SADRAJ

SADRAJ1. Uvod........................................................................................................................... 32. Definisanje problema................................................................................................. 43.Ureaji za vrenje poslova kontrole saobraaja.......................................................... 53.1 Automobil............................................................................................................... 53.2 Motocikl.................................................................................................................. 53.3 Helihopter............................................................................................................... 53.4 Vozila posebne namene.......................................................................................... 63.5 Sredstva veze......................................................................................................... 63.5.1 Pribor i oprema za neposrednu kontrolu saobraaja............................... ........ 74. Ureaji za kontrolu elemenata saobraajnog toka................................................... 74.1 Ureaji za kontrolu brzine kretanja vozila............................................................ 74.2 Ureaji za praenje i snimanje ponaanja uesnika u saobraaju........................ 114.3 Ureaji za kontrolu i regulisanje saobraajnog toka............................................ 12Zakljuak.................................................................................................................... 14Literatura.................................................................................................................... 151. Uvod

Dinamian razvoj saobraaja na naim putevima sedamdesetih i osamdesetih godina doprineo je da izgradnja i modernizacija putne mree, podizanje saobraajne kulture i ostali inioci normalnog i bezbednog odvijanja saobraaja sve vie zaostaju. Problemi bezbednosti saobraaja postaju sve sloeniji, a posledice nezgoda sve tee. Tako poslednjih godina na naim putevima proseno dnevno gine tri, a povrede zadobija preko 30 lica.

Drastino izraeni problemi bezbednosti saobraaja zahtevaju preduzimanje niza preventivnih mera u cilju spreavanja i ublaavanja tekih posledica. Svojim neposrednim uticajem saobraajna policija postaje jedan od presudnih faktora poveanja bezbednosti saobraaja, uz organizovan rad brojnih institucija angaovanih u raznim segmentima saobraaja. S obzirom na karakter savremenog saobraaja tehnika opremljenost organa unutranjih poslova je preduslov efikasne kontrole regulisanja saobraaja.

tetne posledice razvoja saobraaja ne mogu se prihvatiti kao neophodne rtve progresa, stoga je neophodno postii u prvom redu uredno i bezbedno funkcionisanje tog sistema. Pored izgradnje saobraajne infrastrukture, normiranja odnosa, stanja i ponaanja, pripreme ljudi za saobraaj, mora se neprekidno vriti i nadzor nad odvijanjem tog sloenog procesa. Ova funkcija se sprovodi kroz kontrolu saobraaja, koja je usmerena na postizanje i odravanje odreenog nivoa discipline za sve uesnike u saobraaju. Takoe, i primena ovlaenja i metodologije sprovoenja, predstavljaju itav sistem mera i aktivnosti.

2. Definisanje problema

Tehnika sredstva imaju veliki znaaj u kontroli saobraaja jer omoguuju da se ona obavlja efikasnije, preciznije i pouzdanije a znaajno utie i na smanjenje broja radnika koji se angauju u kontroli saobraaja.

Da bi shvatili ulogu i znaaj kontrole saobraaja moraju se sagledati svi njeni elementi, sadraji (ciljevi) i specifinosti, koje se karakteriu u sledeem:

Ona predstavlja koordinaciju velikog broja raznovrsnih sadraja i aktivnosti;

Usmerena je na veliki broj faktora saobraaja tj. pojava, stanja i ponaanja (svim

kategorijama uesnika u saobraaju, vozilima, putevima pa i prirodnim faktorima);

irokim spektrom aktivnosti stvara mnotvo dodirnih taaka u ostalim oblastima

saobraaja;

Veliki broj ljudi i tehnikih sredstava ukljuen je u kontrolu saobraaja i ini je skupom

merom,te njom treba upravljati ekonomino, koordinirano i efikasno;

Mesto sprovoenja kontrole saobraaja vezano je za same inioce saobraajnog sistema

Voza ( Vozilo ( Put te tako otkriva i druge uzronike saobraajnih nezgoda;

U sluaju potrebe i mogunosti vreme sprovoenja kontrole je permanentno;

Metodologija sprovoenja kontrole saobraaja je raznovrsna i sloena zbog sloenosti

aktivnosti koje obuhvata.

