RAZGOVOR: BRANKA STAMENKOVIĆ, PREDSEDNICA DOSTA JE BILO

Uvodna reč glavnog urednika

Nije lako videti nešto dosad neviđeno, izgovorila jeuverljivo kraljica Deneris u zadnjoj epizodi „Igreprestola“. Suprotstavljajući se mekoći Džona

Snežnog dodala je: „Ja znam šta je dobro!“ „Šta je sa onimakoji misle da znaju šta je dobro?“, upitao je Snežni. „Nemogu da biraju!“, bile su poslednje kraljičine reči pre negošto će, uz izjavu o večnoj ljubavi, Džon Snežni da joj pro-bode srce.

Ovoj bizarnoj i tragičnoj sceni prethodio je dijalogizmeđu lorda Tiriona i Snežnog u kom mu mudri patuljakotvara oči: „Ko je sada najveća pretnja po narod?“, aludi-rajući na to kako je Deneris, postajući sve moćnija, sve

uverenija da je dobra i pravedna. Verovatno ćete prepoznati u ovim scenama i djalozima i

tračak naše trenutne političke stvarnosti, i to nije ništa novou sveopštem, svetskom, identifikovanju ove moćne serije sapolitičkim prilikama širom planete. Uloge podelite sami.

Na svakodnevnu potrebu hranjenja moći nije imun ni našLuj XIV. Pouzdan način tog pothranjivanja je destrukcija, a„Igre prestola“ to surovo potvrđuju. Svakodnevno „prepoz-navanje“ neprijatelja, obračun s njima, naglašavanje sop-stvene ugroženosti, dnevno traženje sveopšte podrške bezmogućnosti preispitavanja onog što je vođa već sebi dubokoutuvio u glavu..., samo je niz prepoznatljivih situacija kojeneki vide, a neki ne, niti će dok ne budu lično ugroženi.

A kralj destrukcije duboko je ugazio u sve: podelio je

jevrejsku zajednicu u Srbiji, podelio je bošnjačku zajednicu(uz pomoć Ljajića i Zukorlića), ništa bolje nije ni međumađarskom populacijom, uveliko je podelio opoziciju ... asad su na redu narod i Crkva, gde međ već po raznim osno-vama suprotstavljene vladike treba uneti i političku podelu.A sve radi sveopšte poslušnosti i podrške. Ali, kad jenjajupodele među neposlušnima, počeće među poslušnima, sitim„ljubavi i odanosti“.

Dotad, važno je raju dnevno držati u strahu, za šta služepisani i tv đubroidi. Da li to što su se uoči naduvane najave(„nesupelog“) bibljskog potpa stariji građani u apotekamasnabdevali lekovima bar nekoga na nešto upozorava?

„Ko je sada najveća pretnja po narod?“, saznaćemo usledećoj epizodi „Igre prestola“ koja će se snamati u Srbiji.

Dnevna doza destrukcije

Zavadi pa vladaj

Srbija je

NATOprćija

Vreme DJB tek dolazi

KOJA PRAVA U NAŠOJ DRŽAVIIMAJU VOJSKA SAD I NATO?

Tek penzionisani a već pokradeni

VLADA SMANJILA I PRIMANJA BUDUĆIH PENZIONERA KAD PREDSEDNIK SKINE MASKU I NAVUČE EPITRAHILJ

IZ LAZI SREDOM GODINA III BROJ 50 22. 5. 2019. CENA 50 dinara

2 POLITIKA

Beogradski glas Godina treća, broj 50 Izlazi svake druge srede. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: glasbeogradski@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

KOJA PRAVA U NAŠOJ DRŽAVI IMAJU VOJSKA SAD I NATO? (1)

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Šest godina nakon što je NATOrazorio Srbiju, pogazivši regulemeđunarodnog ratnog prava i

međunarodnih odnosa, tadašnji poli-tički Beograd učinio je prvi korak kaulasku u taj isti vojni savez. Usledioje niz bilateralnih ugovora u istomsmeru, koji su aktuelnom SNS-u i nje-govom lideru Aleksandru Vučićuomogućil i da bezmalo formalizujučlanstvo Srbije u toj alijansi.

Za to vreme građanima se plasira teza ovojnoj neutralnosti, uz mahanje jednomrezolucijom koja je u međunarodnomporetku mrtvo slovo na papiru.

Formalno, nogu je povukao VukDrašković. Kao ministar spoljnih poslova,on je 2005. sa Japom de Hop Šeferom, gen-eralnim sekretarom NATO, potpisao„Sporazum između Srbije i Crne Gore iorganizacije Severnoatlantskog pakta(NATO) o tranzitnim aranžmanima zapodršku mirovnim operacijama“. Ugovorje ratifikovan iste godine („Službeni listSCG –Međunarodni ugovori“, br. 13/2005)i ima elemente SOFA sporazuma (Status ofForces Agreement), mada se tako ne zove.Zašto?

Sporazum za sva vremena

Zbog onog što u ugovoru piše. OsobljeNATO dobilo je status „eksperti u misija-ma“ prema Konvenciji UN o privilegijamai imunitetima iz 1946. (čl. 5), zabranjeno jenjihovo hapšenje i pritvaranje (čl. 11), aosoblje i sama alijansa oslobođeni suplaćanja postojećih i budućih dažbina (čl. 12). NATOima pravo na vlastite telekomunikacione veze i besplatnokorišćenje celokupnog elektromagnetnog spektra (član 13).

Naše pravo je derogirano: odštetni zahtevi građanaili same države podnose se „na postupak“ NATO-u,isključivo preko izvršnih organa vlasti SCG (čl. 14),nadležnost za rešavanje sporova proisteklih iz ugovoratransferisana je sa sudova na diplomatiju (član 15).Privilegije i imunitete dati NATO važe i za osobljezemalja koje učestvuju u operacijama, ali nisu u NATO(čl. 18). Ugovor se pri-menjuje „do okončanjasvih operacija podrškemiru u regionu Balkanaili kako se strane dru-gačije dogovore“ (čl.19). Sve skupa ukazujena kontradiktornost spo-razuma, da je možda icinična proklamacija opoštovanju suvereniteta iteritorijalnog integritetaSCG kad se istovremeno,

na primer, razvlašćuju domaći i međunar-odni sudovi.

Taj ugovor nadživeo je SCG, stvorenu2003. i ugašenu 2006. zbog razdvajanja„dva oka u glavi“. Obavezuje Srbiju, kojase smatra pravnim sledbenikom, jednakokao sporazum SOFA Srbija‒SAD iz 2006.U ime dveju vlada potpisali su ga BorisTadić i Kondoliza Rajs, što domaćajavnost saznaje kroz godinu dana, a i tadzbog pritužbe radikala povereniku zainformacije od javnog značaja.Ratifikovan je tek 2009. u okviru debate očak 65 zakona („Službeni glasnik RS –Međunarodni ugovori“, br. 42/2009).

Po slovu ugovora o „zaštiti statusa ipristupu korišćenju vojne infrastrukture uSrbiji“, oružane snage SAD su „entitetkoji čine pripadnici oružanih snaga, civil-no osoblje Ministarstva odbrane i svaimovina, oprema i sredstva SAD koja senalaze u Srbiji“. Cilj ugovora je (čl. 3) davojsci SAD, kompanijama i firmama kojekod nas nisu registrovane, kao i njihovimzaposlenima koji su stranci – dakle, dasvima njima Srbija pruži besplatan „prist-up i korišćenje onih objekata“ koji su impotrebni, što nije ograničeno „samo naprevoz, magacine i objekte za obuku“.Osoblje SAD vuče status iz Bečke kon-vencije o diplomatskim odnosima iz1961. (čl. 5), ima pravo da nosi uniformui oružje po naredbama Vojske SAD, aSrbija se stara o njihovoj bezbednosti ibezbednosti njihove imovine (čl. 6).

O šteti odlučuje Vašington

Vojska SAD, kompanije i firme ne plaćaju poreze, carinei takse „na ličnu imovinu, opremu, zalihe, materijale,tehnologije, sprovođenje obuke i pružanje usluga“, izuzetisu od inspekcije, dozvola i drugih ograničenja koja važe uSrbiji (čl. 7). Za plovila i vazduhoplove ne plaćaju, u objek-tima u vlasništvu Srbije, aerodromske i lučke takse, takse zaparkiranje, naknadu za lučku pilotažu i usluge lučkihremorkera, dok za vazduhoplove ne plaćaju takse za navi-gaciju, prelet, korišćenje terminala i tome slično. VojskaSAD nema ograničenja kad u Srbiji bira partnere i dobavl-jače za robe i usluge, u tim relacijama važi pravo SAD, s tim

da „nabavke dobara i vršenja uslu-ga u Srbiji od strane ili u imeSAD... ne podležu oporezivanju,plaćanju carina i sličnih dažbina“.Ista prava, bez ikakvog odobrenja iograničenja, dobijaju i „partneriSAD“ (sve po čl. 8).

„Osim zahteva za naknadu štetepo ugovoru, strane će se odrećiprava da traže jedna od druge bilokakvu naknadu za štetu, gubitakili uništenje imovine, povredu ilismrt osoblja bilo koje strane do

Srbija je nenadležna za postupanje pozahtevima naših državljana zbog „šteteili gubitka koje je prouzrokovalo osobljeSAD“, o tome odlučuje Vašington posvojim zakonima

Glas razuma, 22. maj 2019.

Srbija je NATO prćija

3Glas razuma, 22. maj 2019.

kojih je došlo tokom izvršenja njihovih zvaničnihdužnosti po ugovoru SOFA“ (čl. 9). Srbija jenenadležna za postupanje po zahtevima našihdržavljana zbog „štete ili gubitka koje je prouzroko-valo osoblje SAD“, o tome odlučuje Vašington posvojim zakonima (čl. 9).

Vojska SAD i partneri koriste vodu, struju i ostalekomunalne usluge po cenama koje važe za VojskuSrbije „ukoliko drugačije nije dogovoreno“. Srbijadaje pravo Vojsci SAD da koristi radio-frekvencijskispektar, da upravlja sopstvenim sistemima za teleko-munikaciju, što obuhvata i besplatno „pravo nakorišćenje zahtevanih sredstava i usluga“ (čl. 10).Sudovi i treća strana isključeni su iz rešavanjasporova, a ako Srbija ili SAD „u budućnosti postanučlanice sličnih sporazuma, koji sadrže odredbe kojesu u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma, pri-menjivaće se odredbe ovog sporazuma“ (čl. 13).Stoji i da SAD poštuje suverenitet Srbije, ali to je,vidi se, po metodologiji primenjenoj u ugovoru kojije Drašković potpisao godinu dana ranije.

Tadić potpisao, Koštunica znao

Taj ugovor o vojnoj saradnji u oblasti odbrane izajedničke bezbednosti primenjuje se od dana kad jepotpisan, može biti otkazan (čl. 14). Inače, VladaSrbije avgusta 2006. klasifikuje kao strogo poverljivzaključak o usvajanju nacrta tog ugovora i ovlašćujeTadića, predsednika Srbije, da ga potpiše. U tovreme premijer je Vojislav Koštunica, čiji je DSS ukoaliciji sa DS, G17+, SPO i NS.

Sporazum je ozakonjen tek 2009, u mandatu pre-mijera Mirka Cvetkovića. Parlamentarnu većinu dalisu Tadićeva lista „Za evropsku Srbiju“ (DS, G17+,SPO), SPS, PUPS i stranke nacionalnih manjina. Naistom skupštinskom zasedanju ratifikovan je i spo-razum vlada Srbije, Crne Gore i SAD „o saradnji uoblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uniš-tavanje i unapređenju vojnih odnosa“ (potpisan2006). Uz to, i ugovor „o snabdevanju i uzajamnimuslugama (USA‒SRB 01)“ između našeg i amer-ičkog ministarstva odbrane. Sa samo ova tri ratifiko-vana zakona vladajuća većina dala je SAD i njenojvojsci veća prava nego što bi Vašington i Pentagonimali da je Srbija postala članica NATO, štaviše,režim je Vojsci SAD ustupio prava koja nisu moglida dobiju čak ni u Rambujeu (Geopolitika).

Trojnim ugovorom (Beograd‒Podgorica‒Vašington)vojnici i osoblje SAD oslobođeni su krivične odgov-ornosti „za smrt ili povredu bilo koga na teritorijiSrbije“ (i Crne Gore; čl. 7). Vlada SAD i njeni partneri(među njima privatne vojne kompanije) stekli subescarinski režim pri uvozu ili izvozu ma koje opreme,zalihe, materijala „i drugih sredstava“ (čl. 10). SADima pravo da u Srbiji gradi objekte u skladu sa propisi-ma SAD (čl. 11). Najzad, sporazumom USA‒SRB 01Srbija se 2006. obvezala da pruža „logističku podršku,zalihe i usluge“ Vojsci SAD i njenim partnerima.

To je partnerska, bilateralna vojna saradnja uokviru koje Beograd, svakako, ne može u SAD daradi ništa od onog što je dozvolio da Vašington možeda radi u Srbiji.

(Nastavak u narednom broju)

Piše: Milan Bečejić

Kad predsednik ove tužne države nekome i zbognečega kaže da – laže, to je ravno„informerovskom“ propagandnom maniru da neis-

tomišljenike vrhovnog urednika, po dnevnopolitičkomzadatku, proglasi – lažovima. Potom se momentalno trebazapitati koja i kakva istina je zabolela diku predsedničkunakon neuspešne vizite delu vladika. Sve i da dovedem upitanje izvor njegovog gneva (izveštavanje „Danasa“ ocrkvenom ataku), saopštenje Arhijerejskog sabora Srpskepravoslavne crkve ga surovo demantuje – uzalud si dečkodolazio, stav Crkve je suprotan tvojim kosovskim planovimai namerama.

Politika Crkve još od Konstantina Velikog jeste dapodržava vlast, pa ni ova naša nije gadljiva na tu praksu,čiji je u ovom trenutku glavni i najveći protagonista 45. poredu, najgori srpski patrijarh u osam vekova autokefalnos-ti SPC ‒ Miroslav Gavrilović, zvaniIrinej. Pokušavši da prejudicira konačanstav Sabora, prethodno je isfingirao navod-nu sveopštu podršku arhijereja ne bi li sepred Vučićem i njegovim štitonošomSančom Pansom (Dodikom) što više dodvo-rio i javnosti nametnuo utisak da SPCpodržava Vučića, po šta je predsednikdržave i došao međ vladike. Daleko od očijujavnosti ostaće saznanje da su uticajnijiarhijereji neuglednom i nemoćnom patri-jarhu nagovestili ozbiljan pritisak pod kojimbi se povukao s trona (zbog „bolesti“ ilistarosti – 89. godina, jer je izbor doživotan).Bio je, doduše davno, jedan slučaj da jepatrijarh smenjen, kad je knez Lazar udogovoru sa episkopima, suprotno kanoni-ma, smenio trećeg po redu patrijarhaJefrema 1379. godine, naklonjenogCarigradskoj patrijaršiji, i na njegovo mestopostavio Spiridona. E sad, nije Vučić knezLazar, mada voli da ga glumi (a tek MilošaObrenovića), ali Irinej je lukavo procenio dabi ga lična i javna podrška modernom srp-skom despotu, ali, istovremeno, i popuštanjekolegama episkopima, moglo održati na tronu.

