William L. McBridePurduc University

UDK 172.13:371Originalni naudni rad

KONVERZIJE I KONTINUITETI

Apstrakt: U svakom vremenu, a narodito u vremenima velikih druitvenihpotresa, ljutli su pred iskuienjem dt korenito menjaju svoj pogletl na svet. IJ ovomradu, posebna palnja pokktnjena je takvim promenuma kod intelektualaca orijenti-sanih ka druiwenoj teoriji prilikom raspada kamuniona i u toku vremena tranzicije.Egzistencijalni aspekt takvih promena kod ljtuli koji su profesionalno zsinteresovani,pa time motda i odgovorni za ideologiju druitvenih sistema u kojima Zive je otliTuTetnog znaiaja.

Kfjulne rcdi: komun izam, ko nv e rzij a, mar ks i zam, re li g ij a, ide o lo g ij a.

Jedan od ,,najdudesnijih" za mene, od svih elemenata u ne-davnim dogatlajima u istodnoj Evropi je neobidno veliki broj ko-renitih promena u iskazanim ubedenjima filozofa, politidara,filozofa-politidara, i mnogih drugih o osnovnim principima kojivode njihov druitveni, a time delom i lidni Zivot. (Ustvari, zavreme najtotalitarnijih vremena u istoriji istodnog bloka, razdva-janje lidnog od dru5tvenog Zivota je bilo, pogotovo za one koji subili politiEki najangaZovaniji, barem nadelno veoma mala.) Nezaboravlja se lako sludaj kada nademo filozofa koji je u toku svojeduge karijere pisao vaZne, veoma ditane tekstove koji podrZavajumarksistidko-lenjinistidki dijalektidki materijalizam, zajedno sa,barem implicitnim, politidkim svrstavanjem koje ide uz taj sistemmi5ljenja na svom vrhuncu, kasnije podrZavajudi, za vreme nesi-gurnosti i tranzicije u sopstvenoj zemlji, napu5tanje komunistidkepartije i ponovno razmatranje svega iz baze, a u isto vreme nago-varajuii svoje zapadne kolege da ditaju upravo jedan od tekstovakoji su doprineli njegovoj slavi i reputaciji za vreme komunizmalt

' Iako u nalcm druStvu vlada snaZan pritisak da sc ,,svc otkrijc,. u svakomtrcnutku, ja namcravam da prikrijcm ncka imcna ovdc, z.ato Skr smatram privatnostza vrcdnu;t koju trcba po5tovati ceteris paribus. Tako, ova skica jc taEna, ali nciuimcnovati glavni lik. U nckim slulajcvima, mcdutim, Iuvanjc anonimnosti ncdcbiti moguCc, ili dc biti ncpohljno, ili i jcdno i drugo.

=X

Fa:)

e=q

NoJL

7 7

=xoFa)Goe=t!oN

9t,l

UJocc(Ilo=j

=JJ

=

Svi smo, naravno, (,uli za, ili dak i poznavali osobe koje su prollekroz dramatidne ,,konverzije" razliEitog tipa - od nereligioznostido religioznosti i obrnuto, od jednog Zivotnog stila ka drugom, odjedne bliske lidne veze ka drugoj, i tako dalje; takvi sludajevi sudesto iznenadujudi, a nekada i nisu. Ali ova situacija je jedna ukojoj izgleda da je do5lo do promene osnovnih uverenja kod velikogbroja ljudi. Sludajevi intelektualaca su, barem na povrlini, naroditozanimljivi u tom smislu, jednostavno zato Sto jesu intelektualci, tojest, ljudi koji bi trebalo da vrlo ozbiljno shvataju svoja iskazanauverenja.

Prvo, treba naglasiti da postoji velika raznovrsnost u slu-dajevima i tipovima sludajeva. Poku3a6u da sortiram neke od njih.Ima, naravno, pravih oportunista, kojima je jedini relevantan, nekadi sad,,,princip", maksimiziranje lidnog interesa: za njih,lidni interesje diktirao neogranidenu podr5ku preovlaclujuioj interpretacijimarksizma-lenjinizma nekad, a sad, iako uzburkanost sada5nje situ-acije Eini snalaZenje telim,lidni interes zahtevapodr5ku onih ideo-lo5kih principa koje zastupa partija na vlasti tekuie nedelje. Utakvom stavu u svom najdistijem obliku, pitanja neautentidnosti -,,samozavaravanja" i,,laganja samog sebe", kao Sto bi Sartr i mnogipisci raznih filozofskih tradicija to nazvali" - se moZda ni nepostavljaju: po definiciji nema zavaravanja. Ali tako iisti, bestidnioportunizam je moZda teZe postiii nego Sto se grisli, pogotovokadaje osoba koja Zeli da ga praktikuje filozofkbji bi rrebalo daima, ili makar da nasluduje,razloge zazauzimanje bilo kog stava,pogotovo stava kojije pre nekog vremena napadala.

Onda, naravno, postde i ,,autentidne" osobe dija se mi5ljenjai principi nisu mnogo menjali, kao Sto je poznato, kroz sve politidkepromene: oni koji su dosledno bili svetonazora koji imaju malo ilini5ta zajednidkog sa Marksom ili marksizmom (osim moZda posuprotstavljanju), i nisu se promenili, oni koji su, poput Gaje petro-viia kako se sam prikazao u poslednjem ,,priznanju", bili poznatikao disidenti ,,zvanidne" linije, ili koji su funkcionisali kao ,,mar-

' Vidi, na primcr, Phyllis Morris, ,,Scll'-Dcccption: Sartrc.s Rcsolutionol'thc Paradox", in H.J. Silvcrman and F.E. Elliston, cds.. Jean-paul Sartre: Con-temporary Approaches to His Phiktsophy (Pittsburgh: Dusqucsnc Univcrsity prcss,I 980), pp. 30-49; L,cwis G ordon, Bad Faith and Anti-Black Racism (Atlantic High-lands: Humanitics Prcss, 1995): and Joscph Catalano, Good Faith and Other Essays(Lanham: Rowman & Littlcficld, 1996).

ginalci", ali su na5li neito vredno u Marksovoj misli i koji sad idalje imaju iste stavove (koji se sad mogu smatrati,,disidentskim",ali na razliEit nadin nego ranije); i konadno oni, moZda malobrojnimeclu intelektualcima, ali ne tako malobrojni u celokupnoj popu-laciji u mnogim zemljama, koji su iskreno prihvatali ortodoksnimarksizam-lenjinizam onako kako su ga razumevali, i istrajavajuu tome uprkos dramatidno promenjenim okolnostima. Prva grupame ne zanima previ5e, dok se u drugoj grupi nalaze mnogi kojeveoma cenim. Ozbiljan problem doslednosti se javlja za drugugrupu, posto zvanidna,,verzija" ukljuduje odekivanje neizbeZnepobede komunizma u ljudskoj istoriji, a verovati u to i u istovreme zadr1atizdravo po5tovanje za empirijske dokaze, sa kojimaje trenutno u takvom protivredju, izgleda nemoguie.

Bilo bi, medutim, to ozbiljno nerazumevanje skoro svega uvezi sa ljudskom sve56u, odekvati potpunu logidnu doslednost ustavovima bilo koga, a ponajmanje ljudi koji prolaze kroz burna itraumatidna vremena. Zaista,najjednostavniji nadin da se objasnekorenite promene u uvreZenim verovanjima o druStvenoj stvarnostije re6i da je pojedinac o kome je red doZiveo konverziju, mozdarelativno minornu, koja zahteva, na primer, odbacivanje jednog ilivi5e nadela njegovog ranijeg skupa marksistidko-lenjinistidkih ideja(kao Sto je verovanje u neizbeZnu pobedu komunizma) dok dopu5tazadrlavanje ostalih, ili, na protiv, znadajnu konverziju koja gaodvaja od svega 5to je bilo znaEajno za njegov nadin mi5ljenja dosad. Ali izgleda mi jasno da je poslednja, radikalna konverzijakrajnji sludaj, moZda neostvariv u svetu u kojem Zivimo. Sasvimsu uobidajeni, nasuprot tome, pokuSaji da se pomiri sa promenljivomstvarno3iu, prilagotlavanje, prihvatanje i dak kultivisanje proti-vurednosti, i, prilidno Eesto, postupci koji se moraju smatrati neau-tentidnim. Ja tvrdim, dakle, da najjednostavnije objalnjenje veomapojednostavljava ono Sto se zaista desilo u bezbrojnim sluEajevimau poslednjih nekoliko godina u istodnoj Evropi. Moramo da izudimote doga<laje u njihovoj kompleksnosti.

Uskoro 6u se vratiti fenomenu krajnjeg sludaja, ili takozva-nom fenomenu radikalne konverzije. Ovaj pojam, kao i ,,neau-tentidnost", desto je upotrebljavao Zan-Pol Sartr; ja upotrebljavamoba pojma ovde zato Sto su mi od pomoci pri rvanju sa,,dudesnim"dogatlajima na koje se usredsre<lujem ovde. Pojam ,,neautentidno-sti" je postao veoma popularan u Sirokom spektru literature i tako

7 8 7 9

=xoFa)Goe=t!oN

9t,l

UJocc(Ilo=j

=JJ

=

Svi smo, naravno, (,uli za, ili dak i poznavali osobe koje su prollekroz dramatidne ,,konverzije" razliEitog tipa - od nereligioznostido religioznosti i obrnuto, od jednog Zivotnog stila ka drugom, odjedne bliske lidne veze ka drugoj, i tako dalje; takvi sludajevi sudesto iznenadujudi, a nekada i nisu. Ali ova situacija je jedna ukojoj izgleda da je do5lo do promene osnovnih uverenja kod velikogbroja ljudi. Sludajevi intelektualaca su, barem na povrlini, naroditozanimljivi u tom smislu, jednostavno zato Sto jesu intelektualci, tojest, ljudi koji bi trebalo da vrlo ozbiljno shvataju svoja iskazanauverenja.

Prvo, treba naglasiti da postoji velika raznovrsnost u slu-dajevima i tipovima sludajeva. Poku3a6u da sortiram neke od njih.Ima, naravno, pravih oportunista, kojima je jedini relevantan, nekadi sad,,,princip", maksimiziranje lidnog interesa: za njih,lidni interesje diktirao neogranidenu podr5ku preovlaclujuioj interpretacijimarksizma-lenjinizma nekad, a sad, iako uzburkanost sada5nje situ-acije Eini snalaZenje telim,lidni interes zahtevapodr5ku onih ideo-lo5kih principa koje zastupa partija na vlasti tekuie nedelje. Utakvom stavu u svom najdistijem obliku, pitanja neautentidnosti -,,samozavaravanja" i,,laganja samog sebe", kao Sto bi Sartr i mnogipisci raznih filozofskih tradicija to nazvali" - se moZda ni nepostavljaju: po definiciji nema zavaravanja. Ali tako iisti, bestidnioportunizam je moZda teZe postiii nego Sto se grisli, pogotovokadaje osoba koja Zeli da ga praktikuje filozofkbji bi rrebalo daima, ili makar da nasluduje,razloge zazauzimanje bilo kog stava,pogotovo stava kojije pre nekog vremena napadala.

Onda, naravno, postde i ,,autentidne" osobe dija se mi5ljenjai principi nisu mnogo menjali, kao Sto je poznato, kroz sve politidkepromene: oni koji su dosledno bili svetonazora koji imaju malo ilini5ta zajednidkog sa Marksom ili marksizmom (osim moZda posuprotstavljanju), i nisu se promenili, oni koji su, poput Gaje petro-viia kako se sam prikazao u poslednjem ,,priznanju", bili poznatikao disidenti ,,zvanidne" linije, ili koji su funkcionisali kao ,,mar-

' Vidi, na primcr, Phyllis Morris, ,,Scll'-Dcccption: Sartrc.s Rcsolutionol'thc Paradox", in H.J. Silvcrman and F.E. Elliston, cds.. Jean-paul Sartre: Con-temporary Approaches to His Phiktsophy (Pittsburgh: Dusqucsnc Univcrsity prcss,I 980), pp. 30-49; L,cwis G ordon, Bad Faith and Anti-Black Racism (Atlantic High-lands: Humanitics Prcss, 1995): and Joscph Catalano, Good Faith and Other Essays(Lanham: Rowman & Littlcficld, 1996).

ginalci", ali su na5li neito vredno u Marksovoj misli i koji sad idalje imaju iste stavove (koji se sad mogu smatrati,,disidentskim",ali na razliEit nadin nego ranije); i konadno oni, moZda malobrojnimeclu intelektualcima, ali ne tako malobrojni u celokupnoj popu-laciji u mnogim zemljama, koji su iskreno prihvatali ortodoksnimarksizam-lenjinizam onako kako su ga razumevali, i istrajavajuu tome uprkos dramatidno promenjenim okolnostima. Prva grupame ne zanima previ5e, dok se u drugoj grupi nalaze mnogi kojeveoma cenim. Ozbiljan problem doslednosti se javlja za drugugrupu, posto zvanidna,,verzija" ukljuduje odekivanje neizbeZnepobede komunizma u ljudskoj istoriji, a verovati u to i u istovreme zadr1atizdravo po5tovanje za empirijske dokaze, sa kojimaje trenutno u takvom protivredju, izgleda nemoguie.

