MEDICINA ZA SVAKOG Bezbolni porodajB.Miloevic R. Prica SVAKA ENA MOE SE PORODITI BEZ BOLA Mnoge ene liavaju se materinstva samo iz straha od bola. Zato su autori ove vrlo korisne knjigeimali za cilj da prue potrebna obavetenja i strucne savete o bezbolnom porodaju tom metodu koji ne kodi ni majci ni detctu, a koji se uspeno sprovodi u svetu i koji je omogucio hiljadama ena da se porode bez bola. U prvom delu knjige izneta su teorijska objanjenja neophodna za razumevanje samog problema. Drugi deo namenjen je obuci trudnicePrakticko izvodenje bezbolnog porodaja zahteva aktivno ucece porodilje. Stoga je potrebnoda ona poznaje ne samo sutinu mehanizma nastajanja i uklanjanja porodajnog bola vec i osnovneelemente grade svojih organa, njihovu fiziologiju, kao i fiziologiju trudnoce i mehanizam porodaja. Da bi se to postiglo, neophodno je da bude obavetena i da stckne odredeno znanjeo tome. To se postie pripremom u toku trudnoce. Ova ce knjiga svakako biti od velike koristi ne samo enama koje se pripremaju za bezbolni porodajvec i lekarima i ostalom strucnom osoblju koje ucestvuje u pripremama i spro-vodenju bezbolnogporodaja. VAE SPOKOJSTVO I SPOKOJSTVO VAE PORODICE U VAIM SU RUKAMA MEDICINSKA KNJIGA BEOGRAD-ZAGREB IV izdanje 1968. tampa: Beogradski graficki zavod, Beograd. Bulevar vojvode Miica 17 PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Za relativno kratko vreme nastala potreba za novim izdanjem knjige Bezbolni porodaj potvrduje sve vece interesovanje za savremene tekovine medicinske nauke u otklanjanju i ublaavanju porodajnog bola na p.acin koji ne kodi ni majci ni detetu. Velik broj ena koje su citale o bezbolnom porodaju i onih koje su se, posle psihofizicke pripreme, poradale u naim porodilitima po ovoj metodi, kao i lekara koji sprovode ovu metodu, potvrduje da ovo sadanje interesovanje nije samo uobicajena radoznalost za neto novo. Ono se osniva na izvesnom iskustvu koje sve vie potvrduje vred-nost i korist od psihoprofilakse u porodaju. U Beogradu, l novembra 1962. god. AUTORI PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Za problem bola u porodaju i nacine za njegovo uklanjanje oduvek je postojalo veliko interesovanje. Ostvarenje bezbolnog porodaja bez primene medikamenata tekovina je savremene medicinske nauke, u kojoj psihosomatski nacin posmatranja organizma u celini zauzima znacajno mesto. Za akuerstvo je od izvanrednog znacaja mogucnost uklanjanja bolova pri porodaju na nacin koji ne kodi ni majci ni detetu. U nas je o tom problemu uopte malo pisano, kako u strucnoj tako i u popularnoj tampi. Stoga ce ova knjiga, uveren sam, podjednako zainteresovati sve citaoce, a ne samo strucnjake. Autori ove knjige imali su za cilj da, na osnovu savremene literature o bezbolnom porodaju, prue potrebna oba-vetenja o psihoprofilaktickom nacinu ostvarenja bezbolnog porodaja, tj. o nacinu sprovodenja bezbolnog porodaja bez prlmene medikamenata, koji se uspeno primenjuju u svetu i koji je hiljadama ena omogucio da se porode bez bola. lako je knjiga napisana prema najnovijim strucnim i popularnim publikacijama o bezbolnom porodaju, valja istaci da su oba autora i u svome dosadanjem radu pokazali ne samo ivo interesovanje za taj problem vec su i prakticki, prema naim mogucnostima, realizovali izvesne metode iz oblasti psihosomatske medicine i bezbolnog porodaja na Ginekoloko-akuerskoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu i u Gradskoj