СТАРОМ ПЛАНИНОМ ДО МИЏОРА 17. ЈУЛ

NOVE

МИНИЋЕВО ЉУДИБожин Јовановић:

ГОДИНА II БР. 10, 14. ЈУЛ 2010. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА 20 ДИН.

Sre}na2010.

Основна школа у Минићеву обележила је редак јубилеј - година постојања и рада. Светковину су увеличали министар др Жарко Обрадовић и прослављени српски спортиста Владе Дивац, председник ОКС.

А на дечјој руци нашао се распевани славуј…

и општина Књажевац ових дана изложена је попла-вама, одронима на путевима и клизиштима. Због замућености воде на извориштима град је од сре-дине прошле недеље без здраве пијаће воде. Најгоре је у улици Боре станковића где је клизиште «напало» четири куће. однет је и део облоутврде у близини моста у центру града.

Душко Милошевић, директор Дирекције за изградњу града изјавио је да се предузимају све мере заштите, а да велике штете причињавају и подземне воде. Влада србије је Књажевцу као уругентну помоћ одобрила 8 милиона динара. На фотографијама нашег фоторепортера Душка Младеновића види се кли-зиште како «гура» на куће и како је однет део обало-утврде на тимоку у центру града.

Стр. 3

#TIMOMEDU" 13 ZLATNIH MEDAQA

KWA@EVAC U #NO]I MUZEJA"

MOLITVA POD MIYOROM

FEqTON: KWA@EVAC,

REqEF, RESURSI...

KU]A ZAHIQADE MLADIH

mINI]EVO

DObILO

DEPONIJU

KU]A ZA KASNU JESEN

"ZELENE MASKE" UMILE GRAD

U JELA[NICINA NOVOm bUNARU

GENERACIJE U #IZVORU ZNAWA"

SRCEm SmO GRADILI...

[KOLA PO MERI DECE

Тешко се живи, економска криза је и даље присутна, а народ је у великим искушењима. Морамо схватити да је прошло време када је држава решавала све проблеме. У систему у коме живимо, предност се даје идеји, иницијативи и раду. Искористимо ресурсе, природне и људске на прави начин. Будимо ведрији и верујмо да је све остварљиво.

Грађанима честитам Дан општине и желим им сваку личну и породичну срећу!

Младен Радосављевић, председник општине Књажевац

UZ DAN KWA@EVCA

Ово село броји само два становника…

з. Д

амњ

анов

ић: с

тари

ца и

з п

апра

тне

ГРЦИ ОТВОРИЛИ „БАЊИЦУ“

Лето је почело...

Базен “Бањица“ званично је отворен 25. јуна. Цена карте за купање радним данима је 100, викендом 130 динара. Већ традиционално, на базену су и спори-сти на припремама, овога пута то су чланови пли-вачких репрезантација Грчке и Македоније. Школу пливања, у сарадњи са професорима физичке кул-туре, организује Туристичка организација општине Књажевац. Циклус обуке траје 10 дана , цена - 2.500 динара. Лето је, а са њим и сезона купања, не само календарски, почело и то на најлепши начин. Ближе информације могу се добити у Инфо-центру, сва-кодневно 9 до 11 сати.

URE\UJE SE KEJ

RUSI DOLAZE NA STARU PLANINU

Стр. 8

Стр. 6

Стр. 3 Стр. 6

С Т Р. 2INFO .

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVE

Го с т скупштине општине Књажев а ц и Гер он толош-

ког центра, 1.јула, била је сузана Пауновић, помоћник министра рада и социјалне политике. са п р е д с е д н и к о м с о Д а р к о м Ж и в к о в и ћ е м р а з г о в а р а н о је о развијености свих облика социјалних услуга у општини. Књажевац је добар пример социјално одговорне општине (о томе смо писали у прошлом издању новина), од кога се очекује да, уз помоћ државе и новог Закона о социјалној

заштити, становништву пружи разноврсне услуге. На састанку је резимирано да су напорима Министарства, локалне самоуправе и Геронтолошком центра у Дому за старе побољшани услови живота и становања.

Након састанка, Центар и директор ове установе Предраг Ранђеловић били су домаћини периодичног годишњег састанка актива свих директора из чет-рдесет и једног дома за старе из селе србије. Говорило се о при-мени новог Закона и прописима из других министарстава, који посредно утичу на живот и рад запослених и корисника, као и о начинима финансирања и правил-ницима о стандардизацији услуга.

- осам хиљада и сто корисника смештено је у центрима у државном власништву, што износи 97 одсто, а хиљаду се налази у приватним

домовима. До сада је инспекција затворила око тридесетак уста-нова у приватном власништву, првенствено због нејасне проце-дуре, која у ранијем периоду није прецизно регулисала ову област. ствари су сада дефинисане и моја порука је да, уколико се грађани

одлучују за смештај у приватним домовима, првенствено провере да ли објекат има дозволу, јер у том случају држава гарантује да је степен услуга по нормативама који су законом дефинисани – рекла је сузана Пауновић.

S.T.

ЗАТВОРЕНО 30 пРиВАТНих

ДОМОВА ЗА СТАРЕС у з а н а П ау н о в и ћ ,

помоћник министра рада и соци јалне политике саопштила у Књажевцу да је инспекција затварала домове за старе у приватном власништву

У СРБИЈИ

НОВЕ цЕНЕ ВОДЕ и гРЕјАњАОпштинскО веће, на седници одржаној 29. јуна,

донело је одлуку о корекцији цена воде и грејања. нова, виша цена грејања стамбеног простора је 63,96, а пословног 127, 92 динара по квадрату. Цена грејања за образовне установе је 102,34 динара. Цене су без пДВ-а и примењују се од првог јула. нова цена воде за домаћинства је 24,64 динара, отпадних вода 7,54, а извоза смећа 3,19 динара.

S.O.K

Планинарско друштво „БаБин зуБ” из књажевца Позива на акциЈу „староМ ПланиноМ до МиЏора”

17. Јула 2010.

I Шетња до стене Бабин зуб – укупна дужина стазе је око 5 кило-метара.

II Успон на Миџор – укупна дужина стазе око 15 километара. III Хајдучким стазама до Миџора – укупна дужина стазе је око 60

километара.отварање акције је 17.07.2010. г. у 08.30 испред Планинарског дома

‘’Бабин зуб’’. ОвО треБа знати:

стара планина почиње код Неготина, наставља се у благом луку источно од Зајечара, Књажевца, северно од Пирота и Димитровграда и даље на исток кроз Бугарску до Црног мора у укупној дужини од око 600 км.ОвО се МОра знати:

Не треба природу мењати нити је исправљати, већ морамо да јој се прилогођавамо. Ми смо ти који морају поштовати њене законе, њене услове и хирове. Уколико то прихватимо најозбиљније и тако се пона-шамо, она ће нас прихватити и ми ћемо имати само користи. У супрот-ном – неће нас жалити!

