KNJIGA PROPOVEDNIKOVAGLAVA 1Rei propovednika, sina Davidovog cara u Je-rusalimu.1:2Tatina nad tatinama, veli propovednik, ta-tina nad tatinama, sve je tatina.1:3Kakva je korist oveku od svega truda nje-govog, kojim se trudi pod suncem?1:4Narataj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemljastoji uvek.1:5Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mestosvoje odakle izlazi.1:6Vetar ide na jug i obre se, i u obrtanju svomvraa se.1:7Sve reke teku u more, i more se ne prepunja;odakle teku reke, onamo se vraaju da opet teku.1:8Sve je muno, da ovek ne moe iskazati;oko se ne moe nagledati, niti se uho moe naslu-ati.1:9ta je bilo to e biti, ta se inilo to e se i-niti, i nema nita novo pod suncem.1:10Ima li ta za ta bi ko rekao: Vidi, to je no-vo? Ve je bilo za vekova koji su bili pre nas.1:11Ne pominje se ta je pre bilo; ni ono to eposle biti nee se pominjati u onih koji e posle na-stati.1:12Ja propovednik bijah, car nad Izrailjem uJerusalimu.1:13I upravih srce svoje da traim i razberemmudrou sve to biva pod nebom; taj muni posaodade Bog sinovima ljudskim da se mue oko nje-ga.1:14Videh sve to biva pod suncem, i gle, sve jetatina i muka duhu.1:15ta je krivo ne moe se ispraviti, i nedosta-ci ne mogu se izbrojati.1:16Ja rekoh u srcu svom govorei: Evo, ja po-stah velik, i pretekoh mudrou sve koji bie premene u Jerusalimu, i srce moje vide mnogo mu-drosti i znanja.1:17I upravih srce svoje da poznam mudrost ida poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i tomuka duhu.1:18Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige,i ko umnoava znanje umnoava muku.GLAVA 2Ja rekoh u srcu svom: Daj da te okuam vese-ljem; uivaj dobra. Ali gle i to bee tatina.2:2Smehu rekoh: Luduje; i veselju: ta to ra-di?2:3Razmiljah u srcu svom da putam telo svo-je na pie, i srcem svojim upravljajui mudro da sedrim ludosti dokle ne vidim ta bi dobro bilo si-novima ljudskim da ine pod nebom dok su ivi.2:4Velika dela uinih: sazidah sebi kue, nasa-dih sebi vinograde;2:5Nainih sebi vrtove i vonjake, i nasadih unjima svakojakih drveta rodnih;2:6Nainih sebi jezera vodena da zalivam iznjih umu gde rastu drveta;2:7Nabavih sebi sluga i slukinja, i imah slugaroenih u kui mojoj; i imah goveda i ovaca vieod svih koji bie pre mene u Jerusalimu;KNJIGA PROPOVEDNIKOVAGLAVA 32:8Takoe nakupih sebi srebra i zlata i zakladaod careva i zemalja; nabavih sebi pevaa i pevaicai milina ljudskih, i sprava muzikih svakojakih.2:9I tako postah vei i silniji od svih koji biepre mene u Jerusalimu; i mudrost moja osta samnom.2:10I ta god eljahu oi moje, ne branjah imniti uskraivah srcu svom kakvo veselje, nego sesrce moje veseljae sa svakog truda mog, i to mibee deo od svakog truda mog.2:11A kad pogledah na sva dela svoja to uradi-e ruke moje, i na trud kojim se trudih da uradim,gle, sve bee tatina i muka duhu, i nema koristipod suncem.2:12Tada se obratih da vidim mudrost i ludost ibezumlje, jer ta bi inio ovek koji bi nastao poslecara? ta je ve uinjeno.2:13I videh da je bolja mudrost od ludosti, kaoto je bolja svetlost od mraka.2:14Mudri ima oi u glavi, a bezumni ide pomraku; ali takoe doznah da jednako biva svima.2:15Zato rekoh u srcu