Bilo bi, medutim, to ozbiljno nerazumevanje skoro svega uvezi sa ljudskom sve56u, odekvati potpunu logidnu doslednost ustavovima bilo koga, a ponajmanje ljudi koji prolaze kroz burna itraumatidna vremena. Zaista,najjednostavniji nadin da se objasnekorenite promene u uvreZenim verovanjima o druStvenoj stvarnostije re6i da je pojedinac o kome je red doZiveo konverziju, mozdarelativno minornu, koja zahteva, na primer, odbacivanje jednog ilivi5e nadela njegovog ranijeg skupa marksistidko-lenjinistidkih ideja(kao Sto je verovanje u neizbeZnu pobedu komunizma) dok dopu5tazadrlavanje ostalih, ili, na protiv, znadajnu konverziju koja gaodvaja od svega 5to je bilo znaEajno za njegov nadin mi5ljenja dosad. Ali izgleda mi jasno da je poslednja, radikalna konverzijakrajnji sludaj, moZda neostvariv u svetu u kojem Zivimo. Sasvimsu uobidajeni, nasuprot tome, pokuSaji da se pomiri sa promenljivomstvarno3iu, prilagotlavanje, prihvatanje i dak kultivisanje proti-vurednosti, i, prilidno Eesto, postupci koji se moraju smatrati neau-tentidnim. Ja tvrdim, dakle, da najjednostavnije objalnjenje veomapojednostavljava ono Sto se zaista desilo u bezbrojnim sluEajevimau poslednjih nekoliko godina u istodnoj Evropi. Moramo da izudimote doga<laje u njihovoj kompleksnosti.

Uskoro 6u se vratiti fenomenu krajnjeg sludaja, ili takozva-nom fenomenu radikalne konverzije. Ovaj pojam, kao i ,,neau-tentidnost", desto je upotrebljavao Zan-Pol Sartr; ja upotrebljavamoba pojma ovde zato Sto su mi od pomoci pri rvanju sa,,dudesnim"dogatlajima na koje se usredsre<lujem ovde. Pojam ,,neautentidno-sti" je postao veoma popularan u Sirokom spektru literature i tako

7 8 7 9

lue(r(Ilo=j

JJ

=

je postao poznat i onima koji ne poznaju Sartrov rad. Ali poreklotog pojma moZe da posluZi u razumevanju njegovih ogranidenjakao i korisnosti. Sartrov lidni stav u vezi sa ljudskom sve56u,narodito u njegovim ranijim radovima u kojima se ,,loSa svest"najvi5e pojavljuje,je takav da on svest vidi kao ne3to Sto, u krajnjemsludaju, sa potpunom lucidnoSiu jasno vidi sve mogu6e izborekoji joj se nude i moZe da kontemplira razloge za odluku. TipidanSartrov primer lo5e, neautentidne svesti je dovek koji stalno udes-tvuje u homoseksualnim odnosima ali ne priznaje da je homosek-sualac. Na neki nadin on ima pravo da to ne priznaje, po5to je zaSartra ljudska realnost uvek promenljiva i bez su5tine, i sasvim semoZe zamisliti da dovek sutradan potpuno prestane da udestvuje uhomoseksualnim odnosima i zapravo sledi svoju odluku; ali nadrugi nadin on zapravo laZe sam sebe time Sto ne priznaje neprijatnuistinu. (Skoro da je nepotrebno napomenuti da ovaj primer dolaziiz vremena i mesta u kojima je homoseksualizam uglavnom posma-tran kao ne5to sramno, pre rodenja ,,ponosa homoseksualaca".)Nije, za Sartra, ovaj dovek prosto zbunjen i neodreden u odnosuna svoju situaciju - barem ne u nadelu. On se prosto zavaravazbog sebidnih motiva i verovatno bi mogao, pod pravim okolnosti-ma - na primer, u terapiji sa egzistencijalnim psihoanalitiEarem,da se dovede do toga da analizira osnove za svoj stav i da priznada je on neautentidan ,;''"

Jedan nadin da se razume Sta se dogatla u sludajevima lo5esvesti, koji su za Sartra toliko brojni da dominiraju vedinom sva-kodnevnog Zivota i praktidno celim Zivotom nekih ljudi, je da selo5a svest tretira kao jedan vid ubedenja, kao Sto je religioznoubedenje: Sartr to naziva,,metastabilnim" fenomenom', to je jedanstav svesti koji ukljuduje elemente rigidnosti i fiksiranosti utolikoSto se ubedenje sastdi u Evrstom pridrZavanju nekih nadela, nekogvidenja sveta, kao i elemente fluidnosti utoliko 5to se moZe raspr5itisvakog trenutka.

Dva najbolja modela,,vere" ove vrste su, dini mi se, dog-matski katolicizam koga su se drZali neki Sartrovi poznanici uFrancuskoj njegove mladosti,a pojam vere sa kojim sam se upoznao

3 Jcan-Paut Sarte, L'Etre et le neant (Paris: Galtimard, 1957), str.109,o Poiurn vcre u srcdiStu Kjcrkegorovc misli, koji je toliko uticao na Sartra

u izvesnim trenucima njegovog intclektualnograzvoja,izglcda mi razlilit od ovog

8 0

kao mladi udenik teologije dije je poznavanje ove discipline dostiglovrhunac za vreme sedmog i osmog razreda osnovne Skole,t i kojipapa Jovan Pavle II propoveda i insistira da zabludela pastva ponovoprihvati; i, po slidnim osnovalna, ortodoksni marksizam-lenjinizam,koji je predavan kao ,,dijamat" u istodnoj Evropi na vrhuncu starogreZima. (Neke savremene verzije islama su verovatno isto takodobri modeli, ali ja ih nedovoljno poznajem da budem siguran uto.) Dogmatska vera ovog tipa sastoji se iz broja tvrdnji o tako-zvanim istinama i o stvarnosti i o onome Sto treba i ne treba raditi,i uobidajeno odekivanje medu pripadnicima, a narodito duvarimadogme (svetom skupu glavnih ideologa) je da se to mora prihvatiti,,u paketu", kao povezana celina. Sve je jasno i do kraja definisano(iako, u sludaju dogmatske religije, neka pitanja ostaju izvan do-ma5aja obidnog razumevanja i smatraju se nerazumljivim ,,misteri-jama"), i, u okviru jasno definisanih parametara, visok nivosofisticirane, sistemske misli je mogu6. Neslaganje moZe da nastupina vi5e nadina - na primer, kada se inade uzoran vernik nade usituaciji kadaje ne5to Sto izgleda odigledno ispravno i poZeljno udirektnoj suprotnosti, bez moguinosti izvrdavanja, sa dogmatskimmoralnim propisom (na primer, da je svaka predbradna seksualnaaktivnost ili upotreba kontracepcije u braku smrtni greh koji oprav-dava vedno prokletstvo); ili kada inade verni dlan partije vidi dapartlja narecluje odigledno nepravedno tamnovanje ili pogubljenje;ili kad vernik bilo koje vrste otkriva da je tvrdnja koja pripadaosnovnom jezgru dogme u suprotnosti sa nekom istinom do kojeje nezavisno doiao.

U svetlu ovog dogmatskog tipa modela,lako se vidi vezaizmedu vere i neautentidnosti. Na primer, katolik koji tvrdi da jevernik, i da veruje u dogmu o nepogre5ivosti pape u pitanjimavere i morala koja se smatraju predmetom nepogre5ivih sudova,koji se slaZe da je kontacepcija ,,u principu" takvo pitanje, i kojiuprkos tome smatra da je upotreba kontracepcije u izvesnim okol-nostima moralno ispravna, oEigledno, Zivi u neautentidnom stanju.

dogmatskog pojma verc u mnogo znadajnih vidova, ali diskusija toga ovdc bi nasnavcla da isuvi$e za.stranimo.

s BczLelje da se hvalim, i samo kao potvrdu te dinjcnicc, navodim dasam dobio glavnu nagradu Rimsko.katoliEkc biskupijc ddave Njujork za poznavanjchriSdanskc doktrine kada sam bio u osmom razrcdu, 5to jc u to vrome bila malamatura.

=o

al(E

<=L

oNoJlt

8 l

lue(r(Ilo=j

JJ

=

je postao poznat i onima koji ne poznaju Sartrov rad. Ali poreklotog pojma moZe da posluZi u razumevanju njegovih ogranidenjakao i korisnosti. Sartrov lidni stav u vezi sa ljudskom sve56u,narodito u njegovim ranijim radovima u kojima se ,,loSa svest"najvi5e pojavljuje,je takav da on svest vidi kao ne3to Sto, u krajnjemsludaju, sa potpunom lucidnoSiu jasno vidi sve mogu6e izborekoji joj se nude i moZe da kontemplira razloge za odluku. TipidanSartrov primer lo5e, neautentidne svesti je dovek koji stalno udes-tvuje u homoseksualnim odnosima ali ne priznaje da je homosek-sualac. Na neki nadin on ima pravo da to ne priznaje, po5to je zaSartra ljudska realnost uvek promenljiva i bez su5tine, i sasvim semoZe zamisliti da dovek sutradan potpuno prestane da udestvuje uhomoseksualnim odnosima i zapravo sledi svoju odluku; ali nadrugi nadin on zapravo laZe sam sebe time Sto ne priznaje neprijatnuistinu. (Skoro da je nepotrebno napomenuti da ovaj primer dolaziiz vremena i mesta u kojima je homoseksualizam uglavnom posma-tran kao ne5to sramno, pre rodenja ,,ponosa homoseksualaca".)Nije, za Sartra, ovaj dovek prosto zbunjen i neodreden u odnosuna svoju situaciju - barem ne u nadelu. On se prosto zavaravazbog sebidnih motiva i verovatno bi mogao, pod pravim okolnosti-ma - na primer, u terapiji sa egzistencijalnim psihoanalitiEarem,da se dovede do toga da analizira osnove za svoj stav i da priznada je on neautentidan ,;''"

Jedan nadin da se razume Sta se dogatla u sludajevima lo5esvesti, koji su za Sartra toliko brojni da dominiraju vedinom sva-kodnevnog Zivota i praktidno celim Zivotom nekih ljudi, je da selo5a svest tretira kao jedan vid ubedenja, kao Sto je religioznoubedenje: Sartr to naziva,,metastabilnim" fenomenom', to je jedanstav svesti koji ukljuduje elemente rigidnosti i fiksiranosti utolikoSto se ubedenje sastdi u Evrstom pridrZavanju nekih nadela, nekogvidenja sveta, kao i elemente fluidnosti utoliko 5to se moZe raspr5itisvakog trenutka.

