ko[tana industrija u neolitu srednjeg...

UNIVERZITET U BEOGRADU FILOZOFSKI FAKULTET

ODELJENJE ZA ARHEOLOGIJU

MAGISTARSKI RAD

KO[TANA INDUSTRIJA U NEOLITU SREDNJEG

POMORAVLJA

SELENA VITEZOVI]

MENTOR: DR DU[AN MIHAILOVI]

TOM I – TEKST

Beograd, 2007.

SADR@AJ. I. UVODNI DEO. DEFINICIJE. POSTUPAK I METODE. TEORIJSKI OKVIRI. II. KOST I ROG KAO SIROVINE. FIZI^KO–HEMIJSKA I MEHANI^KA SVOJSTVA. MODIFIKACIJE KOSTI I ROGA. III. TEHNOLOGIJA IZRADE. UPOTREBA. IV. TIPOLOGIJA. V. MOTEL SLATINA, PARA]IN. Materijal sa iskopavanja 1985-6. godine. VI. MOTEL SLATINA, PARA]IN. Materijal sa iskopavanja 1997–2002. godine. VI.. DRENOVAC, TURSKA ÊSMA. SLATINA. Materijal sa iskopavanja 1968-1971. godine. VIII. DRENOVAC, TURSKA ÊSMA. SLATINA. Materijal sa iskopavanja 2004–2006. godine. IX. STRAGARI–[LJIVIK. X. KO[TANA INDUSTRIJA U NEOLITU SREDNJEG POMORAVLJA. ULOGA KO[TANIH PREDMETA U PRIVREDI I SVAKODNEVNOM @IVOTU. XI. ZAKLJUÂK. LITERATURA. KATALOG. TABLE.

1 17 39 60 83 102 114 133 167 180 218

I. UVODNI DEO. DEFINICIJE. POSTUPAK I METODE. TEORIJSKI OKVIRI.

1. UVOD.

Kod prou~avanja pokretnih arheolo{kih ostataka praistorijskih kultura,

razli~itim vrstama predmeta ne posve}uje se uvek podjednaka pa`nja. Kod analize

i publikovanja prioritet se obi~no daje kerami~kim artefaktima, posebno

posudama i figurinama, {to se opravdava njihovom brojno{}u, odnosno

reprezentativno{}u, kao i zna~aju kod blièg hronolo{kog opredeljivanja. Razli~ite

upotrebne alatke, od kremena, gla~anog kamena i kosti kod neolitskih kultura,

tako uglavnom bivaju ostavljene po strani za naknadne studije. I dok su kameni

predmeti poslednjih godina sa novijim istraìvanjima pokazali svoj interpretativni

potencijal, ko{tana artefakta jo{ uvek nisu dovoljno prou~ena.

Upotreba kosti i roga kao sirovine imala je u praistoriji, a posebno u

neolitu zna~ajnu ulogu, po{to su u pitanju sirovine koje su bile lako dostupne i to

u ne malim koli~inama. One dalje ne zahtevaju veliki utro{ak ni vremena ni truda

za obradu; ~esto je dovoljno samo doterati ve} prirodno pogodan oblik kosti ili

roga, a tako|e im njihova fizi~ka svojstva – ~vrstina, ali i elasti~nost – u

odre|enim slu~ajevima daju prednost nad kamenom i kremenom. Zbog toga su

kost i rog u periodu pre {ire upotrebe metala bili nezaobilazni u proizvodnji

predmeta za svakodnevnu upotrebu.

Ko{tana industrija moè dati direktne i indirektne podatke o ìvotu

praistorijskih zajednica. Tehnologija izrade daje direktne podatke o tehnolo{kom

nivou zajednice, ta~nije o stepenu poznavanja osobina materijala, o koli~ini rada

uloènog u izradu jednog predmeta, i o stepenu iskustva.

1

Tragovi upotrebe pruàju podatke o razli~itim poslovima koji su obavljani,

{to je posebno zna~ajno za one aktivnosti koje su ostavile malo ili nimalo traga u

arheolo{kim ostacima. To se pre svega odnosi na preradu razli~itih organskih

materija. Indirektno, prostorna distribucija predmeta pokazuje kakva je bila

organizacija aktivnosti u okviru naselja, {to dalje pomaè u rekonstrukciji

privrednih, ali i dru{tvenih odnosa u zajednici.

Prou~avanje ko{tane industrije zna~ajno je, prema tome, za integrisanje

svih podataka o materijalnoj kulturi u sveop{tu studiju, ne samo o privredno-

tehnolo{kim aspektima, ve} i socio-kulturnim promenama kod praistorijskih

zajednica. Tako se mogu ispitati priroda razvoja, tradicija i novine.

Cilj ovog rada jeste da prikaè tehnologiju izrade predmeta od kosti i roga,

zastupljenost odre|enih vrsta predmeta, njihov razvoj, kao i njihovu funkciju i

mesto u svakodnevnom ìvotu neolitskih stanovnika srednjeg Pomoravlja, i time

doprinese boljem poznavanju ovog aspekta materijalne kulture, boljem

razumevanju tehnologije i privrede neolitskih zajednica.

Pokretni ko{tani materijal jo{ uvek je slabo prou~en, posebno kad se radi o

neolitu centralnog Balkana. Stoga je jo{ jedan od ciljeva rada bio da se defini{u

teorijski i metodolo{ki okviri za dalja prou~avanja i da se istraì potencijal

podataka koje ko{tana industrija moè pruìti o ìvotu neolitskih zajednica.

Oblast srednjeg Pomoravlja izabrana je zato {to je ova oblast bila gusto

naseljena tokom cele praistorije, a posebno je upadljiv veliki broj neolitskih

lokaliteta koji su dosada otkriveni. Pitanje njihovog me|usobnog relativno-

hronolo{kog odnosa, a posebno pitanje odnosa njihovih privreda jo{ uvek je

nedovoljno prou~eno.

2

U radu je analizirano ukupno oko 550 predmeta od ko{tanih sirovina sa

tri neolitska lokaliteta: Drenovac–Turska ~esma (Slatina) kod Para}ina, Para}in–

Motel Slatina i Stragari–[ljivik kod Trstenika.

Osnovu rada ~ini kolekcija ko{tanih predmeta otkrivenih tokom

istraìva~ke kampanje 2004-2006. godine na lokalitetu Drenovac – Turska ~esma.

Pored toga {to je ovo najbrojnija zbirka i {to je stepen o~uvanosti predmeta

srazmerno dobar, kulturna stratigrafija na ovom lokalitetu je bogata i dobro

dokumentovana, te je upravo ova kolekcija dala zna~ajne podatke o kulturno-

hronolo{kim razlikama i sli~nostima u pojedina~nim ko{tanim industrijama.

Tako|e su obra|eni predmeti sa ranijih iskopavanja ovog lokaliteta.

Nedaleko od Drenovca nalazio se drugi veliki neolitski lokalitet, Motel

Slatina, i u radu su obra|eni predmeti prona|eni u toku nekoliko istraìva~kih

kampanja. Najmanja je kolekcija sa ne{to udaljenijeg lokaliteta Stragari–[ljivik, ali

je ona dobro posluìla kao kontrolna zbirka, za upore|ivanje kako zastupljenosti

pojedinih tipova, tako i za tehnologiju izrade i na~ine upotrebe ko{tanih

predmeta.

Za ustupanje materijala za obradu dugujem zahvalnost Zavi~ajnom

muzeju u Para}inu (materijal sa Motela Slatine i materijal sa Drenovca, kampanja

2004-6. god.), Zavi~ajnom muzeju u Jagodini (materijal sa Drenovca, kampanje

1968-1971. god.) i Centru za arheolo{ka istraìvanja Filozofskog fakulteta u

Beogradu (materijal sa Stragara). Tako|e sam zahvalna dr Slavi{i Peri}u,

rukovodiocu istraìvanja na Motelu Slatini 1997–2002. i na Drenovcu 2004–6.

godine, za pruànje uvida u dokumentaciju sa ovih istraìvanja.

3

2. DEFINICIJE.

Ko{tana industrija podrazumeva predmete izra|ene od kosti u {irem

smislu, ta~nije od tvrdih sirovina ìvotinjskog porekla (matières dures animales,

animal hard tissue), u koje spadaju ko{tane tvorevine ki~menjaka: kosti, zubi

(me|u koje spada i slonova~a) i rogovi cervida. Tu se mogu dodati i ljuske od

pti~jih jaja i lju{ture {koljki i puèva. Rog bovida retko se moè o~uvati, ali

ponekad indirektno svedo~anstvo o njima pruàju ko{tana jezgra. (Poplin 2004:

11)

Terminologija delova predmeta i njihova orijentacija uglavnom je usvojena

onako kako je predloìla H. Kan–Fabrer (Camps-Fabrer 1971; Camps–Fabrer &

Stordeur 1979), i kako je ve}i broj autora prihvatio (eg. Newcomer 1974; Voruz

1984; Pascual Benito 1998; Cilli & Lo Vetro 2003). Ostale definicije su date

prema @.-L. Vorizu (Voruz 1984).

Ako se predmet posmatra kao heksaedar, na njemu se razlikuje {est

povr{ina – unutra{nja, spolja{nja, proksimalna, distalna, leva i desna.

Kao unutra{nja i spolja{nja povr{ina defini{u se prirodna unutra{nja i

spolja{nja povr{ina – spoljna ili gornja povr{ina jeste prirodna spolja{njost kosti ili

roga, dok se na unutra{njoj nalazi kanal za ko{tanu sr` ili spongiozno tkivo. Kada

se prirodna unutra{nja povr{ina ne moè razaznati, kao unutra{nja se defini{e ona

koja je manje obra|ena.

Na predmetu razlikujemo tri dela: bazu ili proksimalni kraj, mezijalni deo

ili telo predmeta, i vrh ili distalni kraj. Distalni deo ili vrh jeste radni kraj, radni

vrh ili radna ivica predmeta, aktivni deo predmeta, koji je najudaljeniji od ruke

koja ga upotrebljava. Proksimalni kraj ili baza jeste onaj deo predmeta koji je

manje obra|en i manje aktivan, mesto gde se on uzima u ruku ili uglavljuje u

dr{ku. Kod predmeta kod kojih je i bazni deo iskori{}en za rad, distalni je {iljasti

deo. Kod ostalih dvostranih alatki, distalni je onaj deo koji je vi{e obra|en ili vi{e

kori{}en.

4

Termini distalni i proksimalni, prema tome, nisu definisani u odnosu na

anatomsko poreklo kosti, ve} u skladu sa morfologijom predmeta.

Oko davanja prednosti odre|enim terminima (vrh ili distalni deo,

odnosno baza ili proksimalni) postoje izvesna neslaganja (cf. Prost 1971: 46-7 i

Camps-Fabrer 1971: 102-103), me|utim, ne vidim nikakvu prepreku u njihovom

ravnopravnom kori{}enju.

Ovako definisan, predmet je orijentisan podu`no u odnosu na posmatra~a,

na crteù se proksimalni kraj postavlja u donji deo, a radni kraj u gornji, {to

dozvoljava da se defini{u leva i desna strana.

Simetri~ni predmeti orijenti{u se arbitrarno.

Odre|ivanje dela skeleta, vrste ìvotinja i uop{te terminologija jesu prema

Cornwall (1968), Schmid (1972), Poulain (1976), Jankovi} & Popovi} (1988),

Christensen (2004) i Poplin (2004) za kost i rog, i Billamboz (1979) samo rog.

Kako za ve}inu kostiju nije bilo mogu}e preciznije odrediti vrstu, naj~e{}e

su samo opredeljene u kategorije „krupni”, odnosno „sitni sisar”. Ovakvo

aproksimativno opredeljivanje uslovljeno je samim materijalom, a ove kategorije

uzete su prema H. Grinfildu (Greenfield 1994: 106), pa tako „krupni sisar”

podrazumeva ìvotnje poput jelena, gove~eta i druge ìvotinje sli~ne veli~ine i

gra|e, dok „sitni sisar” podrazumeva ovce, koze i druge, sli~ne ili sitnije ìvotinje.

Orijentacija i nazivi delova predmeta (prema Newcomer 1974).

5

3. POSTUPAK I METODE.

Postupak koji sam primenila polazi od prou~avanja tehnologije. Pojam

tehnologije uzet je u {irokom smislu, i obuhvata izbor sirovina, postupak izrade

predmeta i upotrebu gotovih proizvoda. Kriterijumi koje sam uzela u obzir

prilikom analize jesu slede}i: zoolo{ka identifikacija sirovina (u onoj meri u kojoj

je mogu}a), proces izrade i kona~nog oblikovanja, i upotreba, rekonstruisana na

osnovu morfologije radnog dela i tragova upotrebe.

Tragovi obrade i upotrebe na predmetima prou~avani su golim okom i

pod uve}anjem od 5x do 20x.

Radovi posve}eni mikrotragovima obrade i upotrebe na predmetima sve

su brojniji, i njihova metodologija rada podrazumeva upotrebu binokularnih lupa

i mikroskopa sa razli~itim uve}anjima (eg. 10-80x – Peltier 1986: 5; do 50x –

Russell 1990: 522). Rad sa vrlo velikim uve}anjem, me|utim, obi~no se

ograni~ava na male zbirke predmeta (eg. Cilli & Lo Vetro 2003).

Ve}ina tragova na kostima vidljiva je i pri manjim uve}anjima – na primer,

10x (eg. Newcomer 1974: 149). [tavi{e, eksperimenti vr{eni u cilju iznalaènja

najbolje metodologije za prou~avanje tragova na kostima pokazali su da je uve-

}anje do 16x dovoljno za gotovo stoprocentnu ta~nost u determinaciji tragova,

~ak i kod istraìva~a–po~etnika. Isti autori daju prednost kori{}enju manjih

uve}anja (ru~na lupa i mikroskopi manje snage), uz odgovaraju}e osvetljenje, nad

elektronskim mikroskopom, ne samo zbog u{tede u vremenu i novcu, ve} i zato

{to se istraìva~ koji koristi samo elektronski mikroskop koncentri{e na mor-

fologiju traga, umesto da podjednaku pa`nju posveti i njegovom sme{taju na

kosti i odnosu spram ostalih tragova. (Blumenschine et al. 1996)

Za veliku seriju obra|enih predmeta, kao {to je ova, uve}anje do 20x

pokazalo se dovoljnim da se uo~i ve}ina, a ne samo upadljivi tragovi na kostima i

rogovima, i da se napravi razlika izme|u tragova ostavljenih u depozitu i tragova

6

koji su posledica svesne obrade i upotrebe predmeta, kao i da se kod ve}ine tih

tragova identifikuje uzro~nik.

Svi predmeti od tvrdih sirovina `ivotinjskog porekla koji ~ine jednu

kolekciju (sa jednog lokaliteta) analizirani su zajedno. Naime, tehnike izrade

predmeta, morfologija finalnih proizvoda, na~in upotrebe i tafonomske i druge

promene kroz koje su pro{li od trenutka izdvajanja u sirovinu, preko kori{}enja,

odbacivanja, ulaska u depozit, do trenutka iskopavanja, za sve ove predmete

istovetnog su ili veoma srodnog karaktera. Uz to, predmeti sa jednog lokaliteta

~ine celinu; razlika je, me|utim, podvu~ena onda kad su pojedine kampanje

istra`ivanja ostavile necelovitu dokumentaciju, pa su predmeti kod kojih su

analize u vremenu i prostoru ograni~ene razdvojeni od onih kod kojih su

stratigrafski podaci potpuniji.

7

4. TEORIJSKI OKVIRI.

Prou~avanje samo jednog segmenta neke arheolo{ke kulture, samo jedne

vrste materijala u ovom slu~aju, nu`no ograni~ava mogu}nosti za interpretaciju.

Pa ipak, potrebno je definisati teorijske okvire u kojima je vr{eno istraìvanje.

Od druge polovine 20. veka, nagli razvoj tehnologije i ve}ine nauka,

doveo je do krupnih promena i u arheolo{koj teoriji i metodologiji. Prete`no

ameri~ka „nova” ili procesualna arheologija 60-ih godina, ~iji je glavni pokreta~ i

predstavnik Luis Binford (Lewis Binford), donela je nove koncepte i nove

metode, racionalisti~ki i pozitivisti~ki orijentisane, sa osnovnim ciljem da se

otkriju univerzalna obja{njenja kulturnih procesa (Olsen 2002: 85–6).

Binford je tvrdio da je osnovni cilj arheologije isti koji se tradicionalno

pripisuje antropologiji, a to je obja{njavanje svih sli~nosti i razlika u kulturnom

pona{anju. Arheolo{ke podatke smatrao je posebno pogodnim za prou~avanje

dugoro~nih procesa i promena, i uop{te njegov je stav bio da obja{njenja treba da

imaju oblik generalizacije o sistematskim promenama i kulturnoj evoluciji. Pri

tom je kulturne promene tuma~io kao posledicu ne-kulturnih, spoljnih faktora,

pre svega iz prirodnog okruènja; pojednostavljeno re~eno, procesna arheologija

posmatrala je kulturu pre svega kao odgovor, prilago|avanje na spoljno

okruènje. (Trigger 1989: 296)

Arheolo{ka gra|a se obja{njavala pore|enjem sa podacima dobijenim

eksperimentalnom i etnoarheolo{kom metodom. Validnost ovom postupku

davala je teorija srednjeg opsega (middle range theory), koja je postulirala da,

ukoliko se moè uspostaviti jaka odnosna veza izme|u specifi~nih aspekata

pona{anja i specifi~nih aspekata materijalne kulture u modernom (aktuelnom)

svetu, prisustvo takve materijalne kulture u arheolo{kim podacima dozvoljava da

se pretpostavi da su pona{anja povezana sa tim materijalom bila prisutna i u

pro{losti (Trigger 1995: 450). Ovakva se teorija zasniva na Hjumovim

8

principima o jednoobraznosti prirode, odnosno na njegovoj raspravi o

uzro~nosti, u kojoj on tvrdi da isti uzrok ima uvek istu posledicu, odnosno da ista

posledica ima uvek isti uzrok (Olsen 2002: 76–77).

Na istu pretpostavku oslanjaju se i aktualisti~ki i uniformitarijanisti~ki

principi u drugim naukama, pre svega u istorijskoj geologiji. Aktualizam tvrdi da

su prirodni zakoni u vremenu i prostoru nepromenljivi, posebno oni koji se ti~u

mehani~kih, hemijskih i fizi~kih procesa (Lyman 2001: 49). Kritike upu}ene

aktualizmu i uniformitarijanizmu u istorijskog geologiji (Lyman 2001: posebno

50 i d.) mogu se uputiti i metodama procesualne arheologije, pre svega pitanje da

li je samo istraìvanje uzelo u obzir sve varijable, ali, jo{ je va`nije arheolo{ko,

odnosno op{te antropolo{ko pitanje, da li je uop{te mogu}e primeniti zakonitosti

uo~ene u jednoj kulturi (savremenoj ili pro{loj) na neku drugu kulturu,

savremenu ili pro{lu.

Prete`no evropska, ili, bolje re~eno, britanska postprocesualna arheologija,

nastala je velikim delom kao kritika na procesualnu arheologiju (cf. Chippindale

1997). Postprocesualna arheologija je, nasuprot dotada preovla|uju}em

pozitivizmu, unela izvestan skeptizicam u na~ine razmi{ljanja, dovode}i u pitanje

da li je mogu}e uo~iti zakonitosti u kulturnim promenama, i da li one uop{te

postoje, ili je svaka kultura isuvi{e posebna za bilo kakve generalizacije. Pored

toga, arheolozi postprocesualisti posebno su se u svojim istraìvanjima okrenuli

ka dotle zanemarenim simboli~kim i drugim „subjektivnim” aspektima kulture

(Trigger 1995: 449).

Postprocesualizam nije ujedna~ena {kola mi{ljenja, ve} obuhvata mnoge

razli~ite pristupe, ~ak i one koji se me|usobno isklju~uju (ili me|usobno upu}uju

kritike). Zajedni~ka im je, me|utim, preokupacija da se razbiju predrasude koje

istraìva~ nosi iz kulture iz koje poti~e, pa su tako nastali pristupi poput femini-

sti~ke i njoj bliske arheologije roda (gender archaeology), domoroda~ke arheologije,

kao i razli~iti pristupi koji se koncentri{u na pojedinca, aktera, aktivnog nosioca

kulture, i drugi (Olsen 2002: 201 i d; Hodder & Hutson 2003: 207 i d.).

9

Postprocesualizam u nekim svojim oblicima zastupa kulturni

determinizam, podjednako isklju~iv kao i ekonomski determinizam (Trigger

1995: 450). Tako|e je ~esto kritikovan veliki stepen relativizma, odnosno

nekriti~ko dopu{tanje svih vrsta obja{njenja, posebno onih koja nisu ~vrsto

zasnovana na arheolo{koj gra|i, ve} se oslanjaju na subjektivno mi{ljenje autora

(eg. kritika kod Kruk & Milisauskas 1999: 276).

Najzna~ajnija promena u arheolo{koj teoriji bila je kada su teoreti~ari

napustili te`nju da arheologiju u~ine egzaktnom u smislu prirodnih nauka i kada

su se, umesto da se vezuju za metode i principe iz prirodnih nauka, okrenuli ka

dru{tvenokriti~kim filosofskim postavkama, posebno ka radovima istori~ara

Robina Kolingvuda (Robin G. Collingwood) (Olsen 2002: 73–4). Britanski

arheolog Jan Hoder (Ian Hodder) u velikoj je meri pokreta~ i nosilac ovakve

{kole razmi{ljanja. U svojim studijama on je pokazao da materijalna kultura

istovremeno i reflektuje i iskre}e nematerijalne vrednosti nosilaca kulture i njihove

dru{tvene odnose, pa, prema tome, igra aktivniju ulogu u socijalnim odnosima

nego {to se ranije smatralo (eg. Hodder 1990; cf. i Trigger 1995: 449).

Kontekstualna arheologija (contextual archaeology), koju Hoder zastupa,

zasniva se pre svega na hermeneuti~kim principima i zagovara shvatanje i

razumevanje arheolo{kih podataka u okvirima (kontekstu) kulture iz koje poti~u

(Olsen 2002: 98; Hodder & Hutson 2003: posebno 202 i d.).

J. Hoder defini{e dva osnovna tipa kontekstualnog zna~enja. Prvi bi bio

kontekst prirodnog okruènja, tehnologije i pona{anja (date zajednice);

arheolo{ki objekat potrebno je smestiti u vezu sa {irom funkcionalnom celinom.

Druga vrsta zna~enja jeste analogna razumevanju teksta – kao {to se re~enica

potpunije razume kada je sme{tena u kontekst, odnosno unutar teksta, tako i

arheolo{ki objekat treba smestiti u kontekst, odnosno smestiti ga u vremenu i

prostoru i povezati sa ostalim arheolo{kim objektima. Na taj na~in formira se

mreà zna~enja, koja se moè „pro~itati” putem pa`ljive analize (zasnovane na

kriti~koj hermeneutici), tokom koje istraìva~ mora imati kriti~ki odnos prema

vrednostima koje nosi iz svoje sopstvene kulture (Hodder & Hutson 2003: 204).

10

Danas, kada je prisutan veliki broj pravaca i {kola u teoriji i metodologiji, i

kad se neki ranije odba~eni koncepti ponovo preispituju, sve su ~e{}i i pozivi

protiv jednog uskog na~ina razmi{ljanja, ve} za eklekti~an, {irok, otvoren pristup,

bez predrasuda (eg. Kohl 1997; Bintliff 2006).

Na taj na~in se odre|eni metodi, koji su se pokazali uspe{nim za odre|ene

vrste problema, ne odbacuju a priori, ve} se uklapaju sa drugim metodama i

pristupima, i primenjuju tamo gde su se pokazali uspe{nim. Uspe{nost

etnoarheolo{kog i eksperimentalnog pristupa (zasnovanog na strogim

metodolo{kim principima) kod prou~avanja tehnolo{kih procesa, privrednih

modela, posebno po pitanju nabavke i eksploatacije sirovina, i drugih dru{tveno-

ekonomskih aspekata pona{anja, {iroko je prihva}ena i priznata (Trigger 1995:

450; Kohl 1997: 15 i d.).

Smatram da je eklekti~an pristup najbolji jer je najpotpuniji, po{to je svaka

ljudska kultura (aktuelna ili pro{la) izuzetno sloèn fenomen i kao takva ne moè

biti sagledana u celosti samo iz jednog ugla; komibinacija razli~itih pristupa, gde

se svakim osvetljava jedna strana problema, moè doprineti stvaranju celovitije

slike o arheolo{koj kulturi koja je se prou~ava.

U tom smislu, usvojila sam pre svega na~ela Hoderove kontekstualne

arheologije (Hodder & Hutson 2003), ali isto tako smatram da eksperimentalni i

etnoarheolo{ki pristup mogu biti prihva}eni, uz izvesna ograni~enja, te sam u

tom smislu prihvatila i primenila odre|ene rezultate dobijene ovim metodama

vezane za tehnologiju izrade i tragove upotrebe; smatram da su ovakvi podaci

posebno zna~ajni kod rekonstrukcije na~ina kori{}enja odre|enih predmeta.

Svakako, za davanje kona~nih sudova oni nisu dovoljni, kao {to napominje D`.

Kols (John Coles), eksperimentalna arheologija (a smatram da to vaì i za

etnoarheologiju) ne moè i ne pretenduje na to da dokaè bilo {ta, ona samo

pruà sredstva putem kojih se moè dati ocena o razvoju, dovoljnosti i stepenu

ve{tine kod osnovnih privrednih aktivnosti drevnih ljudi (Coles 1973: 18).

11

J. Kruk i S. Milisauskas ponudili su koncept za budu}a istraìvanja

centralnoevropskog neolita, i smatram da se isti moè primeniti i kad je u pitanju

neolit centralnog Balkana. Oni, naime, smatraju, da budu}a istraìvanja treba da

se koncentri{u na privredu, na razmenu, iskori{}avanje zemlje, modele

naseljavanja i tehnologiju, ali i nagla{avaju da zna~aj simboli~kog sistema ne sme

biti presko~en u istraìvanju. Socio-ekonomska organizacija neolitskih populacija

moè se analizirati na osnovu toga kako podmiruju osnovne ìvotne potrebe, kao

i na osnovu mehanizama razmene i modela naseljavanja. Kori{}enje prirodnog

okruènja, metodi eksploatacije zemlji{ta i biljnih i ìvotinjskih resursa tako|e

pruàju informacije o socio-ekonomskim organizacijama neolitskih populacija.

(Kruk & Milisauskas 1999: 277)

12

5. ISTORIJA ISTRA@IVANJA.

Jo{ su rani istraìva~i praistorije uo~ili da su, pored kamenih, zna~ajnu

ulogu u ìvotu ranih zajednica imali i ko{tani predmeti. Razli~iti predmeti od

kosti, roga i slonova~e, posebno oni sa figuralnim i drugim predstavama, privla~ili

su naro~itu pa`nju.

Brojnije analiti~ke studije i uop{te studije koje su postavile temlje metodo-

logiji prou~avanja ko{tanih predmeta vezuju se za istraìva~e sa francuskog

govornog podru~ja. Posebno se isti~e rad Henrijete Kan–Fabrer (Henriette

Camps-Fabrer), koja je predloìla tipologiju zasnovanu na vezi izme|u oblika i

funkcije (Camps-Fabrer 1979), dala predloge za ujedna~enu nomenklaturu tipova

predmeta, njihovih delova i orijentisanje, i pokrenula niz publikacija, koje su

kasnije nastavili drugi autori. Posebno su zna~ajne sveske „Fiches typologiques”

(„Tipolo{ki listi}i”), koje se bave klasifikacijom razli~itih predmeta od kosti i roga,

i prou~avanjem njihovih na~ina izrade i upotrebe, a obuhvataju {irok geografski

(gotovo cela Evropa) i hronolo{ki raspon (ceo praistorijski period). Istraìvanja

su se danas razgranala na mnoga podru~ja – pre svega, eksperimentalno i

mikroskopsko prou~avanje tragova obrade i upotrebe (Patou 1989: 3; Ramseyer

2001a: 5; Patou-Mathis et al. 2003: 5–6; cf. tako|e i listu publikacija na p. 7).

Mada se eksperimentalni i etnoarheolo{ki metod u rekonstrukciji na~ina

izrade i upotrebe razli~itih predmeta pre svega vezuju za takozvanu „novu” ili

procesnu arheologiju, oni su prisutni u arheologiji od samih njenih po~etaka; sam

postupak rada vremenom se menjao u cilju dobijanja {to egzaktnijih podataka.