Međutim, sve to je proizvelo veliku količinu gađenjameđu iskrenim vernicima koji poštuju Crkvu a pritom mislesvojom glavom. Ostaje dilema zbog čega je patrijarh iskazaotoliku količinu snishodljivosti prema predsedniku države, daga je čak proglasio za preporučenu božju pošiljku. Da li je iznjega progovorio Miroslav Gavrilović ili poglavar Srpskepravoslavne crkve? Ne verujem u čaršijske natruhe da jeMiroslav u vreme dok je bio niški vladika izazvao uProkuplju neku saobraćajku, te da je u kanonskom grehuzbog dva potomka, od kojih je jedan u nekom ozbiljnombiznisu, ali se pitam da li je ovom unižavanju Crkve i samogsebe pristupio iz straha ili interesa? U njegovim godinamačovek može da se plaši samo smrti, a ni razmere interesa,bilo ličnog ili crkvenog, nisu dovoljno jasne niti ubedljive.

Slobodan Milošević nije upadao na arhijerejska zasedanjaniti je kao osvedočeni komunista voleo da očijuka saCrkvom. Ali držao ju je pod kontrolom, što preko Službe,što nekim ustupcima. Malo ko se seća da je u prvoj polovi-ni devedesetih dozvolio sveštenstvu uvoz automobila bezdažbina, te da je na rafiniran način znao da pomogne Crkvi,pa su se i u patrijaršijskoj štampariji štampali SPS-oviizborni plakati! Ovaj aktuelni Miloševićev đak ne posedu-je takav rafinman, pa Crkvi direktno donira novac, a ova galako uzima, iako se time krši Ustav SPC, gde se u članu

243, tačka 4, jasno kaže da prihodi Crkve mogu biti i„vanredni od dobrovoljnih priloga, darova i zaveštanja…“Tih 30 miliona od države, ili ko zna koliko, ne mogu biti nidonacija niti dobrovoljni prilog, već samo politički mito ipredložak političkog pritiska. Nije se samo u ovom slučajupatrijarh ogrešio o crkveni ustav, već i pozivajući predsedni-ka države na zasedanje Sabora. U članu 68 Ustava SPC piše:„Sveti arhijerejski sabor i Sveti arhijerejski sinod mogu nasvoje sednice pozvati, radi stručnog mišljenja, i sveštena isvetovna lica koja nisu članovi tih tela.“ Drsko i neprimerenobi bilo proglasiti Vučića za stručnjaka čije je mišljenjeneophodno za utvrđivanje bilo kog stava SPC. Otuda bi nje-gov pokušaj ulaska na saborsku sednicu bio ravan upadu ipresedan u urušavanju samostalnosti SPC. Time je i logičnoda je predsednik dospeo tek do svečanog Crvenog salona.

Ostaje gorak ukus što srpski episkopi trpe ovakvog patri-jarha i što nemaju ni snage ni smelosti da ga kazne za ovolikokanonsko ogrešenje. No, ostaje i gorak ukus zbog predsed-

nikove namere da pokori i kontroliše još jednu instituciju –Crkvu. Da napravi razdor i podelu tamo gde ni po funkciji nipo običajima nema šta da traži. SPC i bez njegovih nameraima previše unutrašnjih podela: na justinijanovce i nikola-jevce, na proruse i progrke, na bosanske i srbijanskeepiskope, na „crvene“ i patriotske vladike, na ekumeniste ione koji su protiv, na mlade i starije episkope… Ali i na onevlastoljubive, srebroljubive i pipoljubive, koji su omiljenipredmet interesovanja Službe koja se nekad zvala Udba, adanas kako god. Svojevremeno mi je moj dragi prijateljteolog Živica Tucić ubedljivo objasnio: „Uticaj Službe bio jenajmanji pri izboru patrijarha Pavla.“ Ali ga je uvek bilo. Jošod vremena čuvenog Krcuna koji je, kao šef Službe, u deceni-ji posle rata, uspeo da unutar SPC organizuje 1.800 svešteni-ka u nekakav „sindikat“ i da preko njih nadzire i upravljaCrkvom. Čak da (uz pomoć Dobrice Ćosića) instaliraGermana na mesto patrijarha!

Jeste da je ovaj predsednik četvrtine građana Srbijebezbožnik, da Vučiće iz Bugojna bije glas partizanštine,ali pokušaji i namere da logikom zavadi pa vladaj uruši iono malo ugleda koji je sačuvala Srpska pravoslavnacrkva ne služe mu na čast, čime je zaslužio istorijskukaznu izopštenja iz pravoslavlja i srpstva. I bezkosovskog fijaska.

Zbog čega je patrijarh iskazao toliku količinusnishodljivosti prema predsedniku države, daga je čak proglasio za preporučenu božjupošiljku?

Sa tri ratifikovana zakona 2009. godine vladajuća većina uSrbiji dala je SAD i njenoj vojsci veća prava nego što biVašington i Pentagon imali da je Srbija postala članica NATO

KAD PREDSEDNIK SKINE MASKU I NAVUČE EPITRAHILJ

Osoblje NATO dobilo je status eksperti u misijama,zabranjeno je njihovo hapšenjei pritvaranje, a osoblje i samaalijansa oslobođeni su plaćanjapostojećih i budućih dažbina

Zavadi pa vladajIza oltara

4 INTERVJUGlas razuma, 22. maj 2019.

Razgovarao: Milan Bečejić

Pokret „Dosta je bilo“ nije u Skupštini, tradi-cionalno ga nema u medijima. Gde je trenut-no: na ulicama gradova, u ilegali, na

društvenim mrežama…?Svi mediji u Srbiji, bez obzira na to da li se radi o medi-

jima kojima upravlja vlast ili medijima za koje građanimisle da su nezavisni od vlasti, promovišu globalističkupolitiku „EU nema alternativu“. DJB je oštar, argumento-van protivnik EU, otvoreno govori o tome da EU podržavazlo na Balkanu. Zbog toga za DJB nema mesta u medijima,što stvara privid da nas nema.

DJB ima odbore u celoj Srbiji. Budući da su za DJB svimejnstrim mediji zatvoreni, naša komunikacija sa građani-ma dominantno se odvija na terenu u direktnom kontaktu sanjima i na društvenim mrežama. Kada smo, isključivo zah-valjujući tome, 2016. godine ušli u Narodnu skupštinu,mejnstrim mediji su se delimično otvorili za DJB, aliisključivo za izveštavanje o našem skupštinskom delovanjuu negativnom kontekstu. S obzirom na to da DJB sadabojkotuje rad Skupštine, nema ni potrebe da se u medijimanegativno komentarišemo. Umesto toga, kreira se lažnaslika da DJB ne postoji.

Mi smo podjednako aktivni na društvenim mrežama.Redovno objavljujemo snimke prethodnih skupštinskihobraćanja u kojima objašnjavamo kako DJB vidi reforme uSrbiji, i ti snimci na „Fejsbuku“ imaju milionske preglede.Pojedini lokalni DJB odbori su od 2016. godine izgradilireputaciju beskompromisnih boraca za reforme u svojimlokalnim sredinama, gde su izuzetno aktivni, kao na primeru Nišu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Zaječaru, Šapcu, Vršcu,Pančevu… DJB je aktivan, samo se zbog medijskogmraka to nedovoljno vidi u medijima s nacionalnomfrekvencijom i u štampanim medijima.

Nagovaram Sašu da se vrati

Gde je Saša Radulović? Saša Radulović se povukao sa čela DJB u

aprilu prošle godine i veliki broj glasača jepomislio da je to kraj DJB. Lično sma-tram da je to bila velika greška i da je zadalji napredak DJB neophodno da se onvrati na čelo organizacije. Neprestanomu to ponavljam. On je osnivač DJBkoji je vizionarski osmislio čitavunašu republičku politiku i neraskidi-vo je vezan za sâm identitet organi-zacije. Takođe, upravo pod njegov-im liderstvom DJB je i ušao uNarodnu skupštinu i postaoparlamentarna strankapre tri godine.L j u d iolako

shvataju liderstvo u Srbiji i misle da je to nešto što možesvako. Znate li vi koliko je to zahtevan i izazovan posao?Tek kad se nađete u toj ulozi, shvatate koju količinu odgov-ornosti i posvećenosti, ali i prirodnog talenta, zahteva lider-ska pozicija. Nepodnošljiva je lakoća s kojom mnogi ljudikod nas sebe zamišljaju na važnim državnim funkcijama,nesvesni svoje neadekvatnosti. Voditi državu je užasnoodgovoran i zahtevan posao. Upravo zato što su namdržavu dosad vodili nedovoljno dobri političari i jesmoovde gde smo danas. Uverena sam da mi u Srbiji nemamoboljeg lidera koji je spreman, rešen i sposoban da sprovedeneophodne reforme i pokrene napredak u Srbiji nego što jeto Saša Radulović.

Da li vam bar pomaže?Kompletnu politiku DJB i dalje osmišljava i vodi upravo

Radulović, ali ne učestvuje u operativnom vođenju stranke isam je odlučio da se skloni iz fokusa javnosti kako bi otvorioprostor drugima. Unutar organizacije je izuzetno aktivan imnogo mi pomaže jer, pravo da vam kažem, bez njega i nje-gove podrške i pomoći ja to sama ne bih umela. Otkad sam upolitiku ušla, mnogo sam od njega naučila i još uvek učim.Sama politiku DJB ne bih umela ni približno tako dobro daosmislim kao što to on čini. Veoma je aktivan u pisanju anal-

itičkih tekstova o stanju u EU, o bankarskomglobalizmu, o Kosovu i

Metohiji i trasiranjup o l i t i k e

stranke.

Prepoznatljivost Saše Radulovića u biračkomtelu je velika. Svidelo se to nekom ili ne, glasačitraže jakog i prepoznatljivog lidera. Moja prepoz-natljivost među građanima porasla je kao posledicamojih nastupa u Skupštini, ali je još uvek daleko od

onoga što je potrebno DJB. Otkako sam došla na čelo DJBu novembru prošle godine, nisam imala nijedno samostalnogostovanje na bilo kojoj televiziji u Srbiji. Nijedan poziv.Mislim da to govori dovoljno. To nam nanosi veliku štetujer stvara kod ljudi privid da nas nema. Nadam se da ćuzajedno sa svim članovima uspeti da ga nagovorim Sašu dase vrati na čelo DJB.

Napadi tabloida - kompliment

Ko vas najmanje želi na političkoj sceni: vlast, opozi-cija, mediji ili bivši funkcioneri DJB odbegli sposlaničkim mandatima?

DJB je trn u oku svima jer dosledno stojimo na stanoviš-tu da oni koji su zloupotrebljavali javne resurse u prošlostiviše nikad ne bi smeli da primirišu vlasti u Srbiji, kao i dasvi oni treba da budu procesuirani. Po tom pitanju smobeskompromisni, i taj i takav stav ugrožava mnoge. Što setiče preletača, kako vreme prolazi, njihovi pravi motivi zanečasno otimanje mandata od DJB sve su očigledniji. Doksu odlazili, usta su im bila puna lažnih optužbi o autokratijii finansijama DJB, a danas vidimo da su u svom preletanjuili aterirali u političke opcije bliske vlasti, ili svoju politikuupodobili politici vlasti. Ima i onih koji su godinama pričali daje bivša vlast radila isto što i sadašnja, a sada su u redovima tebivše vlasti. Za sve njih – mejnstrim mediji su se otvorili.Jasno je kao dan i šta im je bio cilj i kakvi su im bili motiviza preletanje.

Izabrali ste treću opciju kao politički put u zemljikoja je raspolućena i polarizovana, i koja ne vidi daljeod onoga što joj se nameće ili ne želi da vidi. Da li je tajtreći put realan u ovom trenutku?

Taj treći put je jedino rešenje. Sve ostalo je samo pro-dužavanje agonije koju živimo već decenijama. Priča omanjem i većem zlu je izlizana i građani je više ne kupuju.Građani su zainteresovani za dobro, a ne za merenjekoličine zla. Veliki je izazov pak povratiti građanima veru uto da u Srbiji ikad može biti drugačije nego što je to danas

jer ljudi su razočarani, izgubili su poverenje u političkeprocese i političku „elitu“, pošto se već decenijama navlasti smenjuju isti ljudi koji rade iste stvari, imajući naumu isključivo lični i partijski interes, i ne mareći zainteres građana. Međutim, vreme radi za DJB. Mi neodustajemo i kako vreme prolazi, sve veći brojgrađana uviđa da smo stvarno rešeni da suštinskipromenimo sve što je potrebno kako bi Srbija krenulanapred.

Da ne biste skroz pali u zaborav, tu su tabloidi snategnutim pokušajima da isfabrikuju neku aferu uDJB (vi protiv Rusije u SE, finansijski izveštajstranke, sramno tumačenje fotografije na kojoj stevi, Hana i Saša…). Kako objašnjavate tu povre-menu „pažnju“ i kako reagujete?

Pošto svaki put kad me posao odvede u inos-transtvo radi učešća u aktivnostima Skupštine

Saveta Evrope po pravilu osvanem u nekomtabloidu u negativnom kontekstu, jasno je da

Što se tiče preletača, kako vreme prolazi,njihovi pravi motivi za nečasno otimanjemandata od DJB sve su očigledniji

Branka Stamenković, predsednica „Dosta je bilo“

Vreme DJB tek dolaziRAZGOVOR

5Glas razuma, 22. maj 2019.

DJB je trn u oku svima jer dosledno stojimo na stanovištu da oni koji su zloupotrebljavali javneresurse u prošlosti više nikad ne bi smeli da primirišu vlasti u Srbiji, kao i da svi oni treba dabudu procesuirani. Po tom pitanju smo beskompromisni, i taj i takav stav ugrožava mnoge

ta moja aktivnost aktuelnoj vlasti pravi štetu, pamoraju nekako da pokušaju da me diskredituju.Nakon mojih obraćanja u plenumu SkupštineSE u aprilu, o kojima nijedan domaći mejn-strim medij nije ništa izvestio, ali koja su bilaveoma praćena na društvenim mrežama, u jed-nom tabloidu „počastili“ su me tekstom koji jetvrdio da snimam pornić. Dan nakon što sam uLondonu, na sastanku Odbora za monitoringSE (na kome se sat i po vremena pričalo o stan-ju demokratije u Srbiji), aktivno učestvovala uraspravi i odgovarala na mnogobrojna pitanja,opet sam osvanula u negativnom kontekstu uistom tabloidu. Proričem da ću sledeći put utabloidu u negativnom kontekstu osvanuti ujunu 2019. godine, tokom letnjeg zasedanjaSkupštine SE jer – to je već pravilo. Inače, neuzbuđujem se previše oko tih lažnih i smešnihnapada. U stvari, gledam na njih kao na svojevrstan kompliment mom političkom delo-vanju.

Put u ovakvu EU, put u ropstvo

Otkud optužbe da je DJB skrenuo udesno, kako ihobjašnjavate i kako biste definisali ideološko-političkupoziciju vaše stranke?