Kontrola saobraaja bie utoliko efikasnija ukoliko su oni koji je sprovode dovoljno

struni i obrazovani, a sa druge strane disciplinovani revnosni u obavljanju ove delatnosti. U oceni efikasnosti kontrole saobraaja takoe vaan parametar predstavlja kvalitet i kvantitet u organizovanju sistema kontrole saobraaja i to:

Kvalitet u smislu kontrole tano odreenih subjekata, planski odabranih u tano

odreenom vremenskom periodu gde bi kontrola postigla svoju svrhu i cilj;

Kvantitet u organozovanju kontrole saobraaja ima znaajnu ulogu kako zbog velikog

broja subjekata i objekata kojima se ona sprovodi, tako i zbog vremena trajanja kontrole

koje je upravo srazmerno kvantitetu.

Sam karakter kontrole saobraaja je takav da se ona u nizu mera bezbednosti saobraaja javlja kao poslednja mera pred merama represije. Zbog toga ona dolazi u koliziju, a u izvesnoj meri mora i da otklanja ili ublaava negativne posledice ukupnog drutvenog reagovanja.

Na kontrolu, njenu sadrinu i usmerenost, a posebno uslove u kojima se sprovodi negativno se odraava zastarelost infrastrukture, nedosledna provera tehnike ispravnosti vozila, starost vozila, propusti koji su posledica nefunkcionalnih mera i propisa u saobraaju, nedovoljne i nepotpune pripreme ljudi za uee u saobraaju, neadekvatne selekcije tehnikog regulisanja saobraaja i slino.

Kontrola saobraaja predstavlja irok spektar preventivnih mera na ijem je sprovoenju angaovan veliki deo drutvene zajednice. Aktivnosti koje se sprovode u cilju bolje i efikasnije kontrole saobraaja ogledaju se u sledeim merama:Analizirajui obim i veliinu kontrole saobraaja treba imati u vidu odnos potrebnog broja kako strunih kadrova i pripadnika saobraajne policije tako i tehnikih sredstava. U zavisnosti od konkretnih uslova saobraaja pti kontroli se koristi itav niz ureaja, aparata i sredstava koji se mogu svrstati u vie grupa i na vie naina. 3. Ureaji za vrenje poslova kontrole saobraajaNeposrednu kontrolu saobraaja na putevima sprovode radnici saobraajne policije koji su za ovu delatnost posebno obueni. Oni moraju znati da koriste i rukuju i raznim aparatima i ureajima koji se koriste u svrhu kontrole saobraaja. Da bi se kontrola mogla efikasno sprovesti tamo gde je to neophodno, potrebno je koristiti razna pomona tehnika sredstva. Efikasnost same kontrole zavisi od mogunosti korienja ovih sredstava.

3.1 Automobil

Automobil je najmasovnije tehniko sredstvo u kontroli saobraaja. On omoguava efikasno praenje saobraajnog toka na svim putevima i u svim vremenskim uslovima. Pored toga, samom svojom pojavom na putu, dluje preventivno na ostale uesnike u saobraaju.

Zavisno od uslova i namene u kontroli saobraaja uspeno se koritne razni tipovi automobila, kao i terenska vozila. Dobrim planiranjem taktike rada auto(patrola, pravilnim korienjem i odravanjem, automobil je u potpunosti opravdao svoju namenu u kontroli i regulisanju saobraaja.

3.2 MotociklPoslednjih godina motocikl se sve manje koristi u kontroli saobraaja.Tome su doprinela miljenja da je to vozilo prevazieno za slubu policije, kao i nemogunost naeg trita da se ponudi pogodan motocikl. Meutim, u uslovima intenzivnog odvijanja saobraaja on je jedno od najpogodnijih sredstava za kontrolu. Zahvaljujui svojoj mobilnosti moe se (provui( kroz najgui saobraaj i uspeno regulisati kretanje tokova. Snabdeven dodatnom opremom moe uspeno zameniti i auto(patrolu.

Objektivni nedostaci motocikla su nemogunost korienja preko cele godine, u nepovoljnim vremenskim uslovima i na loim putevima. On zahteva dobro obuenog vozss, snabdevenog zatitnom opremom, pa ga pojedini policajci nerado koriste.