Пријава за учешће је обавезна. Рок за пријaве је до 14. јула 2010.г. организатор је обезбедио бесплатан ручак у планинарском дому ‘’Бабин зуб’’ / не треба прибор за јело/ и учесничку књижицу за све учеснике акције. организован је превоз аутобусом по цени повратне карте од 400,00 динара по особи.

Број места је ограничен. организатор задржава право отказа аранжмана у случају недовољно

пријављених лица или лошег времена.Упозорење: због великог УВ зрачења понети заштитну крему и адек-

ватну одећу.e-mail: migush_beat@yahoo.comПотврдите Ваше учешће на телефоне +381 19 / 734-402 i 062 / 215 654

Драган Беатовић. ДОБрОДОШЛи!

С Т Р. 3PO LITIK AINFO .

ПРоМоЦија монографије „ и з в о р з н а њ а “, а у т о р а

славољуба Петровића, као круна обележавања 165 година од оснивања школе у Минићеву, одржана је у среду, 7. јула, у фискултурној сали ове образовно – васпитне установе, уз присуство великог броја садашњих и некадашњих радника, ученика, грађанства и уважених гостију.

историја ове школе, на ободу србије, започела је школске 1843/44. године, када је у србији било мало образованих људи, а још мање школа и учитеља. Њен први учитељ био је Петар Павловић. Школа је више пута паљена, а први пут запа-лили су је турци за време ослобо-дилачких ратова од 1876. до 1878. године. Паљена је и за време бугар-ске окупације 1918-те и од стране немачких фашиста 6. октобра 1944.

године. Ново поглавље у историји

школе у Минићеву почиње после ослобођења земље, те тако школ-ске 1954/55. године ова установа постаје осмолетка и то спајањем четворогодишње школе и ниже гимназије, када добија назив „Ново покољење“. Крајем 1958. године добија име „Владимир Живковић

– Витко“, по бившем ученику и првоборцу из суседног села. савет за просвету НР србије је јуна 1959. године школу прогласио оглед-ном, што недвосмислено показује значај ове установе за образовање младих у овом делу земље. Низали су се многобројни успеси настав-ника и ученика, да би као последица тог изузетног ангажовања дошла и престижна републичка награда

„25 Мај“, 1966. те године, школу у Минићеву похађао је највећи број

ученика. Многи од њих завршили су факултете, неки стекли научна знања и титуле и доказали се у својим професијама. од седамде-сетих година прошлог века, број ученика константно опада, те је зато 1993. године, школа престала да буде самостална и ушла је у састав новоосноване школе „Дубрава“ из Књажевца.

славољуб Петровић, некадашњи ђак ове школе, али и њен садашњи наставник и бивши директор, као аутор ове монографије, унео је, осим рада и много емоција.

– идеја о писању монографије стара је више година, те сам прикупљању материјала и архив-ске грађе приступио на време, али је прослава годишњице свакако допринела убрзању реализације овог штива. стрпљивим радом, монографију сам, по целинама,

посветио историјском делу школе, од оснивања па до данашњих дана, причама које су испричали ученици ове школе, биографијама учитеља и директора (у периоду док је уста-нова била самостална), приказу дечијих радова, из новијих времена, извештају о прослави јубилеја, као и објављивању 260 фотографија, самосталних и више од стотину, које прате текстуалне делове – рекао је у разговору за „Нове књажевачке новине“ Петровић, који се уједно захваљује и многобројним дона-торима, који су помогли издавање ове књиге.

Монографија „извор знања“ штампана је у 500 примерака и може се наћи и у слободној продаји. издавачи су Народна библио-тека “Његош“ и основна школа

„Дубрава“ из Књажевца.S. T.

ПросеЧна оцена 4,17

Ученици млађих разреда Основне школе „Вук Караџић“, од првог до четвртог, завршили су ову школску годину са просечном оценом 4.17, укључујући матичну школу и подручна одељења у Подвису и Васиљу.У старијим разредима просечна оцена је 3.96. најбољи просек има одељење VII2 - 4.28. Средња

оцена на нивоу школе је 4.19, а један ученик старијих разреда понављаће разред. на квалификационом испиту за упис у средње школе, ОШ „Вук Караџић“ је, већ традиционално, међу првих пет у региону, а по резултатима постигнутих

на пријемном испиту из српског језика, у прве три рангиране основне школе. из математике просечан број поена је 6.85, а из српског језика 13.42.

За гимназијалце, распуст је почео 18. јуна и траје до првог септембра. На основу резултата, а на крају школске 2009/10. године, може се закључити да су ученици Књажевачке гимназије били успешни. само

седморо ученика са недовољним успехом или 2,35% и свега двоје неоцењених (0,67%), као и податак да недовољних апсолутно нема, ситуацију чини прилично јасном. од готово 300 ђака, тачније 289, највише има одличних (118 – 39,60%), затим врло добрих (110 – 36,91%) и добрих (61 – 20,47%).

Први и четврти разред имају по 30 одличних, а други и трећи по 29 ученика са просеком изнад 4,50. Прецизније: I1 – 10, I2 – 6, I3 – 14; II1 – 11, II2 – 7, II3 – 11; III1 – 10, III2 – 4, III3 – 15; IV1 – 15, IV2 – 5, IV3 – 10 „одликаша“. Врло добрих је највише у другом разреду (40 – 46,51%), у првом (23 – 30,67%), трећем (29 – 35,80%) и четвртом (18 – 32,14%). Добрих ученика по 16, имају и први и други разред, трећи – 21 и четврти – 8. Aleksandar [aboti}

генерације у „извору знања”

У Минићеву, као круна обележавања 165 година од оснивања прве школе, промовисана монографија аутора Славољуба Петровића

Течај кројења и шивења, 1927.

Јелашница, вежба подмлатка Соколског друштва, 1935.

у гиМназији највиШе оДЛиЧниХ

PO LITIK A С Т Р. 4KULT URA

Да подсетимо, хронолошки... (са сајта општине Књажевац):Године 1951. група студената из

тимочке крајине, дошла је на идеју о организовању мултикултурне смотре. таква идеја остварена је 1962. Године, када су у дворишту Књажевачке гимназије одржане прве студентске игре на којима је учество-вало око 300 студената из неколико градова тимочког и Нишког региона. Године 1966. смотра постаје репу-бличка и добија назив МУЗиЧКЕ иГРЕ стУДЕНата сРБијЕ, а потом УМЕтНиЧКЕ иГРЕ оМЛаДиНЕ и стУДЕНата сРБијЕ. Почев од 1972. године смотра се одржава под називом ФЕстиВаЛ КУЛтУРЕ МЛаДиХ сРБијЕ.

од почетка организовања па до 1984. године, фестивал траје као такмичење младих стваралаца у музици, поезији, позоришној игри и уметничкој фотографији. са порас-том новитета и квалитета програма које је нудио публици фестивал губи такмичарски карактер и израста у јединствену смотру врхунских достигнућа младих стваралаца. своје постојање фестивал је почео музи-ком (народном и забавном) и сли-карством. Класична музика постаје део програма 1967. године; уметничка фотографија 1968. године; омладин-ска карикатура 1971. године, рецита-торство, говорништво и филм 1972. године; фолклор 1973. године, хорско певање и драма 1974. године; балет 1981. године и спорт и видео ствара-лаштво1985.године.

