jezik i drustvene klase - basil bernstein

7/27/2019 Jezik i Drustvene Klase - Basil Bernstein

http://slidepdf.com/reader/full/jezik-i-drustvene-klase-basil-bernstein 1/101



BIBLIOTEKA

VEK

36

Urednik

IVAN COLOVIC

Bazi1 Bernstajn

JEZIK 1 DRUSTVENE

KLASE

Izabrala, prevela i predgovor napisala

DUBRAVKA MICUNOVIC

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD

1979·



N asov ogn

Bin CSS ODE N ONTROV и heetc Sudis owas а Sociolgy of

nu R a Kgan au oo 74

© B B

R i d

ORD RDO NI

Koic

IN MENER

udni

OO

PREDGOOR

Ravi Baia Bernsana en шаапiiresavnka scinvisike anas iavai su пеоеivan veiko ineresvane i knrverne reakcie. Тоisоvш me se asnii sicaem vau mоnaa s ee srane eakih nasana a se

raume i evenuan srei oava saie useha ki ece i niih ruveni seva i s rue sranen rava invisiki i sciovisikih eriae sve vie airu и as ruvenih enmena

arav remi obravana ai su rve siа i samm Bernsanu a se vei israivanimaruvene usvensi v rava hvaivi anaia nsa imeu eika i ruveni kasa eeenarni reusv reavane vi rema оп shvai a da ispita uu eika u rcesu sciaacie unika vee ik rava sa kniivnimavem kao i bike drvene knre i nivrensic

Bernstajn је zapravo jedan d znk v r-yn d nucn diip1n i zi iz rva soigj s airva1i z iavanj onos duvih jich suua rfr gj Ьаzvапа aj na a oi avanja Inua a brvnj а ndonsk uvziu



Bi Benan

r seih i ekom ezeseh gas raza riu о va raziia gviska о

sravaa ke е nazva zaenikm« i rt • m« zkm а ksnie graninim« i razra

« m u kuava a kae kak eca z kas krise оа va koa ok izvesan rс z ak kase korsi samo ea - grani

a se ca iz raih ruvenih seva raz ро rai uorei ivesnih sinakskih i ek

k izra е znai a ena grupa krisi izree a е krisi ruga grua Ov razka izm

ra c z raike ks i ec iz sree kasr rsa i ae gramaikog sisma aa argna ve piae raziie uoree gramah srkura i rika. па se ava use raz

osa rma ruv rukuri ako a razie a usasi uree ekih ezkih ssаvэz razku u srukursau govra i sa s kazuu ka zaa ovezane sa ruve sruurama Tako а rimer posi raziaca u ure ekih nih zamenica pregaa h raza Pre ga razraen« kб sarv r rva riga pasivih ksrukca vza zash reica neg granieni« kб.

rsa u svim rvima kminva ig scoke i shk inice o neki kr

sаu sagm gve ere k rugi asan izmeu vi inaca uravo shvaau

zr mh sроаzumа i pgreih umaea�a' i zra i uicaa koe sam rsan nav

zznu kmekss i samih egvh aca u su air i Vr Vigski i ura

ei i duvene 7

Dirkem, Mrks i G. Н. Mid, Fert, Del Hajm Haiei rugi.

Bersajove deje se sln razvIJaJu. Оп sam is-

te da је pruen d svje teze est> prerauje, izova

efii ksplcira, аН jegve vodee dje pak s

dvlj kstatne da bi s mgle rbl pisat

па sldei nac:

- Ogranien kб е previivii razraeng koa.

- Govrnik ograninog ko е zavisan nepsree siuace k е gvrik razraeogk reivno nzavisa suacoog keksa

- Ogranien k a rsu arkuaris

ikim znaenima ka ekspcrau rcek razraeni kб rienie govrnike rema uiverzaiskm zaema ka eksicrau ricipe.

- Ogranieni kб e ikue mearm knenzvanim simom pseue veiki encia znaen k se razrani kб odikue racinanou

- Druvena preosavk k usovavogranieni kd ese ims ok se ruven

preposvk ka usovava rreni kб izraava u raziiim rmaim okvirima.

Upra ogranieg ka ocirana е u gгuаmke se r za u kima se ni svari porazueva i е eksicira u kima razven seaaeiv i siarns k se azrani kб avareen u rmanm suaciama u koima se ma a



Bail Benan

podrzume и kojm meso zjedn susreemsnje goonkoe nddulnsi.

GuЬu oreliju zmeu obrz jezike poreb duene klse Bernsjn је uni seljvjom poezuju konee kodov s pologijom porodic zvoenm ooen ssemm log rzlim oblimonole nsmsje e је dopunio pojmni roje eorje pojmovm koj omoguuj rzlikovnjer osnon oblk konrole: imervne pozone ine kпlе N j nn о el d poke kko seolngsk kodo generi reprodkuju mејајo reul mkro sobn (nsuonlni osbn)ruv kko se sve o moe pr i па mikro nivonos и porod и kl

Cel o m'e duvп odnos и koje је рје-

dn ukljuen s zdcm komunikje koje i odnosiodrzumeju e па rzlie obrsce izrvnjj uslovljju оп o dee ui i kko ui

N eki pedgozi su prihali Bernsjnove teze oгеБепје problema neuspea и ko1 dece z nih dr-enh slojea. Pto ј obrazvna siuacja zahtevalaЈ dea uorebljavaj razraeni kбd, а neka dea izdncke klse nisu роtгеbl јvlа, izgledlo ј jsnozo s njihove mogucnosti и kol bile mаје Тоmе dornel rdnj d s de oj uorebljjuogaen kбd mапје sposobna da otavaju i da skln d nglvaj konkreno па гсп pstrkno.Igledalo је da ј геБепј и tome da se dea iz radnickese uebaju da koiste raraen kбd. То је prouzro-o 10 ednoane kodoa odreene deoloe impl-cj , ojh sm Bernstjn и poetku nje bi svesa.

Oe deooe mlkje osel su krri Вегsjn led meu пјmа i pozni erik soc

Ј k U!Vene ae

invs v Lbo2 lvna ea jeove or krkeе sporn ez о »verblnom endikep« dee nihdrveni slojeva ez pripisn Bersjn ieoslg zo је о neopren porebljvo re koo s: »mnjkv« »ornen« »siromSn« »r« и

jdnom od svojih rnh rdov Io је snjim doma Bernsjn eksplcino rdi d dec rdnikeklse nis verblno hendkeirn bil ј ksn da sezse ene posledice rnije nereznoi koj јеmovla ez о jezikom endikeu

Та ea је bl veliko prvena и A; vrdilos d е jei ece z nii drven sljeva nede-kn da s о prem me jezk endikepirna а bo o re »konni defci« Dlj kor bl hipoez d jezi ee slojev nje podesanZ eke vrse Шјеја e d а nisu и snj d vre

soenije loke operje odnosno nsu sposbn zrkn miSljenje Meum Lbov ј парао okvepolkopedke inerreije jeko hendkepko gledno prene sa snovia linvis j ss jednodn и me d ј verl hediep nprosom o opsn i Polzei od vrdnj da s sv јzki ssem jed vredni I о verljivo pozuje k jezik crnke dece ak rl d sndrdng engleskog nik nje nek deicina verzjjzk vih druvenih slojev Pored noi sobin

jednikih ovom sndrdnom je оп a svjepsvene krkerisike i sopsven lPo је shvio negivne implikcije oje ј mо

ue izvu i njevo del Bernsjn s dlo dis

w Labv: »The ogic о! nn-standar Engis«Longuage аn Poverty, F. Wiam (e) Makham Pes17; petamano anuae n cal сэnех, Gigi(ed), Pnn 19



Bat Bensaj

acrao o пЉ »O samog poetk am vetaopaosi prevremeog i pogreog zakliva, pi rsta maa ism slutio kakvo се prolaz miee ove iee izazvati па ideoloko orazov

с i«3 Оп se otro suprotstavi svr razih pro

rama za »kompezacio orzovae«, koi im zсН a »pprave« ezik »ligvitiki hedikepire dece«, upozorio da е to aтo ai da se skree pa tvarih eotataka orazovog sitema. Govorei оasmisii и poroici i koli, оп apomie da е zaјпа legitimacia deteta i kole mae verovaa akoе pstoi vez izmeu ovih dveu trasmisia.. »U tkv sitacii, kol се verovato dciti iktv de-eta, oakle се slediti da i ete oacue iktvokole«4

Tek kaa se sagled Berstaovo delo и celii,oe se izvi implikacia koa е ро reim ritaskoglgvite Tradi1a, »diametrlo sprota iplikacio mogi pedagozi hteli d izvuku iz raiih Ber-saovih radova о ograiem i razrem koduNov implikaci е и ome d kl i1i a neke kole)е prau takvu vrstu drtveog ktekta и kme eca iz radike klae kadra, ii vola, d korite ezikа aefikasii ai. Drgim reim, prolem e adtai и koli, а пе и dete ii egovom ezik«5

Pored toga, oo izeu ezika i uspeha ra-

zovau, ilo kako da e hvati i tumai, am е eda о slike komplekih odo и koima postoe i mogi

Bstajn: Class Cds ad Cntrl Vlum 1 1< Р R Hw: oi C e Noтin аоuр nд

\/Ь g Rudg and Kgan Раu Ld o, јF' wd Ьу Pofss Bes , ХII

Р Trudgill ccen, Diec nd e co EwAn l Lnn 75

i i due as

ugi relevati iioci О edm od ih govori amersta »Моја е gre8ka 8to iam ortio pa па

materialo siromatvo и koem moge optie moraua ive i to sam propustio da oratim pu па ulvei su ovei do euspeh и orzovau«6

Jea o oiliih prigovora itraivaima Ber-t i egvih saraika oosi se па edotatakvalae empiriske vrifikacie. Naime, material doie ispitivaem e prua primere koi i dovoloustrovai teze, ili pak omogui1i aa uvid и metoooku soliarot istraivaa. Berstovom itri\akom metou aee se zamera da decu tavla иyetake itucie testiraa, а takve situacie mae oie eci z sree klase eg eci iz adielase. Decu iz srede klase roditeli vikavu па ituacie и koima im se postvl pitaa i oeku vetpostavlei odgovori па ih. Pored toga i ispitivaipripdau reo klasi. Berta се и kasiim rdovima ukzati п efekat situcie, itii d е ekperietala situacia и mogo ети tipia za klu i dје prema tome, ро etetovom pa и eksperimetuogue zakluiti kakve се опо pehe pstizati и koli.

Druga vrsta prigovora Berstaovm radovima dolzi sociolokog stovita. ako e Berta zamera to e zadovolio poreeem dece ekvlifikovaihi polukvalifikovaih raika a decom iovikih ј

truakih grup, to е meutim, am eda eslike sa drutveih truktur и Veliko BritaiiNaie, otro је kritikova sam Betov роат kle,za koi е reeo da е epreciz i eoriki ezova»ti sam impikci eog itema, koi e astoo ve klase, azvae raika i reda klsa -

6 Brste i: cit 18



2 Bt Berna;

e aod Rose - kakav dalji napo ij uinjeda se z eecacja u odosu па isoiju, d skso u ad, eko poek, amb usloveo ogazoaos ii kau sves Ка ocilgesa se zadooav populam emm sednasa asahj sv alke mдu sojevima, iji do ema kasom ssem eom alkuj i jas ooaj ima akak vae i ucj паho ek7 Rosen tako apa d vm iemje asulea vadajua ksa Tko, govoi dueoj koo, Besjn nе sauj ain па koj�?adaa kasa koo dgu klsu, v amo аС а koje Caov ka kooli jedi dugeRose smaa d bi popu pokuaj da s aalii doimeu ka i jek ahea ispvaj do dom

iae ku pma podeenj kului, bi ezbeo poazmeal piivaje ulo koju u vmoosu ima eik

Takoe е kikvn i Besajnov pisup pobemu socjaace Mad avod osvn iic ociazace - poodcu, klu, gpu vjk p -esa se usedseje iskjuivo па pdcu, poр aemauje eke dug ioc ocijaliac, koИ s sedsv maso komunikcij, lii dikogaacij i d

Pomemo јБ povo kj doe па Bnajo emoogu i il Njegv idej viа а aka a d п kaij dov uvodi nvojoe i eme aCe, kkad supo od nijo h Besaj kombuje bjuji a i

Rosen: »Languge and s - Criical Lookt th Тћ oes of зН Bernsen«, FаШпg Wl Pr,1974,

Јezik duvene ka

avanja sa' edecijom d pfomle defciju koo aki aak, p jedan d kiia, М Kulad,8 adl ak t Bajnv il jdni uik espoaum pogno umaenj njvi oja »О е tak jan d mgi paagaf

j pitvti nkolik put p ng pnujn t upt pn9 N vkv piovntjn mkitiki dv »Jn е d mut nk dv otadiktn intepcj dvi njn ndj m pcint i vvtn m pn domilni10

vim vkak ni icpljei vi pivi Bejnvoj toiji, i niu vi pdjdnak vljn ibdljivi Njegv d, mat Р Tadil, upav е »pont па ovu poi shvaanja, pgni ipe

tcij loupotb1utim etjn е, k kji nui,

tvn i kan pm vm dl, npkidmtanju bolm fmulcijm u ntjnj d blj vj ppvk, be ikakv tin bjanda се potiveti njegov ijim tvdja, kj еuvk pma d pin ka ablud Оп је am vn to da i njov ij k ЬН koj du uvim ukama piki lma«, а dj d »b im pv d е

Char (Uvr f ig): »А Du-io Rricd ad Earad « anaw 1969, Rv. 22, Н! ,

9 ТrudШ »Баi Brnn C�a1 coe an con«a bjavn Jal f Lnu Vol. Marc 975, 48

0 В in о Р. Trudi Accen, DiaLec an he Sch«



4 zi

u zaje to је pokuao da se bav problemom паvo koj asluje2

U Berstajovom delu dosta ema ega dogmat g Оп је mao smelost da ue и stravaj jed

a maree oblast, da stvor jedu ovu pojmovu

mreu da b predrasuda strauj govor polai outvh stuktura. Mada се - kako to prmeuje iRako ВиgагskРЗ svakako bti ptrbo jo dsta mpirjskh strZvaja ге ego to s budu mogl dkaatili oovrgnuti Bemstajnve pretpostavke, odsticaj kji

Berstaj dao stravajma dosa jeka drtveh klasa, uelko oravdava teresovaj a jegovrad jegove teorj mogle su zazvat tolke reakcjei kontrovr bas ato sto је pkrenuo znacajna ptanja i

stravanja и jednoj blast koja је podjednako anm-

ljva kako a socolgju i lngvtku,14 tako za peda

gju pshologju.stan da igv�tickom орiзu iznad iv rcn,to mznacaja za astavu matjg ka stanih jzka

z celokuog Berstajovog opusa, koj sadri veа rok spktar tema, ovaj zbor obuhvato је samoQe radov koj se odse па ravoj socolgvstkhodova bor је saj па osovu radova rkupljeh

objavljh и prvom tomu kjge* Clss, Codes а

12 Bnstn: р t р 421 R Bugars »Jz · dtv« casps КuНu br

25 Bad 1974, sr 3014 aja kraju apmu POdtaj O је Ве-• Dxug i tom Ove knjige (C ass, Code and C ontrol,

V 1uте 2: Ap pled Stuies tO·wrds а S cioogy f Lnguae,1973) sadr zi radOve Bestajna negvih saradn ika posve-n skim stavanjma kOja tba da potvd tz iz и p tmu Тт З (C Co CooTo а Тћоу f Euio miio um" З975.) bvata BnstanOv гаюvе iz Oba sOoobzvа

Ji du ae 15

otrol Volume Theoretil Studie owrd Soio-lgy ој Lguge Lodo, Routledge ad Kegan aul4, II zdaj.

U am daju obuhva su sled radov

- »А ubic laguag: som socologcal implcatons of а lgustc form

- »А sociigutc aproach t socalaing

- »Socal class, lgustc c · ode ad grammatcal lemts (Dscusso, 08-4)«

- »А soclgustc approac to socalatowt some rfrec to educablty

- »Socal class, laguage ad scalato- »А critqu f the cocpt of compesator

ducatio- »ostscrpt

Radov u j Clss Codes аn CotrO reuts i ralth ublkacja prvobtom, mjembik, па ети је strao sam Brstaj, obraauo па slde а »Ak b pokuao da menjam klaak, to Ы blo mogu samo sa sadajeg staovta15 А Berstaj је, kako је v napmeuto, sojastavta modfkovao i teksta tkst, mjaji pr

tom sto svoj trmologju, koju peka stvarasamo a potrb jdnog odreeog stravaja, to јеtvara tao to ri oj и svakodevoj upotreb ајиsvoja ustaljena naenja pruzma kao trmn a iraavaj savm spcfiih aeja uslvljeh koekstom jegov tija. Tak, па prmer, trm

5 Bs р . 1.



16 Bazil Bernstatn

»zajednicki jezik« i »formalni jezik« mogu biti shvaceni

т о u kontekstu jednog odredenog Bernstajnovog rada,

da vec u nekom sledecem radu, uporedo sa modifika-

vanjem pojmova koje se odnose, bili zamenjeni ter-

minima »ograniceni k б d « i »razradeni k б d « . svakako

izaziva izvesnu terminolosku konfuziju,. koja se nijemogla otkloniti ni u prevodu nas jezik. Isto tako se

u prevodu nisu mogla u potpunosti izbeci ni izvesna

ponavljanja.

U nastojanju da se ipak izbegnu najupadljivija

navljanja, izostavljeni su neki delovi radova koje о Ь и -hvata nas izbor. 1z istog. razloga, u nase izdanje nije

javlja definicija pojlmova »ogran1ceni i razradeni k б d « ,vanja i inteligencija« (1962), iako se u njemu prvi put

javlja definieija pojmova »ograniiceni i razradeni k б d « ,je r se ona u kasnijem radu »Sociolingvisticki pristupsocijalnom ucenju« (1965) ponavlja u mnogo razradeni-

obliku. u ovom jednom slucaju, dovel0 do

remecenja hronoloskog reda clanaka, je r u naSemizboru ovaj kasniji :rad morao biti stavljen ispred rada

» Н г ш t v е n е klase, lingvisticki kodovi i gramaticki е l е -menti« (1962).. S, druge strane, izborom obuhvacen

jedan od ranijih radava Bernstajna, »Zajednicki jezik:socioloske implikacije jednog lingvistickog obrasca«(1959), kako omogucio uvid u razvojni pu t autora,

l ш s t а ј а n ј е ;iedne origina1ne teorije i jedne nove р о ј -movne mrez-e.

DubravkaMICUNOVIC

JEZIK 1 DRUSTVENE

KLASE

2 Jezlk 1 d r u § t v e n e k l ~ ~ ~



1

ZAJEDNCKI JEIK

(NКЕ SOIOLOKE IMPIКAIJEDNOG INGVSTK OBRS)

U jenm anjem a ks o am da pokaZemono me v va javanja je i nacn па

kj e njma tvjaj no em objkta.Tv am a aac jeke ub kj am nazvaozajedicki jezik akava amjane dkvnog ta

i te jemCvot a jen ean vd dustvnenteacje U tm a avj m о zajednickomk m па njeov ubu u jvma n-kvakvan okvafkvan an e lianezk moe et meno vem ovjen grрта -ao to mnane ane vojn i mao-etne e - enm tacjaa Kaakrtkejedic�og jek je:1

) Katke amat jednt avn, cto nvene eence kudn ntakck d a gla

km cma najee at .

