Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa

Seminarski rad: Karakteristike bajki brae Grim

Naziv predmeta: Knjievnost za decu

Profesor:

Student

SADRZAJBrace Grim..............................3Karakteristike bajki brace Grim..........................................4Pepeljuga.............................................................................5

Ivica i Marica......................................................................5

Crvenkapa...........................................................................6

Maak u izmama...............................................................7

Snezana i sedam patuljaka..................................................8

Bremenski muzikanti..........................................................9

Plai.................................................................................11

Trnova ruica.....................................................................11

Vuk i sedam jaria.............................................................12

Kralj aba...........................................................................13

Zakljuak............................................................................17

Literatura............................................................................18

Braa Grim

Jakob (1785-1863) i Vilhelm Grima (1786-1859), uveni nemaki filolozi, koji su pomogli i Vuku Karadiu da napravi reformu pravopisa, predavali su na uvenom Humboldt Univerzitetu u Berlinu osnovanom 1810. Godine. Braa Grim su prvi ljudi koji su u Evropi poeli da prikupljaju prie iz bogate narodne tradicije. Za ivota su sakupili i od zaborava spasli, ogromnu koliinu jezikog blaga, tradicionalnih pria i bajki. Napisali su bajke koje danas spadaju u vrhunske klasike deije knjievnosti. Prie brae Grim, posebno Crvenkapa i Trnova ruica, meu najprevoenijim su nemakim delima u svetu. Nemaka je predloila organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) da u svetsko kulturno naslee uvrsti uvene prie i bajke brae Grim. Nemaki ekspertski komitet predloio je da prie, prevedene na 160 jezika i dijalekata, budu uvrtene u program UNESKO-a pod nazivom Seanje sveta. Muzej brae Grim u Kaselu, gradu u Hesenu u kojem su braa Grim ivela 30 godina, navodi da je odabrano 14 pria i dva toma komentara Jakoba (1785-1863) i Vilhelma Grima (1786-1859), objavljenih 1812. i 1857.

Karakteristike bajki brae Grim

U davnoj prolosti ljudi su se veoma plaili nevremena, grmljavine, munje, poplava I svega to im je nanosilo zlo I nevolju. Poto nisu znalim da objasne kako I ato se to deava, morali su da izmisle krivce. Zbog toga se u bajkama pojavljuju zmajevi, adaje, divovi, djavoli, vile, vilenjaci, vetice, zli ljudi. Protiv njih se bore hrabri, pravini, dobri junaci kojima pomau vile, patuljci, ptice, ribe, ivotinje koje se po potrebi pretvaraju u ljude i

Bajkaje osobitoknjievnavrsta kod koje se udesno i nadrealno preplie sa stvarnim na takav nain da izmeu prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmiljenog nema pravih suprotnosti. Prisutno je odsustvopsiholokeHYPERLINK "http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Psiholo%C5%A1ka_karakterizacija&action=edit&redlink=1" HYPERLINK "http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Psiholo%C5%A1ka_karakterizacija&action=edit&redlink=1"karakterizacijegdje su likovi ustaljeni, prisutan je polaritet dobra i zla, zatim nesputana mo mate i elje nad stvarnou. Bajka je pria uglavnom namenjena deci koja se esto bavi nepostojeim i izmiljenim radnjama i likovima kao to su vile i vilenjaci, arobnjaci, patuljci, vetice i sl. U poslednje vreme pojavljuje se i nova "generacija" fantastinih stvorenja poput goblina, trolova, orka i drugih stvorenja koja su plod mate novog narataja knjievnih ali i filmskih umetnika.Bajke su esto rezultat narodnog predanja i posledica narodnih obiaja i kazivanja, a neki autori su se potrudili to i da zapiu uz eventualne dorade u fabuli i likovima (primjer su braa Grimm). U bajkama esto nalazimo i udesne ivotinje koje govore. U svijetu su najslavnije bajkebrae Grim. Njihove najpoynatije bajke su: Pepeljuga, Sneana i sedam patuljaka, Trnova ruica, Maak u izmama, Pali, Bremenski muzikanti, Vuk i sedam jaria, Pelinja matica, Baba Hole, Crvenkapa, Ivica i Marica, est labudova, Hrabri kroja, Kralj aba, Djavo sa tri zlatne dlake, Zlatna guska, Mudra seljakova ki, etsorica kroz vasceli svet prolaze.

U nekim bajkama preovladjuje ono to je, moda, moglo da se dogodi. U njima nema neverovatnih i udesnih dogadjaja, ali su ipak zanimljive i privlae panju, a primer je bajka Mudra seljakova ki. Duhovite i matovite prie Hrabri kroja i estorica kroz vasceli svet prolaze spadaju u one u kojima se opisuju neobini dogadjaji i linosti. Zatim ima onih u kojima su ivotinje prikazane kao glavni likovi, a to su Maak u izmama, Bremenski muzikanti, Kralj aba. Bajke Pelinja matica, Zlatna guska mogu se svrstati u one u kojima je glavni lik tri, najmladji sin. On, po pravilu biva nagradjen zbog svojih osobina, dobrih dela, vernosti i istrajnosti.

PepeljugaPepeljugajebajkao lepoj devojci koja je ostala bez roditelja, a ivjela je s maehom i runim polusestrama. Pepeljuga je bila maltretirana s njihove strane. Radila je sve kune poslove, a nije joj bilo doputeno ni da spava u krevetu, ve je spavala pored ognjita.

