REKAPITULACIJA: KARAKTERISTIKE TRI VELIKE RASE; SUPERIORNOST BELE RASE, I U OKVIRU NJE, ARIJEVSKE PORODICE. Osniva naunog rasizma: Comte Arthur de Gobineau Ukazao sam na jedinstveno mesto u organskom svetu, nastanjeno ljudskom vrstom, na duboke fizike, kao i moralne razlike koje je razdvajaju od svih drugih ivih bia. Posmatrajui zasebno, u stanju sam da razlikujem, na fiziolokom nivou, tri velike i jasno oznaene vrste: crnu, utu i belu. Ma kako netani ciljevi fiziologije bili, ma kako da se ogranieni njeni izvori, ma kako nepravilne bile njene metode, dalje moemo da nastavimo sa potpunom sigurnou. Crna vrsta je najnia, i nalazi se na dnu lestvice. ivotinjski karakter, koji se pojavljuje u obliku karlice, je ono to igoe crnca od roenja i to unapred baca senku na njegovu sudbinu. Njegov intelekt e se uvek kretati unutar uskog kruga. On, meutim, nije puka zver, jer iza njegove nisko sputene obrve, u sreditu njegove lobanje, moemo videti znak mone energije, ma koliko bili nezreli njegovi ciljevi. Iako su njegove mentalne sposobnosti nejasne ili ak nepostojee, on esto ima snagu elje, pa time i volje, koja se moe nazvati uasnom. Mnoga njegova ula, posebno ukus i miris, razvijena su do mere nepoznate drugim dvema rasama.[1] Sama snaga njegovih ula je najizrazitiji dokaz njegove inferiornosti. U njegovim oima sva hrana je dobra, nita mu nije odvratno da bi ga odbio. Ono to on eli jeste da jede, da jede mahnito, i to preko svake mere. Nijedna strvina nije previe odvratna da je on ne bi progutao. Isto je i sa mirisima. Njegove neuobiajne elje bivaju usliene svim i svaim, ma kako sirovo ili ak odvratno to bilo. Ovim kvalitetima moe se dodati nestabilnost i kapric oseanja, koja ne mogu biti vezana za jednu stvar, i koja, dok se njega tie, ne prave razlike izmeu dobra i zla. Moemo ak i rei da je nasilnost sa kojom tei cilju, koji je izazivao njegova ula i zapalio njegove elje, garancija da e elje uskoro biti ostvarene a cilj zaboravljen. Konano, on podjednako ne mari za svoj kao i za tui ivot; on ubija svesno, radi samog ubijanja; i ova ljudska maina, u kojoj je tako lako izazvati emocije, pokazuje u susretu sa patnjom, ili monstruoznu ravnodunost ili kukaviluk koji trai dobrovoljno bekstvo u smrt. uta rasa je suta suprotnost ovom tipu. Lobanja stremi unapred, ne unazad. elo je iroko i koato, esto visoko i izbaeno. Lice je u obliku trougla, nos i obrazi ne pokazuju gruba ispupenja kakve sreemo kod crnca. Postoji opta

sklonost ka gojaznosti, koja se, iako nije ograniena na utu vrstu, kod njih javlja ee nego kod drugih. uti ovek ima malo fizike energije i sklon je apatiji; nije sklon niti jednom od udnih ispada estih meu crncima. Njegove elje su slabe, njegova mo volje pre je svojeglava nego nasilna; njegova tenja za materijalnim zadovoljstvima, iako stalna, u okviru je granica. Redak prodrljivac po prirodi, on pokazuje mnogo vie diskriminacije u izboru jela. On tei sredini u svemu: on lako razume sve to nije previe misaono ili uzvieno. On gaji ljubav prema korisnosti i potovanje prema poretku, i zna vrednost izvesne koliine slobode. On je praktian, u najuem smislu rei: on ne sanja i ne teorie, izmilja malo, ali u stanju je da ceni i preuzima ono to je korisno za njega. Njegova jedina elja je da ivi na najlaki i najudobniji nain. uta rasa je, prema tome, superiornija od crne. Svaki zaetnik civilizacije bi poeleo da kimu njegovog drutva, njegovu srednju klasu, ine ovakvi ljudi. Ali niti jedno civilizovano drutvo ne moe biti stvoreno od njih; oni ne mogu da obezbede mentalnu snagu i pokrenu