3.3 Helikopter

U dosadanjoj praksi helikopter se pokazao kao izvanredno sredstvo za kontrolu saobraaja i otkrivanje prekraja na putevima. Velika manevarska sposobnost, brzina leta, ubrzanje i veliki dolet omoguavaju uspenu kontrolu vozila na krivudavim putevima, kanjonima i ispresecanom zemljitu.

Helikopter ima sposobnost da lebdi iznad puta, da za desetak sekundi postigne maksimalnu brzinu i da u jednom doletu pree i do 1000 km. Zahvaljujui mlaznim motorima spreman je za start za nekoliko minuta,a moe se spustiti na skoro svakom terenu, jer mu je potrebno samo nekoliko metara ravnog i dvadesetak metara istog prostora.

Ove karakteristike omoguavaju helikopteru brz dolazak ne mesto nezgode i pravovremenu intervenciju, a sa dodatnom opremom i praenje svakog vozila, merenje njegove brzine i snimanje prekraja na putu. Omoguava kontrolu saobraaja i u loim vremenskim uslovima, kada se zbog posledice i smetova ne mogu koristiti druga prevozna sredstva. Praenje saobraaja na udaljenosti i do 10 kmi brzo izvetavanje o nastaloj situaciji omoguava kompletnu koordinaciju rada auto(patrola i efikasno ukljuivanje vozila hitne pomoi i drugih interventnih slubi.

3.4 Vozila za posebne namene

Pored automobila i motocikla, koji se koriste u neposrednoj kontroli i regulisanju saobraaja, za vrenje poslova bezbednosti saobraaja koriste se i druga vozila posebne namene:

a) Motocikl (BMW R 50(5 spec) i automobil (Mercedes) za potrebe obezbeenja i pratnje odreenih linosti;

b) Kombi vozilo sa ugraenim radarom (Multanova(AG( za kontrolu potovanja ograniene brzine, a u odreenim situacijama i za prebacivanje grupe od 7(8 policajaca na mesta posebnih obezbeenja, vanrednih intervencija i sl.;

c) Vozilo(laboratorija, opremljeno pokretnim ureajima za operativnu kontrolu tehnike ispravnosti vozila i psihofizikog stanja vozaa.

3.5 Sredstva veze

Efikasna kontrola i regulisanje saobraaja, kao i koordinacija rada saobraajnih patrola postie se njihovom stalnom vezom sa deurnom slubom i stanicom policije. Zato je svako vozilo opremljeno odgovarajuom radio stanicom koja moe da se ugradi i na morocikl. Stanica moe jednostavno da se prebacuje iz vozila u vozilo, da se ugradi u helikopter i prostorije deurne slube.

U uslovima intenzivnog saobraaja korienje radio veze je preduslov za efikasnu i pravovremenu intervenciju. Mnoge saobraajne nezgode, zakrenja i nepogode zavrile su se bez traginih posledica zahvaljujui brzom izvetaju i pravovremenoj intervenciji. U sluajevima potrage i hvatanja begunaca sredstva veze omoguavaju angaovanje i koordinaciju vie patrola i ljudi na iroj teritoriji.

Trenutno, u primeni su sledea sredstva veze:

a) Runa radio(stanica ( (motorola( uspeno se primenjuje za odravanje radi veze na terenu i u patrolnoj slubi. Neophodna je kada se vri razdvajanje patrole radi uoavanja i sankcionisanja uesnika u saobraaju zbog prekraja, jer omoguava operativnu kontrolu primenom savremenih metoda. Takoe je neophodna za odravanje simplex veze sa patrolnim kolima i uspeno regulisanje saobraaja kod veih zaguenja i zastoja na putevima i sl.

b) Fiksna radio(stanica u vozilu ( efikasna je i jednostavna za rukovanje i ugradnju. Preporuljivo je svako vozilo bude opremljeno ovim ureajem koji omoguava veliki i pouzdan domet i funkcionisanje.

c) Televizija ( poseban znaaj u kontroli dobija i televizija pri nadgledanju saobraajne situacije na opasnim deonicama puteva (sloene raskrsnice, tuneli,petlje, parking garae, auto putevi i dr.). Sve ovo omoguuje jasno vizuelno zapaanje i uvid u situaciju, a povezano sa raunarskim sistemom i uvanje i dalju analizu podataka.