Jednog je dana u njihovom carstvu izaao oglas da kraljevska porodica odrava bal u sinovu ast, kako bi tamo mogao izabrati svoju buduu suprugu. Pozvane su sve devojke iz carstva. Pepeljuga se silno radovala balu, ali je maeha nije pustila, ve joj je naredila da radi kune poslove. Utuena Pepeljuga plakala je dok su joj maeha i polusestre odlazile na dvor. Nedugo potom u njihovoj se kui stvorila dobra vila i nainila joj haljinu istaklenecipeliceu kojoj e otii na bal. Jo je stvorila i prekrasnu koiju skonjima. Upozorila je Pepeljugu da e arolija trajati sve dok ne otkuca pono posljednji put. Pepeljuga se zaputila na dvor i odmah je svojom lepotom zasenila sve prisutne, tako da je princ plesao samo s njom itavo vee. Sati su prolazili, i pono je dola. Setivi se vilinih rei, Pepeljuga je bre-bolje pobegla s dvora. U urbi joj se izula jedna staklena cipelica, koja je ostala princu kao jedina uspomena na nju. On nije znao ni kako se ona zove.Pepeljuga se vratila kui pre svoje maehe i dve sestre. One nisu ni slutile da je devojka koja je itavo vrieme plesala s princem upravo Pepeljuga. No, princ nju nije mogao tako lako zaboraviti. Obiao je itavo carstvo nosei staklenu cipelicu, kako bi naao devojku kojoj savreno pristaje. Ljubomorna maeha isprva nije htjela rei da ima jo jednu ker, ali je na prinevo insistiranje ipak pozvala Pepeljugu da proba cipelicu. Njoj je savreno pristala, a princ je u pranjavoj devojci prepoznao onu u koju se zaljubio. Venali su se i iveli su sreno.

Pepeljuga je jedna od najpoznatijih bajki, to je pria o suparnitvu brae I sestara. Pepeljugin ivot u pepelu simbolie njen inferioran odnos u poreenju sa braom i sestrama, ali je istovremeno i simbol ponovnog raanja, deca pate od suparnitva sa braom i sestrama I oseaju elju da budu izbavljena iz svog niskog poloaja i da nadmae one koji im izgledaju nadmoniji.Glavni lik je pepeljuga, lepa devojka, armantna i dobronamerna koja je ivela sa maehom I dve sestre, a sporedni likovi su maeha, dve sestre, princ, vila. U ovoj bajci je nestvarno magino pretvaranje bundeve u koije, mieva u konje.

Ivica I Marica

Drvoseca i njegova ena bili su veoma siromani. Imali su dvoje dece, Ivicu i Maricu. Teko su iveli. Jedno vece, dok su se umorni vracali sa posla kuci, izgubili su u umi decu.Ivica i Marica nali su se sami u mraku. Plakali su, ne znajuci put. Silno uplaeni, prespavali su noc pod nekim stablom a ujutro su krenuli dalje.Na proplanku used ume naili su na kucicu nacinjenu od keksa i kolacica. Kolaci su bili mamac. U kuci je stanovala strana vetica. Ona je uhvatila Ivicu i Maricu.Vetica je gurnula Ivicu u kavez, hraneci ga da se dobro ugoji. Nameravala je da ga ispece i pojede.Marica je morala da pomae vetici. Mada je bila mala, smiljala je kako da spase sebe i svog brata.Kada je vetica otvorila vrata velike peci da vidi kako plamti vatra, Marica je gurne u pec.Vetica je sagorela, njene zle moci je nestalo.Sestrica oslobodi Ivicu iz kaveza. Bili su spaeni. Ubrzo su pronali put kuci.Carobni kolacici u Maricinoj kecelji pretvorili su se u suvo zlato. Bila je to nagrada za njihovu hrabrost.Ivica I Marica je bajka o bratu I sestri koji su morali da budu gurnuti u svet, ona simbolie detetovu borbu za samostalnost I nezavisnost. Glavni likovi su Ivica I Marica koji bivaju izgubljeni u umi, a na kraju bivaju nagradjeni zbog svoje hrabrosti.

Crvenkapa

Bila jednom jedna devojica, ljupka i mila kako se samo zamisliti moe. Zvali su je Crvenkapa jer je stalno nosila crvenu kapicu koju joj je isplela baka.Crvenkapa je s roditeljima ivela u kuici pored velike ume, a na drugom kraju, u maloj kui stanovala je Crvenkapina baka.Jednog dana majka je poslala Crvenkapu da odnese ruak baki koja je bila bolesna. Upozorila je da pouri i ne skree s puta. Crvenkapa se nije plaila i usput je zastala da nabere baki malo cvea. Nije primetila da iza dveta vrebaju dva velika oka. Bio je to strani vuk. Priao je Crvenkapi i upitao:-ta radi devojice?-Berem cvee za bolesnu baku-odgovorila je Crvenkapa.-Kao e da ue ako je baka bolesna? upita lukavi vuk.-Pokucau tri puta-ree Crvenkapa, ne slutei nita.Vuk je pozdravi i najkrim putem odjuri do bakine kue. Kada je stigao, vuk je pokucao tri puta i kada je baka pitala ko je, promenjenim glasom odgovorio:-To sam ja, Crvenkapa.Baka je ustala i otvorila vrata.Vuk je odmah skoio i progutao baku. Obukao je njenu spavaicu, stavio kapicu i naoare i legao u krevet.Tako je preruen ekao Crvenkapu i mislio kako ga ona sgurno nee prepoznati. Kada je Crvenkapa stigla do bakine kue i pokucala tri puta, vuk je, imitirajui bakin glas, pozvao da ue. Crvenkapu je iznenadio bakin izgled pa je upita:-Bako, bako, zato ima tako duge ruke?-Da te bolje zagrlim, dete moje.-Zato su ti tako velike oi?-Da te bolje vidim.-Zato su ti tako velike ui?-Da te bolje ujem, zlato moje.-Bako, bako,zato ima tako velike zube?-Da te lake pojedem -zareao je vuk i progutao Crvenkapu.umske ivotinje koje su bile Crvenkapini prijatelji obavestile su drvoseu o tome ta se dogodolo. Drvosea se odmah uputio bakinoj kui i kada je uao, zatekao je vuka kako spava. Zamahnuo je sekirom i iz stomaka izaoe baka i Crvemkapa, ive i zdrave.Tako je zavrio strni vuk, a baka, Crvenkapa i drvosea su slatko pojeli ruak koji je Crvenkapina mama spremila.