Dva najbolja modela,,vere" ove vrste su, dini mi se, dog-matski katolicizam koga su se drZali neki Sartrovi poznanici uFrancuskoj njegove mladosti,a pojam vere sa kojim sam se upoznao

3 Jcan-Paut Sarte, L'Etre et le neant (Paris: Galtimard, 1957), str.109,o Poiurn vcre u srcdiStu Kjcrkegorovc misli, koji je toliko uticao na Sartra

u izvesnim trenucima njegovog intclektualnograzvoja,izglcda mi razlilit od ovog

8 0

kao mladi udenik teologije dije je poznavanje ove discipline dostiglovrhunac za vreme sedmog i osmog razreda osnovne Skole,t i kojipapa Jovan Pavle II propoveda i insistira da zabludela pastva ponovoprihvati; i, po slidnim osnovalna, ortodoksni marksizam-lenjinizam,koji je predavan kao ,,dijamat" u istodnoj Evropi na vrhuncu starogreZima. (Neke savremene verzije islama su verovatno isto takodobri modeli, ali ja ih nedovoljno poznajem da budem siguran uto.) Dogmatska vera ovog tipa sastoji se iz broja tvrdnji o tako-zvanim istinama i o stvarnosti i o onome Sto treba i ne treba raditi,i uobidajeno odekivanje medu pripadnicima, a narodito duvarimadogme (svetom skupu glavnih ideologa) je da se to mora prihvatiti,,u paketu", kao povezana celina. Sve je jasno i do kraja definisano(iako, u sludaju dogmatske religije, neka pitanja ostaju izvan do-ma5aja obidnog razumevanja i smatraju se nerazumljivim ,,misteri-jama"), i, u okviru jasno definisanih parametara, visok nivosofisticirane, sistemske misli je mogu6. Neslaganje moZe da nastupina vi5e nadina - na primer, kada se inade uzoran vernik nade usituaciji kadaje ne5to Sto izgleda odigledno ispravno i poZeljno udirektnoj suprotnosti, bez moguinosti izvrdavanja, sa dogmatskimmoralnim propisom (na primer, da je svaka predbradna seksualnaaktivnost ili upotreba kontracepcije u braku smrtni greh koji oprav-dava vedno prokletstvo); ili kada inade verni dlan partije vidi dapartlja narecluje odigledno nepravedno tamnovanje ili pogubljenje;ili kad vernik bilo koje vrste otkriva da je tvrdnja koja pripadaosnovnom jezgru dogme u suprotnosti sa nekom istinom do kojeje nezavisno doiao.

U svetlu ovog dogmatskog tipa modela,lako se vidi vezaizmedu vere i neautentidnosti. Na primer, katolik koji tvrdi da jevernik, i da veruje u dogmu o nepogre5ivosti pape u pitanjimavere i morala koja se smatraju predmetom nepogre5ivih sudova,koji se slaZe da je kontacepcija ,,u principu" takvo pitanje, i kojiuprkos tome smatra da je upotreba kontracepcije u izvesnim okol-nostima moralno ispravna, oEigledno, Zivi u neautentidnom stanju.

dogmatskog pojma verc u mnogo znadajnih vidova, ali diskusija toga ovdc bi nasnavcla da isuvi$e za.stranimo.

s BczLelje da se hvalim, i samo kao potvrdu te dinjcnicc, navodim dasam dobio glavnu nagradu Rimsko.katoliEkc biskupijc ddave Njujork za poznavanjchriSdanskc doktrine kada sam bio u osmom razrcdu, 5to jc u to vrome bila malamatura.

=o

al(E

<=L

oNoJlt

8 l

=x

F4)lEI-L

oNoJu

uJ

Edl

=j

=JJ3

Isto je i sa militantnim komunistom od jude koji je iznenada shvatio

da jL teza komunistidke partije da je ona avangarda proletarijata

n"odrziuu budalastina. Ali problem sa objasnjenjem o verovanjima

i pripaclnostima pojedinaca kao bazom za univerzalne generalizacije

oceiokupnom dru5tvu je da ih se ve6ina ljudi ne drZi u iivotu' Toje tako ii mnogo razloga, na primer zbog toga Sto je nezavisnostprosu<Iivanja smatrana vrednijom i moralnijom od podrerlivanja

bilo kakvom ovozemaljskom autoritetu (dak i ako se poziva na

boga ili istoriju), i da je za ve6inu ljudi, iako oni to moZda tako ne

izralavaju,istinito i dobro nesvodivo na bilo koji sistem tvrdnji,

ma kako sloZen. Zave1inu ljudi je od bilo kakvog takvog siste-

ma vaZnije,,osedanje" koje o tome imaju, i ne treba u ovom kontek-

stu videti ose6anja kao ne5to povr5no i nepovezano sa razmi5lja-

njem.Ovo je nadin razmi5ljanja koji je u osnovi dokumentovane

pojave velike vedine oZenjenih i udatih amerikanaca i amerikanki,

kab i zapadnih evropljana koji se smatraju katolicima, ali stalno

upotrebljavaju kontracepciju uprkos skupu dogmi kojih se inade

pridrZavaju koja im to zabranjuje, iako su upoznati sa tom su-protno5du. Sa stanovi5ta vrlo dogmatskog katolicizma koji sam

upoznao kao dete, i koji nova veronauka i druge inicijative Jovana

Pivla II oZivljavaju u modernijem vidu, svi ovi ljudi sigurno laZu

sami sebe, proZeti su neautentidno5du, ako jednBslavno ne laZu'

Ali, kao sto sam objasnio, to je tako samo sa dogriratskog stanovista

,,vere", tako stranog mnogim dana5njim ,,vernicima".Isti nadin razmi5ljanja koristim da objasnim verovanja

mnogih intelektualaca i obidnih ljudi u istodnoj Evropi, ili na zapadupre 1-989, koji su sebe smatrali marksistima-lenjinistima, ali nikada

nisu prihvatili veoma dogmatske, jasne formule koje su se pojavlji-

vale u udzbenicima dijamata, definisuii sistem takozvanih istina.

U swari, iako je, narodito u nekim vremenima i posebno za intelek-

tualce, pretnja kaznama poput takozvanog ,,sudenja" D. Mihaldevu

u Bugirskoj 19fi: (ili jo5 gora sudbina), bila ozbiljna kodnica,

ipak je marksizam-lenjinizam bio u nadelu nedovoljan da se postigne

.ttatttoii vernici osedaju pred vednim prokletstvom, i dak nije bio

u stanju da proklamuje nepogrelivost poput nepogre3ivosti verskog

6 vidi W. McBride i I. Rajnova, ,'Visions from thc Ashcs: Philosophical

Life in Bulgaria from 1945 to l99l', u Barry Smith, cd., op. cit" str' I I I '

voCle koje mu daje proviilenje. Tako da je, dak i za sve manjumanjinu koja se u vreme raspada sistema i dalje drZalamarksizma--lenjinizma, raspad bio manje bolan nego Sto bi spoljni posmatradpod uticajem zapadne anti-komunistidke propagande o bezlidnim,strogim ,,vernicima" sistema odekivao. Prema tome, nije sasvimtadno reii da je naizgled vrlo brza evolucija misli koja se vidi upotonjim tvrdnjama i delima takvih ljudi proizvod samo masivne,sebidne neautentidnosti.

Ovo razmi5ljanje je, nadam se, korisno za razumevanjesludaja istodno-evropskog intelektualca koji je, recimo, objaviodobre filozofske knjige za vreme starog relima,koje su sadrZavaletvrdnje o mudrosti marksizma-lenjinizma, koje danas ne bi upo-trebio (iz intelektualnih kao i politidkih razloga). Naravno, ovetvrdnje su delimidno sluZile za za5titu pisca, nije bilo verovatnoda 6e se dovoditi u pitanje, ili da ie ostati neobjavljenoT delokoje ih sadrZi. I pretpostavimo da je delo bilo od prave vrednostiza intelektualnu zajednicu date drZave. Ali da li je to jedino oprav-danje za ukljudivanje takvih tvrdnji? Verovatno ne, u odredenimsludaju o kome pi5em. (Takvih je sluiajeva sigurno bilo podosta.)On je i sada pravi gauchiste, sa velikim zanimanjem za politidkuteoriju, i veoma kritidkim stavom u odnosu na kapitalizam, naroditou njegovom trenutno dominantnom obliku. Kao da je pre 1989.gajio nade, malgre tout, da ie vlada njegove zemlje kao i ostalihzemalja istodnog bloka da se razvije u ne5to primerenije tom kri-tidkom duhu, manje autoritarno i realnije s obzirom na distribucijui kultivaciju resursa. Istina je da sada sasvim jasno vidimo ne5toSto smo nazkali i ranije, da se u sedamdesetim i osamdesetimgodinama jaz izmedu idealnogE i ,,realnog" socijalizma njegovezemlje pro5irio, posebno interesantno u njegovoj zemlji koja jeimala jaku i svetski kompetitivnu industriju u ranoj fazi komu-nistidke vladavine, ali je posle zaostala. Ali jo5 uvek nije biloodluiujudeg razloga da se potpuno odbaci mogu6nost pobedekomunizma u budu6nosti, a nada je vaZan psiholo5ki pokretad.

7 Mo*rno sc sctiti da jc izdava5wo, kao i vciina drugih znaCajnih privrcd-nih grana, bilo pod drlavnim monopolom za vreme starog rcZima u vciini tihznmalja.

8 Ovaj aspekt Iivota i duha istodnog bloka jc narodito poetidno iz,ralc:n uDas Prinzip Hoffnung Ernsta Bloha (Franfurt-am-Main: Suhrkamp, 1959). Bloh iena kraju napustio Istodnu NcmaCku i oti3ao da Zivi na Zapadu.

8 2 8 3

=x

F4)lEI-L

oNoJu

uJ

Edl

=j

=JJ3

Isto je i sa militantnim komunistom od jude koji je iznenada shvatio

da jL teza komunistidke partije da je ona avangarda proletarijata

n"odrziuu budalastina. Ali problem sa objasnjenjem o verovanjima

i pripaclnostima pojedinaca kao bazom za univerzalne generalizacije

oceiokupnom dru5tvu je da ih se ve6ina ljudi ne drZi u iivotu' Toje tako ii mnogo razloga, na primer zbog toga Sto je nezavisnostprosu<Iivanja smatrana vrednijom i moralnijom od podrerlivanja

bilo kakvom ovozemaljskom autoritetu (dak i ako se poziva na

boga ili istoriju), i da je za ve6inu ljudi, iako oni to moZda tako ne

izralavaju,istinito i dobro nesvodivo na bilo koji sistem tvrdnji,

ma kako sloZen. Zave1inu ljudi je od bilo kakvog takvog siste-

ma vaZnije,,osedanje" koje o tome imaju, i ne treba u ovom kontek-

stu videti ose6anja kao ne5to povr5no i nepovezano sa razmi5lja-

njem.Ovo je nadin razmi5ljanja koji je u osnovi dokumentovane

pojave velike vedine oZenjenih i udatih amerikanaca i amerikanki,

kab i zapadnih evropljana koji se smatraju katolicima, ali stalno

upotrebljavaju kontracepciju uprkos skupu dogmi kojih se inade

pridrZavaju koja im to zabranjuje, iako su upoznati sa tom su-protno5du. Sa stanovi5ta vrlo dogmatskog katolicizma koji sam

upoznao kao dete, i koji nova veronauka i druge inicijative Jovana

Pivla II oZivljavaju u modernijem vidu, svi ovi ljudi sigurno laZu

sami sebe, proZeti su neautentidno5du, ako jednBslavno ne laZu'

Ali, kao sto sam objasnio, to je tako samo sa dogriratskog stanovista

,,vere", tako stranog mnogim dana5njim ,,vernicima".Isti nadin razmi5ljanja koristim da objasnim verovanja

mnogih intelektualaca i obidnih ljudi u istodnoj Evropi, ili na zapadupre 1-989, koji su sebe smatrali marksistima-lenjinistima, ali nikada

nisu prihvatili veoma dogmatske, jasne formule koje su se pojavlji-

vale u udzbenicima dijamata, definisuii sistem takozvanih istina.

U swari, iako je, narodito u nekim vremenima i posebno za intelek-

tualce, pretnja kaznama poput takozvanog ,,sudenja" D. Mihaldevu

u Bugirskoj 19fi: (ili jo5 gora sudbina), bila ozbiljna kodnica,

ipak je marksizam-lenjinizam bio u nadelu nedovoljan da se postigne

.ttatttoii vernici osedaju pred vednim prokletstvom, i dak nije bio

u stanju da proklamuje nepogrelivost poput nepogre3ivosti verskog

6 vidi W. McBride i I. Rajnova, ,'Visions from thc Ashcs: Philosophical

Life in Bulgaria from 1945 to l99l', u Barry Smith, cd., op. cit" str' I I I '

voCle koje mu daje proviilenje. Tako da je, dak i za sve manjumanjinu koja se u vreme raspada sistema i dalje drZalamarksizma--lenjinizma, raspad bio manje bolan nego Sto bi spoljni posmatradpod uticajem zapadne anti-komunistidke propagande o bezlidnim,strogim ,,vernicima" sistema odekivao. Prema tome, nije sasvimtadno reii da je naizgled vrlo brza evolucija misli koja se vidi upotonjim tvrdnjama i delima takvih ljudi proizvod samo masivne,sebidne neautentidnosti.

