jorn utzon biografija (2)

1

Milica Lugonja 1587 ; Aleksandar Salić 1597 ;Božidar Milošević 1588; Bojana Kenig 1595;

JORN UTZON

Jorn Utzon je Danski arhitekta rođen 9. Aprila 1918god. u Kopenhagenu,odrastao je u Alborgu

gde je njegov otac bio pomorski arhitekta i direktor lokalnog brodogradilišta. Mladi Jorn je ocu

pomagao u projektima za nove jahte to ga je navelo da razmišlja o pridruživanju mornarici i

brodogradnji ali umesto toga upisao je arhitekturu na Akademiji umetnosti na kojoj je studirao u

periodu 1937-1942 god. Gde je i diplomirao.

Nakon diplomiranja otišao je u Stokholm da radi za G.Asplunda a od 1945god. prelazi u Helsinki

da radi sa A.Altom, ovaj period njegovog rada važi za glavi deo razvoja njegove kreativnosti.

Putovao je po Evropi, SAD, Meksiku,Maroku itd. Na jednom od svojih putovanja 1948god u Prizu

je upoznao F.Legera i Le Korbizijea. Kao i mnoge arhitekte njegovog vremena voleo je da doživi

svet u materijalizaciji naročito je bio pod utiskom iz Maroka. Sa tog putovanja istakao je

jedinstvenu izgradnju sela i okolnih predela zbog homogenosti materijala – gline. Druga

stipendija ga je odvela u Ameriku gde je studirao u školi F.L.Rajta u Taliesin West u Arizoni. Tom

prilikom posetio je ruševine Maja i Asteka u Meksiku odakle je uzeo inspiraciju za široke,

horizontalne platforme koje se kasnije pojavljuju u nekoliko njegovih objekata.

1950.godine vratio se u u Kopenhagen gde je osnovao sopstvenu praksu, na početku je

dizajnirao nameštaj i staklo, učestvovao je na nekoliko konkursa koji nisu imali veliki

uspeh.Nakon toga Utzonova arhitektura se razvija i stvorio je sopstveni stil obelezen

monumentalim gradjanskim zgradama i nenametljivim stambenim projektima. On uključuje

uravnoteženu disciplinu Asplunda, skulpturalne kvalitete Alvar Alta i organske strukture F.L. Rajta

u svoj dizajn. Pod uticajem tradicionalne arhitekture on pokušava da stvori arhitekturu za život

koja se druži strogih strukturnih i konstruktovnih procesa.

2


Utzon je uvek razmatrao o uslovima na licu mesta i zahtevao program pre nego što dizajnira

zgradu. On prevazilazi arhitekturu kao umetnost i razvija svoje poetske forme u pronalascima koji

sadrže promišljeno programiranje, integritet konstrukcije i vajarsku harmoniju. Jedan je od

poslednjih arhitekata koji su u toku formativne faze njihove karijere studirali sa originalnim

majstorima – davaocima arhitekture 20.veka. Na Utzonov rad uticaj imaju opsežna putovanja kao

i tradicija Maja, Japana, Kine, Islama kao i njegovi Skandinavski koreni.

Iako je njegova arhitektura zasnovana na iskustvima iz celog sveta njegova večita inspiracija su

bili more, brodovi i brodogradilište. On ima sveobuhvatni cilj svoje arhitekture, ono što stvara

stvara za ljude. Zgrade jesu važne po njemu ali za politiku,muziku, verski objekti ali cilj svakog

ovog objekta je da se ljudi u njima osećaju prijatno.

Njegovo najpoznatije delo je Sidnejska opera u Australiji koju je smestio na platformu za koju je

ideju preuzeo iz Jukatana gde se iznad dzungle Canopi nalazi platforma sa hramovima. Za ovo

delo je 2003.god dobio prestižno priznanje, Prickerovu nagradu, tom prilikom najavljen je rečima:

„ Jorn Utzon stvorio je jednu od velikih ikona gradjevine 20.veka, sliku velike lepote poznatu

širom sveta. Pored ovog dela radio je tiho,brilijantno nikada lažne i neskladne beleške“. Prickerov

žiri takodje konstatuje da „kombinuje više drevnih nasleđa sa svojom uravnoteženom disciplinom,

smislom za arhitekturu kao umetnost, prirodni instinkt za organske strukture u vezi sa uslovima

na licu mesta“.