ginekoloko-akuerskoj bolnici kao nastavnoj bazi, tako da je knjiga delimicno rezultat i licnog iskustva. Jedan od autora proveo je izvesno vreme u Francuskoj radi upoznavanja metoda bezbolnog porodaja i nacina njihovog sprovodenja u francuskim porodilitima. Teorijsko objanjenje uklanjanja bola u porodaju putem savremenih metoda zasniva se na genijalnim saznanjima ruskih naucnika u oblasti fiziologije nervnog sistema koja se odnose na otkrice uslovnih refleksa i mogucnosti njihova uklanjanja. U prvom delu knjige izneta su teorijska objanjenja neophodna za razumevanje samog problema. Drugi deo je namenjen obuci trudnica, i moe posluiti kako samim enama tako i onima koji ih pripremaju za bezbolni porodaj -lefcarima i ostalom osoblju. Prakticka primena bezbolnog porodaja zahteva aktivno ucece porodilje. Stoga je potrebno da ona poznaje ne samo sutinu mehanizma nastajanja i uklanjanja porodajnog bola vec i osnovne elemente grade svojih organa, njihovu fiziologiju, kao i fiziologiju trudnoce i mehanizam porodaja. Da bi se to postiglo, neophodno je da bu,de obavetena i da stekne odredeno znanje o tome. To se postie pripremom u toku trudnoce. Ova ce -knjiga, svakako, pruiti velike koristi ne samo enama koje se pripremaju za bezbolan porodaj vec i leka-rima i ostalom strucnom osoblju koje ucestvuje u pripremama i sprovodenju bezbolnog porodaja. Prof. dr SINIA TASOVAC U Beogradu, 1. maja 1959. god. SADRAJ Uvod I deo BEZBOLNI POROAJ I lstori ja bezbolnog porodaja Primena sugestije i hipnoze u akuerstvu Upotreba medikamenata 11 Readov metod bezbolnog porodaja Psihoprofilakticki metod bezbolnog porodaja -14 II. ta je bezbolni porodaj -Funkcionisanje nervnog sistema. Uslovni refleksi 17 Ekscitacija i inhibicija 19 Stvaranje uslovnih refleksa pomocu reci O bolu i uslovnim bolnim refleksima 24 Bol unutranjih organa -Osetljivost materice na bol - 27 III.Poreklo porodajnog bola IV.Uklanjanje bolova 3? II deo PRIPREMA TRUDNICA ZA BEZBOLNI POROAJ I. Trudnoca -41 A. Anatomija enskih polnih organa 43 1.Karlica 43 2.Miici 45 3.Karlicni organi 47 R. Fiziologija enskih polnih organa - 52 C, Fiziologija trudnoceIshrana plodaStatika trudne ene D. Higijena trudnoce Telesna Higijena -Ishrana trudne ene -Duevna higijena Kontrola u savetovalitu za trudnice II. ta je porodajni bol, kako nastaje i kako cemo ga ukloniti 77 Anatomija i fiziologija nervnog sistema 78 Uslovni refleksi 82 Poreklo porodajnog bola -87 Kako cemo ukloniti porodajni bol 92 III. Odnosi izmedu disanja, trudnoce i porodaja -94 Kontrakcije materice -96 Disanje 102 Vebe disanja 104 IV. Znacaj relaksacije miica 108 Vebe relaksacije - 112 V. Tok porodaja -128 Prvo porodajne doba -134 Drugo porodajne doba 140 Trece porodajne doba 144 VI. Ppnaanje porodllje u prvom t porodajnom dobu, dobu irenja 145 Vebedisanja 156 VII. Ponaanje porodilje u drugom porodajnom dobu, dobu istiskivanja ploda 158 Vebe 162 VIII. Rad i ucece mozga u bezbolnom porodaju 168 IX. Nastupanje porodaja 18 0 18 7 19 Vebe za babinjare ___ ___ Literatura ________ __ ___ ___ Registar ____________ ___ UVOD Problem bezbolnog porodaja privukao je posled-njih godina veliku panju ne samolekara vec i iroke javnosti u svetu.Od polovine XIX veka, kad je prvi put prime-njen hloroform kao sredstvo zaublaavanje porodajnih bolova, medicina ne prestaje s istraivanjima i primenomraznih sredstava kako bi se postigao bezbolan porodaj.Od 1951. god. problem bezbolnog