svom: Meni e biti kaobezumniku to biva; ta e mi dakle pomoi tosam mudar? I rekoh u srcu svom: i to je tatina.2:16Jer se nee spominjati mudrac kao ni bezu-mnik do veka; jer to sada jeste, sve se zaboravljaposle, i mudrac umire kao i bezumnik.2:17Zato mi omrze ivot, jer mi nije milo tabiva pod suncem, jer je sve tatina i muka duhu.2:18I omrze mi sav trud moj oko kog se trudihpod suncem, jer u ga ostaviti oveku koji e na-stati nakon mene.2:19I ko zna hoe li biti mudar ili lud? I opet ebiti gospodar od svega truda mog oko kog se tru-dih i mudrovah pod suncem. I to je tatina.2:20Zato dooh na to da mi srce izgubi nadanjeo svakom trudu oko kog se trudih pod suncem.2:21Jer ima ljudi koji se trude mudro i razumnoi pravo, pa to ostavljaju u deo drugom koji se nijetrudio oko toga. I to je tatina i veliko zlo.2:22Jer ta ima ovek od svega truda svog i odmuke srca svog, koju podnosi pod suncem?2:23Jer su svi dani njegovi muka, a poslovi nje-govi briga; ni nou se ne odmara srce njegovo. I toje tatina.2:24Nije li, dakle, dobro oveku da jede i pije ida gleda da mu je dui dobro od truda njegovog?Ja videh i to da je iz ruke Boije.2:25Jer ko je jeo i uivao vie nego ja?2:26Jer oveku koji Mu je po volji daje mudrosti razum i radost, a greniku daje muku da sabira iskuplja da da onome koji je po volji Bogu. I to jetatina i muka duhu.GLAVA 3Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebomima vreme.3:2Ima vreme kad se raa, i vreme kad se umi-re; vreme kad se sadi, i vreme kad se upa posae-no;3:3Vreme kad se ubija, i vreme kad se isceljuje;vreme kad se razvaljuje, i vreme kad se gradi.3:4Vreme plau i vreme smehu; vreme ridanju ivreme igranju;3:5Vreme kad se razmee kamenje, i vreme kadse skuplja kamenje; vreme kad se grli, i vreme kadse ostavlja grljenje;3:6Vreme kad se tee, i vreme kad se gubi; vre-me kad se uva, i vreme kad se baca;3:7Vreme kad se dere, i vreme kad se saiva;vreme kad se uti i vreme kad se govori.3:8Vreme kad se ljubi, i vreme kad se mrzi;vreme ratu i vreme miru.3:9Kakva je korist onome koji radi od onog okoega se trudi?3:10Video sam poslove koje je Bog dao sinovi-ma ljudskim da se mue oko njih.3:11Sve je uinio da je lepo u svoje vreme, i sa-vet metnuo im je u srce, ali da ne moe ovek do-kuiti dela koja Bog tvori, ni poetka ni kraja.3:12Doznah da nema nita bolje za njih nego dase vesele i ine dobro za ivota svog.3:13I kad svaki ovek jede i pije i uiva dobraod svakog truda svog, to je dar Boji.

KNJIGA PROPOVEDNIKOVAGLAVA 43:14Doznah da ta god tvori Bog ono traje do-veka, ne moe mu se nita dodati niti se od togamoe ta oduzeti; i Bog tvori da bi Ga se bojali.3:15ta je bilo to je sada, i ta e biti to je vebilo; jer Bog povraa ta je prolo.3:16Jo videh pod suncem gde je mesto sudabezbonost i mesto pravde bezbonost.3:17I rekoh u srcu svom: Bog e suditi praved-niku i bezboniku; jer ima vreme svemu i svakomposlu.3:18Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da imje Bog pokazao da vide da su kao stoka.3:19Jer ta biva sinovima ljudskim to biva i sto-ci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni,i svi imaju isti duh; i ovek nita nije bolji od sto-ke, jer je sve tatina.3:20Sve ide na jedno