Prvi eksperimenti vezuju se za prve istraìva~e praistorije, posebno paleolita (Plew

1996: 234–5).

(Pregled razli~itih eksperimentalnih radova u vezi sa izradom i upotrebom

ko{tanih predmeta i metodolo{ka pitanja tako|e cf. Coles 1973: 129 i d., sa

literaturom, Malina 1980: 70-71, sa literaturom, i Semenov 1976: 1-7.)

13

Preloman je bio rad ruskog arheologa Sergeja A. Semjonova, koji je 40-ih

godina 20. veka zapo~eo obimna istraìvanja kamenog i ko{tanog materijala.

Njegove analize, koje su podrazumevale upotrebu mikroskopa, eksperiment, i, u

manjoj meri, primenu etnografskih podataka, obuhvatile su {iroko polje

istraìva~kih tema, od na~ina nabavke sirovine, preko prvih koraka u tretmanu

sirovine, zatim razli~ite tehnike obrade i na~ine upotrebe, ne samo za {iroki

raspon predmeta, ve} i u {irokim geografskim i hronolo{kim okvirima – od

paleolita do srednjeg veka. Tako|e je kod ko{tanih predmeta posvetio pa`nju

razlikovanju modifikacija kostiju u depozitu od artificijelnih.

Ova su istraìvanja publikovana u knjigama „Razvitie tehniki v

kammenom veke” (Lenjingrad, 1968.) i „Pervobitnaü tehnika” (Moskva,

Lenjingrad 1957.). Posebno je va`no {to je „Praistorijska tehnologija” prevedena

na engleski jezik („Prehistoric technology” iz 1964. godine; ovde citirano izdanje

iz 1976. god.). Prevodilac knjige je bio britanski arheolog M. V. Tompson (M.

W. Thompson), koji je u fusnotama dopunio prevod podacima do kojih je sam

do{ao u toku istraìvanja (cf. „Translator’s preface” u Semenov 1976: ix–xii). Na

taj na~in je ova dopunjena verzija na{la put do ve}eg broja istraìva~a, kojima je

rusko izdanje bilo nedostupno ili im je ruski jezik predstavljao prepreku, pa se

samim tim i uticaj rada S. Semjonova znatno pro{irio.

[tavi{e, do danas ovo je najobuhvatnija studija o praistorijskoj tehnologiji.

Gotovo svi kasniji radovi koji se time bave ograni~eni su obimom, ali i temom –

naj~e{}e se fokusiraju na jednu vrstu problema (eg. Guthrie 1983, Chase 1990).

Od radova koji dublje zadiru u problematiku i koji daju ne{to {iri pregled

rezultata mogu se pomenuti eksperimenti M. Njukamera (Newcomer 1974), i

francuskih autorki A. Peltije i J. Megro (Peltier 1986; Maigrot 1997; Beugnier &

Maigrot 2005).

(Za potpuniji pregled istorije traseolo{kih istraìvanja cf. i Sidéra &

Legrand 2006, sa literaturom. Puni istorijski pregled istraìvanja ko{tane

industrije sa revizijom teorijskih postavki cf. Beldiman 2001)

14

Ve} sa po~etkom istraìvanja neolita kod nas, ko{tani predmeti dobili su

uo~ljivo mesto u publikacijama (eg. Vasi} 1932: 39-41).

Razvoj praistorijske arheologije u drugoj polovini 20. veka, sve ve}i broj

otkrivenih lokaliteta i sve ve}i obim iskopavanja doneli su i nove teme u

istraìvanju, a posebna je pa`nja posve}ivana pitanjima hronologije i me|usobnog

relativno-hronolo{kog odnosa razli~itih praistorijskih kultura. Zbog toga su

kerami~ki nalazi u ve}ini studija u prvom planu, dok se ko{tani predmeti, manje

indikativni za hronolo{ko nijansiranje, uglavnom pominju samo uzgredno. Pored

toga, zbog nedovoljnog broja stru~njaka za analizu faune, ovi se ostaci neretko

ostavljaju po strani, pa je samim tim i deo ko{tanih predmeta ostao neprime}en.

Prva studija koja je analizirala ko{tane predmete u celosti jeste ~lanak D.

Srejovi}a i B. Jovanovi}a o ko{tanim predmetima i nakitu (od kosti i drugih

materijala) sa lokaliteta Vin~a-Belo Brdo (Srejovi} & Jovanovi} 1959). Po prvi

puta bogata ko{tana industrija sa ovog lokaliteta, koja broji preko 1000 predmeta,

prikazana je i analizirana. Pored prve klasifikacije, dat je pregled zastupljenih

tipova i poku{alo se sa rekonstruisanjem funkcije ovih predmeta. Naàlost, ovaj

kratak ~lanak ne daje broj~ane podatke.

Prvu ve}u analizu ko{tane industrije u praistoriji predstavlja rad A.

Ba~kalova (1979), „Predmeti od kosti i roga u preneolitu i neolitu Srbije”. Rad

obuhvata, pored srpskih, i rumunske lokalitete u \erdapu, predlaè analiti~ku

tipologiju, daje pregled ko{tanih industrija sa ve}eg broja lokaliteta i njihov

hronolo{ki razvoj. Broj~ani podaci nedostaju i u ovom radu.

Na tipologiju koja je data u tom radu oslanjaju se i pregledi ko{tanih

predmeta sa razli~itih praistorijskih lokaliteta koji se ~uvaju u Muzeju grada

Beograda (Peri{i} 1984) i sa vin~anskog lokaliteta @arkova (Vrani} 1987).

Treba jo{ pomenuti dva rada o ko{tanim industrijama sa dva neolitska

lokaliteta u Srbiji koje su uradili strani autori, u sklopu me|unarodnih istraìvanja

na ovim lokalitetima – N. Rasel analizirala je materijal sa Selevca (Russell 1990),

a M. Linis sa Divostina (Lyneis 1988).

15

Svakako va`ni, jer daju pregled zaista bogatih ko{tanih industrija koje su u

pitanju, ovi radovi ipak imaju ograni~en zna~aj. Naime, svaka od autorki ima

svoju sopstvenu klasifikaciju predmeta, ~iji principi u nu`no ograni~enom

prostoru rada nisu detaljno opisani, pa su delom ostali nejasni – s jedne strane,

nazivi klasa predmeta M. Linis (Lyneis 1988) vrlo su uop{teni, dok su, s druge

strane, na Selevcu tipolo{ke grupe ponekad isuvi{e usko definisane, a ponekad

jedna grupa obuhvata veoma razli~ite predmete (Russell 1990).

Pored ne brojnih ilustracija, ovo ote`ava pra}enje analize i upore|ivanje

ko{tanih industrija ovih lokaliteta sa drugima. Pa ipak, u odnosu na ranije studije

o ko{tanom materijalu, ove autorke daju, bar delimi~no, i opis upotrebljenih

tehnika za izradu predmeta, a kod analize materijala sa Selevca donekle je izvr{eno

i u`e opredeljenje mogu}e funkcije predmeta, ovog puta ne na osnovu

morfologije, kao u ~lanku D. Srejovi}a i B. Jovanovi}a (Srejovi} & Jovanovi}

1959), ve} na osnovu o~uvanih tragova upotrebe.

16

II. KOST I ROG KAO SIROVINE. FIZI^KO–HEMIJSKA I MEHANI^KA SVOJSTVA. MODIFIKACIJE KOSTI I ROGA.

Kod svake vrste arheolo{kog materijala veoma je va`no poznavati svojstva

sirovina od kojih su predmeti napravljeni, posebno na koji na~in se ti materijali

pona{aju prilikom izrade, tokom kori{}enja, i nakon {to su odba~eni, u depozitu.

1. SVOJSTVA KOSTI I ROGA.

Obra|eni predmeti, njihova tehnologija izrade i njihova upotreba direktno

zavise od specifi~nih struktura razli~itih delova skeleta koji su upotrebljeni.

STRUKTURA KO{TANE MATERIJE.

Kosti

Kosti su najtvr|i delovi tela kod ki~menjaka, one ~ine potporu i za{titu

mekim delovima tela. Kosti su pasivni organi lokomotornog aparata, za njih su

vezani mi{i}i i tetive, i oni omogu}avaju kretanje `ivotinje. Neorganski materijal

daje im ~vrstinu, a organski otpornost i elasti~nost (Jankovi} & Popovi} 1988:

10; Reitz & Wing 2000: 39).

Nekoliko vrsta tkiva sa~injava kosti: ko{tano tkivo, periost, hrskavi~avo

tkivo, ko{tana sr`, krvni sudovi i nervi. Da bi se proizveli predmeti, koristi se

ko{tano tkivo, koje se obi~no naziva kompaktno. To je najkarakteristi~niji element

kosti i njen glavni konstituent (Christensen 2004: 17).

Ko{tano tkivo sastoji se od kombinovanih organskih i mineralnih

sastojaka. Njegovi glavni konstitutivni elementi jesu osein, kolagenska vlakna i

osteocitske }elije.

17

Baza svih konstituenata sastoji se od organske supstance (osein), za koju

su pri~vr{}ene mineralne soli pozajmljene iz krvi. Ona je raspore|ena u tankim

slojevima koji se nazivaju ko{tane plo~ice ili lamele. Mineralizacija ove osnovne

supstance pru`a kostima tvrdo}u i odre|uje mehani~ka svojstva (Christensen

2004: 17).

U ovu osnovnu supstancu utkana su kolagenska vlakna. Kod kostiju

odrasle individue, ona su raspore|ena tako da su me|usobno paralelna i ~ine tako

armaturu lamela. Unutar svake lamele, ona imaju specifi~nu orijentaciju koja

varira od jedne lamele do druge. Ko{tane }elije (osteociti) raspore|ene su izme|u

i unutar lamela. Svaka }elija je sme{tena u {upljinu koja se naziva osteoplast. Ove

mikro{upljine povezane su kako me|usobno, tako i sa prostorom za ko{tanu sr`,

putem vrlo finih i brojnih kanali}a. (Christensen 2004: 17)

Ovi glavni konstituenti ko{tane materije mogu biti raspore|eni na razli~ite

na~ine i formirati nekoliko tipova tkiva, pa tako idu}i od spolja{njosti ka

unutra{njosti razlikujemo slede}a tkiva:

–Periostalno tkivo u koje su lamele naslagane. Ovo je tkivo jedna vlaknasta

membrana koja prekriva celu kost osim na nivou zglobnih povr{ina, gde se

spajaju mi{i}i i tetive (Lyman 2001: 73). Na kostima iz arheolo{kih slojeva

periost se nikad ne o~uva, jer je to u su{tini jedna vrlo fina membrana, koja brzo

propada usled dejstva prirodnih agenasa i ~oveka (Fritz et al. 1993: 413).

–Sekundarni osteoni (Haversovo tkivo), kod kog su lamele organizovane

koncentri~no oko krvnog suda, sastoje se od brojnih kanala, zvanih Haversovi

kanali, koji prolaze kroz kost po du`ini. Ko{tano tkivo povezuje vi{e vrsta

ko{tanih lamela. Na svojoj periferiji, blizu periosta, radi se o {irokim lamelama

paralelnim s povr{inom. Potom su lamele organizovane koncentri~no oko kanala i

one su uklopljene jedna u drugu formiraju}i na taj na~in osteone. U centralnom

delu duge kosti, one su orijentisane paralelno s podu`nom osom kosti, {to }e re}i

u istom smeru u kome sile pritiska i vu~e deluju na kost u pokretu. Zbog kanala

koji prolaze kroz kompaktnu kost, ona poseduje izvesnu poroznost od oko 5 do

10 %. (Christensen 2004: 17-18; Reitz & Wing 2000: 57-58)

18

–Spongiozno tkivo sastoji se od lamela organizovanih u redovima, izme|u

kojih se nalaze me|usobno povezane alveole. Ovaj tip organizacije predstavlja

otvorenu strukturu obimnih vaskularnih {upljina koje sadrè krvne sudove i

ko{tanu sr`, a ne pravilne kanale kao kod kompaktne kosti. Osteoni su kratki,

{iroki i nepravilni. Spongiozna kost ima zna~ajni nivo poroznosti od 50 do 90 %.

(Christensen 2004: 18)

Ko{tano tkivo sli~no je kod svih sisara, ali, na primer kod ptica, debljina

zidova kostiju je, u zavisnosti od pre~nika, manja; pored toga, kosti ptica

ispunjene su kalcijumom, a ne ko{tanom srì (Lyman 2001: 76).

U zavisnosti od kategorije kostiju, ova razli~ita tkiva predstavljena su u

nepravilnim proporcijama. Tako|e variraju i morfologija i sklop kostiju, i tu

razlikujemo dve osnovne kategorije: duge i pljosnate kosti.

Duga kost (femur, tibia, humerus, radius...) nije termin koji ozna~ava

duìnu, bilo apsolutnu ili relativnu u odnosu na preostali deo skeleta, ve} se

odnosi na specifi~nu strukturu u anatomskom smislu. Duga kost se sastoji od

centralnog cilindri~nog dela (dijafize) i zglobnih krajeva (epifiza). Zid dijafize

sastoji se od kompaktnog tkiva i on oivi~ava jednu izduènu {upljinu koja je kod

sveè kosti ispunjena ko{tanom srì. Pored fiziolo{ke funkcije, ova {upljina ima i

mehani~ku prednost u odnosu na ~vrstu kost time {to je cela kost laganija, a da

nije mnogo izgubila od snage. Spongiozno tkivo je ograni~eno na krajeve kostiju

(epifize), gde je pokriveno jednim povr{inskim slojem kompaktne kosti. Kod

mladih individua, spongiozno tkivo je vi{e razvijeno. (Cornwall 1968: 131;

Christensen 2004: 18)

Pljosnate kosti, izduène i kratke (rebra, skapule, kosti lobanje...) u osnovi

se sastoje od spongioznog tkiva, koje zamenjuje kanal za ko{tanu sr`; ovo je tkivo

prekriveno slojem kompaktnog tkiva razli~ite debljine (Christensen 2004: 18).

Pored ove dve osnovne kategorije, mogu se jo{ izdvojiti i kratke i

nepravilne kosti. Me|u kratke kosti spadaju one koje imaju uglavnom podjednake

dimenzije u svim pravcima (duìna, {irina, debljina), i to su falange i druge

19

karpalne i tarzalne kosti. Gra|ene su od spongioznog tkiva, a na povr{ini imaju

sloj kompaktne ko{tane mase. Pr{ljenovi i kosti baze lobanje svrstavaju se u

me{ovite ili nepravilne kosti (Jankovi} & Popovi} 1988: 14-15). (U ovoj podeli

postoje odre|ene varijacije kod pojedinih autora – cf. Lyman 2001: 77, sa

literaturom.)

Izgled duge kosti, nazivi delova i presek, na primeru femura irvasa.

(prema Christensen 2004).

Presek kod pljosnatih kostiju, na primeru skapule konja.

(prema Christensen 2004).

20

Rogovi

Rogovi su izrasline na lobanji karakteristi~ne za dve porodice podreda

Ruminantia, Cervidae i Bovidae.

Porodica Bovidae ima stalne rogove, obi~no kod predstavnika oba pola,

mada su kod mu`jaka ve}i. Nalaze se na ko{tanim izrascima frontalnih kostiju,

pokriveni su keratinizovanim slojem i ne granaju se. Ko{tano jezgro i omota~

roga rastu tokom celog ìvota i nijedan se ne odbacuje. U arheolo{kim

depozitima obi~no se moè na}i samo ko{tano jezgro. (Reitz & Wing 2000: 66)

Razli~ite praistorijske i istorijske zajednice su kao sirovinu prete`no

koristile rogove ìvotinja porodice Cervidae, koji su prave ko{tane tvorevine, za

razliku od rogova kod ostalih preìvara, ~iji je spoljni deo zapravo povr{inski

ektodermni proizvod. Obi~no ih imaju samo mu`jaci, mada ih kod irvasa mogu

imati i ènke. (Billamboz 1979: 101)

Osnovna odlika roga kod cervida jeste da rastu godi{nje i potom se

odbacuju. Razvoj roga u principu po~inje u prole}e i traje otprilike 4 meseca,

me|utim, postoje razlike izme|u vrsta, i kod irvasa izme|u mu`jaka i ènki. Kod

jelena, ciklus rasta po~inje u prole}e. (Christensen 2004: 18)

Dok rastu, rogovi se sastoje od ìvog tkiva, dobro prokrvljenog, i

pokriveni su paperjastom koòm, koja se naziva bar{unasti omota~. Kako se bliì

kraj leta, rogovi dostiù svoju maksimalnu veli~inu za tu godinu, kost otvrdnjava,

prekida se dotok krvi, koà i krvni sudovi odumiru i postepeno ih ìvotinja skine

otiranjem. Rogovi se tada sastoje samo od kosti, na ~ijoj se povr{ini jo{ uvek

moè pratiti grananje krvnih sudova. Oni igraju vitalnu ulogu kao statusni simbol

i sekundarna polna odlika tokom sezone parenja. U rano prole}e rogovi se

odbacuju tako {to se odvajaju od baze, i novi po~inju da rastu ve} nakon nekoliko

nedelja, pa ~ak i dana. (Modell 1969; Cornwall 1968: 67; Clutton-Brock 1984: 17)

Rogovi su tako pogodna sirovina za izradu oru|a, oru`ja i alatki za

kopanje, jer upravo za ove svrhe sam mu`jak jelena koristi svoje rogove – da bi

21

odbio protivnike, on obeleàva svoju teritoriju tako {to struè po tlu svojim

rogovima, i udara njima o drve}e ili po `bunju (Clutton-Brock 1984: 17).

Rog se sastoji od spolja{njeg sloja kompaktnog ko{tanog tkiva, koje je

veoma tvrdo i iste strukture kao kompaktna kost u skeletu, ali, dok je unutra{nja

{upljina kod dugih kostiju ispunjena ko{tanom srì, kod roga se nalazi

spongiozno tkivo. Upravo je kombinacija ova dva tipa ko{tanog tkiva to {to daje

rogu njegovu ja~inu i otpornost. (Christensen 2004: 18; Clutton-Brock 1984: 17)

Proporcije izme|u dva tkiva variraju i u zavisnosti od vrste, od dotoka krvi

tokom rasta roga, kao i od pola kod irvasa. Spongiozno tkivo je va`nije i vi{e je

prore|ene strukture kod roga jelena nego kod irvasa, kod kog je gustina roga

mnogo ve}a. (Christensen 2004: 18)

Proporcije i tekstura spongioznog tkiva variraju u zavisnosti od poloàja

na samom rogu. Debljina kompaktnog sloja zavisi od pre~nika: {to je deblje

stablo ili paroàk, to }e korteks biti tanji, tako da }e se mali paroàk sastojati

gotovo isklju~ivo od kompaktne kosti, dok }e ve}i paroàk imati proporcionalno

vi{e spongiozne kosti. (Clutton-Brock 1984: 17)

Morfologija roga varira u zavisnosti od vrsta, ali uop{teno ima tendenciju

da se uslo`njava s godinama ìvotinje. U prvoj godini rogovi se sastoje samo od

jednog {iljka. U svakoj slede}oj godini dodaje se jo{ po jedan paroàk, tako da se

godine ìvotinje mogu odrediti prema tome koliko su rogovi razvijeni (Cornwall

1968: 67; Billamboz 1979: 101). Rogovi zna~ajno variraju u obliku i veli~ini

me|u individuama, i levi rog kod jednog jelena moè biti bitno druk~iji od

desnog. (Clutton-Brock 1984: 17)

Anatomija roga kod jelena vrlo je jednostavna. Odmah iznad baze

(pedikla) nalazi se tzv. „ruà”, ispod koje se rogovi odvajaju kad se odbacuju.

Glavni deo naziva se stablo i od njega se odvajaju grane, nazvane paro{ci. Najniè

sme{ten paroàk naziva se ~eoni, dok se sam vrh razgranatih rogova naziva kruna.

(Ba~kalov 1979: 10–11)

22

Pored jelenjih, u razli~itim zajednicama kao sirovina su kori{}eni i rogovi

losa, irvasa i srnda}a. Srnda} (Capreolus) je manja `ivotinja, lagane gra|e; njegovi

rogovi stoje uspravno i sastoje se samo od stabla i dva ili vi{e paro`aka na vrhu. I

baza i preostali deo roga vrlo su nepravilni i s dubokim kanalima od krvnih

sudova, pa se lako mogu razlikovati od ostalih vrsta. (Cornwall 1968: 69)

23

Zubi

Zubi su deo strukture kod ìvotnja ~ija je glavna funkcija da uhvate i

obrade hranu i oni su jedno od najkompaktnijih tkiva, tvrdo}e kao kod kostiju,

nekad i ve}e (Reitz & Wing 2000: 47–8).

Sastoje se uglavnom od gle|i i dentina, sa manjom koli~inom cementa.

Gle| je najtvr|e skeletno tkivo i sastoji se od izduènih kristala hidroksiapatita;

samo oko 1-3 % gle|nog tkiva je organsko, ostatak je mineralan. To je vrlo gusta,

krta spolja{nja navlaka, otporna na tro{enje, i obi~no ~ini kompletan omota~ zuba

iznad desni.

Dentin sa~injava ve}i deo tela korena i samog zuba. Dentin je tvr|i nego

kompaktna kost, ali je mek{i od gle|i. Tako|e se sastoji od hidroksiapatita, s tim

{to je tkivo oko 30% organsko i 70% mineralno. Cement je mek{a, zrnastija

supstanca nalik na kost, koja pokriva dentin na korenu i ponekad je u ve}oj ili

manjoj meri prisutna u gle|nim zidovima krunice zuba, popunjavaju}i {upljine u

njima. (Lyman 2001: 79; Cornwall 1968: 74; Christensen 2004: 19)

Kod nekih ìvotinja, pojedini zubi izrastaju u oblik koji se naziva kljova i

~iji je glavni konstituent dentin (ìvotinje reda Proboscidea, mor`, narval, i dr.).

Kljove se mogu razviti iz razli~itih tipova zuba – kljove slona su incizori koji rastu

tokom celog ìvota ìvotinje, dok su kod morèva kljove gornji kanini (Reitz &

Wing 2000: 57). Naziv slonova~a u uèm smislu odnosi se samo na zube kod

ìvotinja reda Proboscidea; to je kompaktno, otporno tkivo (Christensen 2004: 19).

Presek zuba; na primeru molara

gove~eta. (prema Reitz & Wing 2000).

24

Lju{ture {koljki i puèva

Ve}ina meku{aca (Mollusca) imaju tvrdi spoljni omota~ koji {titi i

podràva telo, koje nema unutra{nji skelet. Klase Mollusca od zna~aja za izradu

predmeta zbog lju{ture jesu puèvi (Gastropoda), {koljka{i (Bivalvia;

Lamellibranchia), glavono{ci (Cephalopoda) i Scaphopoda.

Lju{tura je kod Gastropoda neparna, i u principu se sastoji od jedne

spiralno uvijene, izduène kupe. Uvijanje moè biti sinistralno ili dekstralno. Kod

Lamellibranchia ili Bivalvia, lju{tura je parna, i njeni delovi, koji mogu, ali ne

moraju biti jednaki, spajaju se na vrhu. Njihova forma varira od diska, preko

ovalnog do trougaonog i drugih, manje pravilnih oblika. Klasa Scaphopoda

obi~no ima lju{turu nalik na kljovu (zato se jo{ nazivaju i Dentalia), koja je

otvorena na oba kraja. (Poplin 2004: 13; Dance 1993: 18-21).

Lju{ture puèva i {koljki sastoje se od kalcijum karbonata i od organske

materije, koja se naziva konkiolin. Kalcijum karbonat je obi~no u vidu kalcita i

aragonita; kalcit je u odnosu na aragonit ne{to gu{}i i manje rastvorljiv. Razli~ite

mikrostrukture lju{tura ~ine za{titu za organizme koji u njima ìve pod razli~itim

spoljnim uslovima, pa su, prema tome, izuzetno jaki i otporni na pritisak. Manje

ili vi{e pravilan sferi~ni oblik lju{ture poja~ava ovu snagu. Organski udeo je vrlo

mali, a ve}i procenat kalcijum karbonata, koji je velike gustine i tvrdo}e, jeste

konstituent koji ~ini lju{ture tvrdim i otpornim. (Reitz & Wing 2000: 40-41;

64).

25

FIZI~KO–HEMIJSKA I MEHANI~KA SVOJSTVA KO{TANIH TKIVA.

Fizi~ko–hemijska svojstva ko{tanih tkiva

Ko{tane materije (kost, rog, slonova~a) me|usobno su razli~iti, ali im je

zajedni~ka odlika ta da su sloènog sastava; sastoje se od organskog vlaknastog

proteina (kolagen) i neorganskih minerala (hidroksiapatit koji sadrì soli fosforne

kiseline i kalcijum-karbonat); proporcije ove dve matrice variraju (Reitz & Wing

2000: 40; Christensen 2004: 20). Od neorganskih materijala, oko 95% ~ine soli

kalcijuma (najvi{e kalcijum-fosfat i kalcijum-karbonat) (Jankovi} & Popovi}

1988: 16).

Organski sastojci ~ine u proseku 35% u ko{tanom tkivu, u zavisnosti od

starosti individue. Kod mladih ìvotinja organskih materija ima vi{e, pa su kosti

stoga elasti~nije. Mineralizacija kostiju je intenzivnija s godinama, pa su kosti

starih ìvotinja ve}e ~vsto}e, ali manje elasti~nosti. (Christensen 2004: 17;

Jankovi} & Popovi} 1988: 16)

Rog cervida ima sastav sli~an kostima, ali sadrì zna~ajniji procenat

kolagena; zbog toga je manje mineralizovan i samim tim fleksibilniji. Organski

udeo u rogu iznosi oko 41% (Reitz & Wing 2000: 40; Christensen 2004: 20).

Mehani~ka svojstva

Mehani~ka svojstva ko{tane materije su u tesnoj vezi sa razli~itim

svojstvima strukturalnih elemenata. Stoga je va`no poznavati ih da bi se razumele

karakteristike ko{tane materije. Organski udeo ko{tane materije izvor je njihove

elasti~nosti i otpornosti, dok je neorganski, mineralni deo zasluàn za njihovu

~vrstinu i krutost. (Reitz & Wing 2000: 39; Christensen 2004: 20)

26

Pojedina~no, ovo su materijali slabe otpornosti, ali, kao slo`ena organska

struktura, oni imaju odlike koje nadma{uju njihova pojedina~na svojstva, sli~no

kao {to to ~ine staklena vlakna kombinovana sa sinteti~kom epoksi smolom

(Guthrie 1983: 278).

Vrlo va`na odlika kosti, zuba (slonova~e) i roga cervida jeste anizotropija

– osobina nekih tela da u raznim smerovima imaju razli~ita fizi~ka svojstva, kao

{to su elasticitet, i sli~no. To zna~i da oni imaju razli~ita svojstva u zavisnosti od

svoje ose (podu`ne, radijalne...), kao posledicu svoje unutra{nje strukture. Kost i

rog cervida su dosta otporni podu`no u smeru svojih vlakana. Popre~no su

lomljivi, kosti i vi{e nego rogovi zbog zna~ajne fleksibilnosti roga: potrebni napor

da se rog polomi savijanjem morao bi biti tri puta ve}i nego onaj koji je potreban

da se polomi kost. Ova zna~ajna savitljivost roga posledica je male koli~ine

minerala koje sadr`i. (Christensen 2004: 20)

Kost je mnogo vi{e kruta nego rog cervida ili slonova~a. Kompaktna kost

kod dugih kostiju udova funkcioni{e kao poluga ili oslonac, mora nositi veliki

teret bez savijanja i stoga mora biti odgovaraju}e ~vrsta. Njen mineralni sastav je

za oko 10% ve}i nego kod roga i stoga je i njena gustina ve}a. Modulus

elasticiteta (mera krutosti) kod kostiju dvaput je ve}i nego kod rogova. Zbog

ovih odlika kost se relativno lako lomi ili cepa i u tom se smislu pona{a vi{e nalik

kamenu nego rog. (Guthrie 1983: 278)

Testove izdr`ljivosti na pritisak sproveo je G. Albreht (G. Albrecht) 1977.

godine na tri materijala (na fragmentima 10 x 5 x 5 mm): slonova~a (afri~kog

slona), pokazala je najzna~ajniji otpor 2400 kg/cm2, potom rog irvasa 2250

kg/cm2, i na kraju kost 2075 kg/cm2. Pore|enja radi, drvo breze pokazuje

vrednost od 100 kg/cm2. (Albrecht 1977. citiran kod Christensen 2004: 20)

Rogovi su konstruisani sli~no kao kost, osim {to nisu tako dobro

mineralizovani. Spoljni korteks roga je funkcionalno uporediv u mnogim

aspektima sa kompaktnom zonom duge kosti. U oba slu~aja u pitanju su

funkcionalne cevi koje koriste {to je mogu}e manje materijala da bi dobile {to

27

ve}u snagu, me|utim, omota~ roga pokazuje i zna~ajne razlike. Rog je mnogo

fleksibilniji, jer, kao oru`je kad se ukrsti sa rogovima protivnika, on se savija i

krivi, pa mora biti sposoban da izdrì izvestan stepen plasti~ne deformacije a da se

ne slomi. Stoga je stepen savitljivosti kod roga ~etiri puta ve}i nego kod kostiju.