Када се после више од четири деценије поглед усмери ка његовим почецима, може се с поносом рећи

да су бројеви приказаних про-грама, извођача и гостију најбољи показатељи значаја смотре. Више од 50.000 младих стваралаца пред-ставило је до сада своја уметничка остварења и готово да нема иоле значајније личности на културној и јавној сцени која није учествовала на Фестивалу.

Фестивал клутуре младих србије се традиционално одржава почетком јула и траје 5-7 дана .

тако је било и ове године – шест дана Фестивала, од 29. јуна до 4. јула, понудили су књажевачкој публици оперу, позоришне представе, младе песнике, фоклорне ансамбле, демо бендове србије, ликовне уметнике, стрип цртаче, уметничке фотографе, техно музику и денс групе...што би се рекло „за сваког по нешто, за некога

све“. Но, остаје горак укус у устима и то на дан када је Фестивал отво-рен и када сам безуспешно покуша-вао да на телевизијама са национал-ном покривеношћу, чујем барем вест о отварању, некада, најзначајније смотре аматерског, омладинског стваралаштва у србији. Наравно, ништа...Уз чињеницу да се Мини-старство културе Републике србије „испрсило“ са 200 хиљада динара, исто толико и спонзори (била су очекивања организатора) испада да је и ове године локална самоу-права једина препознала значај ове манифестације и финансирала је са 1,3 милиона динара.

Друга прича могла би да се односи и на саму фестивалску понуду – да ли је све већ приказано заиста оно што млади данас препознају као

свој уметнички поглед на свет? Да ли је дошло време да се, осим пар стандардних приказа, у програм уврсти сијасет новога, технолошки и младалачки супериорнијег? Да ли би, поновно увођење такмичар-ског карактера манифестације, сам фестивал подигао на неки виши ниво? На граници смо и Европ-ске уније – можда је то још једна, неискоришћена шанса?

Уз сво поштовање дуге традиције и људи који су дали свој допринос свих ових 49 година, требало би се надати да ће 50-ти, јубиларни Фести-вал културе младих србије донети низ, више квалитативних, а мање квантитативних промена – да би манифестација трајала још, најмање, пола века.

S.T.

КУЋА АЦЕ СТАНОЈЕВИЋА - ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ КЊАЖЕВАЦ

разМиШЉаТи о нареДниХ ПоЛа веКа

ЗАВРШЕН 49. ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБИЈЕ У КњАжЕВцУ

С Т Р. 5PO LITIK ARAZGLEDNICA

УД Р У Ж Е Њ Е з а н е г ов а њ е т р а д и ц и ј е „ и з в о р “ и з

Књажевца званично је форми-рано 28. јуна 2005. године. Чување и неговање традиције књажевачког краја, не препуштање забораву свега оног лепог из живота наших предака, како грађанског, тако и духа сеоске традиције, првенствена је улога чланова овог удружења. За пет година постојања увек је при-марно било бити на услузи свом граду и институцијама, које за заједнички циљ имају промоцију вароши у туристичком и сваком другом погледу.

са више дистанце, Министар-ство пољопривреде, шумарства и водопривреде увек је показивало највише „слуха“ за пројекте овог удружења, а добре сараднике, на нивоу града, „извор“ је увек имао у Народној библиотеци „Његош“, Завичајном музеју, Дому културе и скупштини општине Књажевац, увек колективно свесни да само заједнички именитељ, љубав према Књажевцу, од ове вароши може створити лепо место за живот.

- Пет година постојања и безброј успешно организова-них манифестација, с правом ово удружење може упоредити и са сличним организацијама из далеко развијених средина. Вредни, паметни и инветивни чланови, жене и мушкарци у разним живот-ним добима, имају исти, зацр-тани циљ – очувати традицију за генерације које долазе – каже Љиљана Михајловић-Цица, пред-

седница удружења. осим продајно-изложбеног

салона у центру града, удружење „извор“ је, за свој рођендан, у згради бившег „комитета“, у домаћинској атмосфери, свечано грађанству представило и изложбени салон са радионицом, спаваћом собом и салоном. сви предмети су донације грађана из неких прохујалих вре-мена, као што је трпезарија из педесете године прошлог века из куће Владимира Вукашиновића, кафеџије вароши књажевачке, иначе поклон породице стојадиновић или спаваћа соба, ручно рађена,

из 1940-те, дар породице Цолић. Многе предмете,уступили су овом удружењу на трајно коришћење по р од и це Ђ о р ђ е в и ћ , ј е н и ћ , Цветковић и многи други.

Захв а лнице с у, уз пригодан коктел, додељене с в и м д о н а т о -рима на прослави петогодишњице постојања и рада овог удружења, а овај простор ће, по речима г-ђе Михајловић, бити

на услузи грађанима у остваривању разних тематских сусрета, али за ужи круг људи, што површина просторије и сама захтева.

S. T.

УДРУЖЕЊЕ ЗА НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ „ИЗВОР” КЊАЖЕВАЦ

GALENUSAPOTEKA - PHARMACY

KNJAŽEVACK. Miloša 57019/736-632

ČUVARVAŠEGZDRAVLJA

цоЛиЋи ДариваЛи СПаваЋу СоБу

Наочари са краљевског двора…

PO LITIK A С Т Р. 6qUDI

-не волим кад дођу поли-тичари и обећавају . Треба народу лепо рећи да је то и то већ урађеноо и да се после поносимо тиме. У моје време за Бор се интересовала и савезна и републичка држава. најважније људе у тадашњој земљи занимало је како тече производња, како се послује у Бору, како се развија инсти-тут за бакер. Добијали смо 150.000 тона бакра годишње, што је данас само сан. Сваки

“Заставин” аутомобил, при-мерице, имао је 17 килограма бакра, тек бела техника, да не спомињем прерађиваче у Севојну, Јагодини, Зајечару,

новом Саду и Суботици.- прича Божин Јовановић, легенда Тимочке Крајине, човек који је 15 година био на челу бакар-ног гиганта и који, и данас, у 91. години живота помаже и саветује сваког ко му се обрати. Тог јулског преподнева ведри и расположени Божин, за многе Бошко, примио је у госте дирек-торку борске Филијале ПиО Србије, Верицу чарапић.