mesto; sve je od praha isve se vraa u prah.3:21Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, aduh stoke da ide dole pod zemlju?3:22Zato videh da nita nema bolje oveku ne-go da se veseli onim to radi, jer mu je to deo; jerko e ga dovesti da vidi ta e biti posle njega?GLAVA 4Opet videh sve nepravde koje se ine pod sun-cem, i gle, suze onih kojima se ini neprav-da, i nemaju ko bi ih poteio ni snage da se izbaveiz ruku onih koji im ine nepravdu; nemaju nikogada ih potei.4:2Zato hvalih mrtve koji ve pomree vie ne-go ive koji jo ive.4:3Ali je bolji i od jednih i od drugih onaj kojijo nije postao, koji nije video zlo to biva pod su-ncem.4:4Jer videh svaki trud i svako dobro delo da odnjega biva zavist oveku od blinjeg njegovog. I toje tatina i muka duhu.4:5Bezumnik sklapa ruke svoje, i jede svoje te-lo:4:6Bolja je jedna grst u miru nego obe grsti strudom i mukom u duhu.4:7Opet videh tatinu pod suncem:4:8Ima ko je sam, inokosan, nema ni sina nibrata, i opet nema kraja trudu njegovom, i oi nje-gove ne mogu da se nasite bogatstva; a ne misli:Za koga se muim i oduzimam svojoj dui dobra? Ito je tatina i zao posao.4:9Bolje je dvojici nego jednom, jer imaju do-bru dobit od svog truda.4:10Jer ako jedan padne, drugi e podignutidruga svog; a teko jednom! Ako padne, nema dru-gog da ga podigne.4:11Jo ako dvojica spavaju zajedno, greje je-dan drugog; a jedan kako e se zgrejati?4:12I ako bi ko nadjaao jednog, dvojica e muodoleti; i trostruka vrpca ne kida se lako.4:13Bolje je dete ubogo, a mudro nego car star,a bezuman, koji se ve ne zna pouiti.4:14Jer jedan izlazi iz tamnice da caruje, a dru-gi koji se rodi da caruje osiromai.4:15Videh sve ive koji hode pod suncem gdepristaju za detetom drugim, koje e stupiti na nje-govo mesto.4:16Nema kraja narodu koji bee pred njim, akoji posle nastanu nee se radovati njemu. I to jetatina i muka duhu.GLAVA 5uvaj nogu svoju kad ide u dom Boji, i pri-stupi da slua; to je bolje nego to bezumnidaju rtve, jer ne znaju da zlo ine.5:2Nemoj nagliti ustima svojim, i srce tvoje dane bude brzo izgovoriti ta pred Bogom, jer je Bogna nebu, a ti si na zemlji, zato neka bude malo reitvojih.5:3Jer san dolazi od mnogog posla, a glas bezu-mnikov od mnogih rei.5:4Kad uini zavet Bogu, ne oklevaj ispunitiga, jer Mu nisu mili bezumnici; ta god zavetuje,ispuni.5:5Bolje je da ne zavetuje negoli da zavetujepa ne ispuni.5:6Ne daj ustima svojim da na greh navode telotvoje, i ne govori pred anelom da je bilo nehotice.Zato bi se gnevio Bog na rei tvoje i potro deloruku tvojih?5:7Jer kao to u mnotvu snova ima tatine, ta-ko i u mnogim reima; nego boj se Boga.5:8Ako vidi gde se ini nepravda siromahu iotima sud i pravda u zemlji, ne udi se tome, jervii pazi na visokog, i ima jo viih nad njima.5:9Ali je zemlja korisnija od svega; i car njivislui.5:10Ko ljubi novce, nee se nasititi novaca; i koljubi bogatstvo, nee imati koristi od njega. I to jetatina.5:11Gde je mnogo dobra, mnogo je i onih kojiga jedu; pa kakva je korist od toga gospodaru?Osim to gleda svojim oima.5:12Sladak je san onome koji radi, jeo malo ilimnogo; a sitost bogatome ne da spavati.5:13Ima ljuto zlo koje videh pod suncem: boga-tstvo koje se