(Guthrie 1983: 278)

Otpornost na istezanje kod roga sli~na je onoj kod ljudske tibije, dok je

modulus elasticiteta vrlo nizak, {to pokazuje da je rog izuzetno otporan i

fleksibilan. Nivo lomljivosti kod roga bitno se razlikuje od kostiju ili slonova~e,

tako da rog moè da apsorbuje mnogo vi{e energije pre nego {to se slomi.

(Clutton-Brock 1984: 17)

Testove savitljivosti tako|e je sproveo Albreht na fragmentima ve}ih

dimenzija (40 x 5 x 5 mm): rog irvasa i kost su u ve}oj meri elasti~ni i savitljivi

(3000 kg/cm2 i 2800 kg/cm2) nego slonova~a (1125 kg/cm2). Ovi su rezultati u

skladu sa opservacijama o strukturi materijala: ta je struktura manje kompaktna

na kostima i rogovima cervida (skoro su identi~ne i sastoje se od dosta velikih

pora); ona je ure|enija, finija i homogenija na slonova~i, ~ija je vlakna,

orijentisana u razli~itim smerovima, ~ine manje fleksibilnom, ali joj zauzvrat daju

ve}u otpornost na pritisak. (Albrecht 1977. citiran kod Christensen 2004: 20)

Ove kost–rog razlike jo{ su o{trije kad se ima u vidu da je kod ìve

ìvotinje rog suv, dok je kost uvek vla`na od telesnih te~nosti. Oba materijala su

fleksibilnija i elasti~nija kad su vla`na, a krtija kad su suva. Te karakteristike kosti i

roga uti~u na radne sposobnosti predmeta na~injenih od ova dva materijala. Rog

cervida je elasti~niji i stoga manje podloàn lomljenju nego kost, ali nema

dovoljnu gustinu i manje je sposoban da izdrì o{tru radnu ivicu. (Guthrie 1983:

278). S druge strane, bolje apsorbuje {okove i udarce zbog visokog procenta

organske materije. Zbog toga je odli~no prilago|en za upotrebu koja iziskuje silu

(Clutton-Brock 1984: 17; Christensen 2004: 21). Eksperimenti su pokazali da su

rogovi, posebno irvasovi, daleko najbolja sirovina za izradu {iljaka za razli~ite

vrste projektila (Guthrie 1983).

28

Zubi, po{to su uglavnom mineralni, imaju ve}i modulus elasticiteta u

odnosu na kompaktnu kost, ali je gle| dosta krta (Lyman 2001: 83). Unakrsna

vlakna dentina ~ine oru|a od slonova~e manje sklonim lomljenju ili listanju nego

kost i kao takva slonova~a je superiornija i od roga i od kosti – ali veoma veliko

vreme i napor potrebni da se proizvedu oru|a od slonova~e (pored ograni~ene

dostupnosti sirovine) umanjuje ove prednosti (Guthrie 1983: 279).

Lju{ture {koljki i pu`eva tvr|e su i otpornije od nekih ko{tanih materijala,

od rogova bovida, na primer, i zato se ~esto koriste kao sirovina u mnogim

delovima sveta. Mada su zbog svog izgleda najprivla~nije za izradu presti`nih

predmeta, nakita pre svega, mogu biti kori{}ene i kao zamena za kamen tamo gde

je kvalitetan kamen redak (Reitz & Wing 2000: 136-7).

29

2. MODIFIKACIJE KOSTI I ROGA.

Pre nego {to se pristupi prou~avanju predmeta izra|enih od kostiju i roga,

potrebno je prepoznati ih i izdvojiti iz faunalnih ostataka, za {ta je va`no

razlikovati tragove na kostima. Ukoliko su tragovi dovoljno dobro prou~eni i

protuma~eni, mogu pomo}i ne samo da se identifikuje funkcija alatke, nego

mogu i da daju nove podatke o razli~itim aspektima ìvota ljudi koji su ih

koristili.

Tragovi na kostima mogu biti razli~iti: prirodni ili ve{ta~ki, namerni ili

slu~ajni. (Poulain 1976: 43)

Brojna istraìvanja, prete`no eksperimentalne prirode, posve}ena su

prou~avanju razli~itih tragova na kostima, posebno razlikovanju tragova koji su

rezultat namernog delovanja od onih koji su slu~ajni, posledica depozita (eg.

Brugal & Defleur 1989, Giacobini 1982, Potts & Shipman 1981, Sadek-Kooros

1972, Sutcliffe 1973 i dr; tako|e cf. d’ Errico 1993a, Lyman 2001. i Reitz &

Wing 2000, sa literaturama).

TAFONOMSKE PROMENE NA KOSTIMA.

Od trenutka odbacivanja, u toku procesa ulaska u depozit, do trenutka

iskopavanja, na kost iz arheolo{kog sloja deluju brojne sile, neorganske i

organske, koje o{te}uju kost i koje u nekim slu~ajevima mogu dovesti do njenog

potpunog propadanja (Reitz & Wing 2000: 110 i d.).

Kod delimi~nog raspadanja kostiju tragovi rada mogu potpuno ili

delimi~no preìveti, i takva kost nije izgubila na zna~aju. Radna povr{ina koja je

intenzivno kori{}ena manje je podlo`na raspadanju, jer kompresovano ko{tano

tkivo bolje odoleva destruktivnom dejstvu prirodnih sila tokom duèg vremena.

(Semenov 1976: 12)

30

Dejstvo prirodnih sila.

Klimatske promene. Dejstvo hladno}e, ali i visoke temperature dovode do

lomljenja i mrvljenja kostiju (Poulain 1976: 43).

Mehani~ko dejstvo depozita. Kosti mogu biti izlomljene pod pritiskom,

usled slu~ajnih udaraca, i sli~no (Poulain 1976: 43). Mada slu~ajno polomljene

kosti retko mogu dobiti pravilne oblike, zgodne za alatke (Sadek-Kooros 1972:

372), da bi se neka kost pouzdano svrstala u artefakt, nije dovoljno osloniti se

samo na morfologiju, ve} je potrebno i da su o~uvani tragovi alatke kojom je

obra|ivana i/ili tragovi upotrebe (cf. Giacobini 1982; d’Errico 1993a).

Pre, ali i nakon pohranjivanja u zemlji{te, kosti se mogu nalaziti na tlu ili

blizu povr{ine na kojoj se odvija intenzivna aktivnost razli~itih ìvotinja. Gaènje

po njima dovodi do stvaranja razli~itih tragova na kostima, do njihovog

fragmentovanja, pa i do prostornog izme{tanja. (Reitz & Wing 2000: 137).

Razli~iti tragovi, uglavnom u vidu ureza, brazdi i ogrebotina, razlikuju se od onih

stvorenih kremenim predmetom po tome {to je njihov raspored uglavnom

nasumi~an, nepravilan, orijentisani su u razli~itim smerovima, i ~e{}e se nalaze na

dijafizama dugih kostiju, dok se tragovi se~enja i sl. ~e{}e koncentri{u na

epifizama. Pored toga, gaènje vr{i manji pritisak, pa su i ogrebotine ne{to pli}e

(Lyman 2001: 381).

Tlo koje sadrì krupna zrna peska moè na kostima ostaviti tragove u vidu

razli~itih ogrebotina (Reitz & Wing 2000: 137). Peskoviti sediment dovodi do

abrazije kostiju, i intenzitet ove abrazije moè biti toliki da prvi, spoljni sloj kosti

bude potpuno uni{ten, i da se na povr{ini razaznaje slede}i, spongiozni sloj.

Koliko }e kosti biti o{te}ene, zavisi od vremena provedenog u sedimentu, kao i

od granulacije – {to su zrna sitnija, to je abrazija ja~a; uglastija zrnca brè deluju

nego zaobljene ~estice sedimenta. Ova vrsta o{te}enja kostiju mogu se

identifikovati po tome {to su konveksne povr{ine kosti ja~e istro{ene od

konkavnih (Lyman 2001: 186-7).

31

Abrazija ~estica iz sloja koje prenose vetar ili voda moè dovesti do

o{te}enja spoljne povr{ine kosti, tako da otisci krvnih sudova ispod te povr{ine

mogu na prvi pogled li~iti na strije, me|utim, pod uve}anjem oni se mogu

razlikovati od drugih vrsta tragova po tome {to se vide po~eci jo{ sitnijih krvnih

sudova i po odsustvu finih strija (Potts & Shipman 1981: 577; tako|e i d’Errico

1993a).

Voda. Ako je kost bila vla`na i ako nabubri od vlage, ona se deformi{e, i

kada kasnije vlaga ispari, osu{ena kost nije sposobna da se vrati u svoj prvobitni

oblik (Semenov 1976: 12).

Dejstvo teku}ih voda na sloj dovodi do pomeranja kostiju, koje onda

imaju ujedna~enu glatko}u kako istaknutih, tako i udubljenih delova. Ovakve

kosti mogu na prvi pogled ostaviti utisak kao da su prisutni tragovi upotrebe,

posebno ako je o{tri istureni deo kosti abradiran. Ali, teku}a voda ~ak i u

sadejstvu sa peskom retko stvara tragove u vidu strija, jer je mehani~ki pritisak

peska slab; pored toga, treba obratiti pa`nju na sme{taj ovih tragova na samoj

kosti, jer se ne nalaze uvek na radnom delu alatke (Semenov 1976: 12).

Vatra. Kosti mogu biti, slu~ajno ili namerno, izloène visokim

temperaturama, koje prouzrokuju modifikacije i o{te}enja. Kada se kolagen u

kostima karbonizuje, kost postaje crna; u zavisnosti od toga kolikoj je temperaturi

izloèna, kost }e, usled raspadanja organske komponente, menjati boju, od

ù}kaste preko nijansi crvene i purpurne, do plavi~aste i belo–plave kod kostiju

koje bile su izloène vrlo visokim temperaturama i potpuno izgorele. (Shipman et

al. 1984; Lyman 2001: 384–6). Gorenjem se smanjuje nivo organskih materija u

kosti, pa je prema tome gorela kost je krtija i vi{e lomljiva (Reitz & Wing 2000:

133; Lyman 2001: 389).

Fizi~ko-hemijski faktori. Nivo pH vrednosti tla, odnosno njegova kiselost

ili alkalnost, vrlo je vaàn ~inilac za o~uvanje organskih ostataka u tlu. Idealna pH

vrednost za o~uvanje mineralnih sastojaka kosti iznosi 7.8–7.9. Alkalni uslovi,

32

odnosno kod pH vrednosti ve}e od 8, dovode do rastvaranja kosti, pa i do njene

potpune destrukcije. Do raspadanja kostiju dolazi i u kiseloj sredini, odnosno kod

pH vrednosti niìh od neutralne; u zemlji naj~e{}e deluju organske kiseline,

nastale od biljaka koje se raspadaju. Najmanje otporna su najmanje kalcificirana

tkiva, kao {to su kosti mla|ih individua, dok je najotpornija gle| sa zuba odraslih

individua. (Reitz & Wing 2000: 117)

Post-depozicioni tragovi. Sveì lomovi, ogrebotine i ostala o{te}enja nastali

u toku iskopavanja ili konzervacije arheolo{kih predmeta razlikuju se pre svega po

prelomu i profilu druk~ije boje (Reitz & Wing 2000: 139). Ogrebotine od

metalnog alata za iskopavanje nemaju uvek pravilan presek i nemaju fine paralelne

strije, kakve su karakteristi~ne za tragove se~enja na sveìm kostima. (Potts &

Shipman 1981: 577)

Dejstvo ìvih organizama.

Biolo{ki organizmi, kako biljke, tako i ìvotinje, remete arheolo{ki sloj i

deluju na depozit od samog po~etka njegovog formiranja.

Biljke. Na kostima se neretko mogu videti tragovi u vidu zamr{enih,

zakrivljenih, isprepletanih nepravilnih brazdi i linija, manje ili vi{e dubokih, koje

se slikovito mogu opisati kao „crvoliki” ili tragovi nalik na {pagete. Njihov presek

je nalik na slovo U relativno {irokog, spljo{tenog dna. (Giacobini & Patou-Mathis

2002: 22; Reitz & Wing 2000: 116; Semenov 1976: 12).

Ovi su tragovi posledica nagrizanja kiselinama biljnog porekla. Naime,

korenje mnogih biljaka lu~i kiselinu, ali kiseline stvaraju i razli~ite gljivice, koje

ìve na korenju ili koje razgra|uju biljne ostatke u tlu. Ovi tragovi mogu nastati

na kostima i pre pohranjivanja u zemlju, i tada ih obi~no stvaraju mahovine ili

li{ajevi. Ove brazde mogu biti iste boje kao i ostali deo kosti, ali i ne{to svetlije ili

tamnije boje. (Lyman 2001: 375-6)

33

Ovaj proces jo{ nije dovoljno prou~en, pa nije poznato ta~no korenje kojih

biljaka uzrokuje ove tragove, pa ni koji je vremenski period potreban da se stvori

duboka brazda (Lyman 2001: 376-7).

@ivotinje. @ivotinje ostavljaju na kostima vi{e tipova tragova (lomovi,

oglodanost, rupe, udubljenja, itd.). Naj~e{}i tragovi jesu razli~iti otisci zuba

(Giacobini & Patou-Mathis 2002: 22). Ovakve tragove ostavljaju karnivore, kao

kanidi (pas, lisica, vuk), felidi (ris, divlja ma~ka) mustelidi (kuna, tvor), ali i druge

ìvotinje (glodari, pa i herbivore). Njih posebno zanimaju epifize koje sadrè

visoki procenat hrskavice i ko{tane srì. (Reitz & Wing 2000: 134; Poulain

1976: 43)

Zub moè samo zagrebati po povr{ini kosti, i tada se na kosti vide kratke,

paralelne linije ili brazde koje su otprilike pod uglom od 900 u odnosu na osu

kosti. Mogu biti blizu jedna drugoj, obi~no su na dijafizama i ~esto prate

povr{inu kosti; dno ovih brazdi je glatko i bez strija. (Lyman 2001: 210)

Zub moè napraviti udubljenje u kosti, pa ~ak i probiti kost. Ovakva rupa

je manje ili vi{e ovalna, ~esto iskrzanih ivica i na spoljnim zidovima su uo~ljivi

odbici. (Giacobini & Patou-Mathis 2002: 23; Lyman 2001: 206)

Otisci od zuba razlikuju se od tragova se~enja i struganja alatkom po tome

{to nemaju fine paralelne strije. Tragovi karnivora ponekad mogu biti vrlo uzani,

nalik na tragove struganja, i tada se razlikuju samo pod uve}anjem (Potts &

Shipman 1981: 577).

Sveè kosti i odba~eni rogovi cervida za glodare su izvor vitamina, ali im

sluè i za o{trenje zuba. Tragovi njihovih zuba jesu karakteristi~ne paralelne

brazde, gusto raspore|ene, pljosnatog dna, uglavnom kratke i {iroke; naj~e{}e se

mogu razlikovati golim okom. Obi~no se nalaze du` ivice kosti, mada mogu

pokrivati i celu povr{inu (Reitz & Wing 2000: 134; Potts & Shipman 1981:

577). Kod dugih kostiji spongiozno tkivo je ~esto na krajevima izdubljeno, ali,

kako glodari nisu u stanju da rascepe ili polome dijafize, odbici i manji fragmenti

kostiju se ne javljaju (Lyman 2001: 195).

34

Herbivore (gove~e, jelen, i dr.) tako|e mogu pod odre|enim uslovima da

grizu kosti, naj~e{}e usled nedostatka minerala. Kako ove ìvotinje imaju druk~iju

vilicu od karnivora, tragovi koje one ostavljaju tako|e se razlikuju. Na ovim

kostima same ivice su netaknute, dok je sredina abradirana do kanala za ko{tanu

sr`, odnosno spongiozne mase, ili toliko uni{tena da kost dobija vilju{kast izgled,

sa ivicama cik-cak ili talasastog profila (Sutcliffe 1973: 428–430).

Tako|e i rogovi, kako odba~eni, tako i oni na mrtvoj ìvotinji, mogu biti

izgrizeni i oglodani. Rogovi mogu imati oìljke od lomljenja, od kojih neki mogu

poticati jo{ iz vremena pre nego {to su odba~eni. Glodari ostavljaju na rogovima

vrlo karakteristi~ne kratke, paralelne ureze, naj~e{}e vertikalne i uglavnom

raspore|ene na krajevima. Tragove zuba na rogovima mogu ostaviti i krupnije

ìvotinje, karnivore (pas, vuk, lisica) i omnivore (divlja i doma}a svinja)

(Billamboz 1979: 110–111). I sam jelen moè i`vakati odba~ene rogove ukoliko

mu nedostaje minerala; krajevi ovakvih rogova imaju dva {iljka na ivicama i

uni{ten sredi{nji deo, pa vrh izgleda kao vilju{ka (Sutcliffe 1973: 428–430).

Neke i`vakane kosti mogu biti i progutane, i na putu kroz digestivni trakt

izloène su dejstvu kiselina i enzima tokom varenja. Naj~e{}e su to mali fragmenti

spongiozne ili kompaktne kosti sa tankim i vrlo abradiranim povr{inama,

ponekad sa kru`nim rupama i drugim vrstama o{te}enja (Reitz & Wing 2000:

135). Obi~no su psi ti koji su progutali kosti, a kako oni gutaju samo manje

fragmente, do 2,5 cm u duìni, tako se ovako abradirane kosti lako mogu

razlikovati od krupnijih fragmenata abradiranih na neki drugi na~in (Davis 1995:

148).

Razli~ite ìvotinje mogu na lju{turama {koljki i puèva napraviti rupe. One

su kru`ne i ponekad zakrivljenih ivica, i obi~no su sme{tene u gornjem delu

{koljke, re|e uz ivicu. Ponekad ih je te{ko razlikovati od ve{ta~kih perforacija, i

opredeljenje je pouzdano samo ako je prisutan trag upotrebljene alatke. (Reitz &

Wing 2000: 124–5; cf. i d’Errico et al. 1993)

35

Svi ovi tragovi i o{te}enja, naravno, mogu se na}i i na artefaktima, pored

tragova namerne obrade i upotrebe (cf. na primer trag od glodanja karnivora na

obra|enom predmetu – Cilli & Lo Vetro 352: fig. 8/c).

36

ANTROPOGENI TRAGOVI NA KOSTIMA.

Ovi tragovi posledica su komadanja ìvotinjskog trupa na upotrebne

delove, odnosno zarad izvla~enja sirovina koje mogu biti iskori{}ene u ishrani ili u

neke druge svrhe.

Morfologija ovih tragova, ali i njihov poloàj na samoj kosti i poloàj u

odnosu na druge tragove uo~ene na kostima osnovni su kriterijumi za

razlikovanje ovih tragova od onih koji su posledica depozita ili ìvotinja. (Za

detaljan opis kriterijuma cf. Blumenschine et al. 1996, sa ilustracijama, i Lyman

2001: 294–353, sa literaturom i ilustracijama).

Tragovi se~enja obi~no se nalaze na nivou distalnih i proksimalnih epifiza

dugih kostiju (femur, tibia, humerus, cubitus, radius, metapodijalne kosti), na

delu skapule gde se vezuje humerus, na delu karlice gde se vezuje femur, na

tarzalnim i karpalnim kostima, na rebrima i na ki~menim pr{ljenovima (odvajanje

rebara), na bazi lobanje, na vratnim pr{ljenovima i na okcipitalnoj kosti (Poulain

1976: 44). Uop{te, tragovi kako se~enja, tako i zuba karnivora mnogo su ~e{}i na

kostima udova i aksijalnog dela skeleta nego na metapodijalnim i podijalnim

kostima (Potts & Shipman 1981: 579).

Ti su tragovi naj~e{}e u vidu kra}ih zareza (cut marks), ogrebotina, dubljih

useka, udaraca i tragova testerisanja. Odvajanje krupnijih komada od ìvotinjskog

tela obi~no se izvodilo lomljenjem i se~enjem, {to ostavlja dublje brazde,

koncentrisane na onim delovima skeleta gde je odvajanje bilo najlak{e obaviti.

Udarci ostavljaju tragove u vidu izlomljene ivice na ta~ki udara. Udarci sekirom ili

sli~nom alatkom stvaraju duboke brazde nepravilnog preseka nalik na slovo V,

bez linija. (Potts & Shipman 1981: 577; Reitz & Wing 2000: 128–9)

Urezi kremenom alatkom imaju presek u obliku slova V ili, re|e, slova U,

izduèni su i imaju brojne, fine paralelne strije na zidovima, i ponekad male strije

paralelne s glavnom linijom (Lyman 2001: 297). Sama morfologija ovih tragova

ponekad moè ukazati na to kakvo je oru|e u pitanju (Walker & Long 1977).

37

Udaranje po kostima, obi~no onima koje su bogate ko{tanom srì, stvara

udubljenja (percussion marks), koji se razlikuju od tragova zuba karnivora po

mikrostrijama koje se zrakasto {ire od udubljenja, dok udubljenja od zuba uop{te

nemaju strije (Blumenschine & Selvaggio 1988).

Odvajanje mesa i krzna od kostiju obavljalo se se~enjem i struganjem.

Urezi od se~enja imaju presek u obliku slova V ili U, na ~ijim se zidovima

uo~avaju fine linije paralelne s podu`nom osom zareza. Tragovi struganja jesu

mali, plitki urezi koji teku niz povr{inu kosti (Potts & Shipman 1981: 577; Reitz

& Wing 2000: 128–9).

Neke od ovih tehnika, lomljenje i se~enje, na primer, istovremeno su i

tehnike obrade kostiju, pa je ponekad te{ko razlikovati polufabrikat od kosti koja

je samo izlomljena ili ise~ena zarad odvajanja mesa i dobijanja ko{tane srì. U

takvim slu~ajevima vaàn je sme{taj ovih tragova na samoj kosti, kao i prisustvo ili

odsustvo drugih tragova.

38

III. TEHNOLOGIJA IZRADE. UPOTREBA.

1. TEHNOLOGIJA IZRADE.

Termin tehnologija upotrebljava se u svom osnovnom zna~enju dejstva na

sirovinu. Tehnologija je definisana svojim na~inom delovanja na sirovinu,

upotrebljenim pokretom i iskori{}enom tipu alatke. Veza ova tri parametra stvara

na materijalu karakteristi~ne tragove ~iji tip, orijentacija i organizacija jesu

svojstvo tehnologije koja je preduzeta. (Provenzano 2004: 29)

Termin metod rada opisuje povezanost najmanje dve akcije, koje pripadaju

jednoj ili ve}em broju razli~itih tehnika upotrebljenih da bi se do{lo do

definisanog rezultata. Metodi rada ti~u se svih faza tehni~kog lanca transformacija

(izdvajanje sirovine, deljenje sirovine na komade, oblikovanje, zavr{no

oblikovanje). Jedan metod rada defini{u upotrebljene tehnike, njihovo dejstvo i

èljeni rezultat. (Provenzano 2004: 29)

Obrada ko{tanih sirovina u predmete podrazumeva dva osnovna koraka,

koji mogu imati vi{e potfaza: deljenje sirovine na manje blokove i oblikovanje

blokova u èljeni predmet (Newcomer 1974: 148).

Deljenje sirovine na komade (débitage) predstavlja namernu akciju

lomljenja bloka sirovine s namerom da se oni upotrebe ili oblikuju u èljene

proizvode. Izuzev u slu~ajevima direktnog oblikovanja (perforirani zubi, na

primer), ovo je prva etapa tehni~kog lanca u transformaciji ko{tanih sirovina.

Oblikovanje (façonnage) ozna~ava namernu akciju da se komadu sirovine

da forma, kori{}enjem razli~itih metoda transformacije, i ono obuhvata uop{teno

davanje oblika, ali i dodavanje specifi~nih odlika (perforacije, zupci...). Zavr{na

obrada predstavlja dodavanje elemenata koji vi{e ne menjaju osnovnu formu

polufabrikata, i izme|u ostalog obuhvata operacije poliranja i dekorisanja. Ovo je

zavr{na etapa i nije neophodna da bi predmet bio upotrebljiv; njen je karakter vi{e

estetski. (Beldiman & Popuşoi 2001; Provenzano 2004: 29–30; Maingaud 2003:

61)

39

DELJENJE SIROVINE NA KOMADE.

Krupniji komadi kosti i roga mogu se izdeliti na manje komade

upotrebom razli~itih tehnika – lomljenjem, odbijanjem, cepanjem, se~enjem,

testerisanjem, i tako dalje.

Lomljenje podrazumeva usmereni jak udarac na blok koji se obra|uje.

Ovaj udarac moè biti direktan (alatka direktno udara na blok koji se obra|uje),

ili indirektan (alatka-posrednik ume}e se izme|u alatke udara~a i bloka koji se

obra|uje). (Provenzano 2004: 30).

Direktna perkusija dozvoljava da se brzo odbiju komadi i ne zahteva

posebnu ve{tinu. Proizvodi dobijeni na ovaj na~in imaju nepredvidiv oblik i

nepravilne ivice, dok indirektna perkusija omogu}ava da se dobiju pravilniji

komadi. (Maingaud 2003: 60–61)

Lomljenje se moè vr{iti tako da se kost drì u jednoj ruci, a perkuter

(kameni oblutak) u drugoj, ili se kost postavi na ravnu, tvrdu podlogu, a udarac

se zadaje odozgo obema rukama. Eksperimenti su pokazali da je naj~e{}e dovoljan

jedan ili eventualno dva jaka i pravilno usmerena udarca da se kost prelomi; retko

vi{e od dva. Kod jednog udarca, ta~ka udara se vidi na ivici loma samo na jednom

od dobijena dva krupna fragmenta; izgleda kao kru`na, blago konkavna zona

(zdrobljena povr{ina pokazuje dve vrste tragova: koncentri~ne linije od ivice i

centralne linije paralelne s ko{tanim vlaknima). (Brugal & Defleur 1989: 19)

Ako se kost ne polomi prilikom prvog udarca, slede}i udarac obi~no je

dovoljan da se prelomi. U tom slu~aju, po{to je udarac primenjen ta~no na istom

mestu, kru`na zona od loma se {iri, i kost se raspada na ve}i broj malih

fragmenata. Na ivici loma se, dakle, dobija kru`na ili ovalna povr{ina, vidljiva na

razli~itim fragmentima dobijenim lomom. Ako se kost ne polomi posle dva ili tri

udarca, materija se brzo pretvara u ka{u koja apsorbuje energiju udarca, stvaraju}i

tako brojne fragmente slomljene kosti, prete`no trougaonog, re|e pravougaonog

oblika. (Brugal & Defleur 1989: 19)

40

Izgled dobijenih fragmenata, odnosno mesto gde }e se kost prelomiti

zavisi i od toga da li je kost postavljena na podlogu ravno ili pod uglom (Camps-

Fabrer 1990a).

Razdvajanje komada sirovine moè se izvesti i savijanjem, rukom ili uz

pomo} poluge. Tako se odbijaju nepravilne ivice loma i rascepljene plo~ice,

vidljivo iskrzane. (Maingaud 2003: 60–61; Provenzano 2004: 30)

Za popre~no cepanje prete`no su kori{}ene sekire, kao {to ukazuju tragovi

na kostima (Semenov 1976: 149). Udarci sekirom ili sli~nom alatkom stvaraju

duboke brazde nepravilnog preseka nalik na slovo V (Reitz & Wing 2000: 128–

9). Cepanje bazaltnim cepa~em (~operom) ostavlja kao trag blago ogrubljivanje i

brazgotine na povr{ini (Russell 1990: 522).