Bajka Crvenkapa, takodje, simbolie detetovu borbu za samostalnost I nezavisnost, ali za razliku od Ivice I Marice ona spretno naputa svoj dom, ne plai se spoljapnjeg sveta, ve sagledava lepotu prirode, zbog ega dolazi u opasnost. Ona je puna vrlina, ljubavi prema prirodi, ivotinjama. Poruka bajke je da ne treba svima verovati jer nemaju svi dobre namere jer poverenje u svaije dobre namere moe doneti nevolje. Glavni lik je crvenkapa, dobronamerna devojica, a sporedni vuk I baka. Fantastino u ovoj bajci je to to vuk pria.

Maak u izmama

Bio jednom jedan stari mlinar i imao tri sina. Na samrti, on ih pozva da im ostavi ono to je imao. Najstarijem sinu dade mlin, drugome magarca, a najmladjem macka. I tako siroti mladic uze macka i podje u svet.Ubrzo je otkrio da njegov macak nije obican. Umeo je da govori, znao je mnoge vetine, a nosio je carobne cizme koje je ukrao jednim divu.-Gospodaru, ucinicu te bogatim. Od sada, kad te neko pita, reci da si Markiz od Karabasa- rekao je macak zacudenom mladicu i poveo ga do jednog jezera. Zno je da ce tuda uskoro da prode kralj sa svito i kcerkom i nagovorio je gospodara da ude u vodu i pretvara se da se davi.Ubrzo je naiao kralj koji je sa kcerkom i svitom poao u etnju. Kada su videli mladicakao se davi, zastali su da mu priteknu u pomoc. Mladic je, kako ga je savetovao macak, isricao da je on Markiz od Karabasa i da su mu razbojnici ukrali odelo. Kralj mu je poverovao i dajuci mu odelo, smestio ga u kociju zajedno sa princezom da nastave etnju. Jureci ispred njh, macak stie u prekrasan zamak ciji je gospodar bio jdan staan div. Neustraivi macak izade ispred strnog gospodara i kad se ovaj razbesneo videci svoje carobne cizme na nogama macka, lukava ivotinja mu rece da je doao da mu ih vrati. Div odobrovoljen, poce s njim da razgovara.Macak je tada upitao diva dali je istina da moe da se pretvori u bilo koju ivotinju. Kobajagi cudeci se, rekao je da ne veruje da moe da se pretvori u lava. Div se tada grohotom nasmejao i pretvorio u stranog lava. Macak je ustuknuo pred strnom rikom pravci se da je uplaen. Tada lukavo rece divu kako je lako biti veliki i zacika ga da se pretvri u mia. Brzopleti div, da bi se pokazao, za tran oka pretvori se u malog mia.Videci mia kako trci, macak skoci, zgrabi ga i pojede u jednom zalogaju.Tako je div zauvek nestao, a macaku je ostao zamak sa ogromnim bogatsatvom. Utom je stigla i kraljava kocija i macak izade ispred zamka da primi uvaene goste. Poklonio se i poeli im dobrodolicu u zamak Markiza od Karabasa, namignuvi usput zacudenom mladicu.U medjuvremenu se izmedju mladica i princeze rodila ljubav i kralj, videvi veliko bogatstvo, pristade da se princeza uda za Markiza od Karapasa. A lukavi macak je veselo i zadovoljno iveo sa svojim gospodarima.

Maak u izmama je bajka koja spade u grupu bajki u kojima su ivotinje glavni likovi. Ona nije bajka o borbi izmedju dobra I zla, ve govori o tome da najsitniji I najslabiji moe nadmudriti lukavstvom veeg I jaeg. Ona prua nadu, veru da ovek, i pored svih svojih slabosti, moe uspeti i podstie nas da krenemo u duhovno hrabre poduhvate u naim sopstvenim ivotima. Glavni lik je maak koji govori, veoma je mudar, zna neke vetine I nosi arobne izme. Karakteristio je to to mlinar ima tri sina, a bajkovito je to to maak govori, zatim arobne izme.

Snaana i sedeam patuljaka

Bila jednom jedna ljupka devojka, po imenu Sneana. Njena mati je umrla, a otac joj se po drugi put onio jednom lepom, ali sujetnom enom, koja je ustvari bila vetica.Ona je sebe smatrala naj lepom enom na svetu i imala je arobno ogledalo, okjo joj je uvek sve govorilo. Jednog dana zapita ona ogledalo kao i obino: "Ogledalo, ogledalce na zidu, kai mi koje najlepi na svetu?" Ali ogledalo je razljuti odgovorivi;" Sneana je najlepa!"

Devojka je zaista bila prava lepotica. Maeha je bila uasno ljubomorna, pa naredi jednom od svojih lovaca da odvede Sneanu u umu i tamo je ubije. Lovac povede Sneanu, ali nie mogao da je ubije i ostavi je tamo, usput on zakla jednu svinju, izvadi joj srce i odnese ga gospodarici, kao dokaz da je ubijo devojku. Tako je maeha jedno vreme bila zadovoljna.

U meuvremenu Sneana je lutajui kroz umu, stigla do kuice u kojoj je ivelo sedam patuljaka. oveuljci su se saalili na nju i zadrali je da ivi kod njih. Ona im je kuvala, istila kuu i svi su bili sreni. Ali jednog dana upita maeha opet svoje ogledalo: "Ogledalo, ogledalce na zidu, kai ko je najlepi na svetu?" Kad je ula da je Sneana najlepa, prosto je pobesnela. Ogledalo joj je takoe reklo da Sneana ivi u umi, u kuici kod sedam patuljaka. Ona se prerui u staru prosjakinju i napuni jednu korpu jabukama. Odozgo je stavila jednu otrovnu jabuku. Uputila se kuici patuljaka. Oni su svi bili na poslu, u rudniku dijamanata. Pre nego to su otili, upozorili su Sneanu da ne razgovara sa nepoznatima. Ali stara prosjakinja je izgledala tako prijateljski i dala joj je tako lepu jabuku, pa je ona zaboravila na upozorenje. Zalogaj otrovne jabuke zaglavio joj se u grlu i ona pade na zemlju kao mrtva. Kad su se patuljci uvee vratili, nali su je kako lei na zemlji i pored sveg truda nisu uspeli da je povrate. Svi su plakali, a jedan rece: "Ona je i suvie lepa da bismo je zakopali. Hajde da joj napravimo stakleni sanduk, tako emo moi jo neko vreme da je gledamo!" I tako su je stavili u stakleni sanduk. Prekrili su ga cveem i stajali na strai pored nje.