izvore lepote i akcije. Dolazimo do belih ljudi. Oni su darovani blistavom energijom, odnosno energetskom inteligencijom. Oni imaju veliki oseaj za korisnost, ali u smislu daleko irem i viem, mnogo hrabriji i idealniji, od ute rase. Upornost koja vodi rauna o preprekama i konano pronalazi naine da ih prevazie; velika fizika snaga, neuobiajan instinkt za poredak, ne samo kao garancija mira i spokojstva ve i kao bitan nain samo-odranja. U isto vreme, oni imaju zadivljujuu, pa ak i veliku ljubav prema slobodi, i otvoreno neprijateljski stav prema formalizmu pod kojim Kinezi zadovoljno vegetiraju, kao i prema strogom despotizmu koji je jedini nain vladavine nad crncima. Bela rasa se, nadalje, razlikuje po osobitoj privrenosti ivotu. Oni bolje znaju kako da ga koriste i zbog toga im je ivot dragoceniji, kako svoj tako i tu. Kad su okrutni, oni su svesni svoje okrutnosti, pitanje je da li takva svest postoji kod crnaca. U isto vreme oni su otkrili razloge zbog kojih bi se odrekli svojih vrednih ivota. Osnovni motiv je ast, koja je pod raznim imenima igrala ogromnu ulugu u idejama bele rase od samog poetka. Potrebno je dodati da re ast, zajedno sa sa svim civilizaciskim uticajima oznaenim njome, nepoznata i utoj i crnoj rasi. Sa druge strane, ogromna superiornost belaca na celom polju intelekta je u ravnotei sa inferiornou njegovih ula. U svetu ula, belac je mnogo manje nadaren od drugih rasa, tako da je u manjem iskuenju i manje panje poklanja telu, i ako je u fizikoj strukturi najjai.[2] Ovakva su tri konstitutivna elementa ljudske rase.

Nazivam ih sekundarnim tipovima, poto mislim da sam obavezan da izostavim sve rasprave o adamitskom oveku. Iz kombinacija, meusobnih brakovima, raznih vrsta ovih tipova, nastaju rercijarne grupe. Kvartarni oblici nastaju spajanjem jedne od ovih rercijarnih grupa, ili istokrvnog plemena, sa drugom grupom iz jedne od dve strane vrste. Iz ovih kategorija, druge su se pojavljivale, i dalje se pojavljaju. Neke od ovih grupa su veoma snano karakterizovane i stvaraju nove i jasne take odstupanja, dolazai iz rasa koje su se potpuno spojile. Druge su nepotpune, bez poretka, i moe se ak rei da su anti-drutvene jer njihovi elementi, poto su mnogobrojni, previe razliiti ili previe varvarski, nisu imali niti vremena ni prilike da se iskombinuju na pravi nain. Beskonanost, osim uasa nastalog mogunou neogranienog meu-meanja, postoji zahvaljujui velikom broju ovih hibridnih rasa koje ine itavo oveanstvo. Bilo bi nepravedno tvrditi da je svaka meavina loa i tetna. Da su tri velika tipa ostala strogo odvojenim, superiornost bi, bez sumnje bila u rukama najboljih iz bele rase a uta i crna vrsta bi zauvek puzila kod nogu najniih kod belaca. Takvo stanje se do sada smatralo idealom, jer nikada nije vieno u istoriji; a moemo to zamisliti samo prepoznavajui nesumnjivu superiornost onih grupa bele rase koje su ostale najistije. Od toga ne bi bilo samo koristi. Superiornost bele rase bi se savim jasno pokazala, ali bi to bilo po cenu izvesnih prednosti koje prate meanje krvi. Iako su one daleko od protivtenje defektnosti koje nose sa sobom, ipak su ponekad vredne hvale. Umetniki geniji, koji je podjednako stran svakoj od tri velike vrste, pojavio se samo posle meusobnog braka belaca i crnaca. (Sa ovakvim naivnim i idealistinim objanjenjem rasnog meanja od strane grofa de Gobineau-a teko da se moemo sloiti, niti da za to ima racionalnog naunog i istoriskog primera. Prim. Ured.) Zatim, u Malajskom varijetetu, ljudska porodica je stvorena od ute i crne rase i ona poseduje vie