Širom Evrope postoji trend da se politički protivnici

bankarskog globalizma etiketiraju kao „desničari“, „fašisti“,„neonacisti“, „populisti“, ne bi li se diskreditovali. A kadsam u martu, tokom zasedanja Odbora za monitoring SE uParizu, razgovarala s jednim poslanikom Bundestaga kojime je zapitkivao kakav je program moje stranke, njegovareakcija na moje odgovore glasila je: „Pa vi ste levičari.“

Mi, naravno, nismo ni levičari ni desničari, već partijacentra. Naša ideološka pozicija ima jaku socijalnu kompo-nentu, što se često vezuje za levicu, a istovremeno se bori-mo protiv partokratije, partijske države, za jaku i slobodnuekonomiju i preduzetništvo, za domaću privredu i snažnosmo patriotski orjentisani, što se često vezuje za desnicu. Au stvari DJB ideologija je, jednostavno rečeno, ideologijazdravog razuma.

Takođe, stižu optužbe da se DJB odrekao evropskogputa Srbije. U kojoj meri tu tezu gura vlast, a koliko deoopozicije?

EU fanatici nikako da prihvate očiglednu činjenicu danešto nije u redu sa EU. EU podržava Vučića u svemu štoradi u Srbiji. EU podržava kontrolu medija u Srbiji, krađuizbora, celu SNS-ovu partijsku državu, sve dok poslušnoispunjavaju zahteve delom Brisela, ali najviše Berlina.

Srbija je deo Evrope. DJB samo smatra da je EU projekatotišao u pogrešnom pravcu i EU integracije nisu u interesuSrbije, te da su nama, kao i ostatku Evrope, potrebne nekesasvim drugačije evropske integracije. Evropa i EU nisujedno te isto. EU je projekat bankarsko-korporativnog glob-alizma koji kroz težnju za federalizacijom ekonomskiporobljava i kolonizuje evropske zemlje. Evropi su potreb-ne integracije bazirane na ekonomskoj, kulturnoj i svakojdrugoj saradnji suverenih država.

Vizija takve Evrope, bazirane na integraciji suverenih

država, sve je prisutnija širom kontinenta. Suverenističkipokreti dobijaju sve veću podršku u EU državama. Nažalost,Balkan ponovo kasni u prepoznavanju ovog trenda i DJB jepraktično jedina politička opcija koja o ovome glasno pričau Srbiji. DJB je i članica najjače grupacije evropskih suv-erenističkih stranka koja okuplja EU

skeptike. Mi smatramo da treba uhvatiti taj talas rastapodrške suverenističkim pokretima i da Srbija treba da seodrekne težnje da pristupi EU jer to je najkraći put uekonomsko ropstvo i potpuno odricanje od ekonomskog imonetarnog suvereniteta.

Kako objašnjavate sveprisutno licemerje EU kad jeSrbija u pitanju – ovdašnjoj očiglednoj diktaturi nesuprotstavljaju proklamovane evropske vrednosti nakojima insistiraju u pristupnim poglavljima?

EU je globalistička tvorevina napravljena da štiti interesebanaka i velikih multinacionalnih korporacija. Globalistejedino zanima profit i ekonomsko porobljavanje, a na putuostvarenja takvog cilja stoje suverene države, demokratskiprincipi i vrednosti. Stoga nije ni čudo što su spremni dazatvore oči na urušavanje demokratije, jer upravo urušavan-je demokratije olakšava kolonizaciju i ekonomsko porobljavanje.

Prva sam progovorila

o stanju u Srbiji

Dobar deo opozicionih stranaka laganoje prisvojio neke od programskih principai ideja DJB. Ima li načina da ih vratite u„vlasništvo“?

DJB ima najbolji program za Srbiju, te niječudo da mnogi pokušavaju da ga prisvoje.Kažem „pokušavaju“, jer oni ga ne prepisuju upotpunosti, već po želji. Prepišu veći deo, aonda izostave ključnu stvar: da reforme nemogu sprovesti oni koji su u prošlostizloupotrebljavali javne resurse.

Za Srbiju je dobro da se DJB program prepoznaje kao najbolji, ali nije dobro što sezanemarivanjem ove ključne crvene linije onpraktično skrnavi. DJB ne veruje da će oni kojisu u prošlosti zloupotrebljavali javne resurse,ukoliko ponovo dođu na vlast, dobrovoljnoodustati od takvog ponašanja. Tu i vidimoključnu ulogu DJB: ulogu kontrolora koji će sepostarati da se budžetski novac građana trošiisključivo u javnom, a ne u partijskom i ličnom

interesu.

Evropa je tradicionalno osetljiva na fašizam. Da li ikako, makar interno, u okrilju Skupštine SE reaguju napredsednikovo i naprednjačko prangijanje o fašizmu uSrbiji?

Do januara 2019. godine, kad sam akreditovana zaposlanika u Skupštini SE, naša delegacija nije imala opozi-cionog člana spremnog da u tom forumu jasno i glasno pričao urušavanju demokratskih procesa i vladavine prava uSrbiji. Visoki EU zvaničnici, svakako, znaju sve to, ali dokneko jasno i glasno o tome ne progovori, lakše im je da –zarad nekih svojih političkih interesa – to ignorišu. Ako stespremni da javno iznesete pravo stanje stvari, to ignorisanjeje mnogo, mnogo teže.

Među kolegama u Skupštini SE iz drugih zemalja ima i onihkoji su iskreno iznenađeni jer nikad ranije ni od koga nisu čulikakvo je pravo stanje stvari. Srbija se, inače, od 2003. godine,kad je pristupila Savetu Evrope, nalazi u procesu monitoringa.SE periodično priprema izveštaje o stanju demokratije, vla-davine prava i ljudskih prava u Srbiji, analizirajući u kojojmeri je Srbija ispunila standarde na koje se obavezala prilikompristupanja Savetu Evrope. Trenutno je u izradi jedan takavizveštaj. Aktuelna vlast već godinama traži da Srbija izađe izprocesa monitoringa, ali šanse za to su izuzetno male jer ocenenezavisnih međunarodnih organizacija za praćenje medijskihsloboda i sloboda uopšte jasno govore o nazadovanju. Na svet-skoj listi medijskih sloboda Srbija je za poslednje tri godinepala za 31 mesto, a „Fridom haus“ nas je prebacio iz kategori-je „slobodnih“ u kategoriju „delimično slobodnih“ zemalja.Sve to daje dodatni kredibilitet svakom mom govoru ostvarnom stanju u Srbiji, unutar različitih foruma SE, ali i uinternim razgovorima s kolegama iz drugih evropskih zemalja.

Pre nekoliko meseci raskrinkali ste naprednjačkuujdurmu s vama na Skupštini SE. Šta se tim povodomdalje događalo i postoje li neke administrativne sankcije za takve stvari?

U januaru 2019. ostatak srpske delegacije otišao je uStrazbur bez mene jer je šefica delegacije Aleksandra Tomićtako odlučila. Nadali su se, valjda, da ću se ja protiv toga buniti unutar naše Narodne skupštine, gde su ustanju da bahato odbiju svaku moju žalbu. Nisu računali na toda ću se obratiti direktno Savetu Evrope, gde su bili oštro kri-tikovani zbog takvog ponašanja. Od tada se ponašaju u skladu sa pravilima SE i ne pokušavaju više da meonemoguće da prisustvujem zasedanjima plenuma i odbora,jer znaju da bi i na najmanju naznaku sličnog ponašanjausledila sankcija SE – dovođenje u pitanje akreditacije celedelegacije.

„Beogradski glas“ primer očuvanog novinarstva

Ovo je 50. broj „Beogradskog glasa“, jedinog opozicionog glasila u faktičkom vlas-ništvu jedne političke partije. Iako se ovaj medij pokazao otvorenim prema svimpolitičkim opcijama, opozicija ga ne prepoznaje kao svoj. Kako to objašnjavate?Odgovor na vaše pitanje je jednostavan: opozicija sastavljena od pripadnika bivševlasti ima sopstvene medije. Oni su malobrojniji od medija koji su pod kontrolomsadašnje vlasti, ali postoje i – nažalost – takođe nisu objektivni i otvoreni za sve poli-tičke opcije, već služe isključivo za njihovo promovisanje i diskreditaciju opozicionekonkurencije. Istinski objektivan medij otvoren za sve političke opcije, koji se pridržava nov-inarskog kodeksa i teži da objektivno, pravovremeno, potpuno i istinito informišejavnost, kao što je to „Beogradski glas“, naprosto ugrožava održanje starog poret-ka u kome se uzima zdravo za gotovo da svako ima svoj medij koji će ga promovisati. „Beogradski glas“ je dokaz da novinarstvo u Srbiji može biti objektivno, bez obzirana to ko ga finansira, ukoliko postoji neophodna politička volja da se objektivnonovinarstvo uopšte dozvoli u Srbiji. DJB ima tu neophodnu političku volju jer jeuveren da na otvorenom tržištu političkih ideja i rešenja – naše ideje i rešenja nema-ju premca. Mi smo samouvereni, za razliku od ostalih opozicionih opcija. U korenukontrole bilo kog medija uvek stoji nedostatak samopouzdanja u sopstvenu poli-tičku vrednost, pa se taj strah „leči“ tom kontrolom. To je veoma kratkoročnorazmišljanje jer nije održivo na duge staze. Vreme će to pokazati i dokazati. Vreme radi za „Beogradski glas“ isto kao i za DJB.Čestitam vam 50. broj i radujem se stotom.

Taj treći put DJB je jedino rešenje. Sve ostalo je samo produžavanje agonije koju živimoveć decenijama. Priča o manjem ivećem zlu je izlizana i građani jeviše ne kupuju

Uverena sam da mi uSrbiji nemamo boljeg lid-era koji je spreman, rešeni sposoban da sprovedeneophodne reforme ipokrene napredak uSrbiji nego što je to SašaRadulović

6 EKONOMIJAGlas razuma, 22. maj 2019.

ZAHVALJUJUĆI UVOĐENJU DISKRECIONOG PRAVA KolonoskopPiše: Branislav Krivokapić

Dragi Vučko!

Poslanici Skupštine Srbije formirali su anketni odbor sa zadatkomda ispita navode CINS (Centar za istraživačko novinarstvo Srbije)da su od 24,9 miliona evra, koliko je država u 2018. izdvojila za

otkup električne energije iz malih hidroelektrana, najviše novca dobiliEPS i firme povezane sa Nikolom Petrovićem, kumom AleksandraVučića. Za predsednika odbora izabran je narodni poslanik BoškoObradović, predsednik Srpskog pokreta „Dveri“.

U vremenu u kom živimo ovakva vest mogla bi se pojaviti samo nasatiričnom sajtu www.njuz.net. A ne tako davno, u doba vlasti „žutihlopova“, imali smo jednu veoma sličnu istragu. Početkom 2004. u parla-mentu je formiran anketni odbor za ispitivanje poslovnih odnosa izmeđuEPS-a i kompanije EFT Vuka Hamovića, a za čijeg je predsednika imen-ovan istaknuti predstavnik tadašnje opozicije, generalni sekretar Srpskeradikalne strane Aleksandar Vučić. Dobio sam novinarski zadatak daintervjuišem obe strane, prvo vlasnika kompanije EFT, a potom i sadašn-

jeg predsednika države. No,kada sam ga pozvao dazakažemo razgovor, čekalome je neprijatno iznenađenje.

„Zar vi stvarno postojite“,rekao mi je tobož začuđeno,insinuirajući da je toga danaobjavljeni intervju saHamovićem („Nisam mafijaši nemam magareće uši“, Blic,10. 03. 2004) naručen, a pot-pis ispod teksta lažan. Ipak,kada sam mu skrenuo pažnju

na propust obaveštajne službe SRS-a koja se hvali da je bolje informisanaod DB-a, a nije čula za jednog, ne baš tako nepoznatog novinara, izviniose i ubrzo sam se obreo u njegovoj kancelariji u Skupštini Srbije, gde smoobavili intervju („Održaću lekciju Hamoviću“, Blic, 11. 03. 2004).

Čim smo završili oficijelni deo, raspoloženi Vučić se sasvim se prepus-tio „off record“ ćakulanju. Njegovo poznavanje energetike osvojilo me jenaprečac. S terminima kao što je „vršno opterećenje“, „dotok hidroelek-trana“ i sl. baratao je kao moja malenkost granicom Karlovac-Ogulin-Virovitica. A eventualne manjkavosti svog gotovo enciklopedijskog poz-navanja elektroenergetske situacije na Balkanu nadoknađivao je gomilomspisa koji su prekrivali stolove u njegovoj kancelariji. Kada sam ga upi-tao šta je u tim papirima, kratko je odgovorio: „Dokazi.“

A onda je, po principu slučajnog uzorka, odabrao jednu fasciklu ipočeo da čita: „Dragi Vučko“, pisalo je na početku pisma koje mu jeposlao član iz malog mesta s juga Srbije.

„Alergičan sam na majmune iz Opštine Zemun“, rekao je te iste 2004,kivan na saopštenja JP „Poslovni prostor“ ove opštine koja su ukazivalana bespravnu gradnju pojedinih rukovodilaca Srpske radikalne stranke. Umeđuvremenu, i to ne samo u oblasti energetike i građevinarstva, Vučićje silno napredovao, toliko da je danas, kako je nedavno skromno priz-nao, „obrazovaniji od cele opozicije“. Njegov intelektualni i političkiuspon teku nezadrživo još od početka 2005, kada se, prema pisanju„Njujork tajmsa“, u jednom restoranu u Ulici kralja Petra, u društvuTomislava Nikolića, sastao sa Gregom Stivensom, direktorom za spoljneposlove jedne od najuticajnijih vašingtonskih lobističkih kuća „BarburGrifit end Rodžers“, sa kojim je razgovarao o popravljanju pozicijeSrpske radikalne stranke u američkoj administraciji. Samo dan nakonpovratka iz Beograda, gde se sreo i sa svojim klijentom ŽeljkomMitrovićem, na čijoj je promociji u Vašingtonu intenzivno radio, Stivensje u kući holivudske glumice Keri Fišer na Beverli Hilsu umro od pre-doziranja kokainom, objavio je „Njujork tajms“, a Vučić je jednombeogradskom listu izjavio da mu je „žao što je Stivens preminuo“ i da jebio „veoma simpatičan gospodin“.

Deceniju i po kasnije, kao najmoćniji čovek u državi, AleksandarVučić, neumorno, od jutra do mraka, svima i o svemu, čita lekcije poputone koju je „održao Hamoviću“. I dalje je alergičan na majmune kojiukazuju na bespravnu gradnju, korupciju i ostale trice i kučine, a dokazisu mu ubedljivi i relevantni, kao oni iz pisama koja su počinjala sa „dragiVučko“.

Piše: Branislav Krivokapić

Svima koji se ove godine penzionišu, a prvapenzija im bude veća od 34.003,91 dinar,država je na godišnjem nivou unapred zakin-

ula najmanje 20.000 dinara ili oko 180 evra. Ako ihposluži zdravlje i u penziji budu uživali dvadesetakgodina, njima će za života biti isplaćeno više hilja-da evra manje nego što im pripada. Šezdesetpeto-godišnjem univerzitetskom profesoru, kome jeFond PIO u februaru prosledio prvu uplatu od70.000 dinara, država će već u prvoj godinimirovine oteti 350 evra, a do 85. uvaženi profesorće ostati „kratak“ celih 7.000 evra. I takvimishodom bi mogao biti vrlo zadovoljan, ne tolikozbog dužine životnog veka, koliko zbog činjeniceda – sudeći po izmenama Zakona o PIO kojim jeVlada prigrabila diskreciono pravo da penzijeusklađuje po svom ćefu – vreme penzionerskihpljački tek dolazi.