1 Nee vh tet jve e u ivenme u Ьо е bu jezce utrebe аН er

zi jez ezevn е z bz unje ulојет se ne ve nvene rtrst. Mg је

v о bvnju zoт jezu ee u j e jvjuju reste foтo je V p

b 3



2 Bazil Bernstajn

ћ'еЬ - zajednicki i formalni3 jezik4, i da bude ogra·nien па edu па zajednicki ezik, u zavisnost i od prpdnosti odreeno drutveno grupi5•

Јezk se smatra jednim od ajvaZijih sredstava ziiciranje sintetizovanje podstice ijea osea-

njа i ponaanjа fukcioal povezaih sa drutvenom grupom То, samo ро seb, e spreava izraavane

3) Cesta је upotreba predloga koji ukazuu па logickeodnose, kao i predlog ko ukazuju а vremenskai prostorna razgranicenja.

Cesta је upotreba bezlicnih zamenia (it, оnе)

5 Diskriminaivn selekija iz niza prideva i priloga

6 Individualna kvalifikaia verbalno se iskazueposredstvom strukture i odnosa u receniama i iz-meu njih, drugim recima, опа је ekspliitna

Ekspresivi simbolizam us10vljen ovim ingvistic-kim obrasem dodeljuje опоте to је receno afektivnu podrku pre nego ogicko znacenje

8) Upotreba ezika је ta koa ukazuje па mogunostiinheentne sloenoj ojmovno hijerarhiji organizaije iskustva

Mora s iati u vidu da ova svojstva vie odreuuprvac orgaioaja mij па i oseanja nego unovlj-vnje so пЉ modali t odo а Та vojstva su и reaisa vOtvma jedni�kog ј ika

4 Distinkja du zjednicke i formne Jez ,icke иро

trebe nije edost o pitaje govoroga \ i pisaoga jezika,

mada се se formaLni jeZk и gоvоги modifikovati i premasituacii, и okviia date upotrebe kako је ve napomenuto.Usmeni formalni jezik пее biti zajednicki jezik, ndti се sepani zaednicki pribliit upot rebi ormalnog jezika usme-п ј ili pisaoj. Za ukazivanje па ovo, тоји zahvanost za-sluuje W. Н N Hotopf

Najvea ovakva grupa sastavjea је od pojedinaakoi poicu iz slojeva kvalifikovanih i polukvalifikovanihabricki radnika Vidi Hoggart R (1957.

ezik i. drstvene kla 2

sciiCnih ideja iti pak ogracava pedinca па dati o knceptuaHzacije, аН uue da se do izvesnih iea i generaizacija doazi ake ego do drugih Dru-m reima, jezka upotrea oakava razvo u jednom psn prcu pre nego 8t inibira druge prace

Zajednicki i ne impicira zjedki renik. Renik1 riitim deima npr Lndona bie raziit*. Ovibrasi komunikaija cesto u fino diferenirani u odnou па kt koima se u nima pridaje n. Меи-tim ја sm zinteresovan za oraac iЈ modaitet jezike ptree v1e neg za razike u rencima Tern zajed-nicki jezik ode se odnsi а zednii igistikditt oj imaju raznrsni orasci ounikaciedti itd. Ispitiaupnana poeinaca koji su ograniceni па zajednickijzik.

Razmatre etir prve karakteristike. Kratke,rat ii prste, sintaksik oskudne reenice oe su

tpina zajednickog jezika, e oaaajuounicirnje ideama i odnosim koji zahtevaju preciznu ormuaciju6 Sirva jednostavna, verbaa struktura koa је osica renice ukazue а jednu moguuptu sstenu upotrbi jezika u zraavanu prqsa Mgu postojati dve vaZne mpikacije ovg endikep Јedn gagol ieg ogikog reda me biti иро trjen s сiјет da karakterie dati proces dok era a

onstrucia mo da iksira proces u nodgvaraue

* Autor ov nav ov ona, ao t u:Eephant Cate Anel Ilinton Gorbl Tier Вау Primprev

6 Vidi Satan, L i Strauss, А (19 vi autoiopsuju tekoe koe эи таi sioani seoski ispitani и

daaj sukesivnog opisa ra zkog torada Vidia�oe, Bossard, Н S (194 i Кhаег, R М (19.



24 Ba.z!l Be ,.nstajn

vreme, kao rezultat neoset1jivosti za gramatieko vreme7•

Qvaj obrazac xick upotr stalno se pojacava,samog tka о v о г з , ako pojedinac ne nauei nijednu

drugu rnogucnost, to subj ktivno ima ve oma malo,n imalo, sv st i ad kv tnosti vr emenske karakteri-

zacij e. U tvari, ka d s korisniku zajednickog jezikat.lkaze adekvatniju fQrmulaci ju , moze da tvrdi da

to upravo ono sto m isZo da ka ze. U izvesnom sma-

slu, ovo istinito, sto PQjedinac zeleo da

oka r ak ter ise to i ueinio. Reformulacija predstavlja

а k t е г jednag drugog reda (jormalnog е ш а ) ,st ranu govorniku .....,.,. koji pokug·ati da drugi red svede

prvi. Kad se ovo т a ~ e uciniti, drugi red se sma ..

t vati nepotrebnim, ire1evantnim, mozda neozbiljnim, i lipak slusalac zbuniti. Moguce da procenat

pojavljivanja imenica i glagola, razlieit u zajednickom

jeziku o d : r ц > s n o . jQrmaZnOm jeziku, s а s v i щ nezavisan

einjenice ,da ~ { l j e d n i c k i jezik у е о щ а ogranieen rec-

ni k8• AkQ takQ, o.nda ~ a j e d n i j ~ z i k t.eZi da

g l a ~ Qbjekte nego р т о е е 6 е .

I Ovaj proces zamene primenjuje se i imeniee. Odg?vor majke radnicke klase Б у о т е detetu koje~ Z(l т 9dreqene z g r a d ~ bio ~ ' r o ј е policijska sta-n.Jci;l. « q ф ; l 1 ; ? Н а Sl}Qt!and Za i n g e n i o ~ p e ekspe .г ~ r ч е п t е koji imaju za i s ~ i t i v a p j e odnosa i z щ е d и lingvistIcke kodifikacije saznavanja i pr-epoznavanja, vidi Lenne

berg, (1953) ; B:rown, R. W. i Lenneberg, Н (1954);~ r o w n R. W. ( 1 9 5 7 а ) ; Brown, R. W. ( 1 9 5 7 Ь ) Brown, R. W.1 щ ~ П З I ) 8 ) i Carro1l. i п щ d е ,(1958). · _. . .

• 8 ~ M c C ~ r t h y , D. (1930). ' Autor ustanovio da decalZ г а d ш с k l h s l Q J e v ~ upotrebljavaju veci procenat imenicanego deca iz srednje klase; takode, т а п ј е slozenih recenica ,kao i upitnih formi, vise uzvika. Za opsti pregled 1 i t e r a ~ture vidi McCartby, D. (1954) .

ezik i · d.ru!tvene klase 25

Zbog jednostavne reeenieke konstrukcije i cinjenice

zajednicki jezik dozvoljava upotrebu veznika , koji

slaz e kao vaZni i logicki distributeri znacenja i sleda, uzajednickom j e z ~ k u se logicka modifikacija i naglasak

rnogu lingvisticki samo sirovo predstaviti. Qvo n ш n оutice du zin u i vrstu z э , v г S е n е misli

ll

• Isto tako, zna-а ј n о oslanjanje jednu malu grupu veznika (i, tako ,(Jnda, zato sto), cesto zna,ci upotrebu pogresnog veznika,љ pa k da jedan pribliian termin konstantno zamenjuje

ta cniju IQgicku distinkciju. termin zatim, postati

е ћ : . v i v а l е n а t za odgQvarajucu logicku distinkciju . Kako

upotreba prideva i priloga o,granicena i kruta, to iindividualne kvalifikacije objekata (imenice) i individu-

alne modifikacije prQcesa (prilQzi) bit i znatno smanjeni.

PostQ izbor u ovom PQgledu suzen, p ridevi i prilozi

deluju kao svojevrsni drustveni simboli р о т о с и kojih se

i n d i v i d u а l : ц . е kva1ifikacije. Qv o drasticno smanjujei verbalnu razradu kvalifikacije, dajuci znacenje

f: kspresi simbolike10•

Peta karakteristika ukazuje to da upotreba bez-

licnih zamenica u ulozi re-cenicnog subjekta n е с е biti

11 Vidi i ~ v e ~ t a j К е а п а (1958), z а l щ ; щ с Ц r е k t о г аIns tituta za obrazovanje Lidskog univerziteta, koji otvoriokon terenciju pisanju engleskom u Lidsu. О u ~ e n i c i m asrednjih strucnih skola kaze: »Iskazivanje zavrsne rece

nice u pismenom г а d џ moze biti neuobicajeno.« »Ucenik semora ш i v i с i prenosenje sleda ideja reei.« Citav izvestajpogodan za diskusiju.

10 AutQr dalje govori da jezik ucenika srednjih strucnihskola ima siromasan recnik, narocito pogledu prideva.Reci kao s to su nice, i1i slicne, izrazavaju gotovo sve reakcije.Vidi ulogu ekspresivne simbolike Miller, D. i Swanson, G.(1956, 1959).



28 B� erat'n

Kd ra ezi odos re atritetu psre ova је ainanc, r pibegvaje katriпот di се а iii taka leda panja vovtn и гаiitiщ , zavisn od tga taimpici azi oi dti s Пјет d podre zklj

еtаоst teig sda i zavisot од nega,и aeo p n t је

ng o iva e na iи�e i v vte evja i osetivost па

trtet12

eda kaktrstia odsi з па iskaze kspostv »ecii g« iiciran па ekk аН vek tak д diao pria obik рсш-

! ede ise isi savik koja oveav ek

ivi eeet dsa а, istveeo ograiava e

t� Vii Sarason, Б i Glawin Т. (1958): »Од velikozCja " jst a e dQg kd ete pi: »Zasto?« Da Н

је naren ii kjen� a li ти se gr i1i ти SЕn� ogQvori џ tцџ tradicije оdпо) logike ili ти e kzда је щl0, ili se ћтЬтu odno obeshrabruje d о tomramis m.« Narv ov kteoi isa се srmeno РИivti svakoj eick uotrei, аН u4qe�oт jeiku о n S q d e ce otrelvVf paj eo jecg bras<a oi uz b1t timu-ln п kje dete uci a regue U formalnom eiku, kte

goricni ik redsvlja, ednostavn, iolovu tvrdn: seif icnim i granceni efektom Ivor utoritet koБе utreblaa forТai jeik nli Бе i и ttuu goori и ralozm aim s Пет d e kluci odrz,dok kod zaeniko jeik oi rloi igru mpogo тапјиulgu и uotvlnu иtогitеt То је, verue e, od velikevznoti imlikie rnog иСеј Vidi, tkoe Koh

М L. i Ь.

Јk i dv klse 29

i poredak razgovo13• Cesto v krUenje incianei epozntim odso tri ii nei t eobi z loklnu gru. То me biti izazvan divae ki groav ii knsoiduje drtvene incipeureeja ru. Pri t sj i d ne loik-

dtvne iikij. Qo kruene draa d daljeaalize dogaa i rces ki ви g izazali ра tkodvodi pnju ва istainj raz· izz ih kojisgu formulti zjiim jziko. Qvaj k ni sta koj'i lei oi »rezianj ono to јеt« i njeg erbalne ilikije Rdonalst stoa graniv tko да se z vt pvea siarnt drutVeni dnosa

Osm i deVe karakteistik rirdo roizlze iz

prethde. Zajedniki ezik sadri veliki brj idiomt-

skih, tradicionalni frz iz kojih pjediac dabira.

Umsto d ui kak а stva jezicku upotrebu, unutar e me да bira blik iskzianja sog individuao

seanja koisi jicog jezi teZ да soj cnja povee 'Ва drSvni sibia, koji uvvu

solidarnst du§veno ds, па :cun lgick strk-

13 Nisam u stanj d дат primer Za ovu j zicku иро-

trebu, jer Ы zauzel0 mng prsra a o је j vaz-nij, eizvesno је da И Ы takav primer liCi па ne ied prij. То ra prblem garajucih ehnik istra-j. Tehnik upinika i esiranja ЬПе Ы mle kr- ma bi mee kje primenjuju sijalni anrpl

Ьiе krisne. Uprebi sam emin »eminaln kg za је и jenm akm ijalgu suma ne infrmaije kpruaju sagi raniena, р ipak aj ijalg m s r izesn vreme, pnaljanjem neznano mifikne pehne piebe, kja izazi j jean sliakmenar es se izmnuj· afrizmi; pesalj »етоina ni krug« s izea se jen lnisaisfakija bij i eminlne ienfiaje sarnikи nsu па preme razra



34 ВаzЪ Brt

oji izazivaju inhibiciu ndvidalnh kvlifikcia.Prvo, ao ova nikad nije bila odstican ili оlаkаvпэezim uotrebom, svaka staci ja je htevapjedncu се redstavljati sitaciju z kou је ngvoetho uепе neodesn i nedkvtno; dugo si

holoi orelat roizvoenju idividaln kvalifikacijejeste izolovane i gruDrgi siholk krelat ovm lingvistikom obrasc

jeste szbijanje oseanj rivic i stida и dnsu пee osebne situacije То пе znai d se time sva oseсапа rivic тапuи, ћ s minimalizovana u dnsпа izvese drtvene inove Razmotrim rtvne iaze и jeom tiu· zajednickog zia и sitaciji ooj ojeinac патеп izbegav zdtak i dunsti:

ivdvti, zbusvti mTkiti foHrti itd Ovi termii р svojoj rirdi su drutven simbli koj је

inc moe riisivti senoj kls Cnva Oni пеarakteriu tano rirou in nit secifin odns реinca rem петu, tako d se отсu nh п bzlanai sanconie паБапје koj znavau Ti terminobijaj oli nee vrste ufmizm o masir ilamagle imlacij namere Dru, neutralisane sizse socioloe i siholoe asciacij koje bi roizazile iz ogovarajue oisa -amoa ina naernobeavae raa M е d svea tga nvajmanive oseaja rivice пе zna da ojedinaесе biti svesta toga a је in oji је и itanju ogre, iti' a е azna neravedn, ve to zai smo das oseae rvice dvaj d рјта gre Ovo i,iea, inilo vervatnijim onavlane omenutog р паБапа, ра stvaro i oseban stav rma kazn пи eom mmetu пе uрuсu п zaklJuk da , k se recizi termini koristili za oznaavaje ovkvпаБапа oi onda sami ро sbi inhira nameravn

Јezk i d r ustven klas 5

СШ, ve a bi ta in bio raen siholokim tапјimoa, moa, пе bi bila rstna ad se orstili odgoaraji rveni simboli Takva sihlo stanmogu biti od velikog znaa z mdifikovanje oblika

sdrine kanavanja16•

Moda i jean ri rmer mogao da jasnie osvi roces oem је re Drutvn simol eg, rimer »Uini sam to samo ege radi«, odnos se па skaluрпаБn koj e rote d zazlene ale o tkelikvencij Termn eiie sitaciu ao igr takoa, u sluaju d s ojve il kve neovljne osledce, пе s smatrau nenmevnim suajnim sledoogaaja, ie s рЫпПа osloaa ћпе oovornstiivljaji krivice se тапиu, t ini oguim nizaktivnosti nravno, ее se ovezje sa ativnou,р tako uslovljava i bde рпаБапе S ruge strane,aktivnost koja е omogea etietom eg moe se roceniti kao restnik, ра iak се oseaje rivice it

16 Postoji tendencija a se ovo pihvati. Каzпјаvајеkorisnia zajednicog jeika u oli eto е fiio putemprenji i1i ietnom radnjom jer е teo manipulisaoseanjem kivie odnosno samote deau, ili oseanjmlinog uestvovanja u nu Imeu gee i ane uspostavljen је mehanii onos Batine postoje u avnim ko-ma u kojima se govoi orl jeiom, meutim uimetodi se koriste a Ы se mofiovalo ponaanje U sluajosnika ormo eia ana moze a ukjuuje pi

vemeno obaivanje ili agovo о pogenom ponaanjus сijет a se povea oseane krivie samote, odgovonosti, i time linog uea Pouaj imene sedstava 'uteneontole moze u poetu dovesi o mnogih ekoa Net shvatii a to nai kako е telesno kaznjavanje nuzno,jedino fiasno sedstvo dutvene onrole. Ono se estopimenjuje kao naonada a meuljudske odnose ije uspotavljanje nailai па stvane potekoe, i u sluajvima kaase to oristi retko е i efikasno па uzi rok

З'



40 Bazil Bernstajn

gumo ni j stimulisan prethodnim procesima u с е п јVazno shvatiti se ovde ukazuje teskoce koje

pacijent ima saopstavanju izvesnih licnih iskustava,

koja se ticu seksa it.d., cinjenieu da se od paci

jenta 2:ahteva da individualno kvalifikuje svoje sop

stveno iskustvo, da т и to strano, je r se zajednic-kom je;ziku osecanja iskazuju posredstvom obrasca 'koji

uvecava mogucnost drustvene, racun individualne

kvalifikacije - do izgradivanja drustvenih umesto indi

~ : i d u a l n i h simbola. znaci da pojedinac п е т а indi

vidualne simbole, naravno da ih ima, oblik njihovog

izrazavanja biva ogranicen jezikom koji upotrebljava.

Individualna diferencijaeija odvija se unutar mogucih

granica koje postavlja zajednicki jezik. Za pacijenta

situacija zbunjenosti i zbrke ."...... se nalazi pod pri

tiskom da daje odgovore koje nikada nije ucio.

potpuno drugacije od situacije u kojoj se pacijent, koji

govori formalnim jezikom, samom pocetku suprotstav

lj a psihoterapeutskoj situaciji, il i kojoj specificni pro

blemi, proistekli. iz psihol08kih odbrana, izazivaju pri

vremene blokade. Р о п а Б а п ј е osobe koja govori .zajed-nickim jezikom jeste, socioloski gledano, normativno.

Psihoterapeutski odnos moze da izazove sva zastitna

sr edstva koja su inherentna zajednickom jeziku. Bez

obzira prividnu jednostavnost psihijatrovog recnika,

simbolizovani su kompleksni odnosi ka kojima p ~ c i j e n tп ј ј е

usmeren, niti njih osetljiv. Verovatno dapacijent prevesti psihijatrov jezik (gde to moguce)

zajednicki jezik, ovaj proces posredovanja delo

yati cuvanje psiholo8kog status ч u о - а pacijenta, ј е 1 ' ,kao 8tO ranije vec upozoreno, ovo prevodenje podra

zumeva neutralizovanje alternativne o r i j e n t a c i j е , impli

citne jeziku psihijatra. Proces terapije usmeren

uspostavljanje cesto slozenih odnosa i traZenje tana-

Jezik i drustvene klase 41

nih veza medu dogadaj ima. Kod korisnika zajednickog

jezika postoji tendencija da bude nezainteresovan zapl'ocese i da bude radoznao, 8tO rezultat njegovog

opredeljenja za deskriptivne pojmove niskog reda kau

zalnosti. Qvo moze citavu tehniku terapije uciniti zbrka

п о т i zbunjujucom i izgled il'elevantnom za resa\1anje posebnog problema р о п а Б а п ј а pacijenta. U psiho

terapeutsku situaciju ukljucena i potreba za verba·

lizovanjem onoga 8tO se naziva »neznim osecanjima«,

s njihovim implikacijama za р о п а Б а п ј е . Diskusija ovim

osecanjima, povrsinskom nivou interpretacije, mozE

da izazove snazno reagovanje, izgled neproporcio

r ш l п о planiranom odgovoru. Veruje se da postoje vazne

psihoterapeutske implikacije, povezane sa nacinom orga

nizovanja i izrazavanja neznih osecanja kod g о v о г п i k эzajednickog jezika.