Ovo razmi5ljanje je, nadam se, korisno za razumevanjesludaja istodno-evropskog intelektualca koji je, recimo, objaviodobre filozofske knjige za vreme starog relima,koje su sadrZavaletvrdnje o mudrosti marksizma-lenjinizma, koje danas ne bi upo-trebio (iz intelektualnih kao i politidkih razloga). Naravno, ovetvrdnje su delimidno sluZile za za5titu pisca, nije bilo verovatnoda 6e se dovoditi u pitanje, ili da ie ostati neobjavljenoT delokoje ih sadrZi. I pretpostavimo da je delo bilo od prave vrednostiza intelektualnu zajednicu date drZave. Ali da li je to jedino oprav-danje za ukljudivanje takvih tvrdnji? Verovatno ne, u odredenimsludaju o kome pi5em. (Takvih je sluiajeva sigurno bilo podosta.)On je i sada pravi gauchiste, sa velikim zanimanjem za politidkuteoriju, i veoma kritidkim stavom u odnosu na kapitalizam, naroditou njegovom trenutno dominantnom obliku. Kao da je pre 1989.gajio nade, malgre tout, da ie vlada njegove zemlje kao i ostalihzemalja istodnog bloka da se razvije u ne5to primerenije tom kri-tidkom duhu, manje autoritarno i realnije s obzirom na distribucijui kultivaciju resursa. Istina je da sada sasvim jasno vidimo ne5toSto smo nazkali i ranije, da se u sedamdesetim i osamdesetimgodinama jaz izmedu idealnogE i ,,realnog" socijalizma njegovezemlje pro5irio, posebno interesantno u njegovoj zemlji koja jeimala jaku i svetski kompetitivnu industriju u ranoj fazi komu-nistidke vladavine, ali je posle zaostala. Ali jo5 uvek nije biloodluiujudeg razloga da se potpuno odbaci mogu6nost pobedekomunizma u budu6nosti, a nada je vaZan psiholo5ki pokretad.

7 Mo*rno sc sctiti da jc izdava5wo, kao i vciina drugih znaCajnih privrcd-nih grana, bilo pod drlavnim monopolom za vreme starog rcZima u vciini tihznmalja.

8 Ovaj aspekt Iivota i duha istodnog bloka jc narodito poetidno iz,ralc:n uDas Prinzip Hoffnung Ernsta Bloha (Franfurt-am-Main: Suhrkamp, 1959). Bloh iena kraju napustio Istodnu NcmaCku i oti3ao da Zivi na Zapadu.

8 2 8 3

uJoEo

=JJ

=

Ja sam namerno upotrebio termin ,,marksizam-lenjinizam"da oznadim zvanidnu ideologiju vladaju6ih reLimazemalja o kojimapiSem; to je bio i uobidajeni zvanidan naziv samih reLima za ide-ologiju sa kojom su se slagali , za razlikl od drugih verzija mark-sizma koje su se u znadajnim stvarima razlikovale od marksizma--lenjinizma. ,,Zapadni marksizam", termin koji je obuhvatao ra-zlidite poglede na svet, imao je za svoju zajedniEku temu, u skorosvim varijantama, kritidan stav u odnosu na marksizam-lenjinizam,a to se moZe re6i i za stav dlanova ,,Praxis grupe" u Jugoslaviji.Tako da je istodno-evropski intelektualac, koji se slagao sa nekimaspektima Marksove filozofije ali je video ,,zvanidni" marksizam--lenjinizame kao aberaciju ili dak karikaturu, bio u stanju da sagledakolaps starih reZima sa ravnodu5no56u, ili dak zadovoljstvom. Toje bila i reakcija mnogih ,,zapadnih marksista". Intelektualni Zivotitih pojedinaca, i sa istoka i sa zapada, sadrZe u sebi vi5e kontinuitetanego promena u periodu 1989-90, iako su se drugi aspekti Zivotakod ljudi sa istoka Evrope drastidno promenili.

Sada treba da se suodimo sa sludajevima istinske konverzijeu pogledima na svet pojedinaca, sluEajevima u kojima je pridrZava-nje neke verzlje marksizma-lenjinizma ili marksizma tout purbilozamenjeno nekim od alternativnih ideologija neprijateljskih mark-sizmu. Na prvi pogled su takvi sludajevi, sludajev-itiste,,konver-zije", najbrojniji. Nadam se da su moje kategorizaerje i zakljudcido sada dovele u sumnju tu tvrdnju, iako ne postoji nikakva statistikao tome; ipak, nadam se da sam dao neke razlogeZASTO bi anketebile nepouzdane u beleZenju sloZenih i tananih dinioca ljudskihubedenja i privrZenosti sa kojima imamo posla. Kao Sto se distioportunizam te5ko (barem u sludaju intelektualaca), mada ba5 ne inikad, nalazi u svojoj goloj formi na jednoj strani spektra, tako setotalna, momentalna konverzija kao krajnji sludaj nalazi na drugoj

9 Trebalo bi makar uzgred napomenuti da se trcnutno nc bavim pitanjemvernosti marksizma-lenjinizma Lenjinovom ulenju, iako pndrazumevam da nijebio narodito vcran Marksovom udcnju. Ali to je druga prida koja bi nas trcnutnonavcla da isuvi5e zastranimo. Moje lidno miSljenje o knjinu kao filozofu, kojesam na nekoliko mcsta izrazio, nijc bai visoko. Sa druge strane, intclektualnobuilenjc koje zapaZamo na maginama prilikom ditanja Hegcla, pred samu Lrnjinovusmrt, nije beznadajno; ali u svakom slulaju Lenjin je bio intelektualni gigant uporctlenju sa Staljinom i sledbenicima, tako da bi bilo zanimljivo videti kalo biLenjin reagovao na neke kasnijc elemente dogme koja je distribuirana u njcgovoime.

8 4

strani spektra - ako bi se, takode, mogla naii u distom obliku.Valjda je jasno da sam veoma skeptidan po pitanju nalaZenja takodiste konverzije.

Moglo bi biti primereno ponovo se vratiti religijskim analogi-jama, zato Sto se najde5ie u tom kontekstu govori o ,"konverzijama",kao i vratiti se Sartru, koji je desto pominjao ,,radikalnu konverziju"u svojim ranim radovima o etici i politici.r0 Jedna od najduvenjihreligioznih konverzija je konverzija Savla iz Tarze,koji je progoniohri5iane da bi podrZao jevrejske vode i zakoga se kaZe da je, dokje putovao u Damask da odatle izgoni hri56ane, bio zaslepljensvetlom i glas mu je rekao da vi5e ne progoni Isusa. Drugi slavnireligiozni konvertiti, koji su pre5li iz jedne religiozne sekte u drugu(na primer, DZon Henri Njuman, kasnije rimsko katolidki kardinalu Engleskoj), kao i oni koji su iz gre3nogLivota pre5li u dubokureligioznost (na primer Sveti Avgustin), ili iz dostojnog ateizma upoboZan Zivot (na primer Edit Stajn) nisu bili tako dramatidnoporlrstaknuti kao Sveti Pavle, prethodno Savle (ako prihvatimo opisiz Ztija).Za neke, proces konverzije se sastojao iz kombinacijeneke vaZne epizode (na primer, u sudaju Edit Stajn, ditanja auto-biografije Tercze Avilske) i duZeg niza dogatlaja.

Zanimljivo je primetiti da su svo detvoro konvertita kojesam upravo pomenuo imali o5tre filozofske umove. Njumen je,naime, preduzeo interesantnu filozofsku analizu samog fenomenao kome govorim, fenomena uverenja.tt Ono Sto je zajednidka crtanjihovih Livota,i drugih Livotareligijskih konvertita, je da se sadamoZe gledati na njihove Zivotne pride, usredsrediv5i se na radikalnulidnu, unutra5nju revoluciju koja je dinila njihovu konverziju, kaona evoluciju, tako da bi se moglo re6i, ,,Da, vidim za5to je takomoralo biti, kako je sve 3to je prethodilo i razlikovalo se od njihovogkasnijeg iivota vodilo ka toj konverziji." Drugim reEima, osnovnikontinuiteti, ponekad veoma primetni, nalaze se i pre i posle kon-verzije.

r0 Vidi James F. Shcridan, lr., Sartre: The Radical Conversion (Athens:Ohio Univcrsity Press, 1969). Tema je desto pominjana u delovima SartrovognezavrSenih, posmrtno objavljenrh Cahiers pour une morale,iako na nekim mestimapoprima tako apsolutistidki vid (ideja radikalne promcne u istoriji) da postajc, pomeni,reductio rc ideje.

lr Newman, An Essay in Aid of a Grammar of Assent (New York, etc.:Longmans Green, 1947)

=xoFalccI=LoNoJ

IL

8 5

uJoEo

=JJ

=

Ja sam namerno upotrebio termin ,,marksizam-lenjinizam"da oznadim zvanidnu ideologiju vladaju6ih reLimazemalja o kojimapiSem; to je bio i uobidajeni zvanidan naziv samih reLima za ide-ologiju sa kojom su se slagali , za razlikl od drugih verzija mark-sizma koje su se u znadajnim stvarima razlikovale od marksizma--lenjinizma. ,,Zapadni marksizam", termin koji je obuhvatao ra-zlidite poglede na svet, imao je za svoju zajedniEku temu, u skorosvim varijantama, kritidan stav u odnosu na marksizam-lenjinizam,a to se moZe re6i i za stav dlanova ,,Praxis grupe" u Jugoslaviji.Tako da je istodno-evropski intelektualac, koji se slagao sa nekimaspektima Marksove filozofije ali je video ,,zvanidni" marksizam--lenjinizame kao aberaciju ili dak karikaturu, bio u stanju da sagledakolaps starih reZima sa ravnodu5no56u, ili dak zadovoljstvom. Toje bila i reakcija mnogih ,,zapadnih marksista". Intelektualni Zivotitih pojedinaca, i sa istoka i sa zapada, sadrZe u sebi vi5e kontinuitetanego promena u periodu 1989-90, iako su se drugi aspekti Zivotakod ljudi sa istoka Evrope drastidno promenili.

Sada treba da se suodimo sa sludajevima istinske konverzijeu pogledima na svet pojedinaca, sluEajevima u kojima je pridrZava-nje neke verzlje marksizma-lenjinizma ili marksizma tout purbilozamenjeno nekim od alternativnih ideologija neprijateljskih mark-sizmu. Na prvi pogled su takvi sludajevi, sludajev-itiste,,konver-zije", najbrojniji. Nadam se da su moje kategorizaerje i zakljudcido sada dovele u sumnju tu tvrdnju, iako ne postoji nikakva statistikao tome; ipak, nadam se da sam dao neke razlogeZASTO bi anketebile nepouzdane u beleZenju sloZenih i tananih dinioca ljudskihubedenja i privrZenosti sa kojima imamo posla. Kao Sto se distioportunizam te5ko (barem u sludaju intelektualaca), mada ba5 ne inikad, nalazi u svojoj goloj formi na jednoj strani spektra, tako setotalna, momentalna konverzija kao krajnji sludaj nalazi na drugoj

9 Trebalo bi makar uzgred napomenuti da se trcnutno nc bavim pitanjemvernosti marksizma-lenjinizma Lenjinovom ulenju, iako pndrazumevam da nijebio narodito vcran Marksovom udcnju. Ali to je druga prida koja bi nas trcnutnonavcla da isuvi5e zastranimo. Moje lidno miSljenje o knjinu kao filozofu, kojesam na nekoliko mcsta izrazio, nijc bai visoko. Sa druge strane, intclektualnobuilenjc koje zapaZamo na maginama prilikom ditanja Hegcla, pred samu Lrnjinovusmrt, nije beznadajno; ali u svakom slulaju Lenjin je bio intelektualni gigant uporctlenju sa Staljinom i sledbenicima, tako da bi bilo zanimljivo videti kalo biLenjin reagovao na neke kasnijc elemente dogme koja je distribuirana u njcgovoime.

