7/28/2019 Karen Hornaj

1/4

Karen Hornaj (Karen Horney)

Roena 16. septembra 1885. u blizini Hamburga u Nemakoj, umrla 4. decembra1952. godine u Njujorku, Karen Hornaj je stvorila osobenu psihoanalitiku teoriju uijem je sreditu ovekova potreba za samoostvarenjem. Meutim, usled nizanepovoljnih uslova u najranijem detinjstvu, ljudi ne uspevaju da steknu pouzdanje usebe i svet koji ih okruuje. Umesto toga bivaju obuzeti bazinom anksioznou -dubokim nemirom, strahom, teskobom, zbog ega odustaju od tenje zasamoostvarenjem, pokuavajui da spas pronau u otuenju od sebe, to ih,meutim, ini sve ranjivijim i sve nesigurnijim.

Za Karen Hornaj je otuenje od sebe ona sila koja pokree pogubni neurotini

proces koji sve nemilosrdnije sakati ovekovu linost, spreavajui ga da ostvarisvoje mogunosti.

Dete esto raste u nepovoljnim uslovima. Nedostaje mu istinske topline. Bivazanemarivano, okrivljavano, omalovaavano ili ismevano. Postavljaju mu senemogui, perfekcinistiki, esto protivreni zahtevi. Uvlae ga u porodine sukobe.Ne ispunjavaju mu se data obeanja. Ne prepoznaje se i ne potuje njegovaosobenost i nema razumevanja za njegove potrebe. Zbog svega toga dete neuspeva da razvije bazino samopouzdanje niti stekne osnovno samopotovanje.Naprotiv, u njemu se javlja oseanje da je nedovoljno onakvo kakvo jeste, da semora stideti sebe i da bi moralo biti neto vie i drugaije kako bi izalo na kraj saljudima i ivotom. Tako se u detetu razvija tenja za samoidealizacijom. Ono,gonjeno anksioznou, zapostavlja ono to zaista jeste, pokuavajui da sepoistoveti sa onim to bi moralo biti i to zamilja da jeste. Ono naputa svoje pravo

ja da bi prigrlilo svoje idealizovano ja. Ovim zapoinje neurotini proces koji ovekaodvlai sve dalje od njega samog, inei ga sve slabijim, povredljivijim, sputanijim,uplaenijim.

7/28/2019 Karen Hornaj

2/4

Idealizovano ja je fantastino i nemogue ga je ostvariti. ovekovoj umiljenojporedstavi o sebi se suprotstavlja surova realnost, sa svim ogranienjima kojanamee.

Meutim, ovek odbija da prizna ova ogranirenja jer idealizovano ja doivljava kao

osnov i sr svog ivota, kao neto bez ega se ne moe, pa stoga odbacuje sve tobi ga moglo ugroziti. Umesto da se pomiri sa svojim ogranienjima inesavrenostima, to doivljava kao opasnost koja ga ispunjava uasom, ovekpostavlja neumerene zahteve svetu oko sebe, traei da njegova samoidealizacijabude priznata i potvrena. Ovi zahtevi veoma esto bivaju osujeeni. Mi moemoverovati da smo ne znam kako izuzetna bia, ali su ljudi to retko spremni daprihvate. A o drugim silama da i ne govorimo. Na primer, bolest ili katastrofa se ninajmanje ne obaziru na ono to mi o sebi mislimo. Osujeenje zahteva, kojepostavlja svetu, ini oveka razdraljivim i kivnim.

Ali, ovek ne postavlja zahteve samo svetu oko sebe. Pokuavajui da vlastito bieoblikuje u nemogue savrenstvo, postavlja neumoljive zahteve i sebi samom, toKaren Hornaj naziva tiranijom unutranjih moram. U ime svog idealizovanog ja,ovek tiranie sebe brojnim i raznovrsnim zahtevima.

"On mora da bude krajnje poten, plemenit, razuman, pravian, dostojanstven,hrabar, nesebian. Mora da bude savren ljubavnik, mu, uitelj. Mora da budesposoban da izdri sve, da voli svakog, da voli svoje roditelje, svoju enu, svojuotadbinu; ili, ne sme da se vee ni za ta i ni za koga, nita ne sme da mu smeta,ne sme nikada da se osea povreenim i mora uvek da bude ravnoduan i smiren.Mora uvek da uiva u ivotu ili uvek mora da bude iznad zadovoljstva i uivanja.

Mora da bude spontan ili da uvek vlada svojim oseanjima. Morao bi da zna, razumei predvidi sve. Mora da bude kadar da za tili as rei svaki svoj ili tui problem. Morada bude sposoban da savlada svaku tekou im je uoi. Ne sme nikada da budeumoran ili bolestan. Mora uvek da bude u stanju da nae posao. Mora da za jedansat zavri posao koji se moe obaviti samo za dva ili tri sata." (Karen Hornaj"Neuroza i razvoj linosti").

I tako dalje, i tako dalje. Zahtevima prema sebi, koji nikada ne vode rauna ostvarnim mogunostima, nema kraja.