Započeto spornim zakonom o umanjenjupenzija iz 2014, otimanje od penzionera nas-tavljeno je ukidanjem zakonom propisane for-mule za usklađivanje i prelaskom na isplatupenzija prema aršinima Vlade. Rezultat ovakobahatog urušavanja penzionog sistema jesteizmišljotina zvana „uvećanje uz penziju“ odpet odsto, koje trenutno prima oko 1.280.000penzionera (74,9 odsto) čija su primanjamanja od 34.003,91 dinar. Međutim, ovo„uvećanje“, na penzionim čekovima označenokao dodatak pod „razno“, nije dovelo dopovećanja vrednosti opšteg boda koji je i daljena nivou od 772,31 dinar iz decembra 2017.Zašto je to bitno? Zato što je u Srbiji već god-inama na snazi sistem u kom se po istoj for-muli vrši usklađivanje postojećih penzija iizračunavanje prve penzije. Naime, premačlanu 61 Zakona o penzijskom i invalidskomosiguranju, visina penzije određuje se tako štose lični bod osiguranika (dobija se množenjemličnog koeficijenta osiguranika i njegovogpenzijskog staža) množi sa vrednošću opštegboda na dan ostvarivanja prava na penziju, asvako usklađivanje, bilo da je reč o povećanjuili smanjenju penzija, dovodi i do promenevrednosti opšteg boda. Ovoga puta to se nijedesilo, pa je nešto manje od 430.000 penzion-era sa penzijama većim od 34.003,91 dinarostalo bez povišice od pet odsto, a u istom procen-tu manji iznos prve penzije dobili su svi koji su sepenzionisali počev od decembra 2018.

Da je poštovan zakon, odnosno da Vlada nijeprigrabila pravo da penzije povećava samo delukorisnika, uz povećanje od pet odstoopšti bod bi od decembra2018. vredeo 810,92 a ne772,31 dinar, pa bi pomenutiuniverzitetski profesor,umesto 70.000, primio prvupenziju od 73.500 dinara, akorisnici čija je prva penzijatik iznad granice koja donosi„uvećanje uz penziju“ primilibi 36.750 umesto 35.000dinara. I tako će biti dokle godsu živi jer će svako narednopovećanje dobijati na iznosmanji nego što im pripada. Naprimer, ako se u narednih pet

godina penzije budu povećavale po pet odstogodišnje, penzioner čija je prva penzija 35.000dinara i 2023. će, umesto 46.570, primati dvade-setak evra manje (44.669 dinara).

Formula za sluđivanje

Zašto se Vlada opredelila da preko penzionogfonda vodi socijalnu politiku, iako su protiv togai Svetska banka, i Fiskalni savet, i svi iole ozbiljniekonomisti? Kome je palo na pamet da pen-zionere deli na siromašne i manje siromašne? I tobaš na granici od 34.000, tri dinara i 91 paru?! Dali im je tu računicu doturio neko iz „ekspertskog“tima predsednika države ili su je, možda, prepisali

iz doktorata ministra finansija? Šta god da je upitanju, očigledno je da se radi o formuli za sluđi-vanje naroda, nebuloznoj i odokativno određenojcifri koja nema mnogo veze sa socijalnim statu-som korisnika penzija, a još manje sa poboljšan-

jem položaja onih koji su„zaslužili“ pet procenata„uvećanja uz penziju“.Naprotiv, određivanjegranične penzije bez izradesocijalnih karti i sagledavanjarealnog materijalnog stanjadomaćinstava, i to na nivoukoji je tridesetak odsto većiod prosečne penzije (26.324dinara), samo može da produ-bi postojeće socijalne razlike,a stvarno ugrožene dovede ujoš teži položaj.

Zamislite dva penzioneraod kojih je jedan, pre posled-

Koliko su zakinuti novipenzioneri

iznos prve penzije godišnji manjak35.000 21.00040.000 24.00045.000 27.00050.000 30.00060.000 36.00070.000 42.00080.000 48.000*Penzije računate na osnovu vrednostiopšteg boda od 772,31 dinar iz decem-bra 2017. godine kada je bilo poslednjepovećanje za pet odsto

„Alergičan sam na majmune iz OpštineZemun“, rekao je Vučić te2004, kivan na saopštenjaJP „Poslovni prostor“ oveopštine koja su ukazivalana bespravnu gradnjupojedinih rukovodilacaSrpske radikalne stranke

Vreme penzionerskih pljačkitek dolazi

Tek penzionisani

7Glas razuma, 22. maj 2019.

Zašto se Vlada opredelila da preko penzionog fonda vodi socijalnu politiku, iakosu protiv toga i Svetska banka, i Fiskalni savet, i svi iole ozbiljni ekonomisti?Kome je palo na pamet da penzionere deli na siromašne i manje siromašne?

njih izmena Zakona o PIO, primao 33.900, a drugi 34.100dinara. Od novembra 2018. Vlada Ane Brnabić prvog odnjih častila je

„uvećanjem“ od pet odsto, pa on, umesto 33.900, sadaprima 35.595 dinara, dok je drugi ostao na istom iznosu.Dakle, pre nego što je Vlada odlučila da preko Fonda PIOvodi „socijalnu politiku“, razlika u primanjima ova dvapenzionera iznosila je svega 200 dinara, a sada ta razlikaiznosi čak 1.500 dinara, i to na štetu korisnika za koga je,bez ikakvih argumenata, procenjeno da ne spade u socijal-no ugrožene. A vrlo je moguće da onaj „ugroženi“ živisam, a ovaj sa 200 dinara višom penzijom izdržava i neza-

poslenu suprugu. Ali koga to zanima. Poštovanje zakona, a kamoli pravo i

pravičnost, nisu u fokusu interesovanja naprednjačke vlasti.Spremni su oni na sve moguće eksperimente samo da bi svogvođu prikazali kao neprikosnovenog zaštitnika nevoljnikasvih fela. Iako je tokom čitave karijere od njegove plate upenzioni fond uplaćivan nekoliko puta veći iznos doprinosanego od zarada ljudi čije su penzije manje od 34.000 dinara,univerzitetski profesor s početka ovog teksta kažnjen je većna startu svog penzionerskog staža oduzimanjem 30 evra,samo da bi Aleksandar Vučić mogao da se šepuri pričama obrizi za sirotinju i penzijama „većim nego ikada“.

Frustrirani lažovi

Ali ni tako krupna laž, ma koliko putaponavljana i ma koliko joj režimski mediji„produžavali noge“, ne može da izdrži trkusa statistikom. Jer brojke su neumoljive.Za sedam godina, od kada naprednjacisprovode izvršnu vlast, dakle od 27. jula2012. kada je formirana vlada sa premi-jerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsed-nikom Aleksandrom Vučićem, prosečnezarade povećane su za 24,46, a penzije zasvega 13,39 procenata, što je desetak i višeputa manje od povećanja plata i penzija uperiodu od 2003. do 2012. Činjenica da sunjihovi dometi u popravljanju životnogstandarda stanovništva neuporedivo slabijiod rezultata „žutih lopova“ toliko frustriranaprednjake, pa su oni, u papagajskom ponavljanju grehasvojih prethodnika i obmanjivanju građana kako im je danasmnogo bolje, izgubili svaku meru. U tom moru laži,bezočnost prema penzionerima nema premca.

Kada je 2014, iako se Vučić zaklinjao da neće dozvolitismanjivanje penzija, usvojen zakon o privremenom uman-jenju penzija, obrazloženo je da će ova mera biti na snazidok učešće penzija u BDP ne padne na 11 odsto. Tri godinekasnije, u jesen 2017, Fiskalni savet preporučio je Vladi daprilikom usvajanja budžeta za narednu godinu obaveznoima u vidu predviđanja koja ukazuju na to da će rashodi zapenzije u 2018. iznositi manje od 11 odsto BDP-a, čime se„ispunjavaju uslovi za prevazilaženje privremenog režimasmanjene isplate penzija“. Pa ipak, umanjenje je ostalo nasnazi još godinu dana, a kada je konačno ukinuto, Vučić injegovi klimoglavci danima su zamajavali javnosti nebu-lozama o nikad većem povećanju penzija koje u pojedinimslučajevima iznosi fantastičnih 25 odsto. A nikakvogpovećanja nije bilo, o čemu sve-doči jedini merodavan zvaničnipodatak o vrednosti opšteg boda(sajt Fonda PIO) koja je posled-nji put promenjena decembra2017.

Urušavanje penzionog sis-tema od strane naprednjakapočelo je i pre 2014. i usvajanjazakona o umanjenju, odmah popreuzimanju vlasti u drugojpolovini 2012. Već tada je fak-tički obustavljena primena for-mule za redovno usklađivanjepenzija (april/oktobar) zavisnood rasta cena i BDP-a, zbogčega su, po računici Udruženjasindikata penzionera Srbije, penzioneri oštećeni za najman-je 20 odsto povećanja penzija, a država je godišnje na nji-hov račun štedela u proseku 500 miliona evra. Kada se ova„ušteda“ sabere sa onim što je oteto zakonom o umanjenju,dolazi se do sume od nekoliko milijardi evra koje je aktuel-na vlast iz džepova penzionera preusmerila u neproduk-tivne subvencije sumnjivih investitora i druge ekonomskinesvrsishodne rabote.

Ali ni to im nije dovoljno, pa su – oglušujući se o zahtevSvetske banke da „indeksacija penzija treba da bude pred-vidljiva i transparentna, a ne proizvoljna“ i upozorenjeFiskalnog sveta da „hitno usvajanje nove formule zausklađivanje penzija predstavlja društveni i fiskalni prior-itet u 2019. godini“, jer takva formula, osim u Irskoj iLitvaniji, postoji u svim zemljama EU – izmenama Zakonao PIO stvorili prostor da, osim postojećih, potkradaju ibuduće penzionere. I to pre svega one sa nešto većim pen-

zijama, za koje se osnovano sumnjada na glasačkim listićima nezaokružuju ime Aleksandra Vučića.

Strazbur jedina nada

Privremenom smanjivanju penzija ucilju suzbijanja ekonomske krizepribegavale su i vlade drugih zemalja,ali se njihovi sudovi sa takvim pote-zom vlasti nisu saglasili. Pozivajući sena Evropsku povelju o ljudskim pravi-ma, Vrhovni upravni sud Grčke je udva navrata zaključio da su smanjenjepenzija i ukidanje tzv. božićnog dodat-ka penzionerima bili neustavni. Merusvoje vlade da smanji penzije proglasioje neustavnim i Vrhovni sud Rumunije.

Nasuprot tome, Ustavni sud Srbije obustavio je postupak oceneustavnosti zakona o privremenom umanjenju penzija, odnosno,nije se ni upuštao u odlučivanje da li je ovaj zakon ustavan jersu uvažene sudije zaključile da za pokretanje postupka zautvrđivanje ustavnosti nema nikakvog osnova. Našim pen-zionerima jedino preostaje da pravdu potraže na Evropskomsudu za ljudska prava u Strazburu jer, posle slučaja penzioneraJ. M., koji je pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci dobiospor protiv Fonda PIO, nema više nikakve svrhe da se obraća-ju domaćim sudovima.

Čim je u javnost dospela vest da je bačkopalanački sudnaložio Fondu PIO da penzioneru J. M. nadoknadi 405.154,52dinara (3.400 evra), koliko mu je manje isplaćeno tokom tra-janja zakona o privremenom umanjenju penzija, oglasio se ipredsednik Srbije:

„Mogao bih o tome mnogo da vam pričam, ali ću još daćutim. Čekam da se nešto završi. Onda ćete da se iznenaditekada vidite ko, kako i zašto je doneo takvu presudu“, rekao je

Vučić.Šta je to „nešto“ što je trebalo da se

završi saznali smo vrlo brzo. Nakonšto se Apelacioni sud u Novom Sadu,kome je Fond PIO uložio žalbu,oglasio nenadležnim jer se, kako pišeu obrazloženju, „radi o sporu malevrednosti“, predmet je prosleđenVišem sudu u Novom Sadu koji je,iako nenadležan, u ekspresnom roku(samo deset dana posle odlukeApelacionog suda) poništio prvoste-penu presudu, što su Vučićevi tabloi-di propratili podrugljivim naslovom:„Prerano se obradovao penzioner izBačke Palanke“.

Iako su argumenti na osnovu kojihje sud presudio u korist J. M. i te kako suvisli jer se pozivaju načinjenicu da je umanjivanje penzije bez prethodno donetogrešenja direktno suprotno Zakonu o penzijskom i invalidskomosiguranju i Zakonu o opštem upravnom postupku, te da jetime korisnik lišen ne samo dela svoje penzije čiji je iznosutvrđen pravosnažnim rešenjem već i prava na žalbu, nijedansudija se više nije usudio da donese sličnu presudu. Predsednikse tim povodom više nije oglašavao, pa je ostalo nejasno čimeje to trebalo da se iznenadimo – brzinom kojom je reagovaonenadležni sud ili priznanjem vlasti da J. M. ima malu penziju.Biće da je ipak u pitanju „olako naređena brzina“ jer, ako jeFond PIO sa kamatom trebalo da mu vrati 405.000, to znači daprimanja J. M. iznose između 50.000 i 60.000 dinara što je, poaršinima vlasti i Vučića lično, odlična penzija koju treba kresatina sve moguće načine: neustavnim zakonima, uredbama, uki-danjem formule za usklađivanje, a, kad zatreba, pravnim nasil-jem, kao u slučaju presude Osnovnog suda u Bačkoj Palanci.

VLADA SMANJILA I PRIMANJA BUDUĆIH PENZIONERA

Povećanje plata i penzijaod 2003. do 2019.

Za vreme „žutih lopova“PLATE: april 2003 - jul 2012. 278,7%PENZIJE: april 2003 - april 2012. 212,0%

Za vreme naprednjakaPLATE: avgust 2012 – februar 2019. 24,46%PENZIJE: oktobar 2012 – decembar 2018. 13,39%*

*Za penzionere sa penzijom do 34.003,91 dinarpovećanje iznosi 19 odsto, s tim da se poslednjapovišica od pet odsto knjiži kao „uvećanje uz penzi-ju“, ne ulazi u osnovicu i njeno trajanje je ograničenodo novembra 2019.

Kretanje vrednostiopšteg boda

godina opšti bodapril 2003. 218,30oktobar 2004. 286,49april 2006. 376,76oktobar 2007. 445,85oktobar 2008. 604,51decembar 2010. 616,60oktobar 2011. 658,32april 2012. 681,10oktobar 2012. 694,72april 2014. 715,71decembar 2015. 724,66decembar 2016. 735,53decembar 2017. 772,31*Podaci preuzeti sa sajta Fonda PIO

Dok su sudovi u Grčkoj i Rumunijismanjenje penzija proglasilineustavnim, Ustavni sud Srbijezaključio je da za ocenu ustavnostiuopšte nema osnova

Najviše su oštećeni penzioneri sanešto većim primanjima, za koje seosnovano sumnja da na glasačkimlistićima ne zaokružuju imeAleksandra Vučića

a već pokradeniKa

rikat

ura:

Mile

nko

Kosa

novi

ć

9Glas razuma, 22. maj 2019.