Kao rezultat direktnog cepanja na kosti ili rogu vide se negativi ~ija

morfologija zavisi od prirode i tipa upotrebljene alatke: sileksna alatka – vlakna

pocepana; polirani kamen – vlakna smrvljena; bakar ili bronza – vlakna ise~ena

(Provenzano 2004: 30).

Blok sirovine moè se doterati u odgovaraju}i polufabrikat i postepenim

uklanjanjem vi{ka materijala, odbijanjem manjih ili ve}ih fragmenata ili

odvajanjem uz pomo} alatke sa o{trim se~ivom.

Obrada bloka sirovine odbijanjem daje kao rezultat fragmente nepravilnog

oblika i veli~ine, i daljom obradom se u predmete mogu pretvoriti i sam blok

sirovine i dobijeni odbici. Ovakva se tehnika ~e{}e primenjuje kod tvr|ih sirovina

(rog, slonova~a, osu{ena kost). Kod odbijanja direktnim udarcem dobija se manje

ili vi{e pravilna ivica, ~ija morfologija varira u zavisnosti od orijentacije udarca, ali

i stepena sveìne materije.

Odbijanje indirektnim udarcem dovodi do cepanja materije; ostvaruje se

kratkim, ali sna`nim pokretom, uz pomo} perkutera ~ija teìna varira i uz pomo}

posredni~ke alatke (koja ima ulogu klina). Otisak alatke-posrednika moè se

ponekad identifikovati na po~etku loma gde su vlakna prese~ena. (Provenzano

2004: 30; Semenov 1976: 153–4)

41

Uz pomo} perkutera i o{tre alatke rad je precizniji. Tako se moè skinuti

niz povezanih traka materijala, manjih dimenzija i pravilnijih, o{trih ivica, nego

kod primene direktnog odsecanja.

Ova se tehnika zapravo svodi na dva metoda rezbarenja i ~e{}e se uo~ava

na rogu; prvi je vrsta struganja uz pomo} kremenog se~iva koje se drì skoro pod

pravim uglom u odnosu na povr{inu. Tragovi na kostima sastoje se od blago

zatalasanih paralelnih linija, raspore|enih u tesnim razmacima.

Drugi metod bio je kori{}en za polufabrikate grubih ivica koje bi bile

izravnate vrstom rezbarenja vi{e nalik se~enju, sli~no kao kod obrade drveta

noèm i strugom u savremenoj industriji. Karakteristi~ni trag jeste negativ

uklanjanja materijala. (Provenzano 2004: 30; Semenov 1976: 159)

Testerisanje ili se~enje nazubljenom alatkom dovodi do uklanjanja finih

~estica materijala. Izvodi se alatkom koja poseduje otporne i srazmerno duge ivice

za se~enje, kao {to su, na primer, lateralne ivice sileksnog ili metalnog se~iva.

Testerisanje stvara pravi `ljeb, zatvoreno V u preseku (sileks) ili zatvoreno U u

preseku (metal), tokom se~enja koji se potom dele na dva dela; svaka ivica ima

kontinuirano prave me|usobno paralelne linije, popre~ne u odnosu na plan

testerisanja (Provenzano 2004: 32). Testerisanje s kremenim odbitkom ostavlja

trag sli~an se~enju – `ljebove skoro pravougaonog preseka, manji broj linija koje

su gu{}e i pravilnije raspore|ene nego kod se~enja (Russell 1990: 522).

Razdvajanje kostiju na manje fragmente moè se izvesti i kombinovanom

primenom nekoliko metoda. Kost se mogla pretesterisati delimi~no, do pola ili

do tre}ine, i potom bi se ostatak prelomio. Da ivica ne bi bila nazubljena ili

neravna, kost bi morala biti popreko pretesterisana kru`no sa svih strana. Nakon

lomljenja, ostala bi samo blaga zatalasanost na unutra{njoj ivici zida kosti; ivica

loma bi bila srazmerno glatka. (Camps–Fabrer 1990b; Semenov 1976: 152)

Kombinacija `ljebljenja, se~enja i lomljenja, uo~ena u pojedinim

praistorijskim zajednicama, omogu}ava da se dobiju pravilni fragmenti od jedne

kosti. Obi~no lomljenje, naime, najmanje je pouzdan metod za pravljenje

42

ujedna~enih predmeta. Usecanje podu`nog `ljeba na kosti ima za cilj da usmeri

pravac {irenja loma, {to ima za rezultat u{tedu sirovina i proizvodnju ujedna~enih

proizvoda. Tako se, na primer, od metapodijalne kosti dobijaju ~etiri

polufabrikata za {ila ili sli~ne predmete. Ova se metoda obi~no dopunjava

upotrebom abrazivnog sredstva da se predmetima da kona~ni oblik. (Semenov

1976: 160; Murray 1979: 27–9)

Razdvajanje rogova na delove isto se naj~e{}e izvodilo kombinacijom

nekoliko tehnika. Naj~e{}a i najrasprostranjenija jeste tehnika koja podrazumeva

kru`no zasecanje i `ljebljenje, do polovine, vi{e od polovine preseka roga ili

kru`no celim obimom, a potom se ostatak prelomi zadavanjem jakog udarca

sekirom ili nekom drugom alatkom (cut-and-break technique). @ljeb se formirao

putem udaraca kremenom sekirom ili zasecanjem kremenim se~ivom po èljenoj

liniji razdvajanja. Bilo je neophodno da `ljeb bude dovoljno dubok, odnosno da

dostigne do spongiozne unutra{nje mase roga da bi se rog polomio. Bez dubokog

`ljeba, bilo bi nemogu}e ili veoma te{ko polomiti sveì rog jelena. Ova je tehnika

poznata jo{ od paleolitskih vremena, i kori{}ena je za deljenje na komade kako

rogova, tako i slonova~e. (Semenov 1976: 147 i d.; Beldiman 2003)

Rogovi su se mogli izdeliti i tako {to se mesto gde }e se polomiti stanji

isecanjem tanjih pojaseva materijala; manji paro{ci mogli su se odvojiti i samo

sekirom ili cepa~em (~operom) (Lyneis 1988: 303).

Prilikom transverzalnog deljenja rogova, ali i kostiju, kao dopunska su

mogla posluìti i razli~ita abrazivna sredstva, na primer, rog se mogao stanjiti uz

pomo} konopca i peska, odnosno vla`nog abrazivnog vlakna (Voruz 1984: 48;

Kokabi 1996: 19; Beldiman 2003).

Ponekad su za izradu predmeta kori{}eni samo fragmenti izdvojeni iz

ko{tanog omota~a roga. Oni su dobijani naj~e{}e tako {to se u rogu izdube dva

podu`na `ljeba, koji se mogu sastati na krajevima, i potom se uz pomo} klina

izdvoje plo~ice ili {tapi}i, koji se dalje doteruju (Voruz 1984: 48; Rigaud 2004:

80).

43

Zubi, posebno kanini suida (divlje i doma}e svinje), na sli~an na~in su

deljeni na manje delove – nakon {to se izdube jedan ili vi{e podu`nih `ljebova, uz

pomo} klina i nekog perkutera se ili izdvoje {tapi}i, ili se cepaju tanke plo~ice

(Chauvière 2004: 176).

TEHNIKE ZA OBLIKOVANJE PREDMETA.

Tehnike obrade polufabrikata u gotov predmet obuhvataju kao osnovne

operacije se~enje, struganje i gla~anje, pored ve} opisanih tehnika testerisanja i

postepenog uklanjanja vi{ka materijala odbijanjem ili uz pomo} o{trog se~iva.

(Provenzano 2004: 31)

Se~enje, struganje i testerisanje razli~itim kremenim alatkama stvara

razli~ite tragove, koji se kod bolje o~uvanih predmeta mogu me|usobno

razlikovati. Op{te je, me|utim, da svaka kremena alatka (dleto, razli~ita se~iva,

struga~i, retu{irana i neretu{irana se~iva) stvara na kostima karakteristi~ne otiske u

vidu paralelnih, blago zatalasanih podu`nih strija i linija, koje se mogu delom

preklapati, i iskrzane povr{ine, bilo da se alatka tokom rada kretala samo u

jednom ili u dva pravca (Newcomer 1974: 149; Stordeur 1988: pl. VIII,

Legrand & Sidéra 2004: 53). Morfologija i ja~ina ovih otisaka zavise od na~ina

rada, vrste alatke i ve{tine zanatlije. Svaki prekid rada, promena pravca, gre{ka, i

sli~no, tako|e ostavljaju karakteristi~ne tragove na povr{ini kosti (Newcomer

1974: 149; Fritz et al. 1993: 416 i fig. 5).

Alatka od sileksa se mogla dràti na razli~ite na~ine; najefikasniji je svakako

bio taj da se pritisak vr{i palcem i tako izaziva skidanje finih ko{tanih delova.

Ovako dobijeni tragovi na kosti su nepravilni; podu`ne linije ocrtavaju

kompleksnu mreù usled razli~itih prolazaka sileksne alatke i njihova orijentacija

moè blago da varira, upravo zbog ~injenice da poloàj se~iva varira. Ove su linije

pod pravim uglom u odnosu na samo se~ivo. One nisu pravolinijske, ve} blago

zatalasane u dva smera; njihov profil, dubina i {irina variraju. Kao posledica toga,

44

povr{ina kosti nije pravilna i pokazuje blagu zatalasanost usled varijacija pritisaka

proizvedenog rukom. (Camps–Fabrer 1990b)

Se~enje kremenim dletom ostavlja `ljebove sa skoro pravougaonim

presekom, manji broj rasutih tragova zareza, manji broj linija koje su raspore|ene

na ve}em odstojanju (Russell 1990: 522). Ako se dleto redovno nao{trava i kost

se u~estalo okre}e u ruci da bi se izbeglo formiranje podu`nih faseta, mo`e se

dobiti vrlo fina ivica na kosti ili rogu koja na prvi pogled izgleda kao polirana

povr{ina (Newcomer 1974: 149).

Kod transverzalnog rada dletom stvaraju se strije koje odgovaraju po osi

radu dleta; one su razdvojene transverzalnim `ljebovima tipi~nim za ovakav rad

(d’Errico et al. 1984: 170 i fig. 1 na p. 169).

Se~enje kremenim se~ivom sa transverzalnim retu{em daje sli~an trag kao

kod se~enja dletom, ali su `ljebovi manje pravougaoni u preseku i rasuti zarezi su

brojniji (Russell 1990: 522).

Retu{irana se~iva, se~iva sa transverzalnim retu{em i struga~i uop{te

ostavljaju vrlo duboke linije na povr{ini kosti; {to je retu{ koji formira njihovu

radnu ivicu nepravilniji, to su tragovi nagla{eniji. Ako su ivice kremene alatke

pravilne, rezultat mo`e biti vrlo fina povr{ina. (Newcomer 1974: 150)

Se~enje sa neretu{iranim kremenim odbitkom daje `ljebove sa grubim U

ili V oblikovanim presekom, sa finim strijama na stranama (Russell 1990: 522).

Kao posledica rada neretu{iranim se~ivom povr{ina na kosti ili rogu ostaje vrlo

gruba, osim ako se ne primenjuje isklju~ivo blag pritisak, po{to se ovakva ivica

kremena brzo o{teti i ostavlja duboke strije (Newcomer 1974: 150).

Struganje s kremenim struga~em stvara fine plitke strije, ali ne tako

ujedna~eno jednosmerne kao one koje su proizvedene se~enjem i testerisanjem

(tragovi od struga~a su blago talasasti) (Russell 1990: 522). Kod struganja

uop{te kremenim alatom povr{ina kosti je pokrivena kontinuiranim strijama,

neravnog dna; ponekad se uo~avaju popre~ni prekidi (Christodou 2004: 56).

45

Struganje kremenim dletom stvara {iroke snopove (0,2 do 1,5 mm) dugih,

kontinuiranih, strogo paralelnih strija, bez o{trih prelaza izme|u njih. Ovi su

snopovi uglavnom paralelni sa osom predmeta (Peltier 1986: 5 i fig.1).

Se~enje metalnim no`em ostavlja kao trag vrlo tanke ureze, bez

potencijalnih strija uo~enih na ivicama reza, dok se struganje metalnim no`em

razlikuje po tome {to daje vrlo fine, blede i gusto raspore|ene strije (Russell

1990: 522).

ZAVR{NA OBRADA PREDMETA.

Bru{enje i poliranje. Abradirane povr{ine pokazuju nagla{eniji reljef nego

kod struganja, u zavisnosti kakvo je abrazivno sredstvo upotrebljeno. Ako je u

toku rada dodavan pesak prisutan u toku rada, ko{tana povr{ina postaje

nepravilna. Pored linija ~ija su dna, ivice i granice nepravilni, uo~avaju se i druga

udubljenja, nelinearna i razli~itih dimenzija, obi~no iste teksture kao i linije

(Christodou 2004: 56).

Kada su rastresita abrazivna sredstva poput peska prisutna u manjoj meri

ili potpuno odsutna, strije su pravilnije, a nelinearna udubljenja retka; na povr{ini

se ~esto formiraju sjajne trake. Za bru{enje mogu biti kori{}ene razli~ite stene:

liskunasti {kriljac, pe{~ar, sileks i opsidijan (Christodou 2004: 56–7).

Bru{enje grubljim abrazivnim sredstvom ostavlja dijagonalne linije,

organizovane u snopove razli~ite {irine i bez o{trih prelaza, koje se presecaju pod

neznatnim uglom. Takvo je bru{enje bilo vrlo efikasno i kost bi se izlizala vrlo

brzo, tako da nije bilo potrebe da se pribegava drugim tehnikama. Poliranje

kamenom finijeg zrna, prilikom zavr{nog oblikovanja predmeta, ostavljalo je

pravilne linije koje jedva da se presecaju (Semenov 1976: 160; Newcomer 1974:

150; Peltier 1986: 5; izgled poliranih i povr{ina obra|enih grubljim kamenom

tako|e i Smith & Poggenpoel 1988: pl. 1, 2, 3).

46

Bru{enje i poliranje moglo se vr{iti na stati~nim gla~alicama, tako {to se

pokre}e predmet koji se polira, ili tako {to se u jednoj ruci dr`i abrazivno sredstvo

(pesak i tkanina, na primer), a u drugoj predmet (d’Errico et al. 1984; d’Errico &

Giacobini 1985: 468-9, posebno fig. 10. d, e). Mogu}e je i kombinovati oba

na~ina, tako {to se predmet postavi u udubljenje na `rvnju i zatim se gornja strana

obra|uje tako da se istovremeno i donja povr{ina kre}e u udubljenju i ugla~ava na

`rvnju. Na ovakav na~in su posebno doterivani manji predmeti, na primer, niz

perli od {koljki se spoji, i bru{enje se vr{i tako da se sve ivice ravnomerno

obra|uju. Tako su gotovi predmeti bili pravilnih i ujedna~enih oblika (Ricou &

Esnard 2000).

Perforisanje. Bu{enje sa kremenim {ilom stvara kru`ne strije na stranicama

rupe (Russell 1990: 522). Kru`ni kontinuirani pokret ima za posledicu pravilnu

kru`nu rupu, naizmeni~nim kru`nim pokretom od 3600 dobija se srcolika rupa;

naizmeni~ni kru`ni pokret od 1800 stvara dvokraku rupu. Ovalna rupa posledica

je bilateralnog ili naizmeni~nog unilateralnog pokreta. Perforacija pritiskom ima

za posledicu nepravilnu rupu, dok `ljebljenje stvara bikonveksnu perforaciju

(Stordeur 1990; Beldiman & Popuşoi 2001).

Perforacija na rogovima ~e{}e se izvodi isecanjem, odnosno dubljenjem

roga dok se ne dobije rupa. Ona je u tom slu~aju manje ili vi{e pravilnog kru`nog

ili ~etvrtastog preseka i na ivicama ima tragove od rada kremenim se~ivom

(Lyneis 1988: 304; Beldiman 2003).

Kod izrade perforacija na {koljkama, moglo je biti kori{}eno nekoliko

metoda: dubljenje, struganje, bru{enje svrdlom. Efikasnost ovih tehnika zavisi od

vrste {koljki, ali i od upotrebljene alatke (od kvarcita ili neke druge vrste kamena).

Dubljenje je primenjivano samo kod lju{tura tanjih zidova; ono, kao i upotreba

perkutera, ostavlja nepravilne rupe, koje se ne mogu uvek razlikovati od slu~ajno

napravljenih rupa na {koljki. Kod lju{tura tvr|ih zidova mogla je biti iskori{}ena

kombinovana tehnika – urezivanjem ili struganjem stvori se otvor koji se potom

produbi i dotera uz pomo} svrdla (Francis 1982; d’Errico et al. 1993).

47

Me|u tehnike zavr{ne obrade spadaju i dodavanje ukrasa urezivanjem

kremenim se~ivom, utiskivanjem i tako dalje.

OSTALE TEHNIKE OBRADE KOSTI I ROGA.

Ostale tehnike obrade podrazumevaju pre svega upotrebu toplote i vode.

Jo{ u paleolitu ~ovek je lomio kost i rogove na komade tako {to bi ih prethodno

nagoreo iznad vatre (Semenov 1976: 145).

U izradi predmeta od kostiju i roga vrlo je zna~ajna metoda omek{avanja.

Naime, neke od opisanih metoda mogu se koristiti bez izmene prirodnih kvaliteta

materijala, ali, nakva{ena kost poseduje zna~ajan nivo plasti~nosti, {to olak{ava

obradu.

Rad dletom na osu{enoj kosti dosta je teàk. Ovo je potvr|eno

jednostavnim eksperimentom, tj. upotrebom kremene ili metalne alatke (no` ili

dleto) prvo na dugoj kosti koja je ostavljena da se su{i tokom nekoliko meseci, i

potom na istoj kosti nakon {to je ostavljena da se nama~e u vodi tokom nekoliko

nedelja. Prilikom eksperimenta osu{ena kost je nakon namakanja upila vlagu koja

je pove}ala njenu teìnu za 7%. Na taj na~in obrada (struganje i rad dletom) na

kosti postala je mnogo lak{a (Semenov 1976: 159).

Brojni eksperimenti potvr|uju da je, na primer, pretesterisati dijafizu kod

kosti koja nije prethodno odstajala u vodi dugotrajna operacija (Camps–Fabrer

1990b). Tako|e mnogi eksperimenti u vezi sa izradom predmeta i njihovom

upotrebom tako|e su izvo|eni na kostima i rogovima koji su prethodno potapani

u vodu (cf. Guthrie 1983; Newcomer 1974).

Omek{avanje se najverovatnije izvodilo putem izlaganja pari. Da bi se suva

kost u~ininila elasti~nom, ona mora biti zagrejana u vla`nim uslovima da bi se

spre~ilo pucanje. Eksperimentalni i etnografski podaci omogu}avaju pouzdanu

rekonstrukciju ovog metoda: prvo je kost stajala potopljena tokom nekoliko dana,

i onda se umotala u komad sveè koè, koja je tako|e namakana sve dok ne

48

nabubri. Koà sa krznom okrenutim prema napolje bila bi obmotana oko kosti i

ceo paket je stavljen u vatru i tamo dràn sve dok omota~ od koè ne bi potpuno

nagoreo i raspadao se u komade na dodir. Kost se potom lako obra|ivala noèm

sa kremenim se~ivom (Semenov 1976: 160).

I rog i kost se bolje obra|uju kad su namo~eni, me|utim, kod roga razlika

je drasti~nija. Natopljeni rog se lako modeluje struga~em ili dletom i svako

savijanje koje pretrpi dok je vlaàn zadràva kad se osu{i. Kost, ~ak i kad je vla`na,

manje je savitljiva i teè se savija; ona se mnogo lak{e modeluje bru{enjem

zrnastim kamenom ili rascepljivanjem o{trim kamenom, nego struganjem

(Guthrie 1983: 278–9).

Me|utim, koji je idealni stepen sveìne, odnosno suvo}e kosti, zavisi od

tehnike koja se primenjuje. Kost sveè ubijene ìvotinje nije bilo potrebno

omek{avati kada su od tehnika kori{}eni cepanje, lomljenje, `ljebljenje, se~enje,

struganje ili odbijanje. Za obradu odbijanjem, na primer, najbolji rezultati se

postiù kod kosti koja je stara dva do ~etiri dana; previ{e sveà kost apsorbuje

udarce, dok kost koja je kuvana ili suva ne dozvoljava predvi|anje pravca loma.

To posebno vaì za rog jelena, koji je izuzetno otporan u sveèm stanju. (Vincent

1986; Semenov 1976: 159)

Etnografski izvori i eksperimenti ukazali su na jo{ jednu mogu}u tehniku

koja je predmete od kosti ~inila otpornijim. Kosti (ne i rogovi) mogu se

prokuvati u medve|oj masti, ekstremno polinezasi}enom ulju, koje kosti daje

ù}kasti sjaj i {titi je od lomljenja. Ovo je standardna tehnika koju su koristile

zajednice severnih Atabaski Indijanaca i ona ~ini primetnu razliku u trajnosti

ko{tanih alatki. Bez ovog tretmana ko{tani {iljci brzo postanu krti, i pona{aju se

nalik kre~njaku slabog kvaliteta (Guthrie 1983: 208–282). Nepoznato je,

me|utim, kako se u depozitu pona{aju kosti tretirane na ovaj na~in i kako se

razlikuju od onih koje nisu tretirane, pa stoga, da li je primenjivana ova tehnika,

neka njoj sli~na, ili nije primenjivana uop{te, na arheolo{kim predmetima jo{ uvek

nije mogu}e pouzdano utvrditi.

49

(prema Camps-Fabrer 1990b).

50

2. TRAGOVI UPOTREBE.

Prilikom prou~avanja tragova na ko{tanim alatkama treba voditi ra~una o

svojstvima ko{tane strukture. Glatka povr{ina spoljnog kompaktnog sloja kosti

ima svoj posebni mikroreljef, tako da lamelarna struktura ovog sloja kosti poma`e

da se identifikuje istro{enost od trenja koje se odigralo. Unutra{nje spongiozno

tkivo koje se vidi ispod kompaktnog sloja tako|e je vrlo jasan znak istro{enosti.

Pored toga, zna~ajno je i ako je prirodni, anatomski oblik kosti izmenjen.

Na obra|enom ko{tanom predmetu se, prema tome, tragovi istro{enosti

od upotrebe identifikuju po promenama na povr{ini, zatim, po stepenu

deformacije ve{ta~ki stvorenog oblika, i po tragovima u vidu linija i strija, a

posebno je zna~ajna modifikacija i o{te}enje radne povr{ine (Semenov 1976: 16;

Christodou 2004: 56).

Kroz dejstvo alatke na objektu koji se obra|uje stvara se neka vrsta trenja.

Trenje prouzrokovano klizanjem i kretanjem radnog dela alatke po obra|ivanom

objektu stvara tragove u vidu strija na alatki – to su tragovi prvog reda. Oni

nastaju u procesima se~enja, lju{tenja, testerisanja, cepanja, bu{enja, probijanja,

`ljebljenja, bru{enja, itd. Samo nekoliko vrsta radnih pokreta, kao {to su udarci ili

pritisak, kada alatka ne prodire u dubinu predmeta (mrvljenje ili odbijanje manjih

fragmenata, rad ~eki}em, utiskivanje), koji nemaju karakter povla~enja ili klizanja,

ostavljaju tragove drugog reda (useci, rupe, ogrubljenost, nazubljenost)

(Semenov 1976: 16).

Ve} od samog po~etka kori{}enja nekog predmeta prime}uju se strije,

ugla~anost, promene u boji, o{te}enja, u zavisnosti od aktivnosti koja je u pitanju.

Kasnije u toku rada, na alatkama se pojavljuje zatupljenost, koja se postepeno {iri

na ve}e povr{ine predmeta, i koja deformi{e oblik, posebno radne ivice (Sidéra &

Legrand 2006: 295).

52

Linije koje pokazuju pravce kretanja jesu najzna~ajniji znak. Samo u retkim

slu~ajevima kada je povr{ina o{te}ena ili uni{tena tokom rada nema strija. Dodir

kostiju ~ak i sa materijalom kao {to je koà stvara linije, u vidu blagih ogrebotina

ili ~ak jasno vidljivih brazdi, koje ukazuju na pravac kretanja (Semenov 1976:

16).

Elasti~ni i/ili abrazivni materijali (npr. koà i zemlja) stvaraju ve} posle

kra}e upotrebe modifikacije u reljefu predmeta. Mineralne materije ~esto dovode

do zna~ajnih izmena na kostima, i mikrotragovi koji proisti~u iz kontakta s

tvrdim, neorganskim supstancama, kao {to su kamen, metal i glina, mogu se

uglavnom odmah identifikovati. Mek{i neorganski materijali uvek ostavljaju

ispoliranost i ugla~anost (Christodou 2004: 56; Russell 1990: 523).

Tragovi prouzrokovani upotrebom najintenzivniji su na samoj radnoj ivici

predmeta, ali se ~esto proteù na ve}em delu ili ~ak celoj povr{ini predmeta.

Proksimalni kraj moè pokazivati ugla~anost od drànja u ruci ili uop{te tragove

od kontakta sa dr{kom. [iljci na predmetima za bu{enje mogu biti ugla~ani i

zatupljeni. Predmeti koji su sluìli za struganje i gla~anje obi~no pokazuju

intenzivnu istro{enost i abradiranost velikih delova povr{ina (Averbouh &

Buisson 1996: 45–46). Kod alatki-posrednika (kao {to su dleta i klinovi) se~iva

su o{te}ena, istro{ena, ko{tana vlakna su iskrzana, a mogu se ponekad uo~iti i sitni

urezi, linije od upotrebe i sli~no; dok se na proksimalnim krajevima opaàju

ugla~anost, ponekad i sjaj, re|e lomovi i o{te}enja (Goutas 2004: 65).

Tragovi upotrebe o~uvani na ko{tanim predmetima variraju u zavisnosti

od materijala koji je obra|ivan i u odre|enim slu~ajevima od stanja sirovine.

Razli~ite akcije na istom materijalu daju kao rezultat sli~nu {emu linija i tragova.

(Russell 1990: 522)

Sve ve}i broj eksperimentalnih radova pomaè da se o~uvani tragovi

upotrebe poveù sa na~inom rada i vrstom materijala koji je obra|ivan.

53

RAD SA KAMENOM I KREMENOM.

Duboke, kratke, gusto raspore|ene brazde, sa presekom u obliku slova V

na kostima obi~no se interpretiraju kao rezultat kori{}enja kostiju za retu{iranje

kamena. One se od tragova koje su ostavili zubi karnivora razlikuju po tome {to

su tragovi od `vakanja kru`nog preseka. Razlikuju se od posledica se~enja i

rezanja kamenom alatkom po tome {to se brazde ne su`avaju prema povr{ini, ve}

se ~esto naglo pojavljuju, bez prelaza.

Na retu{erima od kostiju, kori{}enim da obrade sileks putem pritiska,

uo~avaju se kosi, dosta duboki urezi na distalnim krajevima; ~esta su i ve}a

o{te}enja, pa i fasete i udubljenja od odbijenih komada na kosti (Stordeur 1988:

31, 39). Ovi duboki urezi obi~no su me|usobno paralelni, i u odnosu na osu

predmeta oni su popre~ni ili blago isko{eni. Tako|e su brojni i ~esto se preklapaju

jedan preko drugog, stvaraju}i tako manje, ograni~ene povr{ine o{te}enja na

kostima (Valensi 2002: 88; tako|e i Leonardi 1979; Schwab 2003).

Na rogovima se tako|e uo~avaju sli~ni tragovi, pored op{te istro{enosti

aktivne povr{ine, na njoj se nalaze i karakteristi~ni tragovi u vidu dubokih useka i

ureza, koji su isko{eni u odnosu na ravnu povr{inu (Averbouh 1999: 500–502;

Poplin 1979).

Ovakvu interpretaciju ove vrste tragova potvrdili su brojni eksperimenti

(eg. Chase 1990: 443; Feustel 1973: 178 i d; t. 73). Eksperimentalna upotreba

kosti kao podloge za cepanje – tre}i materijal je cepan na kosti kremenom – nije

dala ovakve rezultate (Chase 1990: 443).

Okresivanje opsidijana pritiskom (pressure–flaking) ostavilo je na kosti

mala udubljenja, uglavnom orijentisana u jednom pravcu, sa ponekim

udubljenjima koja vode od njih (Russell 1990: 523).

54

RAD SA GLINOM I ZEMLJOM.