Када је Божин Јовановић својевремено у Скупштини С р б иј е го в о р и о о Б о ру и Тимочој Крајини , о производњи бакра слушало се с највећом пажњом. Данас је, нажалост, другачије…

-нисам задовољан. не могу да похвалим ни моје идеоло-шке сроднике. Зашто је држава

пошто-пото хтела Бор да прода Румунима и Аустријанцима. и онда и сад се види да је то било илузорно. некада се живело за остваривање производног плана. Сваке година била је боља. Делио се регрес, добра плата, расле зараде. најгоре је кад се не види перспектива – нагла-шава Јовановић придодајући да је добро што се ивица Дачић труди да модернизује СПС. Јер, човек мора да буде у центру пажње. Свако мора да има новца за основне потребе. То су, наставља Јовановић, најбоље уредили у нордијским земљама. Од њих можемо

много тога да научимо.-Убеђен сам да актуелна

Влада неће мењати пози-тивни курс према Бору, али и Књажевцу, Бољевцу. ни следећа власт не верујем да ће се другачије понашати. наш циљ, рецимо у Бору је јасан – хоћемо годишњу производњу од 75.000 тона бакра и 15 до 18.000 запо-слених у РТБ. Ко би на то могао да стави примедбу?—подсећа наш сабеседник наглашавајући да је недавно писао председ-нику Тадићу и замолио га да се држава више побрине за очување материнства и одгајање деце.

Питамо старину, „усидре - ни” у хладу липе крај његове кућице у Злоту, како су то после-ратне генерација, из рата и

пепела, подигле привреду и од опустошене земље, изградиле многе капиталне објекте и уна-предиле живот, а он, кроз благи смешак, кратко, пријатељски, прозбори:

Градили смо отаџбину, и наш Бор и Тимочку Крајину, срцем. То нам данас недостаје…

B.F.

срцем смо градили…

ДЕДа из БРЕГаЛниЧкЕ БиткЕМој деда Никола, на данашњи дан ( 8.јули)

погинуо је у Брегалничкој бици. Сахрањен је изнад Куманова. Моја супруге Славке стриц је оставио је кости у Грчкој, постоји крст са његовим именом на гробљу зајтинлик. Заветовали смо да ћемо, иако у поодмаклим годинама, отићи да их обиђемо, д авидимо где почивају. То нам је животна жеља- прича Божин, очеивидно потресен, скидајући зној са ужареног чела.

Руси Да пОМОГну иМт

- У разговору са руским абасадором Конузином дотакли смо се и књажевачког ИМТ-а. Замолио сам га да све учини и да његова земља помогне овој, некада узорној фабрици која је годинама извозила у бивши СССР. Конузин то зна и верујем да ће помоћи, мада је за њих ИМТ мали, они данас имају сличне фабрике које производе милионе мотоклутиватора- придодаде наш саговорник.

Божин Јовановић, градитељска и људска легенда Бора, Књажевца, Тимочке крајине и Србије, и добитник престижне Мајске награде Општине Књажевац, прича о прошлим и садашњим временима, о нама какви

јесмо и где нам је место

у спОМЕн РуЖу

ДаРиВаО...БОжинУ ЈОванОвићУ,

зЛОт, тиЛва, 4. ЈУЛи 2010.

Родио се зором у Кориту,У колевци Немањићког српства,Пешачио 90 лета стазом Старом и новом,Калио се здравом капљом отачества,Узгајао класје под бакарним сводом... ...........................................На Тилви прескочио степенике ласно,У спомен ружу јарку даривао,Петокрило на знамења слеће часно,Образ и потку марами црвеној целивао... ...........................................Чекић и наковањ срп су створили,Звезду је сјајем небо изродило,Из појата јунаци изронили,За три боје од колевке се борило... ...........................................И док снага из темена бије,А срце ударниково иште градилиште,У рукама Ајдук Вељковим доброта се крије,Караџин и Ваља рнж једно су СВЕТИЛИШТЕ!

Брана Филиповић

С Т Р. 7PO LITIK AZ APIS

TurisTička organizacija opšTine knjaževac

PO LITIK A С Т Р. 8RASKR[]A

На П оД Р У Ч ј У оп ш т и не Књажевац развијена је раз-

граната хидрографска мрежа, која је значајно условљена хидро-геолошким, педолош-ким, вегетационим и климат-ским карактеристикама ове обла-сти. Најзначајнији токови су: сврљишки тимок, трговишки тимок и Бели тимок.

с в рљ и ш к и ти м о к к р о з општину Књажевац протиче д у жином од 56 км. Нас таје спајањем Пајешке и Козјачке реке у источном делу сврљишких пла-нина, на надморској висини од 575 метара. До ушћа Манојличке и околишке реке тече као турија, а по примању изворске реке тече

као сврљишки тимок, све до састава са трговишким тимоком у Књажевцу. Дужина вододелнице слива сврљишког тимока износи 126,5 км, а површина слива је 722 км². Десне притоке су: Манојличка, околишка, изворска и Жлнска река, а леве: Гулијански поток, Плавачка, Калиначка, Бела и Гре-занска река.

трг овишки тимок кр о з општину Књажевац протиче дужином од 47 км. Настаје од Црновршке и стрме реке на старој планини, са североза-падне стране Миџора (2.169 м). Бујичног је карактера, иако има

мањи пад од сврљишког тимока (око 3%). Дужина вододелнице је 112 км, а површина слива 543 км². Десне при-токе су: иночка, Каланска, Габров-ничка, татратска, алдиначка (Жуков-ска) и Штитарска река. Занимљиво је да левих притока нема, изузев повре-мених бујичних токова, који настају изливањем већих количина падавина у кратком временском периоду.

Бели тимок кроз општину Књажевац протиче дужином од 15,6 километара. Настаје спајањем с в р љ и ш к о г и тр г о в и ш к о г тимока (десна саставница) на југу Књажевачке котлине на 209 метара надморске висине. тече плодном равницом, а од села Равна пробија се уз подножје тупижничког масива

и тако наставља ток до Вратарничке клисуре. Дужина вододелнице износи 223 км, а укупна површина слива је 2.156 км². спајањем са Црним тимоком, северозападно од Зајечара формира се ток тимока, који се улива у Дунав јужно од Подујевца.

Режим протицаја Белог тимока код Књажевца функционално је везан за режим протицаја сврљишког и трговишког тимока. Највећи средњи месечни протицај на Белом тимоку је у марту и код Вратарнице износи 26,7 m³/s, а код Књажевца 19 m³/s. то је у исто време када обе састав-нице Белог тимока имају највеће протицаје. апсолутни максимални

протицај забележен је код Вра-тарнице 27.04.1964. године и изно-сио је 374 m³/s. средњи месечни минимални протицај је у августу. У Књажевцу је свега 2,6 m³/s, док је код Вратарнице 3,3 m³/s. овакав режим карактеристичан је и за сврљишки и трговишки тимок. апсолутни мини-мални протицај је забележен код Вра-тарнице 17.08.1972. године и износио је 0,55 m³/s.