U to vreme je kroz umu prolazio princ. im je ugledao lepu devojku u sanduku,odmah se zaljubi u nju. Patuljci mu ispriase sta se dogodilo i on se, tuan sae i poljubi je. Tog trenutka primeti da ona trepe. "Ona je iva!", uzviknu on i podie je, a komad jabuke izlete iz grla. Istog asa ona otvori oi. Princ je upita dali bi htela da se uda za njega, a ona, presrena odmah pristade. Patuljci su ih ispratili do palate, gde su se odmah venali. Kad je maeha to saznala, bila je mnogo ljuta.

Bajka o Sneani je pria o ljubomori, borbi dobra i zla, o prijateljstvu i snazi prave ljubavi. Glavna junakinja ove bajke zrai lepotom, dejom nevinou, optimizmom i nenou. Mnogo joj je stalo do drugih, pa je tako posveena brzi o svojih sedam prijatelja. Naravno, tu je i zla maeha koja se pretvara da je dobra starica, tako da se dete kroz priu susree i sa injenicom da nisu svi ljudi na svetu dobri. Pojavljuje se broj sedam, ima sedam patuljaka. Fantastino je to to princ poljupcem oivljava Sneanu, ogledalo koje odgovara na pitanja.

Bremenski muzikantiNeki ovek imao magarca koji je dugo godina pokorno nosio vree u mlin i ija je snaga sada bila pri kraju, pa je bio sve slabiji u poslu. Tada njegov gospodar naumi da ga se nekako riei. Magarac primijeti ta mu se sprema, pa pobee i uputi se u Bremen. Tamo bi, mislio je, mogao postati gradski muzikant. Kad je preao jedan deo puta naie na psa koji je leao kraj druma i dahtao kao neko ko se dobro natrao. to toliko dahe, arove? upita magarac. Star sam i sve slabiji, odgovori pas pa ne mogu vie u lov i gospodar hoe da meubije. Zato sam strugnuo. Kako sada da zaradim hleb? Zna ta, ree magarac ja idem u Bremen i postau tamo gradski muzikant. Poi samnom pa se i ti zaposli kao muziar. Ja u svirati na tamburici a ti udaraj u bubanj. Pas se obradova, pa mu se pridrui. Nisu dugo peaili kad ugledae maka kako sedi kraj puta natmuren kao tri kina dana.

Oj, ta je to tebi krenulo nizbrdo, macane? upita magarac. Ko bi bio veseo kad mu rade o glavi, odgovori maak. Poto sam nabrao godina I zubi mi otupeli, pa vie volim u zapeku da predem nego da lovim mieve, gospodarica htede da mi svee kamen o vrat i utopi. Evo sam strugnuo, ali sad bi mi dobar savet vredio zlata: ta u sa sobom? Hajde s nama u Bremen, ti se bar razume u nonu muziku, pa moe tamo postati gradski muzikant. Maku ovo polaska i poe s njima. Uskoro tri begunca naioe na neko dvorite na ijoj kapiji ui petao i kreti koliko ga grlo nosi. to toliko kreti, ui e nam probiti, ree magarac. ta ti je? Sutra je nedelja, ree petao, dolaze gosti, a domaica nema milosti, naredila kuvarici da mene spremi u orbi. Veeras e mi odrubiti glavu, pa kretim koliko mogu, dok god mogu. Ma, pusti ti to, crvenglavi, odmahnu magarac poi s nama, mi idemo u Bremen, a od smrti bolje svugde e nai. Ti ima zvuan glas, pa kad budemo zajedno svirali, dobro e nam doi. Petao prihvati predlog pa svi zajedno nastavie put. Kako je do Bremena bilo vie od jednog dana hoda, svratie pred vee u neku umu da tu prenoe. Magarac i pas legoe pod jedno veliko drvo, maak se pope iznad njih na granu, a petao odleti do samog vrha gde mu je bilo najsigurnije. Prije nego to zaspa, pogleda on jo jedanput na sve strane. Kako mu se uini da u daljini vidi neku svetlu taku, doviknu svojim drugovima da je, izgleda, u blizini neka kua, jer se vidi svetlo. Magarac ree: Treba poi tamo, ovo je loe konaite.Pas pomisli kako bi mu dobro uinila koja koska i malo mesa na njoj. Tako krenueprema svetlu koje je bivalo sve jae i sve vee postajalo, dok ne stigoe pred osvetljenu razbojniku kuu. Magarac, kao najvei, prie prozoru i pogleda unutra. ta vidi, Sivonjo? upita pas.

Hmmm, ta vidim? odgovori magarac. Vidim postavljen sto sa lepim jelom I piem i razbojnike kako sede i goste se. To bi bilo neto za nas ree pijetao. E, da nam je kako unutra! zamisli se magarac.

Posavetovae se ta da urade kako bi rasterali razbojnike i najzad smislie: magarac e prednjim nogama stati na prozor, pas e skoiti na magareva lea, maak e uspuzati na psa i najzad e petao uzleteti maku na glavu. Kad to uradie, poee na ugovoreni znak zajedniki svirati: magarac zanjaka, pas zalaja, maka zamrnjauka a petao zakukurika, pa se survae kroz prozor u sobu da su stakla zazveala. Na tu uasnu dreku razbojnici skoie, pomislie da to dolaze duhovi i navratnanos pobegoe u umu. etiridrugara sedoe za trpezu, navalie na preostala jela i najedoe se kao da e etiri sedmice gladovati.