U zavisnosti od sastava tla i same vrste posla, rad sa zemljom ostavlja

razli~ite tragove. Motike koje su sluìle za kopanje imaju od tragova upotrebe

iskrzane ivice, iscepana ko{tana vlakna, o{tre i duboke, gusto raspore|ene linije na

radnoj ivici kada su kori{}ene na zemlji{tu koje sadrì {ljunak ili krupni pesak, dok

lesno i finozrno tlo ostavlja finije i blaè linije (Semenov 1976: 181; Campana

1997: 187).

Lopate obi~no imaju izraènije tragove na zadnjoj povr{ini se~iva, najvi{e

uz ivicu. Linije pokazuju pokret paralelan dr{ci alatke, a upotreba na mek{em tlu

ili pesku ostavlja kao tragove izlizane i sjajne povr{ine na istaknutim delovima

se~iva (Semenov 1976: 181–183).

Na alatki iskori{}enoj da ugla~a eksperimentalno ognji{te kao tragovi su

ostale primetne transverzalne i podu`ne linije, grupisane u snopove paralelnih

linija koje teku blago dijagonalno i ukr{taju se (Christodou 2004: 57). Rastresita

glinovita zemlja ostavlja brojne, nagla{ene linije, dok su od rada sa suvom glinovi-

tom zemljom linije jo{ dublje, duè, i ~esto izukr{tane (Maigrot 1997: 210).

Kontakt sa keramikom ili glinom sa primesama (gla~anje i sli~no) stvara

na kostima trag istro{enosti kojeg odlikuje visok stepen ispoliranosti – posledica

kontakta sa glinom, i linije od primesa, koje variraju u veli~ini, dubini i rasporedu

u zavisnosti od stepena grubosti primesa (Russell 1990: 523; 531). Grublje

~estice iz primesa u glini, posebno pesak i {ljunak, ostavljaju na kostima

neujedna~ene cik-cak linije, pa i ogrebotine i udubljenja (Choyke 1984: 61,

Semenov 1976: 183–4). Kontakt s glinom bez primesa daje ispoliranost i izu-

zetno fine strije, koje su gusto raspore|ene i plitke (Russell 1990: 523).

Ko{tana gla~alica izra|ena od rebra i kori{}ena na fino pre~i{}enog glini u

savremenoj kerami~arskoj radionici ima izuzetno ugla~ane povr{ine, gotovo bez

strija.1

1 Ovaj predmet dao mi je na uvid kerami~ar iz Para}ina D. Jovanovi}.

55

RAD SA KOÒM.

Rad sa koòm i krznom podrazumeva razli~ite vrste poslova, po~ev od

odvajanja koà i krzna od mesa, kostiju i ostalog, zatim {tavljenje, omek{avanje,

bojenje, i tako dalje, do oblikovanja finalnog proizvoda.

Rad sa koòm ostavlja na ko{tanim predmetima tragove koji variraju u

zavisnosti od njene vla`nosti, ali je radna povr{ina predmeta uvek jako istro{ena i

izlizana – profil distalnog kraja je zakrivljen ili zaobljen, odnosno cela povr{ina

koja je bila u produènom kontaktu sa koòm moè biti potpuno istro{ena i

abradirana (Peltier 1986: 6; Semenov 1976: 175, 189–191).

Struganje na suvoj koì stvara na kostima blagu ispoliranost, sa brojnim

udubljenjima i velikim brojem dubokih i uskih linija. Brojne, izukr{tane i fine

strije kod struga~a su sme{tene pod pravim uglom u odnosu na radnu ivicu. Kod

obrade umereno vla`ne koè ispolirarnost je ve}a; linije su i dalje prisutne, ali

mnogo finije. Posle rada na potpuno o~i{}enoj koì, koja je namo~ena ili prekri-

vena masno}om, povr{ina kosti je istro{ena, ujedna~eno ugla~ana, ~ak ispolirana,

a strije sasvim retke (Peltier 1986: 6 i fig. 4-6; Maigrot 1997: 209; Christodou

2004: 57; sa ilustr.). Bu{enje suve koè rotiraju}im pokretom ostavilo je ukrug

po telu predmeta ukr{tene popre~ne i okomite linije (Peltier 1986: 7 i fig. 8;

Beugnier & Maigrot 2005: 339; Sidéra & Legrand 2006: fig. 10).

Dleta i klinovi kori{}eni za razli~ite poslove u vezi s obradom koè, za

se~enje ostataka mesa i sli~no, imaju vrlo istro{ene distalne krajeve, i, u zavisnosti

od stepena vla`nosti koè, pokazuju okrnjene ivice i mikrostrije. Intenzivna ispoli-

ranost i sjaj prekrivaju radni deo; povr{ine mogu imati ukr{tene linije (usled upo-

trebe abrazivnih sredstava) i ispoliranost (Provenzano 1998b:21; Maigrot 1997).

âk i kontakt neutilitarnih predmeta sa obra|enom koòm (delovima

ode}e, na primer) ostavlja izvestan trag, uglavnom u vidu ugla~anosti i finih strija,

vidljivih pod uve}anjem. Te su strije ne{to kra}e na ivicama, a duè na ravnim

povr{inama, i razli~ite morfologije, u zavisnosti od toga kako je koà tretirana –

da li je {tavljena i sl. (d’Errico 1993b: 180).

56

RAD SA BILJNIM MATERIJALIMA.

Rad sa biljnim materijalima podrazumeva niz poslova koji se ti~u

prikupljanja biljnih sirovina, kao {to su lju{tenje kore drveta, se~enje i struganje

trske, ko{enje trave i se~enje drugih biljaka, i razli~ite poslove njihove dalje obrade

(pletenje konopaca, uàdi, mreà, izrada korparskih proizvoda, pripremanje

hrane, i tako dalje).

Kontakt sa biljnim materijalima ostavlja na kostima ugla~anost i

ispoliranost, ne samo na radnoj ivici, ve} i velikim delovima povr{ine predmeta

(Maigrot 1997: 206 i d.).

Rad sa drvetom stvara podu`ne i popre~ne strije, ispoliranost i sjaj

variraju}eg intenziteta. Eksperimentalno lju{tenje kore javorovog drveta ostavilo

je kao trag na upotrebljenoj kosti ispolirane povr{ine, prekrivene brojnim

strijama, {irokim i dubokim (Peltier 1986: 6 i fig. 3). Linije koje na kostima

stvara lju{tenje kore drveta, kod struga~a su sme{tene pod pravim uglom u

odnosu na radnu ivicu, dok su kod noèva paralelne. Sli~ne tragove imaju i noèvi

iskori{}eni za se~enje raznog bilja (trave i sl.) (Maigrot 1997: 208).

Dleta i klinovi koji su sluìli za rascepljivanje drveta i noèvi koji su

kori{}eni za lju{tenje kore drveta imaju o{te}ene, istro{ene radne ivice, a ponekad

i sitne odbitke na gornjoj povr{ini. Se~ivo je istro{eno i ugla~ano, sa podu`nim i

popre~nim strijama, a prisutni su i ispoliranost i sjaj razli~itog intenziteta

(Provenzano 1998a: 14; idem 1998b: 21; tako|e i Maigrot 1997). Izukr{tane

linije sli~ne morfologije uo~avaju se na alatkama od kostiju i rogova koje su

kori{}ene za grubo tesanje drveta (Beugnier & Maigrot 2005: 341 i fig. 14).

Eksperimentalno ko{tano {ilo koje je kori{}eno na biljnim vlaknima da bi

se proizvelo jedno uè imalo je ugla~anu, sjajnu povr{inu i brojne strije i linije,

kratke i isprepletane, ~ija morfologija, ja~ina i smer nisu pravilni (Legrand &

Sidéra 2004: 55).

57

RAD SA OSTALIM ORGANSKIM MATERIJALIMA.

Meki materijali ve}inom ostavljaju kao trag samo ispoliranost (Russell

1990: 523).

Se~enje mesa moè na predmetima ostaviti kao trag ugla~anost bez linija i

odbitke na radnoj ivici, koji su manji i malobrojniji kod noèva, ve}i kod cepa~a

(~opera) i drugih alatki gde je i trenje ve}e (Russell 1990: 530–1). Se~enje sveèg

mesa ostavlja sasvim retke, povr{inske strije, vidljive tek pod vrlo velikim

uve}anjem (Maigrot 1997: 209).

Upotreba perkutera od roga na rogu ostavlja sjaj na proksimalnom kraju,

tj. na zoni po kojoj se udaralo (Camps–Fabrer & Ramseyer 1998: 42). Uop{te,

kori{}enje perkutera na mekim materijalima, kao {to su ljuske le{nika, koè i

sli~no, ostavlja na aktivnim povr{inama sitne otiske od udaranja, manje odbitke i

sjaj, odnosno ugla~anost, bez obzira na to da li je predmet iskori{}en tako da

zadaje usmerene, u~estale udarce, ili je pritiskanjem trebalo da smrvi materiju koja

je obra|ivana (David 2002: 133).

Zubi iskori{}eni za struganje spongioznog tkiva na rogu cervida imaju

guste izukr{tane linije razli~itog smera i morfologije (Beugnier & Maigrot 2005:

340).

58

OSTALI TRAGOVI.

Perforacije na iglama za {ivenje ~esto su izlomljene ili imaju ugla~ane ivice

(Stordeur 1990). Perforacije na predmetima kori{}enim kod tkanja tako|e su

izlizane i mogu imati strije i linije kao posledicu kontakta sa vlaknima (Meneses

Fernàndez 1993: 320–321) .

Sli~nu istro{enost imaju i perforacije na privescima koji su bili obe{eni (cf.

Cilli & Lo Vetro 2003: 351, fig. 7). Kad je je perforacija predmeta iskori{}ena za

ve{anje na povr{ini kontakta ostaje vidljiv trag – koncentri~ni krugovi koje je

ostavilo svrdlo unutar perforacije postaju zaravnjeni, a mogu se pojaviti i

popre~ne, kratke linije. Manja zona izvan perforacije tako|e postaje ugla~ana,

tragovi obrade manje su izra`eni i mogu se pojaviti fine pojedina~ne ili grupisane

strije orijentisane prema centru perforacije, vidljive pod uve}anjem (d’Errico

1993b: 182).

Tragovi na proksimalnom i mezijalnom delu predmeta u vidu linija, strija i

abradiranosti mogu biti stvoreni slu~ajno prilikom uglavljivanja predmeta u

dr{ku, ili je predmet namerno ogrubljen tako da se bolje namesti (Stordeur 1988:

29).

Uop{te, svako manipulisanje sa ko{tanim predmetima ostavlja izvestan

trag; blaga ugla~anost ostaje ve} od kra}eg kontakta prstiju s predmetima, dok

produ`eni kontakt ostavlja ugla~anost, zaobljene ivice i sasvim sitne strije, vidljive

pod uve}anjem (d’Errico 1993b: 179).

59

IV. TIPOLOGIJA

Principi klasifikacije.

Tipolo{ka klasifikacija koju sam usvojila u ovom radu jeste ona koja se

bazira na vezi izme|u oblika i funkcije.

Ovakvu tipologiju predloìla je i primenila H. Kan–Fabrer (Camps-Fabrer

1979: 17). Osnovni kriterijumi za ovu klasifikaciju koji su uzeti jesu morfologija

distalnog kraja, anatomsko poreklo sirovine i tehnologija, odnosno na~in izrade.

Na osnovu toga predmeti su razvrstani u tri osnovne grupe:

1) za{iljeni predmeti (objets pointus), u koje spadaju brojni tipovi {ila,

razli~ite igle, bodeì, pijuci, udice, vrhovi strela, itd;

2) predmeti sa o{tricom (objets tranchants), u koje, izme|u ostalog, spadaju

dleta, klinovi i noèvi;

3) tupi predmeti (objets mousses) – njihova je karakteristika zatupljeni

distalni kraj i oni obuhvataju gla~alice, spatule, struga~e;

(Camps-Fabrer 1979: 18)

Pored toga, ove tri osnovne kategorije dopunjene su „predmetima

posrednicima” (objets intermédiaires), kao {to su razli~ite vrste dr{ki i usadnika (za

sekire, na primer), i posebno su izdvojeni ukrasni predmeti. Dalje podele na

tipove u okvirima ovih osnovnih grupa vr{e se na osnovu razli~itih drugih odlika,

kao {to su varijacije u obliku distalnog kraja, oblici proksimalnog kraja, oblik tela

predmeta, stepen ispoliranosti, i drugo (Camps-Fabrer 1979: 18).

Ovakvu tipologiju prihvatili su razli~iti autori, na primer K. Prost (Prost

1973: 525) za analizu neolitskog materijala iz pe}ine Kitsos u Gr~koj.

60

D. Storder je, analiziraju}i ko{tanu industriju sa natufijenskog lokaliteta

Malaha (Mallaha), primenila ovu istu tipologiju (Stordeur 1988). Predmeti su,

prema op{toj formi aktivnog dela, raspore|eni u velike morfo-tehni~ke porodice

(Stordeur 1988:3).

Razra|ena i prilago|ena materijalu sa lokaliteta, ova podela obuhvata:

1) oru|a i oru`ja sa {iljkom (outils et armes à partie pointue)

2) predmeti kori{}eni za gla~anje/ struganje (outils utilisés par frottement)

3) predmeti za udaranje i pritiskanje (percussion et pression)

4) predmeti sa ravnom radnom ivicom – ova grupa obuhvata dleta, se~iva i

no`eve.

Dr{ke i ukrasni predmeti posebno su izdvojeni.

A. Ba~kalov je dalje razradio i primenio na preneolitski i neolitski materijal

iz Srbije tipologiju H. Kan-Fabrer (Ba~kalov 1979: 31 i d.). Preuzev{i

gorepomenute osnovne kategorije (koje naziva „porodicama”), on je razvrstao

predmete u sedam grupa, koje se dalje dele na primarne tipove. Definisano je

ukupno dvadeset primarnih tipova, ali se dopu{ta mogu}nost da se pro{irivanjem

teritorijalnih i vremenskih okvira ovaj broj pove}a.

Porodica o{trih predmeta obuhvata predmete za bu{enje ({ila, igle, svrdla,

probojci, bode`i, pijuci, projektili, harpuni, udice) i predmete za se~enje (dleta,

motike, sekire). U porodicu tupih predmeta spadaju predmeti za gla~anje (spatule

i struga~i) i predmeti za udaranje (maljevi i batine). U poslednju porodicu,

nazvanu „predmeti posebne namene”, svrstani su nakit, delovi ode}e, predmeti

pretpostavljenog sakralnog karaktera i svi ostali predmeti ~ija namena nije

dovoljno jasna.

U radu sam usvojila ovakvu tipologiju, ali sam je donekle izmenila, ta~nije

dopunila u onim aspektima u kojima se prvobitna pokazala nedovoljnom ili

neodgovaraju}om.

61

Zadràla sam kategorije predmeta za bu{enje, se~enje, gla~anje i udaranje,

sa tipovima koje one obuhvataju, s tim {to sam dodala nove tipove, koje sam

izdvojila prilikom obrade materijala. Predmete-posrednike, kako ih naziva H.

Kan-Fabrer (Camps-Fabrer 1979: 18), svrstala sam u grupu predmeta posebne

namene, dok sam neutilitarne predmete (nakit pre svega) izdvojila u posebnu

grupu. Predmeti koji nisu o~uvani u dovoljnoj meri da bi se mogli opredeliti u

neku od prethodnih {est kategorija ~ine posebnu, kategoriju nekompletnih

predmeta. Definicije tipova uglavnom prate A. Ba~kalova (1979).

Za dalju potpodelu na tipove u okvirima ovih osnovnih grupa pratila sam

slede}e odlike predmeta: tragove upotrebe, zatim varijacije u oblicima distalnog i

proksimalnog kraja, i vrstu materijala koji je upotrebljen onda kada on u velikoj

meri odre|uje osnovni oblik predmeta (pljosnat, cilindri~an, zakrivljen...).

Posebnu sam pa`nju posvetila tragovima upotrebe i pretpostavljenoj

funkciji. Kod grupisanja predmeta u grupe ovaj je kriterijum bio primaran,

ta~nije, predmet je opredeljen u neku od grupa na osnovu toga za koju je vrstu

posla namenjen njegov radni deo kod prvih pet grupa, dok su kod opredeljivanja

u {estu, grupu neutilitarnih predmeta, osnovni kriterijumi bili morfologija i

odsustvo tragova upotrebe.

Na~in na koji je predmet upotrebljavan ostao je dominantni kriterijum i

kod podele na tipove, dok je kod odre|ivanja podtipova vi{e pa`nje posve}eno

morfologiji, za koju se pretpostavlja da je mogla biti u vezi s funkcijom.

Pretpostavljenoj funkciji dala sam prednost nad morfologijom zato {to su

brojna istraìvanja pokazala da predmeti potpuno razli~itog oblika mogu imati

iste tragove upotrebe, i obratno, morfolo{ki identi~ni predmeti mogu posluìti u

sasvim razli~ite svrhe (cf. Semenov 1976: 191).

Funkcionalni kriterijum, me|utim, nije mogao biti dosledno primenjen

kroz celu tipologiju, zbog toga {to tragovi upotrebe nisu uvek o~uvani u

dovoljnoj meri da bi se izvr{ilo fino nijansiranje upotrebe. Tako morfolo{ki

ujedna~eni predmeti u okviru jedne grupe i jednog tipa, koji su sluìli za jednu

62

vrstu poslova ali na razli~itim materijalima, nisu izdvajani u posebne podtipove.

Na primer, predmeti koji su sluìli za bu{enje mekih materijala svrstani su pod

{ila bez obzira na to da li su sluìli za bu{enje koè ili biljnih materijala; predmeti

koji su sluìli za gla~anje svrstani su pod spatule, bez obzira na to da li su

kori{}eni za gla~anje keramike ili na nekom drugom materijalu, i tako dalje.

Kod naziva tipova predmeta, osnovni kriterijum bio je da naziv ne bude

isuvi{e isklju~iv kod impliciranja funkcije, ali i da ne bude isuvi{e uop{ten. Tako|e

sam prednost davala onim nazivima koji su ve} uobi~ajeni u ranijoj literaturi.

Pored preglednosti i jednostavnosti, ovakva tipologija ima i tu prednost da

se fragmentovani i slabo o~uvani predmeti, ~iji se tip ne moè odrediti, ipak

mogu opredeliti do nivoa grupe, {to ukupnu analizu jedne zbirke predmeta ~ini

potpunijom i informativnijom.

63

Grupa Tip Podtip I PREDMETI ZA

BU[ENJE 1. {ila 2. probojci 3. igle 4. svrdla 5. pijuci 6. harpuni 7. udice 8. projektili

A/ od dugih kostiju A1/ sa o~uvanom epifizom A2/ epifiza uklonjena B/ od pljosnatih kostiju B1/ jednostrana B2/ dvojna

II PREDMETI ZA SEÊNJE

1. dleta 2. klinovi 3. sekire 4. noèvi 5. se~iva

III PREDMETI ZA GLAÂNJE

1. spatule 2. struga~i 3. {ila – spatule

IV PREDMETI ZA UDARANJE

1. udara~i 2. retu{eri 3. ~eki}i

A/ ~eki} – sekira

V PREDMETI POSEBNE NAMENE

1. dr{ke 2. radne povr{ine 3. recipijenti 4. kori{}eni astragali 5. ko{tani {tapi}i

A/ sa perforacijom

VI NEUTILITARNI PREDMETI

1. muzi~ki instrumenti 2. privesci 3. prstenje 4. narukvice 5. perle 6. delovi ode}e

VII NEKOMPLETNI PREDMETI

1. fragmenti sa tragovima obrade 2. fragmenti sa tragovima upotrebe 3. fragmenti sa tragovima i obrade i upotrebe

64

I. PREDMETI ZA BU[ENJE.

Naj~e{}a i najbrojnija grupa predmeta na ve}ini lokaliteta jesu razli~iti

tipovi za{iljenih predmeta. Osnovna odlika ovih predmeta jeste {iljak koji je sluìo

za probijanje ili bu{enje.

1. [ila.

[ila su predmeti sa {iljkom na distalnom kraju ~ija je osnovna funkcija bila

probijanje i bu{enje mek{ih materijala, kao {to su koà i biljna vlakna. Sluìli su i

u korparstvu, kod obrade sirovine i pri samom pletenju korparskih proizvoda.

Isto tako su mogli biti kori{}eni i u obradi keramike, za urezivanje ukrasa i sli~no.

Ovi predmeti obi~no imaju vrlo intenzivne tragove upotrebe po celoj

svojoj povr{ini, a posebno na radnom vrhu, koji je ~esto istupljen i o{te}en od

upotrebe. Pored strija koje ukazuju na to s kojim su materijalom bili u kontaktu,

mogu imati i okomite linije od upotrebe uz vrh, koje pokazuju na~in na koji je

predmet upotrebljavan, odnosno smer u kome je vr{en pritisak.

Izra|uju se gotovo isklju~ivo od dugih i pljosnatih kostiju; sasvim izuzetno

javljaju se i {ila izra|ivana od paroàka rogova.

Na osnovu materijala od kog su izra|eni, a koji u velikoj meri odre|uje

njihov osnovni oblik, {ila su podeljena u dva podtipa:

A/ {ila izra|ena od dugih kostiju i

B/ {ila izra|ena od pljosnatih kostiju.

A/ [ila od dugih kostiju izra|uju se tako {to se kost lomljenjem, cepanjem

i se~enjem dotera na jednom kraju u {iljak. Naj~e{}e se kost cepa celom duìnom,

tako da se dobije predmet poluprstenastog, re|e elipsoidnog ili ~ak pljosnatog

preseka. Ivice cepanja i se~enja i sam {iljak ~esto su dodatno doterani.

Na osnovu izgleda proksimalnog kraja, ovaj podtip moè imati dve

varijante:

65

A1/ {ila od dugih kostiju sa o~uvanom prirodnom epifizom, koja u tom

slu~aju sluì kao dr{ka. Epifiza moè biti cela, polovi~no ili delom o~uvana i moè

odgovarati distalnoj ili proksimalnoj.

A2/ {ila od dugih kostiju kod kojih je epifiza uklonjena, a proksimalni deo

doteran tako da se drì u ruci ili se uglavljuje u dr{ku.

Varijantu, me|utim, nije mogu}e odrediti u velikom broju slu~ajeva, po{to

su predmeti dosta fragmentovani. U varijantu A2 svrstavaju se samo {ila sa

tragovima doterivanja na bazi; me|utim, mogu}e je i da je baza kod jednog broja

{ila ostala neobra|ena.

B/ [ila izra|ena od pljosnatih kostiju naj~e{}e se izra|uju od rebara, i to

tako {to se fragment kosti cepa podu`no. Alatka se onda formira od jedne ko{tane

plo~ice, pa na spolja{njoj strani ima ~vrstu kost, a na unutra{njoj spongiozno

tkivo.

Ovi predmeti su obi~no u preseku pljosnati i imaju izgled trougla, kome se

ivice manje ili vi{e pravilno suàvaju ka {iljku. Sam {iljak, me|utim, moè biti

dodatno doterivan gla~anjem, pa kod {ila koja su ra|ena od rebara krupnijih

ìvotinja mogu dobiti i kru`ni i trougaoni presek.

Kao i kod prvog podtipa, i ovde su na osnovu izgleda proksimalnog kraja

(kada je o~uvan) izdvojene dve varijante:

B1/ jednostrana {ila, ~iji je proksimalni kraj oblikovan tako da se drì u

ruci ili uglavi u dr{ku

B2/ dvostrana {ila, ~ija su oba kraja doterana u {iljak.

66

2. Probojci.

Probojci su sli~ni {ilima i po izgledu i po izradi, ali se razlikuju po radnom

vrhu i njegovoj nameni. Izra|uju se od dugih kostiju, rebara ili paroàka rogova,

koji se cepanjem, se~enjem i gla~anjem doteruju u {iljak. Naj~e{}e se izra|uju od

ve}ih dugih kostiju i paroàka, ~ime se postiè da ceo predmet, a posebno radni

vrh, bude ja~i i masivniji nego kod {ila. Kada se izra|uju od paroàka, biraju se

oni ~ija je prirodna krivina manje izraèna, da bi se dobio manje–vi{e cilindri~an

predmet pravilnih ivica.

Probojci su upotrebljavani za probijanje otpornijih materijala i

rascepljivanje rogova, kostiju ili drveta, naj~e{}e tako {to bi posluìli za jak i o{tar

udarac. Njihov radni vrh obi~no je zatupljen i o{te}en od upotrebe, a uz vrh

mogu se nalaziti nepravilni kratki urezi i linije, popre~ni u odnosu na osu

predmeta.

3. Igle.

Igle su manji za{iljeni predmeti ~ija je upotreba vezana pre svega za

proizvodnju tkanina. Mogle su sluìti za {ivenje, ta~nije za provla~enje konca kroz

koù ili tkaninu, zatim za tkanje i pletenje (mreà i sl.), kao i za razne druge

poslove kod pravljenja konopaca, uàdi i drugih vlakana. Neke od igala su mogle

biti isklju~ivo ukrasne, odnosno sluìle su kao neka vrsta kop~e ili dugmeta na

ode}i. Te{ko je, me|utim, podvu}i razliku izme|u ovih i upotrebljavanih igala;

prisustvo dekoracije ili finija obrada (u odnosu na druge primerke) moè biti

kriterijum za ovakvo opredeljivanje.

Igle se izra|uju od dugih i pljosnatih kostiju tako {to se cepanjem,

se~enjem i gla~anjem formira mali za{iljeni ko{tani {tapi}.

Mada se me|u igle obi~no svrstavaju samo za{iljeni predmeti sa

perforacijom, bez obzira na formu ili tragove upotrebe, prisustvo ili odsustvo

perforacije od sporednog je zna~aja. Kako su mnogi predmeti fragmentovani,

67

postojanje ili nepostojanje perforacije ne moè se uvek sa sigurno{}u utvrditi; uz

to, iglama za pletenje perforacija nije ni potrebna.

Osnovni kriterijum uzet u ovom radu za opredeljivanje nekog predmeta

me|u igle, odnosno za razlikovanje igala od, na primer, {ila, kojima su najsli~nije,

jesu male dimenzije predmeta (pre svega mala {irina) i tanak i o{tar vrh, koji je

bio neadekvatne snage za probijanje materijala. Nadalje, za razliku od visokog

stepena istro{enosti kakav {ila obi~no pokazuju, igle od tragova upotrebe

pokazuju samo nekarakteristi~nu ugla~anost i ispoliranost, naj~e{}e bez ikakvih

strija. I obrada predmeta moè biti pokazatelj: igle ~esto nose tragove finog

gla~anja i poliranja na svim svojim povr{inama.

4. Svrdla.

Svrdla su {iljci koji su kori{}eni za bu{enje razli~itih, prete`no tvr|ih

materijala, kao {to su kost ili kamen, ~esto uz pomo} abrazivnog sredstva (pesak,

na primer). Naj~e{}e se izra|uju od dugih kostiju, koje mogu biti cepane celom

duìnom ili samo u distalnoj zoni, i {iljak se obi~no dodatno doteruje se~enjem i

gla~anjem.

Od ostalih predmeta za bu{enje svrdla se razlikuju isklju~ivo po tragovima

upotrebe: uz vrh oni imaju brojne, gusto raspore|ene linije i ureze, koje su

me|usobno paralelne ili se blago ukr{taju, a leè pod uglom od 900 stepeni u

odnosu na osu predmeta. Ove linije teku ukrug oko predmeta, kontinuirano ako

se bu{enje vr{i kru`nim pokretom od 3600, odnosno blago izlomljene kod

kru`nog pokreta od 1800.

68

5. Pijuci.

Pijuci su predmeti ~ija je osnovna funkcija kopanje. Naj~e{}e se koriste za

rad na zemlji – kopanje, va|enje krtolastih plodova iz zemlje, i sli~no. Izra|uju se

naj~e{}e od rogova jelena, od samih paroàka ili od segmenata stabla sa

paro{kom. Uglavnom se biraju ve}i paro{ci, ~ija prirodna krivina dobro odgovara

za ovu vrstu posla. Vrh moè biti dodatno doteran, odnosno za{iljen tako {to se

iseku tanke trake sa jedne ili vi{e strana.

Pijuci na svom radnom vrhu imaju tragove upotrebe karakteristi~ne za

kontakt sa zemljom: izlizanost i ispoliranost; ponekad se mogu uo~iti i strije, ~iji

pravac pokazuje poloàj i pokret predmeta prilikom rada, a koje su izraènije i

dublje kod tla koje je vi{e peskovito.