3


SIDNEJSKA OPERA

Opera u Sidneju je građena u periodu 1960-1973god. Pobednik konkursa 1956god bio je Danac

što izdiže celu priču jer se retko događa da na konkursima tako uverljivo pobedi jedan projekat, a

još ređe da se to delo ostvari uz sve teškoće. Opera je nesumnjivo antologijsko dela ne samo za

tu sredinu nego i za celu istorijsku epohu.

Opera je tokom svog građenja, koje je trajalo 13 god. izazvala mnoge sukobe, neprijatnosti i

finansijksa prekoračenja, političke i upravne skandale, parlamentarne debate čak, sve do

ostavke pa i ”odricanja” arhitekte Jorna Utzona od svog dela, na kraju Opera je koštala preko 100

miliona $. Puno kontraverzi je pratilo njenu konstrukciju kao što je i ona da se danski arhitekta

vratio kući pre nego što je video svoje delo dovršeno.. Sve je to danas stvar prisećanja i jedne

pozitivne strane zaborava. Ono što je istinski važno jeste da građevina uzvišeno i danas stoji i da

je postala veliki ”komandni brod” gostoljubive zemlje 26h leta udaljene od nas.

Jedinstvena po svom značaju,postala je identitet svog grada,zemlje,kontinenta - Australije.

Australija je relativno mlada i nova ljudska zajednica,ljudi su u njoj otvorenije i brži kada se

usvajaju simboli ali je Opera u Sidnejskom zalivu nevernovatno uspela i simbolička tvorevina koja

je sposobna da na sebe relativno lako i efektno preuzme ulogu nacionalnog lika, amblema,

spomenika istorije i sadašnjosti velike države, kontinenta. Opera i Australija su postale celina i po

svemu sudeći više nikada se ni jedna kuća ni u ranijim ni u budućim vremenima osim piramida u

Egiptu neće izdići tako visoko u svom nacionalnom značaju i kulturno - istorijskom nezameljivom

položaju. Sidnej Opera House je simbol grada isto kao što je Velika piramida u Kairu ili Akropolj u

Atini. Smeštena u sidnejskoj luci na Benelongu, ona je potpuno funkcionalni centar umetničkih

performansi u konstantnoj upotrebi.

4


U ovom remek – delu specifičan je položaj u prirodi i u gradu,na moru, u zalivu, na ulazu u Sidnej

na velikom specijalno napravljenom podijumu, platformi za koju je ideju preuzeo iz Jukatana gde

se iznad dzungle Canopi nalazi platforma sa hramovima, tako da liči kao da se Opera poput

jedrenjaka usidrila u Luku.

Opera je silno razgranata krovna struktura, dinamični,ekspresivni sklop, grupa ovalnih

fragmenata koji su pokriveni keramičkim pločicama, kao krljušt riba. Ceo objekat je u njihovim

pokrivanju, zidovi gotovo ne vidljivi sa savršeno ekstremnim pokretanjem fasadnih površina, svih

platana i svih slojeva. Plastičnost i skoro neko proticanje ovalnih linija i površina koje su inače

sve isečci lopte u svim mogućim varijantama, verovatno je doprinelo eleganciji i dostojanstvu ove

građevine.

”Forma sledi funkciju” je slogan kom su se divile brojne arhitekte, smatrali su da ono što se vidi

spolja mora biti viđeno i iznutra. To je princip kom se Utzon nije povinovao ni u svojoj Operi u

Sidneju ni u nekim kasnijim projektima kao što je crkva u Bagsvaerdu. Školjke i zaneseni ritam

lučnih krovova u enterijerima je ”nešto drugo”. Spušteni plafoni prikrivaju krovnu dinamiku

zgrade,njena spoljašnja drama unutra je samo jedna mirna i akustici podređena predstava.

5


Funkciju i jedinstvo oblika Jorn Utzon pomerio je iz domena konkretnih programa i procesa jedne

Opere, koja naravno ”obavlja svoj posao” kao zgrada, u područje velikih poruka, u polje

asocijacija i matafora.