Поред река на територији општине Књажевац постоји и термални извор познат као „Бањица” или „Ргошка бања”, по називу села у чијем се атару налази. „Бањица” је смештена на десној обали сврљишког тимока, између села Ргоште и рудника тре-сибаба и Подвис (нису у функцији), 5 км југозападно од Књажевца. На овом простору постоји читав низ извора који избијају на водоносном раседу дужине 800 м (неки извори се јављају на обалама сврљишког тимока, а неки су потопљени). Бања је позната од давнина, а извори су сматрани „светим местом” о чему сведочи камени масив на коме су стајали кипови посвећени божан-ствима лековитих вода. Прво камено купатило саграђено је 1910. године на месту некадашњег римског купа-тила. Квалитет воде до сада није искоришћен на адекватан начин. Бања није туристички валоризо-вана, не постоје смештајни капаци-тети, а једини вид искоришћавања овог природног добра је купање ентузијаста у највећем површинском изворишту „Вир” површине око 5 м² и највеће дубине око 1,5 метара. Вода из изворишта „Вир” уређеним кана-лом отиче у сврљишки тимок, тако да проточност обезбеђује увек чисту воду купачима. Вода са овог извора је окарактерисана као субтермална (20–37°C).

КваЛитет вОДа

Квалитет воде одређује се на основу три критеријума: сапробности воде, количини укупног остатка при испаравању и биохемијске потрошње кисеоника за пет дана. сапроб-ност показује бактериолошке осо-бености воде. Променом квали-тета воде мењају се и организми који је настањују. Укупни остатак

при испаравању показује промене у количини органских и анорганских материја. Биохемијска потрошња кисеоника за пет дана представља потрошену количину кисеоника рас-твореног у води, за процес оксидације и разлагање органских материја тј. за биолошко самопречишћавање воде.

На основу ових критеријума дефинишу се следеће класе вода:

Класа 1 су чисте воде, које у свом природном стању могу да се употребе за јавне водоводе, водоводе прехрам-бене индустрије и оних којима је за технолошке процесе неопходна вода квалитета „воде за пиће”. У рекама ове класе вода живе најплеменитије врсте риба из породице Salmonidae. На територији општине Књажевац овој класи припадају воде у речним токовима планинских река: иночка река, Каланска река, Габровничка река, алдинска река, татратска река и горњи токови Штитарске реке и Грезанске реке.

Класа 2 су воде погодне за купање, спортове на води и гајење рибе из породице Cuprinidae. Уз одговарајуће кондиционирање воде ове класе могу да се употребе за водоснабдевање становништва и тзв. „осетљиве индустрије”. На територији општине Књажевац воде друге класе су речни токови: стогазовачка река, Кали-начка река, изворска река, Жлнска река, горњи токови трговишког тимока и јелашничке реке и доњи токови Штитарске реке и Грезан-ске реке.

Класа 3 с у воде погодне за наводњавање, индустрију (изузев фармацеутске и неких грана пре-храмбене индустрије) и узгој риба. Кондиционирање ове воде за пиће је могуће, али је у нашим условима неекономично. овој класи воде у општини Књажевац припадају сврљишки тимок, доњи ток трго-вишког тимока и Бели тимок.

К л а с а 4 с у в о д е з а г а ђ е н е преко максима лно дозвољене концентрације. Привредно су пот-пуно неупотребљиве, осим за пловидбу и хидроенергетику. На територији општине Књажевац до сада није било оваквих вода…

У наредном броју: Богатство земљишних класа

Pi{e: mr Mikica Sibinovi}

ФАКТОРИ И ФАЗЕ ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКОГ РАЗВОЈА КЊАЖЕВЦА И ОКОЛИНЕ је назив будуће публикације. Наша Редакције у овом и наредних неколико бројева објављује најзанимљивије и највредније делове овог

рукописа.

СВУДА ОКОЛО СУ РЕКЕ, иЗВОРи,

БАњицЕ

С Т Р. 9PO LITIK AS UDbINE

Жика Раденковић – Ћитич, Чивија или Лепи Бренко, познатији је у естрадним круговима Београда, него у својој, књажевачкој вароши. Народни уметник и чувар извор-ног стваралаштва и аутор многих познатих, непролазних мелодија и стихова, последње готово две деценије, посветио се свом граду. Но, када се најмање надао, стигла је болест. Подмукла и напрасна, захтевала је хитну интервенцију, мајстор хармонике остао је без обе ноге и без по два прста на обе руке. После операције на ВМа смештен је у Дом за стара и изнемогла лица у Књажевцу. Повукао се у себе, невољно је разговарао са особљем, избегавао је посете.

Ћитич је 1935. рођен у јаловик извору, у Буџаку, најсиромашнијем крају књажевачке општине. остао је без мајке у петој години. те, 1948. стигао је позив из рудника „Добра срећа“ из Вине за школовање у Рударској школи.

Бежање из БиОсКОПа

– Нас седморо, осморо деце сиромашних родитеља прихватило је одлазак на школовање и тада , гле чуда, одвозе нас у Вину у камиону којег су сељани први пут видели. У рударском насељу први пут слу-шамо радио, из страха бежимо из биоскопа. Када се у сцени совјетског филма „Воз иде на исток“ парна скаламерија захуктала и кренула мислили смо да право иде на нас

– уз грохотан смех сећа се Жика Чивија истичући да је најважнији траг у његовом животу оставио чаробан звук фруле саве јеремића. Наш музичар је те, 1953. године проглашен првом фрулом света. Рудари су га слушали на „чудесној справи“, рудничком разгласу.

- У селу Манојлица, у сврљишком крају, купио сам први клари-

нет. Дане сам проводио у под-руму вежбајући разне мелодије, а прва је била „турски растанак“. На Богојављање, 1952., сиђох у село на игранку, чух из кафани звуке хар-монике, кад, гле, беше то мој школ-ски друг Љуба. Ни мање хармонике, ни већих и озбиљних мелодија. сакрио сам кларинет испод капута и кришом га показао другару. изне-надио се, широм отворио очи и

- свирка је почела – прича Жика подсећајући како су од тог тре-нутка кренуле свирке по народ-ним весељима и рад са Душком Бурдимцем.

ЂаК чУвенОг Крњевца

У војсци је усваршио свирку. Књажевачка варошка „естрада“ 1958. окупљала се у кафани „Париз“, на месту где је двадесетак година касније саграђена садашња Робна кућа Београд. ту се ценкало и уго-варао музикантски посао. Године 1960. купује хармонику и одлази на школовање код Миодрага тодоровића Крњевца. Заједно са 25 ученика савладао је ноте. Купио је гајде и пожелео да буде мулти-инструменталиста. тада је снимио и више аматерских снимака за Радио Београд. одлази у зграду

„Политике“, не би ли , за то време, дао оглас чудне садржине: „Молим људе добре воље да ми дају на зајам новац колико могу и желе због намере да купим хармонику“. У пот-пису – Жика Раденковић – Ћитич, село јаловик извор, задња пошта Кална. Зора Кораћ, тадашња уред-

ница „Политике“толико се оду-шевила да је наредила да се оглас не наплати. Новац је стизао са свих страна. стиже и хармоника италијанске марке“скандали“. Штампање плаката „Вече народ-них песама и хумора – изводи Жика Раденковић – Ћитич са својим ансамблом“ и објављивање Песа-рице представља почетак Жикине уметничке и концертне каријере. За две године одржано је безброј кон-церата у Белој Паланци, Пироту, сврљигу и Књажевцу . истовре-мено је свирао, у паузама, и по свадбама, испраћајима и осталим народним весељима.