8 4

strani spektra - ako bi se, takode, mogla naii u distom obliku.Valjda je jasno da sam veoma skeptidan po pitanju nalaZenja takodiste konverzije.

Moglo bi biti primereno ponovo se vratiti religijskim analogi-jama, zato Sto se najde5ie u tom kontekstu govori o ,"konverzijama",kao i vratiti se Sartru, koji je desto pominjao ,,radikalnu konverziju"u svojim ranim radovima o etici i politici.r0 Jedna od najduvenjihreligioznih konverzija je konverzija Savla iz Tarze,koji je progoniohri5iane da bi podrZao jevrejske vode i zakoga se kaZe da je, dokje putovao u Damask da odatle izgoni hri56ane, bio zaslepljensvetlom i glas mu je rekao da vi5e ne progoni Isusa. Drugi slavnireligiozni konvertiti, koji su pre5li iz jedne religiozne sekte u drugu(na primer, DZon Henri Njuman, kasnije rimsko katolidki kardinalu Engleskoj), kao i oni koji su iz gre3nogLivota pre5li u dubokureligioznost (na primer Sveti Avgustin), ili iz dostojnog ateizma upoboZan Zivot (na primer Edit Stajn) nisu bili tako dramatidnoporlrstaknuti kao Sveti Pavle, prethodno Savle (ako prihvatimo opisiz Ztija).Za neke, proces konverzije se sastojao iz kombinacijeneke vaZne epizode (na primer, u sudaju Edit Stajn, ditanja auto-biografije Tercze Avilske) i duZeg niza dogatlaja.

Zanimljivo je primetiti da su svo detvoro konvertita kojesam upravo pomenuo imali o5tre filozofske umove. Njumen je,naime, preduzeo interesantnu filozofsku analizu samog fenomenao kome govorim, fenomena uverenja.tt Ono Sto je zajednidka crtanjihovih Livota,i drugih Livotareligijskih konvertita, je da se sadamoZe gledati na njihove Zivotne pride, usredsrediv5i se na radikalnulidnu, unutra5nju revoluciju koja je dinila njihovu konverziju, kaona evoluciju, tako da bi se moglo re6i, ,,Da, vidim za5to je takomoralo biti, kako je sve 3to je prethodilo i razlikovalo se od njihovogkasnijeg iivota vodilo ka toj konverziji." Drugim reEima, osnovnikontinuiteti, ponekad veoma primetni, nalaze se i pre i posle kon-verzije.

r0 Vidi James F. Shcridan, lr., Sartre: The Radical Conversion (Athens:Ohio Univcrsity Press, 1969). Tema je desto pominjana u delovima SartrovognezavrSenih, posmrtno objavljenrh Cahiers pour une morale,iako na nekim mestimapoprima tako apsolutistidki vid (ideja radikalne promcne u istoriji) da postajc, pomeni,reductio rc ideje.

lr Newman, An Essay in Aid of a Grammar of Assent (New York, etc.:Longmans Green, 1947)

=xoFalccI=LoNoJ

IL

8 5

uJ

E

j

JJ

=

Sartr se bavio problemima koji nastaju iz njegovog pojmaljudske svesti bez kontinuiteta, kao ,,biie-za-sebe" u svojim ranimfilozofskim radovima, i izgradio je, mada ne potpuno, t Bitu iniitavilu zanimljiv pojam ,,osnovnog projekta". Takav projekat,mada grailen slobodnim izborom i nimalo poput karme, obja5njavaza5to ljudski Zivoti nisu neprestano stvarani ex nihilo. I u svomposlednjem znadajnom filozofskom delu Poroditni idiot, Sartrkoristi ovaj pojam da razjasni razvoj i bolje razume lidnost GistavaFlobera, duvenog devetnaestovekovnog francuskog romanopisca.MoZda Sartr sa najviSe uspeha upotrebljava taj pojam u svojimautobiografskim poku5ajima da razume svoj Zivot kroz detinjstvoi ranu adolescenciju u Reiima: knjiZevni projekt samo-ovekove-denja koji je izralen naslovom je, po njegovom razumevanju samogsebe, njegov osnovni projekat i to je i ostao, kao Sto on navodi udramatidnom zakljudku, i kada su se njegove iluzije o sopstvenomznadaju i znadaju pisanja uop5te raspr5ile i kada je pro5ao kroz,,konverziju" koja ga je ,,navela da misli protiv sebe dotle da meriodiglednost ideje neraspoloZenjem koje kod njegaizaziva."'t IJpo-trebiv5i pojam osnovnog projekta na Zivot Savla/Pavla, dini mi seda bi tu odgovarao projekat religioznog fanatizma. (Sto naravnone vali za sve religiozne konvertite.) Pavlov cilj je postala konver-zija drugih, i on je to ostvarivao pozivaju6i se na elemente konti-nuiteta u njihovim Zivotima, kao Sto je bio ,,nez.nani bog" kogasu Atenjani ved slavili u svom Panteonu, i uop5te kao ,,sve svimljudima".

Sada 6u razmotriti pojavu konverzije udaljavanja od mark-sizma-lenjinizma u svetlu modela religiozne konverzije. Zamnogekoji su zaista doliveli konverziju, proces je trajao godinama, ilidak decenijama. Plodan ipoznat poljski filozof Le5ek Kolakovskije verovatno dobar primer toga. Njegova karijera ukljuduje periodemladaladkog partijskog Zara pedesetih godina, ozbiljnog naudnog

12 Sartr,Ies Mots (Pais'. Gallimard, 1964) str. 210. Vdno je napomcnuti,u sada5njcm kontekstu, da je Sartr smatrao da jc pro5ao kroz brZu konverziju kadaje, na lctovanju u Italiji 1952, saznao za ncosnovano hap5enjc francuskog vodckomunistidkc partijeZakaDikloa, i kada se odmah vratio u Francusku da zapodnerad na dugom dlanku ,,Komunisti i mir", koji oznadava poEctak pcrioda njegovenajbliZe saradnjc sa komunistidkom partijom (iako se u nju nikad nijc udlanio).Vidi njegov opis te,,konverzijc"'u ,,Merleau-Ponty Vivant", Simations,6 (Paris:Gallimard, 1964), str. 93, i moju raspravu tog pitanja t Sartre's Political Theory(Bloomington: Indiana University Press, l99l) str. 93. i daljc.

rada na srednjevekovnoj i modernoj katolidkoj misli, disidentskeslave kada je izvestan broj disidenata intelektualaca nekako to-lerisan u Poljskoj krajem Sezdesetih godina, i predavanja i pisanjana zapadu - uglavnom u Engleskoj i Sjedinjenim DrZavama - uduhu rastu6eg neprijateljstva, ne samo protiv komunistidkih vlastii totalitarne atmosfere koja je tamo negovana, ved i prema mark-sizmu kao takvom. eesto je davao savete intelektualnim stvarao-cima pokreta Solidarnosl u ranom periodu, 1986. je izabran zaJefferson predavada,r3 Sto je velika dast, od strane ameridke Na-cionalne Zadtlbine za Humanistidke Nauke; Sto je politidki znadaj-no jer su u to vreme, pri kraju Reganove vladavine, na delu teorganizacije bili vrlo konzervativni ljudi.

Visok intelektualni kvalitet makar nekih od dela Kolakov-skog je nesumnjiv. Na primer, zbirka eseja iz njegovog perioda,,marksistidkog humanizma", zanimljivo razlidito nazvana: Ku mar-ksistiikom humanizmu u ameridkoj, i Murksizam i dalje u engleskojverziji,ta sadrZi neke briljantne, perceptivne, desto duhovite analizedilema istodno evropskog intelektualca prethodne generacije; anemadki naslov slidne zbirke eovek bez alternatjvel' savr5enooslikava jedno-dimenzionalni svet misli u kome su se naSli mnogipoput njega. (Da li je Kolakovski izabrao sve ili neke od ovihnaslova, ne znam, a nije ni vaZno.) Takode, njegova trotomnastudija Glavni pruvci u marksizmut6 je oEigledno delo pravogpoznavaoca, koje odraZava njegovo rastuie nezadovoljstvo celommarksistiikom tradicijom od podetka do kraja, nezadovoljstvo kojese odraZava u mnogim njegovim kasnijim delima.

Posmatradu sa strane kao 5to sam ja, dini se da je Kolakovskipro5ao kroz dugotrajan proces ideolo5ke konverzije: prona5ao je

l3 Naslov njcgovog prcclavanja bio je,,Idolatrija politikc".la Amcridko izdanje jc Towartl a Marxist Humanism, prcvod J.Z. Pccl,

Grovc Prcss, 1968. Britanska vcrz.ija (Marxism and Beyond, London: Pall MallPress, 1969) sadrZi iste cseje, ali sa dodatkom uvoda u komc Lcopold Labcdznavodi glavnc podatkc o ranom pcriodu Kolakovskog i njcgovom razvoju do vre-mena izdavanja, ukljudujuii citate (str.6-7) da se u podctku,,povinovao sovjctskimsloganima".

ts Der Mensch Ohne Alternative.Von tler Moegtichkeit une lJnmoeglich-keit, Marxist zu sein (Mucnich: Pipcr, 1967).

t6 Moin Crrr"rts of Marxism,prcvod P.S. Falla (Oxford: Oxford UnivcrsityPress, 1981).

=x

Fa:)G

I=L

oN

oJ

tr

8 6 8 7

uJ

E

j

JJ

=

Sartr se bavio problemima koji nastaju iz njegovog pojmaljudske svesti bez kontinuiteta, kao ,,biie-za-sebe" u svojim ranimfilozofskim radovima, i izgradio je, mada ne potpuno, t Bitu iniitavilu zanimljiv pojam ,,osnovnog projekta". Takav projekat,mada grailen slobodnim izborom i nimalo poput karme, obja5njavaza5to ljudski Zivoti nisu neprestano stvarani ex nihilo. I u svomposlednjem znadajnom filozofskom delu Poroditni idiot, Sartrkoristi ovaj pojam da razjasni razvoj i bolje razume lidnost GistavaFlobera, duvenog devetnaestovekovnog francuskog romanopisca.MoZda Sartr sa najviSe uspeha upotrebljava taj pojam u svojimautobiografskim poku5ajima da razume svoj Zivot kroz detinjstvoi ranu adolescenciju u Reiima: knjiZevni projekt samo-ovekove-denja koji je izralen naslovom je, po njegovom razumevanju samogsebe, njegov osnovni projekat i to je i ostao, kao Sto on navodi udramatidnom zakljudku, i kada su se njegove iluzije o sopstvenomznadaju i znadaju pisanja uop5te raspr5ile i kada je pro5ao kroz,,konverziju" koja ga je ,,navela da misli protiv sebe dotle da meriodiglednost ideje neraspoloZenjem koje kod njegaizaziva."'t IJpo-trebiv5i pojam osnovnog projekta na Zivot Savla/Pavla, dini mi seda bi tu odgovarao projekat religioznog fanatizma. (Sto naravnone vali za sve religiozne konvertite.) Pavlov cilj je postala konver-zija drugih, i on je to ostvarivao pozivaju6i se na elemente konti-nuiteta u njihovim Zivotima, kao Sto je bio ,,nez.nani bog" kogasu Atenjani ved slavili u svom Panteonu, i uop5te kao ,,sve svimljudima".