8 GRAD NA DLANU

A od kuma: igračkaSvečana primopredaja osam turskih autobusa upriličena je

pre neki dan ispred Starog dvora. Srećnih čestitara bilo jetaman koliko i autobusa, ali samo ako se uračuna igračka,model autobusa u kutiji od pleksiglasa; evo spiska: zamenikgradonačelnika Goran Vesić, predsednik Skupštine gradaNikola Nikodijević, turski ambasador u Srbiji Tanžu Bilgič,direktor BMC-a, firme koja je autobuse proizvela, SedatČinar, direktor GSP-a „Beograd“ Radiša Momčilović, načel-nica Gradske uprave Sandra Pantelić, gradski sekretar za sao-braćaj Dušan Rafailović, gradski urbanista Marko Stojčić ipredsednik Samostalnog sindikata GSP-a Goran Antić.

Nije loše da znate imena dela odgovornih za kolaps pre-voza u prestonici. Mi, obični putnici, znamo da se vozimogotovo pa kao devedesetih, ali evo i zvaničnih nalaza: prošl-ogodišnja analiza Sekretarijata za javni prevoz pokazala je dasu od 838 autobusa, koje je 1. januara 2018. imao GSP, 423bila za rashod. U međuvremenu je, saznajemo nezvanično,280 rashodovano! Sem nadoknade rashodovanih, SJP jeprocenio da u narednih deset godina treba kupiti još najman-je 748 autobusa da bi javni prevoz funkcionisao! Prošlenedelje, kad je obavljena primopredaja osam turskih auto-busa, čuli smo da još 40 stiže do kraja leta. Ni deseti deoonoga što ove godine zvanično ide u staro gvožđe. Zaključakje jasan: vozićemo se uskoro gore nego devedesetih.

Otpisan i „Ikarbus“

Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, pita dali je „Mercedes“ napustio Srbiju? Jer „Ikarbus“ (koji je Vučić2014. lično i slavodobitno spojio s „Mercedesom“) neisporučuje više gradu autobuse, već se naručuju iz Kine(Higer) i Turske (BMC). „Tender za nabavku 240 novih auto-busa za potrebe GSP-a više je nego čudan jer je u delu kojise tiče kupovine 70 autobusa odlučujuća stavka daproizvođač mora da dokaže da je u prethodnih pet godinaprodao deset autobusa, dok za nabavku 170 autobusa morada dokaže da je u prethodne tri godine proizveo i isporučionajmanje 4.000 autobusa. Jasno je da je neko te stvari dogov-orio unapred“, kaže Đilas. On dodaje i da je u njegovo vremebudžet za javni prevoz iznosio 13,8 milijardi dinara, od čegaje 7,6 milijardi išlo za GSP, a 6,2 milijarde za privatne pre-voznike; prošle godine budžet je bio 24,6 milijardi dinara, odkojih je 9,6 išlo za GSP, a 15 za privatne prevoznike.

Štetočine

Nikola Jovanović, šef odborničke grupe Saveza za Srbiju(SzS) u Skupštini Beograda, tvrdi da neće biti gigantskepešačke zone u centru. Uoči prošlonedeljne, 12. sednicegradskog parlamenta, na stepenicama Skupštine grada, on jeizjavio da će „odbornici SzS-a nastaviti svim snagama da sebore protiv štetočina iz gradske vlasti i projekata poputizgradnje gondole na Kalemegdanu ili izgradnje tunela ispodEkonomskog fakulteta, koji će koštati više od mosta na Adi,a služiće da se otčepi privatno naselje BgdH2O“. Jovanovićje rekao i da „gradska vlast ne odustaje od suludog projektaizgradnje panoramskog točka visokog 80 metara i jarbolavisokog 120 metara“. Oni će, obećava, nastojati da ublažeštetne posledice ove vlasti, ali i njima i nama je jasno da jeto, bez ijedne poluge vlasti, samo prazno obećanje.

Stanari „Bristola“ se ne predaju

Za vikend su poslednja 22 stanara hotela „Bristol“, poslečetiri dana bez struje i isto toliko dana u kolektivnom štra-jku glađu, dobili struju i prekinuli štrajk. Za struju jezaslužan Zoran Pašalić, zaštitnik građana, koji je izjavio daće se, počev od ove nedelje, lično baviti sudbinom svakeod deset porodica iz „Bristola“. Početkom godine tu ježivelo 13 porodica, početkom maja 11, a sada još desetodoleva pritiscima Grada i „Beograda na vodi“, koji trebada preuzme hotel. Zimus im je isključeno grejanje, zatimlift, a 14. maja i struja.

U hotelu su dobili privremeni smeštaj pre skoro 30 godi-na. Od tada traže samo ono što im po zakonu pripada – tra-jna stambena rešenja. Ponavljaju da je Vlada Srbije,zaključkom iz avgusta prošle godine, prenela 134 stambenejedinice Ministarstvu odbrane (MO) za rešavanje stambenihpotreba vojnih lica smeštenih u hotelu „Bristol“ i na drugim„privremenim“ lokacijama, ali njima je MO i posle toga nas-tavilo da nudi samo novi privremeni smeštaj ili vojni samač-ki hotel na Zvezdari. Tokom prošlog vikenda MO je, zah-valjujući Pašaliću(?), proširilo ponudu, te su se stanari„Bristola“ dogovorili da zajedno sa zaštitnikom građanaobiđu stanove na tri nove lokacije na kojima im je ponuđensmeštaj.

Gondola ni na nebu ni na zemlji

Povodom izgradnje žičare od Kalemegdana do Ušća (dokraja ove godine) najzad se oglasio i Stručni savet Zavodaza zaštitu spomenika kulture. Dve godine od kada je Zavododobrio izradu planskog dokumenta kojim se izgradnja gon-dole omogućava (akt su potpisali direktorka Zavoda i jedansaradnik, dok je navodno čitav kolektiv bio protiv saglas-nosti), Stručni savet Zavoda usprotivio se izgradnji„Beogradske gondole“. Situacija u kojoj stručnjaci iz insti-tucije zadužene da štiti tvrđavu (kulturno i istorijsko dobrood izuzetnog značaja) imaju potpuno različite stavove oizgradnji gondole moguća je zato što ne postoje procedure otome kako bi postupak davanja mišljenja trebalo da budesproveden. To je zaključak novinara „Insajdera“, čiji jevideo-prilog postavljen prošle nedelje na sajtu insajder.net.Zakon u slučaju žičare nije prekršen, kažu, ali pitaju se kakoje moguće da zvaničan stav Republičkog zavoda za zaštituspomenika bude da gondolu treba graditi na Beogradskojtvrđavi, iako se većina stručnjaka ne slaže s tim.

ReferendumProšle srede je Marko Bastać, predsednik SO Stari grad,

raspisao za 16. jun referendum na kojem će se građani izjašn-javati o radovima u centru. Referendumska pitanja biće da lisu za to da se gradi žičara na Kalemegdanu, da li su za uki-danje trolejbusa u centru i da li su za to da gradska vlast, bezkonsultacije sa građanima, nastavi da raskopava i okupiraBeograd? Bastać obećava da će Stranka slobode i pravde„sve vratiti u prvobitno stanje kad budu smenili aktuelnu,bahatu i korumpiranu gradsku vlast“. Aleksandar Mirković,šef odborničke grupe SNS-a u Skupštini Beograda, izjavio jeodmah da taj referendum ne bi bio u skladu sa zakonom.Sumnjamo da je tako. Taman i da lokalne referendumske

odluke nisu obavezujuće po Statutu Grada, niko ne može daim ospori legitimitet.

Šator

Sve manje Beograđana šeta subotom na protestima „1 od5 miliona“, sve je više javnih svađa i sukoba među„prvoborcima“ protesta, a različita su mišljenja i onajnovijoj fazi protesta, sa šatorom u središtu. Podignut jeu Pionirskom parku, nazvan „Slobodna zona“, a vlasti gazasad ne ruše. Prošle nedelje saznali smo da je šator bioideja Zorana Živkovića, lidera Nove stranke, a vidimo damu je, zasad, jedina svrha da zaštiti od beskrajnih majskihkiša lidere opozicije, koji se oglašavaju svako malo iz„zone“. Ako je smisao šatora da u najstrožem centruuspostavi permanentnu opozicionu govornicu, onda jeispunio svrhu, ali možda bi doprineo (novom) omasovljen-ju protesta da je „zona“ malo „slobodnija“.

„Nisam dosad ulazila u šator“, kaže Vera M. (30), kojado aprila nije preskakala subotnje proteste. „Da su hteli dačuju šta mi mislimo, valjda bi pozvali narod, organizovalidežurstva opozicionih političara u šatoru, uspostavili javnidijalog s građanima. Ovako...“

Ovako protest jenjava, a javne prozivke i optužbe semnože. Prvi je jasno rekao šta misli o tome SergejTrifunović, lider Pokreta slobodnih građana. „Mizerni,prilično bedni, odbojni, nemaštoviti i loše vođeni protestinervirali su narod“, njegova je presuda. JelenaAnasonović, jedan od organizatora protesta „1 od 5 mil-iona“, kaže: „Trifunovićeva izjava je usputna i paušalna.On baš i nije imao uvid u sve šta smo mi činili, a trudilismo se da svake subote imamo što zanimljive sadržaje, dauvažimo sve konstruktivne predloge, šta god da su namzamerali studenti, mediji, ljudi iz struke, sve što je bilodobro trudili smo se da usvojimo.“

„Slobodna zona“ ne znači ništa

Ozbiljnu kritiku „Slobodne zone“ u Pionirskom parku čulismo od Darija Hajrića, sociologa, tviteraša i blogera.„Slobodna zona ne vrši pritisak na vlast nego na opoziciju,da sebe održi“, kaže on. „Opozicija pokušava da restartujeprotest problematičnim idejama, tom ’Slobodnom zonom’,koja ne znači ništa.“ Vlast je, veli, reagovala izuzetno oštrokada je opozicija prelazila nekakve granice, a na „Slobodnuzonu“ niko ne reaguje.

On smatra da bi opozicija trebalo da se bavi komunalnimproblemima, koji nastaju zbog nestručnog vođenja Grada, akonkretna su stvar, pogađaju većinu Beograđana. „A opozi-ciji to nije tema. Stalno zaboravljaju da u fokusu treba dabude građanin, a ne oni ili vlast. Nije prvi put da opozicijanešto najavi i onda to ne uradi, bez nekog vidljivog razloga.Stalno podižu ulog, ništa se potom ne dešava, a ljudi se oseteprevarenim.“

Drveće nije mobilijar

Na surovu sudbinu drveća u novokomponovanom urban-izmu upozoravaju Dušan Šaponja i Dušan Čavić u „Jutjub“serijalu „Marka žvaka“. „Čovek iskorišćava drugo živo biće(stablo) ne da bi živelo svoj život i obavljalo prirodnufunkciju već da bi upotpunilo mobilijar. Moron u čoveku,čovek u moronu! Sudbina je zelenila u projektu BgdH2O,Sava promenadi... da ima puku estetsku ulogu. Osuđeno jena kadice u kojima se davi pri jačim padavinama. Ne možeda poraste, oseti zemlju, napravi hlad i, što je najbitnije,doprinese biodiverzitetu u gradskoj sredini“, upozoravajuoni.

Po obimu zelenih površina, Beograd se svake godine spuš-ta sve niže na listi pedesetak glavnih gradova Evrope. Svakostablo staro 20, 30 godina, snabdeva kiseonikom 70 žiteljaprestonice, a vlast je samo u poslednjih mesec dana posekla

150 i kriminalnim orezivanjem ubila 1.500 stabala uBeogradu.

A od bratanca: ulica

Familija Dragoljuba Simonovića, bivšeg predsednikaGrocke, kome se sudi zbog sumnje da je naručio paljenje kućenovinara Milana Jovanovića, dobila je ulicu u Vrčinu! U stvari,dobili su je još zimus (DS vodi tu kampanju godinama), alinovinari su to upravo „otkrili“. Evo kako gradska vlast obra-zlaže preimenovanje Kasapovačke u Ulicu braće Simonović.

„Grad ne razmatra predloge odluka o imenovanju ulica u pri-gradskim opštinama, već isključivo usvaja opštinske predloge,uz prethodnu saglasnost Ministarstva državne uprave iRepubličkog geodetskog zavoda. Nakon izmena Zakona olokalnoj samoupravi sredinom 2018, nadležnost u imenovanjuulica koju su do tada imale prigradske opštine prešla je unadležnost Grada Beograda. Kako je rok za završetak projektaažuriranje adresnog registra bio kraj 2018, kao prelazno rešenje, do usaglašavanja Statuta Grada sa izmenjenimZakonom, nadležnosti u imenovanju ulica u tzv. prigradskimopštinama podeljene su između opština i Grada. Tako je oimenovanju ulica u opštini Grocka, pa i o Ulici braćeSimonović, odlučivala Komisija za imenovanje ulica SOGrocka, koja je predlog celokupne odluke sa preko 500 nazivaulica prosledila Gradu. Prema dostavljenom obrazloženju,pokojna braća Simonović su doprineli izgradnji ulice uzželezničku prugu pre 30 godina. Imenovanje ulica po lokalnimporodicama je česta i tipična ne samo za Grocku već i zamnoga ruralna područja. “Koliko je Milanu Jovanoviću, novinaru portala „Žig info“, poznato, sva trojica braće što odbratanca dobiše ulicu živi su, zdravi i baš u njoj stanuju. Koje još u Beogradu za života dobio ulicu, pita Jovanović?

OD 838 AUTOBUSA GSP, 423 BILA SU ZA RASHOD JOŠ POČETKOM 2018, KAŽE SEKRETARIJAT ZA JAVNI PREVOZ. OD TADA SMO STEKLI OSAM NOVIH

Piše: Ružica Me vo rah

Glas razuma, 22. maj 2019.

Srećni Vesić s novom igračkom

Zašto 70 autobusa od „Ikarbusa“, a 170 od BMC-a?

Hotel „Bristol“ poklonjen je „Beogradu na vodi“, još samostanare da izbace

Glasajte 16. juna, poziva Marko Bastać

„Beograd na vodi“ ovih dana: ovo nije ozelenjavanje Beograda

Ni manje ulice, ni spornijeg imena; 200 metara, sedam kuća i istoprezime na svim sandučićima: Dragoljub Simonović i Ulica braće

Simonović u Vrčinu

Opozicija pokušava da restartuje protest: Dragan Đilas, liderStranke slobode i pravde, u „Slobodnoj zoni“

Jasno je da sa autobusima starim u proseku 11 godina ne može pouzdano da seodržava red vožnje ni da se pruži kvalitetna usluga putnicima.