porodaja postaje narocito aktuelan. Te godinepocinje primena psihoprofilaktickog metoda bezbolnog porodaja u Sovjetskom Savezu. IzSSSR-a metod prenosi u Francusku pariki akuer Fernand Lamaze. Prihvacen od velikog broja akuera Francuske, metod se prenosi d. u druge evropske i vanevropskezemlje. Istovremeno s njegovom primenom oivljava i Readov metod bezbolnogporodaja, koji potice jo iz 1933. god., ali koji nije bio naiao na iru primenu. Oba ova metoda znace nov nacin tretiranja porodajnog bola. Radi se o metodimapreventivnog karaktera koji treba da sprece pojavu porodajnih bolova, i to objanjenjemporekla porodajnog bola, upoznavanjem trudnica s porodajnim aktom, tj. solidnompripremom trudnica za porodaj. Ta obavezna priprema trudnica iziskuje ekipni rad, u komeucestvuju: lekar, babica i fizioterapeut.I pored razlika u teorijskim shvatanjima porodajnog bola, oba metoda isticu posebnuulogu psihickih cinilaca u nastajanju porodajnog bola. Po-smatrajuci problem bola usklopu citave licnosti, a ne samo kao lokalni proizvod rada materice, autori tih metodavide u odredenoj psihickoj pripremi trudnica, u stvaranju pozitivnog dodira s njima, uuklanjanju straha od porodaja i u upoznavanju trudnica s porodajnim cinom -mogucnost da se bol ukloni. Primena tih metoda u praksi potvrdila je ispravnost savremenog nacina tretiranjabezbolnog porodaja. Tako je u SSSR-u 1953. god. obavljeno oko 300.000 bezbolnihporodaja, medu kojima je bilo 810% neuspeha. U 1954. god. vec 55% ena u gradovima SSSR-a porada se s prethodnom pripremom za bezbolni porodaj. U Parizu, samou porodilitu Lamazea, od 1952. do 1955. god. na 4.847 porodaja ena koje su sepripremale za bezbolni porodaj bilo je ispod 5'% neuspeha. U Engleskoj i Americi, gdese uglavnom primenjuje Readov metod, veliki broj autora bavi se tim problemom i izgodine u godinu objavljuje odlicne rezultate na hiljadama pripremljenih trudnica. U uspjeno sprovedenim bezbolnim porodajima postoje razliciti stepeni odpotpunog uklanjanja porodajnog bola do osecanja izvesnog stepena bola, pri kome enaipak ostaje mirna, sredena i pribrana do kraja porodaja. U neuspehe se ubrajaju onislucajevi u kojima je ena bila nemirna i jaukala od bolova. Kao .razlozi za neuspehenavode se: nedovoljna teorijska obuka ene, nedovoljno uvebana tehnika izvodenjaporodaja, nepotpuna upoznatost osoblja koje vodi porodaj sa metodom bezbolnog porodaja, nesredene ekonomske i druge prilike trudnice, drutveni potresi kod trudnicakoji nailaze pred sam porodaj, njena eventualna oboljenja (srcana mana, tuberkuloza) i, kao vrlo vaanrazlog ^a neu-speh, potpuna pasivnost ene u toku porodaja.U medicinskim krugovima u nas interesovanje za bezbolni porodaj postojalo je odprvih dana pri-mene tih metoda u svetu. S velikom panjom pracena je literatura o tomproblemu i sabirana su stecena iskustva. Izvestan broj naih akuera imao je prilike da se blie upozna sa sprovodenjem metoda bezbolnog porodaja u Francuskoj i uEngleskoj.U poslednje vreme interesovanje za bezbolni porodaj proirilo se i na nestrucneosobe, narocito na ene koje su na neki nacin poneto nacjule o tom problemu.U nas je o preventivnim metodama bezbolnog porodaja malo pisano, kako u strucnojtako i u popularnoj tampi. Stoga se ukazala potreba za pisanjem jedne knjige iz kojebi se na svet upoznao sa savremenlm psihoprofilaktickim nacinom ostvarenjabezbolnog porodaja. Knjiga se sastoji iz dva dela. U prvom delu date su teorijske