Sada 6u razmotriti pojavu konverzije udaljavanja od mark-sizma-lenjinizma u svetlu modela religiozne konverzije. Zamnogekoji su zaista doliveli konverziju, proces je trajao godinama, ilidak decenijama. Plodan ipoznat poljski filozof Le5ek Kolakovskije verovatno dobar primer toga. Njegova karijera ukljuduje periodemladaladkog partijskog Zara pedesetih godina, ozbiljnog naudnog

12 Sartr,Ies Mots (Pais'. Gallimard, 1964) str. 210. Vdno je napomcnuti,u sada5njcm kontekstu, da je Sartr smatrao da jc pro5ao kroz brZu konverziju kadaje, na lctovanju u Italiji 1952, saznao za ncosnovano hap5enjc francuskog vodckomunistidkc partijeZakaDikloa, i kada se odmah vratio u Francusku da zapodnerad na dugom dlanku ,,Komunisti i mir", koji oznadava poEctak pcrioda njegovenajbliZe saradnjc sa komunistidkom partijom (iako se u nju nikad nijc udlanio).Vidi njegov opis te,,konverzijc"'u ,,Merleau-Ponty Vivant", Simations,6 (Paris:Gallimard, 1964), str. 93, i moju raspravu tog pitanja t Sartre's Political Theory(Bloomington: Indiana University Press, l99l) str. 93. i daljc.

rada na srednjevekovnoj i modernoj katolidkoj misli, disidentskeslave kada je izvestan broj disidenata intelektualaca nekako to-lerisan u Poljskoj krajem Sezdesetih godina, i predavanja i pisanjana zapadu - uglavnom u Engleskoj i Sjedinjenim DrZavama - uduhu rastu6eg neprijateljstva, ne samo protiv komunistidkih vlastii totalitarne atmosfere koja je tamo negovana, ved i prema mark-sizmu kao takvom. eesto je davao savete intelektualnim stvarao-cima pokreta Solidarnosl u ranom periodu, 1986. je izabran zaJefferson predavada,r3 Sto je velika dast, od strane ameridke Na-cionalne Zadtlbine za Humanistidke Nauke; Sto je politidki znadaj-no jer su u to vreme, pri kraju Reganove vladavine, na delu teorganizacije bili vrlo konzervativni ljudi.

Visok intelektualni kvalitet makar nekih od dela Kolakov-skog je nesumnjiv. Na primer, zbirka eseja iz njegovog perioda,,marksistidkog humanizma", zanimljivo razlidito nazvana: Ku mar-ksistiikom humanizmu u ameridkoj, i Murksizam i dalje u engleskojverziji,ta sadrZi neke briljantne, perceptivne, desto duhovite analizedilema istodno evropskog intelektualca prethodne generacije; anemadki naslov slidne zbirke eovek bez alternatjvel' savr5enooslikava jedno-dimenzionalni svet misli u kome su se naSli mnogipoput njega. (Da li je Kolakovski izabrao sve ili neke od ovihnaslova, ne znam, a nije ni vaZno.) Takode, njegova trotomnastudija Glavni pruvci u marksizmut6 je oEigledno delo pravogpoznavaoca, koje odraZava njegovo rastuie nezadovoljstvo celommarksistiikom tradicijom od podetka do kraja, nezadovoljstvo kojese odraZava u mnogim njegovim kasnijim delima.

Posmatradu sa strane kao 5to sam ja, dini se da je Kolakovskipro5ao kroz dugotrajan proces ideolo5ke konverzije: prona5ao je

l3 Naslov njcgovog prcclavanja bio je,,Idolatrija politikc".la Amcridko izdanje jc Towartl a Marxist Humanism, prcvod J.Z. Pccl,

Grovc Prcss, 1968. Britanska vcrz.ija (Marxism and Beyond, London: Pall MallPress, 1969) sadrZi iste cseje, ali sa dodatkom uvoda u komc Lcopold Labcdznavodi glavnc podatkc o ranom pcriodu Kolakovskog i njcgovom razvoju do vre-mena izdavanja, ukljudujuii citate (str.6-7) da se u podctku,,povinovao sovjctskimsloganima".

ts Der Mensch Ohne Alternative.Von tler Moegtichkeit une lJnmoeglich-keit, Marxist zu sein (Mucnich: Pipcr, 1967).

t6 Moin Crrr"rts of Marxism,prcvod P.S. Falla (Oxford: Oxford UnivcrsityPress, 1981).

=x

Fa:)G

I=L

oN

oJ

tr

8 6 8 7

UJ

G.

)=JJ

;

ozbiljne zamerke upravo onim idejama na kojima je nekada zasnivaosvoj filozofski rad. Dobar primer njegovog kasnijeg pronalaZenjazamerki je napad na pojam ,,otudenja" i druge srodne pojmove, naSta iu se vratiti kasnije. Ali on sam, i svako ko sistematski izudavanjegovo delo, na5ao bi brojne tokove kontinuiteta u njegovoj misli,od podetka karijere, ili barem od vremena kada se prvi put zapitaoo svojoj vernosti partiji u najranijoj mladosti, do sada: na primer,odbijanje apsolutizma u svakom kontekstu. Kolakovski bi mogaoda odgovori na moguie primedbe da je pokuSavao da radi u pos-tojedem sistemu i u situaciji u kojoj je bio u Poljskoj izgledalo je

da bi sistem mogao da se razvije u demokratskom pravcu, i da gase odrekao, deset godina kasnije, kada je postalo odigledno da sene ide u tom pravcu. A mogao bi i da uputi na ditanje kratkog,decidiranog opisa naizgled nesaglasnih sistema verovanja koje onizgleda smatra usaglasivim,,,Kako biti konzervativac-liberal-so-ci.j1lista", u svojoj skoraSnjoj zbirci eseja.'t Konverzija? Kojakonverzija? - Samo izvesna evolucija.

Napad Kolakovskogna Entfremdung (ottdenje) i, usput, naneke srodne pojmove (,,dialekti.sch, Struktur, Humanismus, Ver-dinglichung, Befreiung,"), pojavio se u Elanku ,,Die SogennanteEntfremdung", objavljenog 1978. u dasopisu austrijskih socijalde-mokrata Zukunft, na jednoj strani polemike o vrednosti Marksa zasavremenu misao; pozitivnu stranu polemike predstavljao je ViliBrant!r8 To je inspirisalo jedan neobidno (za to'ireme) jak napadjugoslovenskog Praxis filozofa, Mihajla Markovi6a,rn koii sam,kao i dlanak Kolakovskog, uzeo za polazi5te svog doprinosa zaFestschrifi Markovi6u koji je iza5ao na srpskohrvatskom u Beo-gradu 1987. Naslovljen ,,Markoviiev jezik i duh zajednice", tajdlanak je bio pohvala starom prijatelju zaii,je sam filozofske stavovegajio veliko poStovanje.20 Od izlaska te knjige, naravno, biv5a

tt,,Ho* to be Conscrvativc--Liberal--Socialist" in Modernity on EndlessTrial (Chicago I London: Univcrsity of Chicago hcss), 1990, str.225-227 '

tB Tttkunft,fcbruar 1978, str.46-50. Brantjc dugo bio prcdscdnik ncmadkihsocijaldcmokrata.

re Markovii. ,,Lcszck Kolakowski ancl so-callcd alicnation", Philosophy

and Social Criticlszr 5 (Scpt.-Dcc. 1978), str. 231-242.20 Prevod J. Kovadcvii, Filozofija i druitvo,urcdnik Dragoljub Miiunovii

(Centar za filozofiju i druItvenu tcoriju, 1987), str. 33-44' Jcdan od tri priloga

nc-jugoslovena, ovaj dlanak ncposrcdno slcdi poslc uvtxlnc dugc bibliografijc Mark-

Jugoslavija se raspala i Markovii je postao branilac reLimai politikevelikog nacionaliste, predsednika Srbije Slobodana Milo5eviia, ineko vreme je bio i potpredsednik Miloieviieve Socijalistidke par-tije. Da intelektualne, politidke i lidne tenzije nisu tako odigledne- na primer, ja sam eksplicitno podrazumevao da ,,duh zajednice.,profesora Markoviia o kome pi5em u tom radu obuhvata ljudskuzajednicu od najmanje do globalne, ovu drugu kroz sprovoilenjeideja federaltzma, Sto je sve dokumentovano njegovim radovima- ne bih se oseiao pozvanim da pominjem svoj udeo, koji je inadebio sasvim periferan. Ali izgleda da je Markoviieva konverzija odbeskompromisnog branitelja velikoduinog, progresivnog marksis-tidkog humanizma, nekoga ko je pokazao istrajnu lojalnost sa svojimkolegama kada ih je Titov reZim proganjao sedamdesetih godinadok su njemu nudili izvesne privilegije, do glasnogovornika srpskognacionalizma usred surovog rata, kome je, hteo-ne hteo, doprineo,izazvalaje zaprepa5ienje medu mnogima koji su ga poznavali; aon je bio veoma poznat."'

Kako se, dakle, Markoviieva zapanjuju6a ,,konverzija,., akoje to zaista to, desila? JoS jednom, kao i u sludaju njegovog neka-da5njeg intelektualnog protivnika Kolakovskog, ali moZda u ovomsludaju jo5 eksplicitnije i sa veiom sigurno5iu, oseiamo da u osnovii nije bilo konverzije. Vremena i okolnosti su se opet promenili;dok se rat u Bosni sti5avao, krajem 1995, Markovii je smenjen sasvoje partijske funkcije i eo ipso ponovo stavljen, ali ovaj pur poddrastidno promenjenim uslovima, u ulogu ,,disidenta,,. Ali on je idalje video sebe kao propagatora ,,demokratskog socijalizma,,, aSrbiju i Crnu Goru kao predmete zlobnih kleveta i pogre5nog pred-stavljanja u medunarodnoj Stampi, uglavnom zato Sto su jedinideo Evropekoji je poku5ao da ostane veran idealu demokratskogsocijalizma." Kako mi se dini, on je potpuno iskren u svojim

oviicvih dcla. Sada imprcsum dasopisa dclujc pomalo imniino, na primcr, drugiprikrg jc pisala Zagorka Golubovii, bcogradski tilozol'kasnijc srrogi kritiiar Mark-oviicvih potonjih politilkih stavova, a urcdnik, Dragoljub Miiunovii jc kasnijcpostao vtxla srpskc opozicionc Dcmokratskc strankc.

2l Na primcr, on.jc bio jcdan (xl autora u rctkom izdanju McdunartxlnogUdrurcnja Filozol.skih Drultava (poznati.iim pod svo.iom liancuskom skraicnicomFISP),FikxoJiju i kuhurni razwl,ko.ic jc izailo 1993. u Ankari, u Turskoj. N.lcgovrad, ,,Kultura i prcovladujuia paradigma razvo.ja".jc na str. 45-56.

22 Ti.r. , Li terary Sultplement,July 16, 1993, str. l5-t6. pri l ika ic bioFestschrift za pokojnog c.B. Maklbrsona, Democracl, utul pr.r.re.s.sive In,rivTtluul-

=X

-al

<)TLoNoLL

8 8 8 9

UJ

G.

)=JJ

;

ozbiljne zamerke upravo onim idejama na kojima je nekada zasnivaosvoj filozofski rad. Dobar primer njegovog kasnijeg pronalaZenjazamerki je napad na pojam ,,otudenja" i druge srodne pojmove, naSta iu se vratiti kasnije. Ali on sam, i svako ko sistematski izudavanjegovo delo, na5ao bi brojne tokove kontinuiteta u njegovoj misli,od podetka karijere, ili barem od vremena kada se prvi put zapitaoo svojoj vernosti partiji u najranijoj mladosti, do sada: na primer,odbijanje apsolutizma u svakom kontekstu. Kolakovski bi mogaoda odgovori na moguie primedbe da je pokuSavao da radi u pos-tojedem sistemu i u situaciji u kojoj je bio u Poljskoj izgledalo je

da bi sistem mogao da se razvije u demokratskom pravcu, i da gase odrekao, deset godina kasnije, kada je postalo odigledno da sene ide u tom pravcu. A mogao bi i da uputi na ditanje kratkog,decidiranog opisa naizgled nesaglasnih sistema verovanja koje onizgleda smatra usaglasivim,,,Kako biti konzervativac-liberal-so-ci.j1lista", u svojoj skoraSnjoj zbirci eseja.'t Konverzija? Kojakonverzija? - Samo izvesna evolucija.