Radiša Momčilović, direktor GSP „Beograd“

Osam autobusa kao spas za nas

„Naravno da ćemo sagraditi gondolu! Što se nisu bunili kad suplanovi bili na javnoj raspravi?“, veli Goran Vesić, zamenik

gradonačelnika

Krajem 2019. imaćemo i panoramski točak na Ušću

10 GRAD NA DLANUGlas razuma, 22. maj 2019.

Svake godine od 1945. do 1987.štafete su se pronosile u trku krozcelu bivšu državu. Mladi i stari nosili

su pozdrave i rođendanske čestitke JosipuBrozu Titu i predavali mu štafete na njegovrođendan, 25. maja na Dan mladosti.Praznik je opstao, a štafete su u čast„najvećeg sina svih naših naroda i narod-nosti“ nošene i posle njegove smrti. Krajnicilj uvek je bio Beograd.

Godine 1945. štafetu za Maršala Titanosilo je 12.500 ljudi duž trase duge 9.000kilometara. Godine 1952. štafetu je nosilo1.155.000 ljudi duž trase duge 130.000kilometara! Tokom 42 godine trajanja manifestacije desetak miliona žitelja bivšeJugoslavije trčalo je prema Beogradu saštafetom u rukama i pretrčalo sigurno milion kilometara.

Postojale su lokalne, regionalne,republičke i, najzad, one glavne, državneštafete, a sve „glavne“ se, uz dobar brojostalih, danas čuvaju u Muzeju istorijeJugoslavije na Dedinju. Kao i evidencijao svakoj godišnjoj trasi izražena u kilo-metrima i o broju nosilaca. Taj broj jerazličit od godine do godine, mada nika-da nije prevaziđena 1956, kad je štafetu nosilo 1.200.000 Jugoslovena.

U okviru kompleksa Muzeja istorijeJugoslavije nalazi se i grob JosipaBroza Tita (1892‒1980). Kao i svakegodine, i ove će taj muzej 25. maja bitipun posetilaca sa teritorije cele bivšedržave. Hiljade ljudi odaće poštudoživotnom predsedniku SFRJ i SKJ.U stvari, 25. maj nije mu bio rođendan. Rođen je 7. maja uKumrovcu, a priča o milion kilometara do Beograda počinje uKragujevcu.

Štafeta mladostiuvedena je 1945.godine, na predlogomladine Kragujevca,kao „Titova štafeta“.Sve do 1956. Tito jeposlednje nosioceštafete lično primao ispred Belog dvora na Dedinju,

čemu je prethodio svečani doček na Trgu republike.Godine 1957, na Titovu

inicijativu, taj događaj je nazvan Dan mladosti. Do Titove smrti 1980. štafeta sedodeljivala lično njemu na StadionuJugoslovenske narodne armije (JNA; danasStadion SD „Partizan“) u Beogradu. Godine1980. štafeta mladosti se 4. maja, na danTitove smrti, zatekla na putu kroz Hrvatsku.Položena je u njegov odar u Skupštini SFRJ.

Štafeta mladosti nastavlja svoj život i posleTitove smrti kao „simbol ljubavi i odanosti njegovom delu“. Sa zakletvom Jugoslovena daće i ubuduće biti čvrsti i nepokolebljivi naTitovom putu, narednih godina donosi se naStadion JNA, postavlja ispod portreta JosipaBroza, a poslednjeg nosioca pozdravljapredsednik Saveza socijalističke omladineJugoslavije (SSOJ).

Godina 1987. bila je za štafetu skandalozna. I poslednja. U Sloveniji jeobjavljeno idejno rešenje štafete i ostalih pro-motivnih materijala Dana mladosti i ispostavilose da je dizajnerski atelje „Novi kolektivizam“

prepravio nemački nacis-tički plakat, kopirao delo„Treći rajh“ RihardaKlajna. Njihov rad odbačenje kao sraman, ali simboličnim obrtima tu nijebio kraj. Poslednja ikad

napravljena štafeta namenjena proslavi Dana mladosti 1987. godine (na sletu jepesmu „Druže Tito, mi ti sekunemo“ otpevao Zdravko Čolić)prva je ikad izlivena od plastike,ukrašena sa osam crvenih diodana vrhu. Tih osam dioda, znamenješest republika i dve pokrajineSFRJ, neodoljivo podsećaju naosam kapi krvi. Kao da je taposlednja štafeta nagovestiladevedesete i prolivanje krvi uratovima na eks-ju prostoru.

Sledeće godine, 1988, poslednjiput je na Stadionu JNA održanapriredba povodom Dana mladosti,bez štafete. Naredne, 1989. godineSSOJ je ukinuo tu priredbu.

R. M.

Vremeplov

1987: poster „Novog kolektivizma“ za Dan mladosti i originalni plakatRiharda Klajna iz 1939. godine

1961: Josip Broz Tito prima štafetu od Slobodana Jovanovićana Stadionu JNA

Milion kilometara do Beograda

Pre 30 godina ukinuta je priredbapovodom 25. maja i Dana mladosti.Prethodne godine u Beograd jestigla poslednja Titova štafeta

Pod motom „Sloboda“, u subotu 18. maja održana je 16.„Noć muzeja“. Za posetioce u Beogradu, od 16 časova doponoći, na sedam tura ‒ „Neispričane priče“, „Beograd

sa stilom“, „Istorijska“, „Savremena“, „Dečja tura“, „Muzika“i „Nauka“ – bilo je otvoreno više od 60 mesta koja su nudilaveoma zanimljive, brižljivo odabrane i pripremljene sadržaje.Imali su šta da vide i čuju ljubitelji nauke, slikarstva, poezije,

Istorija pozorišta ne može da sezamisli bez Mire Trailović – publikaje mogla da vidi njenu haljinu imikrofon iz legendarne predstave„Kosa“, izvedene pre pola veka

Noć muzeja posvećena slobodimuzike, istorije, pozorišta...

Čast da svečano otvori „Noć muzeja“ dobio je dečjihor DF predvođen Bojanom Vunturišević. Vesela ibučna deca nastupila su ispred Paviljona „CvijetaZuzorić“ na Kalemegdanu.

Pozorišta su mesta slobodeJedan od važnih simbola slobode, mota ovogodišnje

muzejske manifestacije, bila su i pozorišta. Kako je taborba na daskama koje život znače izgledala od kraja 19.veka, posetioci su mogli da vide u Muzeju Narodnogpozorišta, koje ove godine slavi 150 godina od useljenja uzgradu u kojoj se sada nalazi.

Moto „Sloboda“ privukao je i „Bitef teatar“ da po prvi putotvori vrata za posetioce ove manifestacije. Izložba origi-nalnog naziva, a u duhu ovog teatra – „30 godina u zaveri saduhom pozorišta“ predstavila je publici puno zanimljivihstvari iz svoje bogate istorije. Ta istorija ne može ni da sezamisli bez Mire Trailović, pa je publika mogla da vidinjenu haljinu i mikrofon iz legendarne predstave „Kosa“,izvedene pre tačno pola veka u srpskoj prestonici, a čiji jeona bila jedan od reditelja.

Vudstok je simbol slobodeStarije generacije sa setom izgovaraju reč Vudstok. Mlađe žale

što i one iz svog doba nemaju tako nešto dostojno poštovanja. Iza jedne i za druge Vudstok je simbol slobode. Ove godine slavise pola veka od najslavnijeg rok festivala, koji je davne 1969.godine okupio više od 400.000 posetilaca.

Jubileju u čast, Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbijeposvetila je izložbu. Posetioci su ispred galerije mogli da videhipi-četvorotočkaš, otkačene ženske i muške odevne kombinaci-je od pre pola veka, i to na živim ljudima, sa kojima su mogli ida se fotografišu. Na izložbi čije ime „Poslednja utopija“ dostagovori o događaju u čiju čast se organizuje publici su prikazanimnogi tekstovi i fotografije, video-materijali sa Vudstoka,

primerci muzičkih instrumenata.U „Noći muzeja“ uživali su i ljubitelji poezije. Pesnici

Matija Bećković, Ljubomir Simović, Ljubivoje Ršumović,Gojko Đogo, Gojko Božović i drugi govorili su svoje sti-hove i stihove drugih pesnika u Kamenoj sali Radio Beograda.

Radenka Marković

VAN TURISTIČKE RUTE – NOĆ MUZEJA 2019.

11 Manifestacija „Noć muzeja“ održava se 18. maja uviše od 120 gradova u Evropi jer se taj datum od1977. obeležava kao Međunarodni dan muzeja

Glas razuma, 22. maj 2019.

Ogledala za zid i za džepOgledala, danas tako dostupna i prisutna na svakom koraku, pre polaveka bila su svojevrstan luksuz, dostižna retkima. Etnografski muzej jepublici predstavio gostujuću izložbu „U ogledalu“ Zemaljskog muzejaiz Sarajeva, na kojoj je publika mogla da upozna svu raznolikostogledala sa kraja 19. i početka 20. veka, među kojima su i raskošna, velika zidna ogledala, ali i ručna i mala, lična ogledala.

Piše: Igor Maškov, politikolog („Vojno-industrijski glasnik“, sveruski nedeljnik)

EU i SAD spremne su da sesaglase sa razmenom teritorijaizmeđu Srbije i Kosova. A

Beograd – da potpiše sporazum o priz-nanju nezavisnosti pokrajine, koji ćestupit i na snagu za šest meseci .Pritisak bez presedana na Srbiju dajerezultate. Malo ko, međutim, govori oopasnosti promene granica na Balkanu.

Donedavno je promena granica za Zapadbila neprihvatljiva, zato što je u suprotnostisa Ustavom Kosova i sa planom MartijaAhtisarija, koji ima veću pravnu snagu odosnovnog zakona pokrajine. Nedavno su sedesile promene.

Evropski komesar za proširenje JohanesHan i visoka predstavnica EU FederikaMogerini saglasili su se sa promenometničkih granica, čemu danas naginje admin-istracija Donalda Trampa. Više nema sumnjeu postojanje dokumenta koji sadrži planpodele Kosova. U 17 članova govori se ostvaranju nove granice u severnom delu pokrajine i o pri-pajanju pokrajini nekoliko sela, koja pripadaju Srbiji, alisu pretežno naseljena Albancima.

U skladu sa tim planom, gradu Kosovska Mitrovica bićedat poseban status, jezero Gazivode, koje je od ključnogznačaja za vodosnabdevanje regiona, i Rudnik Trepča(najveće nalazište olova i cinka u Evropi) biće privatizo-vani na rok od 99 godina i raspodeljeni među stalnimčlanicama Saveta bezbednosti UN. Deo ideje je planizgradnje VMB za NATO u Valoni i vazdušne baze ualbanskom gradu Kučovu. Panevropski auto-put krozSrbiju, takozvani Koridor 10, planirano je da bude stavljenpod međunarodnu zaštitu. Koridor 10 povezuje Salcburg uAustriji, Ljubljanu u Sloveniji, Zagreb u Hrvatskoj,Beograd u Srbiji, Niš na jugu Srbije, Skoplje i Veles uSevernoj Makedoniji, Solun u Grčkoj.

Sve ovo daje jasniju sliku planova za pljačkunacionalnog blaga Srbije. Oružane snage NATO će, podplaštom međunarodnog prava, pružiti snažnu podršku. Nebi li Srbi postavljali manje pitanja, predlaže im se da sebave razmenom svoje zemlje sa „Republikom Kosovom“,što će dovesti do povećanja napetosti u regionu, a čak inovog balkanskog rata.

Republika Kosovo – 12. juna u Vašingtonu

Prema nekim informacijama, sporazum o priznavanjunezavisnosti pokrajine između Srbije i„Republike Kosovo“ potpisaće predsed-nici Aleksandar Vučić i Hašim Tači12. juna u Vašingtonu. To ćezvanično stupiti na snagu za šestmeseci. Posle potpisivanja, Vučićje dužan da podnese ostavku.„Ako u tom dokumentu postoji zrnoistine, onda je opravdana rastuća uzne-mirenost Srba na jugu Kosova. Oni se plašeda će zauvek biti odsečeni od Srbije“, citira izjavu srpskepolitičarke sa Kosova Rade Trajković nemački list„Frankfurter fundšau“.

Vučić i njegova stranka SNS došli su na vlast 2012.godine. Od 2000. vladajuće demokrate izručile su Hagu

Miloševića, Karadžića, generala Mladića, mnoge drugebranioce srpskog stanovništva u Hrvatskoj, Bosni iHercegovini, na Kosovu i Metohiji. Činilo se, iz toga sumogli da budu izvedeni adekvatni zaključci. Ali 2013.godine Vučić i Dačić potpisuju takozvani Briselski spo-razum. U skladu sa njim se pitanje Kosova i Metohijeizvlači iz nadležnosti UN i Rezolucije Saveta bezbednostiUN 1244, od 10. juna 1999. Proces regulisanja odnosaizmeđu Beograda i samoproglašenog Kosova, uz saglas-nost rukovodstva Srbije, faktički je prenet na EU.Briselskim sporazumom legalizovano je razgraničenjeizmeđu teritorija, to jest priznata je nezavisnost Kosova,mada ne direktno. Iako Rezolucija SB UN 1244, ponovi-mo, potcrtava suverenitet i teritorijalnu celovitost SavezneRepublike Jugoslavije, u čijem je sastavu bila i Srbija.

Do čega su doveli briselski sporazumi? Na administra-tivnim prelazima između Srbije i KiM uspostavljeni su

carinski punktovi. Četiri srpske opštine naseveru Kosova su rasformirane. Lokalna

policija i sud integrisani su u sistemtakozvane Republike Kosovo.Srpske sudije su počele dapolažu zakletvu pred albanskimliderima. Kosovo je dobilo svoj

telefonski pozivni broj. Privrednakomora Kosova privatizovala je sva

rudna bogatstva na KiM. Srbija je dozvolilaRepublici Kosovo članstvo u MOK, FIFA, UEFA i drugimmeđunarodnim organizacijama.

Ako Vučić i nadalje bude ispunjavao zahteve onih kojisu ga doveli na vlast, što se očekuje, onda će on u junu uSAD priznati nezavisnost Kosova. Istovremeno, imamo

Rusiju koja dosledno već 20 godina stoji iza celovitostiSrbije, čvrsto se pridržavajući Rezolucije UN 1244,uprkos suprotnom ponašanju Beograda i lično Vučića.Čvrsta pozicija RF po pitanju Kosova i Metohije u očimaSrba čini Moskvu spasiteljem – ispitivanja javnogmnjenja pokazuju da bi za Vladimira Putina, kao predsed-nika Srbije, glasalo više od 80 odsto stanovništva zemlje.

„Elegantno“ izvlačenje Vučića

Potpisavši briselske sporazume Vučić je preuzeoobavezu da, u roku od pet godina, konačno reši pitanjenezavisnosti Kosova. Sa druge strane, uprkos pritiscimakolektivnog Zapada na Srbiju i prepariranju javnog mnjen-ja putem sredstava javnog informisanja, srpski narod nepriznaje nezavisnost pokrajine. Zbog toga Vučić nastoji dase „elegantno“ izvuče iz neprijatne situacije. Rodila seideja o razmeni teritorija – Beograd će dobiti delove naseveru pokrajine gde žive Srbi, a Albanci – teritorije kojegravitiraju KiM: Medveđu, Preševo, Bujanovac, gde unajvećem broju žive jednoverci. To se predstavlja kao veli-ka pobeda, a zapravo je samo naredna faza na putu davan-ja nezavisnosti Kosovu.