чОвеК из „жУрнаЛа”

Године 1965., са кофером пуним инструментима, одлази у Београд, где је већ био познат, али само по имену и делима и то у круговима блиским естради и РтВ Београд. Учлањује се у Удружење естрад-них уметника чији је председник Миле Богдановић. и тек у РтВ Београд отварају се „врата раја“– вежба уз оркестар Радио Београда и учествује у емисији „Потпури народних кола и песама – изводи Жика Раденковић – Ћитич“. снима журнал за тада престижне „Филм-ске новости“. Многи тонски записи

остали су у архиви Радио Београда, а најпознатији су „Весело јутро“ (дуго била шпица јутарњег про-грама Радио Београда) и „старопла-нинско“, коло на гајдама ( заштитни знак емисије „Жеље слушалаца“ Радио Ниша). Наступајући у Мин-хену 1984. случајно упознаје, тада на врхунцу популарности, Фахрету јахић илити Лепу Брену и оркестар

„слатки грех“. са њима две године „обилази свет“.Добија надимак Лепи Бренко.

После свих тих путешествија враћа се у свој Књанжевац, а 1996. организује манифестацију „сабор на Панаџур“ у јаловик извору, приредбу која је ушла у календар општинских туристичко – култур-них манифестација .

- Почео сам да користим колица и до 28. августа бићу спреман за још један сабор у мом селу. са три прста могу да свирам кларинет, фрулу и хармонику. Могу, и хоћу, опет да се радујем животу – про-збори народни уметник Ћитич, Чивија и Лепи Бренко показујући Песмарицу насловљену „ја сам тај Жика Раденковић“.

S. Todorovi}

Ја сам ТаЈ ЖиКаЖика Раденковић,

познатији као Лепи Бренко, тимочка и српска музичка легенда поново је у свом Књажевцу, али суочен с тешком болешћу и надом да ће опет, иако без по два прста с обе руке, засвирати на старој, незаборавној хармоници.

пОгиНУО ОД гРОМА У СВОМ ВишњАРУу петак, 2. јула, у свом вишњару, у атару села штипина,

погинуо је од удара грома слободан Божић покушавајући да се сакрије од невремена. тешке повреде задобиле су још три особе, међу којима и супруга покојног Божића.

PO LITIK A С Т Р. 1 0

КаДа неко купи стан или сазида кућу, обично се каже да

је „стекао кров над главом“. Кро-вови су одувек били украс, да не кажемо круна сваке куће, а колико је њихов квалитет важан, подсе-тила нас је дуготрајна киша због

које је, мало по мало, све почело да прокишњава. Где наћи мајстора, увек је тешко питање.

Као и код свих грађевинских занимања, и овде је присутан дефицит и неповољна старо-сна структура стручног кадра. тесари, лимари, кровопокривачи тражени су од стране привреде и од стране корисника њихових услуга, а на тржишту рада и у школама у србији их годинама нема. Друга страна исте приче је велики број незапослених и школовање суфицитарних кадрова. Не ретко се о средњошколском образовању говори у негативном контексту, јер се због потребе школа и повлађивања жељама родитеља планирају и уписују тзв. „атрактивни“ образовни про-фили, чија диплома најчешће води

дугогодишњем чекању посла на тржишту рада.

Другачију причу можете чути у техничкој школи из Књажевца, која је пре три године прва и једина у србији (на српском језику) запо-чела образовање ученика за један

потпуно непознат и неатрактиван, али и тада и сада тражен, цењен и уносан занат – кровопокривање.

Захваљујући овој школи, 15. јуна 2010. године из Књажевца је у свет рада закорачило тринаест момака који у својим рукама имају диплому кровопокривачког заната. ову диплому прати и уверење у коме су будућим послодавцима наве-дена сва њихова знања, вештине и главне стручне компетенције (а то су организовање и извођење кровопокривачких радова, као и тесарских, лимарских и изолацио-них радова на крову). Зато се може рећи да је овај занат не 3, већ „4 у 1“. На крају трогодишњег образовања, кровопокривач уме да уради предмер и предрачун потребног материјала, користи и одржава алате и машине за кровопокри-

вачке радове, организује радно место у складу са принципима без-бедности и здравља на раду, изводи кровопокривачке радове на еко-лошки исправан начин, води гра-дилишну документацију за кро-вопокривачке радове, формира

тесарске везе, мери, обележава, израђује и склапа елементе кровне конструкције у целину, одабира, контролише, кроји и поставља изо-лациони материјал према пројекту, подашчава и летвише косе кровне површине, поставља готове фазон-ске елементе, слаже и фиксира цреп и друге кровне покриваче, поставља и спаја завршне елементе кровне конструкције и реконстру-ише постојећи кров

свечана додела диплома, која је 28. јуна 2010. године организована у школи, увеличана је симболичним поклонима – чекићем са личним именом и грађевинским метром, као и писмом које је сваком уче-нику, у име фирме, упутио алек-сандар Бероња, руководилац про-мотивних активности „Потисја“.

У првој генерацији кровопо-

кривача окупљени су ученици из читаве тимочке крајине – из Брзе Паланке, текије, Боговине, Нико-личева, Вражогрнца, Зајечара, Књажевца...

Захваљујући иницијативи и изузетној стручној и свакој другој подршци коју је „Потисје“ из Кањиже дало школовању крово-покривача, као и стручном знању и пракси одрађеној у техничкој школи, грађевинске фирме имају на располагању „готове“ мајсторе. Првих тринаест српских кровопо-кривача. Подаци о њима могу се добити у школи, а они су ради да раде...

сада су послодавци на потезу.Qiqana @iki}

OGLED A L O

пРВИХ 13 СРпСКИХ КРоВопоКРИВАчА поЛожИЛо „МАЈСтоРСКИ ИСпИт”

Из школских клупа и грађевинске радионице, са дипломом првих српских кровопокривача, у свет грађевинарства закорачило је тринаест, сада већ бивших, ученика Техничке школе. Њихово знање проверено је на завршном испиту у Кањижи, пред комисијом састављеном од професора, али и стручњака из „Потисја“. Израдом два радна задатка они су показали да из средњих стручних школа могу да изађу, уз професионалан рад и

сарадњу школе и привреде, „готови“ мајстори, који знају и умеју да раде свој посао.