d) Baterijski runi megafon ( daje znaajne rezultate u domenu preventivnog delovanja, upozoravanja uesnika u saobraajuna opasnosti na putevima i dr. Sva patrolna kola treba da budu opremljena baterijskim runim megafonom snage 200 W, a svoju efikasnu primenu mogu da nau i kod helikoptera.

e) Mobilna telefonija ( u skoroj budunosti mogla bi dobiti primat u sredstvima veze. Meutim, zbog visokih cena usluga, mobilna telefonija za sada je malo zastupljena, ali bi u skoroj budunosti trebalo razmiljati o njenoj redovnoj primeni u sistemu veze pri kontroli i regulisanju saobraaja.

3.5.1Pribor i oprema za neposrednu kontrolu saobraajaOvaj pribor predstavlja sastavni deo svake patrole i uglavnom se koristi: palica sa znakom (STOP(;

palica za nono regulisanje saobraaja;

baterijska lampa i sl.

4. Ureaji za kontrolu elemenata saobraajnog toka

U operativnoj kontroli i regulisanju saobraaja saobraajnoj policiji stoji na raspolaganju niz ureaja i opreme iju je efikasnost dosadanja praksa u potpunosti opravdala. Ureaji i oprema koja se najvie koristi u kontroli i regulisanju saobraajnog toka moe se podeliti na:

1) Ureaje za kontrolu brzine kretanja vozila;

2) Ureaje za praenje i snimanje ponaanja uesnika u saobraaju;

3) Ureaje za kontrolu i regulisanje saobraajnog toka.

4.1 Ureaji za kontrolu brzine kretanja

Kontola brzine kretanja vozila je bitan faktor u preventivnom delovanju na poboljanju bezbednosti saobraaja jer je brzina dominantan uzrok saobraajnih nezgoda. Iz tog razloga propisima o bezbednosti saobraaja je odreeno da se brzina vozila mora prilagoditi uslovima i stanju puta, saobraaju i drugim okolnostima.

Kontrola brzine kretanja vozila moe se obezbediti pomou jednog od sledeih ureaja:

a) Stabilni radar,

b) Runi radar,

c) Tahograf.

a) RadarRadar je ureaj koji registruje brzinu kretanja vozila na putu. Prekoraenje dozvoljene brzine predstavlja est uzrok najteih nezgoda pa je potrebno posvetiti posebnu panju smanjenju ove vrste prekraja. Objektivno merenje brzine i mogunost dokumentovanja prekraja, uspeno se postie korienjem radara i to tipa (Multanova AG(. On omoguava direktno oitavanje brzine kretanja pojedinano za svako vozilo i to u oba smera. Registruje brzinu na posebnom kartonu i fotografie vozilo u momentu prekoraenja brzine.b) Runi radar

Runi radar je ureaj novijeg datuma proizvodnje i veoma je efikasan i praktian u operativnoj kontroli. Zbog male teine i relativno malih dimenzija ovaj ureaj je ekonomian, a zbog jednostavnog rukovanja njime i praktian. Nekoliko vrsta runog radara:

runi radar K-15 ine ga: sonda (antenski primopredajnik)

kontrolna jedinica

rukohvat sa okidaem

Radar K-15 snima dolazei i odlazei saobraaj bez ikakve regulacije. Testiranje radara se vri putem zvune viljuke. Domet radara je do 500 m, pa ak i do 700 m ako nema prepreka. Merno podruje radara je 20 180 km(h. Primenjuje se na otvorenom putu sa manjom frekvencijom vozila. Ovaj radar slui za merenje brzine usamljenih vozila.

runi radar (Rudi ajavec( tipa Foks ine ga prikazano na slici 1.1.

sonda (antenski primopredajnik)

kontrolna jedinica

rukohvat sa tasterom

Ni-Cd baterija

Domet Foks radara je 300 m. Testiranje je vreno putem zvune viljuke.

Slika 1.1.Runi radar (Rudi ajavec( runi radar (Start-Laser( - za merenje brzine u drumskom saobraaju, registruje trenutnubrzinu vonje u opsegu do 500km(h, prikazano na slici 1.2.