Umesto samopouzdanja, zasnovanog na pravom ja, ovek zahvaen neurozomrazvija neurotini ponos, zasnovanom na idealizovanom ja. Taj ponos je laan jer nepoiva na vrstim temeljima stvarnih mogunosti i dostignua linosti ve naizmiljenim vrlinama idealizovanog ja. Zbog toga predstavlja krhku i veoma osetljivutvorevinu, koja oveka ini povredljivim i uplaenim. U oveku se raa intenzivanstrah da e biti povreen ili sruen njegov neurotini ponos, ili da e drugi prozretida nije ono to se predstavlja da jeste.

7/28/2019 Karen Hornaj

3/4

U kandama neuroze, ovek je raspet izmeu ja jesam i ja bih morao biti. Tei dapotisne i previdi ono to zaista jeste, samoobmana je sutina neuroze, ali je tatenja osuena na neuspeh. Kada se suoi sa injenicom da nije ono to bi moraobiti, njegov neurotini ponos se rui i on pada u ponor samomrnje i samoprezira.Primoran da uvidi da nije savreno i svemogue bie, kakvim je sebe zamiljao,

proglaava sebe nitavnim, bednim, nesposobnim stvorenjem.

U neurozi ovek se njie izmeu ponosa i samoprezira. Meutim, mi nikada nismoonako savreni kao to to moda zamiljamo ali ni onako bedni i nitavni kao tonam se moe uiniti. Samoprezir je vetaka posledica samoidelazacije.

Ljudi se razlikuju po nainima kojima pokuavaju da se izbave iz svoje bazineanksioznosti i po osobinama koje u sebi uzdiu. Ove pokuaje Karen Hornaj deli natri osnovne grupe:

1. Ekspanzivno reenje ili traenje moi;2. Samonipodatavajue reenje ili traenje ljubavi;3. Povlaenje ili traenje slobode.

Ekspnazivni tip se kree protiv ljudi. Pokuava da vlada ljudima i dogaajima. Teida se nametne i istakne. Ceni mo iznad svega. Istie i preuveliava svojesposobnosti.

Samonipodatavajui tip se kree ka ljudima. Tei da se smanji i podredi. Osea seslabim i bespomonim. Naglaava oseanja. Tei da se utopi u zatitniku ljubav, zakoju veruje da sve moe reiti.

Povueni tip se okree od ljudi. Tei da se dri po strani od ljudi i dogaaja kako bitako pronaao svoj unutranji mir i slobodu koju doivljava kao negativnu, ne kaoslobodu za neto ve kao slobodu od spoljnih pritisaka i prinuda. Uzdie iznad svegasamodovoljnost i nezavisnost.

Sve tri tenje mogu biti prirodan deo svake linosti ali ih neurotinim ini njihovprinudni i kruti karakter, grevitost kojom ih se neurotina linost dri kao nade uspas. I, naravno, samoidealizacija koja naglaavane osobine ini pre zamiljenimnego istinskim.

Za Hornajevu linost nije zbir osobina i simptoma ve jedinstvena celina. Tako ni ciljterapije nije otklanjanje ovog ili onog simptoma ve promena u osnovi linosti same.Sutina te promene je naputanje idealizovanog ja, kao siromanog surogata, iprihvatanje pravog ja, kao ivog jezgra nae egzistencije. Naputanjemsamoidealizacije, skupa sa unutranjom tiranijom, sputavanjima i samopreziromkoje sobom nosi, uklanjaju se prepreke istinskom razvoju. Cilj je da se ovek iznutraoslobodi kako bi bio kadar da razvije svoje mogunosti.

7/28/2019 Karen Hornaj

4/4

Terapeutski proces je proces oslobaanja od iluzija. Stvar je u tome da doemo dopotisnute istine o sebi. Ovo je nemogue postii svesnim naporom jer naa svesttei da dri po strani ono to ne elimo da znamo. Beg u samoidealizaciju, uostalom,nije racionalan ve emocionalni proces.

Do istine o sebi dolazimo onda kada popusti svesna samokontrola - kroz slobodneasocijacije i tumaenje snova. Pritom je neophodno da istinu o sebi dubokoemocionalno doivimo, da nas ona duboko potrese i protrese kako bi se postigaopravi terapeutski efekat.

Za razliku od mnogih psihoanalitiara, Karen Hornaj je verovala u mogunostsamoonalize pa je napisala i knjigu na tu temu.

Dela Karen Hornaj:

- Neurotina linost naeg doba (The Neurotic Personality of Our Time);- Novi putevi psihoanalize (New Ways in Psychoanalysis);- Samoanaliza (Self-Analysis);- Nai unutranji konflikti (Our Inner Conflicts);- Razmiljate li o psihoanalizi (Are You Considering Psychoanalysis);- Neuroza i razvoj linosti - bitka za samoostvarenje (Neurosis and Human Growth:

The Struggle Toward Self-Realization);- Psihologija ene (Feminine Psychology);- Poslednja predavanja (Final Lectures);- Terapeutski proces: Eseji i predavanja (The Therapeutic Process: Essays and

Lectures);- Nepoznata Karen Hornaj: Eseji o polu, kulturi i psihonalazi (The Unknown KarenHorney: Essays on Gender, Culture, and Psychoanalysis).