Pored zemljoradni~kih, postoje i pijuci kori{}eni u rudnicima, pre svega u

rudnicima kremena, koji se razlikuju morfolo{ki, po veli~ini (naj~e{}e su u pitanju

ve}i fragmenti ili cela stabla rogova sa jednim ili vi{e paroàka), i po tragovima

upotrebe, pre svega po brojim o{te}enjima od rada sa tvrdim materijalom.

6. Harpuni.

Harpuni su vrsta oru`ja koje je moglo sluìti i za lov i za ribolov.

Izra|uju se od kosti i roga. To su predmeti u osnovi cilindri~nog oblika,

koji sa jedne ili obe strane imaju konkavno ili konveksno obra|ene trouglaste

zupce. Svrha zubaca jeste da zadrè harpun u telu ulovljene ìvotnje.

Konusni harpuni, bez zubaca, karakteristi~ni su za neolitske lokalitete.

Paroàk roga se oblikuje kao konus, koji se pri bazi odseca koso tako da se

formira jedan jezi~ak, ~ija je svrha kao i kod zubaca – da spre~i izvla~enje harpuna

iz tela lovine (Ba~kalov 1979: 35).

69

7. Udice.

Izra|uju se od kosti ili roga tako {to se cepanjem i se~enjem formira

plo~ica, koja se dalje doteruje se~enjem i gla~anjem. Naj~e{}e su u vidu

jednostavne ko{tane kuke, s tim {to mogu imati `ljeb ili pro{irenje u gornjem delu

za vezivanje kanapa, dok sama kuka moè biti nazubljena.

8. Projektili.

U ovu grupu svrstani su {iljci ~ija je osnovna namena bila oru`je za lov,

bilo da su sluìli kao vrhovi strela ili kratkih kopalja.

Izra|uju se od kompaktnijih delova skeleta, kao {to su paro{ci rogova ili

duge kosti, koje onda nisu cepane celom duìnom. [iljak je obi~no jak, masivan i

pa`ljivo doteran, dok je proksimalni deo ure|en tako da se uglavljuje ili name{ta

na koplje ili strelu.

Od ostalih predmeta ove grupe projektili se razlikuju kako po morfologiji,

tako i po odsustvu bilo kakvih tragova upotrebe vezanih za kontakt materijal, kao

{to su ugla~anost, izlizanost i razli~ite strije. Jedino sam vrh moè imati tragove

upotrebe, obi~no u vidu sitnih o{te}enja od udarca i zatupljenosti.

70

II. PREDMETI ZA SEÊNJE

1. Dleta.

Dleta su predmeti uglavnom pljosnatog oblika koji na distalnom kraju

imaju o{tricu namenjenu za rascepljivanje kostiju, rogova, drveta i drugih

materijala. Izra|uju se od razli~itih kostiju, prete`no dugih, i od rogova.

Radni kraj obi~no se nalazi na podu`noj osi predmeta i ima radnu ivicu

koja moè biti jednostrana i dvostrana. O{tra ivica se dobija odbijanjem komada

ili gla~anjem.

Proksimalni kraj moè biti grub ili sumarno doteran (i mogu}e uglavljivan

u dr{ku), ili moè o~uvati prirodnu epifizu kosti. U zavisnosti od toga da li je

dleto kori{}eno samostalno ili kao posrednik udarca, na bazi se mogu videti

tragovi od udaraca.

Sama radna ivica obi~no pokazuje visok stepen tragova upotrebe. U

zavisnosti od materijala na kome je dleto kori{}eno, prime}uju se istro{enost,

o{te}enost, strije, zatim ispoliranost i sjaj razli~itog intenziteta.

2. Klinovi.

Klinovi su donekle sli~ni dletima po funkciji i izgledu. Izra|uju se

uglavnom od dugih kostiju i paroàka rogova. Od dleta se razlikuju po uèm i

masivnijem distalnom kraju, po{to sluè samo za rascepljivanje materijala, ne i za

se~enje. Distalni kraj obi~no je kosim zasecanjem i gla~anjem oblikovan u o{tru

ravnu ivicu. Potpuno o~uvani primerci imaju proksimalni kraj prilago|en za

udaranje, sa o{te}enjima i tragovima udaranja.

Tragovi upotrebe jesu o{te}enost i zatupljenost radne ivice, ponekad sa

kratkim popre~nim linijama i urezima, u zavisnosti od toga na kom su materijalu

kori{}eni.

71

3. Sekire. Sekire su mogle sluìti i kao oru|e i kao oru`je. Prave se od ve}ih dugih

kostiju (od krupnijih sisara) ili od rogova, naj~e{}e od segmenata stabla ili baze i

stabla. Duge kosti se cepaju po duìni i onda se se~enjem i gla~anjem formira

naj~e{}e polulu~no se~ivo. Kod sekira od roga se~ivo se formira kosim zasecanjem

distalnog kraja. êsto imaju perforacije, i na dr{ku se mogu uglaviti kao prave

sekire (o{trica je paralelna sa dr{kom), ili kao tesle (o{trica zaklapa ugao od 900 u

odnosu na osu dr{ke).

4. Noèvi. Kao noèvi opredeljeni su predmeti koji imaju o{tricu namenjenu za

se~enje na bo~noj ivici distalnog kraja. Sam vrh ~esto se zavr{ava kao {iljak,

me|utim, tragovi upotrebe najizrazitiji su na bo~noj, o{troj ivici. Izra|uju se od

razli~itih kostiju, i se~ivo je obi~no doterano se~enjem i gla~anjem, i moè biti

blago zakrivljeno. Ovi noèvi, ne mogu posti}i onu o{trinu kao kremeni noèvi,

pa su vi{e sluìli kao neka vrsta cepa~a (chopper), dakle vi{e za razdvajanje, nego za

pravo se~enje kroz materiju. Mogli su biti kori{}eni i u obradi drveta, za lju{tenje

kore, zatim za izradu keramike, i sli~no.

5. Se~iva. Se~iva su male, nazubljene alatke, izra|ene naj~e{}e od cepanog kanina

suida. Nazubljenost se~iva postizala se struganjem. Kori{}ena su verovatno sli~no

kao kremeni noì}i ili testerice, i to najpre na mek{im materijalima, kao {to su

koè i meso. Za razliku od noèva, koji su po pravilu ja~e, masivnije alatke, se~iva

su malih dimenzija i obi~no se uglavljuju u neku dr{ku.

U grupu predmeta za se~enje spadaju i drugi predmeti, kao {to su, na

primer, motike kori{}ene za rad na zemlji – kopanje, va|enje korenja i sli~no

(Ba~kalov 1979: 36).

72

III. PREDMETI ZA GLAÂNJE

U ovu grupu svrstani su oni predmeti ~ija je glavna funkcija bila vezana za

poslove gla~anja ili struganja.

1. Spatule.

Spatule ili gla~alice prave se od dugih i pljosnatih kostiju (uglavnom

rebara). Kost se cepa po duìni i na distalnom kraju se se~enjem i gla~anjem

formira manje ili vi{e pravilno polulu~na, ravna ili trapezoidna radna ivica.

Proksimalni kraj moè biti doteran za drànje u ruci, ili samo sumarno obra|en i

uglavljen u dr{ku. Ivice predmeta ~esto su doterane struganjem, bru{enjem i

gla~anjem uz pomo} pe{~ara.

Spatule su kori{}ene za gla~anje i poliranje na razli~itim materijalima –

koì, krznu, biljnim materijalima, glini i lepu. Radni deo spatule ~esto nije samo

sama ivica, ve} cela ili ve}i deo unutra{nje povr{ine, i funkciju gla~anja, odnosno

poliranja, ne vr{i sama kost, ve} ~esto pomo}u jo{ nekog sredstva (abrazivnog

itd.).

Sama radna ivica obi~no je vrlo istro{ena i stanjena od upotrebe.

Raspored, ja~ina i morfologija strija i linija, prisutnih na svim povr{inama

predmeta, mogu ukazati na to na kom su materijalu spatule kori{}ene.

U zavisnosti od toga pod kojim se uglom alatka drì u odnosu na materiju

koja se obra|uje, istro{enost od upotrebe ~esto se proteè na zonu {iru od radnog

kraja, pa i na ve}i deo donje povr{ine predmeta. Uz to, kako se pokret gla~anja i

utrljavanja supstanci retko vr{i pravolinijski, ve} vi{e dijagonalno, to se kod nekih

spatula prime}uje razlika u stepenu istro{enosti izme|u leve i desne strane. ê{}e

je istro{enija desna strana, dok ve}a istro{enost leve strane mo`da ukazuje na to

da je alatku uglavnom koristila levoruka osoba.

73

2. Struga~i.

Struga~i su manje alatke, obi~no od pljosnatih kostiju ili od cepanih kanina

divlje ili doma}e svinje. Kosti mogu biti cepane po duìni, ali ~esto su alatke

sumarno ili nimalo obra|ene. Radna ivica doterana je struganjem. Osnovna

funkcija ovih predmeta jeste neka vrsta struganja, i od tragova upotrebe pokazuju

visoku istro{enost i o{te}enost radne ivice. Mogli su biti kori{}eni u obradi koè,

biljnih materijala, ili u pripremi hrane (skidanje krlju{ti sa ribe i sl.).

3. [ila-spatule.

[ila-spatule, ili {ila-gla~alice, jesu predmeti koji su sluìli i kao {ilo i kao

gla~alica. Oni mogu imati dva radna dela, od kojih je jedan sluìo kao {ilo, a drugi

kao gla~alica, ali i samo jedan radni kraj, koji je sluìo za oba posla.

Izra|uju se uglavnom od pljosnatih kosti (naj~e{}e rebara), koje se cepaju

po duìni potpuno ili delimi~no, pa se alatka formira samo od jedne ko{tane

plo~ice ili delom zadràva drugu ko{tanu plo~icu. Bo~ne i radne ivice obi~no su

doterane gla~anjem. Radni vrhovi su oblikovani kao kod samih {ila (podtip B),

odnosno samih spatula.

Kao i sama {ila i same spatule, ovi su predmeti kori{}eni za razli~ite

poslove u vezi sa obradom koè, biljnih materijala i gline (izrada keramike).

74

IV. PREDMETI ZA UDARANJE

1. Udara~i.

Udara~i (punches, percuteurs) jesu masivni predmeti, uglavnom od roga

jelena ili re|e srnda}a; kost se retko koristila. Distalni kraj oblikuje se uglavnom

cepanjem i se~enjem u kru`nu, ovalnu ili konkavnu radnu povr{inu, odnosno u

obliku okrugle ili zarubljene kupe, manje ili vi{e pravilne. Predmeti su sluìli za

udaranje razli~itih vrsta materijala i kori{}eni su ili samostalno ili kao prenosioci

udarca zadatih nekom drugom alatkom.

Za izradu se obi~no biraju kra}i paro{ci, tako da se dobiju valjkasti

predmeti uglavnom ravnih ili ivica koje se blago suàvaju ka vrhu.

Njihova osnovna funkcija, perkusija, odnosno zadavanje ili preno{enje

udarca, vidljiva je iz o{te}enja i zatupljenosti koji su vrlo izraèni na samoj radnoj

ivici i ~esto na celom distalnom delu predmeta, ponekad i na mezijalnom.

Intenzitet ovih o{te}enja ukazuje da su najverovatnije kori{}eni na ne{to

otpornijim, tvr|im materijalima, mo`da na drvetu. Tako|e su mogli sluìti za

drobljenje i mrvljenje razli~itih supstanci (hrane, pigmenata...), kao neka vrsta

tu~ka, za lomljenje ko{tunjavih plodova, i tako dalje.

2. Retu{eri.

Me|u retu{ere svrstani su oni udara~i ~iji tragovi upotrebe nedvosmisleno

ukazuju na to da su kori{}eni za obradu kremena. Obi~no su to kra}i paro{ci,

fragmenti dugih kostiju ili manje kompaktne kosti, npr. falange, ~esto samo

sumarno doterani.

Distalni, ali i mezijalni deo predmeta, nose intenzivne tragove upotrebe,

naj~e{}e u vidu o{te}enja, brazdi i ureza nepravilne morfologije i rasporeda. Ovi

su predmeti verovatnije kori{}eni pre za kratko nao{travanje nego da oblikuju

kamene alatke. (Chase 1990: 443)

75

3. êki}i.

êki}i se izra|uju od rogova jelena, naj~e{}e od segmenta stabla sa delom

baze, ponekad i sa paro{kom, i predmet se oblikuje lomljenjem, cepanjem i

se~enjem.

Kao sirovina za ~eki}e uglavnom su birani odba~eni rogovi, i sama radna

povr{ina ~eki}a naj~e{}e je konveksna ili blago zaravnjena donja povr{ina ruè

roga, odnosno onaj deo gde se rog odvojio od baze. Mogu imati perforaciju za

nasa|ivanje na dr{ku.

Deo stabla ili paroàk moè biti samo sumarno obra|en, ali i doteran u

neku drugu alatku, na primer sekiru ili udara~, ili moè imati prostor za

usa|ivanje alatke od drugog materijala.

Kao poseban podtip izdvojene su ~eki}i-sekire, naime ~eki}i ~iji je jedan

deo bio predvi|en za uglavljivanje neke druge alatke, najverovatnije kamene

sekire. Oni su mogli sluìti ne samo kao oru|e, nego i kao oru`je.

U grupu predmeta za udaranje spadaju jo{ neki predmeti, kao {to su

maljevi i batine, koji su mogli sluìti i kao oru`je i kao oru|e (Ba~kalov 1979:

37).

76

V. PREDMETI POSEBNE NAMENE

Me|u predmete posebne namene svrstani su oni upotrebni predmeti ~ija

primarna funkcija ne uklju~uje poslove bu{enja, se~enja, udaranja ili gla~anja, ve}

su u pitanju uglavnom pomo}ni predmeti.

1. Dr{ke.

Ova grupa obuhvata razli~ite dr{ke i usadnike za kamene, kremene ili neke

duge predmete. To su obi~no {uplji cilindri~ni objekti. Mogu biti izra|eni od

dugih kostiju, kada se iskori{}ava prirodna {upljina kosti i ovalni oblik dijafize.

Tako|e se izra|uju od roga, tako {to se alatka uglavi u kompaktnu masu

centralnog dela roga, ili se ta kompaktna masa izdubi da se dobije {uplji cilindar.

Spoljne povr{ine ovih predmeta obi~no su ugla~ane i ispolirane.

Unutra{njost moè biti ugla~ana u toku obrade, ali moè postati ugla~ana i

tokom upotrebe. Ponekad mogu imati nekarakteristi~na o{te}enja u vidu

odbijenih komada, ureza i drugih o{te}enja kao posledice upotrebe.

Neke od ispoliranih ko{tanih cev~ica mogle su, dodu{e, sluìti i u druge

svrhe – kao polufabrikati za muzi~ke instrumente, delovi ukrasa, i tako dalje.

Me|u dr{ke se zato ne svrstavaju samo na osnovu morfologije, ve} i tragova

upotrebe, mada ih je, naravno, najsigurnije opredeliti ako se na|u zajedno sa

uglavljenom alatkom, {to je izuzetno redak slu~aj.

2. Radne povr{ine.

Me|u radne povr{ine spadaju razli~ite vrste podmeta~a, na primer za

izradu kerami~kih predmeta, zatim podloge na kojima su obra|ivane razli~ite

sirovine – kamen, drvo, meso, i tako dalje. To su naj~e{}e pljosnate kosti (rebra,

skapule i sl.), ~esto nimalo ili sasvim sumarno obra|ene. Ovakvi predmeti nose

intenzivne, ali nasumi~no raspore|ene tragove upotrebe, koji se ~esto preklapaju:

strije od kontakta sa keramikom, ureze i use~ene tragove, brazde i sli~no.

77

3. Recipijenti.

Za recipijente mogle su biti iskori{}ene kosti koje ve} imaju prirodno

odgovaraju}i oblik (kalota lobanje, kosti karlice), ili su obradom duge kosti

oblikovane tako da mogu biti iskori{}ene kao recipijenti za razli~ite svrhe – za

sme{taj namirnica, pripremanje jela, kao avani za mrvljenje pigmenata i sli~no.

Pored tragova doterivanja, obi~no pokazuju i ugla~anost i istro{enost od

upotrebe, a ponekad i tragove materijala s kojim su bile u kontaktu (razli~iti

pigmenti, na primer).

Neke spatule, koje imaju pravi ka{ikasti recipijent, i nisu slu`ile kao

gla~alice, tako|e spadaju u ovaj tip predmeta. Njihova je namena verovatno bila

za spremanje i konzumiranje jela, lekovitih smesa, kozmetike i sli~no. Takve

spatule karakteristi~ne su za stariji neolit na centralnom Balkanu (Nandris 1971).

4. Kori{}eni astragali.

Astragali su manje, kompaktne kosti stopala, koje su ponekad

iskori{}avane u svom prirodnom obliku ili uz blage transformacije: dodatak jedne

ili vi{e perforacija i/ili `ljeba. Mogu biti upotrebljeni astragali i sitnijih i krupnijih

sisara.

Ovakvi se predmeti ~esto tuma~e kao kultni ili ukrasni predmeti (cf.

Russell 1990: 538–9; Jacanovi} & [ljivar 2001), me|utim, sama veli~ina nekih

primeraka govori protiv hipoteze o ukrasu, a njihovi intenzivni tragovi upotrebe

o izri~ito utilitarnom karakteru. Njihova ta~na namena, me|utim, nije sasvim

jasna, ali je mogu}e pretpostaviti da su imali ulogu u tekstilnoj proizvodnji.

78

5. Ko{tani {tapi}i.

Duge kosti, rebra i rogovi mogu biti cepanjem, se~enjem i gla~anjem

oblikovani u tanke, duguljaste predmete, obi~no ovalnog ili ~etvrtastog preseka.

Tragovi upotrebe koji se na njima nalaze, pre svega tragovi kontakta sa biljnim

materijalima, pokazuju da su ovi {tapi}i kori{}eni u tekstilnoj proizvodnji, kao

vretena i sli~no.

U grupu predmeta posebne namene spadaju jo{ neki objekti ~ija je namena

bila u vezi sa preradom vlakana i izradom tekstila. Mali broj dosad poznatih

predmeta ne dozvoljava, me|utim, da se izdvoje kao posebni tipovi, ali }e to

verovatno biti mogu}e sa novim nalazima. Posebno se izdvajaju ko{tane plo~ice i

diskovi sa perforacijama. Ko{tane plo~ice, izra|ivane od pljosnatih ili dugih

kostiju, sa nizom perforacija, slu`ile su kao pomo}no sredstvo za razdvajanje

vlakana prilikom tkanja. Diskovi od kostiju i roga sa perforacijom u sredini

morfolo{ki se vezuju za kerami~ke pr{ljenke, i njihova je namena verovatno bila

ista.

79

VI. NEUTILITARNI PREDMETI

U ovu grupu svrstani su oni predmeti koji nisu imali primenu u

svakodnevnom ìvotu, odnosno predmeti koji nisu ni oru|e ni oru`je. Tu spadaju

muzi~ki instrumenti, zatim razne vrste nakita i delovi ode}e.

1. Muzi~ki instrumenti.

Za jedan niz predmeta pretpostavlja se da su bili muzi~ki instrumenti na

osnovu morfologije uporedive sa etnografskim ili savremenim muzi~kim

instrumentima. Mogu}nost proizvo|enja zvuka za mnoge je eksperimentalno

potvr|ena, me|utim, jo{ uvek postoje neslaganja oko opredeljivanja svih ovih

predmeta.

U pitanju mogu biti razli~ite vrste udara~kih instrumenata, nalik na zvona

za udaranje, klepetaljke i sli~no, kao i instumenti koji stvaraju zvuk putem

prolaska vazduha, kao {to su ko{tane cev~ice sa jednom ili nizom rupica na jednoj

strani, za koje se pretpostavlja da su kori{}ene kao frule (Coumont 2003).

2. Privesci.

Privesci su pravljeni od kostiju, rogova, zuba, lju{tura {koljki i puèva.

êsto su kao privesci iskori{}eni samo zubi (kanini i incizori) ili lju{ture {koljki ili

puèva bez ikakve obrade, samo im je dodata perforacija, i potom su no{eni

samostalno, u okviru ogrlice ili su mogli biti pri{iveni na ode}u. Veliki o~njaci

divlje ili doma}e svinje mogli su biti cepani po duìni tako da se dobije plo~ica,

kojoj se potom dodaje perforacija. Dimenzije i morfologija privezaka vrlo su

raznovrsni.

80

3. Prstenje.

Prstenje se uglavnom izra|uje od dugih kostiju tako da se iz dijafize ise~e

jedan tanji obru~. Tako|e se rade i od {koljki. Mogli su sluìti kao nakit ili kao

deo ode}e (deo kop~e i sli~no).

4. Narukvice.

Narukvice se izra|uju uglavnom od kostiju i {koljki, sli~no kao i prstenje,

od kojih se razlikuju jedino po ve}im dimenzijama. Mogu biti otvorenog i

zatvorenog tipa.

5. Perle.

Perle se izra|uju od kostiju, {koljki i lju{tura puèva i mogu biti razli~itih

oblika – cilindri~ne, bikoni~ne, diskoidne, i tako dalje. Njihove su dimenzije isto

vrlo raznovrsne. Mogle su biti deo nakita (ogrlice, narukvice) ili su bile pri{ivene

za ode}u kao ukras.

6. Delovi ode}e.

Pored gore spomenutih predmeta, koji su mogli biti no{eni samostalno,

kao nakit, ili kao deo odevnog predmeta, me|u delove ode}e jo{ spadaju i drugi,

morfolo{ki raznovrsni predmeti, kao {to su ukrasne igle, koje su mogle sluìti kao

neka vrsta kop~e, zatim dugmad, kop~e za pojaseve, i drugo.

81

VII. NEKOMPLETNI PREDMETI

U ovu kategoriju svrstani su oni predmeti koji su isuvi{e fragmentovani da

bi se mogli svrstati u neku od gornjih {est kategorija. Me|utim, i oni mogu

pru`iti zna~ajne podatke, kako o tehnologiji izrade, tako i o upotrebi.

Podeljeni su u tri podgrupe. Prva je grupa fragmenata kostiju i roga na

kojima su o~uvani samo tragovi izrade. Oni mogu biti otpaci od proizvodnje,

polufabrikati, ali i fragmenti celih predmeta – kako neutilitarnih predmeta, tako i

kori{}enih alatki.

Druga grupa, fragmenti kostiju i roga na kojima su o~uvani samo tragovi

upotrebe, mogu biti radne povr{ine, ali isto tako mogu poticati i od pravih alatki.

Tre}a grupa, fragmenti kostiju i rogova koji su o~uvali tragove i izrade i

upotrebe jesu alatke od kojih nije o~uvano dovoljno elemenata da bi se vi{e

zaklju~ivalo o njihovom obliku i funkciji.

82

V. MOTEL SLATINA, PARA]IN. Materijal sa iskopavanja 1985-6. godine.

Lokalitet Motel Slatina nalazi se na desnoj obali Velike Morave, oko 2 km

jugoisto~no od Para}ina, na zapadnim i ju`nim padinama Kara|or|evog brda.

Praistorijsko naselje prostiralo se na padini koja se blago spu{tala od

Kara|or|evog brda i niìm delom se oslanjalo na desnu obalu reke Crnice. Iz

nekoliko pravaca su se sa kose ranije spu{tali poto~i}i, danas isu{eni, te je ovaj,

nekada mo~varan teren, i dobio naziv Slatina.

Lokalitet je o{te}en brojnim gra|evinskim radovima, po~ev od radova u

krugu fabrike, zatim u toku presecanja autoputa i dveju petlji i prilikom kopanja

temelja za motel i pomo}ne objekte. Lokalitet je i otkriven prilikom radova na

autoputu Beograd-Ni{ 1962. godine; pra}enjem radova tokom 1962-64. godine

obavljena su i prva istraìvanja. Tom prilikom prikupljen je raznovrstan

arheolo{ki materijal, opredeljen u vreme od neolita do srednjeg veka, i procenjeno

je da lokalitet zahvata najmanje 10 ha. (Vetni} 1972: 23)

U toku 1985-86. godine, opet prilikom radova na autoputu, Zavod za

za{titu spomenika iz Kragujevca i Zavi~ajni muzej u Para}inu obavili su nova

iskopavanja (rukovodilac radova bio je D. Madas), na povr{ini od oko 800 m2.

Konstatovano je nekoliko slojeva: dva neolitska, manji tragovi iz hal{tatskog i

slojevi iz rimskog i ranovizantijskog perioda. (Madas 1986: 180–1)

Sa ovih iskopavanja i poti~e deo materijala koji je ovde obra|en, ukupno

64 predmeta. Jedan deo materijala prepoznat je kao obra|ena kost ili rog tokom

samih iskopavanja i kao takav inventarisan u Zavi~ajnom muzeju u Para}inu, dok

sam preostali deo izdvojila iz faunalnih ostataka.

Dokumentacija sa ovih iskopavanja je nepotpuna, tako da nije bilo mogu}e

donositi bilo kakve zaklju~ke o prostornoj distribuciji materijala ili o

stratigrafskom poloàju.

83

Tako|e treba napomenuti sa su faunalni ostaci izuzetno malobrojni, s

obzirom na to kolika je povr{ina istra`ena i u odnosu na veliku koli~inu

kerami~kih i drugih nalaza koji su prikupljeni. Pored toga, ve}i deo faunalnih

nalaza ~ine krupniji i prepoznatljivi fragmenti, kao {to su paro{ci rogova,

fragmenti vilice, epifize krupnijih dugih kostiju i sli~no, tako da, ~ak i ako se

pretpostavi da uslovi za o~uvanje u tlu nisu bili idealni i da je deo materijala

propao u depozitu, sti~e se utisak da je materijal selektovan, mogu}e ve} tokom

samog procesa iskopavanja. Zbog toga je sasvim izvesna pretpostavka da je

prvobitni broj ko{tanih predmeta na lokalitetu bio daleko ve}i, pa se zato i svi

broj~ani podaci, procenti zastupljenosti, podaci o distribuciji, moraju uzeti

uslovno, jer je neizvesno u kojoj meri odgovaraju pravom stanju. Isto va`i i za

negativne podatke, odnosno za odsustvo pojedinih tipova predmeta.

Zastupljenost ko{tanih predmeta na pojedinim delovima lokaliteta.

Sektor / sonda

SEKTOR I 6

SEKTOR II ∗ 56

Sonda 1 8

Sonde 3 i 4 12

Sonda 5 8

Sonda 6 2

Sonda 7 3

Sonda 8 1

Sonda 11 22

Bez podataka 2

Ukupno 64

∗ Tokom iskopavanja 1985/6. godine, lokalitet Motel Slatina podeljen je na dva sektora, na kojima su otvarane pojedina~ne sonde. Broj predmeta je ve}i i terenski podaci su ne{to potpuniji kod sektora II nego kod sektora I.

84

Zastupljenost razli~itih tipova predmeta. Grupa/ tip Broj Ukupno

PREDMETI ZA BU[ENJE. 37

[ila 1

[ila, tip A 6 ukupno {ila

[ila, tip B 18 25

Probojci 1

Igle 4

Svrdla 3

Pijuci 2

Harpuni 1

Projektili 1

PREDMETI ZA SEČENJE. 3

Dleta 1

Klinovi 2

PREDMETI ZA GLAČANJE. 4

Spatule 2

[ila–spatule 2

PREDMETI ZA UDARANJE. 11

Udara~i 7

Retu{eri 3

^eki}i 1

PREDMETI POSEBNE NAMENE. 1 5

Dr{ke 1

Kori{}eni astragali 3

NEKOMPLETNI PREDMETI. 4

Ukupno 64

85

GRUPA I. PREDMETI ZA BU{ENJE.

[ila.

Prona|eno je ukupno dvadeset pet {ila, od toga {est pripada podtipu A

({ila od dugih kostiju), a osamnaest podtipu B ({ila od pljosnatih kostiju), dok

MS 056 nije opredeljen ni u jedan podtip.

[ilo MS 056 izra|eno je od nepoznate kosti, koja je verovatno prvo cepana

po du`ini, i potom je gla~anjem uz pomo} pe{~ara doterana u {iljak; tragovi su

posebno nagla{eni na distalnom kraju. Kori{}eno je na mekim materijalima.

[ila od dugih kostiju (A). Podtipu A pripada ukupno {est primeraka.

Dva su izra|ena od metapodijalnih kostiju ovce/koze, i po dva od neodre|enih

dugih kostiju sitnih, odnosno krupnijih sisara.