Kad etiri muzikanta zavrie s jelom, pogasie svee i potraie mesta za spavanje, svako ve prema svojoj elji i navici: magarac lee na ubre, pas iza vrata, maka na topli pepeo kraj ognjite, a petao sede na preagu. I kako su bili umorni od dugog puta, ubrzo i zaspae. Kad proe pono i razbojnici izdaleka videe da u kui vie ne gori svetlo i da sve izgleda mirno, progovori harambaa: Nismo smeli ovako nasesti, i posla jednog da ode i pretrai kuu. Taj zatee sve mirno, pa ode u kuhinju da zapali svijeu i kako je od uarenih, sjajnih makinih oiju pomislio da je pravi ar, on prinese njenim oima sumporno drvce da ga upali. Ali maka nije znala za alu ve mu frkui skoi u lice i izgreba ga. On se grdno uplai, potra I htede da izleti na zadnja vrata i nagazi na psa. Pas skoi i ugrize ga za nogu. A kad potra preko dvorita i naie na ubrite, magarac se ritnu i opali ga zadnjim kopitama. A petao, koji se od buke probudi, zakreta sa preage: kukuriku! Tad potra razbojnik, to su ga noge nosile, svome harambai i ree: Ah, u kui je grozna vetica, sunula mi je u lice i ogrebala me svojim dugim kandama, pred vratima sedi ovek s noem, taj me je ubo u nogu, na dvoritu lei neka crna neman koja me je zviznula toljagom, a gore na krovu sudija i vie: Ovamo s tom huljom! pa sam jedva ivu glavu spasio. Od tada se razbojnici vie ne usudie da uu u kuu, a etvorici nesuenih bremenskih muzikanata kuica se toliko dopala da vie nisu hteli iz nje. A onome ko je zadnji priao jo bride usta od prianja.

Bajka Bremenski muzikanti spada u one bajke u kojima su glavni likovi ivotinje. Muzikanti su zapravo magarac, pas, maak i petao, a Bremen je grad u Nemakoj. Ova bajka se moe podeliti na tri celine. U prvoj celini je opisano kako su se sreli onemoao magarac, ostareli pas i maak i petao koji je trebalo da okona u loncu. U drugoj se nastanjuju u kui razbojnika, a u treoj se obaunavaju s onim koga je harambaa poslao. Bajkovito je to to ivotinje priaju, to znaju da sviraju.

Pali

Jedne veeri siromani umar poveri se svojoj eni da e sutra dan morati da ostavi njihovu sedmoricu deaka u umi jer nije imao dosta novca da ih sve prehrani.Pali, najmlai i najdovitljiviji od sedmorice brae, uo je te rei, a sutradan, idui kroz umu sa ocem i braom, svaki as je bacao mrvice hleba da bi po tom tragu mogao da nae put do kue. Dok su se uspinjali jednom stazom, primetie da im je otac nestao i uhvati ih strah, ali Pali ih je hrabrio, uveren da e pronai put povratka. Naalost, ptice behu pojele sve mrvice koje je on bacao. Ipak, u daljini ugledae osvetljene prozore neke kue.

Pali povede svoju gladnu i uplaenu brau prema dalekoj svetlosti. Tako stigoe do kue, u koju ih primi neka dobra, ali povelika ena. Ali tada ste i gospodar kue, a to je bio zli div, koji zatvori deake u podrum da bi ih sutra dan pojeo. ena pripremi veeru divu, a u vino mu pomea praak za uspavljivanje. I dok je div bio zabavljen jelom, maliani uspee da se iskradu i pobegnu. Kad je div shvatio da su pobegli, obuo je svoje arobne izme u kojima je jednim korakom prelazio sedam milja i krenuo za njima. Ali praak je poeo da deluje, i div odjednom oseti neodoljivu pospanost, pa lee na zemlju i zaspa. Onda mu Pali svue izme od sedam milja, pa obuvi ih sam pojuri da o svemu obavesti kraljevsku strau. Div je onda zarobljen, a kralj nagradi Palia i njegovu brau kesom dukata.Tako se oni sreno vratie svojim roditeljima i zauvek ostadoe s njima.Pali je bajka o deaku koji je bio jako siromaan ali i koji je bio veoma snalaljiv. On je bio najmladji od sedmorice brae. Karakteristino za ovu bajku je broj sedam koji se ponavlja, sedmorica deaka, zatim sedam milja. Glavni lik je Pali, a braa, umar, div, ena. Fantastino u ovoj bajci su arobne izme kojima se moe prei sedam milja jednim korakom. Naravno, kraj je srean, sve se dobro zavrilo, svi su sreni, a Pali biva nagradjen zahvaljujui svojoj snalaljivosti.

Trnova ruica

Posle niza godina ispunla se ivotna elja jednog kralja i kraljice i dobili su kcer. Pozvali su na krtenje sve, pa i sedam vila, koje su ivele u zemlji. Bio je obicaj da vile poele novorodencetu sve vrline i najlepe osobine. U stvari, bila je jo jedna vila, ali ona je bila tako stara, da su je svi zaboravili. Kad je videla da nije pozvana, vila se naljuti i ode u dvor puna srdbe. est vil vec je bilo izrazilo svoje elje, kada se stara vila pojavi i viknu: "Ona ce se ubosti na vreteno i umreti! "Svi su bili zaprepateni, ali sedma vila istupi i rece: "Ja ne mogu ovu elju da ponitim, ali moja elja je da ona ne umre, nego da spava sto godina, dok ne dodje princ koji ce je probuditi iz sna!"

Kralj je hteo da spreci da se ova elja ikad ostvari, pa je naredio da se sve preslice i vretena u zemlji spale.