Slika 1.2.Runi radar (Start-Laser( runi radar (Pro Laser III( - sastoji se od:

kuite radara;

dva soiva za odailjanje laserskih svetlosnih zraka

kontrolna jedinica sa displejom i tastaturom

rukohvat sa baterijom

okoda

reflektujue staklo (HUD displej) sa optikim okvirom

Runi radar (Pro Laser III( runi radar (Laser Patrol( - za merenje brzine u drumskom saobraaju u oba smera

vonje, registruje trenutnu brzinu vonje u opsegu od 0 do 250 km(h na rastojanju od 30 do 500 m, potrebno ga je badariti posle nekog vremena korienja

Runi radar (Laser Patrol(c) Tahograf

Tahograf je ureaj koji omoguava permanentno praenje reima vonje i eksploatacije motornog vozila. Sa aspekta bezbednosti saobraaja on je vrlo bitan, jer u svakom trenutku omoguava da se oita brzina kretanja, vreme upravljanja vozilom i preeni put. Prilikom vetaenja saobraajne nezgode prua obilje podataka.

Prema propisima ugraenim tahografima moraju biti opremljena sledea vozila:

teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena masa prelazi 5 t,

autobusi

specijalna i radna vozila koja mogu razviti brzinu veu od 30 km(h.

Prema vremenu registrovanja podataka tahografi se dele na:

jednodnevne sedmodnevne. Prema tahografskom uloku na kome se registruju pomenuti podaci tahografi se dele na: tahografe sa ulokom u vidu ploe(diska (mogu biti jednodnevni ili sedmodnevni)

trake(lente (mogu biti samo sedmodnevni).

U tahograf je ugraen satni mehanizam (mehaniki ili elektrini) koji ima zadatak da stalno okree tahografski uloak, bez obzira da li se vozilo kree ili miruje i bez obzira da li motor radi ili ne.

U tahografu sa krunim ulokom (diskom) postoje tri pisaa i to: prvi od centra registruje preeni put, drugi (srednji) registruje vreme kretanja (vonje) i mirovanja i trei (krajnji) registruje brzinu kretanja vozila. Kod tahografa sa ulokom u vidu trake, raspored pisaa je neto drugaiji tako da prvi pisa (gledano odozgo navie) registruje preeni put, drugi (srednji) registruje brzinu vozila, a trei (krajnji) registruje vreme kretanja i mirovanja vozila.

Sva tri pisaa se kreu vertikalno gore(dole, a za to vreme uloak se konstantno okree, pa tako, ukoliko je tahograf ispravan i zatvoren, sve tri registrovane linije moraju biti bez prekida, bez obzira na to da li je vozilo bilo u pokretu ili je mirovalo.

4.2 Ureaji za praenje i snimanje ponaanja uesnika u saobraaju

Ovim ureajima je omogueno snimanje ponaanje uesnika u saobraaju tj. kontrola potovanja saobraajnih propisa, na taj nain to se snima njihovo ponaanje u delikatnim situacijama i argumentovano ukazuje vozaima i pravosudnim organima na uinjene prekraje.

a) Ureaj za snimanje prolazaka vozila "kroz" crveno svetloOvo je tehniki ureaj za preventivno i efikasno poveanje bezbednosti saobraaja. Kod nas je u upotrebi "Traffi-phot" ureaj nemake proizvidnje ijom viegodinjom upotrebom je potvrena njegova efikasnost. Ureaj se postavlja u zoni raskrnice na daljini od 8 do 16 m ispred "stop - linije", a aktiviranje ureaja se vri nagaznom petljom koja se ugrauje u sam kolovoz na 1 m iza "stop - linije". Nagazni ureaj se automatski ukljuuje sa "paljenjem" crvenog svetla na semaforu, a moe se podesiti da se aktivira i neto kasnije od trenutka "paljenja" crvenog svetla (zatitno vreme).