Kao što je radio genijalni španac A.Gaudi krovni talasi visoki 60m su tu. Oni se mogu čitati i kao

veliki beli cvet ili kao jato belih ptica u letu ili kao savršena skulptura koja raste iz vode – sve su to

podsticajne slike Opere u Sidneju, svaka od njih je moguća. Utisci su otvoreni. Razumevanje i

osećanje ove arhitekture je uvek lično, ali zato u umnoženim oblicima što je za simbolične kuće

jedan od važnih razloga njihovg uspeha – svako ih vidi na neki drugi način, sa drugim

prisećanjima i u drugoj formi. Utzonova Opera tako postaje znakovita arhitektura. Utzon je

razumeo prirodu arhitekture i tu je tradiciju sačuvao, koja je stara i moderna, koja je savremena i

stalna.

Neuobičajene forme koje je predložio i izveo Utzon doprinele su metaforičnosti Opere. Neki

kritičari su ovu arhitekturu nazvali ”ekspresivni funkcionalizam” a drugi ”ekspresionistička

fantazija”. Kada se gleda iz vazduha ona ima karakter neke prirodne topografije, vrlo izražajnog

pejzaža koji je stvorio čovek radeći između fantazije i realizma. Iz jednog fragmenta lopte

grupisanjem i umnožavanjem ”oživljeni” su materijali i konstrukcija koju je rešavao inače

konstrukter iz Engleske Ove Arup verovatno najznačajnija firma ove vrste u 20 veka koja je radila

za najveće arhitekte i najznačajnije kuće Rodžersa, Fostera, Stirlinga, Pjana...itd.

Opera sadrži manje Opersko pozorište, koje se takođe koristi i za baletske predstave, Drama

teatar, za oko 500 ljudi, manji Playhouse i Boardwalk. U velikoj koncertnoj dvorani objekat ima

2700 mesta, a u drugoj baš operskoj dvorani ima jos 1500 sedišta. U okviru bogatog sadržaja koji

je primeren i obavezan za ovakve moćne i značajne gradske repere i skoro spomenička zdanja

jednog vremena i jednog naroda. Postoje dvorane za dramu, za bioskopske predstave i naravno

svi prateći tehnički i administrativni prostori. Uz tako raznovrsni program projektovani su

napravljeni izuzetno dramatnični javni prostori oko celog objekta. Na velikoj platformi neobično su

i nekako kružno oko celog zdanja smišljeni prilazi i silazi, pjacete i izduženi trgovi, terase i

vidikovci prosto ”naseljeni” kafanama i kafićima, klubovima i uslugama svih vrsta i ponude.

6


Pošto se sa svih tih prostora u senci velikih ”školjki” Opere na sve strane vide ili zaliv, ili most i

panorama grada, susedni lučki dokovi i nekadašnja, stara lučka skladišta u opeci, pretvorena i

reciklirana danas u trgovački i servisni kompleks, kao što se vidi i suprotna obala zaliva, zaista

ostavlja neodoljiv utisak da je Opera istinita žiža, reper i središte Sidneja. I to ne samo vizuelno,

nego i po društvenim okupljanjima hiljada ljudi, koji sa platoa kreću u veliki susedni zeleni

kompleks ili u samo gradsko jezgro. Tako se urbanističko mesto – pozicija ove zgrade našla

višestruko u centru a njene bogate forme, privlačne sa svih strana, kao da su prikupile višeslojne

energije celog jednog kontinenta u svoje keramičke obline.

Kada bi se na kraju čovek zapitao čak i sa stručne strane kako je postignuta ta uzvišenost

arhitekture i dramatičnost Opere odgovor je zapanjujući, sve je ostvareno na jednostavan način,

skromnim sredstvima, svedenim jezikom najvišeg bogatsva, inventivnim modelovanjem

arhitektonskog lučnog krova u jednoj pokrenutoj seriji, u ritmu, u vizuelnim efektima svetlosti i

seniki koji su dostojni najvećih ostvarenja pokrenute arhitekture Baroka ili Gotike. To umeće i ta

blistava dosledonost da se iz neke vrste asketizma jednog odabranog elementa – oblika ostvare

najčudesnije i najfantastičnije konfiguracije neopisive plastičnosti, kako je to Jor Utzon uradio u

Sidneju, verovatno je osnovni razlog da se ova arhitektura iz kruga konvencija tako uspešno

prebacila u krugove poezije, sa jednog mesta prenela u ceo svet, iz jedne Opere prebacila sve

vrste kuća, kako su nekad to uspevali hramovi i katedrale. Možda se i baš zato Utzonovo delo

nekako ”obračunalo” sa istorijom: iz svoje i jedne prebacilo se u istoriju celog sveta ne samo

arhitekture.