Pacijent ogranicen ovaj lingvisticki obrazac

i ш l а z i с е se pod drugacijom vrstom stresa odnosu

pacijenta koji koristi formalnim jezikom, zatosto

ovaj drugi stanju da se bolje snade situaciji u kojoj

drustveni odnos iskazan posredno, preko verbalno

eksplici nih individualnih kvalifikacij U Ы с а ј eni

lik drustvenih odnosa, za pacijenta koji govori zajed-

nickim jezikom, eksplicitno strukturiran; autoritet

sadrzan n e v e r b a l n o Џ l elementu i predstavlja atri,..

but vrste odnosa. Kognitivna i afektivna neposrednost

teze daЬ u d ц

llSlovi za smisaoni podsticaj i reagovanje.Psihoterapeutski odnos skoro potpuna antiteza ovom

odnosu tome sto izgled nije usmeren, im a malo

kljuceva za orijentaciju, autoritet neodreden i os

novi se oslanj verbalni cin, koji pruza malo

eksplicitnog upucivanja neposredno р о п а Б а п ј е . Qvo

povecava pritisak pacijenta da strukturira i nanovo

strukturira svoje iskustvo р а т о с и individualnih ver-



2 BZ Brst1

l'anih simboa. То nagovetav da b ovakve terapeutske situacije zazvae veik stres kod pacjenta koji seoristi zajednickim jezikom, zbog viskg nv anksioznost kou stara tkav ik drutenih dnoMda пе Ы bio izino rei i to da se sama stuacij

doaa kao proganjanjeStoa се terapija kod acient oe rste, р гаiu, biti bez efekta i a acijenta a psihijtra Vika se ini i eroatnoa a pacient гпо prekineeenje terapii20• Me izgedti a pacijent пе »srauje« i1i da iznos nedoan« materija Napotiет prikazanom geditu postoj obie terjaakoj roizaz iz sociooki normiranih eemenat teraputskog odnosa Premivost z nortvne eementeoji su sibo1izovn obrascem komunikacije mes"voriti usoe z poetak uspenog teraeutskog

onosaZeeo bh da Qva ra zvim pim edbaa

о metodu anaize koj је primejena Vem jasn,sakome ko prouaa socioogiju jezik, kko dugјет Ear Sapiru i njegovi sedbenca koji sokazai t o naunog prouavanja drutven instiHcije jezika Oe se zastua geite d ј ezik jeп o naanih arijabia koje posreduju zmeedinca i onaaa Sakako, mpikacije dato Ьrsca jeike uotrebe stano se pojavau, d petk

oora, а moa i ranie Dete razue г nego 8t20 Vrlo је moguce da jedan dodatni inia, kji stvai

ompliuje bude rezulat paijentove perepie entanooboljenja 8o је naravno jedna od Hoinsheadvih iRedliovi onovni tea Govorni zajednickog eikia verovano defiitarnu prepiju i sedstven meada se па raju роспе leiti оп ј u stvai esnii i itee ga ј leiti.

Јzi ru§v s 43

moe a or Izedao bi da invistik obrazacmeraa oeinca u edno pravcu, ге neg u druom, kaa је ednom ovaj smer ve dat оп se, daje,ogresino ојСУ Impikcije toga pravca su тпоostruke, а tanano modikuju kogtivna, ektvn

drtena iskustva Drugim rea, ingistk Ьгаac predstaja тосп aktor koj usovjava оп t јaueno i nain па koj ј паиепо, te tak ute пbudue иСепје. U ovom radu је anaziran паБапјoje ajedicki ezk оtоmЭZе oe se uinit da soi neo nherentn- irkuluso u etodu Isptuje sejezika uptreb пје zvod kjuk drutveo psihookom опБаlји, drutvenom phkoponaaju podreuje se ezik uotreba - e је du�tvea stuktur sematicka ukia eik. Оп tonimo jeste, jednstavno, posmatranje drtvee struk

tre от jedne posebne nstitucje, nsttucje jezk, perspektia oe bt vro ohrabruju, јег t оsarau omoguuje da sageda jednstv ропБапјkoe postoj unutar rznovrsnh aktvnost Ne siod su otkriee bio kakve »nve njence; eut naamo se da su mogui odnosi oormjen od јеnajvana stran ovakog ristp u toe 8t oguије da se baci setot па pitnje kk drutven struktura postje deo ndiduang iskustv 8t, ukokoје to ueno, osvtj:av dnse izeu scioogje

shoogjeNjzad, naaja pkcja n8eg ged8t, etk

tk ге nego scio8k, jeste d гтеп obcezike upotrebe, u om suaju aedikog jek,pdrazuea ne8t ve nego 8to Ы se ogo u пpv poged Zaedicki jezk sdr svoju sopstveuestetku, jednostavnost epsrednst zaza, emocan snanog jegrYg kpk, trk -



46 BaziZ ernstajn

vanje ove veze, kao eorija koe z пје prisu, eimti tako zbudljve sledice a rumevanje oblintrle kkve nared sgnu u rameaeetkg oda. Ovo ije mstq a rmatranje tencj koje su u razni discilinm dvele do vkvnvergencje; osoje brojna del� koja u tom gledmogu osluiti kao vodi itaocu. Prilo је udn toје drinos socioloie ivnju jia zaemarljivU dljcia udbni oji o:svnicijlzciji slve s simbolie mgnsti oveka, dose njihove sledic doslen prenebregavaju Moemoii dlje, ра гес ko u svremen deli sociolginjenic d ljud govore ргimесuјещо jdino u analistatskih odnoa koju dju drutvene ankee, п tusve to se r od stanik jeste d mgu da iajuovor, u to, rv zbrku u dcje aritetim а

niulisanju odgovori. Ck kada se опо to isptaikaZe satra relevanim, to se rek zdvja k netoto је vredno sstematsko ruvnja Prl sldice orazca orlnog iraavnja, ingvistk Ьrasc, njihova uslvljns, formn model, regu�acne funkcije, jhov strija ргоmепе nisu uklJuen u nli sociolo Mtim, гоlо је v ogoremn otk s irkem i Vber uli prvo аdrutvni znj јi

U_ ЬоЫ d s prin njihova discipli sociolisu stlno insistirli па ijenici da postj redk udsim, oji ntj i interacj ln dr>tvа rnava im i smerava ропаБаје nezavino odnjihovih individlnih krakersika. Socoloz su Нintrsovni da proumae rrd og rek, -roito prcs oji objnjavu njegov raovrost рen o d па frmalnm vou ravju rmak ili sntsu koj Ы kotrsle njegov ko

lzk druvene as 4'

cetualizaciju Proli su gvn mpks formj uoblavaju drtven predk, njihove msobnodnse uzroe njihvih ргтеп. ezik s posmatroka fenomn kji interi ili razdvaja, k glavno'edstvo reko koje se prenosi ultra ko nsil

dut\enih gna. Ipk, to је reto vodilo ovnjjeika ka odrutven institcij, kako је t inje, пrimer, u nlizm prdic, rligije itd to s tijeika, оп је smatr injeicom kja se odrmva ро sebi, а nе predmetom osebng provnjTn је, naravno, d је u deli Dorda Mida (Gere Maed) eksplctno riznt ulo jezia stvr,uloga govora u frmirnju spcifin drutvenog ЫСРа iak, u rouavaju procsa socijlizcije nij тоue nai eirijsu stdiju koja sistemtsi isptjugu govr ka procesa ротоси koje ete stie spe

cif drutveni denttet aprv, eu brjni stjaa kje u oveee odizanj dece, vma sеtkе опе koje razmatrju mdele lingvisi те-ija1• Prouavaju se rzne vrste gru, elegntno sesutuje о njihovo foralnm slpu, аН mpl-ije posledce lingvistickih aspat njhovih komu-nkacj ne

Ise ndostonim scolog rmtr j iplomc se buvaju da vde ante, d knstrusu

itnike, da intervjuiu, br Enlskoj, bz iavoksplcitnog sistmatsog unavnja s oni to De

ај (Dll Hymes) ziva etngrafjo govora ds, па intuitvan i nsistemtsi nin pZ da stojrzie u odelma i sldicm gvr u raznskulura.

1 Ovde ne pominjem mnog studie koe se bave razv

јеm ovoa kod dece (Van је podsetiti da је va a

napisan 19. odine.)



48 Bazil Bernstaj

Socilzi, kji se usredseuju па drutven iamiku pmema glvih istitucialih blik,mali1i su pleme implicit izesee deli\'likih eeiaa devetaetg veka. Veber, п rimelizir aze ive raciali, ka i instituci

le petke i bike triteta kji su u vezi s nimaKmplek drv dre blike racia1ti kjmg bii razli apreei теаи jihvim Наvima. Veberva tiplgija racialsti pdea, dekle, а kle teme kje determiiu in dejstvvja Kak pjeic sie peba blik rcinalnsti?Veberv рој acialti zahteva eklicitu f mulaciju da izmeu istitucialg i kulturgpetka ka i pcea ртоси kjih se iktv оје-са izaava pem blicima drU8tvee delat·0ti Dikemva aliz prekla sledc mehaik

i rgke lii ptavlja isti rle2• KDikema e ројт pjeica vdi па eailu rave razliCiih preb - iem iikat kji teieziegaciji, u lvima u kjima eegije isu pdeёee mivm peku eke pebe vre Zl jee mlcije jee u me 8t pvljablem zme bil8kg i 8tvekltuek

Z pkj e ve u vezu bilki,iicli i kli peci uije ј kriejem

Fjoih del stvri, mga del о cijalizaii, о izmeu ke i lii, i lgiji i

cilgiji pkavaju a iplici ili eplici пааи eeje plema kji је stavi Dikem Meutimkv pip ikljje poavje jezika i gvra

2 Drkm i da i ipoa drune neraije перdno de oson niza poedinanh akia

Јezk i drutvene kas 49

Ivei elemeti rjdve erije rgacavaju iterevje jeih isaivaa z ligvistike femeePedi vg pistupa eimi su ptisnute tedecim d Бе dutv vede а pihlk teijmevee mtivacije, iz kje pitie afektiva erij

ej Ia ego psihaalitik teii, utiiligvitiki ifeeci gizcija, pji teeija da se gv smar ka epifeme, k rceblie ehaniz dbe Тапо da tjteriji ipitivaje realg sU8tini vr verbalni resia, Н e mdelima gvr e izaje ikakvezavisst, i и teiji i aju e па anaiziаЗ• Atlzi cilzi, kji su se, u svjim оkjima da shvte tranmaciju sihikg dvebie, ritili rjdvm terijm, al s braaliaju па jezik ili gvr i preeli su u svje rdve

dihtmiju izmeu miljeja i seaja kj ј krjda mplicita Pred tga, iituiali i kulturredak et se tumae prjekcijama esveih frmacij jedinu

Izgleda da su scilzi, zbg vasti kju s privli glavi itituclim licima idtrijskgdrutva, iali teeij da sve d ka, zaemaujpuavaje reeja kultre Ka se t i pkvl,па rimer, puavaju cijlizacije, uicaj rjdје vraa aju d ligviikg mediuma ticaj

da Mida, kji ј glav ulgu gvra

frmiaju diferecirag drtveg ideiteta, dprieје tvaraj tkzvae teije ierkcije, а, tO padkln ne i avi bil kje pebe tudije о

3 Najvece interesovanje posojao је za simboik. Vaпо е oaii panju па radove iz obasi poremecaja iljenja -iofreni osoa, kao i па naglasak koji је па komunikaiju savjaa koa ezisen1jaizma

Jezk drstvene klae



50 B

sredstvu te nterakcje - govou. Jasa rezultat viutcaja bo је sabljenje mogunost za povezvanje soologje i lngvstke i za meusobno podstcanje teoji metoda ovih dveju dscipna.

Ovo zaemarvanje ezka govora scologji

nje, svakak, tpino za jednu kou antroolog oisu oduno smelo tvrdl da postoji kotroverzni odosimeu jezka i tumaenja stvarnost. Tvrenje Vlhelта {оn Humbolta 848. godine, da »ove ra svetoko sebe sutn, il ak iskljuvo, onako kako gjek predstavja«, dobo је odjek kod Boas, koji јеrdo da jea isto ligvsti ka aalza »puaodatke za potpu prouavaje shologje svih arodпа svetu«. Meutim, tek ј е Boasov uenk Sar unеоovu eegancju, jasou, sutlnost i orgalnost anazu odnosa zmeu jezka, kulture i inosti, t је

zvro eki uticaj па sve radove voj blasti. Prem Sapiru, jezk »se, stvar, nе naai р strai o nеро!ednog skustva, nti se razvija paralel s jim, vea potpuo proma«. Ное (ojer) је saeto zooSapirovu tezu: za ljude koj govore raziCiti eicimamoe se rei da ve raziCitim »svetovima relost«,er jezci kojma oni govore utu znatn jmeri i паsenzorne pecepcije i па uoajene nane ihvogmjenja

Sa pe »Jezk е vodi kroz drutve realost«aa srava и rutvenm naukama obn е mislea е je a nЉ o btng nteresa, оп sna no usovjava na pomanje drutvenih roblema i procesa . .Iuzorno е amjat da se ovek sutini prilagoavaez korenja jezka i da је jezik samo uzgredno sreds1vo za reavanje specfin problema komunacje mjenja U stvari, realni svet је velikoj mernesvesno sazdan па jezikm navkama grue .. i y-

Ј k k 1

mo i сuет, а nae i dovljavam svet, па izvestan, ugavom stoga to nas jezke navike nме zajednce predisoniraju za odreene ire u ntepretacji. Saprov ueik Vorf otao е dalje i pokuao da zmorfookih, sntaksikh i leksikih karakterstka о

ja zvede »uobajeno mjenje« li »mjen svet«oga aroda. Mjen svet jeste »mkrokosmos kojsvaki ovek osi u sebi i отоu kojeg prosuuje shvata оnо to moe о makrokosmosu« Hojer, jeao gavnh orfovh tumaa, tvrd da su »obrasci zraZ\эnа koj su svojstven jednom narodu, sno drugaspektma njegove kuture, ndkativni za poged пvot, metafizku njegove kutre, soene od remsaoje se nе osporavaju i ugavnom se е defnu, i kojodreuju prrodu unverzuma ovekovog mesta u

jemu«.

Qvo nje mesto da se prate meanri rasava izaanh ovm dema, ti da se sptuje emprjska osnovatorje. Та veza а pshooke mpkacje, а е odaa i vau uogu ostvarvanju veze izmeu lngvse i pshoogje edna od mnogh zamerki OVO] tezete da se usresreuje па univerzalne kaakteistfrmalog strukturanja jezka Mada Vorf nsstaва njeci da »utcaj jezka па uobiajeno mljenje onaanje nе zavis toko od bo kojeg pojedinacnogsteтa uutar gamatike (па prmer, vremen i mec) koiko od nai anaiziranja saoptavnja skust'a, fiksiranh и jeziku vdu ntegrsn »oraacazraavanja«, koji resecaju tpine gramate kasfkacje, ako da jedan »obrazac« moe da ukjuue lekka, morfoloka, sntaksk ostaa sstemats rzita sredstva koja su sva kordnirana oreenmokvirom konsstencije«. Ovi obrasc izraavanja, okvrionsitecije, nisu u vezi sa nek nstituconalnm о



52 Bazil B e т n s t a ; n

l'etkom, se i smatra da proisticu iz strukture

drustvenih odnosa. Qni se, naprotiv , smatraju odredni-

с а т а drustvenih odnosa, zbog uloge koju imaju u о Ь Н -kovanju kulture. U kasnijim Vorfovim delima, i u de-

Н т а njegovih sledbenika, tvrdi se da izvesne morfo-

loske i sintaksicke karakteristikejezika,

koje, preko

obrazaca izrazavanja, postaju psiholoski aktivne, zazi-vaju uobicajeno i karkateristicno ponasanje govornika.

Drugim recima, veza izmedu jezika, kulture i ustalje-

nog misljenja nije posredovana drustvenom strukturom.

DrugaCije stanoviste koje se ovde zastupa: tvrdi

se da su moguci mnogi obrasci izrazavanja, okviri kon-

sistencije u blo kojem jeziku, i da su ti obrasci izraZa-

vanja, ti lingvisticki ob r.asci odnosno kodovi i sami

funkcija oblika koje т а ј u drustveni odnosi. Prema tom

stanovistu, oblik drustvenih odnosa i1i, uopsteno ш е ' т ,drustvena struktura, generisu posebne lingvisticke

rasce odnosno kodove, ti kodovi, sustini, prenos!!kulturu, tako ogranicavaju р о n а В а n ј е .

Qv a teza se razlikuje od Vorfove i ima vise zajed-

nickog sa nekim radovima Mida, Sapira, Malinovskog

i Ferta (Firth). N psihologiju Vorfa uticala S'. U dela

skole gestalt psihologije, dok se teza kUJ (1 ovde iznosimozasniva radovima Vigotskog i Lurije. U ~ v e S n O n 1smislu, Vorfova teorija opstija i sugesHvp.ija, mada

mozda, manje podlozna empirijskoj potvrdi, je r

dokazuje da, zbog razlicite brzine u menjanju kulturei jezika, jezik determinise k ц l t u r u . Teza koja ovde

biti razvijena stavlja naglasak promene u drustvenoj

strukturi, koje se smatraju glavnim (,iniocima obliko-

vanja i1i promena u datoj kulturi, je r deluju obrasce

izrazavanja, sa svim njihovim posledicama. Ona uskladu sa Vorfovom teorijom kontro1i nad iskustvom,

ezik i drustvene klase 53

koja se pripisuje »okvirima konsistencije«, impliciranim

\.1 obrascima izrazavanja. Qva ' teza se raz1ikuje od Vor-

fove teorije, i mozda relativizira, tvrdeci da se

okvirima jednog jezika, u smislu opsteg koda, pojavlji-

vati razliciti lingvisticki obrasci, razliciti obrasci izra ..

zavanja, koji kod govornika odredujurazlicite

odnose

prema predmetima i osobama. Qna ostavlja otvorenim

pitanja da li kod svih Clanova jeclnog drustva postoje

karakteristike zajednicke kulture, koje su odredene

specificnom prirotom opsteg koda odnosno jezika

sintaksickom i т o r f o l o s k o 1 n nivou. Najzad, on a zra-

zitije socioloska, naglasku koji ostavlja sistem

drustvenih .odnosa.

Razradeni i ograniceni kodovi

Prvo с е т о dati opsti pregled razmatranja, zatim

detaljnu ana1izu dvaju lingvistickih obrazaca odnosno

kodova i njihovih varijacija. Rasprava biti povezana

sa problemom obrazovanja, onakvog kakvo zamis-

ljeno u industrijskim drustvima.