Kuite ureaja je u obliku metalne kutije, hermetiki je zatvoreno i postavlja se na metalni stub. Unutranjost kuita je opremljena kliznom inom (koja omoguuje laku promenu kontrolne jedinice) i foto-ureaja sa blendom. Na eonoj strani ureaja nalazi se otvor za foto-aparat (gornji otvor) i otvor za blendu (donji otvor) dok su na zadnjoj strani postavljena vratanca sa bravom koja hermetiki zatvara ureaj. Priprema ureaja za snimanje prolaska vozila "kroz" crveno svetlo na raskrsnici je jednostavna i sastoji se u sledeem: regulisati tano vreme postavljanja, datum postavljanja (dan, mesec, godina), uneti ifru kod za broj ureaja i broj kontrolnog mesta. Nakon toga u foto-aparat se ubacuje film, prekontrolie se blenda ureaja i tada je Traffi-phot spreman za rad.

b) Ureaj za utvrivanje saobraajnih prekraja vozaaZa kontrolu tekueg saobraaja, odnosno za utvrivanje saobraajnih prekraja vozaa koristi se univerzalni ureaj Trafipah micro speed-09 instaliran u kolima.Ovaj ureaj je opremljen radarom i elektronskim tahometrom sa digitalnim zapisom i foto-kamerom.

Trafipaks moe da snima sve prekraje u saobraaju. Montira se na prednjem delu table izmeu vozaa i suvozaa. Ne treba da se podeava jer ima veliki ugao snimanja, pa zahvata ceo put ispred vozila. Fotografija, pored vozila koje je uinilo prekraj i njegovog registarskog broja, sadri i datum, vreme i brzinu vozila. Opremljen blicom moe da snima i u nonim uslovima, na daljini od 45 m.

Ureaj omoguuje automatsko ili pojedinano snimanje odreenih prekraja. Na primer, mogu se registrovati sledei prekraji:

prekoraenje brzine;

nepropisno preticanje;

vonja saobraajnom trakom za suprotan smer;

nepotovanje saobraajnih znakova i svetlosnih signala;

prekraji na prelascima preko eleznike pruge;

ugroavanje peaka na peakom prelazu.

Trafipaks se mora koristiti prema unapred razraenoj taktici otkrivanja prekraja, a ne da se oekuje prekraj kada vozilo doe ispred objektiva kamere. Moe se montirati i na vozilima bez oznake policije, odnosno van vozila na posebnom postolju, ime se efikasnost ovog ureaja znatno poveava.4.3 Ureaji za kontrolu i regulisanje saobraajnog toka

U praksi se mogu sresti sledei ureaji ove vrste:

a. Pokretna signalizacija;

b. Pokretni semafori;

c. Semafori sa promenljivim programom;

d. Ureaji za prisilno zaustavljanje vozila;

e. Ureaji i vozila za uklanjanje nepropisno parkiranih vozila.

a) Pokretna signalizacija svoju primenu najee nalazi na autoputevima, putevima rezervisanim za saobraaj motornih vozila, brzim gradskim saobraajnicama i slino. U sluaju saobraajne nezgode ili oteenja na kolovozu ovim ureajima mogue je blagovremeno obavestiti vozae o eventualnim problemima na putut i izvriti: preusmeravanje saobraaja, obezbeenje opasnog mesta, voenje saobraajnog toka bezbednim, odnosno ogranienim brzinama i drugo.b) Pokretni semafori u praksi svoju primenu najee nalaze u situacijama gde treba naizmenino proputati vozila, na primer ako je jedna traka zauzeta (radovi na putu, saobraajna nezgoga i sl.). To je najei sluaj regulisanja na uskim mostovima, putevima u izgradnji ili popravci, podvonjacima i sl.c) Semafori sa promenljivim programom

Automatskim upravljanjem iz baze, sa jasnim pregledom saobraajne situacije, dobija se mogunost promene programa rada semafora na odreenim potezima. Na primer, u sluaju hitnih intervencija (velikih poara, havarija, pljaki i sl.) mogu se blokirati popreni putevi tako to svim uesnicima u saobraaju na raskrsnici daje signal crveno svetlo. Tada vozila interventnih jedinica imaju slobodan prolaz na definisanom potezu tako da mogu za to krae vreme da stignu na mesto intervencije.

d) Ureaji za prisilno zaustavljanje vozilaSaobraajna policija mora raspolagati i sa pogodnim sredstvom za prinudno zaustavljanje vozila jer se deava da na znak ovlatenog lica voza ne zaustavi svoje vozilo. Ovaj ureaj mora omoguiti bezbedno i sigurno zaustavljanje vozila. Pored toga, svojom teinom i dimenzijama treba da omoguava svoj brz i lak transport.