inteligencije od svih svojih predaka. I konano, iz sjedinjenja bele i ute rase, nastali su odreeni narodi a koji su superiorniji od isto finskih plemena, kao i od crnaca. Ne poriem da su ovo dobri rezultati. Svet umetnosti i velike knjievnosti koji je nastajao iz meanja krvi, poboljanje i i oplemenjivanje inferiornih rasa sve su to uda zbog kojih moramo biti zahvalni. Mali su se uzdigli. Naalost, veliki su u istom procesu pali; i to je zlo koje nita ne moe da uravnotei ili popravi. Poto nabrajam prednosti rasnog meanja, dodau da je uz pomo njega dolo do proienja ponaanja i uverenja, i posebno ublaavanja strasti i elja. Ali ovo su samo prolazne dobiti, i ako vidim da mulat, koji moe da postane advokat, doktor ili poslovni ovek, vredi vie od svog crnog pretka koji je bio potpuni crni divljak i sposoban nizata, takoe moram priznati da nam Bramani primitivne Indije, heroji

Ilijade i anamea, ratnici Skandinavije slavne senke plemenitih rasa koje su nestale pruaju viu i brilijantniju ideju oveanstva, kao i da su bili aktivniji, inteligentniji, poverljiviji instrumenti civilizacije i blagorodniji stotinama puta vie od naroda, hibrida dananjice. A ak i njihova krv vie nije bila ista. Ma kako bilo, ljudske rase, kakvih nalazimo u istoriji, jesu sloene; jedna od glavnih posledica je bila da se poremeti veina primitivnih karakteristika svakog tipa. Dobri i kao i loi kvaliteti se smanjuju u snazi sa svakim ponovnim meanjem krvi; ali oni su takoe i razbacani i odvojeni jedni od drugih, i esto su meusobno suprostavljeni. Bela rasa je u poetku posedovala monopol nad lepotom, inteligencijom i snagom. Svojim sjedinjavanjem sa drugim vrstama stvoreni su hibridi koji su bili lepi bez snage, snani bez inteligencije ili inteligentni, ali i slabi i runi. Nadalje, kada se kvantitet bele krvi poveavao do neogranienih koliina uzastopnih infuzija a ne samo sa jednim meanjem, vie nije posedovao prirodne prednosti i esto je samo poveavao konfuziju koja je postojala u rasnim elementima. Njegova snaga je bila jedini kvalitet koji je preostao, pa je ak je i ona sluila da narui poredak. Oigledna anomalija se lako objanjava. Svaki stepen savrene meavine stvara novi tip od razliitih elemenata, razvijajui posebne sposobnosti. Onog trenutka kada se dodaju novi elementi, ogromna tekoa harmonizovanja celine stvara stanje anarhije. to se ovo vie poveava sve se vie najbolji i najbogatiji od novih priloga smanjuju u vrednosti i samim postojanjem daju snagu zlu koje se ne moe stiati. Ako su meavine krvi, od odreene mere, dobit za masu oveanstva, ako ga podiu i oplemenjuju, ovo je sve tek na raun samog oveanstva koje je zapanjeno, ponieno i uvreeno u liku svojih najplamenitijih sinova. ak i ako priznamo da je bolje pretvoriti gomilu ponienih bia u mediokritetske ljude nego da ouvamo rasu ija je krv pokvarena i osiromaena, tako to mora da trpi ovu neasnu promenu, ipak ostaje nesrena injenica da promena ovde ne staje; jer kada je mediokritetski ovek jednom stvoren na raun veeg oveka, oni se sjedinjuju sa drugim mediokritetima, i iz takvih spajanja koja se sve vie i vie degradiraju raa se konfuzija koja se, kao ona Babelova, zavrava u potpunoj impotenciji i vodi drutva ka ponoru nitavila odakle ih nikakva sila na svetu ne moe spasti. Takva je lekcija iz istorije. Pokazuje nam da sve civilizacije izviru iz bele rase, da niti jedna moe postojati bez njene pomoi i da je drutvo veliko i brilijantno samo onoliko koliko uva krv plemenite grupe koja ga je stvorila, pod uslovom da ta grupa pripada naj ne-krhkijoj grani nae vrste.