Srbija bira za sebe teritorijalni integritet, nezavisnost ipodršku Rusije. Time je moguće objasniti potpisivanjeviše od 20 sporazuma tokom Putinove posete Beogradu17. januara. Priprema dokumenata, uključujući i izgradnju„Turskog toka“ na teritoriji Srbije, može rasvetliti demon-stracije nezadovoljnih vlašću Vučića, koje su „spontano“iznikle krajem 2018. godine.

Prepravka granica će na kraju dovesti do ukidanjaPotsdamskog sporazuma, kojim se obezbeđuje mir posleDrugog svetskog rata. Mnogi ratovi u Evropi, kao štoznamo, počinjali su na Balkanu. Pre više od sto godina uSarajevu je ubijen Franc Ferdinand, što je bio povod započetak Prvog svetskog rata. Ove godine u Srbiji je spre-man atentat na predsednika Rusije.

Niko neće poverovati da se sve što se čini u ovom regionuradi za dobrobit kosovskih Albanaca. Na ovu zemlju pretendu-ju mnogo više platežno sposobni kupci, upravo oni tamo gradebaze, imenuju vlade, organizuju ratove. Moramo razumeti da jesledeća meta u zapadnim planovima promene granica – Rusija

12 DRUŠTVOGlas razuma, 22. maj 2019.

Ako Vučić i nadalje bude ispunjavao zahteve onih koji su gadoveli na vlast, što se očekuje, ondaće on u junu u SAD priznati nezavisnost Kosova

Disciplinovanje SrbijeHOĆE LI ALEKSANDAR VUČIĆ POTPISATI PRIZNANJE O ODRICANJU OD KOSOVA

foto

: rus

ki n

edel

jnik

13Glas razuma, 22. maj 2019.

Mala korist a velika štetaPROF. DR RATKO RISTIĆ, DEKAN ŠUMARSKOG FAKULTETA U BEOGRADU, O MALIM HIDROELEKTRANAMA

Razgovarala: Radenka MarkovićFoto: Privatna arhiva

Kada bi se izgradilo svih 850 malih hidroelek-trana, koliko je planirano da bude napravljeno uSrbiji, one državi ne bi mogle da daju više od

dva do tri i po odsto neophodne električne energije. Sdruge strane, male hidroelektrane derivacionog tipa, atakvih je kod nas bar 95 odsto, nanose ogromnu štetuživotnoj sredini i ljudima koji žive u njihovoj okolini.Zbog toga je besmisleno podizati tolike objekte i više od2.400 kilometara vodotokova uvoditi u cevovode zaraddobijanja tako malo energije, kaže u razgovoru za„Beogradski glas“ prof. dr Ratko Ristić, dekanŠumarskog fakulteta u Beogradu. On je, sa još nekolikokolega sa tog fakulteta, jesenas uradio studiju „Malehidroelektrane derivacionog tipa: beznačajna energetskakorist i nemerlјiva ekološka šteta“, u kojoj su sagledaniekološki i ekonomski aspekti izgradnje takvih postrojenja.

Kakvu štetu prirodi i ljudima nanosi podizanjemalih hidroelektrana?

Njihova izgradnja podrazumeva ozbiljnu devastacijuživotne sredine. Pri radovima se koristi teška meha-nizacija, ruše se i uništavaju rečna korita i priobalje, jerda bi se ti objekti napravili, potrebno je proseći pristupneputeve, a to znači i poseći neku šumu, tako da je ta grad-nja veoma invazivna. Za derivacione cevovode morajuda se iskopaju ogromne količine zemlje i naprave linijskikoridori sa kojih se često uklanja vegetacija. Takođe,kada se vodotokovi uvedu u cevi, potočno korito, poštoje u najvećem broju slučajeva reč o potocima, u većemdelu godine ostaje bez vode ili sa veoma malom količi-nom vode. To malo vode što ostane često nije dovoljnoza veoma osetljivi živi svet brdsko-planinskih vodotokova.Podizanje malih hidroelektrana u naseljenim mestimaznatno remeti život lokalnog stanovništva, kao što imatečuveni slučaj u selu Rakita, u opštini Babušnica, gdeljudi protestuju već mesecima. Isto se dešava i na Starojplanini. Ti radovi znaju da oštete lokalne puteve, dešavase i da budu zauzete privatne parcele, na šta se ljuditakođe žale. Veliki je problem i to što oni više nemajuslobodan pristup vodotoku i nemaju gde da napoje stoku.

Investitori brane mini HE i time što kažu da se voda,kada prođe kroz cevi, ne menja, da ostaje ista. Da li jeto tačno?

Tačno je da se voda u cevima ne menja i ne zagađuje, aliovde nije poenta ni problem u kvalitetu vode, već u dev-astaciji korita reka i uništavanju vegetacije.

Oni koji zagovaraju izgradnju malih HE pozivaju sena podatke prema kojima su Evropa i SAD pune takvihpostrojenja. A kakvo je zapravo tamo stanje?

Istina je da ih ima dosta, ali one su rađene u nekimprethodnim decenijama a ne u skorije vreme. Jer i tamo sushvatili da je od malih hidroelektrana veća šteta negokorist i ti projekti su na stubu srama. U SAD su mnoge

male HE uklonjene prvenstveno zbog fatalnih posledica pookolinu. Kada je reč o situaciji u Evropi, treba znati da,recimo, Austrija i Nemačka, gde je napravljeno puno malihHE, i to ne derivacionih, imaju neuporedivo veći vodnipotencijal od Srbije. Takođe i da je tamo gotovo nemogućeove projekte izvesti ukoliko ne postoji saglasnost lokalnogstanovništva. Zanimljivo je i da je Evropska komisijadonela odluku o ukidanju subvencionišućih, tzv. fid-in tar-ifa za takve proizvođače energije. Oni se trude da ukidan-jem tih tarifa naprave jednu vrstu jednakosti među poten-cijalnim investitorima u toj oblasti. Jer zašto bi neko uenergetici primao stimulativnu tarifu a neko nestimula-tivnu. To jednostavno nije u redu.

Kod nas te tarife još nisu ukinute.Nisu, pa se struja iz malih HE isporučena Elektroprivredi

Srbije proizvođačima plaća po povlašćenoj ceni. Kod naspovlašćeni proizvođači imaju dva i po do tri puta veću cenukilovat-časa isporučene energije nego veliki proizvođači.Sve to na kraju ide na teret građana jer se računi za struju svihdomaćinstava u zemlji opterećuju sa 0,093 dinara popotrošenom kilovat-času. Na taj način interesne grupe i

pojedinci ostvaruju ogromnu materijalnu koristnanoseći veliku ekološku štetu, a sve to plaćaju siro-mašni građani Srbije kroz račune za utrošenu električnuenergiju. Tako da dođemo do toga da mi zapravo finan-siramo one koje nam uništavaju životnu sredinu.

Čudno je da država to toleriše. Zašto se takoponaša?

Država je nekako trapavo, površno i malo autističnoušla u čitavu tu priču, jer kada smo prema Zakonu oenergetici pravili nacionalni akcioni plan proizvodnjeelektrične energije iz obnovljivih izvora, izgleda daniko nije imao jasnu predstavu o mogućim posledica-ma. Sada je jasno da mi naše energetske probleme, apogotovo proizvodnju iz obnovljivih izvora, ne trebada rešavamo jednim vrlo kompromitovanim koncep-tom kao što su male HE. One nisu naš nacionalniinteres. Jesu interes investitora, proizvođača opreme ilobija, koji tu imaju vrlo jasne i konkretne finansijskedobiti, ali nacionalni interes nisu.

Građani finansiraju one koji namuništavaju životnu sredinu

Male hidroelektrane su interes investitora, proizvođača opreme ilobija, koji tu imaju vrlo jasne i konkretne finansijske dobiti - alinacionalni interes nisu

RAZGOVOR

Najgore je ribamaKoliko male HE utiču na ribe i ostali živi svet u vodi?U svetu je urađeno na desetine studija na ovu temu i one pokazu-ju da je uticaj malih HE derivacionog tipa na riblju populaciju izraz-ito negativan. On se kreće od smanjenja broja jedinki unutar nekevrste pa do gubitka celih vrsta. Takva su i francuska, i američka, iaustrijska iskustva, a istraživanje koje je kod nas radio prof.Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta pokazalo je da je u poje-dinim vodotokovima zbog izgradnje malih HE značajno smanjenjapopulacija pastrmskih vrsta riba. Male HE derivacionog tipa pravese uglavnom u brdsko- planinskom području, i to su vodotokovikoji imaju izuzetno neujednačen hidrološki režim. Leti se vodenistub svede na svega 4,5 centimetara visine, a kada naiđu jake kišeili se otapa sneg, te bujice mogu biti i po 10 metara visoke, ali takoje samo nekoliko dana. Zato je njihova ravnoteža vrlo krhka i ranji-va, pa gradnja malih HE i kopanje derivacionih cevovoda potpunoporemete njihov ekosistem. Ni riblje staze, odnosno putanje koji-ma bi ribe trebalo da migriraju, kada se reka pregradi, nefunkcionišu. Ja sam bio na 46 objekata i nijedna riblja staza nanjima ne radi. Ili u njima nema vode, ili su zasute, ili su napravljenetako da ribe jednostavno ne mogu da savladaju te prepreke.

14 SRBIJA NA DLANUGlas razuma, 22. maj 2019.

NIŠ ĆE POSTATI „PAMETAN GRAD“, A DO TADA ĆE OSTATI GLUP

Piše: Marko Smiljković

Niš će postati prvi pametan grad u Srbiji,odjeknula je ova vest kao grom iz vedra nebau državi pre nekoliko dana, a da niko tačno

nije znao šta to zapravo znači. Zlobnici su odmahzaključili da će do tada ostati glup, a gradonačelnikNiša Darko Bulatović ih je uveravao da će ta pametmnogo doprineti boljem komunalnom životu građana.

Prvi čovek Niša je sa potpredsednikom Vlade RepublikeSrbije Rasimom Ljajićem i ministrom finansija SinišomMalim prisustvovao sastanku sa rukovodstvom kom-panije „Huavej“, a u okviru državne posete Kini sapredsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu.

Ceo Niš se u jednom trenutku pitao šta radiBulatović u Kini.

Kako opametiti ulične rupe

„Načelno je dogovoreno da Nišbude prva lokalna samouprava uSrbiji u kojoj bi trebalo da buderealizovan projekat pametnihgradova. U tom smislu ćemo unarednom periodu odabrati trikomunalna servisa od testiranihsedam koji će biti obuhvaćeni pilot-projektom. ’Projekat pametnoggrada’ će u budućnosti znatnoolakšati svakodnevni životstanovnika Niša. Pre svega, to suoblasti koje se odnose na pametnuuličnu rasvetu, koja je značajna samnogo aspekata bezbednosnih, raznihušteda koje se mogu učiniti, od sistemakoji je vezan za rad komunalnih preduzeća – upravljanje, daljinsko očita-vanje vodomera, centralnog grejanja – doupravljanja saobraćajnom signalizacijom,infrastrukturom, gužvama u gradu“, kaže DarkoBulatović, gradonačelnik Niša.

Ovi „pametni uslovi“ života građana se, inače, moguvideti u nekim gradovima Grčke i Slovenije, gde sesemafori gase noću kada je manji saobraćajni promet, gdekontejneri pište u kontrolnom centru kada su prepunjeni...U Holandiji postoje automobili na šinama u koje se ubacinovčanica i voze vas gde hoćete.

Sve to postoji, ali se u Nišu, pa i u Srbiji, to predstavilokao vrhunski domet tehnologije. Normalno, za one kojinisu bili u Sloveniji, Holandiji i Grčkoj, a mnogi takvegrađane zovu i „verni glasači“.

Uostalom, recept za tako nešto dao je i sam predsednikVučić kada je u ruci držao jedan običan kabl na otvaranjupogona „Leoni“. On je kabl predstavio kao ogromnurazvojnu šansu dok se bivšim radnicima Elektronskeindustrije okretala utroba od muke jer su se u nekadašnjemgradu elektronike proizvodili optički nišani, termovizijskekamere, štampana kola, televizori, veš-mašine... Sve se tosvelo na jedan običan kabl.

Svejedno, potpredsednik „Huaveja“ Li Đijan je na ovomsastanku rekao da će do juna delegacija te kompanije

posetiti Niš kako bi na terenu razmotrili koji bi komunalniservisi bili najpogodniji za implementaciju projektapametnih gradova.

Predstavnik ove kompanije će doći u grad u kojem imana hiljade rupa na kolovozima, gde su divlje deponije pogradu „normalna pojava“, gde se svi mogući podaci fingi-raju ne bi li se u izbornoj godini stvari predstavile lepšenego što jesu.

Nišlije strepe od Bulatovića

Jedan od ljudi koji se pribojavao odlaska Bulatovića uKinu jeste Ljuba Kostić, predsednik Narodne stranke u Nišu.

„Veliki broj Nišlija odlazak DarkaBulatovića u Kinu vidi kao opasnost i strepiod toga šta bi on tamo mogao dogovoriti. Ili,da budemo precizniji, šta bi mu moglo bitinaređeno da potpiše pošto je poznato da umeda poklanja niška bogatstva. Građani Nišanisu glasali za Bulatovića i on kao takav nijenjihov legitimni predstavnik, već legitimnipredstavnik Srpske napredne stranke, koja

ga je na tu funkciju imenovala. Legitimni predstavnikNišlija bi imao dovoljno integriteta da bude protiv otuđenjaniškog aerodroma, dok Bulatović na tako nešto nemapravo. I baš to je razlog zašto je Darko Bulatović imeno-van za gradonačelnika Niša. Baš to je razlog zbog čeganaprednjaci Nišlijama uskraćuju njihovo civilizacijskopravo da direktno biraju svoje predstavnike. I baš zatoNišlije strepe od onoga što bi Bulatović mogao da potpišeu Kini“, kaže Kostić.

On napominje da je digitalizacija odlična stvar, da zaistaunapređuje razvoj života građana, ali...

„Mnogo je lepa ideja da se ulične svetiljke automatskigase kada svane. Ali hajde da idemo redom. Hajde prvo daimamo svetiljke koje su dovoljno jake da možemo videtipešake na obeleženim pešačkim prelazima, na asfaltu bezrupa iznad uredno sprovedene komunalne infrastrukture“,priča Kostić.

Nesumnjivo da će dogovor sa tako velikom kompanijombiti od koristi Nišlijama, ali svakako je važno pitanje –koliko to košta. Znamo da će pojedini segmenti komunalneinfrastrukture biti doterani, ali koju cenu će Nišlije za toplatiti – još nije poznato, a kad će – ne zna se.

Vučić je na otvaranju pogona „Leoni“ predstavio kablkao ogromnu razvojnu šansu dok se bivšim radnicimaElektronske industrije okretala utroba od muke jer su seu nekadašnjem gradu elektronike proizvodili optičkinišani, termovizijske kamere, štampana kola, televizori...