U potrebi je vrlo jednostavan ureaj koji se postavlja neposredno pre nailaska vozila koje treba zaustaviti. Ispred ovog ureaja postavljaju se kupe, znak (STOP MILICIJA( i pokretni saobraajni znak za ogranienje brzine.

e) Ureaji i vozila za regulisanje parkiranja vozilaDa bi se spreilo parkiranje vozila na mestima koja za to nisu predviena, ili da bi se izbeglo dugotrajno zadravanje vozila na parking mestima koriste se razliita sredstva, ureaji i vozila za posebne namene. Neka od tih sredstava su:

specijalno vozilo (PAUK( - vozila se nalaze najee u slubi posebne gradske organizacije (javne garae i drugo). Najee se koriste za uklanjanje nepropisno parkiranih automobila koji ometaju normalan saobraaj pri emu se ta vozila prevoze od mesta njihovog uklanjanja do posebnog parkinga gde se ta vozila odlau i uvaju do dolaska njihovih vlasnika;

specijalno vozilo (AMS SPI( - vozila lep slube koja slue za transport havarisanih vozila (prilikom saobraajnih nezgoda) i vozila koja ostanu u kvaru. Transport ovih vozila vri se od mesta saobraajne nezgode (ili od mesta gde je vozilo ostalo u kvaru) pa do mesta stanovanja njegovog vlasnika ili do servisne stanice;

(LISICE( - ureaji o ijem se uvoenju ponovo razmilja, a koriste se za efikasno sprovoenje represivnih mera kod nepropisno parkiranih vozila. Postavljaju se na pogonske tokove nepropisno parkiranog vozila tako da voza ne moe da ga pokrene do dolaska nadlenog organa koji moe da ih ukloni;

Parking sat ureaj za merenje vremena boravka vozila na odreenim parking mestima i na ovaj nain se indirektnim putem (tarifnim sistemom) utie na regulisanje parkinga i reavanje problema tekueg saobraaja. Ukoliko vreme plaeno na parkingu istekne, a voza ga ne produi ponovnom uplatom (ubacivanjem novia) on moe biti sankcionosan pri nailasku kontrole od strane nadlenih organa.Zakljuak

Na osnovu analize pravnih akata, u ovom radu, koji reguliu kontrolu primene i

implementaciju pojedinih pravnih akata koji reguliu prevoz u drumskom saobraaju moe se zakljuiti na koji nain se sprovode kontrole, koje vrste kontrola postoje i na koji nain se vri razmena informacija izmeu drava nakon obavljenih kontrola. Da bi se potovale odredbe koje reguliu prevoz u drumskom saobraaju potrebno je definisati i sprovoditi kontrolu primene tih odredbi. Kontrolom treba da se otkriju a zatim kazne lica koja ne potuju odredbe kako bi se spreilo ponavljanje prekraja od strane istih lica. U cilju spreavanja degradacije konkurencije izmeu transportnih preduzea i poveanja bezbednosti na putevima neophodna je jedinstvena primena zakona u prevozu u drumskom saobraaju.

Uticaj pojaane kontrole od strane policije uz primenu otrijih sankcija da je ograniene efekte u kraem vremenskom periodu i na odreenim lokalitetima.

Literatura

1. Kosti S.: Tehnike bezbednosti i kontrole saobraaja, Fakultet Tehnikih nauka u Novom Sadu, Novi Sad 2003

2. Ini M.: Bezbednost drumskog saobraaja, Fakultet Tehnikih Nauka u Novom Sadu, Novi Sad 2001

3. Pantazijevic S.: Bezbednost saobraaja, Policijska akademija Beograd, Beograd 2000

4. Miletic B.: Kontrola i regulisanje saobraaja (prirunik), Via kola unutranjih poslova Beograd, Beograd 1997

5. Draga, R.: Bezbednost saobraaja II deo, Saobraajni fakultet Beograd, Beograd 1983

2