uva na zlo onome ije je.5:14Jer tako bogatstvo propadne zlom nezgo-dom, te sinu kog je rodio ne ostane nita u ruku.5:15Kao to je izaao iz utrobe matere svojenag, tako opet odlazi kako je doao; i nita ne uzi-ma od truda svog da ponese u ruci svojoj.5:16I to je ljuto zlo to odlazi kako je doao; ikakva mu je korist to se trudio u vetar,5:17I svega veka svog jeo u mraku, i mnogo sebrinuo i alostio i ljutio?5:18Eto, to videh da je dobro i lepo oveku dajede i pije i uiva dobro od svega truda svog kojimse trudi pod nebom za ivota svog, koji mu Bogda, jer mu je to deo.5:19I kad kome Bog da bogatstvo i blago, i damu da uiva i uzima svoj deo i da se veseli s trudasvog, to je dar Boji.5:20Jer se nee mnogo opominjati dana ivotasvog, jer mu Bog daje da mu je srce veselo.GLAVA 6Ima zlo koje videh pod suncem i esto je meuljudima:6:2Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, tedua njegova ima sve ta god eli, ali mu ne daBog da to uiva, nego uiva drugi. To je tatina iljuto zlo.6:3Da bi ko rodio sto sinova i iveo mnogo go-dina i dani bi se veka njegovog veoma namnoili, adua se njegova ne bi nasitila dobrog, te ni pogrebane bi imao, kaem da je bolje nedonoe od njega.6:4Jer uzalud doe i u tamu otide i ime mu jetamom pokriveno;6:5Ni sunca ne vide, niti ta pozna, a poiva bo-lje nego onaj.6:6I da bi iveo dve hiljade godina, a dobra nebi uivao, ne odlaze li svi na jedno mesto?6:7Sav je trud oveji za usta njegova, ali se nemoe nasititi dua njegova.6:8Jer ta ima mudri vie nego bezumni? ta lisiromah, koji se ume vladati meu ivima?6:9Bolje je videti oima nego li eleti; i to je ta-tina i muka duhu.6:10ta je ko, davno je tim nazvan; i zna se daje ovek i da se ne moe suditi s jaim od sebe.6:11Kad, dakle, ima mnogo stvari koje umno-avaju tatinu, kakva je korist oveku?6:12Jer ko zna ta je dobro oveku u ivotu, zamalo dana tatog ivota njegovog, koji mu prolazekao sen? Ili ko e kazati oveku ta e biti poslenjega pod suncem?GLAVA 7Bolje je ime nego dobro ulje, i dan smrtni negodan u koji se ko rodi.7:2Bolje je ii u kuu gde je alost nego gde jegozba, jer je onde kraj svakog oveka, i ko je iv,slae u srce svoje.7:3Bolja je alost nego smeh, jer kad je lice ne-veselo, srce postaje bolje.7:4Srce je mudrih ljudi u kui gde je alost, asrce bezumnih u kui gde je veselje.7:5Bolje je sluati karanje mudroga nego da koslua pesmu bezumnih.7:6Jer kao to prati trnje pod loncem, takav jesmeh bezumnikov; i to je tatina.7:7Nasilje obezumljuje mudroga, i poklon izo-pauje srce.7:8Bolji je kraj stvari nego poetak joj; bolji jeko je strpljivog duha negoli ko je ponositog duha.7:9Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jergnev poiva u nedrima bezumnih.7:10Ne govori: ta je to, te su preanji dani bi-li bolji od ovih? Jer ne bi bilo mudro da za to pita.7:11Dobra je mudrost s imanjem, i korisna jeonima koji vide sunce.7:12Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon; alije pretenije znanje mudrosti tim to daje ivotonome ko je ima.7:13Pogledaj delo Boije; jer ko moe ispravitita On iskrivi?7:14U dobro vreme uivaj dobro, a u zlo vremegledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom zato da ovek ne zna ta e biti.7:15Svata