O~uvanu epifizu (varijanta A1) imaju dva {ila. Oba su izra|ena od

metapodijalnih kostiju ovce/koze; MS 044 ima o~uvanu proksimalnu epifizu, a

MS 053 distalnu.

Varijanti {ila sa odstranjenom epifizom (A 2) pripadaju {ila MS 019 i MS

026 – bazni deo je ise~en dijagonalno (MS 019), odnosno ravno (MS 026) i

ugla~an.

Izrada. [ila su izra|ivana tako {to su kosti cepane po du`ini, ali iskori{}eni

fragmenti nisu ujedna~eni. Kod MS 019 iskori{}en je fragment koji je manji od

polovine prvobitnog pre~nika kosti. [ilo MS 044 je od gotovo cele kosti, samo je

ukoso ocepljen jedan fragment i onda na distalnom kraju doteran {iljak. Presek

ovih predmeta varira od potpuno oblog do poluprstenastog.

Sva {ila su vrlo pa`ljivo doterana (osim MS 026, koji je dosta o{te}en u

depozitu, pa tragovi obrade nisu o~uvani) i imaju vidljive tragove finijeg gla~anja

na ve}em delu povr{ine: na bo~nim ivicama, na unutra{njoj povr{ini, u manjoj

meri na donjoj, i {ila MS 019 i MS 026 na baznom delu.

86

Upotreba. Dva {ila pokazuju tragove upotrebe na biljnim vlaknima. Oba

su dosta masivna, sa jakim {iljkom i visokim stepenom izlizanosti po telu.

Tri {ila imaju kao tragove upotrebe visoku ugla~anost i izlizanost, skoro

bez linija, i prirodna povr{ina kosti je abradirana, {to pokazuje da su kori{}ena na

koì. Posebno su istro{ena MS 045 i MS 044, koja su ili kori{}ena na mek{oj

koì, ili su duè bila u upotrebi.

[ila ovog tipa, sa o~uvanom epifizom na proksimalnom kraju, poznata su na

mnogim neolitskim lokalitetima; izme|u ostalih na @arkovu (Peri{i} 1984: T. 1/5;

Vrani} 1987: T. 2/12), na Vin~i (Srejovi} & Jovanovi} 1959: sl. 1/12), na Banjici

(Peri{i} 1984: T. 2/10, 11). [ila sa uklonjenom epifizom nalaze se na Jakovo-

Kormadinu (Peri{i} 1984: T. 5/38), na @arkovu (Vrani} 1987: T. 3/15), i drugde.

[ila od pljosnatnih kostiju (B). Izrada. [ila su pravljena tako {to su

fragmenti rebara cepani po duìni i alatka se potom formira od jedne ko{tane

plo~ice. Ostaci druge ko{tane plo~ice o~uvani su kod dva primerka. Kod jednog

tragovi gla~anja pokazuju da je deo druge ko{tane plo~ice namerno ostavljen

takav; mo`da je razlog za to bio lak{e drànje alatke u ruci.

Bo~ne ivice su na svim primercima doterane gla~anjem na pe{~aru. Sami

{iljci obi~no su dodatno doterani gla~anjem sa svih strana, {to je posebno dobro

uo~ljivo kod MS 004 i MS 021. Nagla{eniji tragovi gla~anja kod MS 004 mo`da

su posledica ponovnog nao{travanja kada se vrh istupeo. Radni vrhovi su

uglavnom nepravilnog, pomalo trougaonog preseka, dok jedno {ilo, izra|eno od

rebra neke krupnije ìvotinje, ima vrh koji je gla~anjem dobio spljo{ten ovalni

presek, jer je sama sirovina imala ve}u debljinu.

Varijanta jednostranih {ila (B 1). Varijanti jednostranih {ila pripadaju

~etiri primerka. Njihove baze su dobijene tako {to je fragment kosti ocepljen ili

odlomljen, a potom je presek prigla~an i tako dobijen manje ili vi{e polulu~an

oblik. Tragovi se~enja i gla~anja posebno su dobro vidljivi kod {ila MS 043. Baze

ovih {ila dakle nisu pa`ljivo doterivane, ve} je njihova obrada vi{e sumarna, {to

navodi na pretpostavku da su bili uglavljivani u neku vrstu dr{ke.

87

Upotreba. Ukupno sedam {ila ima tragove upotrebe koji pokazuju da su

kori{}eni na poslovima vezanim za obradu ko`e. Njihove su povr{ine izlizane,

ugla~ane, sa vrlo sitnim linijama. Ponegde se prime}uju popre~ne dublje linije uz

radni vrh, verovatno posledica rada na ne{to suvljoj ko`i. Pet {ila kori{}eno je za

poslove na biljnim materijalima; oni imaju gornju povr{inu ugla~anu i pokrivenu

sitnim, plitkim, nepravilnim, gusto raspore|enim linijama.

Za poslove sa glinom iskori{}ena su dva {ila. Kao tragove upotrebe

pokazuju dublje okomite, pomalo nepravilne linije, posebno uz vrh, i prirodna

povr{ina kosti je o{te}ena. Po{to se tragovi kontakt–materijala prime}uju na

ve}em delu povr{ine, name}e se zaklju~ak da ova {ila nisu kori{}ena samo za

urezivanje ukrasa, ve} za jo{ neki, zasad nepoznat posao u vezi sa izradom

kerami~kih predmeta.

Tip {ila od rebara ~est je na neolitskim lokalitetima, pa ih, izme|u ostalog,

nalazimo na Beljarici (Peri{i} 1984: T. 10/81), na Vin~i (Peri{i} 1984: T. 10/86),

Banjici (Peri{i} 1984: T. 9/79), na Divostinu (Lyneis 1988: fig. 10.2, j), i

drugde.

Probojci.

Na lokalitetu Motel Slatina u toku iskopavanja 1985-6. prona|en je samo

jedan predmet koji je svrstan u ovaj tip – MS 048. Izra|en je od krupnijeg

fragmenta rebra. Tragovi obrade nisu o~uvani – predmet je ili o{te}en ili nije ni

bio obra|ivan, ve} je samo lomljenjem kosti dobijen {iljak koji je iskori{}en bez

doterivanja.

Ceo predmet dosta je masivan – duga~ak preko 15 cm, dok debljina kosti

iznosi preko 5 mm. Vrh je jak, zatupljen i sa sitnim o{te}enjima od upotrebe.

Cela gornja povr{ina kosti je o{te}ena i ima ne{to dublje podu`ne brazde i vrlo

slabe i tanke popre~ne strije, koje nalikuju na tragove rada na keramici. Mo`da je

alatka imala vi{estruku funkciju; mo`da je bila prvo gla~alica za keramiku, onda se

polomila i {iljak iskori{}en kao probojac.

88

Igle.

Prona|ena su ukupno ~etiri primerka, izra|ena od dugih ili kostiju koje se

ne mogu identifikovati.

Sve ~etiri igle su dosta o{te}ene, ceo vrh ima samo MS 050, a bazu samo

MS 006. Izra|ene su od tankih ko{tanih {tapi}a, i doterane gla~anjem sa svih

strana: na ivicama, na gornjoj i donjoj povr{ini. Nijedna od igala nema o~uvanu

perforaciju.

Nemaju tragove upotrebe, izuzev nekarakteristi~ne blage ugla~nosti.

Maksimalna {irina igala MS 006 i 027 iznosi 0,4 cm i one su mogle biti {iva}e;

dok igle MS 050 i 057 u naj{irem delu dostiù 0,7 cm, pa se za njih moè

pretpostaviti da su sluìle za ne{to deblja vlakna, poput uàdi ili mreà. Njihova

o~uvana duìna varira od 2,9 cm do 5,7 cm.

Svrdla.

O~uvana su ukupno tri primerka, izra|ena od dugih kostiju. Ovi predmeti

po obliku li~e na {ila i svrstani su me|u svrdla na osnovu tragova upotrebe.

Izra|eni su isto kao i {ila – duge kosti su cepanjem i se~enjem doterane u

grubi oblik, koji je potom doteran gla~anjem. Tragovi gla~anja su o~uvani najvi{e

na bo~nim ivicama i na samom {iljku. Proksimalni krajevi su o{te}eni, ali se kod

svrdla MS 015 uo~ava da je sam {iljak dodatno za{iljen tako {to je ukoso ise~ena

tanka traka kosti, dok se kod predmeta MS 061 uo~avaju tragovi finog gla~anja

na sna`nom kupastom {iljku.

Upotreba. Svrdla MS 015 i 059 pokazuju ugla~anost i izlizanost po telu

predmeta od upotrebe na mek{im materijalima, uz to su linije od upotrebe plitke

i fine. Linije i urezi su me|usobno paralelni i pod pravim uglom u odnosu na osu

predmeta. Kod svrdla MS 061 tragovi upotrebe su nagla{eniji: dublji i pli}i urezi

i brazde paralelni me|u sobom, popre~ni u odnosu na osu predmeta. Ovi tragovi,

89

kao i ne{to masivniji radni vrh pokazuju da je ovo svrdlo kori{}eno na tvr|im

materijalima.

Svrdla kao zaseban tip ne nalaze se ~esto; naime, linije upotrebe

karakteristi~ne za njih ~esto se ne mogu jasno identifikovati, jer se obi~no radi o

vi{enamenskim predmetima.

Pijuci.

Prona|ena su ukupno dva pijuka, oba izra|ena od paroàka rogova jelena.

Kod pijuka MS 036 za radni deo je iskori{}en prirodni {iljak roga, koji je

doteran zasecanjem. Baza nije o~uvana, vidi se samo mali trag se~enja, pa se moè

pretpostaviti da je paroàk odvojen od roga tehnikom se~enja i lomljenja (cut–

and–break technique). Sli~no zasecanje vrha paro{ka bilo je prisutno i kod pijuka

MS 041, koji je slabije o~uvan. Na o{te}enoj bazi prime}uju se tragovi od

lju{tenja tankih traka; mo`da doterivanje da se uglavi u dr{ku.

Na oba predmeta prime}uju se izlizanost i ugla~anost. Tragovi upotrebe

na rogovima manje su distinktivni nego na kostima, me|utim, na osnovu

poloàja na samom predmetu ovi se tragovi mogu objasniti kao posledica

kontakta sa zemljom, i to pre mek{om i rastresitijom nego peskovitom.

Prema Ba~kalovu (1979: 34), ovaj je tip oru|a karakteristi~an za mla|i

neolit. Sli~ni predmeti poznati su i na drugim vin~anskim lokalitetima: na Banjici

(Peri{i} 1984: T. 20/145), na Jakovo-Kormadinu (Peri{i} 1984: T. 20/147,

148), i drugde.

90

Harpuni.

Prona|en je samo jedan, MS 001, izra|en od paro{ka roga jelena. Predmet

je slabo o~uvan, baza je o{te}ena, me|utim, prvobitni izgled predmeta verovatno

se nije mnogo razlikovao od o~uvanog, odnosno imao je jedan kraj vi{i, drugi

ni`i. Unutra{njost roga je izdubljena tako da je o~uvan samo tvrdi spoljni korteks.

Funkcija ovog izdubljivanja verovatno je bila za pri~vr{}ivanje harpuna na dr{ku.

Ovo je tip konusnog harpuna kakvi su poznati sa Vin~e (cf. Srejovi} & Jovanovi}

1959: 185, sl. 12; Ba~kalov 1979: 29).

Na vrhu zatupljenom od upotrebe prime}uju se sitna o{te}enja, uglavnom

u vidu brazdi i ureza, od kojih su neka posledica dejstva depozita, a druga

posledica kori{}enja.

Projektili.

Od ko{tanih predmeta sa Motela Slatine jedan bi mogao biti svrstan me|u

projektile – MS 002. Izra|en je od nepoznate sirovine, verovatno vrlo malog

paro{ka roga. Tragovi obrade i upotrebe slabo su o~uvani. Baza je o{te}ena, a vrh

ne pokazuje nikakve tragove izuzev nekarakteristi~ne ugla~anosti i izvesne

zatupljenosti. Opredeljivanje ovog predmeta me|u projektile nije potpuno sigurno.

91

GRUPA II. PREDMETI ZA SE~ENJE.

Dleta.

Prona|eno je samo jedno dleto, MS 047, izra|eno od ve}e duge kosti.

Kost je cepana po duìni i radna ivica doterana odbijanjem s obe strane. Na

proksimalnom kraju delimi~no je o~uvana epifiza, i taj deo je prirodno udubljen i

samim tim odgovaraju}i da primi udarac nekog manjeg ~eki}a, kakav je na primer

predmet MS 012 .

Dleta od kostiju relativno su slabo zastupljena na neolitskim lokalitetima.

Mada su, prema Ba~kalovu, dleta ovakvog tipa, od dugih kostiju i sa o~uvanom

epifizom na baznom delu, odlika preneolitskih slojeva \erdapa (Ba~kalov 1979:

35), postoje i publikovani primerci koji poti~u iz star~eva~ke i vin~anske kulture

(Peri{i} 1984: 91 i T. 15/113, 114). Ovaj nalaz s Motela Slatine dalja je potvrda

njihove upotrebe i u neolitu.

Klinovi.

Prona|ena su dva klina, izra|ena od paroàka rogova, MS 034, od roga

srnda}a i MS 054, od jelenjeg roga. Klin MS 034 je o{te}en, polomljen i povr{ine

o{te}ene u depozitu. Radna ivica doterana je zasecanjem, dok se po telu paro{ka

prime}uju sitne brazde i urezi. Drugi, nepotpuno o~uvani deo, verovatno je

uglavljivan u neku vrstu dr{ke. Kako je ceo oblik predmeta dosta nepravilan, ~ak i

kad se uzme u obzir recentni prelom, mogu}e je da je prvobitno druk~ije izgledao

i mo`da imao drugu funkciju, a nakon {to se polomio, preostali paroàk grubo je

doteran u klin i kao takav iskori{}en.

Klin MS 054 tako|e je o{te}en, baza nedostaje, a ve}i deo povr{ine je

o{te}en. Vrh paro{ka je zasecanjem i odbijanjem doteran u o{tru ivicu, {irine oko

0,7 cm, na kojoj se vide o{te}enja i istro{enost od upotrebe. Ovaj je klin dosta

masivan i verovatno kori{}en na otpornijim materijalima, na {ta ukazuju i vidljiva

o{te}enja od upotrebe.

92

GRUPA III. PREDMETI ZA GLA~ANJE.

Spatule.

Prona|ene su ukupno dve spatule: MS 017 i 020, obe izra|ene od rebara

krupnijih ìvotinja.

Izrada. Fragmenti rebara cepani su po duìni i alatke su potom izra|ene

od jedne ko{tane plo~ice. Tragovi obrade su slabo o~uvani usled intenzivnih

tragova upotrebe. Jedino se na ivicama MS 020 mogu uo~iti slabi tragovi gla~anja

pe{~arom. Radne ivice su skoro ravno ise~ene; prime}uje se sasvim blagi poluluk

na ivici. Baze nisu o~uvane.

Upotreba. Na oba predmeta se uo~ava visoki stepen izlizanosti i

intenzivno abradirano spongiozno tkivo na unutra{njoj povr{ini. Obe radne ivice

stanjene su i istro{ene u velikoj meri.

Spatula MS 020 kori{}ena je za rad na keramici: na spolja{njoj i

unutra{njoj strani ima o~uvane raznosmerne, uglavnom okomite dublje linije i u

manjoj meri dijagonalne; posebno su izraène uz ivice. Ja~i tragovi upotrebe vide

se na desnoj ivici. Spatula MS 017 kori{}ena je za rad sa biljnim materijalima: i

spoljna i unutra{nja strana su prekrivene sitnim, plitkim, nepravilnim linijama po

celoj svojoj povr{ini.

Ovaj tip pljosnatih spatula sa blago lu~nim se~ivom, poznate su i u

star~eva~koj i u vin~anskoj kulturi (Peri{i} 1984: 38). Nalaze se na lokalitetima

Vin~a-Belo Brdo (Peri{i} 1984: T. 12/ 98, 101), Grabovac-Vinogradi (Peri{i}

1984: T. 12/ 100, 104), na Divostinu (Lyneis 1988: t. 10.3/ 9), i na drugim

lokalitetima.

93

[ila-spatule.

Prona|ena su dva primerka; oba od rebara krupnijih ìvotinja.

Ovi predmeti su izra|eni od fragmenata rebara koji imaju o~uvane obe

ko{tane plo~ice, ali ne u jednakoj meri. Distalni kraj, na duòj plo~ici, na oba

predmeta se zavr{ava u {iljak, dok se kra}a plo~ica zavr{ava radnom ivicom

spatule. Istro{enost i o{te}enost su vrlo izraèni na celoj povr{ini kod oba

predmeta.

Obrada. Tragovi obrade slabo su o~uvani usled velike istro{enosti od

upotrebe. Uz sam vrh mogu se primetiti slabi tragovi gla~anja. Vrhovi su

verovatno formirani cepanjem ili se~enjem i potom doterani gla~anjem. Bazni deo

je kod primerka MS 007 o{te}en, dok MS 051 ima o~uvan po~etak zgloba rebra,

me|utim, bez tragova od se~enja ili nekih drugih tragova obrade.

Upotreba. Oba predmeta vrlo su intenzivno kori{}ena. Visoki stepen

abradiranosti prime}uje se i na spoljnim povr{inama ko{tanih plo~ica i na

spongioznom tkivu. [ilo-spatula MS 007 kori{}eno je na biljnim materijalima:

obe povr{ine su ugla~ane, izlizane i sa plitkim, tankim, sitnim linijama,

raznovrsne morfologije i smera. [ilo-spatula MS 051 kori{}eno je za rad na koì.

I ovde su obe povr{ine ugla~ane i izlizane; prirodna povr{ina kosti je o{te}ena, a

strije vrlo tanke, slabe i retke.

Nejasan je redosled upotrebe: da li je predmet prvo sluìo kao {ilo, pa je,

nakon {to je {iljak otupeo, iskori{}en kao spatula, ili je istovremeno kori{}en i za

bu{enje i za gla~anje.

Ovim {ilima-spatulama dosta su nalik predmeti iz vin~anske kulture koji

poti~u sa Banjice (Peri{i} 1984: T. 8/64, 66), izra|eni od rebara i interpretirani

kao {ila, i u manjoj meri predmet sa Vin~e (Peri{i} 1984: T. 1/6) od duge kosti,

interpretiran kao {ilo ~iji je jedan deo mo`da posluìo kao ka{i~ica.

94

GRUPA IV. PREDMETI ZA UDARANJE.

Udara~i.

U prvi tip grupe predmeta za udaranje svrstano je osam predmeta. Osim

MS 009, koji je od kosti, svi ostali udara~i su izra|eni od delova rogova, prete`no

paroàka. Svi su od jelenjih rogova, osim dva, koji su pretrpeli velike izmene, pa

se ne moè sa sigurno{}u re}i od kakvog su roga izra|eni.

Obrada. Po{to svi imaju u manjoj ili ve}oj meri o{te}ene proksimalne

krajeve, kako su paro{ci odvajani od stabla moè se pretpostaviti samo na osnovu

jednog udara~a, gde su o~uvani tragovi testerisanja – sa jedne strane rog je

pretesterisan skoro do kraja, zatim malo zase~en s druge strane i preostali deo je

odlomljen. Kod dva predmeta na bazi se vide tragovi zasecanja radi stanjivanja,

verovatno u svrhu boljeg uglavljivanja u dr{ku.

Kod nekih predmeta ovog tipa prime}uje se dodatno doterivanje tela:

uklanjanje prirodnih neravnina sa povr{ine roga tako {to se kremenim se~ivom

seku tanke trake sa roga, nalik lju{tenju; posledica je da su negde skinuti tanji, a

negde deblji pojasevi materijala. Na udara~u MS 063 dobro su o~uvani otisci od

retu{iranog kremenog se~iva u vidu uzdu`nih tankih paralelnih linija.

Za radni vrh iskori{}ava se prirodni {iljak roga, koji je ~esto dodatno

obra|en ili popravljen, naj~e{}e tako {to su zasecanjem skinute tanke trake.

Udara~ MS 003 ima dosta neobi~an radni kraj, u vidu kru`ne povr{ine

koja je dobijena kosim isecanjem. Cela radna povr{ina je u velikoj meri o{te}ena

od upotrebe, izlizana i zatupljena, pa se moè pretpostaviti da je ova alatka vi{e

kori{}ena za rad koji je iziskivao upotrebu pritiska, nego kratkog, usmerenog

udarca – mo`da za mrvljenje neke materije u avanu, i sli~no. Morfolo{ki, a

verovatno i funkcionalno, ovom predmetu su bliski zatupljeni {iljci (blunt antler

points) od rogova cervida sa Selevca (Russell 1990: fig. 14.5).

95

Tragovi upotrebe na rogu generalno su manje karakteristi~ni nego na

kostima. Pored toga, broj eksperimentalnih radova sa predmetima od roga nije

veliki, {to oteàva pozudanije opredeljenje funkcije ovih predmeta. Ipak, sasvim je

izvesna pretpostavka da je ve}i deo ovih predmeta kori{}en na poslovima koji

uklju~uju obradu drveta. Njihovi tragovi upotrebe uglavnom su u vidu sitnih

o{te}enja, ureza i `ljebova, {to ukazuje na otpornije materijale, a ponegde se

uo~avaju i dublje linije nepravilne morfologije, kakve ostavlja upotreba na biljnim

materijalima. Pored toga, mogli su posluìti za mrvljenje i drobljenje raznih

drugih sirovina biljnog porekla, kori{}enih u ishrani ili na neki drugi na~in.

Jedan se predmet, MS 022, izdvaja od ostalih i po na~inu izrade i po

nameni. Izra|en je od fragmenta roga tako {to je ise~en {tapi} nepravilnog oblika

kvadra iz sredine roga; spongiozno tkivo vidljivo je sa svih strana. Predmet je

izra|en tako {to su kremenim se~ivom isecane tanje trake; negativi od

neujedna~enih pokreta se~ivom su vidljivi na povr{ini.

Bo~ne ivice predmeta su ugla~ane, izlizane i imaju sitne linije, sa jedne

strane nalaze se popre~ni kratki dublji urezi i sama radna ivica je dosta o{te}ena

od upotrebe; {tavi{e, mogu}e da je i slabije o~uvani bazni deo tako|e bio

kori{}en. Namena ovog predmeta nije jasna; smer i ja~ina linija ukazuju na glinu

kao mogu}i kontakt–materijal. Mo`da je predmet imao neku ulogu u pripremi

mase gline za izradu kerami~kih predmeta ili lepnog premaza.

U grupu udara~a uslovno je svrstan jo{ jedan predmet – MS 009. U

pitanju je manji izduèni predmet od duge kosti, oblikovan se~enjem i doteran

gla~anjem na gornjoj povr{ini i na ivicama. Na distalnom kraju ima radnu ivicu

{iroku oko 0,4 cm. Tragovi upotrebe nisu o~uvani u dovoljnoj meri zbog

o{te}enja iz depozita; nepravilna morfologija linija na povr{inama ukazuje da je

kori{}enje na biljnim materijalima najverovatnije. Ovaj predmet mogao je sluìti

kao neka vrsta manjeg tu~ka za avan, za pripremu hrane i sli~no.

96

Retu{eri.

Tri paro{ka jelenjih rogova opredeljeni su kao retu{eri. Baza je o~uvana

samo kod jednog i na njoj se vidi po~etak zasecanja, odnosno stanjivanja. Radni

vrh dobijan je odvajanjem manjih ili ve}ih odbitaka ili je doteran zasecanjem.

Prirodne neravnine roga na jednom retu{eru su ve{ta~ki uklonjene struganjem.

Ovi predmeti pokazuju jasne tragove upotrebe sa tvrdim i otpornim mate-

rijalima, najverovatnije za retu{iranje kremenih alatki – ve}i deo povr{ine prekri-

ven je sitnim o{te}enjima u vidu ureza i brazdi. Posebno su brojna o{te}enja u

distalnom delu, u vidu `ljebova i ureza, grupisanih i pojedina~nih, razli~itog

smera (popre~ni, uzdu`ni i dijagonalni), i razli~ite morfologije.

Retu{eri od ko{tanih materijala poznati su na centralnom Balkanu u mezo-

litu (Ba~kalov 1979: 39); u neolitu su dosad na|eni na Selevcu (Russell 1990:

538) i u starijim slojevima Divostina – A. Ba~kalov (1979: 25) pominje retu{ere

od dugih kostiju, a M. Linis (Lyneis 1988: 318) retu{ere od paroàka rogova u

star~eva~kim slojevima.

êki}i. U ovu grupu spada jedan predmet, MS 012, ~iji je distalni kraj kori{}en

kao udara~, a proksimalni kao ~eki}. Izra|en je od dela odba~enog roga jelena, od

baze, dela stabla i ~eonog paro{ka; vrh paro{ka iskori{}en je kao udara~, a baza

kao neka vrsta mekog ~eki}a (soft hammer).

Na paro{ku su vidljive tanke paralelne, okomite linije – tragovi izravnava-

nja prirodne hrapave povr{ine roga nekom kremenom alatkom. Sam radni vrh

o{te}en je od udaraca i otupeo. Na bazi se vide sitna o{te}enja i izlizanost. Ne

moè se odrediti na kakvom je materijalu kori{}en ovaj predmet.

Ovome su donekle sli~na dva ~eki}a sa Selevca (Russell 1990: 535–7),

tako|e izra|ena od odba~enog jelenjeg roga, sa bazom roga iskori{}enom kao

radna povr{ina. Imaju intenzivna o{te}enja od upotrebe i pretpostavlja se da su

kori{}eni za odbijanje kremena ili za udaranje klinova u obradi drveta ili kostiju.

97

GRUPA V. PREDMETI POSEBNE NAMENE.

Dr{ke.

Prona|ena je jedna dr{ka, MS 038; od paro{ka roga jelena. Predmet je

izra|en tako {to je paroàk ise~en na oba kraja, a spongiozno tkivo u

unutra{njosti pravilno i u potpunosti izdubljeno, tako da je dobijen cilindri~an,

{uplji predmet, ne potpuno pravilan jer je donekle o~uvao prirodnu zakrivljenost

paro{ka. Ivice gde je paroàk ise~en su o{te}ene.

Na spoljnoj povr{ini su prirodne neravnine roga jednim delom abradirane,

prime}uju se ugla~anost i manji broj sitnih i nepravilnih plitkih popre~nih ureza.

Tragovi upotrebe i ugla~anost nagla{eniji su bliè uèm kraju predmeta, i to je

verovatnije strana na kojoj je bila uglavljena alatka.

Sli~na dr{ka od jelenjeg roga poznata je sa Selevca (Russell 1990: 538),

me|utim kod nje je unutra{njost paro{ka samo delimi~no izdubljena. Dr{ka sa

Motela Slatine je u tom pogledu ne samo pa`ljivije obra|ena, nego je i prakti~-

nija, po{to otvori sa obe strane, budu}i razli~itih pre~nika, dozvoljavaju ne samo

uglavljivanje alatki razli~itih dimenzija, ve} i lak{u zamenu ukoliko se alatka o{teti.

Dr{ci sa Motela Slatine mo`da je srodan i predmet sa Divostina, fragment

jelenjeg roga sa izdubljenim spongioznim tkivom (Lyneis 1988: pl. IV/ e).

Kori{}eni astragali.

Na lokalitetu Motel Slatina prona|ena su tri astragala od vrste Bos sa

tragovima obrade i upotrebe: MS 010, 014, 060. Dva pripadaju podtipu

astragala sa perforacijom, dok je kod tre}eg perforacija zapo~eta, ali nije dovr{ena.

Astragal MS 014 ima perforaciju koja je pro{irena tako da je dobijena rupa

u obliku klju~aonice (sli~no je obra|en svinjski astragal sa Belovoda – Jacanovi} &

[ljivar 2001: 31). Odatle te~e `ljeb preko cele povr{ine predmeta od jedne strane

perforacije do druge.

98

Ceo predmet je u velikoj meri izlizan, posebno konveksne, istaknute

povr{ine, koje su abradirane i istro{ene do te mere da je na nekim delovima sloj

~vrste kosti potpuno abradiran i vidi se slede}i, sloj spongiozne kosti.

Astragal MS 060 nema `ljeb i ima samo po~etak perforacije – na jednoj

strani kosti ona je samo nazna~ena, a na drugoj je zapo~eto bu{enje. I ovde se

uo~ava visoki stepen ugla~anosti, posebno na istaknutim delovima, i ovde je

izlizanost tolika da je ~vrsta kost uni{tena i spongiozno tkivo vidljivo.