Princeza je izrasla u lepu, pametnu i prijatnu devojku. Ali jednog dana, preseli se dvor u letnju palatu. Princeza tamo nije jo nikad bila, pa pde iz sobe u sobu da sve pregleda. Naizad je stigla do jedne sobice u kuli, a tamo je sedela stara vila, preruena u seljanku i prela. Princeza to jo nikad nije videla, pa upita: "ta to radite?? Moguli da pokuam?" Starica joj dade vreteno, princeza ubode prst i pade na pod. Stara vila iceze, smejuci se, ali sedma vila priskoci. Ona odnese princezu u njen krevet i zacara ceo dvor. "Sve to ivi medu ovim zidovima neka spava, sve dok se princeza ne probudi!" Istog trenutka svi su utonuli u san, tamo gde su se zatekli. Vila ucini da dvorac obraste ibljem itrnjem.

Sto godina kasnije putovao je jedan princ kroz zemlju. Video je tornjeve palate, koji su se uzdizali iznad divlje ume, pa upita kome pripada taj dvor. "To je zacarani dvor", rekli su mu ljudi. "U doba naih predaka bio je to dvor jednog kralja, ali sad ne moe niko da prodre kroz to trnje. "Princ je hteo da pokua jer je osecao kako ga neto cudno privlaci. On pode kroz umu i izgledalo je kao da se sve pred njim sklanja u stranu, ali trnje je zadravalo sve one koji su pokuavali da ga prate. Brzo je stigao do palate. Sve je bilo potpuno zaraslo u bunje, a on je pomislio da su straari mrtvi. Medjutim, kad ih je dotakao, video je da spavaju. Proao je kroz dvorski vrt i dvorane i svud je nailazio na ljude koji spavaju. Konacno je stigao do sobe u kojoj je na krevetu leala princeza, lepa kao slika. Zaljubi se odmah u nju i poljubi je. Ona se probudi i rece: "Najzad si doao. Sanjala sam te. "Tog trenutka svi su se u dvoru probudili. uma i trnje je icezlo i nije dugo potrajalo a princ i princeza su slavili vencanje.

Trnova ruica je bajka o princezi koja se ubola na vreteno I koja je morala da spava sto godina dok ne dodje princ koji e je probuditi iz sna. To je pria o borbi dobra I zla, o ljubomori. Glavni lik je princeza, Trnova ruica. Nestvarni likovi su vile kojih ima sedam, to je karakteristino za bajku. Nestvaran je dogadjaj da se devojka ubode na vreteno zbog ega pada u duboki san iz kog je moe probuditi princ nakon sto godina.

Vuk i sedam jariaBijae jednom jedna stara koza pa imala sedam mladih jaria koje je voljela kao to majka voli svoju djecu. Jednog dana poe ona u umu da donese hrane pa pozva svih sedam jaria i ree im: Draga djeco, ja idem u umu, a vi se dobro priuvajte vuka, jer ako ue, pojee vas odglave do pete. Taj zlikovac se esto pretvara, ali vi ete ga odmah prepoznati pohrapavom glasu i crnim apama. A jarii rekoe: Draga majko, mi emo se dobro uvati, moe ii bez brige.Koza zameketa i mirno krenu na put. Ne proe dugo a neko zakuca na kuna vrata i viknu: Otvorite, draga djeco, evo vae majke, svakom sam neto donijela. Ali jarii po hrapavom glasu prepoznae vuka i povikae: Neemo ti otvoriti, ti nisi naa majka, ona ima njean i mio glas, a tvoj glas je hrapav.Ti si vuk. Tada vuk ode nekakvom trgovcu i kupi veliki komad krede. Kad je pojede, glas mupostade njean. Onda se vrati, pokuca na vrata i viknu: Otvorite, draga djeco, evo vae majke, svakom sam poneto donijela.Ali vuk je stavio svoju crnu apu na prozor pa kad je jarii vidjee i poviu: Neemo ti otvoriti, naa majka nema crne ape kao ti, ti si vuk. Tada vuk otra pekaru I ree: Udario sam se u nogu, premai mi je tijestom.I kad mu pekar tijestom premaza ape, on otra mlinaru i ree mu: Pospi mi ape branom.Mlinar pomisli: "Vuk hoe nekog da prevari", pa ga htjede odbiti, ali vuk mu ree: Ako mi to ne uini, pojeu te.Tako se mlinar uplai i nabijeli mu ape. Eto, takvi su ljudi. Onda zlikovac doe i po treiput na kuna vrata, pokuca i ree: Otvorite, djeco, dola vaa draga majka i svakome poneto iz ume donijela.Jarii povikae: Pokai nam prvo nogu, da vidimo jesi li naa draga majka.On onda stavi apu na prozor i kad jarii vidjee da je bijela, povjerovae da je istina I otvorie vrata. Ali ue im vuk, glavom i bradom. Oni se uplaie i stadoe se kriti. Jedno skoi pod sto, drugo u krevet, tree u pe, etvrto u kuhinju, peto u ormar, esto pod korito, a sedmo u kutiju zidnog sata. Ali vuk ih sve nae I nije oklijevao nego ih je jedno za drugim progutao. Samo ono najmlae u kutiji od sata nije naao. Kad se tako do mile volje naderao, vuk se odgega napolje na livadu, lee pod drvo i zaspa. Malo zatim vrati se i koza iz ume. Ali ta je imala vidjeti. Kuna vrata irom otvorena, sto, stolice i klupa prevrnute, korito slupano, pokriva i jastuci po podu. Poe traiti svoju djecu, njih nigdje. Dozivala ih je redom po imenu, ali niko se ne odazva. Najzad, kad zovnu najmlaeg, zau se njegov glasi: Draga majko, evo me u kutiji od sata. Ona ga izvadi te joj ispria kako je doao vuk i sve ostale pojeo. Pomislite samo koliko je koza plakala za svojom jadnom djecom. Najzad u svome jadu izae napolje a jari istra s njom. Kad stie na livadu, a tamo vuk pod drvetom lei i hre da se sve grane tresu. Ona ga zagleda sa svih strana i primijeti dase u njegovom prepunom trbuhu jarii koprcaju. "Ah, boe", zakljui ona, "to su moja jadna djeca, koju je progutao za veeru, jo u ivotu?" Najmanje jare brzo otralo kui po makaze, iglu i konac. Koza prorezaudovitu trbuh i samo to je napravila prvi rez kad jedno jare promoli glavu i kako je rezala dalje tako je iskakalo jedno za drugim svih est jaria. I svi su bili ivi i zdravi. Kakva je to bila radost! Grlili su svoju dragu majku i cupkali kao kroja na svojoj svadbi. Ali koza im je naredila: Trite i brzo nakupite kamenja da ovoj bezobraznoj zvijeri napunimo trbuh dok jo spava. Sedam jaria pourie i donesoe kamenja pa mu ih ugurae u trbuh to su mogli vie. Onda ga koza opet na brzinu zai tako da se nije ni makao niti ta primijetio. Kad se vuk najzad naspavao, podie se i kako je od tekog kamenja u stomaku bio jako oednio, on krenu prema bunaru da se napije vode.