Napad Kolakovskogna Entfremdung (ottdenje) i, usput, naneke srodne pojmove (,,dialekti.sch, Struktur, Humanismus, Ver-dinglichung, Befreiung,"), pojavio se u Elanku ,,Die SogennanteEntfremdung", objavljenog 1978. u dasopisu austrijskih socijalde-mokrata Zukunft, na jednoj strani polemike o vrednosti Marksa zasavremenu misao; pozitivnu stranu polemike predstavljao je ViliBrant!r8 To je inspirisalo jedan neobidno (za to'ireme) jak napadjugoslovenskog Praxis filozofa, Mihajla Markovi6a,rn koii sam,kao i dlanak Kolakovskog, uzeo za polazi5te svog doprinosa zaFestschrifi Markovi6u koji je iza5ao na srpskohrvatskom u Beo-gradu 1987. Naslovljen ,,Markoviiev jezik i duh zajednice", tajdlanak je bio pohvala starom prijatelju zaii,je sam filozofske stavovegajio veliko poStovanje.20 Od izlaska te knjige, naravno, biv5a

tt,,Ho* to be Conscrvativc--Liberal--Socialist" in Modernity on EndlessTrial (Chicago I London: Univcrsity of Chicago hcss), 1990, str.225-227 '

tB Tttkunft,fcbruar 1978, str.46-50. Brantjc dugo bio prcdscdnik ncmadkihsocijaldcmokrata.

re Markovii. ,,Lcszck Kolakowski ancl so-callcd alicnation", Philosophy

and Social Criticlszr 5 (Scpt.-Dcc. 1978), str. 231-242.20 Prevod J. Kovadcvii, Filozofija i druitvo,urcdnik Dragoljub Miiunovii

(Centar za filozofiju i druItvenu tcoriju, 1987), str. 33-44' Jcdan od tri priloga

nc-jugoslovena, ovaj dlanak ncposrcdno slcdi poslc uvtxlnc dugc bibliografijc Mark-

Jugoslavija se raspala i Markovii je postao branilac reLimai politikevelikog nacionaliste, predsednika Srbije Slobodana Milo5eviia, ineko vreme je bio i potpredsednik Miloieviieve Socijalistidke par-tije. Da intelektualne, politidke i lidne tenzije nisu tako odigledne- na primer, ja sam eksplicitno podrazumevao da ,,duh zajednice.,profesora Markoviia o kome pi5em u tom radu obuhvata ljudskuzajednicu od najmanje do globalne, ovu drugu kroz sprovoilenjeideja federaltzma, Sto je sve dokumentovano njegovim radovima- ne bih se oseiao pozvanim da pominjem svoj udeo, koji je inadebio sasvim periferan. Ali izgleda da je Markoviieva konverzija odbeskompromisnog branitelja velikoduinog, progresivnog marksis-tidkog humanizma, nekoga ko je pokazao istrajnu lojalnost sa svojimkolegama kada ih je Titov reZim proganjao sedamdesetih godinadok su njemu nudili izvesne privilegije, do glasnogovornika srpskognacionalizma usred surovog rata, kome je, hteo-ne hteo, doprineo,izazvalaje zaprepa5ienje medu mnogima koji su ga poznavali; aon je bio veoma poznat."'

Kako se, dakle, Markoviieva zapanjuju6a ,,konverzija,., akoje to zaista to, desila? JoS jednom, kao i u sludaju njegovog neka-da5njeg intelektualnog protivnika Kolakovskog, ali moZda u ovomsludaju jo5 eksplicitnije i sa veiom sigurno5iu, oseiamo da u osnovii nije bilo konverzije. Vremena i okolnosti su se opet promenili;dok se rat u Bosni sti5avao, krajem 1995, Markovii je smenjen sasvoje partijske funkcije i eo ipso ponovo stavljen, ali ovaj pur poddrastidno promenjenim uslovima, u ulogu ,,disidenta,,. Ali on je idalje video sebe kao propagatora ,,demokratskog socijalizma,,, aSrbiju i Crnu Goru kao predmete zlobnih kleveta i pogre5nog pred-stavljanja u medunarodnoj Stampi, uglavnom zato Sto su jedinideo Evropekoji je poku5ao da ostane veran idealu demokratskogsocijalizma." Kako mi se dini, on je potpuno iskren u svojim

oviicvih dcla. Sada imprcsum dasopisa dclujc pomalo imniino, na primcr, drugiprikrg jc pisala Zagorka Golubovii, bcogradski tilozol'kasnijc srrogi kritiiar Mark-oviicvih potonjih politilkih stavova, a urcdnik, Dragoljub Miiunovii jc kasnijcpostao vtxla srpskc opozicionc Dcmokratskc strankc.

2l Na primcr, on.jc bio jcdan (xl autora u rctkom izdanju McdunartxlnogUdrurcnja Filozol.skih Drultava (poznati.iim pod svo.iom liancuskom skraicnicomFISP),FikxoJiju i kuhurni razwl,ko.ic jc izailo 1993. u Ankari, u Turskoj. N.lcgovrad, ,,Kultura i prcovladujuia paradigma razvo.ja".jc na str. 45-56.

22 Ti.r. , Li terary Sultplement,July 16, 1993, str. l5-t6. pri l ika ic bioFestschrift za pokojnog c.B. Maklbrsona, Democracl, utul pr.r.re.s.sive In,rivTtluul-

=X

-al

<)TLoNoLL

8 8 8 9

x

F4)

(E

9arr.N

J

L

ulo

c(l

=j

JJ

3

tvrdnjama. Medutim, mali broj mojih poznanika koji su poznavaliMarkovi6a i njegove stavove tokom godina prihvataju tvrdnje oosnovnom kontinuitetu.

Naravno, splet doga<laja, na svim nivoima, koji su proizveliprivid dramatidne konverzije jedne poznate filozofske i politidkeliEnosti je veoma sloZen. eini mi se da niko, dak ni sam Markovii,ne moZe imati potpun uvid u sve njih, ali ja bih mogao da nabrojimneke: na primer, pravac razvojajugoslovenske federacije u pred-ratnim godinama; istorijski dogatlaji (koji su desto pominjani i odstrane Markoviia) sve od Kosovske bitke 1389. i ranije, naovamo;ekonomska kriza u Jugoslaviji i celom svetu kasnih osamdesetih iranih devedesetih; promene u rukovodstvu Srpske Akademije Nau-ka i Umetnosti u istom periodu; psiholo5ki faktori; moZda dak ifiziolo5ki faktori. Ali to bi bila tema cele knjige. Ono Sto me ovdezanima je znalaj ovakvih sludajeva za rasvetljavanje Sirih ljudskihpitanja.

Iako vedina istorija zapadne intelektualne tradicije ne istidetu dinjenicu, ima malo mislilaca, znadajnih i manje znadajnih, kojisu imali uticaja na tu tradiciju, za koje se ne bi moglo re6i da subitno izmenili svoje stavove u toku karijere. U nekim sludajevima,kao Sto su Hobs i Kant, njihovim ranim radovima se ne pridajeznadaj jer im ni oni sami nisu pridavali znadaj: Hobs je promeniosvoje stavove kada je, vei kao pedesetogodi5njak,-prvi put ditaoEuklida, a Kant se distancirao od ,,dogmatskog.dremeZa" svojemladosti. U drugim sludajevima, neki kritidari dak daju prednostranim radovima - na primer Marksa, Sartra, Huserla i Hajdegera.Aristotel je u starosti zavoleo mitove koji su potpuno iskljudeni,barem kao ozbiljan predmet izudavanja, iz beskompromisno anali-tidkih radova koje poznajemo kao njegov corpus. A Platon semenjao na razne nadine, ne samo u odnosu na znadenje teorijeformi, vei i u odnosu na nivo autoritarnosti koji je smatrao pogodnimu politidkoj sferi. (Mnogo je veii u njegovom poznom defu Ze*oni

i:tm: The Intellectual lzgacy of C.B. Macpherson, cd. Joscph H. Carcns (Albany:SUNY hcss, 1993), u komc jc Markovii imao prilog. Zavrcmc urcdivanja kn jigc,Karcns jc biu pod pritiskom da izostavi Markoviicv tckst zbog dogatlaja kojc sampomcnuo. On .jc txllulio da umcsto toga napilc kratku napomcnu koja prcthoditckstu u koioj objalnjava situaciju i kritikujc .icdan paus, dtxlat pttctkom I 992, ukomc Markovii brani Srbiju, Crnu Goru i JNA. U isto vrcmcic zatraZio da MarkoviinapiSc kratak ulgovor, koji jc Stampan, za.jcdno sa Karcnsovim komcntarima, uTIS prc izlalenja knjigc.

nego u Driavi ili Vludaru.) U mnogim sludajevima, razlike sutako velike s obzirom na neka vaZna pitanja da sadinjavaju potpunoopovrgavanje od strane poznijeg mislioca njegovih/njenih pretho_dnih stavova. Medutim, obidno se takode moZe otkriti pravi konti_nuitet u Zivotu pojedinca u pogledu pitanja od interesa i op5tegnadina razmi5ljanja o svetu. Tako da pojava intelektualnih ,,kon-verzija" pod pritiskom okolnosti, koja je na prvi pogled delovalaiznenaduju6e u nedavnoj istoriji istodne Evrope, je moZda pre po-vinovanje pravilima ljudskog pona5anja nego izuzetak; jedino jebrzina kojom se sve odigralo malo neobidna.

JoS bismo se mogli zapitati da li je ro dobro ili lo5e. Mojstav23 je da je to u osnovi dobra stvar, iu ornouu toga ito ljudinormalno menjaju pogled na svet u svetlu iskustva. proZivljenoiskustvo je osnova mnogo toga vrednog u filozofiji i razmi5ljanjuuop5te, i ako neko nikad ne menja miSljenje pitamo se da li i5tadoZivljava, Toliko o op5tem principu. S druge strane, nisu nipo5tosve promene pozitivne; to su rizici. Ru5enje nekih prepreka slobodiintelektualnogizrai,avanjau istodnoj Evropi u mnogim je sludajevi-ma dovelo do novina i produktivnosti, a u drugima do sterilnosti i,dak, pozivima na podizanje novih, mada drukdijih, prepreka. Nemo-guie je olako generalizovati.

Najprimamljivija reakcija na takozvane,,konverzije,,, kojese dovode u pitanje dak i od strane subjekata,je potpuni skepticizamu odnosu na uverenja i ideje uop5te - jednostavno odustajanje.Postoje brojni sludajevi ljudi koji su se borili, i u mnogim sludajevi-ma rizikovali i Zrtvovali Zivote, za ideale zakoje su verovali da suuzvi5eni i vredni Zrtve, pod zastavom srpa i dekiia; razumno jeodekivati da bi se mnogi od njih, da su jo5 Zivi, pridruZili masovnojosudi realnog komunistidkog pokreta. Zbilja nas to navodi na misao,da, kada se malo izmaknemo, ni5ta i nije tako vaino na duZi rok.A ako bi neko odgovorio da, dok su ideologije - filozofske, politidke,religijske, etc. - na neki nadin pod sumnjom zbog krajnje nepouz-danosti i sklonosti da se pretvore u sopstvenu suprotnost u praksi,ipak postoje neke apstraktne vrednosti koje bismo prosto mogli danazovemo nekom ljudskom pristojno5iu, moglo bi se odgovoritida je insistiranje na pristojnosti desto vodilo ka netoleranciji iopresiji.

23 ViSc o ovomc govorim, povodom Sartra i uopltc, u ,,Sartrc,s Conccpto[ Frccdom", P he nom e noktg ical I nq uiry I 6 (Oct. I 992). str. 64-65.

9 09 l

x

F4)

(E

9arr.N

J

L

ulo

c(l

=j

JJ

3

tvrdnjama. Medutim, mali broj mojih poznanika koji su poznavaliMarkovi6a i njegove stavove tokom godina prihvataju tvrdnje oosnovnom kontinuitetu.

Naravno, splet doga<laja, na svim nivoima, koji su proizveliprivid dramatidne konverzije jedne poznate filozofske i politidkeliEnosti je veoma sloZen. eini mi se da niko, dak ni sam Markovii,ne moZe imati potpun uvid u sve njih, ali ja bih mogao da nabrojimneke: na primer, pravac razvojajugoslovenske federacije u pred-ratnim godinama; istorijski dogatlaji (koji su desto pominjani i odstrane Markoviia) sve od Kosovske bitke 1389. i ranije, naovamo;ekonomska kriza u Jugoslaviji i celom svetu kasnih osamdesetih iranih devedesetih; promene u rukovodstvu Srpske Akademije Nau-ka i Umetnosti u istom periodu; psiholo5ki faktori; moZda dak ifiziolo5ki faktori. Ali to bi bila tema cele knjige. Ono Sto me ovdezanima je znalaj ovakvih sludajeva za rasvetljavanje Sirih ljudskihpitanja.