Uvod

Pre svega treba napraviti distinkciju izmedu jezikai govora. Del Hajmz (1961) pise: »Uglavnom se pozi-

vamo cin i proces govora, а Н п а strukturu, obrazac

i1i sistem jezika. Govor poruka, jezik k б d . Lingvi··

sti su se bavi1i izdvajanjem konstanti jezickog koda.«К б d , koji lingvist otkriva da bi objasnio govorne cinove,u .staI1ju da generise ngovornih kodova i nema raz·



4 Baz Bernstajn

loga verovanju da је blo koj jezk odnoso opti kбblj od rugog u tom pogldu, bez obzra 1 е rcо nglkom ezku 1 о jezku Hop. S tog tno\'ta, ezk prdstavlja nz ravl koja g6-r kdv morau pokoravat, аН stem drutvn

odoa oreuju ko се s d t kodva gnertPoban 1k koj ma nk drutven on d

je slktvno п to to ka, kada e ka kks ka Тј blk drutvenh odn rgul opgovornka, па stkkom п leksko ou Na

prmer, k odrasl ooba razgvra sa dttom, опасе upotrbt ovorn obraza u koem u stka i

renk notav Dugm rm, led oblkrutveh onosa zraavau e eto odrnm ntkkm lekskm zborma Ako drut odn

oe to da n, onda оп moe d utnv rnpzbora za govornke, Ч smlu davan prdnot z)ој sntak odnoo lek Spfn pr zbor, regu1u e selekje, podrzumevaju, a tanota goornka s tnovta lua, predur plrnj, koma se gvok luala rukovode u prremaju goor, dono prlkm ngog prma

Smtrmo d prom u oblku zvnh rutvnhonoa uju ktno п prnp ko kontro1zbor s·kkh lkk opja Promn и oblk

drutvnh ooa utu, tvrem, п produrnra koje korte za prpremn gor

jntau luaoa Gvr Claova dn on јеn u mnvru razlkovae e d gvr t thljud п rnjo sedljk kou prrue vojn vtk Raz1 t bl drtveh dnsa mgu da genum rlCte ovone steme dnsn lngvstko, utu па roedur aaja Ov ra

Јezik i drutvene klase 5

govorn sstem l kv stvaaju za svoe govornkrzlte portke relva odnoa Ikustvo gvornka oe toga da bude transformsano опm to razlt govor stm ue znaajnm l rlvantmТо е sooloka пalzа , јег se govo sstm smatr

psldom vste drutv odsa uptno uze,oobnom drutvene struktur

Kada dete u d vor l, da otreb svojtermn, иС spefne kodove ko rgulu negoverbaln ove, опо u zatv sve drutvnuktre Ueje gesao jegvm а zgld ntanm gvrnm nvma tranorm skutvo detta s

dutvna truktura postae supstra jegovog kutvaPosmatrao ove take gleta, svak put kad dtegovor 1 slua, dutvena struktura oo prpada sve v ternalze, naeu ти egv drutvdenttt Oblkuu nove gvor, drutvena struktr za d u azvou ptae polka relnos U

onov otg brasa egovog gooa esu krt nzov zbora, pretpotavlane nekh alternatv drugma,5t se razvja stablzu vremnm , azad, dg�a u ulog u regu1anu ntelektualn, dru aektvnh orjtaa.

Тај pros mo se opsat п forma a Роdn паие svoe ulg u peu komka S

ke gldta, uloga redtavla jed kntelaju zaednk naun znaena, роои ko ed�с u stnju d u u potojane, knstntn drutveno przat oblke ntrak s drugma Tako tuloga postje slna aktnst kodraa ka kontro

1e stvara organzova sef zaena us

lov za j rene ko saamo

56 B il B j



56 Bazil· Brnstaj

;е komunikacioni siste, koji definie datu ulgu u�mislu ропавапја, u osnovi govor, trebalo bi da е mо-gue razlikoati ajvanije uloge u zavisnsti od go-orih obrazaca koje ve reguliu Posedica specifinigoornih obazaca odnso koda transfrisa sredinu и atricu psebnih znaenja, koja, preko govr

h inova, potaje deo psihike realnsti. Kako osoba a svoje ропавапје podreuje lingvistikom kodukoji predstavlja anifestaciju uoge, raziiti porec odnosa postaju ј pristuaniji Komes znaenja kojij(�dan siste uoga penosi u toku razvja pria ро-

jedinca, da bi ти puio obaetenje о njegov ukuпт рпавапји U to smislu, lingistika transformacja ulog jeste glavni nosilac zaenja; preko specifiih lingvistikih kdova staraju se relevancije, iskustvu se dae pseban olik i аmесе ти se duten

entitetDeca koja iaju pistup raziiti govonim siste

шimа j паие razliCite uloge, zbog statusa koji imaj'. datj drutvenj strukturi) mogu da usoje sasviazliite drutene i intelektualne postupke, uprks ist potencijalu

Razraёn ograncn odov: djn rata ps

Mogu se azlikoati da ota tia koda razraei ogracn. Na ingistiko nivou, oni og i dnisani kao veroatnoa pevianja, za Ьil kje ornika, koje се sintaksike elemente upoteljavai dai ganizoa znaenja u reprezenativno оЫти gva. U sluaj azaenog koga, govornik се izritiseleci i elaivn veik izbora lenaiva,

Јezik drutvene klse 7

i moguns redviaja orgaizacih eatazatno smajena U slaju ograneno koda, o valternatia es је drstio ogranien, ра se ust predianjа eleenata u veikoj eri poveava

Na psiholoko nivou, kov s gu razlikva

merom do koje svaki d njih olaava razraeni kбd1i inhibira ogranieni kd) orijtaciju ргета izraavanj namera veralno ekspici oblik a-nja zvedeng ovi kodvia, retpostavla,azvie se razlii aii autokor a i azi"ёјН obici orijetacije. Sai koovi edstavlja ukcije posebih blia drutenih odnosa ili, opiiuze, sojtava drutvenih strktra

ravieo razlku izeu vanih ili livitikih i ekstraverbalnih ii paralingvistikih koont

kunikacije Lingvistika ili ebala kopetonsi se па oruke u ojia s aeje rensi iта, njihoo seekcijo, koiacijo i organiaciјт Paaingistika ii ekstraerbala kopentoi se п znaenjа kojа se rs ти ekspe:nih patilaca ei it, aasa, ii тоиeta, iik tava iZaa c.

Of б (ic pCiio)

Cisti o lik ogranieoa oda Ыо Ы ОЬај u o su sve eCi oaiacia struktura, b obzira па steеп

·Пепе kleksnosti, redvidljivi za govori �

za sluaoce. Primeri vog isg o lika bii riua obasci komnikacije; odnosi egu1isai protol m,

zn ste verskih breda; ruinsa omunacja па

o pijemima; e siaci aia pi. U



БG Ba Вerta

Selekcija: Asocijacija sa obrascima domnantsignaa determnisae selekciju koju slualac obavla zalihe re, sekenc i ekstraverbalnih sigala koimaapolae.

Organizacija Sluala се, atim, mort d zabrane

E sekvence klap en graatik okr hpotpunue ekstraverbaln sganlma

N psholokom nvou, kodoe generu pseneste verbalnog planrana Ргета tome, ogranen zraen koov stanove rlite naine regsan govora, ko se krstaliu kro prirdu verbalnolanrana Prvobtna drednca vrste rentace, seleke organace jeste ok drutven on l,optene eeno, kvaltet drtvee struktre Kdv, ngvstik prevod naenа drutvene strukture, nsnta drugo nego aktnost verbalnog planrn пpsholoko nvou, ра se a njih moe re da saтo

t vu pte.

sledce oblka drutenh odnosa prenose se i

orva kodova, ko se па ndividualno nvosastoe o rocesa verbalnog plairanjа Lngvistkodovma u nherentn posebn pore odno ре

predetm osobama ada se proces verbaln plaan stblzu, pojedinac te poretke sontano geere 1z og sled da proene drutveno struktU', rganzai oba drutenh odnosa, moifku g

vorne sstee liitke odoe Qi, Ба svoeste, zbg proedura erbalog panirana, mnauporeak znaen ko poedn potao stvar k

psled v govornh nva

Jasno је d se sv vdov drutvene strukture eevoe eleente ngvtkog kd, ve је uaа о sa on glavnim

Jek druee ae 67

ledei diagram7 mogao b nam тОС da raliujemo ioe aaie kojima је е:

Nivo 1 (odrevanje koda)

А в С

Drusvena trukura Oblc dstvenh odnsa Lingvstckkompleks zacenja) pfcn prei znacja) koovi

Nvo II geneanj koda)

Fu nkj vebalnog Stvoreni pore znacenjaplananja

Go тfesaje

Strelice ukau а recprocn utica је se mezvat funk а verbalnog lanranа ko а stvara

Oe poretke naenа drutven odnosa

Neke iтikacie granienih rar(enihkodoa8

Ra-aei kбd, koi е probitno generisan oiomdruteh odnosa, postaje sredsto a reoeje idiidualoanih erbaih reacia m oorik iesvesta svog govornog sistema dos oda, ег ga

stvaraju procedure aniranja kojm se п koristi, иpripremau govora i prjem govora drugih Qe

7 Zahvalujem . Ku (C) z Sg straac-kg entra Insttuta za braane ndnsg unrztet,za nnu ротос u rma

8 Ode se nada ms па grann бd vse sntakscke pred dl vst.

/

8 B il t j Ј k i d n kLa 69



8 Bazil ernstajn

procedure planiranja favrizju rlativno Vi8i ni sintakske organizacije i lkike lekcij ng 8to је tsuaj kd ranien kda. Tak su mgunsti zaисепје kj prua rarani бd, ptpun raliite dnih kj prua ograini бd Uenj generisan ovimovornim istemom ptpn е raliito - mislim поп 8to е naajn, 8t s dreuj k relenno, и

dr8tenm, intelktuanom i mcionalno pold.I perspktive razvoja vrnik razraeng kod percepira jeik ka niz trijskih mounosti, ki rplae da Ь rene svoje posebno ikutv Pimj]astite linti za razliku od naina poianj oorikа kji li am ogranenim kodom, bi ern direniran, tak d sam р sebi ptaje predmet narot prcpijk aktinosti U saju grika koji se slui am raninim kod ојат las

tit linoti tei da e promi krz mplikacije tatusnidreenja Т пе potoji pitanje identitta, јет oao pToы nе poaa.

Dk det Сј razraeni бd опо иСј a istrajjdnu pebnu intaks, da prima i predaj psebn оЬrazac znanja a razvija poban prcs verbalnaniranja i da vro ran nauc a e oriene a -ano ana Оп nai a zaoav zateve ulog,еhоdпе za ikano proizvenj kda Оп posajevno izvng portka dno sojj rdni (intelktuanlih rtnih i minalnih) ti odnsi

ranrmu njov kutvo. Kak e d taljuerz prcdr planiranja, ete и avoju, ko goe[ino ov odnose svso gnerie. Оп jzik pina percpira ka ni teorijskih mognsti a ilaanjatitg psbn iskstva drma. Razraeni бd,temm svjih prala, kd vornika iai prorsvn pretptak izdvjenosti i razik odnsu п

Јek i druvene kLae 69

due k па gnosti oj su inhretnoenj konceptunj ijrarhji ranizoanja iuv

Moue е ralikoati de rste razraenoga koda.edan olakava erbalno raivanj onoa еаи

ооЪ, а drugi olakava rbaln raraivanj nosa тед pea Ova dva На razraenog kdaiLgleda favrizju razliite blasti iskutva i pretposaljaju исепје odnsa теи razliitim ulogama priсет poseduju i opte karaktritk razrano koda.ОЬа obrc odlikuju se niskom sintaksikm redvidjiv08u; оЬа akaaju eran razraivanj оebnih namera umravaju svoje korinike s bziromг.а pretpostak ralike ukazuju па liki sin koncepualne pretke, a frn onoa ac

Osb kja e i humanitikim naukama ran е posedi arani бd orijntisan п linostdk се sob kj s bai prirodnim nakama, naritpnjnim, ervatn psedovati razraeni k'd -mern п odns mеи predmetima.

Dve kultur, р S R. Snu (Snow, mu se dnoti па ikust kja su izdifrenciran то dva ipararanoa kda Moun da se pree sa jdnogbrasca па drgi mo da pdrazumeva prpznavanjeraliitih rsta iskustava i spoobno da s va vrbaln prevode п isto ako me da pdrazumeva

ppnaan рооЪnо naana и onoa izmе liii s o koje obaci gora faoij eroano i ngo netke prdispzicij,s or па dnose prem linsima ili prm objekma, nek vrst porodine rdine i k mogu da smraaju dte п uptreb jedn ii Ьа va tirazranoa kda i da е sabilizuj е da



74 Bazi Bernta Јeik druvene klae 5



Zc

Analizirana su dva ota linvistica oda ii govorna sisea, isiivano је njhovo druveno or0, urato su izoene odgovarajue regulaion osedi Msmo da bi ova orija moga da osvt1 druvene deerminane obrazovanja. Uolio е dee recvo па razraeni бd, neovo olso issvoredsavja sustvo simolice i drutvne romnVn је shvatiti da i ograncen d oseduj svoostveu eteiu Оп се eit da razvi n metaorv€i snage, jednsavnost neosrednos, vos i riam, o nе reba otenjivai Ogranicen d sihoo ovezuj govornia sa srodnima i njegovom 10-lnom ajednom Promena oda odrazumva romеnи sredstava роmоси oi se ostvaruu drutvennie reanos Ova vrdna znaci da obrazovn

isiuij u dnom udnom druvu nos u seb tndni ouenja Oim se nе aaemo za ouvansudoolorne ul ture, ve za zesne rmen u drutvno sruturi brazovni insuija, ao a vunztivnost nastavna u odnosu п ulturn i ognivn zaev formalnih orazovnih odnosa Probm е

jos dub Оп ostavja tan da l drutvo o meriudsu vrednost uazue oovanje i rida vanoss W a1 cisto rofesionano useha

S dnog aademsog stanovia, slon smo dis1mo da ova tza mogla mati ou rmnuRazran i ogranen odov nov varia rЬаl0 b da osoj u saom drutvu u om ossov da se on oav Defn smo da1 u rniu b trea0 da budu rimenlive п vei bro ei( п druge smboice oli, п rimer, п muzu),ada е seen razraenos ograncnos oda u sva

kom sucaju relativan. Ova oria bi moga da s smaa deimicnim, svaao nе otunim, odgovoro паproem ransformaije sihiog u drutveno Teorijaј soiooa i oranicena је rirodom svoih retosav Individualne razli u orienju nog osbnogoda mou se razmarai samo п nedovono iznjan

sirano osnovi Iso a, asno је da је rolem ulure omuniaije loeniji od onoga to riva razmaanje nei orancenih viova govora. Najzad, smatamo imerativom da soioozi u svoim anaizamaiznaju cinenu da cove govor



78 Bazil Berntaj Jezk dustvene lae 79



78 Bazil Berntaj

ne znaci da unutar gгира srdnj kls nma rzlk иsadrini, v da је grupa srdnj klas nisk vrbalnosiar orijntisna ka tpoma sl па lksickom iganizaionom niou, koji maju st praa kao i tpovi sli grup srdn klas sok vrbalnosti1.

Ptpno е asno da su klasn grp koj s и tstu ord о vrbalno i nrbalno inliniji, orij-san a razlicito slkiji i organizaonom postupku

Misi s da s ogranicna postu slij koј nalazio obrasima govora radnick las moga lako nai obrasia govora ogranicnog danezaviso od klas pripadosti govorika. odatст razotriti dtaljni

Rstriija upotrb pridva, nuobicanih pridva nuobicanih priloga, rltivna dnodstavnost gla

glsih oblia nzak ronat zavisnih rcnia, idu rlg tzi da pripadni radnick las и ons sdnu las, nе tac naru vrbani t, t i cin ta govor је ak rlativn nindiviuaiovan Razlia ront odabranih lcnih zaa azu t da се vrovatn sadrna govora bitdsritvna narativna tu prtpostav ini o vrvatnio nizak pronat zavisnih rcnia

Znacan su i lasn razlik u ordlivanu zazni , уо u hy* Ca ada s obrasi gvora

(tj. aa e zraz a s »Ј is« i n

1 Ova podgrupa upotrebljaala је duze reci - merenoиznom sooa (ernsen, l62)

* - zaeca prvog ca edne, u - zaecargog ica ene mоше hy - zamnca treeg ca e (Pm p.)

J z d ust la 79

oi slu kao pozv па saglasns** zosta) srdnaasa od lcnh zamnia bira 1 c ngo o to cinidnicka klasa; dok radncka klasa bira уоu i th cс, s ov vi i upotrbjaaju u ovoru Та opr!lna dobia vi znaca kada su zrana u pro

pri rasvim

licni zamniama i rcia.Utrba zani th n jdnostavno rzиltattn z onih o pripada grpi onih koi јо aa Т s thy n upotrbljava iskljuciv slј a dvi on koi n rpadaju grpi. kolikos hy n odnsi prizn idifrniran osob,nda се e ova globalni trmn usvot o nakvata naa. Ntralnost ou podrazuva zanahey st unia ndostatka dfrnijai i sldstvng onrtzovana iskustva oj ј araktristicn a granicn бd a linu. S dn stran,

ptanj ј suvi viso stpn apstraj, s drgot gvrnii cst bivaj ukljcni razatranjnza dinacnih sicnih slucava Ono t, in S,o nsta st sria susvnih stna astra dostata siikaij odrazva da vroan st ni impliii sporazum о ozaceom,

taav a ngv razraivan rdundantno U vosi hy s asna we K је t rnantavisi sa ntrsa k rstc trbt we

* Zavrsne fraze ka s u »I 'n t«, »Уои kOW«A't «, Wdnt he« Ш Ove zavrsne fraze aonazva ekvenama a tavlane cuLan aoeao- dale ih te acava sacenic . С cquec�ypahec ccuay equece U revdu се e navd ka fraze ke иe za po па agaot (Pm p



;86 BaziL Bernstaj



pokazatelji kodova, st је narano ec imp1irano u

jihovoj prvoinoj definiiji.Me e uinii da ј va anaiza rezltata neo-

oljno izbaanirana bdi da је ganom ogranieп п ne zamenie i па egenne enn

ekene То е uinjeno jer ј ethonim raoimapnja poveena drgim ojavama Poksao e da eztai oe vez a ovima kji opsiji opripadni rsvenoj kai Kaa jee poean ai nei nan v za pojanje kya ji , preznije'een fnkije drsvene ijerarhije

IV

SOCOLNGSTIKI PRSTUPSCIJALZAI

(SA OSRTOM A EDABIT)

1

Ak jena ruena rpa па no oje klanripanoti o jet zjenike profeije i rtvenoaat razvij jak ze zajednisva ako ani onoiu oj rupi puaju lo raznovrnoti i1i ma mgcnoti za onosenje olka ak afimaija a i ЬПena mra iti ise koekivni nego iniidaniin ako radni zadatak zahteva fiziku maniplaij ј

ont pre neg imoik organizaij i konrlako e anjeni atorite oveka па pol kompenzjtoriem ko kce ako је kca retrpana me ogniaa raznovrnot iaija u koji e mog nЫkuani ako e ea zajamno oija1izj reinikja ndi malo inteektanih imla ako ve ovoarakerise neku in ona е zanoano pretpotaiti a се aka ruvena reina gneriati poeban

oraza komnikaije koji е ikoti inteekalnrten i afektin orijenaij dee

Ukazujem па o a је ako pomatramo rane oюе ooj ponoj rpi nјnе one zajeniii iteme poroinih loga u nој razono vrii a� naee rsvene kae ро vj pri1ii nе prenoienekm dm e kmnikaionim kdom koji ta



6 в z В ernstajn Ј eik drusvene kle 97



Porodice orijentisan а polozaj

Porodicu u kojo oblast odlivana zavsi od for-malnog statusa nenh lanova (otac, maja, ea, ЬаЬа;zrast ро! deteta) navem »picm ploaja«(Taa orodica ne nuno atoittivna nt је atos

era u hladna«, uesto d bde topla. tavoord e asna pela uloa, а formalno се btdeie oblast odlvana i rasivana, u zavs t d oralno statusa jenh lanva ра u oe oekvat blske eze nterakie zeu deeerce roditelja Dale bismo moli oekva ardtel paljivo ontoliu odnose deteta sa vrnaт (ukoio је u tanju sedna klasa l doeea sa vnjacma ud relativn nezavisn od rodteke kontre (ukoli је u pitanu radnka asaako e u nekI poodcama poloaa« scialzaca

deteta oe srodidt u drutvu vrnaka Naa prettak е da се se u orodama ola alivat l dsno atvoreni municon sistem