Bulatovic drugi s leva

Kad kabl postane svetinja

15Glas razuma, 22. maj 2019.

„KRVAVE BALKANSKE MILIJARDE“ (DOMAGOJ MARGETIĆ) – 3

Nakon sprovedene istrage, Mlađan Dinkić je tvrdio kako nikakvi kiparski novcinisu pronađeni i da su „Miloševićevi računi“ bili ispražnjeni. Možda Miloševićeviračuni i jesu bili prazni, ali računi Srbije nisu...

FELJTON

Priredila: D. Bg. P.

Financijski Balkanekspres: Beograd‒Zagreb‒Cipar‒Pariz‒London‒Lichtenstein‒Klagenfurt naslov jepoglavlja u knjizi „Krvave balkanske milijarde“

hrvatskog novinara Domagoja Margetića. Kroz dokumentacijui razgovore sa akterima događaja on rekonstruiše mehanizamkojim je pre, tokom i posle rušenja SFR Jugoslavije opljačkano oko 150 milijardi evra.

„Temelj ovog tranzicijskog financijskog sistema, krozkoji su pljačkani porezni obveznici Hrvatske, Slovenije,Srbije, BiH, te Crne Gore, nastao je još tijekom 80-ih godina,kada su društvene banke s područja bivše Jugoslavije osnivale inozemne banke u svojem vlasništvu, poput’Banque Franco Yugoslav’ u Parizu i ’Anglo Yugoslav BankLimited’ u Londonu, LHB banka, koje su već tada služile zaizvlačenje novca iz velikih društvenih poduzeća, društvenihbanaka i državnog proračuna (budžeta) na republičkim isaveznoj razini“, piše Margetić. „Nakon 1990. te su istenominalno strane banke, ali u vlasništvu sada pretvorenih iprivatizovanih banaka u Hrvatskoj i Srbiji, postale glavninositelji financijske, logističke infrastrukture preko koje jenovac iz balkanskih država završavao na offshore tvrtkama,tajnim računima i tajnim fondacijama u inozemstvu.“

Ratni dogovor Milošević – Tuđman

Uz opasku da su političke elite Beograda i Zagreba od 1992. do 1995, tokom oružanogsukoba u Hrvatskoj, uredno dokapitalizovale te ino-banke u zajedničkom vlasništvu i da su,preko njih, prebacivale budžetski novac na izdvojene tajne račune, koje je kontrolisalamreža tajnih poverenika, Margetić kaže da su tako izneta tri i po godišnja budžeta Hrvatske,Srbije, BiH, delom i Slovenije.

„Zdrava logika govori u prilog tome da bi bilo apsolutnonemoguće provesti pljačku takvih razmera, a da o tome na razi-ni balkanskih elita nije postojao određeni dogovor“, nastavlja Margetić. „Najbitnije, međutim, od svega jest to što jekao kulisa ovih dogovora, kao način prikrivanja dogovorenih tranzicijskih operacija na Balkanu, morao postojati i dogovor o ratu, što ujedno i objašnjava zbog čegapolitičke elite 90-ih godina ’nisu bile u stanju’ spriječiti izbijanje ratnih sukoba u Hrvatskoj i BiH... Ovako im je rat poslužio kao savršena kulisa zaono što su donedavno smatrali svojim savršenim zločinom, kojeg nitko, nikada i nigdjeneće procesuirati.“

Osim mnoštva dokumenata koje citira, potvrdu za to Margetić je dobio i od Borke Vučić,„najviše pozicioniranog insajdera, posebno jer je i osobno sudjelovala u stvaranju i izgradnjiovog sistema, znala detalje o tranzicijskim i ratnim dogovorima Zagreba i Beograda,odnosno Tuđmana i Miloševića“.

„Zadnjih godina života Borka Vučić bila je u velikoj mjeri razočarana odnosom vlasti uBeogradu prema njoj osobno i onome što je smatrala i bila uvjerena da je radila za Srbijutijekom 90-ih i početkom 2000-ih“, piše Margetić. „Vučić je bila svjesna da je ono što znajednako opasno i za Zagreb i za Beograd, ali i da je još opasnije za hrvatske i srbijansketranzicijske tajkune, čija su poslovna carstva izgrađena kao infrastruktura za pranje prljavog tranzicijskog novca“.

Posle Tuđmanove smrti i pada Miloševića, zbog „očaranosti kulisama političkih promjena“u kojima je izbrisana dotadašnja politička nomenklatura u Hrvatskoj i Srbiji, naivno sepoverovalo da su nestali i „oni koji kontroliraju novac, financijske i ekonomske tokove udvije države“. Borka Vučić je „o njima znala sve“. Mogla je da ugrozi „njihovu hijerarhijui arhitekturu moći“ i da u pitanje dovede „balkanski tranzicijski poredak građen tijekom 90-ih i početkom 2000-ih... Za tajkune i mafiju Vučić je bila naprosto prevelik i preozbiljan poslovni rizik“.

Sa Vučićevom se Margetić zadnji put čuo u drugoj polovini jula, kad ga je pozvala dadođe i snimi njen „ekskluzivni veliki intervju o svemu što je znala, posebno o tranzicijskimtokovima novca i tzv. Miloševićevim računima, te o tajnim srbijansko-hrvatskim financijsko-poslovno-kriminalnim operacijama tijekom 90-ih“. I da mu dâ ostatak dokumenata. Susret je dogovoren za septembar, ali je ona u međuvremenu stradala u saobraćajki. Autor je ispoštovao Vučićkinu želju da za njenog života ne objavljuje informacije i dokumenta koja mu je dala, to je sada deo ove knjige.

Borka Vučić; „Prestara sam da lažem“

„’Dobro si osjetio da je afera Hypo ključ cijele balkanske priče, ključ tajne raspadaJugoslavije’, rekla mi je Borka Vučić prilikom jednog od naših prvih susreta u Beogradu ujesen 2007. godine“, citira Margetić. „’Nije sve počelo u Hypu, ali je tamo sve završilo. Tapriča otkriva pozadinu svega što se na Balkanu zbilo zadnjih godina... Imam jedno važnopitanje za vas. Možete li podnijeti da sve vaše moguće iluzije o ratu za slobodu, nezavis-nost i visoke nacionalne ciljeve samo tako padnu u vodu’, rekla mi je tada Vučićeva.“

Nasmejala se na njegovo oprezno odobravajuće klimanjeglavom.

„Prestara sam da lažem“, citira dalje Vučićevu. „Da mislimlagati i podmetati, ne bih zvala vas i sigurno ne bih pristala naovaj sastanak. Održala bih press konferenciju, pa lagala i svi bito na ovaj ili onaj način prenijeli... Svi bi oni htjeli da sad Borkabude kriva za sve. Za svaki dolar kiparskih para. Kriva samjedino jer sam mislila da to radim za Srbiju... Nije Đinđić znaou što dira kad je tražio da se istraže kiparske pare. Bio je naivan

u tom pogledu i nikako nije razumio koliko se velika priča krije iza toga... Surađivala samna toj istrazi i vodila članove istražne komisije na Kipar, objašnjavala im kako su išle tepare i gdje su završavale. Samo Đinđić nije mogao razumjeti da je cijela ta priča i istragatraga novca vodila preko Zagreba, prema ozbiljnim igračima... Miloševićeve pare nisu pralini Rusi, ni Grci, ni Kinezi, nego Hrvati, i to usred rata, pa do Miloševićevog pada, a i poslije,i onda kad ja više nisam imala kontrolu nad povjereničkim računima. Đinđić nije mogao darazumije pravu dimenziju cijele priče i to ga je na kraju došlo glave.“

Margetić navodi da je i tada, 2007, Borka Vučić u „malom, ručnom notesu, punomrukom ispisanih bilježaka, čuvala podatke o računima koje je kontrolirala, podatke o šiframa i kodovima povjereničkih računa, korisničke podatke o tajnim računima na Cipru,u Lichtensteinu, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Austriji, kao i podatke o tajnim skrbničkimračunima koje je kao povjerenica sa strane srbijanskih predstavnika kontrolirala preko’Zagrebačke banke d. d. Zagreb’“.

„Sve sam ove podatke dala na korištenje i novoj vlasti u Srbiji, nakon smjenjivanjaSlobodana Miloševića“, citira dalje Margetić. „Ništa im nisam zatajila, niti sakrila. Ali bašništa. Pa ipak, nakon provedene istrage, Mlađan Dinkić je tvrdio kako nikakvi novci nisupronađeni i kako su ’Miloševićevi računi’ bili ispražnjeni. Možda Miloševićevi računi i jesubili prazni, ali računi Srbije nisu bili...“

Margetić dodaje da je sličnu priču 2010. čuo od Velimira Ilića, poslanika, koji ga je pozvao da mu u Skupštini Srbije prezentuje rezultate istraživanja o utajenim vlasničkimpravima Srbije na deonicama „Zagrebačke banke“. Predstavio je dokaze, kaže, a Ilić jerešio da o svemu obavesti javnost i zatraži da skupštinski anketni odbor ispita ko se i kakou ime Srbije odrekao kapitala u jednoj od najvećih hrvatskih poslovnih banaka. „Velja je,međutim, kasnije kao jedan od ministara ušao i u naprednjačku vladu Aleksandra Vučića iIvice Dačića... i očekivano naglo izgubio interes za slučaj ’Zagrebačke banke’.“

(Kraj u sledećem broju)

Rat je bio kulisa za pljačku

Kao način prikrivanja dogovorenih tranzicijskihoperacija na Balkanu moraoje postojati i dogovor o ratu

Domagoj Margetić

16 REPORTAŽAGlas razuma, 22. maj 2019.

Piše: Ana Vodinelić

Darko Dare Mitrović (46) i Marko Mare Stepanović(40) osvojili su publiku pre deceniju kao radijskiduet emisije „Mentalno razgibavanje“.

Razgibavali su slušaoce humorom i komentarimanaše svakodnevice u jutarnjim programima naraznim radijskim stanicama, boreći se sa ured-ničko-političkim vetrovima do novembra 2018.godine. Tada je njihovo autorsko delo zapečaćenoodlukom „nadređenih“. Od 6. maja radnim danimaod 6.30 do 8.30 sati druže se sa radijskom i TV pub-likom na kanalima „Nove S“.

Emisiju „Mentalno razgibavanje“ ste od 1. aprilaprvo vodili sa Veljkom Pajovićem, legendarnimradio-voditeljem. Kakve izazove i utiske vam jedonela ta saradnja?

Darko: Veljko je odličan novinar i dobar čovek.Saradnja je bila sasvim korektna, ali kada je Marebio gost u jednoj emisiji, ogroman broj gledalaca islušalaca primetio je da je naš odnos ono što oninajviše vole u „Razgibavanju“ i tražili su da se onuključi. To su primetili i ljudi sa „Nove S“. Veljko jedeo televizije i ljudi će moći ponovo da ga prateuskoro u njegovoj emisiji.

Marko: Reakcije ljudi koji su gledali emisiju ukojoj sam gostovao kod Veljka i Dareta bile sustvarno neverovatne. Dare i ja smo kao jednojajčaniblizanci kad smo zajedno u poslu. Pre toga je i on biogost u emisiji koju sam ja vodio na TV „Naša“. Utisakje bio da moramo ponovo početi da radimo zajedno. Stim su se složili i ljudi sa TV „Nova S“.

Da li se „Razgibavanje“ promenilo otkad se, osimna radijskom, emituje i na TV kanalu, a plus kontakti-rate sa publikom preko „Vibera“? Da li je sada lakšedoći do tema i provokacije za publiku?

Darko: Poslednji put pre „Nove S“ radili smo na Radio„Laguni“. Saradnju sa njima smozavršili sredinom novembra 2018.Nije se u emisiji sadržaj mnogopromenio otkad smo i na TV kanalu,kao voditelji još imamo utisak daradimo na radiju i tako se ponašamo.Sada još imamo dodatne mogućnos-ti koje nudi televizija, ali smo hteli da i studio i naš pristupbude baš takav.

Marko: Mi smo počeli na Radiju S 2009. godine. Teme ito kako ih obrađujemo biramo uvek na isti način.

Primećujemo besmislene stvari i dodatno ih obesmišljava-mo. Pokušavamo da ljude nateramo da malo stave prst načelo osim što se i nasmeju tokom emisije. Nikada nam nijebilo lako, uvek je neko imao šta da zameri, ali ipak smo imali

veliki broj slušalaca koji su nas branili. A mi smo hteli daradimo svuda, ili ovako ili nikako.

Dare se, pored ostalog, uspešno bavi i stendapom. Štasi, Marko, posle novembra 2018. profesionalno radio?

Marko: Ja već nekoliko godina imam svoju firmu „Partyplan produkciju“ koja se bavi pravljenjem pozorišnih pred-stava, TV i internet emisija, video-produkcijom i iventmenadžmentom. Sklapam sve poslove preko moje firme. Ja

sam, što bi se reklo, mali preduzetnik i uživam u tome.

Sada se svi elektronski medijski formatimere i takmiče šerovima. Koliko je vas dvojicito bitno od emisije do emisije i utiče li da npr.

promenite temu tog jutra ako zaključite da jepopularnija od prvobitno smišljene?

Darko: Mi smo od prvog dana do danas radiliuvek isto. Nismo se nikada opterećivali rezul-tatom jer je on dolazio sam po sebi. Ne men-jamo se u odnosu na šerove, trudimo se da radi-mo ono što se već toliko puta pokazalo kao

uspešno. I u tome uživamo!Marko: Pratimo sve što se dešava oko nas.

Mi se bavimo društvom, državom i njihovimkarakteristikama i mentalitetom. Spremamo se

zajedno, u kontaktu smo, dogovaramo se, lako se orga-nizujemo ko šta priprema. Dugo smo u istom timu. I bukval-no smo kao dvojica fudbalera koji igraju akciju a da negledaju ko se gde nalazi.

Imate li tabu teme? Darko: Nema ih, nikad ih nije bilo, niti će ih ikada biti. Marko: Tačno je da smo zbog toga mnogo puta platili

visoku cenu. Ali ostali smo dosledni u tome da se o svemu isvakome mora pričati. Počevši od nas dvojice i naših života.

Obojica se pre svega kvalitetno zabavljate vodeći„Razgibavanje“. Da li se i družite?

Darko: Naravno da smo jako dobri prijatelji. Ne bi tomoglo jedno bez drugog. Marko: Svašta smo prošli zajedno.

Sa kojim gostima biste rado proslavili neko jubilarno„Razgibavanje“?

Darko: Važno je da emisija ima publiku i da se emituje…gostiju je bilo i biće ih.

Marko: Nemam neku posebnu želju, ugostio sam mnogeljude u emisijama u kojima sam radio u prethodnih 12 godi-na u raznim medijima, ko god nam dođe, dobrodošao je.

Nema tabu tema, nikad ihnije bilo, niti će ih ikada biti

DARKO DARE MITROVIĆ I MARKO MARE STEPANOVIĆ, JEDNOJAJČANI BLIZANCI U „RAZGIBAVANJU“

Ili ovako – ili nikako

Dugo smo u istom timu. I bukvalnosmo kao dvojica fudbalera koji igrajuakciju a da ne gledaju ko se gde nalazi