videh za vremena tatine svoje: pra-vednika koji propada u pravdi svojoj, i bezbonikakoji dugo ivi u svojoj zloi.7:16Ne budi suvie pravedan ni suvie mudar;zato bi sebe upropastio?7:17Ne budi suvie bezboan ni lud; zato biumro pre vremena?7:18Dobro je da dri jedno, a drugo da ne pu-ta iz ruke; jer ko se boji Boga izbavie se od sve-ga.7:19Mudrost krepi oveka vie nego deset kne-zova koji su u gradu.7:20Doista nema oveka pravednog na zemljikoji tvori dobro i ne grei.7:21Ne uzimaj na um svata to se govori, akobi i slugu svog uo gde te psuje;7:22Jer srce tvoje zna da si i ti vie puta psovaodruge.7:23Sve to ogledah mudrou i rekoh: Biu mu-dar; ali mudrost bee daleko od mene.7:24ta je tako daleko i vrlo duboko, ko e na-i?7:25Okretoh se srcem svojim da poznam i izvi-dim i iznaem mudrost i razum, i da poznam be-zbonost ludosti i ludost bezumlja.7:26I naoh da je gora od smrti ena kojoj jesrce mrea i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mioBogu, sauvae se od nje, a grenika e uhvatitiona.7:27Gle, to naoh, veli propovednik, jedno pre-ma drugom, traei da razumem.7:28Jo trai dua moja, ali ne naoh. ovekajednog u hiljade naoh, ali ene meu svima ne na-oh.7:29Samo, gle, ovo naoh: da je Bog stvoriooveka dobrog; a oni trae svakojake pomisli.GLAVA 8Ko je kao mudri? I ko zna ta znae stvari?Mudrost prosvetljuje oveku lice, a tvrdoalica njegovog menja se.8:2Ja ti kaem: izvruj zapovest carevu, i to za-kletve Boje radi.8:3Ne budi brz da ode ispred njega; ne stoj uzloj stvari, jer e uiniti ta god hoe.8:4Jer gde je god re careva onde je vlast, i koe mu rei: ta radi?8:5Ko izvruje zapovest, nee znati za zlo, jersrce mudroga zna vreme i nain.8:6Jer svaemu ima vreme i nain; ali mnogazla snalaze oveka,8:7to ne zna ta e biti; jer kad e ta biti, koe mu kazati?8:8ovek nije vlastan nad duhom da bi zausta-vio duh, niti ima vlasti nad danom smrtnim, nitiima odbrane u toj borbi; ni bezbonost ne izbavljaonog u koga je.8:9Sve ovo videh, i upravih srce svoje na sveto se radi pod suncem. Kad vlada ovek nad ove-kom na zlo njegovo.8:10I tada videh bezbonike pogrebene, gde sevratie; a koji dobro injahu otidoe sa svetog me-sta i bie zaboravljeni u gradu. I to je tatina.8:11to nema odmah osude za zlo delo, zato sr-ce sinova ljudskih kipi u njima da ine zlo.8:12Neka grenik sto puta ini zlo i odgaa muse, ja ipak znam da e biti dobro onima koji se bojeBoga, koji se boje lica njegova.8:13A bezboniku nee biti dobro, niti e mu seproduiti dani, nego e biti kao sen onome koji sene boji lica Boijeg.8:14Tatina je koja biva na zemlji to ima pra-vednika kojima biva po delima bezbonikim, aima bezbonika kojima biva po delima pravedni-kim. Rekoh: i to je tatina.8:15Zato ja hvalih veselje, jer nema nita boljeoveku pod suncem nego da jede i pije i da se ve-seli; i to mu je od truda njegovog za ivota njego-vog, koji mu Bog da pod suncem.8:16Kad upravih srce svoje da poznam mudrosti vidim ta se radi na zemlji, te danju ni nou nedolazi oveku san na oi.8:17Videh na svim delima Boijim da ovek nemoe dokuiti ono to se radi pod suncem, oko e-ga se trudi ovek traei, ali ne nalazi, i ako i mu-drac kae da zna, ipak ne moe dokuiti.GLAVA 9Doista sve ovo sloih u srce