7


KINGO HOUSES

Ovo delo pripada modernom stilu građeno u periodu 1956-1958godine. U Helsingru u Danskoj sa

prigradskim kontekstom stambenih kuća. Jorn Utzon se poznat po svom dizajnu stambenih kuća

koje podsecaju na tradicionalna Danska domaćinstva, koja se sastoje od četiri dela postavljena

oko centralnog dvorišta. Međutim, u ovom podrucju taj centralni prostor nije imao funkciju

dvorišta, tako da je ovaj projekat, kao i većinu ostalih, uradio na osnovu svoje studije o istocnoj

arhitekturi, gde su seoske kuće bile potpuno zatvorene spolja, a otvorene u centralnom

delu.Projekat Kingo kuća obuhvata 63 kuće koje se nalaze u predgrađu Helsingora, tačnije na

jugozapadnom delu grada, udaljenom od mora. Parcela koja je data na raspolaganje za ceo

projekat iznosi površinu od 9 hektara i u okviru nje se nalazi jezero.

8


Jorn voli da poredi uređenje kuće sa rascvetalom granom trešnje, gde svaki cvet ima prostora da

se okrece ka suncu i ima jasne vizure ka njemu. Ovaj princip primenjuje i pri projektovanju Kingo

kuća. Poseban znacaj je posvetio kako njihovom međusobnom položaju i rasporedu tako i

unutrasnjoj organizaciji svake kuće. Ovim je postigao najbolje moguće efekte, pruzajuci

specifican prikaz za svaku kuću, fantastičnu osvetljenost ali i provetrenost, tj. zaštitu od vetra.

Pored posebno prilagođenog pristupa svetlosti do svake jedinice, pažljivo je rešena i njena

privatnost, kao pogled na neko od malih jezera.

Svaka jedinica je izgrađena u obliku slova L i zauzima površinu od 15x15metara. Relativno mala

veličina jedinica čini ih ne samo ekonomski isplativim nego i prilagodljivijim za uklapanje na

prirodni teren. Unutrašnja organizacija je takodje urađena na specificni nacin. Dnevni boravak i

radni prostor se nalaze u jednom delu, dok su kuhinja, spavaća soba, i kupatilo u drugom. Utzon

je ovim projektom izvršio i prvi važan proboj za razvoj stanovanja u Helsingoru, koji je postigao

upotrebom žute cigle I crepa.

9


CAN LIZ I CAN FELIZ

Nakon sto je morao da napusti izgradnju Sidnejske opere 1966god. Jorn Utzon na svom putu

kući, zaustavio se na Majorci. Ostrvo ga je fasciniralo do te mere da je odlučio da sebi tamo

izgradi letnju kuću. Kuća je bila locirana sa pogledom na Mediteran, na litici u blizini malog

ribarskog sela(Porto Petro), a ime je dobila po njegovoj ženi, Lis. 1994. godine, on je osećao

potrebu da se iseli iz svoje kuće, koja se pretvorila u mesto hodočašća za arhitekte. Utzon je tada

izgradio drugu kuću, Can Feliz, takođe na Majorci, ali ovaj put je njenu lokaciju držao kako strogu

tajnu.

Can Lis

Na početku svoje karijere, na Jorn Utzona je dosta uticalo to kad je saznao da je čuveni danski

arhitekta Gunnar Asplund preminuo od prevelikog stresa. Na svojoj samrtnoj postelji, Asplund je

pitao svoga sina da li je sav taj trud bio vredan toliko uloženog vremena. Jorn Utzon se suočio sa

ovim rečima godinama kasnije, kada je, nakon što je devet godina radio na projektovanju i

izgradnji njegovog pobedničkog projekta Sidnejske opere, odlučio da se povuče iz ovog posla, jer

nije dobio profesionalno poštovanje od strane Ministarstva javnih radova Australije kakvo je

zaslužio. Od tada, Utzon se nikada nije vratio u Australiju da vidi svoj završen objekat.