2. Porodice orijentsane а linost

Nauprot porodic poloaa« mam tp pooiceu ko obast dluivanja pmena rasivana vzvse o pshlkih sЪiпа linsti ne nihoranog tua. asno је da su u ak porodicama

nterakie aniene а ta oranienja su ulovlestaru atuso Clanova Metim, znaa statusa(start ol odnos eu generacaa bie de та

j eg u ordcama poaa. asupo onme te dgaa u ek orocama ooaa socjalzajadee ee kada bt reutea grup rk. Ро-

aae etea meu vrnac be rede rzgra

sa rditeljima а ne njihove ontole U poodicama orijntisanim п linst pjljie se ji ns ovor mniacni sistemi

П

DISKUSIJA: »PORODICE POLOZAA«- »PORODICE INOSTI« 1 OTVORENI -

ATVORNI KOMUNIKACIONI SISTEMI

1 oo о'јеае па 1o - ovorkomuko tm

U ovavim poicama nice o ojh odlen biti predmet otvoene issije vie s odeenepsiholim kateistama linsti ne njenim alnim statsom ednostvn reen, mnim tiv

nstima stts ji se ppisje Clan pce imemni znaaj od sog. Deca се па pimer omniacionom sitem obijati le п avisnsti sјЉ osobenih tvenih, aetinih i kontnih ateristia Jasno је a a postoj mnja seeacijш loaa, i o s one einisane п mane fan nain, onda се i roitelj i eca imat па raspolanju vei bj mnsti, onosno ule iifeencirane pema linstima Ka s le nalaeno idifencine (vei boj altenatvnih loa liCitim

utvenm stacijama), ona se mou paviti i nditilni ibi, а eneie se i posebna vsta mniacijeie samo u pitanju vie ovo ve su pitanju sebne vste ov Si njihve osnove poslediceCnie istaknti sadraj omniacije Sistem ula сtalno izavati i posticati ebano sinlizovane, espicianje invidalnih nmea, valiiacija i sova,

7 Jezk i drtvee klae



0 BaziL Bernstjn Jeik i dutvene klae 03



а zatim i razlku izшеdu va oblka postnj. U osovi ovih istkia koe se ticu obka kotrole aazse ogovaraua izeriraost uoa (ose atrtiva)

1 Iтp ob

Ova oblik kotroe sшајuј izifereiraost ulo o ripaa korolisaom au (etetu) Оп etetozvoava samo spolae mouost pobue, ostupaa ili prihvata Imperatv obi se ostvaruuроtЬош oraceo koa (esicka previvost»Umuki«, Ostavi to«, »Napoe«, ili ekstraverbao-fizickom priuom

2. Poc

Ovo su ob otroe ko koih otroisaoau rupe (etetu) pripaau razlcit stepei fereiaie, er iша па raspoaau iz mouosti, u sutii ivistich Tako rutvea kotroa koa se zasiva па postama ozvoava, u razctm stерiшаreiprocost kmuraa, ра otua i i�stici reusao иСеје Ovi postia se uvom mou poeitiпа ve vrste, pri се se svk o h moe ae kasfikovati u povrste ve ire vrste esu posta poo

aa i postiai icosti

а) Po poo

Postiai pa vo' u vz аБа otroiso ca rupe etet) s ormm o s e

rete eovom posebom i optem statusu Posapooaa euu krz verbae reaizaie licih kva1iteta oih oi kotroiu (roitea) ili юtгоlisаee) Evo i eoko primera:

»Treao Ы a s ve u stau a to CS« pravio oe se oosi па starosi status)»Deca pacu pravio koe se osi па raziku medu polovm)

»Lui poput as poaau se tako« praviooe se oosi па subkuturu)

»Tata ozvoava a ти se tao obraa« praуо koe reuie os medu eeraiama)

Postia pooaa isu uo preruei vi imperativo obi otroe

Razmotrimo seeu stuiu, u koo ete uci uooredeu poom Dec se ira s utюm:

Maa: eca se irau s utkama

Dete: Ја eim utu

Maa: Lutke su za tvou sestru

Dete: Ја ei utku i astava a se ira

utom)M Evo, oe uzmi obo

Uporem ovo s situaiom u oo maa ae:2ato ei a se ira s utom to ј oso �z o se ir oboom?«



108 Bazil Bernstajn ezik i drustvene klase 109



Ukratko sam, s posebnim osvrtom komunikaciju,

izneo oblike drustvene kontrole: imperativna kontrola,

kontrola polozaja i kontrola licnosti. Sasvim jasno

da se u bilo kojoj porodici, ca k u bllo kojem kontekstu

kontrole, mogu koristiti sv a tr i navedena oblika. 1sto

tako, moguce da u jednoj porodici roditelji primenjuju

lste il i razlicite oblike kontrole. Mozemo, medutim, praviti

razliku т е а и porodicama ili, jednom rafiniranijem

planu, i razliku т е а u roditeljima - prema oblicima

kontrole koje favorizuju. 1z toga sledi da bismo mogli

э z l i k о v а t i i oblike kontrole koji se upotrebljavaju ukojem kontekstu. Efekte и с е n ј а , koji su u vezi sa opisana

tr i oblika kontrole, mogli bismo, ukratko, izloziti

sledeci nacin:

Oblik

1mperativni

Podsticaji

polozaja

Podsticaji

licnosti

и с е n ј е

H i j e r a r h i j аObavezne uloge

i diferencijacija

Odnosi т е а иlicnostima

Unutrasnja stanja

i odnosi

Nivo и с е n ј а

Ograniceni

Ograniceni

Razradeni

Ograniceni

Razradeni

Sada mozemo dovesti u vezu »porodice polozaja«

sa zatvorenim komunikacionim sistemima i oblike im-perativne kontrole i podsticaja polozaja. Mogli bismo,principu, praviti razliku izmedu »porodica polozaja«

koje favorizuju imperativni oblik kontrole (nizi slojevJ

radnicke klase?) i »porodica polozaja« koje favorizuju

p . o ~ ~ t i c ~ j e yolo.zaja, uz relativno malo pribegavanj€.fIZICko] prlnudl. Mog1i bismo izmedu »porodica polo-

zaja« praviti razliku i prema tome da li u njima preo-

vladuju razradeni il i ograniceni kodovi. N isti nacin

mogu se dovesti u vezu i porodice orijentisane licnost, s otvorenim komunikac ionim sistemima, i podsti-

licnosti. Opet bismo mo gli da razlikujemo porodicE

prema tome da li u njima preovladuju razradeni il1

ograniceni kodovi, sto dobar pokazatelj stepena otvo-renosti komunikacionog sistema i njegove pojmovnc.

orijentacije. Tako bi trebalo da se razlikuju i uloge

koje deca u razlicitim porodicama и с е , zatim n j i h o v ~konceptualne orijentacije, percepcija i upotreba jezika5 •

VI

DRUSTVENA KLASA, »PORODICE POLOZAJA«,

»PORODICE LICNOSTI« 1 DRU8TVENAPROMENA

Prema ovoj analizi, postojale bi »porodice polozaj

koje su duboko integrisane u svoju zajednicu, koriste

se uglavnom imperativnim oblikom kontrole, i u k о ј i m з5 Jasno da se ovom izlaganju oslanjam niz

radova u oblasti sociologije i socijalne psihologije, narocito:

Bott, FamiLy an d Social Network, Tavistock Press, 1957;

Foote N. N. (ed), Household Decision-Making: Consume1'

B ehaviour. Vol. 4, Ch. 5, New York. Univ. Press, 1961; Nye,

1. and Berardo, F. Emerging Conceptual Frameworks

in Family Analysis, New York, Macmillan, 1966; Bronfenn-

brenner, U., »Socialization an d social class in and

Readings in Social Psyhology, eds М а с с о Ь у , et

11. New York: Holt, Reinehart and Winston, 1958.



0 BziL Bernstn

razmatraju pitanja od psteg naca]a - koje omen V



j p j p g ] j obca gQvora podraumevaju.

Zakljucak

Pokuao am da ivrsim aaliu kojj bi e роebni problemi jeika i edukablnoti pomtrli па mngo irem planu Ovo poglavlje tvari petavljoiv па dublje traivanje drustvenih gaienja kojae dnoe па poavljivanje Иngvitiсkih kodova, ulov jihovo uvanje i promenu а, na vega, jihovigulcinih funkcijа

V

DRUSTVENA KLAA, JEZI1 OCIJALIZACIJA

Mod bi Ьilо korino da e ekpliiraju eijkivri e koju am ravija okm cele pSle decenije Ma је и poetku igleal da e ta te prventve oi п roblem eukailnoti, vaj је amobio ukljue u iri kntekt i pdra pitjem nimeu imblikih pek i rutvee trukuen ijk ij j је iia pila m poeu uk, Н m empiijm pbeutical i tukture promena u trukui lure miij Zia, ako etajij ijenog п pi pge igla am k i pjn, ili ki ri v ri:

1. tep pej kalog empirijg гоЫта ih e edukabil1 iirup ec gni ij pblem

2 Njj iju pt am јепа tu pecifi п kektualom iu

3 Ue petim, puaji a jaiogiki i pji tu g p gnia

je , pi u ilhva lij i empiijki iiv

nja, l kM ili i i тј

npu i о ciiii а о

122 BaziL Bernstajn

lingvistickim kodovima. Upotrebljavajuci samo ovaj

ezik i drustvene klase 123

ok renuo Hegela naglavacke, onda Dirkem isto poku-



drugi р о ј а т , stvorio sa m utisak da opredmecujem sin-

taksu, i to racun semantike ili, sto jos gore, da

sugerisem kako izmedu znacenja i date sintakse postoji

jednostavan odnos ek v.ivalencije. Takode, definisuCi ko ·

dove nezavisno od konteksta, li sio sam sebe prave

gucnosti da razumem njihov znacaj teorijskom n ivo u.Trebalo da ukazem to da skoro celokupno empi-

rijsko planiranje Ъ i l o usmereno pokusaj da se pronadu

realizacije kodova u razlicitim kontekstima.

а т sociolingvistickog koda ukazuj drus-

tveno strukturiranje znacenja, kao i njihove razlicite,

povezane kontekstualne lingvisticke realizacije. Paz·

ljivo citanje т о ј Љ raclova uvek pokazuje da isticem oblik

drustvenih odnosa,tj. strukturiranje relevantnih z n a ~С е п ј а . U stvari, ulo'ga se definise kao slozena aktivnost

kodiranja koja kontrolise stvarajne i organizovanje spe

cificnih znacenja i uslova za njihovo prenosenje i prijem.Opstom sociolingvistickom tezom pokusava se ispitati

kako to simbolicki sistemi funkcionisu i kao realizacije

i kao regulatori strukture drustvenih odnosa. Poseba:a

simbolicki gistem jeste sistem govora - jezika.

Sada trenutak da uputimo ranije radove

u oblasti drustvenih nauka koji su formirali implicitnu

pocetnu tacku ove teze . Nadam se da se videti da

teza kojoj rec predstaylja spoj razlicitih misaonih

tokova . Glavne polazne tacke jesu Dirkem i Marks, а i

izvestan broj drugih mislilac Cl ukljucuje se U. ov u · s n o vmatricu . Ukratko prema tome i selekti\7no;

dati pregled te matrice i nekih problema koje

otvori1a .

Ddrkemov ra d zaista ·velicanstven uvid u odnose

izmedu simbolickih redova, drustvenih odnosa i struk-

turiranja iskustva. U izvesnom smislu, .ako Marks

sao da ucini sa Kantom, je r u Primitivnoj klasifikaciji

i u Elementarnim formama religijskog zivota pokusaQ

da osnovne kategorije misljenja izvede iz strukturiranja

dr ustvenih odnosa. Nije bitno ko1iko u tome uspeQ

О п pokrenuo celokupno pitanje odnosa izmedu klasi

d r\ osnovne kategorije misljenja izvede iz strukturiranja

iskustva. U proucavanju razlicitih oblika drustvene inte-

gracije ukazao · implicitnu, kondenzovanu simbo-

li cku strukturu ш е h а п i с k е solidarnosti i eksp1icitnijei izdiferenciranije simholicke strukture organske soli

darnosti. Kasirer, rani kulturni antropolozi, narocito

Sapi r (tek sa m mnogo docnije upoznao Humboltovo delo) :zainteresovali su т е za kulturna svojstva govora. Vorf

mi narocito tamo gd e govori obrascima govora i

okv irima konsistencije, skrenuo paznju selektivni

efekat kulture (koji deluje preko organizovanja drustve-

nih odnosa), modeliranje gramatike, i seman·ticko prema tome, i kognitivno znacenje modela .Mislim da Vorf, vise od bilo koga drugog, bar т e n ~uputio u pitanja dubinske strukture lingvisticki regu-

lisane komunikacije.

U svim gore navedenim delima nai1azio sam dve

poteskoce. Ako prihvatimo osnovnu vezu simbolickih

sistema, drustvene strukture i oblikovanja iskustva, jos

uvek ostaje п е ј а Б П О kako se ovo oblikovanje odigrava.

Procesi kOji lezeu osnovi drustvenog strukturiranj

isku stv a nisu eksplicitni. Druga poteskoca vezana za

pita n je promena u simbolickim sistemima. Margaret l \ ' Т ! с lnajvise doprinela resavanju prve poteskoce:ka:k6?

Mid opstim crtama prikazala odnose izmedti џ l о g е ,misljenja i govora, time dala i osnovu za resavanje

ovoga problema. Medutim, resenje koje . ponudi1a

Mar ga:r:et Mid. uvek п а т omogucuje da razjasnimo



130 Bazil Bernsta;n

sicna kontekstulna iskustv Тато gde su zncejuniverzlisticka on su u ncelu dostupna svima, je

ezk i drustvee klae 1

u riticnim konteksima soilizaij e d, па ta nacineuliu poretk elevania i odosa koe soilizovn



su prinipi i operie ekspliitni i, prm tome, opti.Zstupm tezu d oblii oilizaie orienti

dete k govornm kodovima koi kontoliu pristup znacenm, reltivno zvisnim ili rlativno zavisnim okontest Dokzivau da rzreni kodovi oiei1

osobe �oe ih upotreblvau k univrzalistickim zcenim, dok ograniceni kodovi osobe ko ih upotrlavu orientiu i senziiliu па partiularisticka zna, ztim, da је lingvisticka relizia ovih kodovrzlicit, sglsno drutenim odnosima u koim se ostvaruu Rzreni kodovi mane su vezni za daodosno loklnu strukturu, ра sdre i mogunost romene prini U slcu razrenih kodova govor Sf.

o osloboditi drutvene srukture ko ga је uslovili postii utonomiu Univerzite је pr institua kose orgizue oko govora Ogrnicei kodovi su vievzai za lolnu drutvenu strukturu ра sdre i тnj mogunosti za promenu prinipa U slucau rzrei kodova soiliovni рој edin ima vi uslvda svti osnove sopsven soializie, cime mo dostvar povatni odnos prem druvenom portu koје preuzeo U slucau ogrnicenih oov soializovpoedina ima mane mogunosti da svai osove sopstvene soializie, р s, to, i pole ostvrivanjpominanog povratnog odnsa moe ogranicii u rspostinu Јena o poeica anog iteтa jete и

to oa j ograniaa pritp azaeniт ooia.Zaim ih odsetio i па o d su и osovi ogi odov kondenzovni imboli, dok su u osovi eni kodova artkulisani simboli; da ogakodov pocivu п mtaforam, а razreni п io·osti; da 'ovi ogranicavau kontkstualnu uote jz

p poedn preuzima S ove tacke gledita, promenobicenih govornih kodov podazumeva prmensedstava ротоси koi se ostvruu odnosi izmeu predeta i licnosti 2em d ocnem s pomovima razraenii ogrnici govorni variaia Variaia s moe

strai konteksulnim ogrim gmaticko-lesici izor

Spi, Malnovski, Fer igotski i Luria, svi ss razliciti stanovit, ukazivli а to da to su cvrdentifiie meu govorniima o је vei opseg nihih zadnickih interesa mogunosi da govo dobieiicu formu Opseg sintaksickih lternativa veoto се biti smanen, а lesika се se rpsi iz uskobora Tako obk drutvenih odnosa delue selektivnа zncena koa је potrebno verblno relizovtiU ovavim odnosim amera druge osob moe se shvi ko nto o se podrazumeva, dok se govo оdviјэпа pozdini zednicki pretpostavki, zednickih intees Rezultat toga este mana potreba da se zncendignu па ivo ekspliiosi ili zrenosti aa је

i potreba da se preko sintksicki izbor kspliirogicka strutu komuikie aim, ko govornili da ndividulzue komunikiu, се o verovatcniti variraui eksprsiv ratio govora U ovimlovim govor се verovato imati ke metaforicne elente Govorniku је vno kao se to kae i kada se

e utan, akoe, dobia razovrsna znacena Cestе u ovakvim susreim govor mo rzumeti nez

sno od koteks, kontekst e mogu shvatiti on

ojim isoria odnos ie zjdnicka. Tao oblik dru

eih dosa deluje selektivno па zncenja koa је

potebo vrblzovati, to, sa svo strane, utice па sin-

о"



18 Bazit Bernsaj

2. Insrukcioni kontekst - u kojem e ui objeivn prrou prma ooa, s, z o vn

Jk i du§ve lase 9

lu, zavsn o konksa, a ротос njihaopava amo opa prala. Porno е kreri



raznih vra.

3 Imagnaoni ili inovaioni onks u kos e po a ekprimni, e a iznova, па svojnain, krra vlasi sve

4 Inrprsonaln konks u ko osasvesno afekvnih sanja, sopsvnih h.

Ukazu па o a s ina pravla n klril sukulr ov Ыпе varnm ospnm ротосиobrasca lingvk ralzaie ova r pa konksa,рге svga poroi i mu rona.

Poo lngvisk osvarivan ova ri konksporazuva omnanu uporu varaa ogrannoga koa, znu prposavk a је nka srkrkomunika pravljna ogrann koo, a

osnovica sar u kolekivn logaa роос kojs osvaruu znana zavisna o konka, а zovmo iparikulariskm poria znan а. Јano е, pr om:a се poni gramaki i lkk zor varirai osluaa o sluaa.

Ako lngvka ralzaa oa r pa konkorazumva prn po ariaa razranokoa, preposavi a е nka rkra kom nacje ravlena razranm kom ija е onovicau inivualzovan logaa i роmос kog se osva

гији nivrzalka znana nzavisna o юпеksаDa Ы se izgl nporazu, ov је izlagan

porno prorii. Vrovano је a u laj ogrannog koa govor u rglaonom konk oe lako ogrann па narna noavna psva kojaukazuu па pravila Ovi ikazi ni, u v poznaom smi

е nzavn o konka (unvrzalk) i опеzavin o konka (parklark) opn kriea теге o j govor, oziro па rglacionkonk, varira u smslu njgov o2pco. Ako е govor pan s ozrom па kon

k, ona oa koa sprovo soialzau poavnana pcm aria namrama kj s sjalzuе, speinm karakraka zaka i spinim zhva konka. Tako s oppravlo mo prnosii sa razl pnma o- pco U om la pravlo s u procsranm iniviualizue (prlagoavan 10kalnprlkama).