Ali kad poe hodati I teturati tamoamo, poe se i kamenje u njegovom trbuhu sudarati i zveckati. Tada on povika: ta to zvei, ta to lupa u trbuhu mome ili su to jarii ili neko kamenje? A kad stie do bunara i nae se nad vodu da pije, teko kamenje ga povue dolje i on se utopi. Kad to vidjee, sedam jaria dotrae viui iz sveg glasa: Vuk se utopio! Vuk je mrtav! i od radosti zaigrae oko bunara zajedno sa svojommajkom.Bajka Vuk I sedam jaria spade u grupu bajki u kojima su ivotinje glavni likovi. Nerealno je da ivotinje priaju. Kao I u drugim bajkama pojavljuje se broj sedam ( sedam jaria ). Naivni jarii su poverovali lukavom vuku da je on zapravo njihova majka I otvorili vrata bez obzira na to to im je majka rekla. Poruka bajke je da treba sluati roditelje I postupati onako kako nam kau I da ne treba svima verovati jer tako moemo doi u opasnost.

Kralj abaDavno nekada iveo je jedan kralj. Bio je mudar i dobar, pa ga je njegov narod voleo ipotovao. Kralj je imao nekoliko keri. Meu njima se ljupkou i lepotom isticala najmlaa ki.

Sunce se, na svom nebeskom putu, zagledano u ar zemaljski, svaki put zaustavljalo nadnajmlaom kraljevom keri. Takva lepota nigde i nikada nije viena. U blizini kraljevog dvorca prostirala se velika i tamna uma. U njoj je rasla lipa. Stara,prastara, velika. Pod lipom je bio bunar. Dubok, zagonetan. Samo mu se bljeskala crnapovrina vode. Okolo trava na proplanku, a sve dalje u nedogled prostirala se gusta uma. Najmlaa careva ki je esto, za letnjih dana, dolazila u umu. Volela je da sedi krajstarog bunara. Zagledana u njegovu tamu, osetila bi strah. Ali toplo sunce i blizina oevog dvorca oterali bi strah. Uto bi, s grane na granu, proskakutala veverica. Zapevala biptica. Lipa mirisala. I carevna bi uzela svoju zlatnu loptu, bacila bi je visoko u vazduh, padoekala, radosna, u ruke. I opet bacala i dlanovima je prihvatala. inilo se da nita tako ne voli kao tu svoju zlatnu loptu i igru s njom. A jednoga dana,lopta odskoi, odbi se i pljusnu u tamne dubine bunara. Tonula je dugo dok se sasvim neizgubi iz vida. Kraljeva ki zaplaka. Mislila je da je loptu zauvek izgubila. Uto zaukako neko govori: Zato plae? Kakva te nesrea zadesila? Svojim suzama uznemirila si vodumoga bunara!Devojka se uplai. A jo vie se zaudi kad shvati da joj to govori jedna aba. Iz crnevode bunara virila je velika runa glava abe. Plaem za svojom zlatnom loptom. Nestala je u vodi tvoga bunara odgovori kraljevaki. Ja ti mogu pomoi. Vratiu ti tvoju loptu ree joj aba. A ta e ti meni pokloniti? Sve to zaeli. Sve moje dragulje, sve moje ogrlice, svo moje prstenje! Samo kai! Bogatstvo mi ne treba. Imam ga vie nego to moe zamisliti. elim od tebe netodrugo. Ako pristane na tu moju elju, izvadiu zlatnu loptu iz ovog najdubljeg od svihbunara na svijetu. Reci ta eli! Hou da me zavoli. Da ti budem drug u igri, da jedem iz tvog tanjira i da spavam natvom jastuku.

Devojka pristade. A u sebi je pomislila: "Samo se ti nadaj. Nikada nee biti moj drug uigri, nikada nee jesti iz moga tanjira i nikada nee spavati na mom jastuku. Eto tidruge abe, pa se s njima drui."Primivi obeanje, aba ispuni sve to je rekla. Iz duboke, crne vode bunara izroni zlatnuloptu i baci je na travu. Devojka dohvati loptu i ne pogledavi vie abu, poeveselo prema dvorcu svoga oca. Zalud je aba alosnim glasom dozivala: Ne mogu tako brzo! Priekaj me!Najmlaa kraljeva ki nije je sluala.Sutradan, dok je kraljeva ki sedela za bogato postavljenim stolom, zau se nekakvopljaskavo ljap, ljap po stepenicama. Pa onda, pred samim vratima ljap, ljap. Zatimneko zakuca na vrata i ree: Najmlaa kraljeva keri, otvori mi!Ona poe vratima, oseti strah; isti onakav kakav je oseala dok bi sedela na rububunara zagledana u njegovu crnu vodu. Otvori. Pred vratima vide veliku, runu abu.Uasnuta, devojka zalupi vratima i vrati se, utke, stolu.Kralj primieti da mu se ki uznemirila, pa je upita: ega si se uplaila? Ko je to pred naim vratima? Pred vratima je nekakva glupa aba, odgovori. ta hoe ta aba od tebe i zato je dola? raspitivao se kralj.