10


Gledajući Porto Petro, za idealno utočište tokom praznika, Uzon je izgradio Can Lis 1972, postavio

ju je između plaže "Mirte"(Myrtle) i borove šume sa izuzetnim pogledom na mediteransko more.

Integrisanjem sa bojama pejzaža, kao glavni građevinski materijal korišćen je lokalni krečnjački

kamen, koji se zove "mares" kamen (kobila kamen), koji varira od zlatne do roze boje.

Originalni koncept za kuću bio je isti kao i za onaj koju je Utzon nameravao da izgradi u Sidneju, niz

paviljona povezanih sa zidovima i uređeni tako da odgovaraju određenim funkcijama u okviru

stanovanja. On je to objasnio u priči o Karen Bliksen afričke poljoprivrednike, gde je rekla: "

Nemoguće je za njih da izgrade uniformi niz paviljona, zato što oni prate pravilo povezano za

pozicioniranje u odnosu na sunce, poziciju drveća i prirodni i međusobni odnos između objekata".

Orijentacija paviljona u Can Lis bira posebne poglede na Mediteran, a samim tim, je usledilo da

nameštaj bude fiksiran, napravljen na licu mesta i obložen keramičkim pločicama. Pored toga, kao

što su prozorski okviri montirani na spoljašnoj strani zidova, dobijen rezultat je da se ne vide iz

unutrašnjosti, što opet, stimuliše efekat svetlosti, zamagljujući granice između tamne unutrašnjosti i

zaslepljujućeg Mediteranskog sunca. Iz svih ovih razloga, porodičan život, u neku ruku, prati rutu

prolazećeg sunca kako dan prolazi.

11


Can Feliz

Utzon je razvio novu tipologiju za stanovanje sa Can Lis-om, kuća sunca, od koje svi imamo puno

toga da naučimo. U stvari, arhitekta nam je rekao, sa osmehom, o brojim posetama autobusa punih

sa turistima koji su dosli da se dive ovoj kući.

Dvadeset i dve godine je prošlo od izgradnje Can Lis kad su Jorn Utzon i njegova žena odlučili da

provedu većinu godine u Majorci. Zbog visoke vlažnosti tokom zime, oni su predali na Can Lis na

korišćenje svojoj deci i preselili se u novu kuću koja se zove Can Feliz. Nalazi se u planinama,

daleko od vlažnog morskog povetarca, sa velikim prozorima sa pogledom na zelene borove šume

koje se protežu sve do mora.

Iako su za oba doma korištena isti materijali, druga kuća je u planinama koji više pripada stilu

tradicionalnih kuća na ostrvu, čak dolazi do te mera da kuća ne bude primećenja od strane

prolaznika. Can Feliz je sagrađena oko terase, prateći obrazac ortogonalnih osa i pod jednim

krovom od crepova.

Međutim, Utzon je mnogo insistirao na njegovom zadovoljstvu primanja posetilaca, činjenica da se

kuća veoma teško mogla pronaći je doprinela stvaranju mita o loše tretiranom arhitekti, koji se

povukao u svoje utočište. Objavljeni članci o Can Feliz su izveštaji posetilaca, koji potvrđuju da ne

mogu da se sete puta koji vodi do kuće.

12


SVANEKA VODOTORANJ

Svaneke vodotoranj je prvi objekat koji je Jorn Utzon projektovao. Vodotoranj je nacrtan 1946, a

sagrađen je 1952. godine u skladu sa bazom podataka Danskog kulturnog nasleđa. Korišćen je do

1988. kada je sistem za snabdevanje vode zamenjem i samim tim je zastareo. Vodotoranj je

proglašen kao zgrada pod zaštitom države u 1990. godini. Jorn Utzon je bio inspirisan sa "bake-om",

svetionikom ili pomorski reperom korištenim uzduž Jutiške zapadne obale još od kraja XVI veka.

Bake može imati svetlo ili vatru da gori i tako pomaže brodovima u navigaciji. Otvor na vodotornju je

verovatno imitacija platforme za signalnu vatru na Bake'u.

Svaneke vodotoranj i navigaciona pomoć je bila izgrađena od armiranog betona i pokrivena drvenim

daskama na spoljnim površinama svog trouglastog vrha, a na vrhu piramide je gromobran.