Ргта o, razravanjm oa ralo akumo

razvnu onovicu za pravlo, valikau prala u vlu pong ргоlета,

znan pco s ozrom па koje soalizе, konks ргоlет

Т пе znai i oo iskaza ipa narenаrovano е i a се, u sluau razranog koa, ko e sojalzje mai moguno (opje loga) dзpavla pianja

Brnsajn i Kuk (Cook 965, 97) razvil s ank smu korana koja i, sa znani nanira

пе, opi m kagora pnn па ogrannrglaoni onks. Тегпег, lngva iz Sociolokoravakog cnra, pokava s lngvkom ralizao ov shm

agraki oo skazai v klas kririjuaJn ogrannu vrz oga ao је Hnrson (97)



144 Bazil Brnst;n

а veci se deo insti Р:ЮZlmа i pdreuje kntroiU vakvm prdiama gvr је gani medij kntre.Naravn da је gr vazan i u »piinim prdiama«

.тek i la 5

'vornih sistema i kultura koje oni simboizuju. Recimo>ah da ogranieni kбd pruza mogucnosti da se irav iki potenijal naenja, nijansiranosti, sup1ilnosti ј



Naravn da је gr vazan i u »piinim prdiama«,аН am оп simbiuje granie kje su dreene frmanom strukturm dnsa Dete u »piinim prdiama« stie jak secanje drutveng identiteta raun Ысnе autonmij е; u pordiama usredsreenim

inst dete si jako osecanje ine autonmije, аНato njegv osecanje drutveng identiteta mze bitsabo Ovakva dVQsmisenst u osecanju identitea

nedstatak odgvarajucih grania vu de mgu dadovedu d potpu atvreng sistema vrednst

Ak sada ove tipve prdia stavimo u kvir kojsm ec ramatrai, primeticem da, iako је kбd raraen, о moze biti raiit rijentisan s brm ip porodie Tako mozem imati raraei kбd usredsreen па in6sti ii raraeni kбd u »pinj prdii« vie usredsree па predmete Isto mzem e�kivati i u suaju sa ogranienim kdm Nrmano јoekivati da је о vean a »piinu pordiu«, ai,ukoik Ы оп pkaivao nakve usmerensti ka instima, nda bismo mgi da ekujem stjanjemgunosi da dea amenjuju kdve

Kada је pitanju raraeni kбd kji se uptrebjava prdi usredsreenoj па inst, mgu se kd deeako raviti akutni prbemi identiteta, autentinsti graniene odgovornsti, t ih mze dvesti do tgada jeik poimaju ka varku, kao sistem azih nakv

kjim se prikiva dsustvo vervanja Mgu da pribeavaj ogranienim kdvima ranih supkutura vrnjaka, da tragaju a kndenvanim simbima afek·tivng iskustva i pak da ine i jedno drugo

Jdna d ptkja akvg pstupa jeste u omehr'" .l C '�A" п ,7 "T .anr+;

potenijal naenja, nijansiranosti, sup1 ilnosti ј

anovrsnosti kulturnih oblika, da se irai osebn stetika Ыја osnovica, kro kondenoane smbole, moz

a utie па bik maginaije. Ipak u szenim industrij-sim drutvima speificnost u rijentaiji iskustva u

'aju vga kda, mze biti potenjena i bevre�nи kama i1i se pak, u najbjem suaju, оnа smatrelevantnm a bravanje buduci da su ke asnane па raraenm kodu i sistemu drutvenih dnosa kji se vaj veujeak raraeni kбd nе pdrauea neki pseban sistem vrednsti sam sistem vredsti srednje kase przima ео kontekst иСеnја

Raraeni kdvi mgucuju pristup aternativnieanstima а ni sadrze i mgucnst tenjа ет

а d misi vastite insti d drugih privatng uveгnа o ob og

Najad zee bih da ukratk ispitam urke a prеnu ngvisikih kdva Smatram da је svni urkmene u pdei rada Kak se pdea rada теnја dednstane d kmpeksne ako se теnјаји drtvene sanajne karakteristike prfesinanih uga U mes se prek bravanja, javja sve eca dstupst raraenih kdva, аН - kntrisana kasm si

mm rjentaija u pgedu kdva ka t sam veea usvjena је predurama a utrianje graniи prdii Mzem meutim, upiti hipteu kjsam ine i reci da је rijentaija ka kdima pveasa p0edurama a uvrivanje pmenutih grania i dnе utiu а gane Cinie sоiјаИаiје - prdiugpu vrnjaka bravanje i psa Mram at, рd itanja stepena i szensti pdee rada ramatratednsne orijentacie drutva kje k t sm pretp

10 Jezk drustvene klae



VI

zik i v e n e klase 149

diS tu interesovanja. К а о rezultat ovih kretanja prem int egraciji i suprotnog pokreta za segre.gaciju (kao



KRITIKA KONCEPTA"NADOKNADUJUCE OBRAZOVANJE"

Od kraja pedesetih godina SAD postoji obilje

Clanaka i kn j iga posvecenih obrazovanju dece iz ni.Ze

drUJstvene klase, cije su materijalne prilike neadekvat

ne, il i pa k obrazovanju crnacke dece iz n i Z е klase cije

su materijalne prilike hronicno neadekvatne. Ogroman

istraZivacki ra d i birokratija obrazovanja razvili su se

SAD, finansirani od federalnih, drzavnih i l i privatnih

fondacija . Razvile su se nove obrazovne kategorije (kul-

turno hendikepiranih, lingvisticki hendikepiranih idruStveno hendikepiranih) , uveden р о ј а т »nadokna

dujuceg obrazovanja«, kao sredstvo za promenu statusa

de.ce iz navedenih kategorija. »Nadoknadujuce obra

zovanje« dobilo formu velikih predskolskih priprem

nih programa, obimnih istrazivackih progra'ma, ka o

su programi R. Doj ica (R. Deutch) , s pocetka sezdesetih

godina , i preob il je uZih pr ograma »intervencije« .ili»obogacivanja « za predSkolsku decu i1i za decu prvlm

godinama obaveznog obrazovanja. Veoma т а Ј о socio

loga ukljuceno ova proucavanja, buduci dasve donedavno obrazovanje bilo oblast niskoga statusa.Tim proucavanjima su se uglavnom bavili psiholozi.

U sredistu ovih proucavanja Ь ј Н в и dete porodicii lokalni odnosi izmedu nastavnika i deteta ucionici.U poslednje dve godine moze se primetiti promena u

1" agovan je . zelje raznih grupa tipa Black P o w e r ) ~kola se SAtD proucava sve· vise. Rad Englesko]

f{otovo da ogranicen samo novi sistem orijenta

. Studija Rozentala (Rosenthal) i Jakobsona ( Ј а с о Ь -tI Pigrnalion ucionici skrenula paZnju pre

fludnu vaznost onoga sto nastavnik ocekuje od deteta.U Engleskoj sm o ovog obrazovnog problema svesni

()tkada njemu pisao Siril Bert (Cyril Burt) -

predra tno m periodu. Njegova knjiga s t ~ l o deter ovatno jos uvek najbolja takva d е s k п р ћ v n а studl]a

т а т о . Posle rata Citava serija socioloskih pre

i javnih istrazivanja oblasti obrazovanja dovela

obrazovni pr0'blem arenu nacionalne debate,Lako i u oblast socijalne po1itike. Sada Velsu post0']lveli ka istra,zivacka ekipa k0'ju finansira Savet skola

ko je se bave »nadoknadujucim obrazovanjem«. Znatani tr aZivacki rad najznacajnije vrste problemima о Ь г а -zovanja dece Komonvelta odvija se Univerzitetu

erm ingemu. Savet za istraZivanja u d г ш t v е п i m nau-

1 т i Sekretarijat za obrazovanje i nauku dali su

sr edstva od 175.000 funti delimicno i za razvoj specija lnih predskolskih programa za uvodenje dece »nado

kn adUju,ce obrazovanje«.Odeljenje za obrazovanje jednog univerziteta daje

diplomu vise kvalifikacije za »nadoknadujuce ob r azovanje«. Pedagoske akademije takode imaju kurseve te

vrste.Vredelo bi napisati nekoliko redaka pretpostavт koje leze osnovi rada i koncepta 0' k0'jemposebno stoga sto su upravo moji radovi ponekad

Ы upotrebljavani (cesce zloupotrebljavani) s с i l ј е тuk aZu aspekte opStih problema i dilema OVO]

blast i.



152 Bazil Bernstajn

~ y o j n а с ш zivota i njegove simbolicke reprezentacije.

d.:ca. su, definiciji, kulturno hendikepirana, ro -

d1telJ1 lllSU dorasli poretku morala ni poretku vestina


kao jedinica posmatranja uzima izdvojen period

Zlvotu deteta primer, period od trece do pete godine

ill od pete do sedme godine), vec da se jedinicom sma-



koje ~ r ~ ~ o s e . Ovim zelim reci da se mogu

uspostav1tI 111 da se uspostavljaju nikakvi zadovolja-

vajuci odnosi izmedu kuce i skole; pr e hocu da kazem

kako roditelji moraju biti ukljuceni u obrazovno isku-

stvo ucenika, cineci onosto mogu dacine i da to cine sasamopouzdanjem. Postoji mnogo n а Ы n а koje roditelji

detetu mogu da pomognu u и с е n ј и , koji se nalaze

u ~ u t ~ r sfere kompetencije roditelja. U tom slucaju ro-

d1telJ1. mogu da se osecaju doraslim situaciji, samopouz-

dano 1 u odnosu dete i odnosu skolu. Ovo moze

da znaci da Ы sadrzina и с е n ј а skoli trebalo da se

~ n o g o . v i s ~ ~ r p e iz decijeg iskustva stecenog porodici1 u zaJ edn1c1.

Do sada nisam kritikovao koriSCenje koncepta

~ a d o k n a d u j u c e g obrazovanja« zato sto odvraca paz-

od nedostataka skole i usredsreduje nedo-

statke u zajednici, porodici i и samom detetu. Ovim

kritickim opaskama mozemo dodati jednu. Koncept

»nadoknaduju.ceg obrazovanja« pridaje preveliki znacaj

r a n i ~ g o d i n a ~ a zivota deteta u oblikovanju njegovog

kaslllJeg razvoJa. Jasno da postoji mnogo dokaza uprilog ovom shvatanju i prilog pretpostavci da Ыt г е Ь а l о stvarati razvijen predskolski sistem. Medutim

bilo Ы zaista veoma tesko otpisati obrazovno i s k u s t v ~dece starije od sedam godina kao nesto sto to m smislu

im a malo uticaja. Najmanje 'sto se trazi pocetku jesteda se c ~ t a v period do zavrsetka osnovne skole posmatra

kao с е l ш а . Ы zahtevalo razmatranje naSeg pristupa

svakom p o j e d i n c n o ~ uzrastu - kontekstu celokupnogo ~ n o : r n o g s.kolovanJa. implicira sistemski, р о ј е -

d ш а с а n р п s t u р problemima. Ovde se zalaze za to da se

tr a period obrazovanja: osnovno skolovanje. Т г е Ъ а l о bi

sagledamo sv e sto radimo u odnosu sekvence ste-

obrazovanja. Da bi se to postiglo, sadasnja drus-

t' ,ena i obrazovna podela izmedu predskolskog i skol-

t;kog periodaт о г а

se ublaziti, ka o sto trebaloи Ы а -

Ziti i podvojenost osnovnog i srednjeg obrazovanja, jer,

inace, .sto se dob:ije jednom uzrastu deteta moze

veoma lako da bude ponisteno gubicima u kasnijim

uzrastima.

Smatram da trebalo prestati sa razmisljanjem

iskljucivo u terminima »nadoknadujuceg obrazovanja« ida dobro da, и ш е s t о toga, najozbiljnije i siste-

matski razmotrimo uslove i kontekste obrazovne sre-

dine .

Nase istrazivanje teZi da potvrdi verovanja koja se

na laze u osnovici organizacije, prenosenja i proceneznanja u skoli. Istrazivanjem se nastoje ustanoviti kri-

te rjjumi za procenjivanje uspeha kojill. se skola drzi,

zatim se meri kompetencija raznih drustvenih grupa

u. njihovom zadovoljavanju. uzimamo grupu dece,za koju unapred znamo da poseduje osobine koje su

povoljne za uspeh skoli, i drugu grupu, za koju и n а -pred znamo da te osobine poseduje. Onda grupu

о с е n ј и ј е т о pogledu onoga st o nedostaje kada se

upored i sa drugom. Na ovaj n а с ј n istrazivanje, i neho-

tice, naglasava р о ј а т hendikepa i potvrduje status quodate organizacije, transmisije narocito, ocenjivanja

znanja. Istrazivanje veoma retko osporava il i otkriva

drustvene pretpostavke koje leze u osnovici toga sto se

smatra vrednim znanjem, onoga sto se smatra valja-

llOm realizacijom toga znanja. Postoje izuzeci u oblasti



158 Bazil Bernsta;jn

sinislu lingvisticki hendikep, je r ono poseduje isto im-

plicitno razumevanje lingvistickih pravila ka o bi10 koje

drugo dete. samo znaci da postoji ogranicenje u

ez i k i drustvene ktase 159

Na osnovu rada profesora Majkl Halideja (MichaelП mozemo, u analitickom smislu, razlikovati

ceti ri osnovna tipa konteksta :



pogledu konteksta i uslova koji dete orijentisati ka

univerzalistickim porecima znacenja i lingvistickim iz

borima р о т о с и kojih se ta znacenja ostvaruju i и о р stavaju. -Istovremeno, ovo ne znaCi da ta deca ne mogu

nikada proizvoditi razradeni govor - u riekim posebnim kontekstima. Veoma znacajno uocavati razliku

izmedu govornih varijacija i ogranicenoga koda. Ј е d ш igovorna - varijacija jeste obrazac lingvistickih izbora,

specifican za jedan р о s е Ъ а n kontekst, primer, ka d·a

se govori deci, kada milioonar svedoCi sudu, kada

se razgovara sa starim prijateljim, kada se sledi ritual

prijemima il i pri susretu u vozu. Kada se govornik

sluzi ogranicenim kodom, to ne znaci da se nece un e k i т kontekstima, i pod s p e c i j i c n i т okolnostima, ko-

ristiti nizom modifikatora zavisnih re ,cenica itd., vec

d-a takvi izbori biti v e o т a specijicni pogledu kon-teksta. Kada se govornik sluzi razradenim kodom, to

ne znaci ,da u nekim kontekstima nece, u posebnim

uslovima, upotrebljavati samo ograniceni broj modi-

fikatora, zavisnih recenica it d ., vec da ovakvi izbori

biti v e o т a specijicno vezani za kontekst. Na primer,

a.ko Ы neko trebalo da napravi pregled (rezime teksta),

to verov.atno, uticati njegove lingvisticke izbore.

Р о ј а т koda odnosi s·e prenasenje dubinske strukture

znacenja jedne kulture ili suplukture, tj . osnovna

interpretaciona pravila.

Ovako posmatrani, kodovi otelotvoruju kulturu i1i

supkulturu, je r kontrolisu lingvisticko ostvarivanjekon

~ e k s t a koji su od -bitnog znacaja za socijalizacijske pro-

cese:

1. regulacioni konteksti,

2. instrukcioni konteksti,

3. imaginacioni ili inovacioni konteksti,

4. interpersonalni konteksti*U praksi su svi oni medusobno zavisni, ali im

nag lasak i sadrzine varirati od grupe do grupe. Ukazao

bih to da se vazni sistemi kulture odnosno supkul-

tu r e otelotvoruju i konkretizuju р о m о с и obrazaca lin-

gvistickog ostvarivanja ova cetiri tipa konteksta -prvenstveno u porodici. Posto se ov a cetiri konteksta

os tv aruju, uglavnom, upotrebom ogranicenih govornih

var ijacija, koje su usmerene partikularisticka z ~ a cenja, tj . on a relaHvno zavisna od konteksta, zaklJu-

cuj em da ograniceni kontrolise dubinsku strukturu

komunikacije. Ako se ova cetiri tipa konteksta ostva-

IUjU uglavnom razradenim govornim varijacijama, koje

su usmerene ka znacenjima relativno nezavisnim od

konteksta, tj . ona univerzalisticka, onda zakljucu-

е m da razradeni kontrolise dubinsku strukturu

komunikacije. Ak o se govornici sluze ogranicenim ko-

dom to ne znaci daoni nikada ne ostvaruju razradene~ r n e varijacije, vec samo da takve varijacije Ъ i t iretko ko?'iscene procesu socijalizacije deteta

1odici.

Р о ј а m koda podrazumeva i distinkciju slicnu distiBkciji koju prave lingvisti izmedu povrsinske i dubin-

ske strukture gramatike. U to m smislu se moze poka-:-

* ovim kontekstima videti u tekstu: Drustvena ktasa,jezik i socija1izacija (Prim. prev.). -

160 Bzil Bernstajn

zat da su recenie koje povrinsk izgledaju razlicito,enerisane iz sth pravil. Na taj nacin mad su invsick izbori koje podraumeva rezme primeno razlict od linvsckih izbor koje podrazumeva es

Ј ik i druvene kls

isem koji nije u vez sa njegv vo va olePrhvaen pedgok rn jeste da Ьј trebalo a

rdimo sam s onim t nат dete moe rut - zaoa se ne rvmo? Uvoenje detet u univerza



npisan о samome sebi а v su opet sa svje sraneprmetno drugacij od lingvsickih zbora koje podrazumeva analz fizckih il moralnih prinipa l a lnvsicke realzaije olika konrole sv t zbor

ogu pod zvesnim uslovima ukazivai па pravilakoja su u snov ogranicenog li razraeno koda

Ako supkulura l kulura reko odgovarajuoblk druvene negraije generiu ogrniceni kбd ne znaci da su govor sistem znacenja koj z togproizlaze ingviscki i kulturno osiromaen n daea nemaju nia da ponude koli odnosn da Щhоvaa nje od znacaja То ne znac ni da dei mamopedava formalnu gramaiku ni d morтo srvljat njhov dijaek Nema nicega apsolun nicega u

dijaeku o b dete sprecavao da :nernaizuje naucda uotrebljav unverzlisicka znacenja Meutmo konteksi ucenja prmeri i lekira nisu knestkoj pobuuju deciju matu i rdonalos niti on kojЫ h navodl па israivanje u porodii drutvenjzajedn onda se dee u takvom sisemu bazovanjnе osea sigurnim. Ako nasavnik mora saln d govri »Kai t ponovo duo nisam te razumel« onds moe desi da dee па krju nе kae na. Ao nsvn m psne C sves,n m pvo pso nsvno-

v svs. Mad o znac da nastvni mor da rume decji djaleka а nе da uporno pokuva da aromen Mnog koneksi naih kla nehotie su reuzet z obraza simbolickog sveta srednje klse рtko kad dete supa u kou оnо ulaz u smbolic

a se ne rvmo? Uvoenje detet u univerzaiscka znacenja oth obraza miljenj nе redvja nadknuje brazovaje« - o је Ta�o

obovne nе znaC ukljucivanje dee sгеdщu

asu Impline vrednos koje se nalaze osnov obraa sadrina obrzvne sredne mole Ьј vod tomePorebn е pravti razlu izmeu prnia stup aoje ka nstavnii prenosm e l h ravjaт ujima konteksa koje stvaramo z e svrhe Treb·lo, pro shyatt d је druveno sustvo koje de

e ve

posede vredno znacajno da ти s �o drustvenoiskusvo mra uvra it kao vredno znaaJno Оnо тиse moe uvrat samo ako posane sasvni de strukure kolskog skusva koje ти svrm Kad ismoplikaijama vog о сеи vorio psveil so

ik vremena kao razmijju 'о Рiюvm (iage)rzvojnim fazama kole b posale uzbudljv� smu<tvne sredne - za rodielje deu i nasvnke

Iznd zvan d sd pokrenth pitanj posoje nogo re nepoznanie a se smatr osedovanjemnanja ta se smara prhvaljivm reaizijm ogannja ptanje rganizaionih konteksa kOJe stvaramo obrazovne svrhe Svkom od ovih pianja memo doda jo jedno Z oj uzras?« Nam'rno sam p tmegva d u ru ukljucim рiаще Za kJ nVpsobnosi« jer ako 00 u nekom mme1tu osta

e

evntno odgovor па njega zavise od odgvora dathпа prehodn posavljena itanja

oramo anaizirati drutvene pretposavke e seae osnvi orgaizaije distribuije vedvanjaja jer nе postoji jedan jednsven odgvor п

1 Jezk drustvn kla

162 Bazil Bernstajn

sva ta pitanja. Odnosi moci stvoreni izva kl, proimaju organizaiju distribiju i vrednovanje znanja- preko drutvenog шпtеkstа njihovoga prenoenja.S d f d k b d l k l

VII

POGOVOR



Sama definiija edukabinosti dalk ј psli upra\'0 tih odnosa moci. Postavjati pitanja ove vrste znaс! izbegavati proost пе znai ograniavati perspektive neposrednu sadanjost vec bi se pr rkl znai

poziv па razmatranje Lindovog (R. Lynd) pitnja: »Znanе ai za ta?«

Najzad mi е znamo za ta је neko t sposbnje jo петато teoriju koja bi ат omogucila a stvaIат optiman sitaij za исепј а i kda Ы takvateorija i postojaa bio Ы mao vervatno da bismodobii sredstva рото kojih bism е i ostvriva1i uotrebnoj meri

POGOVOR

okuacu u vom pogovoru a pokam uzajamneeze izmu raa а soioingvisikim kodovima i kodovima kolskog znanja; drugo razradicu dosta detajnije neke pojmovn probeme sadrane soioingvistkoj tezi i najzad komentarisacu posebnu intrpreta opt tez

Gavni iј vog istraivanja Ыо е da s isproba shvati osnovna drutvena kontrola nad obikom i sa

drinom simboikih redova koji se prenos prvo porodii i u proesu oraovanja. Tako su u deu kojeБа pokua da ostvarim tokom ro dееiaa dva osnovna prava; istraivanja obasti soioigvistikih kodova i istraivanja u oasti oravanja- kao inioa drutvene kontroe Osnovna koneptana veza izmeu ov dva toka иппа је ekspiitт u prvom nart rada о kasiikaiji i okviru napisanom 99. godine (О nastavnom programu). Dacu kraak preged tga rzvoja.