Od mnotva naroda koji ive ili su iveli na zemlji, samo deset se uzdiglo do pozicije kompletnog drutva. Ostali su gravitirali oko njih, manje ili vie nezavisno, poput planeta oko Sunca. Ako postoji i jedan elemenat ivota u ovih deset civilizacija a koji nije tu zahvaljujui podstreku bele rase, i svako seme smrti koje ne potie od inferiornih rasa koje su se meale sa njima, onda je cela teorija na kojoj se zasniva ova knjiga (Eseji o nejednakosti ljudskih rasa Prim. Urd.) pogrena. Sa druge strane, ako su injenice upravo onakve kako ja kaem, onda imamo najslavniji dokaz plemenitosti nae sopstvene vrste. Samo istinski detalji mogu da udare peat istine na moj sistem i samo oni mogu pokazati sa dovoljnom koliinom tanosti pune implikacije moje glavne teze, da se narodi degeneriu kao posledica razliitih meanja krvi kojima se podvrgavaju; njihova degeneracija odgovara tano, sa kvantitetom i kvalitetom nove krvi, i da je najai mogui udar vitalnosti civilizacije zadat kada vladajui elementi u drutvu i oni stvoreni rasnom promenom postanu toliko brojni, da poinju da se udaljavaju od homogenosti potrebne za njihov ivot, tako da postaje ne mogue za njih budu dovedeni u harmoniju i da tako steknu zajedniki instinkt i interesovanja, zajedniku logiku postojanja, koja je jedino opravdanja bilo koje drutvene veze. Ne postoji vea kletva od ovakvog stanja, jer ma koliko da je loe dananje stanje stvari, u budunosti bie i gore! Beleka: Deset Civilizacija pomenutih u zadnjem delu su sledee. One su potpuno razmatrane u narednim knjigama Nejednakosti rasa od kojih ovaj tom formira prvu. I. Indiska civilizacija, koja je dostigla najveu taku oko Indiskog Okeana i na severu i istoku indiskog kontinenta, jugo-istono od Bramputre. Potekla je od grane belog naroda, ARIJEVACA. II. Egipani, oko kojih su se okupili Etiopljani, Nubijci i nekoliko naroda na zapadu oaze Amon. Ovo drutvo je stvorila Arijevska kolonija iz Indije, koja se nastanila u gornjem toku Nila. III. Asirci, uz koje moemo klasifikovati Jevreje, Feniane, Lidice, Kartaginjane i Himrijate. Oni duguju svoje civilizovane kvalitete velikoj beloj invaziji koja moe biti pripisana pod imenom potomaka Sema i Hama. Zoroasterski Iranci koji su vladali delom centralne Azije pod imenom Medejci, Persijanci i Baktrijanci bili su grana Arijevske familije. IV. Grci, koji su doli iz iste arijevske porodice, modifikovani semitskim elementima. V. Kineska civilizacija, izrasla je na isti nain kao i ona u Egiptu. Arievska kolonija iz Indije donela je svetlost civilizacije u Kinu. Umesto meanja sa crncima, kao na Nilu, kolonija je prerasla u malajsku i utu rasu a bila je i pojaana sa severo-zapada velikim brojem belih elemenata, podjednako Arijevskim, ali ne vie Hinduistikim. VI. Stare civilizacije Italijanskog poluostrva, kolevka Rimske Civilizacije. Ona je stvorena meavinom Kelta, Iberaca, Arijevaca i Semita.

Germanske rase, koje su u petom veku transformisale Zapadni um. Oni su bili Arijevci. VIII. X. Tri civilizacije Amerike, Aleganiska, Meksika i Peruanska. Od prvih sedam civilizacija, onih Starog Sveta, est pripadaju, makar i nekim delom, Arijevskoj Rasi a sedma, Asirska, duguje svoju civilizaciju rasi Iranske Renesanse, koja je, istoriski posmatrano, njeno najvee dostignue. Skoro itav Evropski kontinent je danas nastanjen grupama ija je osnova bela, ali u kojima su ne-Arijevski elementi brojni. Ne postoji prava civilizacija, meu evropskim narodima, u kojima Arijevska grana nije predominantna. U gornjoj listi, niti jedna crna rasa nije pokrenula civilizacije. Samo kada se pomea sa nekom drugom rasom dolazi do njenog zaetka. Slino, niti jedna spontana civilizacija se ne moe nai meu utom rasom i kada se Arijevska krv iscrpe nastaje stagnacija. Napisao: Comte Joseph Arthur de Gobineau Preuzeto iz: Odeljka XVI; Eseji O Nejednakost Ljudskih Rasa; 1854.Ukus i miris kod Crnaca su toliko snani koliko su isto ne diskriminiui. On jede sve a mirisi koji su nama odvratni, on ih smatra prijatnim. (Pruner) [2] Po Martusu Evropljanin je superiorniji nad obojenim ovekom u pritisku nervne tenosti. (Reise in Brazilien, vol. i, str. 259)[1]

VII.