ЗЛАТАН јЕ ЗАНАТ пОКРиТи КРОВ

Мај

стор

Љуб

иша…

Стој

кови

ћ

С Т Р. 1 1mARKETING

На осНову, члаНа 10. става 1. тачке 1. ПравилНика о условима и критеријумима за доделу Помоћи број 560-20/2010-02, од 02.07.2010. годиНе комисија за избор

корисНика за доделу Помоћи која се састоји у куПовиНи и доНацији кућа са окућНицом расПисује

О г Л А Сза избор корисНика за доделу Помоћи иНтерНо расеЉеНим лицима која

се састоји у куПовиНи и доНацији кућа са окућНицом На територији оПШтиНе кЊаЖевац

ПРЕДМЕТ ОГЛАСА

I

Право на Помоћ могу да остваре породице интерно расељених лица која имају боравиште/пребивалиште на територији општине Књажевац, а смештене су у неадекватном приватном смештају и неопходна им је помоћ за побољшање услова живота.

II

Помоћ се додељује као бесповратна за куповину и донацију куће са окућницом у којој постоје основни услови за живот, а највише до 620.000 динара по поро-дици.

Све изабране породице добиће грант у износу до 80.000 динара који се у роби додељује породици у циљу задовољавања потреба корисника Помоћи као што су грађевински материјал за адаптацију, намештај, бела техника и др. Набавку робе ће извршити Општина у складу са законом.

На захтев корисника Помоћи чија вредност непокретности која је предмет донације не прелази 620.000 динара, део гранта може бити усмерен на плаћање трошкова регулис ања имовинско-правних односа:

- плаћање судске таксе за оверу уго-вора

- плаћање трошкова пореза на пренос апсолутних права

- плаћање трошкова укњижбе права својине над некретнином

Породице интерно расељених лица могу да учествују сопственим средствима у куповини куће са окућницом у износу не већем од 310.000 динара.

УСЛОВИ И КРИТЕРИЈУМИ

Критеријуми за доделу Помоћи која се састоји у куповини и донацији куће са окућницом утврђени су Правилником о условима и критеријумима за доделу Помоћи.

Потребно је да подносилац захтева и чланови његовог породичног домаћинства испуњавају следеће услове:

1. да су регистровани као интерно расељена лица;

2. да с у држављани Репу блике Србије;

3. да не поседујe непокретност у Републици Србији ван КиМ или другој држави, а којом могу да реше своје стам-бено питање;

4. да нису обновили или отуђили непокретност на територији КиМ, а којом су могли да реше своје стамбено питање;

5. да нису укључени у неки други

пројекат за трајно решавање стамбених потреба;

6. да нису повратници из миграције у треће земље;

7. да су смештени у неадекватном при-ватном смештају;

8. да породица има радно способне чла-нове домаћинства.

Комисија доноси одлуке о додељивању помоћи, на основу реда прв енс тв а сачињеног према следећим критеријумима угрожености:

породице са више генерација са једним − или више чланова преко 60 година;једнородитељске породице са дететом/− децом испод 18 година и/или студентом до 26 година;породице са двоје или више деце испод − 18 година, породице са трудницама или са дететом/децом до 5 година, без редовних месечних прихода , или са недовољним месечним приходима (до 50% просечне нето плате на нивоу Oпштине, по члану домаћинства);болесни чланови домаћинства/чланови − домаћинства са посебним потребама;жена носилац домаћинства;− ж р т в е с е к с у а л н ог / п о р од и ч н ог − насиља.

ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

Уз захтев за доделу Помоћи, који се преузима код повереника за избеглице и попуњен подноси у Општини на писарници у затвореној коверти, подносилац је дужан да достави следеће доказе:

легитимацију интерно расељеног лица 1. и личну карту, за себе и чланове поро-дичног домаћинства;решење/уверење о држављанству 2. з а с е б е и ч л а нов е по р од и ч ног домаћинства;изјаву оверену у општинском органу 3. управе да он и чланови његовог поро-дичног домаћинства не поседују непо-кретност у Републици Србији ван КиМ, или у другој држави, а којом могу да реше своје стамбено питање;изјаву оверену у општинском органу 4. управе да он и чланови његовог породичног домаћинства нису обно-вили или отуђили непокретност на територији КиМ, а којом су могли да реше своје стамбено питање;изјаву оверену у општинском органу 5. управе да он и чланови његовог поро-дичног домаћинства нису укључени у неки други пројекат за решавање стам-бених потреба;изјаву оверену у општинском органу 6. управе да он и чланови његовог поро-дичног домаћинства нису повратници из миграције у треће земље;потврда послодавца о радном односу 7. и висини зараде, потврда Националне службе за запошљавање, одсечак од

пензије или други одговарајући доку-мент о висини примања подносиоца захтева и чланова његовог породич-ног домаћинства, за последњих шест месеци;извештај лекара и/или решење за 8. доказивање трудноће, здравственог стања и инвалидности подносиоца захтева или чланова његовог поро-дичног домаћинства;за доказивање сродства, прилаже 9. се извод из матичне књиге рођених, или извод из матичне књиге венча-них, односно други важећи документ којим се доказује сродство;з а же н у но с иоц а по р од и ч ног 10. домаћинства и самохраног родитеља, прилаже се потврда о смрти брач-ног друга; решење надлежног суда о проглашењу несталог лица за умрло; извод из матичне књиге рођених деце без утврђеног очинства или решење о разводу брака; у случају породичног домаћинства самохра-ног родитеља исти даје изјаву ове-рену у општинском органу управе да се непосредно брине о детету и да самостално обезбеђује средства за издржавање, да други родитељ не учествује или недовољно учествује у тим трошковима, а да, у међувремену, није засновао брачну или ванбрачну заједницу;

жртве сексуалног/породичног насиља 11. прилажу пресуду надлежног суда или извештај центра за социјални рад;оверену изјаву власника стамбеног 12. објекта да је сагласан да исти отуђи у корист подносиоца захтева, под условима предвиђеним овим Пра-вилником;

оверену изјаву код надлежног органа 13. под пуном кривичном и материјалном одговорношћу којом власник стамбе-ног објекта потврђује да предметна некретнина није у спору или под теретом;доказ о власништву (власнички лист, 14. лист непокретности, копију плана, основ стицања непокретности и сл.), не старији од 6 месеци.

Докази из става 1. овог члана подносе се у овереној фотокопији. Фотокопије се оверавају у Oпштинском органу управе, без плаћања таксе.

Захтеве који су неблаговремени, непот-пуни и поднети од стране неовлашћеног лица Комисија неће разматрати.

Изјаве којим се доказује испуњеност услова из тачака 3, 4, 5 и 6 као и 12 и 13 под-носе се путем oбрaсца који се добија код

повереника за избеглице. За доказивање условности понуђене

непокретности и цене, опис и стручно мишљење даје стручна служба Општине, а продавац доставља фотокопију личне карте и изјаву о роковима за примопредају непокре тнос ти и другим условима продаје.

Изабрани корисник је дужан да пре закључења купопродајног уговора под-несе Комисији писану изјаву оверену пред судом или органом управе, у присуству два сведока, да предметну непокретност неће дати у закуп, продати, или на други начин отуђити у року од 5 година од дана преноса права својине.

ИЗБОР КОРИСНИКА

Комисија усваја предлог листе корис-ника која се објављује на огласним таблама Општине и Месних канцеларија.