Prvi u seriji d eiri rada о kostv Izvori sag-lsnosti nesagasosti и obrazovanju napisan е 4

godine. Nasta је iz jednog paragraa rada Neke sociooke deteriante percepcije: osnvna deja bia ј dase stvri jedinstven pojmovni okvir koji Ы moro daokae uzaj аn odns imeu porodie grupe vr1



166 Bazit Bernsajn

apusten је i zamenjen dtnkcjo izeu »otvorenog »zatvorenog« Djagram zlae onovnu nalzuaa а, akoe, prua kl za tepen tvorenot Пatvoreno Mogue је vdet kk promene и tr

Јzik druvene klase 7

апо, ра ј otal и blk rukop (Bbltek nttut� za obrazvanje па Lonnom nverztetu. tomr\opu am pao: »Sda uva da e, ak elmйа dkutujemo о natavnom progru mramo baviti



atvoreno. Mogue је vdet kk promene и trbucji тоЫ prncpa drustvene konrole u па tst e, kak, ge, kd km u и soli. To, rizcij 'zrnih odov rirju oЪiom intitu

cioizcij.Na ovj nan, upotvlj e i vez a ocilng

vtm rao. S jene take glest, pojmvi ogrnenh 'azraenh oova potekli u z rkemovihvaju oblk olarnot. S druge tke gleds, ovoocolngvitkom tezom pokusavalo e pokazai kakolana trutur te па rusvenu trbcj prvlgovanh znaenja i па nterpretacone procedure kojeh genersu Desava e, taoe, a e, paraleln promепаmа и organzaconoj rkturi i kаrаtеrtkаэooga »znanja, пјаји prro proce ov

јапје komunacje radu Otvorn o - otvoro rutvo? (1967)

korto a e uzuljvom knjgo profeor aglaougla Citot i opnot (196 Analzra am navn program k tutur oja aje prnot itotitegor premet jak reenh granca, odnonoko trukturu a aje prnot mnju kategorjpremeti a orenh granca Prea jenoprograma па rug praen ј promenom olk atoritet orazaca ontroe to rau potojala ј

ena onctulna grsa, jer am rmenjva рјove mehane organe oarnot, пе парrаvvz t ovoljn etaljnu analzu и pgleu va prutU'e »znanja. Prole је o јОБ loenj negoso am petpotavljao. Svoje ee a razv и rauNovo rutvo (februar 969, аН to nkada пје stam-

йа dkutujemo о natavnom progru, mramo bavitiagogjo i iemom ocenjvnja ... Seletvna 0anzacja, renosenje i cenjvanje znanja blko uovezan a obracma vlat kontrole Rzlkovao a

va olka ргеОБпа solkog znnja, »olk rje »ntegran bl, razlja о njhvo utcjuа formranje dentteta, роја vojine, ono zmeuatavna i ak, kao па dtribuciju mo i prncpausvene kontrole.

Sada bo и boljem polj d napravi ntezu ov dva prvca kojma u e kretla ја rvanja. Ouve је ЬПо av jno da lan ruktura ute па priu razraen odvm, prek vog]tcaj па inicijalnu ocjalzacju и poroc, prekoonovng oblkovanja organizacne truture adrne obrzovanja Take am bo guran и potojanjerazltih puev nana za prenjvanje razraenogao (Pogledati rpravu о pzconi ln tpvа orodce koje prethode »tratfkvan »zdiferenciran skolama

U njnovje radu и erj o sko О aifiaciji

viriт zj oj ti obrzovanjm re ројova ip »rafkvn (»zfeencran, »otvorenizatvoren, najzad ј nto, jer v oni mogu bt zeden z pojov klafkcje okvra. to ra

ј upotavljen vez a ocovtkm kovma пn, ро о ljenju, funamentalan nan То eoe ve па onovu ledeeg panj ak u drustene pretpotave koje ulovljavaj ogranene kodove pretpotavke ntmnti, koje u rustvene pretotavke koje loyljavaj vrivne zrenih ko

68 Bazil Bernstajn

dova? U osnovi, sve dutvene petpostavke moaju seipoljavati u obik koji iaju dutveni odnsi kon-tekstu intrakcij i u stuktu . komnikacije Nago-

Jezik i d?'u�tvene klase 9

Vlo је veovatno da с se ova teza, kao i Ьiо koja

ga drtvn naukama, pokazati neadekvatnom,

pirijski пеtаспоm, nkim pogldia pacijanom

k i i k та avo da oekuje piz



stio Бат da eaizacije azraenih kodova vairajpa snazi kasifikaje i okvia юјi egiu njihovprenonje u koaa, ili u odnosima fomalnog obrazoanja Kak kasifikacija i okvii fomanog obazo-vanja тепјаји svoj intenzitet tako se епјаји i sisteanja i intepetacine pocedue koje se ostvajI'azaeni kodvima Dutvene petpostavke koje usjava azaene kodove izaavaju se u kasifika-ciji i okviia azitih intenziteta

1z voga sedi da azaeni kodovi пе predstav-jaju nuno komunikacione pocedue sdne kase;oni nisu nuno ni instumenti aijenacije adnike kasiti sedi da oni uopte unkcioniu kao instumentepodkcije posene kasne stktue D i се ovakvi

odovi oavjati goe pomenute fnkcije u indstrija-izovanim dutvima, sve vie zavisi od kasifikacija ikvia koji kontoiu njihov penoenje u fomanooazovanjи

Nа ovaj nain, ad па socioigvistikim kodvimaivotno se tsno povezuje sa ado а takozvani kodovima »znanja«, koji se stiu javni obazovanjeМепе е ovde пе tie empiijska istinitost ove teze, veso pitanje mogunosti za paenje konceptanihodnosa јеЉ dvaju tokova D to izim u jednojeenici: dok podea ada neizeno utie а sadin

obaovanja, kan stuktua i пјпа gitimizovanaideogija guli8u kasifikaciju i okvie te sadinePadija је ovezivati pojove azraenih Н ganienih kodova s pvinsko stiistikom oazaca goonog ponaanja sednje kase i adnike kase, kato ј impician kd Lao (1970).

ak i vaivom, ovek та avo da oekuje piz-

апе da је ba pokao da se bavi probemo а nivo

oji о aje Istaivanje prdloenih koncepata

azvijalo s da Ы se azeo oblik i sadrina obazo-

ana 8to је пеiЬепо ahtvao da se shvate i Ь-si jezike upotrebe, s ti to s se vi pojmvi daje

si avijali - ko empiijska istaivanja

'o т је da shvatm pitube da је socioingvis-

ika tea iz 1958 godine neki glditia dugaija

od te iz 1972. gdine Takva kiika zasniva se па

potpnom neazuevanju piode nanog istaivanja

Njvaniji omnat za svako istaivanje jeste da опо

еkd vd, а ishodite koji р оСпје Naavno, u

:vsno sis, ishodite о kojm је e tj. inicijana

fomacia osnovnog poblema, ve detrminie i opseg

sog istraivanja 1ati osnovnu ideju nije tako teko,

аН pokati da se оа azjasni da s spase od govonih

nticija, da se ini ksicitnm, pi tom i da se

vek bde sves an mgi dvosmislnosti od kojih

avoj te idej avisi, ssvi ј duga stva.

QSnOVa ta ЬНа је О . se obasci komunikacije

ogu azikovati, u avsnsti od oga ta se iskazuj

picitno, а ta se isaj ekspicitno. Tako ј os-

ovna arakistika zajednikog jezika koja је data

958 godine (Vidi 1 pogavlj) bia da ј zajdnicki је

i jzk impiciti znaenja. va ideja о impicitnstii ekspiinost� �naja u eyemen је etpea

iz izna1 Univralistika atikuaistina znanja2. Znanja navisna od konteksta / Znaenja z

visna od nteksta

0 Bazil Bernstan

Sta ovde, zapravo znace pojmovi impliinost oosno eks1iinost? Jasno је da svaka komunikaiazvsi od kolektivnih reostavki i da ociva па inhe

i d i l ti ti i d i

Jei drutvene lase 171

to nedovrene recenie oskudna sintakscka srukroa nalaav aktiv« suprotstavljene »preiznom raшаtikоm poretku i sintakso reulisanj sadrin ovora« Nedna drui krateristika па listi nije



ennim dvosmislenostima meutim priroda ovi prostavki ondsno dvosmislenosti moe da varira. Razgrancene imlitno/ekspliitno za тепе је predstavjalo meru d kje su p1"incipi, kji le

veno rukturiranja relevantnh zna:cenja ucinnizdnickm i rzraenim - kroz upotrebu jezika uprocesu socijalzacie. Ти је nastao rlem knstruianja kriteriuma za definsanje takvih oblik imliinsi i ekspliitnosti realizvanih i renenih uoreот jezika. Ucinilo m se (kao mnoima drum) daсе, kako se nalasak pomerao sa impliitnosti premaekspliitnosti (и prethodno definisanom smislu), takvaoena delovati selektivno па ramaticke i lksickebre Ni и jednom renutk nisam smatra d se Ьа

im raz1ikama те drutvenm rupam па nivuompenzaie tj razlkama теи drutvenim rupamaoe i ilе rezulta mpliino razumevanj sisemainvisticih pravi1a. U osnov sam s bv ретјотасо, tj. Ыо sam zainteresvan za soiolok kontrolotre koj se t zajednick razumevanj podvrava Ist tako, nikad nisam vervao da osoj ЬП0ava razlika izmeu druveni rua и njovommplicitnom razumevanju lock prla onsn prvi1a zakluivana Rz1ike koje su тепе ineresoleiale su se utrebe krz koju se razumevanje ispo

lav Pri om је jasno i da nisam Ыо bitno zaineresovan i za dialekte ni za tzv. »nestandardni« ovor

Identifikaija im1iine uporbe sa jaleo nesandardnim« ovrm vervatno је nasal zboprve karakteristike upotrebe zajedncko i malnjzika, kojj s »krae« ramatick ns с-

vora« Nedna drui krateristika па listi nijekaival па »sandardni« i1i nesadardi« ovor itisт ikada smarao da su ove karakeristike и ЬПо koт smislu kljuce deerminante obrazaa ezice иро

ee. Zaista cak kad s ima и vidu klasno srk'rane ovor, П0 је moue da su upotreba ormalnozika povee sa takozvanm standardnim jezikom ајovor sm ро sbi, ne i moa da oslui za ukzine па uotrbu kao zajdnicko tak ormalnojzika Druim recima nikada se nisam avi onim toLav (W. abv) i drui nazivau povrinskm silikm voa srednj klase. Zaista, ako smo bili zi'eresovani z relativnu p"isutnost ili odsutnos akih-nesa u govoru, zo оnа Lot Lawton ili а unm iraivanm nismo ЪтоаН devicie stndrdoga govora? о пе b ЬПо teko! Ја svakak ne bileo da ranim pokazatele predsavljene и vemalsama о kojma је ove П0 ге аН b se odlucnprostavi leditu da se distnkj zmeu ov vabrasa komunkaije zasnva se nun proektue, па razlkama izmeu »standardno« i »nestandardno« ovor U s{vari cak је odnos zmeu va i drutvene klase postavljen uslovn

ua ormulj skzan ermnm oranceno razraeo koda predstavljala је pokuaj se or

liБи reulaion prnp za koje ат smatrao leeu osnov impliini espliinh brzaa komnaie Ovi termini s pokazvai nacn па oj klasnastruktura deluje па drutvenu distribuij privleoani znacenj па inerpreon proe j ne Klasna struktura nejenako distribue тос;



78 Bazi Berntajn

Terija � model drustvne kntr egulacionikontekt) � ematik pecifikacija alteativalingvitika realizacija tih alternativa

O formulacij n је dzvlia da preuzmem

eik drusvene kae

3 RAZRADENI1 OGRANCENI KOOVI(USRESREDENINA PREMETE ILINA LICNOTI)

79

efinicij nezaina odkntekta - u ematikm iu ali ligvitika analiza zavinad kntekta па u



O formulacij n је dzvlia da preuzmemtiju mree profe Halidj i teoij jezikih funcija Takoe m mogi d pkaem i le ingtike raiaci kontkt da odlum da li u i

kontekti iazai ograieu ili razreu varijaciju.atim mo mgi da iitujem naglaak i opeg izbor (aeratia) za koe ,e pjedinac u tj ei reelivao Tako је potalo mogue ratiti e efiniciji kodo u milu izbora alteativa; pa Ы oe lern-e reoo Ъale pecne a oreen one.

Skako ne eim trim utia kak е Ыет defiiaa kdva bi esen ali је ba nen tа e pre jgovom moguem esenju Tenekada alideje tudent odigrao је au ulgu u

ktuiaju mra koj u uie za analizu regulaioog kotekta ako је bio rasisen put z koanodefiniaje kodova.

Sumiramo taj azoj

ZAJENCA 1 FORMALNA JEZICKAUOTREBA

2. RAZRADENI1 OGRANCEN OOVI(USRESREDENINA PREMETE ILLCNOSTI)

do krajnje efinicij

Lita па igd epoeai karaktritika bzikakve kpicite kntua otor

efiicia nezaina odkotkta - milurdidi oti i takiki atratia. Veza amtikom је implicitna.

NA LICNOTI) d kntekta па uderiacija iz prioegmodela а u kladu a

ktektom bitim zaamu tezu

SEMANTICКA SRUKTUR

Un verzaistck

EIFIOST Visok 1- Nisk

Partikularitika

Sad си e ratiti itraiau porodice. rugi itrju a ajkama obalj d i ро odie oerg а imao је bik zatoreih uitika. orio amо metdooskim pblemima takog pritupa Uoa drugu kjigu zbrka Klaa, oo ool(Cl oe n onol) godine. lavi сП itraiaja bi је d iit potojaje poziioi i liipoa poroica jer e i mgu pojaiti i и renjoj iи radikj klai Jedo је imati mdel а drug еov emiijk ipitivje jer za jega је nu rе pri ети ojauje vise pitaja eg odovoratao am ak је potrebn prouaai komuikaciu pordicama - п nai eleanan a e da a

omuikaciju mora matati da је bikoa ledimariаlаШа:

12*

Jaka lba veza a probitnm prdicom2 Јk - laba veza udtom i lokao

ajednicom

180 Bazit Веrntаз

3. Jake - slabe definicije ulog z laove prodice;

4 ako - slbQ rzganienj е aej а ktivnih uporodci d nenja aktivnih u iniocim izva

di ih Cl di

Јezik i drustvn kl 1

IaZVOj рот O' da dikcij za prstu kmuikcijina odice. U drugim adima sam ku8 dnaliziam, mod i па eadekat ain, ak osobensi duih mkistitucija iu па prirdu pranih i sekudih iilac scijlizaije1



oodice� а ezanih z Clanove prdice, r:rad / porodica, kol / oodic, sindikat / роrodic

Jsno је d b e arijabile mogle d s ispituju uvezi sa ekonomskim, demgfskim i lokalnim sjstviт orice. a o adenu fomulaciju em јеuticaa knj Porodc druven mre Е Bolt (7).Jedna od pednosti og isupa ЬПа је u tome o namје oogui da oodce, unutar osebne kategorijeutene klще, гаzliјmо ро nenzitetu raznih z,i zatim da anliziramo stav mjki prem komunikacijii kntoi (. Benstei, Henderson, 99 Hendeson). U pinciu bi, takoe, ЬП mogue sitiati dno

se izmeu jeike uoebe kod majki i njihe dece,s gledm па mne и inezieu eza. glanm,8 su eze ае, eoaije је d с roc biizicig ti. Tko se me ideti kao su jke vee(»ozicine odie«) o kje saju ilino definisne anice, dk odice jentisne па liot teeda te gnice uine slabim ili ejsnim. oaj ain,bio bi mgue, ea aalgiji s klam, smatratik�fkje okvre u pordicm.

Psoji i jedna asost u oko izi, je seni da se nje komuikacina struktur dja ododosa duenih sia,o se moe izbei uklik seaalizom k odos imeu klasih komuikacon skua (а tu so i СеН).

Pokuao sam d, ukak, dam sliku odos izmeuada па kodoima znanja i sociolinistikm kdima,

anih i sekudih iilac scijlizaije1•Najzd, ele bh d pkomentariem jednu se

Ьпи ineeaciju ee koju је d Lbv (Logk nе-

sndrdnog englekog, 970). de e пси bviti siianjem Lablee analize gora isitaik ili dijalga zmu ifoma6a, jer ikada ism trdio dlike mu kodima imju ЬПо kku osnu uoorniom imlicitnom naju sistema ligisikih paila, da esndadi goon bsc imaju,ami ро sebi, ikke konctle oledice, ili d јеsuiaje mgue jedi urebom rza kodaiti sam ikda agesiaju veze sa porinskim fiesma gor. Sd ј uAD oslo veom mde titi kric kji је aeo

isie па gea put. tersano је d prekoedeset rocenaa efeeci oje sm e u pvimadom (jih 39) iu iz ameikih iz. Mda јеAmeikacima eko da prizju otecijli li stvriticaj koji јтаи aista, tebal mi је emen da seslbodim tandadng amerik rada u bls socijaliacije.

Labv, o i Gizbeg (Gizburg, 972, gaasju aalizu па je rae rd, о soj ilici папе isae do 9. godie, а radovi па kje sam, kakse estalja, utcao isu aljei s d 9 -8 godine ... eu . i . godne aisao sam

1 Moguce е da neki kбd bude ogranien па verbalnomanau а razran u <rugi kanaia па prier U uZii,sikatvu. Vidi take Ca ad Pedagogie: Viibe adIviibe.