Iako vedina istorija zapadne intelektualne tradicije ne istidetu dinjenicu, ima malo mislilaca, znadajnih i manje znadajnih, kojisu imali uticaja na tu tradiciju, za koje se ne bi moglo re6i da subitno izmenili svoje stavove u toku karijere. U nekim sludajevima,kao Sto su Hobs i Kant, njihovim ranim radovima se ne pridajeznadaj jer im ni oni sami nisu pridavali znadaj: Hobs je promeniosvoje stavove kada je, vei kao pedesetogodi5njak,-prvi put ditaoEuklida, a Kant se distancirao od ,,dogmatskog.dremeZa" svojemladosti. U drugim sludajevima, neki kritidari dak daju prednostranim radovima - na primer Marksa, Sartra, Huserla i Hajdegera.Aristotel je u starosti zavoleo mitove koji su potpuno iskljudeni,barem kao ozbiljan predmet izudavanja, iz beskompromisno anali-tidkih radova koje poznajemo kao njegov corpus. A Platon semenjao na razne nadine, ne samo u odnosu na znadenje teorijeformi, vei i u odnosu na nivo autoritarnosti koji je smatrao pogodnimu politidkoj sferi. (Mnogo je veii u njegovom poznom defu Ze*oni

i:tm: The Intellectual lzgacy of C.B. Macpherson, cd. Joscph H. Carcns (Albany:SUNY hcss, 1993), u komc jc Markovii imao prilog. Zavrcmc urcdivanja kn jigc,Karcns jc biu pod pritiskom da izostavi Markoviicv tckst zbog dogatlaja kojc sampomcnuo. On .jc txllulio da umcsto toga napilc kratku napomcnu koja prcthoditckstu u koioj objalnjava situaciju i kritikujc .icdan paus, dtxlat pttctkom I 992, ukomc Markovii brani Srbiju, Crnu Goru i JNA. U isto vrcmcic zatraZio da MarkoviinapiSc kratak ulgovor, koji jc Stampan, za.jcdno sa Karcnsovim komcntarima, uTIS prc izlalenja knjigc.

nego u Driavi ili Vludaru.) U mnogim sludajevima, razlike sutako velike s obzirom na neka vaZna pitanja da sadinjavaju potpunoopovrgavanje od strane poznijeg mislioca njegovih/njenih pretho_dnih stavova. Medutim, obidno se takode moZe otkriti pravi konti_nuitet u Zivotu pojedinca u pogledu pitanja od interesa i op5tegnadina razmi5ljanja o svetu. Tako da pojava intelektualnih ,,kon-verzija" pod pritiskom okolnosti, koja je na prvi pogled delovalaiznenaduju6e u nedavnoj istoriji istodne Evrope, je moZda pre po-vinovanje pravilima ljudskog pona5anja nego izuzetak; jedino jebrzina kojom se sve odigralo malo neobidna.

JoS bismo se mogli zapitati da li je ro dobro ili lo5e. Mojstav23 je da je to u osnovi dobra stvar, iu ornouu toga ito ljudinormalno menjaju pogled na svet u svetlu iskustva. proZivljenoiskustvo je osnova mnogo toga vrednog u filozofiji i razmi5ljanjuuop5te, i ako neko nikad ne menja miSljenje pitamo se da li i5tadoZivljava, Toliko o op5tem principu. S druge strane, nisu nipo5tosve promene pozitivne; to su rizici. Ru5enje nekih prepreka slobodiintelektualnogizrai,avanjau istodnoj Evropi u mnogim je sludajevi-ma dovelo do novina i produktivnosti, a u drugima do sterilnosti i,dak, pozivima na podizanje novih, mada drukdijih, prepreka. Nemo-guie je olako generalizovati.

Najprimamljivija reakcija na takozvane,,konverzije,,, kojese dovode u pitanje dak i od strane subjekata,je potpuni skepticizamu odnosu na uverenja i ideje uop5te - jednostavno odustajanje.Postoje brojni sludajevi ljudi koji su se borili, i u mnogim sludajevi-ma rizikovali i Zrtvovali Zivote, za ideale zakoje su verovali da suuzvi5eni i vredni Zrtve, pod zastavom srpa i dekiia; razumno jeodekivati da bi se mnogi od njih, da su jo5 Zivi, pridruZili masovnojosudi realnog komunistidkog pokreta. Zbilja nas to navodi na misao,da, kada se malo izmaknemo, ni5ta i nije tako vaino na duZi rok.A ako bi neko odgovorio da, dok su ideologije - filozofske, politidke,religijske, etc. - na neki nadin pod sumnjom zbog krajnje nepouz-danosti i sklonosti da se pretvore u sopstvenu suprotnost u praksi,ipak postoje neke apstraktne vrednosti koje bismo prosto mogli danazovemo nekom ljudskom pristojno5iu, moglo bi se odgovoritida je insistiranje na pristojnosti desto vodilo ka netoleranciji iopresiji.

23 ViSc o ovomc govorim, povodom Sartra i uopltc, u ,,Sartrc,s Conccpto[ Frccdom", P he nom e noktg ical I nq uiry I 6 (Oct. I 992). str. 64-65.

9 09 l

u,oE(D

j

=J

=

Ali i sam skepticizam, kao Sto je Hegel2a poka zao, je nestalnostanje, koje ne moZe dugo da traje. eak i delimidni skepticizampostmodernog napada na ,,velike pride", koji je donekle potkopaosistematsko mi5ljenje na globalnom nivou, ostavljajudi prostoraogranidenim, delimidnim obja5njenjima, odstupio je sredinom de--_videsetih godina pred ponovnim prizivanjem vednih vrednosti25i/ili sveobuhvatajuiom osudom hegemonije savremenog svetskogkapitalizma u ime Marksovog duha.26 Povladenje u lidno usavr5a-vanje, u skladu sa poslednjim stavovima iz Prirrcipia Ethica, da,,se savrSeno dobro sastoji iz ljubavi prema lepom i prema dobrimljudima"27, iako je na izvestan nadin veoma privladno, praktidnoje nemoguie u ljudskim zajednicama, koje su meduzavisne nasvim nivoima i obavezno se Sire dalje od kruga prijatelja. Tako dasu intelektualni argumenti o dobrom nadinu Zivota, po5to neopho-dno ukljuduju alternativne vizije pro5losti, sada5njosti i buduinostiljudskog dru5tva, i, prema tome, moguinosti i radikalne promene ikontinuiteta, ne mogu se napustiti uprkos razodarenjima i Lelji zaodustajanjem. Najvi5e Sto se moZemo nadati je da 6e se razgovoltvoditi inteligentno i otvoreno, sa uzajamnim po5tovanjem iizbega-vanjem nepotrebnog nano5enja bola, i sajasnim saznanjem dajesavr5enstvo u ovom svetu nedostiZno pojedincima, institucijama isistemima mi5ljenja.

Prevod: Natal.ija Miiunovre

2a B.lV.B.2.,,Skcpticizam", u Fenomenologiji tluha.25 Jcan-Francois Lyotard to nagovcstava u Moraliles Postmotlernes (Par:is'.

Gali lcc, 1993).26 Ju.qu", Dcrrida, Spectres of Marx, prcvtxl Pcggy Kamuf , (Ncw York:

Routlcdgc, 1994).27 C.E.Moorc, Principia Ethica,(Cambridgc: Univcrsity Prcss, 1947), str.

224.2' Alu.liru- na poznati konccpt l'ilozofijc kao,,razgovora iovcianstva"

koji jc uvco Michacl Oakcshott, a dijc jc obnavljanic inicirao Richard Rorty. Prcpctnacst godina Rorty jc smatrao svu dru5tvcnu i politiiku lilozoliju iluzornom.Mcrlutim, u poslcdnjc vrcmc, doZivco jc ,,konvcrziju" svojc vrstc i dolao jc doslcdcCih stavova, kao Sto vidimo iz opisa u ncmadkim novinama njcgovog nastupana Svctskom Kongrcsu Filozola u Moskvi 1993: ,,Rortys Appcll an dic sozialeRollc dcr Philosophcn hiclt cs bcwusst mit Marx: Dic Philosopcn hattcn dcr Men-schhcit zu hclfcn, um dic Zukunlt lcbbar zu machcn..." - Die Zeit 39 (24. scptcmbar,1993). str. 70.

William L. McBride

CONVERSIONS AND CONTINUITIES

Summary

In timcs ol grcat strcial changcs, idcological bclicl.s as wcll as practicalconsidcrations arc subjcct to changc as wcll. Thosc changcs among intcllcctualsrcsponsiblc lilr communist idcokrgy, and thosc with dillbrcnt and changing attitudcstowards communist and postcommunist idcology arc ol'spccial intcrcst. This is ancxistcntial analysis ol' motivation lbr such changcs.

Key words: c<tmmunism, convcrsion, rcligion, idcology, Marxism.

=-Fal

<-TLoNoJ

tL

9 2 9 3

u,oE(D

j

=J

=

Ali i sam skepticizam, kao Sto je Hegel2a poka zao, je nestalnostanje, koje ne moZe dugo da traje. eak i delimidni skepticizampostmodernog napada na ,,velike pride", koji je donekle potkopaosistematsko mi5ljenje na globalnom nivou, ostavljajudi prostoraogranidenim, delimidnim obja5njenjima, odstupio je sredinom de--_videsetih godina pred ponovnim prizivanjem vednih vrednosti25i/ili sveobuhvatajuiom osudom hegemonije savremenog svetskogkapitalizma u ime Marksovog duha.26 Povladenje u lidno usavr5a-vanje, u skladu sa poslednjim stavovima iz Prirrcipia Ethica, da,,se savrSeno dobro sastoji iz ljubavi prema lepom i prema dobrimljudima"27, iako je na izvestan nadin veoma privladno, praktidnoje nemoguie u ljudskim zajednicama, koje su meduzavisne nasvim nivoima i obavezno se Sire dalje od kruga prijatelja. Tako dasu intelektualni argumenti o dobrom nadinu Zivota, po5to neopho-dno ukljuduju alternativne vizije pro5losti, sada5njosti i buduinostiljudskog dru5tva, i, prema tome, moguinosti i radikalne promene ikontinuiteta, ne mogu se napustiti uprkos razodarenjima i Lelji zaodustajanjem. Najvi5e Sto se moZemo nadati je da 6e se razgovoltvoditi inteligentno i otvoreno, sa uzajamnim po5tovanjem iizbega-vanjem nepotrebnog nano5enja bola, i sajasnim saznanjem dajesavr5enstvo u ovom svetu nedostiZno pojedincima, institucijama isistemima mi5ljenja.

Prevod: Natal.ija Miiunovre

2a B.lV.B.2.,,Skcpticizam", u Fenomenologiji tluha.25 Jcan-Francois Lyotard to nagovcstava u Moraliles Postmotlernes (Par:is'.

Gali lcc, 1993).26 Ju.qu", Dcrrida, Spectres of Marx, prcvtxl Pcggy Kamuf , (Ncw York:

Routlcdgc, 1994).27 C.E.Moorc, Principia Ethica,(Cambridgc: Univcrsity Prcss, 1947), str.

224.2' Alu.liru- na poznati konccpt l'ilozofijc kao,,razgovora iovcianstva"

koji jc uvco Michacl Oakcshott, a dijc jc obnavljanic inicirao Richard Rorty. Prcpctnacst godina Rorty jc smatrao svu dru5tvcnu i politiiku lilozoliju iluzornom.Mcrlutim, u poslcdnjc vrcmc, doZivco jc ,,konvcrziju" svojc vrstc i dolao jc doslcdcCih stavova, kao Sto vidimo iz opisa u ncmadkim novinama njcgovog nastupana Svctskom Kongrcsu Filozola u Moskvi 1993: ,,Rortys Appcll an dic sozialeRollc dcr Philosophcn hiclt cs bcwusst mit Marx: Dic Philosopcn hattcn dcr Men-schhcit zu hclfcn, um dic Zukunlt lcbbar zu machcn..." - Die Zeit 39 (24. scptcmbar,1993). str. 70.

William L. McBride

CONVERSIONS AND CONTINUITIES

Summary

In timcs ol grcat strcial changcs, idcological bclicl.s as wcll as practicalconsidcrations arc subjcct to changc as wcll. Thosc changcs among intcllcctualsrcsponsiblc lilr communist idcokrgy, and thosc with dillbrcnt and changing attitudcstowards communist and postcommunist idcology arc ol'spccial intcrcst. This is ancxistcntial analysis ol' motivation lbr such changcs.

Key words: c<tmmunism, convcrsion, rcligion, idcology, Marxism.

=-Fal

<-TLoNoJ

tL

9 2 9 3