svoje da bih ra-svetlio sve to, kako su pravedni i mudri i de-la njihova u ruci Boijoj, a ovek ne zna ni ljubavini mrnje od svega to je pred njim.9:2Sve biva svima jednako: pravedniku bivakao bezboniku, dobrom i istom kao neistom,onom koji prinosi rtvu kao onom koji ne prinosi,kako dobrom tako greniku, onom koji se kune kaoonom koji se boji zakletve.9:3A to je najgore od svega to biva pod sun-cem to svima jednako biva, te je i srce ljudsko pu-no zla, i ludost im je u srcu dok su ivi, a potomumiru.9:4Jer ko e biti izabran? U ivih svih ima na-danja; i psu ivom bolje je nego mrtvom lavu.9:5Jer ivi znaju da e umreti, a mrtvi ne znajunita niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio.9:6I ljubavi njihove i mrnje njihove i zavistinjihove nestalo je, i vie nemaju dela nikada ni uemu to biva pod suncem.9:7Hajde, jedi hleb svoj s radou, i veselog sr-ca pij vino svoje, jer su mila Bogu dela tvoja.9:8Svagda neka su ti haljine bele, i ulja na glavitvojoj da ne nedostaje.9:9Uivaj ivot sa enom koju ljubi svega ve-ka svog tatog, koji ti je dat pod suncem za svevreme tatine tvoje, jer ti je to deo u ivotu i odtruda tvog kojim se trudi pod suncem.9:10Sve to ti doe na ruku da ini, ini pomogunosti svojoj, jer nema rada ni miljenja niznanja ni mudrosti u grobu u koji ide.9:11Opet videh pod suncem da nije do brzih tr-ka, ni rat do hrabrih, ni hleb do mudrih, ni bogat-stvo do razumnih, ni dobra volja do vetih, nego dasve stoji do vremena i zgode.9:12Jer ovek ne zna vreme svoje, nego kao tose ribe hvataju mreom nesrenom i kao to se pti-ce hvataju pruglom, tako se hvataju sinovi oveijiu zao as, kad navali na njih iznenada.9:13Videh i ovu mudrost pod suncem, koja mise uini velika:9:14Bee malen grad i u njemu malo ljudi; i do-e na nj velik car, i opkoli ga i naini oko njega ve-like opkope.9:15A nae se u njemu siromah ovek mudar,koji izbavi grad mudrou svojom, a niko se ne se-ae tog siromaha oveka.9:16Tada ja rekoh: Bolja je mudrost nego sna-ga, ako se i ne marae za mudrost onog siromaha irei se njegove ne sluahu.9:17Rei mudrih ljudi valja s mirom sluati vienego viku onog koji zapoveda meu ludima.9:18Bolja je mudrost nego oruje ubojito; alijedan grenik kvari mnoga dobra.

GLAVA 10Od mrtvih muva usmrdi se i pokvari ulje apo-tekarsko, tako od malo ludosti cena mudrostii slavi.10:2Srce je mudrom s desne strane, a ludom jes leve strane.10:3Bezumnik i kad ide putem, bez razuma je ikazuje svima da je bezuman.10:4Ako se podigne na te gnev onog koji vlada,ne ostavljaj mesto svoje, jer blagost uklanja velikegrehe.10:5Ima zlo koje videh pod suncem, kao pogre-ka koja dolazi od vladaoca:10:6Ludost se posauje na najvie mesto, i bo-gati sede na niskom mestu.10:7Videh sluge na konjima, a knezovi idu pe-ice, kao sluge.10:8Ko jamu kopa, u nju e pasti, i ko razvalju-je ogradu, ujee ga zmija.10:9Ko odmie kamenje, udarie se o njih, kocepa drva, nije miran od njih.10:10Kad se zatupi gvoe i otrice mu se nenaotre, tada treba vie snage; ali mudrost moebolje popraviti.10:11Ako ujede zmija pre bajanja, nita neepomoi baja.10:12Rei iz usta mudrog ljupke su, a bezum-nog prodiru usne njegove.10:13Poetak je reima usta njegovih ludost, asvretak