184 BaziL Bernstajn

balnom posredovanju. Sa voje trane va teorija iatendeciju da tvori pritup promeni ротоси »modifikacije ponaanja« (raz oblici uslovljavanja reagovanja rigorozom kontrolo nad stiulusom). Teza о

b l h dik t k k i iki

Јzik i utvee klse 5

па roee a ojia e uoavamoNa rie vezi sa problem heniea

ezi ernstajn Mii da п 5t ei и osnovi ov



erbalno hendike, takoe vue korene iz ameriki pUvanja deijeg ravja koja suvie aglaavajuznaaj rai godina deijeg ivota ОЬе ove grupe teo

rij се iz razliiti razloga prolee obrazovanja роsmatrati ao neto to nastaje iz interakcija koje sesmatraju deficitarnim neadekvatni ili a patolokiОуе teorije ruaj malo materijala и vezi sa iriinstitucionalnim i1i ulturim tektsima ротоси ojh e definiu olik sadrina i procea onoga ta i kaoје potrebno uiti i organizacini kotekst Takoe sedeilo da su bar d polovine ezdesetih godina vei deoispitivaja problema »k е ta и stanju da aui sprovodili psioozi koje su intelektuai razvoj i ocijaizacija navodili da proble definiu па ogranieni nai

Tek su radikalizacijo aerike univerzitetske sredie zog rata и Vijetnau pojavom Crne sile (BlacPower i iznoenjem neuspeha amerike gradske koleЬПа pokrenuta osnvna pitanja о politiki implikaciата blika brazovanja и ozni ezdesetim godiпата3•

Verujem da је sledei odeljak io jedna od prvihjavnih kritika teze о verbalnom endikepu:

Mrio Fantini »ita se da li nam moete pruiti eo

razjanjenje kak oemo u stvari dase koristi vaim odelm s obzirom

3 >�Kao i mnog Amerikanc, ја sam kasno otkro»krizu« u urbanom obrazvanju kraem ezdesetih godina(Gnzur, 1972, IХ).

ezi ernstajn Mii da п 5t ei и osnovi ovosebog proea и то tezi eteetava oau utveo

utva eo raziita o retavо dutveno ustv oje u hente nei ntervent itaDa идет av onreta. I тo�tanovita ed да е оат eienead 'e teoia ve enostav tatovane eh eotataa odnono a;avoti. То vatane i o дееtrebao ounavati aziite vte azna oe oa oazu retvaa �u

nia-ocooa и atoa i е zaata a zavaue i zava о oe veti д eo oosa ema tetu Dete e oma a otivo eec eea Се а a gue va veoma vaa o a e;e sutva и ae

no utun ho roce па ee eu

O itne је vaosti da e и пав

rad e itraivaja и oat ocioogije antropoogie a i e rani inioi ociaacije agledai jhovomeuobno odnou da Ь aiaraoacije ja olaz i tie

eoe rire rva ga

186 Bazil Bernstajn

sluzi naem miljenju i naim delatnostma. Moramo imati vie radova socoloke prirode i о kli i о pedagokimakadejama kao socioloki sstemiта« (Bernstajn 1966)

BIBLOGRAFIJA

1. ZAJEDNCKI JEZIK



та« (Bernstajn, 1966)

u osnovnom smislu, ogranieni kбd jeste osnO'vni

d. То је kбd intnsti, kji oblikuje i menja samorirodu sbjektivnog iskustva, rvenstve u porodici iu linim onosa Intenifikacija i kondenacja takveounikacje prense nas iva govora ра, tak, i novioblici svesi sto ostaj ogui Raraeni k jeteosnovni kб отси kojeg se nae iskustvo licma ivarima objektivuje, ра i istrazivanja svesti inioguim Drtvena kontrola distribucije, institucioaliacija i realiacija raraeno koa moze, pod �vesm uslovima roivest alijenacju, по to nije uzn - ро prirodi stvari

\

AULD, F (jnr) (1952) 'Iluences of scial class оп persna-ity respnses Pycho и 4

ERNSTEN В (1959 Sme subcultural determnants learning: with secial reference t language, КOетZhf f Sooog und Sopsychoog (mопоgrah issue)

БОSSА Н S (194) Fal modes of exression АтSoc. Rev 10

BOWN W (1957а) Apendix оп anuage А sudy oThkg runer (eds ., New Yrk: Wile

ROWN W (1957Ь Linguistic determinism and parts о!seech АЬ d Soc. Pycho 55

OWN W. and LNNRG - (95;" stud nlanguage and cognitin АЬ d Вос Pch' , 49

ROWN W and ENNEG :Е Н (1958) Studes inlinguistic elatvity in Rdg n Sc� Pychoogy(eds) МаоЬу Е Е ., New rk: Henr Hol

CAO Ј В and CASAGRAND В (1958) anguageand classfcation in behavur Radng in Soca sy-coogy (eds) МаоЬ Е Е t a.• Ne York : НепгHol

DAWE Н (1942) sud о! the effects f ап educaional

prgramme uроп languae developmen and relatedmental functon in oun chldre хр Educ. 11

HOGGA (1957) Тћ Us Liac Cha & Widus

HOINGSHAD . В and DLIC F С (98) ociCs nd Mn IПnss Ne o We

188 Bazi Bernstajn

KEAN, А М. (195) Repor о! Opening Address to he Спference п WгЩпg ! English' (Leeds, Times EctioSppemet 2 November

KEMER PRINGE М and BOSSIO V (195) 'А tudyо! deprived children: Par П anguage development and

i

Јezik i drutv�n klas 89

SARASON, S В and GLADWN, Т 95) Pschologiaand cuura probems n menta subnormai А evewof research', Geneic Psycho onogr 57

SCATZMAN, L and STRAUSS, А (955) Soia ass andmodes of ommuncaon, А . Soc 60

SCOTT Е and NSBET 955 nellgence and



reading atainmen' Vit Нтаа

KEMER PRINGE М. and TANNER М (195), Theeffecs о earl derivaion оп speech deveoent'

Lngge Speech KHATER R М (955) The influence o scial cas the

lanuage pattes f kindergaren childre' Unub. Ph D!hesis Universit о! Chica repord in e Воег НOral and writen language', Re E Res 25

KON М (959а Social сlаээ and he exercie of ргепtal auhorit' Ат Soc Re 24

KOHN М L (1959Ь) Social class and parental values'Ат Soc 64 '

'

ENNEERG Е Н 953) Coniion in ethnolinuiicsLgge 29

URIA А R and YUOVITCH F I (959) Seech Ље

Deeopment Menta Processes in the Chi SaplesPress

McCARTНY, D (1930) Тће Laguage Development ој thePre-school C hild, Inst. of Child Welare Monograph SeriesNo 4, University о! Minnesota PresS.

McCARTН, D. (1954), 'Language development in hildrenin М аnuа! о! C hild Psychology, (ed.) Carmihael, L, Ne�York Wile

MILER D and SWANSON G (959 Inne onfHct nDeese New York: Непгу Hol

NASH, Е. Н et (957) Se faos relted to paientsremaining in group herap' Int ор Therpy 7264-74.

NISBET, (953) Fmiy Enironment Occasioal Ppesоп Eugenics Nо СаББеll.

RAISSMAN F and ЕR, S м 95) 8ocial lass nprojective

ess', rective ciqus 28.

SCOTT, Е and NSBET, 955 nellgence andfami sze n ап adu sampe, Egenics Reiew 46

TEМPLN, MLRED, С 957 etin Lngge Sis inYong hiren Ins of Chid Wefare, Monograph Seres

No 26, Unv of Minnesoa Press; OUPGOTSK, L S 939 Though and speeh', Psychitry 2·ORBOS, G М (1942, Language dеvеощеп of hdren

in wo ua епvrепs', hi e 3

П. SOCIOLINGVISTIKI PRISTUP

SOCIJALNOM ENJ

AKAMANOVA, О S et 963) Exc ethos in Lingistic Reserch Unv о Cafornia Pess

ERNSTEN, 960 Languag and social cass', Вт Soc

ERNSTE, В (1962, Lingus codes, hesitaion phenomena and nelgne', Lngge an Speech 5

ERNSTEIN, (1962, Socia class, inguisi odes andgrammaica eements, Lgge n Зрсћ 5

ERNSTEN, В (1964, Fam Roe Ssems, Soializaionand Communicaon, paper gven at he Cnference пCross-Culura Research no Chidhood and Adoescence,Unv of Chcago, 1964.

OAS, F 9 nboo о! Americn nin LnggesPar 1, Washngon D С Gоvегпщеп Prntng Office

BOSSAR, Н S (1945, Fam modes of expressin',Ат Sc Re 0

RONFENBRENNER, U 95 Socalizaton and soial lassthrough me and space', in МассоЬу, Е Е e (eds),Reings in Sci schogy Мееп

ROWN, R 95 Wos an Things New ork Free Press

0 Bazi ernstj

CHERRY 7 Lagage ад Нта Commicatio,New York: МсGгаw-Нill

COHE М 6 Ро е Sociologie е lgge ParisAlbin -Mihel

FISHMAN А 6 'А systematization of the Whorfianhypothesis ehioal Sciece (Unversity of Mchgan

Jezik i du�tv ks 19

LA TON D 64Ь oial las language differences јпindvdual ntervews (private irulation)

UIA А 6 Тће Role о! Seech i he eglatioо No а АЬотаl ehior Pergamon

UI А and UOVIT 1 195, Seech ад theDeelopmet о etal Processes i he Chil Staples



Publation)

GELLNER 46 'The riss in the humanitie and themantrea of philoophy n Plumb Н (ed) Crsis i

the Hmites PengunHERTZLER, О 3 'Towards а soology of lange

Social Foces 32

HOIJER, Н (ed.) 4 'Lanuae in ulture AmercAhropologicl Associatio Meoir No 7; alo puisheЬу Unv of hao Press

HOIJER Н 62 The relation of lnuage to cultue inТах (ed) Athropology Тоау: Selecios Unv о!Chicago Press; Phoenix Books

HMES D Н 6 Linuisti aspects of cosculturalpesonality study in Карlап (ed) Syig Pesolity Cross-Cltrlly New York: Row Peteson

HMES D Н (ed.) 62 The etnorphy of spean inGladwn Т and Sturtevant, (eds) Ahopolo Нта ehaio Anthropoloial Society о WantonDC (ASW Smthsonian Institution)

HYME, D Н (ed) 64 The ethnoraphy of соттиniation Aeica Athopologist pecial issue (December)

KOHN М L а Sal lass and the exerise of parental authority Ат Soc. Re 24 -

KOHN, М Ь 'ocial las and aental valueАт Ј Soc 64.

LAWTON D 63 'Soal las differences in languageevelopment А study of some amples of written workgage ад Speech

LAWTON 64а oial las language diffeence inroup disussions Lagge ад Speech 7

Deelopmet о etal Processes i he Chil StaplesPres

MEAD G Н 36 i Sl ад Socie o the stapoit о а social behaioist Univ f hicao Press

MILLE n NON G е Coflicад Defese New Yrk Henry olt

MILLER G Lagag а Нта Commicatioew York МGаw-Нll

NEWSON nd NEON Е 63 fat Сае i аиЬа Coity Аllеп & Unwn; Penuin

RA VENTTE Т 63 ntelliene personality and socallass ап investaton nto the patterns f intelligenend personality of workin-las secondary school hildren Upu heis Unv n

REISMAN F 63 Тће Cltally eprie Сћ Ne York Harper & Row

SAI 2 'The status of linuistis a а sciene nandelbaum D G (ed) Select Witigs о EwarSapi Unv of alfoia ress

AP 3� Ecyclopeia о th Socil Scieces Vol 6

APO (ed) (1961) sychogistcs А o ојReaigs New York olt, nehart & Winton

CHAZAN an AUS А 'Soial lassnd modes of ommuniati Ат Soc 60

D С (14) e luee ulture п ntive proceses, Berkowit, (ed) Aces i Expei

tal Social Psychology New ork Aademi ress VYGOTK Thought ад Lagage New rk

iley

WHOR В (1941) he reltio of habitual thuht andbehvior t lanue per L. (ed) Lgage се



194 Bazil Bernstajn

LABOV, w. (1965), ' 'Stages in th e acquisition of standardEnglish', in Shuy, W. (ed .), Social Dialects an d Language

Learning, Champa ign, Illinois: National CouncilTeachers of English.

LABOV, w. (1966) , 'The social stratification of English in

New York City', Washington D.C. Centre f9T Applied


IIALLIDAY, (1969), models l a n g u a g e ~ ,Educ. Rev. 22, No. 1.

II AWKINS, R . (1969), 'Social class, th e ~ i n a lreference ' , L a 1 ~ g u a g e an d. Speech 12, No. 2.



Linguistics.

MANDELBAUM , D: (ed.) (1949), Selected Writings EdwardSapir , Univ. of Ca liforruia Press. .

PARSONS, an d SHILS, (eds.) (1962) , Towardа е n е т Т ћ е о т у of Action, Harper Torchbooks (Chaper 1,especially). . '

SCHATZMAN, L. an d STRAuss, A: ·L. ( 1 9 б 'Social c1assan d modes of communication', Soc. 60.

TURNER, G. an d PICKVANCE, R. (1971), 'Social c1assdifferences in th e express ion of uncertainty in ft.ve-year

-old children', U ; щ g u а g е and Speech (in press).

WILLIAMS, F. an d NAREMORE, R. (19'69) , th e funct i Q п а l analysis of social class .differences in . modes

speech, S p e e c l ~ McnofJraphs 36, NO . 2.

VI. KR ITIKA KONCEPTA

»NADOKNADUJUCE OBRAZOVANJE«

BERNSTEIN , (1962), Linguis.ti c codes, hesitation phenom ena an d е Ш g е п с Language an d Speech 5, 31.

BERNSTEIN, (1965) , socio-linguistic approach to social

learning', Socia l Science Survey, (ed.) Gould, Penguin.

BERNSTEIN,' (1971) , А s.ocio-linguistic approach to socialization: withsome reference to educability', Directions inSociolinguistics, Gumperz , and Hymes, Dell (eds), New

York: Н о Н , Reinhart & Winston. (In press.)

BERNSTEIN, an d HENDERSON, D. (1969), 'Social с l а в вdiff.erences in the relevance la,nguageto socialisation),

Sociology 3, No. 1.

F ANTINI, an d WEINSTEIN, G. (1968), DiSadvantaged: С h а П е n g е to Education, Н а г р е г & Row .

VII. POGO\ lOR

BEREITER, G. an d E N G L E М A N , S .. (196-6), Teaching Dis

advantaged Ch i ldren in the Pre-School,Р r е п Ц с е Н а Н .

BERNSTEIN, (1962), 'Family role system s, socialization

and communication', unpublish ed manusc:rd.pt, S.R.U.,Universit y of London Institu t e of Education.

I3ERNSTEIN, (1964), ' Social class, speech systems an dpsycho ,therapy', British Journal Sociology, 15 .

l, ERNSTEIN, ( 1 9 6 6 а ) 'Sources of consensus an d disaffec

Hon in education', Ј u т n а ! of Assistant Mistresses; expan;-

ded version appeared in Open Universit y Course Unit 5( Е d u с а t i Q п а l Studies, Е 2 8 3 ) .

BERNSTEIN, with ELVIN, L. and PETERS, R . S.

( 1 9 6 6 'Ritual in education', Philosophical '1'ransactions

the RoyaL Society Ltmdon, ' Series BiologiCal

Sci ences No . 772 C.I. 251; also reprinted in Open Universit y Reader, Schoo1i an d Soc iety, ROl1tledge & Ke ga n 'PauI,

19'71.

BER NSTEIN, ( 1 9 6 6 с ) , 'The role of speech Љ е development and transmission of ' culture', Public ;Lecture. :to · th eBank s tre et ·Fiftieth, Anniversary oSymposiUm.; publfshed

in Perspectives ' o n L 'earn ing, Klopf, G. ·L. an d .Hohman,W. (eds), MentalMater ial Center Inc., 1967. .

BERNSTEIN, (19-67)-, 'Open schools, open ' society?' N'ew

Society, 14 S ep tember 1967. '0BERN STEIN, ··B. (1969<1), th e г i с u l u r п ' , Universit y of

London In st itute of Educatio.n L ib rary.

BE RN STEIN, with HENDERSON , П ( 1 9 6 9 Ь ) , 'S ocial ' classdifferences in th e releyahce of l anguage to socialization',

Sociology, 3.

ERNSTEIN , (ed.) (1972) , Class, Co des and Control, vol.

Routled ge & Ke gan Paul.

196 Bazil Berntajn

ОТТ Е. (197), Fтily and Social Network Tavck

BRANDS W d ENDEN D (1970) Socia Clas Language and Coтunicatin utdge & Kgan Pu

СОК Ј (1970) A Enqiry in Patens f Comunicatiad Conto bwe Mth and ther Chidrn in Differnt Scil Casss', Univey f Lndon Librar (h

SADRZJ



fernt Scil Casss , Univey f Lndon Librar (hD. hesis)

CKGUMPERZ, (1972а) Socializaion and Social Соn-trol, Rotledge & Kegn РаиЈ

CKGUMPERZ Ј (1972Ь) Ca Code and Control vo ern5tei, В (ed), Routldge & Kegan Paul, ch

DETSC М et. а! (5) (1967), Тће Diadvantaged Chid Ne Yrk: asic Bks; 1968 Soci Cla Race ndPychologicab Deveopтe1t , ineha & Wins

DUGAS, М (1966), urity and Dnger Rotee & KenPul

NSBEG, Н (1972), Тће МуЉ ! Ље Deprived Childentie НаП.

HANSEN, D (196), Pesna and oiin influces iinfrma rs, Social orce 4

HENDERSN D. (1970), Contextua pificit, discreind cgniive siization, Socioogy 3

LAВ, W (197), The gic f nondd EngihLngge and overty Wils, F (d), Mrkh Pressreprinted in Ореn Univerity Coure Unit

BINSN, W Р and RACKSTRA, S (1972), А Que-tion ј Aner vs, & П, Ruedg and Kegn Paee alo Ronn W Р, Ca Code and Contro vo. Bstein, В (ed), Routege & Kegn Paul, сЬ 8

TURNER, G. (197а) Cla Code and Contro vo Bern5i, В (е.), ch. 7

URNER, G. (1972Ь) ' scilngistic naysis f therultve contex' (frthcng ngraph)

\EBER, (1971) е Engih Inant Scho and InfantEducation Cter r rbn Euctn Bok PrticН

PEDGOVO R - - -

1 ZAJDNIKI JZIK (NEKE SIOL08KE IM-

PLIKACIJE JENOG LNGVSTICKOG ОВНА-

SCA

II SOCOLINGVIIK ST SOCALNOM

CENJU - - - -

III LINGVSTKI KDO 1 GAMATIK ELE

MENTI- - - - - -

IV SOCIOLIGVISIKI STU SOCIJALZACIJ - - - - - -

V DUTVENA KLASA JIK SOCIJAL

ACJA

УI KITKA KONETA »AOKNAUJUE

OBAZVAJ«

V OGOV - -

ILIOGRAF

5

19

4

6

2

14

163

17



Bazil Bernstajn:

JEZIK 1 DRUSTVENE KLAE

Idaje Bog�adskg izdvacko-grafickg zoda,Bulear ojb Miia 7, 000 Beogra*

Za izaaca Vlaimir oji

ira 3.000 priaka

ampa Beogrdski izdaako-graicki ao

jezik i drustvene klase - basil bernstein

Documents