postavke bezbolnogporodaja, pri cemu su izneti principi psihoprofilaktickog metoda bezbolnog porodaja.Metod sadri najsolidnija naucna objanjenja porodajnog bola, a zasniva se na daljojrazradi radova velikog ruskog fiziologa Pavlova o delatnosti centralnog nervnog sistema i stvaranju uslovnih refleksa. Funkcionisanje nervnog sistema jeste dosta delikatna oblast fiziologije. Zbog togaverujemo da ce iri, nestrucni krug citalaca naici na tekoce u ra-zumevanju iznesenihpostavki iako smo uloili truda da ih damo na to shvatljiviji nacin. Smatrali smo da jeipak potrebno da u celini iznesemo teorijske postavke o porodajnom bolu da nebismo okr-njili problematiku vezanu za sam metod. Isto tako 3 averujemo da ce i pretean deo nestrucnih citalaca moci, s neto truda, da razume ishvati ovu problematiku. A kad su u pitanju trudnice kojima je ova knjigaprvenstveno namenjena, njihova pri-rrema za bezbolno poradanje bice utoliko solidnijau.'.oliko se bolje upoznaju sa sutinom metoda. Sem toga, ovaj deo knjige korisno ceposluiti lekarima i ostalom strucnom osoblju koje jo nije imalo prilike da se upozna sproblemom bezbolnog porodaja.Ukoliko razumevanje prvog dela knjige u pocetku bude oteano, taj deo se slobodnomoe preskociti i moe se odmah citati drugi deo, u kome je iznesena prakticka priprematrudnica za bezbolni porodaj, koji neophodno mora da savlada svaka trudnica koja eli dase bezbolno porada.Jedan od osnovnih principa psihoprofilaktickog metoda bezbolnog porodaja je da setrudnica mora upoznati s poreklom porodajnog bola, na osnovu cega ce ona raskinuti sranijim shvatanjima --da je porodaj obavezno bolan. Samim tim bilo je neophodno da i uovom delu knjige iznesemo osnovne teorijske postavke o nastajanju porodajnog bola.Pokuali smo aa to ucinimo na to uproceniji nacin, te se nadamo da ce nae izlaganjebiti razumljivo za svaku trudnicu. I DEO BEZBOLNI POROAJ I. ISTORIJA BEZBOLNOG POROAJA Istorija bezbolnog porodaja jeste deD borbe protiv bolova u medicini uopte. Bol kaoosecaj koji sadri u sebi posebne osobine, tj. kao osecaj koji je uvek emocionalneprirode, bio je predmet proucavanja i analize biologa, psihologa i fiziologa. Iz toga suproizala razna gledita o bolu. Tako su mnogi, a medu njima i veliki biolog Darwin, videli u bolu od-brambenu reakciju organizma, alarmni signal radi njegove zatite, i samim timnjegovu korisnost za ivo bice. Drugi, pak, smatraju da on nema tu ulogu, pobijaju je i caktvrde da je bol tetan. Takva shvata-nja imala su uticaja i na gledita u medicini o porodajnom bolu. Jedno od tih je da je porodajni bol potreban i koristan. Za medicinu je bol, presvega, signal da se u organizmu zbiva neto nenormalno. On je jedan od prvih simptomagotovo svih oboljenja. Rukovodeci se humanim principima, eljom da coveku pomogne iolaka mu tegobe, medicina je oduvek traila sredstva i nacine kako da se bol ukloni i,prema stepenu razvoja medicinske nauke, borila se protiv njega na ovaj ili onaj nacin. Primena sugestije i hipnoze u akuerstvu. Ne ulazeci u period srednjeg veka, koji je obele-en misticizmom i preputanjemlecenja raznim vra-cima i svetenicima, prva sredstva koja je medicina upotrebljavalaprotiv bola ubrajaju se u sugestivne metode lecenja. U prvoj polovini XIX veka kao sredstvo za otklanjanje bolova u hirurgiji, zubarstvu i drugim granama medicineprimenjivana je hipnoza. U akuerstvu su prvi bezbolni porodaji postignuti takodehipnozom, u prvoj polovini XIX