Dok sam se jue igrala u umi, pored starog bunara zapoe kraljeva ki svoju priu pala mi je zlatna lopta u vodu. Uplaila sam se da je vie nikad neu vidjeti. Na moj plapojavila se ova aba i obeala mi loptu ako ja pristanem da mi bude drug u igri, da jede izmog tanjira i da spava na mom jastuku. Ja sam prihvatila jer nisam verovala da e abazaista napustiti svoj bunar. Ona je tako runa i ljigava, oe. Ja je neu. Gadi mi se!U tom asu zau se, po drugi put, kucanje: devojka prebledi, a kralj je strogo pogleda iree: Poi i otvori svome gostu. Dato obeanje se mora izvriti.Kraljeva ki otvori vrata i aba ue. Doe do stola i tu zastade ekajui da je devojkapodigne. Ma koliko se gadila i ma koliko nije htela da je dotakne, kraljeva ki je morala,pred strogim licem svoga oca, da poslua i stavi abu na sto pored svog tanjira. aba jemirno ruala, a onda zatraila: Odnesi me na svoj jastuk! Hou da se odmorim.Devojka zaplaka, nije htela, nije mogla da primi abu u svoj krevet. Ali kralj opetpresudi: Obeala si, ispuni obeanje. Kad je tebi bilo teko, ova aba ti je pomogla.Ona odnese abu u svoju sobu. Spusti je, pa brzo istra zalupivi vrata za sobom.Ma koliko beala, ma kuda pola, za sobom je ula pljaskavo ljap, ljap. aba seprovukla ispod vrata i uporno je pratila devojku koja se, trei, penjala sve vie i vie navrh kule dvorca. Tu odlui da saeka abu, da je baci u ponor i zauvijek se oslobodi. Alise aba ne dade uhvatiti. Molila je: Pusti me da ti budem drug u igri. Stavi me na svoj jastuk. Najmlaa kraljeva kiopet pobee. Zakljua vrata kule sa devet brava. Sa sobom, u svoju sobu, povede malogcrnog psa da je brani od abe. I zaista. Uskoro se zau mokro, pljaskavo ljap, ljap.Ispod vrata proviri velika, runa aba. Provue se u sobu, doe do kreveta i uporno htededa se uspue uz svilene pokrivae. Devojka se uplai. Zgaena i uzdrhtala, posmatrala jeabu jedva primeujui da na abinoj glavi blista mala, zlatna kruna. Podigni me! Tuiu te tvom ocu zapreti aba.

Devojka se razljuti. Dohvati abu i iz sve snage njom udari u zid. Zatim jo jedanput.aba osta nepovreena. Trei put devojka je baci u ogledalo. I gle! aba odjedanputnestade. Umesto nje, pred zauenom kraljevom keri pojavi se nepoznati mladineobine lepote. On ree: Ne boj se, kraljeva keri. Ona aba koja ti se toliko gadila bio sam ja. Jer nisam hteoiniti zla dela i pokoravati se njenim udima, jedna zla vila me pretvorila u abu. Tadami je kazala: "Voli ljude i ne eli im initi zlo. Budi krastava aba, neka te se ljudi gadei bee od tebe. Kada te najlepa devojka na svetu baci u ogledalo, nestae arolija."Eto, to je moja pria zavri mladi.Kraljeva ki se nasmeja i ree: Sad mi je drago to me je otac naterao da odrim obeanje. Obeanja se morajuizvravati. Nema vie rune abe. Jo jedno zlo je pobeeno.Ve sutradan je itav dvor saznao da e se najmlaa kraljeva ker i nepoznati mladi mladi kralj venati. I tako je bilo. A onda su otili u njegovo kraljevstvo i iveli tamosreno i dugo, dugo, puno godina.

Kralj aba je bajka u kojoj je glavni lik aba odnosno mladi, kralj, koji je pretvoren u abu jer se nije pokorio zloj vili I njenim zahtevima, nije hteo drugim ljudima da uini zlo. Kralj je dobar I pravian dok je njegova erka razmaena I nepotena jer nije htela da ispotuje dogovor koji je imala sa abom. Svako obeanje se mora ispuniti I svaki dogovor se mora ispotovati. Fantastino je to to aba pria, to je mladi pretvoren u abu. Nestvarni lik je zla vila. Radnja, kada devojka baca abu ponavlja se tri puta.

ZAKLJUAKVeina bajki poinje bio jednom jedan i u mnogim bajkama se pojavljuje broj sedam, bilo je sedam patuljaka, sedam jaria, sedam sinova, sedam vila. I broj tri se pojavljuje, neke radnje se ponavljaju tri puta, bila su tri sina. ume, peine i vode, nezaobilazni su krajolik koji prati radnju bajke. Patuljci se u bajkama sreu kao poznavaoci tajni o zemlji, rudnicima, umi ili blagu, a ivotinje koje sreemo u bajkama mogu poprimiti raznorazna znaenja i uglavnom simboliu korisne i snage na koje moemo da se oslonimo ( golubovi pomau Pepeljugi ). Bajke govore o princu koji je arolijom pretvoren uneku ivotinju ili udovite i koga svojom ljubavlju spasava neka devojka, kao u bajci. Kralj abaili o tome kako je devojka u dubokom snu koju moe samo princ da probudi. Pojavljuju se nestvarni likovi vile, vetice, divovi. Sve bajke se sreno zavravaju.

LITERATURA Trnova Ruica Braa Grim, kolska knjiga, Novi Sad 2008. godina.

Trei carev sin Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997. godina.

Izabrane bajke Braa Grim, JRJ Beograd, 2004. godina. Bajke Braa Grim, Prosveta, Beograd 1966. godina. Bajke Braa Grim, Dereta, Beograd 2003. godina. udesni svira Braa Grim, Dragani, Beograd 2005. godina.PAGE 1