KUĆA JORNA UTZONA U HELEBIKUKU

Građena je u periodu 1950-1952. Kuća se nalazi u šumskom predelu izdigbuta na nisku

platformu. Južna fasada je skoro u potpunosti otvorena. Iza staklenog zida nalazi se prostran

prostor sa slobodnostojećim kaminom i dimnjakom koji spada u dnevnu zonu. Sobe su

minimalnih dimenzija osvetljene minimalnim osvetljenjem u vidu svetlarnika. Tokom šezdesetih i

sedamdesetih godina ova kuća postala je model za desetine hiljada prigradskih domova širom

Danske. Jeftina i jednostavna za izgradnju, odišući duhom narodne kulture ova kuća izazvala je

stvaranje čitavog naselja gde je svaka samostalna kuća zasnovana na ideji Utzonovog

originala.Njen uticaj na Dansku arhitekturu jednoporodičnih objekata je veoma značajan.

13


PAUSTIJAN SHOWROOM

Godine 1985 Jorn Utzon u praksu uvodi svoja dva sina Jana i Kima na projektu Paustin salona

namestaja u Kopenhagenu. Novi salon je trebao da bude proširenje postojećih skladišta Paustin

preduzeća, smeštenih u priobalnoj oblasti Kopenhagena -Harburu. Jorn je projektovao salon I

susedni restoran, a ostatak projekta je prepustio svojim sinovima, koji su odradili završne crteže i

planove. 2000. godine Kim Utzon upotpunjuje kompleks susednim zgradama poslovne funkcije i

jahting klubom.

Paustin salon nameštaja na rivi u Kopenhagenu bio je inspirisan tipičnom Danskom bukovom

šumom sa visokim, tankim stablima. Osnovna ideja ovog objekta je veliki broj stubova koji, kako

arhitkta kaze, treba da potsecaju na šumu i šetnju kroz nju. Ponekad oni odaju utisak

grupisanosti I bliskosti, u drugim trenutcima otvorenosti i razdvojenosti. Sunčeva svetlost se, kroz

svetlarnike na krovu, preliva po razlicitim spratovima u unutrasnjosti objekta.Suptilnost Pustin

objekta leži u prefabrikovanim betonskim stubovima, oni su postavljeni u veoma gustu mrežu

ispred staklene fasade objekta, tako da seckaju pogled ka spoljasnosti na mnostvo boja.

U unutrašnjosti objekta se istice centralni deo po svojoj punoj visini, koja se prostire sve do krova

zgrade, dok je po obodima visina stubova prekinuta balkonima-galerijama na osvetljenim preko

krovnih prozora. U enterijeru, kao na fasadi objekta preovladjuju stroge i prave linije i posebno je

upečatljiva bela boja svih konstruktivnih elemenata i obloga.

14


SKAGEN ODDE NATURE CENTER

Skagen Odde Nature Center nalazi se izvan Skagena na najsevernijem delu Dandke i to u

sredini peščane dine, projektovan od strane Jorna Utzona i njegovog sina Jana 1999-2000god.

To je muzej i visoko-tehnološki naučni centar posvecen istraživanju peska, vode, vetra i

svetlosti, elemenata koji su posluzili da Saragan postane inspiracija za mnoge slikare I ljubitelje

prirode. Tamo se izvode razne interaktivne izložbe, a postoji i mnogo aktivnosti namenjenih deci.

Pored prostora namenjenih za te prilike, centar ima I kafeterije i prodavnice.

“Pustinjska tvrđava” kako je prozvan ovaj objekat, pojavljuje se kao utvrđenje zatvoreno sa

4metra visokim zidom. Zid je izgradjen od cigle, jednostavan je, ali takodje pruza i odličnu zaštitu

od jakog Skargenskog sunca i klime.

Od ulaza, pokrivenog otvora na severnom zidu, pristupa se u prostor koji vodi do izložbenih

paviljona.

Šema objekta se sastoji od malih paviljona sa piramidalnim krovovima na vrhu i svetlarnicima na

njihovim severnim stranama. Svakom paviljonu je posvećen element peska, vode, vetra i

svetlosti. Postoje i mala dvorišta, odražavajuci bazeni, šetalista, mesta za sagledavanje okolnog

pejzaža i atrijum gde se pejzaž stapa sa posmatracima.