На предлог листе корисника под-носилац захтева може уложити приго-вор Комисији преко писарнице Општин-ске управе, у року од 8 дана од дана објављивања предлога листе.

После провере навода из приговора и утврђивања чињеничног стања, Комисија доноси одлуку о коначној листи корис-ника која се објављује на огласним таблама Општине и Месних канцеларија.

На основу одлуке Комисије и коначне листе, Општина, власник стамбеног објекта и корисник Помоћи закључују спо-разум у писаној форми којим се регулишу међусобна права и обавезе потписника споразума у коме ће се корисник Помоћи обавезати да предметну некретнину не отуђи најмање пет година.

Корисник Помоћи се обавезује да закључи купопродајни уговор са про-давцем под условима наведеним у спо-разуму, уз клаузулу о забрани отуђења, најмање 5 година.

ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА

Пријаве се подносе у затвореној коверти преко писарнице Општинске управе путем захтева. Захтев се добија код повереника за избеглице.

Захтеви са потребном документацијом подносе се лично или поштом на адресу:

Општина Књажевац, Милоша Обилића 1, 19 350 Књажевац, са назнаком „За откуп домаћинства са окућницом“.

Рок за подношење захтева са потреб-ном документацијом је од 5.јула 2010. до 17. августа 2010. године.

У Књажевцу, 02.07.2010.годинПредседник комисије; Марко Ристић

PO LITIK A С Т Р. 1 2RASKR[]A

ПРЕ стотинак дана, млади Француз, Матеј Габара (25),

кренуо је на свој пут пешке за Монголију. Бави се неком врстом апстрактне уметности и за собом оставља скулптуре од камена, које изгледају невероватно. са собом носи и музичке инструменте који му помажу да се сконцентрише на рад. На траси којом се креће нашао се и Књажевац где је одлучио да одмори 5 дана и направи своје скулптуре, којима је дао српско име – „Камена душа“. Наравно да то није промакло Зони Младих. У наставку погледајте интервју у коме Матеј говори о свом путу ка Монголији...зона Младих: Реци ми о себи. одакле долазиш. Чиме се бавиш?Матеј габара: ја сам Француз из Нормандије. Уметност којом се бавим је Камена душа. идем пешке за Монголију, и целим путем правим Камену душу.зМ: Можеш ли да нам објасниш шта је камена душа?Мг: то је потпуно апстрактна врста уметности од камена. Кори-стим камење различитих облика, од којих правим магичне скул-птуре. На пример у води се може наћи глатко камење, које је много другачије о оних са земље. Кад измешам више врста, скулптуре изгледају као магија .зМ: Која ти је главна мотивација за овај пут?Мг: Није у питању једна ствар.

идем пешке за Монголију, јер ми је потребно времена за камену душу, али није само због тога. ово радим и за живот, породицу, за себе... ово радим за слободу.зМ: Зашто си узео српско име за ову врсту уметности?Мг: Увек морам да престанем ходати да бих направио камену душу. Понекад морам да размишљам 20 или 30 минута, понекад и сат времена пре него што поставим камен на своје место. свиђа ми се ова фраза зато што се у речи Камена налази реч “амен”. Када је правим, мислим у себи Камена душа, Камена душа…з М : З а ш то с и и з а б р а о б а ш

Монголију за своје одредиште?Мг: Када свирам и када размишљам, осећам се као Монгол. Моје срце је њихово, и верујем дас ам у про-шлом животу био Монгол. Волим Монголске инструменте, свирам их и обожавам монголску музику. свиђа ми се њихова култура и номадски начин живота. За мене то није страна земља, осећам се као да је моја.зМ: Колико ће ти времена требати док стигнеш тамо?Мг: До овде ми је требало 100 дана. До Монголије имам још годину дана хода. Негде око годину дана, у зависности колико се брзо крећем. За мене је ово време које требам да

проживим, не да трчим. то је време које користим да правим Камену Душу, да упознајем људе, да одра-стем. Не само да шетам. Ходање је само спор начин да стигнем тамо. Када ходам, ја се мењам. Кад год пролазим кроз неку земљу, у свом срцу понесем мало њене културе. Више нисам чист француз. сад сам помали Швајцарац, помало италијан, помало словенац, мало Хрват, сада у себи носим и нешто српско, као што ћу ускоро имати и нешто бугарско, и турско, казах-станско и на крају монголско. Бићу од свега тога помало, не само Француз.з М : Да л и ј е ов о п у тов а њ е напорно?Мг: Није! Ходање је људска веш-тина последњих 10.000 година и ходати је лако. Мени је тешко да престанем ходати.зМ: Како ти се допао део твог пута кроз србију?Мг: Било је веома добро. Било је дивно упознати људе из србије. Заиста су жељни да помогну, и како идеш источније та особина је све интензивнија код људи. зМ: Да ли имаш неку поруку за омладину Књажевца?Мг: само ћу оставити ове скул-птуре, и када то урадим, мислим да не морам ништа да кажем. Најбоља порука за њих је уметност којом се бавим, то је Камена душа.

Nemawa Nikodijevi}, #Zona mladih"

„КАМЕНА ДУшА” МАТЕјА гАБАРА

Млади Француз кренуо је пре три месеца пешке за Монголију и успут прошао кроз Књажевац са својим музичким инструментима - и свирком која му помаже да ствара скулптуре којима је дао српско име Камена душа

Ра З В о ј с е о с ког т у ри з м а у књажев ачкој опш тини

представља реалну шансу за еко-номски опоравак. тим поводом, представници светске туристичке организације и Владе Шпаније, посетили су скупштину општине Књажевац у уторак 29. јуна, где су разговарали о почетку реализације великог међународног пројекта

„одрживи туризам у функцији руралног развоја“, акције која ће

трајати до средине 2012. године. Пет агенција Уједињених нација

и Влада Шпаније, финансирају овај пројекат.

светска туристичка органи-зација у овом пројекту има зада-так да изради стратешки документt

„Мастер план развоја сеоског туризма србије“ и да га понуду Влади на усвајање до краја ове године. истовремено задатак UNWTO је да развије локалне

капацитете за примену у изабра-ним општинама, дефинишући моделе организовања, развој јавног, приватног и цивилног сектора и њиховог партнерства у стварању конкуретног и одрживог сеоског туризма у општини.

На локалном нивоу, активности ће бити фокусиране на формирање и рад организација за управљање туризмом, јачање капацитета пред-узетника у сеоском туризму и пар-

тнерства са јавним и цивилним сек-тором. организоваће се тренинзи за учеснике из сва три сектора у области управљачких вештина у формирању, промоцији и марке-тингу туристичких садржаја на селу, квалитета туристичких услуга и јачања предузетништва.

општина Књажевац једна је од 19 у србији, у којој ће се спроводити овај пројекат.

S. Todorovi}

СЕоСКИ ТУРИЗАМ

ун ДовоДи ТуриСТе

Мат

еја

Габа

р ме

ђу св

ојим

скул

птур

ама…