Istoka

i Zapada, mogao je da ugosti i Hru{~ova i

Niksona, i Sartra, Stravinskog i Alfreda

Hi~koka, kao i brojne svetske glumce, ali

i posadu Apola 11, i to samo stotinak dana

posle wenog sletawa na Mesec!

3

Beograd je bio tipi~an doseqeni~ki grad

~ije je stanovni{tvo u proseku ~inila tre}ina

ro|enih Beogra|ana i dve tre}ine doseqenika.

Najvi{e je bilo Srba, a drugo mesto su delili

Crnogorci i Hrvati. O mladosti Beograda svedo~i

podatak da je sredinom {ezdesetih prose~na starost

Beogra|anina bila samo 27 godina!

JOSIP BROZ TITO

Neprikosnovena li~nost u socijalisti~koj Jugoslaviji bio je Josip Broz Tito (1892–1980).

Za vreme rata bio je partizanski vo|a i lider komunisti~kog pokreta, a posle rata do`ivotni

predsednik, mar{al, vrhovni komandant, generalni sekretar Partije… Ovakvo objediwavawe

funkcija u rukama jednog ~oveka neizbe`no je vodilo stvarawu kulta li~nosti.

Kult li~nosti bio je

vidqiv u razli~itim

sferama `ivota.

Gradovi, ulice, {kole

dobijaju Titovo ime,

a wegove slike

nalazile su se u svim

javnim ustanovama.

Postao je i po~asni

gra|anin Beograda

1947, a jedna od

najve}ih ulica

koja je do tada

nosila ime kraqa

Milana promenila je naziv u Mar{ala Tita.

U sklopu slavqewa kulta li~nosti, Beograd je

1962. dobio i Muzej 25. maj, u kojem su ~uvani

i izlagani pokloni koje je Tito dobijao. Povodom

svakog wegovog putovawa organizovani su masovni

ispra}aji i do~eci u Beogradu.

Tito i ameri~ki predsednik Nikson

prilikom posete Beogradu, 1970

Re{ewe o promeni naziva Ulice Kraqa Milana

u Mar{ala Tita

Pedesetih i {ezdesetih,

koje su bile kqu~ne za definitivno

okretawe Zapadu, Beograd postaje

moderan grad i doma}in va`nih

me|unarodnih konferencija

i festivala.

Nakon oslobo|ewa trebalo je boriti se sa siroma{tvom,

a u~vrstiti novu, komunisti~ku ideologiju. Pod parolama

obnove i izgradwe i bratstva i jedinstva ra|ala se nova

metropola, s novim naseqima i novim obi~ajima.

Program obnove razru{ene zemqe i izgradwe socijalizma vodila

je Komunisti~ka partija. Beograd, u kojem je tokom rata poru{ena

ili te{ko o{te}ena tre}ina zgrada, obnavqao se muwevitom

brzinom, mewaju}i svoju fizionomiju. Istovremeno, nova vlast

sprovodila je konfiskaciju i nacionalizaciju znatnog dela

privatnog stambenog fonda, a gubitnici su naj~e{}e bili

pripadnici predratne elite i oni koji su sara|ivali s okupatorom.

Socijalizam u gradu

U obnovi zemqe i izgradwi

infrastrukture (pruga, mostova, puteva)

posebnu ulogu imale su omladinske

radne akcije. Za u~e{}e u wima, koje

je podrazumevalo te`ak fizi~ki rad,

omladinci nisu bili pla}eni

i na akcije su odlazili dobrovoqno,

jer im je to ~esto bila preporuka

za napredovawe u dru{tvu. Zahvaquju}i

i radnim akcijama, Beograd je dobio

Novi Beograd, Adu Ciganliju, Auto-put

bratstva i jedinstva, a obnovqeni su

i mnogi objekti stradali u ratu.

Auto-put bratstva i jedinstva

(Beograd–Zagreb), dug 382 km,

napravqen je za samo dve godine

(1948–1950), a gradilo ga je

319.000 brigadira!

PETOKRAKA UMESTO KRUNE

Pozori{ni trg postao je Trg republike, na mestu

sru{enog Mosta kraqa Aleksandra podignut je Most

bratstva i jedinstva, kasnije nazvan Brankov most,

biv{i Dvorski park postao je Pionirski park, ulice

nazivane po kraqevima, kraqicama ili knegiwama

dobijaju naj~e{}e imena narodnih heroja,

a nekada{wu krunu zamewuje petokraka.

4

NOVI BEOGRAD, GRAD IZ PESKA

Predratna ideja o gradwi Novog Beograda postala je

realnost u poratnoj Jugoslaviji, kada grad po~iwe da se

{iri na levu obalu Save. Konkurs za urbanisti~ko

re{ewe Novog Beograda raspisan je 1947, a 1948.

po~elo je stvarawe nove prestoni~ke celine iz peska

i mo~varnih terena. Urbanisti~ki plan predvi|ao je

izgradwu zgrada SIV-a i CK, Olimpijskog stadiona za

150.000 gledalaca i jezera za 70.000 kupa~a.

U prvih pet godina u arhitekturi je dominirao

socrealisti~ki pravac. Wega su karakterisale

te{ke zgrade sandu~are, u kojima su broj i veli~ina

prostorija bili mnogo mawi nego do tada.

Socrealizam je, me|utim, brzo napu{ten u korist

savremenih svetskih kretawa u arhitekturi.

Najo~igledniji primer socrealizma u arhitekturi

je Dom sindikata. Ova zgrada monumentalne forme

dugo je bila sedi{te radni~kih sindikata.

5

[ezdesete godine su zlatno doba izgradwe Beograda.

Grad dobija zna~ajne dr`avne institucije, muzeje, sportske centre, bolnice, hotele, prve podzemne

prolaze, mostove i glavne saobra}ajnice, a povezuje se sa Zemunom u jedinstvenu gradsku celinu.

[ezdesetih godina izgra|eno je ~ak 86.767 stanova!

Na`alost, ni to nije bilo dovoqno za sve one

kojima je bio potreban krov nad glavom.

AVALSKI TORAW

Jedan od simbola grada – Avalski toraw – visine 202,85 m, izgra|en po

projektu Ugqe{e Bogunovi}a i Slobodana Jawi}a, pu{ten je u rad 1965.

godine. U trenutku izgradwe bio je deseti po visini u svetu. Toraw je bio

otvoren za posetioce, a deci je najve}a atrakcija bila vo`wa liftom, kojoj

su se radovali i roditeqi, jer su verovali da je lekovita za grlo, nos i

plu}a. Toraw je sru{en u bombardovawu 1999. i ponovo izgra|en 2010. godine.

Na Avalskom torwu nalazila se televizijska antena te{ka 25 tona

Zgrada Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK)

podignuta je 1964. godine. Bio je to oblakoder u ameri~kom stilu

s potpuno socijalisti~kom namenom, jer se u wemu nalazilo

sedi{te Partije. Druga zna~ajna vi{espratnica – Palata Beograd

(Beogra|anka) – podignuta je 1974. sa idejom da u centru grada

nikne zgrada koja }e dominirati visinom (24 sprata) i postati

centralni gradski orijentir. Na prvih nekoliko spratova

nalazila se moderna robna ku}a, dok su na ostalim bile poslovne

prostorije i gradska radio-stanica Studio B.

Zgrada CK