govoru njegovom zlo bezumlje.10:14Jer ludi mnogo govori, a ovek ne zna tae biti; i ko e mu kazati ta e posle njega biti?10:15Lude mori trud njihov, jer ne znaju ni ugrad otii.10:16Teko tebi, zemljo, kad ti je car dete iknezovi tvoji rano jedu!10:17Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit iknezovi tvoji jedu na vreme da se potkrepe, a ne dase opiju.10:18S lenjosti ugiblje se krov i s nemarnih ru-ku prokapljuje kua.10:19Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseliive, a novci vre sve.10:20Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u kleti, ukojoj spava, ne psuj bogatog, jer ptica nebeskaodnee glas i ta krila ima dokazae re.GLAVA 11Baci hleb svoj povrh vode; jer e ga nai po-sle mnogo vremena.11:2Razdeli sedmorici i osmorici; jer ne znakakvo e zlo biti na zemlji.11:3Kad se napune oblaci, prosipaju dad nazemlju, i ako padne drvo na jug ili na sever, gdepadne drvo onde e ostati.11:4Ko pazi na vetar, nee sejati, i ko gleda naoblake, nee eti.11:5Kako ne zna koji je put vetru ni kako po-staju kosti u utrobi trudne ene, tako ne zna delaBoijeg i kako tvori sve.11:6Iz jutra sej seme svoje i uvee nemoj da tipoivaju ruke, jer ne zna ta e biti bolje, ovo iliono, ili e oboje biti jednako dobro.11:7Slatka je svetlost, i dobro je oima gledatisunce;11:8Ali da ovek ivi mnogo godina i svagda seveseli, pa se opomene dana tamnih kako e ih bitimnogo, sve to je bilo bie tatina.11:9Raduj se, mladiu, za mladosti svoje, i ne-ka se veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda tesrce tvoje vodi i kuda oi tvoje gledaju; ali znaj dae te za sve to Bog izvesti na sud.11:10Ukloni dakle alost od srca svog, i odrinizlo od tela svog, jer je detinjstvo i mladost tatina.GLAVA 12li opominji se Tvorca svog u mladosti svojojpre nego dou dani zli i prispeju godine, zakoje e rei: Nisu mi mile;12:2Pre nego pomrkne sunce i videlo i mesec izvezde, i opet dou oblaci iza dada,12:3Kad e drhtati straari kuni i pognuti sejunaci, i stati mlinarice, to ih je malo, i potamnetikoji gledaju kroz prozore,12:4I kad e se zatvoriti vrata s ulice, i oslabitizveka od mlevenja, i kad e se ustajati na ptiijiglas i prestati sve pevaice,12:5I visokog mesta kad e se bojati i straiti sena putu, kad e badem ucvetati i skakavac oteati ielja proi, jer ovek ide u kuu svoju venu, i po-kajnice e hoditi po ulicama;12:6Pre nego se prekine ue srebrno, aa sezlatna razbije i raspe se vedro na izvoru i slomi setoak na studencu,12:7I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duhse vrati Bogu, koji ga je dao.12:8Tatina nad tatinama, veli propovednik,sve je tatina.12:9A ne samo mudar bee propovednik, negojo i narod uae mudrosti, i motrei i istraujuisloi mnogo pria.12:10Starae se propovednik da nae ugodnerei, i napisa ta je pravo, rei istine.12:11Rei su mudrih ljudi kao alci i kao kliniudareni; rei onih koji ih sloie dao je jedan pa-stir.12:12I tako, sine moj, uvaj se onog to je pre-ko ovog, jer nema kraja sastavljanju mnogih knji-ga, i mnogo itanje umor je telu.12:13Glavno je svemu to si uo: Boga se boj, izapovesti Njegove dri, jer to je sve oveku.12:14Jer e svako delo Bog izneti na sud i sva-ku tajnu, bila dobra ili zla