veka. Naravno, sve su to bili samo pojedinacni slucajevi. Hipnoza je stanje delimicnog sna. Za razliku od sna, koji nailazi spontano, Kodhipnoze mora da postoji osoba koja ce na drugoj osobi (koja se hipnotie) proizvestihipno-ticko stanje. To je tzv. hipnotizer. U hipnptisane osobe, koja se nalazi ustanju delimicnog sna, ne postoji mogucnost rasudivanja i donoenja zakljucakasopstvenom voljom niti, pak, prijema nadraaja iz spoljnjeg sveta. U nje su svefunkcije ukocene. Postoji samo uzan deo jasne svesti, jedan prozor, da se takoizrazimo, koji vezuje hipnotisanu osobu s hipnotizerom i preko koga ona primasugestije i izvrava naredenja. U drugoj polovini XIX veka, za vreme cuvenog neuropsihijatra Charcota, hipnoza je uzelamaha, narocito u Francuskoj. Odatle je preneta u druge zemlje. Hipnoza u akuerstvutakode je bila pod uti-cajem Charcotove kole, ali se svodila samo na upotrebu upojedinacnim slucajevima. Interesovanje za hipnozu kao sredstvo za borbu protivbolova bilo je neko vreme zamrlo--da bi u mnogim zemljama Evrope ponovo oiveloposle I svetskog rata. U SSSR-u je interesovanje za hipnozu narocito poraslo posleznacajnih teorijskih radova o hipnozi velikog ruskog fiziologa Ivana Petrovica Pavlova (18491936). Naavi teorijski oslonac u radovima Pavlova, sovjetski autori poceli su svevie da pri-menjuju hipnozu kao sredstvo protiv bolova u raznim granama medicine, pa iu akuerstvu. Nije slucajnost to su se ba tvorci najnovijeg metoda bezbolnog porodaja, tzv. psihoprofilaktickog metoda, Vj*lv ~ Duevno sazrevanje, 53 ja^fk, 51' ' ' Ekscitacija, 19, 171 Jajovod, 51 Ekspiracija, 47, 102 Jod, 69 Ekspulzija, 140 n Embrion, 59 Kalcijum,-69 ISSSSSrJiH4 Ka'rSa kost, 43 Piziotomija, 163 Karlicni -^ 43 ^ekundacija, 56 Karlicni poloaj, 186 fetus. 60 Karlicni ulaz, 43 193 Karlicno dno, 46 Periodicna plodnost ene, 58 ' Klimakterijum, 54 Placenta, 61,,144 Klitoris, 48 Plodni dani, 58 Kocenje, 19, 171 Plodova voda, 62 Kontrakcija materice. 96, Plodovi ovojci, 62, 146 130, 132 Pokretacki ivci, 78 Kontrakcija miica, 95 Pokreti ploda, 129 Kora mozga, 24 Poprecnoprugasti miici, 95Krsna kost, 43 Porodaj, 128, 145,158, 168,180 i Kuhinjska so, 69 -doba, 134 Ligamenti, 43 ~ **> 13 Lokalna anestezija, 11 _ gjg"^ 1 3 g Male polne usne, 48 Posteljica 61, 144 Masaa, 125 Prag osetljivosti modane Masti, 69 kore, 86 Materica, 49 Matericno-krsne veze, 51 Medica, 46 Menstruacija, 54 Menstrualni ciklus, 54 Mineralne soli, 69 Miicna relaksacija, 109, Miicni tonus, 109 Mlecna kiselina, 96 .Mokracna beika, 52 Mokracni kanal, 52 Moralno sazrevanje, 53 Motorni ivci, 78 Motorno-ivcani centri, Modano-kicmeni ivcani MulS' polna celija, 52, Naponi, 142 Narcose a la reine, 10 Neplodni dani, 58 Oksigenscija, 101 Okrugle mutericne veze, Oplodenje, 52, 56 Ovarijum, 51 Ovulum a'5656 Pelvimetar, 45 Periferni ivci, 78 194 Precaga, 46, 103, 141 Prednjaceci deo ploda, 136 Pregled trudnih ena, 74 Prelazna faza, 153 Preponska kost, 43 Prijemnici, 20, 80 112 Prirodni porodaj, 12 Promontorijum, 44 Prskanje vodenjaka, 146 Prvo porodajno doba, 134 Psihicki konflikti. 72 Psihoprofilakticki metod bezbolnog porodaja, 14 109 Pubertet, 53 si-Pupcana vrpca, 62 56 K^raenje, 19, 171Razmena gasova, 94 Receptori, 20, 80 Refleks, 82 Rektum, 52 Relaksacija, 90. 109 Respiracija, 102, 149 51 Revizija duplje materice, 166 Rhesus-faktor, 75 Rogovi materice, 50 Samostalni ivcani sistem,78, 81 Savetovalite za trudnice, 74 Sednjaca, 43 192