Sa balkona dijagonalno postavljenog na spram kafića, koji se prsotire na dva sprata, pruza se

pogled na pešcani predeo koji se povecava iz godine u godinu. Ipak, najbolji pogled se pruza sa

visokog tornja za posmatranje (visine 10,5 m), sa kog je moguće sagledati sav okruzujuci prostor.

15


UTZON CENTAR

Jorn Utzon je projektovao Utzon Centar u Alborgu sa svojim sinom Kimom Utzonom koji ga je

završio nakon njegove smrti u 90-oj godini života. Ovo je poslednje delo Jorna Utzona završeno

2008 godine. Utzon centar je smešten na rivi u Alborgu, ideja ovog projekta nije bila da postane

muzej nego da u njoj živi znanje da postane centar ideja.

Nadam se da da ce Utzon Centar postati mesto gde se sastaju dobre ideje da ce tu dolaziti

studenti Arhitektonskog fakulteta kada požele da razgovaraju jedni sa drugima.To bi trebalo da

bude čvorište za arhitekturu i ljudski život u bodućnosti,rekao je Jorn Utzon .Utzon Centar je

otvoren u maju 2008god. a postao je mesto sastanka arhitekture, dizajna i umetnosti, izložbi,

konferencija, sastanaka.

Utzon Centar se nalazi u prednjem delu luke sa pogledom na more. Sastoji se od dve sajamske

hale, radionica za studente arhiteture i dizajna, biblioteke,Utzonove arhive, Obel sale na 1.

Spratu sa pogledom preko Fjordova i Utzon kafe i restorana.Ceo kompleks je smešten oko

atrijumskog dvorišta. Kompleks zgrada je koncept individualnih objekata, stvaranje posebnog

mesta na platformi. Auditorijum i biblioteka su dizajnirani sa dramatičnim i veoma visokim

vajarskim krovovima. Auditorjum predstavlja „glavu“ kompleksa, ovi krovovi su naglasili zgrade

između izložbenih prostora gde su krovovi niži. Biblioteka je u neku ruku rep kompleksa okrenuta

od parka i centra grada Alborga. Centar ima pogled na more karakteristočno za novo područje

fronta luke Alborg. Na taj način kompleks drugačije reaguje na prirodu lokacije - od vetrovite,

velike luke okrenuta je ka intimnijem delu.

16


Platforma stvara osnovu zgrade oko dvorišta i naglašava je kao posebno mesto gde sunce

stvara posebnu mikroklimu i privlači posetioce da ostanu. Organizacija skrovitih masa oko

dvorišta nudi transparentnost putem pristupa u vidu proreza između njih. Oni prosto pozivaju

posetioce na neformalnu šetnju kroz zgradu ili samo da vide reazličite sadržaje koje nudi

kompleks. Oko dvorišta se praktično nalazi stakleni koridor koji omogućava pristup svim

prostorijama a u isto vreme štiti dvorište od jakih vetrova koji su poznati u ovim krajevima. Utzon

kaže da određeno doba čoveku daje bogatstvo pa se tako nada da će dvorište u centru

njegovom kompleksu dati bogatstvo.

Kompleks se sastoji od prefabrikovanih, betonskih zidova od sivkaste cigle poređane u kolone

između kojih je naglašena prirodna boja betona. Krovova koji su pokriveni metalnim

panelima,skulptularni krov se sastoji od laminiranih drvenih greda i montažnih sendvič

elemenata. Unutrašnjost zgrade je ofarbana u belo a unutrašnja kolonada je napravljena od sivih

betonskih stubova. Prirodno osvetljenje je omogućeno kroz staklene delove krova i velike

prozore. Unutrašnji oblici zidova i plafona prate linije spoljašnjeg izlgeda, ovde je ispoštovan

koncept „forma sledi funkciju“.

17


Literatura: Ranko Radović /Nova antologija kuća/

Internet: http://www.designrumahku.com

http://www.greatbuildings.com/buildings/Sydney_Opera.html

http://architecture.about.com/cs/architectsw/a/jornutzon.htm

http://www.e-architect.co.uk/architects/jorn_utzon.htm

http://www.designrumahku.com/

http://www.greatbuildings.com/buildings/Sydney_Opera.html

http://architecture.about.com/cs/architectsw/a/jornutzon.htm

http://www.e-architect.co.uk/architects/jorn_utzon.htm

jorn utzon biografija (2)

Documents