Astragal MS 010 ima perforaciju postavljenu dosta visoko na kosti, i ona

je prelomljena verovatno usled optere}enja. Ovaj astragal ima `ljeb samo zapo~et.

Izlizanost i istro{enost uo~avaju se i ovde, mada u ne{to manjoj meri nego kod

prethodna dva. Mo`da je zbog polomljene perforacije ovaj predmet ranije iza{ao

iz upotrebe.

Sva tri astragala pokazuju ugla~anost i izlizanost po ve}em delu svoje

povr{ine, i pored toga na bo~nim stranama i na najistaknutijim povr{inama mogu

se uo~iti linije od upotrebe, nepravilne morfologije i ja~ine, nalik na tragove koji

ostaju od upotrebe na biljnim materijalima. Astragal MS 014 ima najizrazitije

linije od upotrebe: obe bo~ne strane potpuno su prekrivene gustim, nepravilnim

raznosmernim strijama i linijama razli~ite veli~ine i ja~ine.

Astragali sa perforacijama nisu neuobi~ajen nalaz na neolitskim

lokalitetima, i to na {irem geografskom podru~ju (cf. Jacanovi} & [ljivar 2001. sa

literaturom i Russell 1990: 538-9 sa literaturom). Obi~no se tuma~e kao ukrasni,

kultni ili predmeti za igru, na osnovu etnografskih i paralela sa anti~kom

civilizacijom (Jacanovi} & [ljivar 2001; Russell 1990: 538-9).

Pored toga {to je kultni karakter ovakvih predmeta u anti~kom i kasnijim

periodima nedvosmislen, i osim prisustva perforacije, koja je ~esto povod da se

neki predmet opredeli kao ukrasni i/ili kultni, drugih razloga da se neolitski

astragali ovako interpretiraju nema. Naprotiv, polo`aj perforacije i uop{te

masivnost primeraka sa Motela Slatine ~ine da oni budu potpuno neprikladni za

99

no{enje. Osim toga, tragovi intenzivnog kori{}enja prisutni su na svima i na

velikom delu njihove povr{ine.

Kori{}eni astragali na|eni su na Divostinu; nekoliko astragala krupnih

ungulata, od kojih su neki perforirani, pokazuju ugla~anost od upotrebe na

istaknutim delovima prednje i zadnje povr{ine. Tako|e je otkriveno nekoliko

obra|enih astragala manjih ungulata, od toga se za pet, na osnovu uslova nalaza,

pretpostavlja da ~ine komplet, mo`da deo nekog sloènog artefakta (Lyneis 1988:

313). U pregledu ko{tane industrije sa istog lokaliteta Ba~kalov (1979: 26)

pominje perforirane astragale i interpretira ih kao nakit.

Jedan astragal bez perforacije sa intenzivnim tragovima upotrebe na|en je

na lokalitetu kukutenske kulture Dragu{eni-Ostrov (Draguşeni-Ostrov; Bolomey

& Marinescu-Bîlcu 1988: 347 i fig. 7/ 6). Visoki stepen ugla~nosti na ve}em delu

predmeta obja{njava se njegovom upotrebom u funkciji gla~alice.

Sli~na funkcija moè se pretpostaviti kad su u pitanju astragali sa Motela

Slatine. Oni su najverovatnije imali ulogu u proizvodnji vlakana od biljnih

materijala (konopci, uàd, tkanine). Perforacija i `ljeb mo`da su pomogli da

predmet posluì i kao neka vrsta kalema.

Ostali predmeti posebe namene. U okviru grupe predmeta posebne

namene treba jo{ pomenuti dva predmeta, jednu kuku izra|enu od roga (MS

024), i jedan fragment duge kosti sa dve perforacije (MS 029).

Predmet MS 024 izra|en je od samog vrha paro{ka roga, verovatno

srnda}a, i ima intenzivne tragove upotrebe u vidu ureza i brazdi uz sam vrh, koji

je blago zatupljen. Mada oblikom podse}a na udice, tragovi upotrebe jasno

govore protiv takve pretpostavke. Funkcija ove alatke, me|utim, ne moè se

odrediti, tim pre {to nije o~uvana u celosti, ve} je distalni kraj o{te}en. Mogu}e da

je sluìla kao neka vrsta kuke za ve{anje, po{to bi se tragovi upotrebe mogli

protuma~iti kao posledica pritiska ne~eg {to je bilo obe{eno ili vezivano.

100

Predmet MS 029 je fragment iz zida ve}e duge kosti krupnije ìvotinje.

Ima dve perforacije, obe polomljene na polovini. Na ovom primerku jasno se vide

tehnike bu{enja svrdlom: paralelni koncentri~ni krugovi od rotacionog pokreta

svrdlom vide se na preseku. Tako|e se vidi kako je tekao rad: svaka je perforacija,

naime, zapo~eta sa dve strane – pre~nik perforacija {iri je na povr{ini i suàva se s

obe strane, da bi na sredini bio najmanji. Na donjoj povr{ini predmeta pod

uve}anjem se vide tragovi finog gla~anja.

Ovaj predmet mo`da je fragmentovana plo~ica sa nizom perforacija, kakve

se pominju na nekim vin~anskim nalazi{tima – na samoj Vin~i, na primer

(Srejovi} & Jovanovi} 1959: 184) i na Selevcu (Russell 1990: pl. 14.4/ c).

Pretpostavlja se da su sluìli kao pomo}no sredstvo za razdvajanje vlakana u

procesu tkanja i predenja (Russell 1990; Meneses Fernàndez 1993), {to je i

eksperimentalno potvr|eno kao mogu}a interpretacija (Meneses Fernàndez

1993). Me|utim, nije mogu}e utvrditi da li se ovde radi o fragmentu ovakvog

predmeta ili je u pitanju otpadak koji se polomio u toku izrade.

Nije prona|en nijedan predmet koji bi pripadao grupi neutilitarnih

predmeta. GRUPA VII. NEKOMPLETNI PREDMETI.

Tri predmeta sa Motela Slatine nisu o~uvani u dovoljnoj meri da bi se

zaklju~ivalo o njihovom izgledu i funkciji.

Za rekonstrukciju na~ina izrade predmeta od jelenjeg roga zna~ajan je

fragment jelenjeg roga, MS 040, koji verovatno predstavlja bazni deo neke alatke,

mada nije potpuno isklju~eno da je u pitanju otpadak od proizvodnje. Na

proksimalnom kraju vide se tragovi se~enja: rog je do pola pretesterisan i potom

o{trim udarcem ocepljen. Na predmetu se prime}uje i visok stepen ugla~anosti.

101

VI. MOTEL SLATINA, PARA]IN. Materijal sa iskopavanja 1997–2002. godine

Od 1997. godine istraìvanja na lokalitetu Motel Slatina nastavili su

Zavi~ajni muzej u Para}inu i Arheolo{ki institut iz Beograda. Istraène su ukupno

~etiri sonde: Gasovod II, Zipp I, II i III. Na ju`noj periferiji neolitskog naselja

istraèna je sonda Gasovod II, dimenzija 4 x 4 m, zapo~eta 1997. i istraèna do

kraja 2000. godine.

Izgradnja fabrike gra|evinskih materijala uslovila je nova iskopavanja

tokom 2001. godine. Na severnoj periferiji istraène su dve sonde, Zipp I i II,

dimenzija 6 x 3 i 4 x 4 m. Kako bi se utvrdio me|usobni stratigrafski odnos sondi

na ju`noj i severnoj periferiji naselja, otprilike na sredini izme|u njih otvorena je

nova, sonda Zipp III. U toku 2001. godine zapo~eto je istraìvanje povr{ine 5 x 3

m, koja je toku 2002. istraèna do kraja i pro{irena (severno pro{irenje dimenzija

6 x 2 m). (Peri} 2004: 263)

Ovim istraìvanjima utvr|eno je da se neolitsko naselje prostiralo na

daleko ve}oj povr{ini nego {to se prvobitno smatralo, i lociran je verovatni

centralni deo naselja. Pored toga, rezultati novih istraìvanja doveli su do

korigovanja prvobitnih zaklju~aka o kulturnoj stratigrafiji. Naime, mada se u

najstarijim slojevima naselja javljaju odre|eni kerami~ki elementi koji odlikuju

star~eva~ku kulturnu grupu, arheolo{ki kontekst u celosti opredeljen je kao

vin~anski. Ovi retki nalazi obja{njeni su kao malobrojne pojave ra|ene u

star~eva~koj tradiciji, pa je i pretpostavka o prisustvu posebnog star~eva~kog

stratuma odba~ena i celokupni se arheolo{ki kulturni sloj tuma~i u okvirima

vin~anske kulturne grupe. (Peri} 2004: 264)

Konstatovana su tri kulturna stratuma vin~anske kulture: dva kulturna

stratuma na severnoj periferiji (sonde Zipp I i II), isto dva na ju`noj periferiji

(Gasovod II), dok sonda Zipp III sa tri kulturna stratuma predstavlja i u

kulturnom i u stratigrafskom smislu vezu izme|u ova dva dela lokaliteta. Sonda

102

Zipp III ima najbogatiji kulturni sloj, debljine mestimi~no i 3.50 m, i tri jasno

izdvojena gra|evinska horizonta (Peri} 2004: 265).

Sa ovih iskopavanja poti~e ukupno 57 predmeta od kosti i roga: sa sonde

Gasovod II {est, sa sondi Zipp I i II ukupno deset, a sa sonde Zipp III ~etrdeset

jedan predmet.

Predmeti sa sondi Gasovod II, Zipp I i II prepoznati su i izdvojeni kao

obra|ene kosti tokom iskopavanja. O~uvanost predmeta nije velika, pored toga

{to su fragmentovani, odre|eni broj predmeta ima povr{ine o{te}ene u depozitu

(najve}im delom od nepovoljne pH vrednosti zemlji{ta i od dejstva biljaka). Kako

ni faunalni ostaci nisu brojni, mo`e se re}i da uslovi za o~uvanje ko{tanog

materijala u tlu nisu bili povoljni.

Sonda Zipp III, najve}e povr{ine i najbogatijeg kulturnog sloja, dala je i

bogatije faunalne ostatke i ve}i broj ko{tanih predmeta. Jedan deo prepoznat je i

izdvojen na samom terenu, prilikom iskopavanja, dok je preostali deo izdvojila

paleontolog Nevena Cvetkovi} iz Zavi~ajnog muzeja u Jagodini, prilikom analize

faune.

S obzirom na tipolo{ku i tehnolo{ku ujedna~enost ko{tanih predmeta iz

ove ~etiri sonde iz svih horizonata, jasno je da oni predstavljaju celinu i kao takvi

su i posmatrani. Stoga su u okviru tipolo{ko-tehnolo{ke i analize tragova

upotrebe svi predmeti obra|eni kao celina, dok je arheolo{kom kontekstu u

detaljima posve}ena puna pa`nja kod analize prostorne i hronolo{ke distribucije i

me|usobne veze pojedina~nih predmeta.

103

Zastupljenost tipova predmeta i ukupan broj u pojedina~nim sondama.

Grupa/ tip Gasovod II Zipp I Zipp II Zipp III Ukupno

PREDMETI ZA

BU[ENJE.

[ila – – – 1 1

[ila, tip A – – 1 3 4

[ila, tip B 3 2 2 9 16

Igle 1 – – 2 3

PREDMETI ZA

GLAČANJE.

1 2 3

Spatule – – – 6 6

Struga~i – – – 1 1

[ila–spatule – 1 3 2 6

NEUTILITARNI

PREDMETI

Privesci. – – – 1 1

NEKOMPLETNI

PREDMETI.

1 1 14 16

Ukupno 6 3 7 41 57

104

GRUPA I. PREDMETI ZA BU{ENJE. [ila. Prona|eno je ukupno dvadeset jedno {ilo, jedno od paro{ka roga (MS

116), dok su preostala svrstana u podtipove A i B.

[ilo MS 116 izra|eno je od roga srnda}a, od paroàka i dela stabla. Jedan

paroàk je doteran gla~anjem s jedne strane i ima na proksimalnom kraju vrlo

masivan {iljak, radni vrh alatke. Od drugog paro{ka o~uvana je samo baza, i taj je

deo vrlo izlizan i abradiran, mo`da od upotrebe. Bazni deo predmeta je o{te}en.

Na o~uvanom paro{ku vide se tragovi doterivanja gla~anjem. Vrh je

zatupljen od upotrebe, prime}uju se okomite linije i urezi od upotrebe, posebno

sa donje strane, i op{ta ugla~anost predmeta. Sli~ne podu`ne linije i izlizanost

prime}uju se i na stablu roga. Tragovi upotrebe ukazuju da je {ilo kori{}eno na

slabije pre~i{}enoj glini, pa se moè pretpostaviti da je sluìlo u izradi keramike.

[ila od dugih kostiju (A). U ovaj podtip svrstana su ukupno ~etiri {ila,

sva sa o{te}enim proksimalnim delom, tako da nijedno nije opredeljeno u

varijantu A 1 ili A 2.

Izrada. Sva su {ila izra|ena od manjih dugih kostiju, mogu}e

metapodijalnih kostiju manjih sisara. Kosti su cepane podu`no i potom su

doterane gla~anjem, posebno na bo~nim ivicama. Dobro o~uvane tragove

gla~anja na bo~nim ivicama i delimi~no na gornjoj povr{ini pokazuje {ilo MS 075.

Upotreba. Dva su predmeta kori{}ena na biljnim materijalima, a jedno za

rad na koì. [ila kori{}ena na biljnim materijalima imaju guste, sitne linije od

upotrebe, uglavnom raspore|ene na gornjoj povr{ini, nepravilne orijentacije i

morfologije. To su manja {ila, tankih i o{trih vrhova, donekle nalik iglama.

Njihova konkretna namena svakako je bila za finije i preciznije poslove, mo`da

vezane za izradu razli~itih biljnih vlakana.

Ovakvi jednostavni {iljci od fragmenata dugih kostiju hronolo{ki su i

teritorijalno {iroko rasprostranjeni (cf. Ba~kalov 1979: 32; Camps-Fabrer 1990c).

105

[ila od pljosnatnih kostiju (B). Prona|eno je ukupno {esnaest {ila

podtipa B; od toga varijanti B 1 pripada pet {ila, a varijanti B 2 samo jedan

primerak (MS 109).

Izrada. Rebra su prvo cepana po duìni i alatka se formira od jedne

ko{tane plo~ice. Na ve}ini primeraka o~uvani su tragovi finalne obrade, odnosno

gla~anja i poliranja ivica, a posebno vrha, nekim abrazivnim sredstvom,

najverovatnije pe{~arom. Kod dva {ila o~uvani su tragovi se~enja i gla~anja na

bo~nim ivicama.

Upotreba. Ve}ina predmeta pretrpela je velika o{te}enja u depozitu, pa se

njihova namena ne moè preciznije odrediti. Za jedno {ilo se moè pretpostaviti

da je kori{}eno za obradu meke i vla`ne koè, dok dva pokazuju tragove upotrebe

na biljnim materijalima – plitke, kratke, nepravilne linije na gornjoj povr{ini.

Jedno {ilo, MS 066, ima vrh blago zatupljen od upotrebe i donekle

abradirano spongiozno tkivo na donjoj povr{ini, dok se na gornjoj povr{ini,

pored istro{enosti prirodne povr{ine kosti, prime}uju i okomite duboke linije i

malobrojni dublji popre~ni urezi, koji ukazuju na glinu kao kontakt–materijal.

Varijanta {ila sa obra|enom bazom (B 1). Pet {ila svrstano je u ovu

podvarijantu na osnovu delimi~no ili potpuno o~uvanog proksimalnog kraja.

Baze su bile manje ili vi{e pravilnog polulu~nog ili trapezoidnog oblika, doterane

gla~anjem, posebno na preseku kosti. Na nekima mogu se primetiti sitna

o{te}enja uz bazu u vidu kratkih, pli}ih popre~nih ureza, mo`da posledica

uglavljivanja u dr{ku.

Izrada. Sva su {ila izra|ena od rebara, kako od krupnih, tako i od sitnijih

ìvotinja. Rebro je cepano po duìni i potom doterivano gla~anjem; posebno su

dobro o~uvani tragovi gla~anja na bo~nim ivicama MS 076.

Upotreba. Za rad sa biljnim materijalima kori{}ena su dva {ila. Kod {ila

MS 100 na donjoj povr{ini se prime}uje blaga izlizanost spongioznog tkiva, dok

je gornja povr{ina ugla~ana i izlizana do visokog sjaja i prekrivena sitnim, plitkim

106

i gustim linijama razli~itog smera. Kako je sam vrh kod ovog {ila dosta masivan u

odnosu na druga, moè se pretpostaviti da je kori{}en za otpornije materijale,

mo`da u izradi korparskih proizvoda od pru}a ili trske.

Tri {ila pokazuju visok stepen ugla~anosti, i imaju abradirano spongiozno

tkivo na donjoj povr{ini, posebno u distalnom delu predmeta. O~uvane linije od

upotrebe pokazuju da su oni kori{}eni za obradu suvlje koè, u prvim fazama

obrade.

Varijanta dvostranih {ila (B 2). Na lokalitetu Motel Slatina na|eno je

samo jedno dvostruko {ilo. Izra|eno je od jedne ko{tane plo~ice rebra; na bo~nim

ivicama prime}uju se tragovi se~enja i gla~anja, me|utim, slabo su o~uvani usled

intenzivne upotrebe. Oba {iljka su vrlo fina i o{tra, i oba su bila kori{}ena.

Na donjoj povr{ini spongiozno tkivo je dosta izlizano i abradirano. Na

gornjoj povr{ini tako|e se prime}uju izlizanost i ugla~anost, sa retkim popre~nim

linijama, {to ukazuje da je ovo {ilo kori{}eno na poslovima obrade koè.

Dvojna {ila nisu ~esta, verovatno zato {to je tehni~ki teè izvodljivo

napraviti predmet koji se na oba kraja suàva, a da se sirovina u toku rada ne

polomi. Pored toga, ve}i broj {ila nema u celosti o~uvana oba kraja.

Nekoliko dvojnih {ila, morfolo{ki sli~nih primerku sa Motela Slatine,

na|eno je na Vin~i (Srejovi} & Jovanovi} 1959: 183 i sl. 3; isti ovi i nekoliko

sli~nih predmeta kod Babovi} 1984a: 118 interpretirani su kao projektili).

Dva bolje opisana dvojna {ila od rebara, vrlo sli~na primerku sa Motela

Slatine, tako|e poti~u sa Vin~e-Belog Brda, ali ne sa iskopavanja, ve} su u Muzej

grada Beograda dospela otkupom (Peri{i} 1984: 36–37; T. 11/ 91, 93). Jedno

dvostrano {ilo od rebra poti~e sa Selevca (Russell 1990: 528, pl. 14.2a).

107

Igle.

Prona|ene su ukupno tri igle: MS 080, 111, 123. Za razliku od ranije

prona|enih igala na Motelu Slatini, ove igle su sve tri izra|ene od rebara,

verovatno sitnih ìvotinja. Dosta su fragmentovane, sve imaju o{te}ene baze, pa

prema tome nijedna nema o~uvanu perforaciju.

Izrada. Rebro je prvo cepano po duìni i sve su igle izra|ene od jedne

ko{tane plo~ice. Igla MS 067 ima na bo~nim ivicama tragove se~enja kremenom

alatkom, dok igle 111 i 080 imaju tragove gla~anja na ve}em delu povr{ina.

Gla~anje na donjoj povr{ini verovatno je imalo za cilj da se izravna spongiozno

tkivo i cela igla u~ini finijom i tanjom.

Igle MS 080 i 111 vrlo su fine, {iroke svega 0,5, odnosno 0,7 cm, bez

tragova upotrebe, i sluìle su verovatno kao prave {iva}e igle. Igla MS 067 je

ne{to ve}ih dimenzija, {iroka je 0,9 cm. Ova je igla verovatno vi{e sluìla za

pletenje nego za {ivenje, {to potvr|uju i blago izraèni tragovi od kontakta sa

biljnim materijalima o~uvani na gornjoj povr{ini. Moè se pretpostaviti da je ova

igla sluìla za pletenje nekih biljnih materijala – uàdi, konopaca ili sli~no.

Ostali predmeti za bu{enje. U okviru predmeta za bu{enje treba

pomenuti i jedan fragmentarno o~uvan predmet, MS 086. U pitanju je ko{tani

{tapi} nepravilnog trougaonog preseka. O~uvan je samo proksimalni deo

predmeta, ali se na osnovu morfologije moè zaklju~iti da se zavr{avao u {iljak,

verovatno {ilo. O~uvan je po~etak ravno ise~ene baze sa tragovima gla~anja, kao i

tragovi ne{to grubljeg gla~anja na ostalim povr{inama predmeta. Tako|e se

prime}uju retke, nekarakteristi~ne linije od upotrebe.

Nije prona|en nijedan predmet koji bi se mogao svrstati u grupu

predmeta za se~enje.

108


Spatule.

Prona|eno je ukupno {est spatula.

Izrada. Dve spatule izra|ene su od rebara, dve od dugih kostiju, dok za

preostale dve nije bilo mogu}e odrediti sirovinu.

Oblici, kao i namena ovih spatula, dosta su raznovrsni.

Zajedni~ko im je da su sve izra|ene od cepanih kostiju, tako da je osnovni

oblik manje ili vi{e plo~asta kost koja se dalje oblikuje. Kost, bilo duga, bilo

pljosnata, prvo je cepana po duìni, da se dobije relativno pljosnati polufabrikat,

koji je potom doterivan se~enjem i gla~anjem. Na tri spatule o~uvani su tragovi

se~enja i gla~anja; posebno su dobro o~uvani tragovi gla~anja finozrnim

abrazivnim sredstvom na bo~nim ivicama i na proksimalnim krajevima.

Spatula MS 087 izra|ena je od manje duge kosti, verovatno metapodijalne

kosti ovce/koze. Kost je cepana po duìni i dobijena spatula ima poluprstenast

presek. Vrlo je malih dimenzija, njena {irina iznosi oko 1 cm, i morala je biti

uglavljena u neku vrstu dr{ke. Sama radna ivica je polulu~na, vrlo je istro{ena i

iskrzana od upotrebe. Jo{ dve spatule, MS 091 i 096, imaju o~uvane samo delove

radnih ivica, ali se moè pretpostaviti da su bile istog tipa kao i MS 087.

Sve tri ove spatule kori{}ene su za obradu koè. One su izuzetno istro{ene

i ugla~ane, bez linija od upotrebe. Tako|e se prime}uje visoki sjaj i na spoljnoj i

na unutra{njoj povr{ini, koji je verovatno posledica kori{}enja za utrljavanje

masno}e u koù; prirodna {upljina kosti za ko{tanu sr` posluìla je kao recipijent

za sredstvo koje se utrljavalo. Male dimenzije ovih predmeta mo`da ukazuju da su

kori{}eni u finalnoj fazi obrade, na polugotovim predmetima, a ne na velikoj

povr{ini neizdeljene sirovine.

Ovima su sli~ne spatule ra|ene od cepanog rebra, kakva je spatula MS

115, izra|ena od jedne ko{tane plo~ice rebra. Njen proksimalni kraj je o{te}en,

dok je radna ivica ise~ena dijagonalno. Prime}uju se slabo o~uvani tragovi

109

gla~anja od doterivanja. Ceo predmet je o{te}en u depozitu, tako da se od tragova

upotrebe uo~avaju samo nekarakteristi~na ugla~anost i abradirano spongiozno

tkivo na donjoj povr{ini, posebno uz ivice predmeta.

Od ovih spatula ne{to bolje o~uvane tragove upotrebe ima spatula MS

112, kori{}ena na biljnim materijalima, od koje je o~uvan samo deo, jedna bo~na

strana i manji deo radne ivice, koja je verovatno bila polulu~na.

Predmet MS 113 razlikuje se od ostalih na Motelu Slatini po tome {to

zaista ima spatulast oblik, odnosno u vidu lopatice, s tim {to je pljosnat (nema

ka{ikasti recipijent). Ona je izra|ena od jedne ko{tane plo~ice rebra i ima jedan

uì deo, nalik na dr{ku i drugi, {iri, o{te}en, koji je imao oblik lopatice. Sve ivice

imaju tragove gla~anja finozrnim abrazivnim sredstvom (verovatno pe{~arom).

Na gornjoj i donjoj povr{ini predmeta prime}uju se nagla{ena ugla~anost,

izlizanost, sa retkim linijama upotrebe, {to ukazuje da je kori{}ena za obradu

koè. Spongiozno tkivo na donjoj povr{ini je abradirano, posebno na krajevima,

tako da izgleda da su i proksimalni i distalni kraj iskori{}eni kao radne ivice.

Tragovi upotrebe su nagla{eniji na uèm kraju.

Struga~i.

Otkriven je jedan struga~, MS 105, izra|en od fragmenta vilice nepoznate

ìvotinjske vrste. Predmet je fragmentovan, ali ima o~uvanu polulu~no ise~enu

radnu ivicu, koja je gla~anjem dobila blago nazubljen oblik. Povr{ina je o{te}ena u

depozitu, vidljive su samo nepravilne nekarakteristi~ne linije na jednoj strani, tako

da se ovom predmetu ne moè pouzdano utvrditi namena. Mo`da je kori{}en za

poslove u obradi hrane, kao {to su struganje krlju{ti i sli~no.

Sli~an predmet, pljosnat, od kosti kraniuma, koji je kori{}en za struganje,

poznat je sa Selevca (Russell 1990: 533; pl. 14.4/ b).

110

[ila-spatule.

Prona|eno je ukupno {est {ila-spatula.

Izrada. Sve su izra|ene od rebara, na na~in sli~an kao kod {ila podtipa B i

spatule od pljosnatih kostiju – rebro se cepa po duìni i alatka se izra|uje od jedne

ko{tane plo~ice. Se~enjem kremenom alatkom i gla~anjem na jednom kraju se

doteruje {iljak, dok se radna ivica spatule oblikuje na drugom kraju se~enjem i

bru{enjem uz pomo} pe{~ara. Kod ve}ine su tragovi gla~anja manje ili vi{e

uo~ljivi, dok se kod MS 073 na bo~nim stranicama prime}uju tragovi i se~enja i

gla~anja.

Radne ivice spatula su naj~e{}e polulu~ne ali mogu biti i nepravilno

trapezoidne ili ravne. Kod {ila-spatule MS 071 proksimalni kraj je o{te}en,

me|utim, pokazuje intenzivne tragove upotrebe na celoj svojoj povr{ini, tako da

kod ovog predmeta mo`da i nije postojala posebno oblikovana spatula-radna

ivica, ve} su i gornja i donja povr{ina kosti iskori{}ene za poslove gla~anja. I kod

{ila-spatule MS 073 prime}uje se da je, pored spatula–radne ivice nepravilnog

trapezoidnog oblika, za poslove gla~anja delom iskori{}ena i jedna bo~na strana.

Upotreba. êtiri od ovih predmeta kori{}eni su na poslovima vezanim za

obradu koè. Predmet MS 073 je isuvi{e o{te}en u depozitu, dok je {ilo-spatula

MS 071 kori{}eno za rad na glini. I na gornjoj i na donjoj povr{ini ovog

predmeta prime}uju se kratke, nepravilne dublje i pli}e linije, uglavnom popre~ne

i u manjoj meri dijagonalne u odnosu na osu predmeta. Morfologija ovih linija

ukazuje na slabije pre~i{}enu glinu kao kontakt–materijal, pa se moè

pretpostaviti da je ovaj predmet sluìo za izradu kerami~kih predmeta; {iljak za

urezivanje ukrasa, a preostale povr{ine za oblikovanje predmeta.

Kod nekih od ovih predmeta se prime}uje da je vi{e istro{ena radna ivica

spatule, a kod drugih {iljak, me|utim, izgleda da su oba radna kraja kod svih bila

istovremeno u upotrebi. Razlikuje se jedino {ilo-spatula MS 070, gde se uz

proksimalni kraj prime}uje o{te}enje u vidu malog udubljenja, mo`da od

111

uglavljivanja u dr{ku, pa se moè pretpostaviti da je ovaj predmet kori{}en samo

kao {ilo uglavljeno u dr{ku nakon {to je radna ivica spatule polomljena.

Ova {ila-spatule razlikuju se od onih na|enih tokom ranijih iskopavanja na

Motelu Slatini po tome {to imaju dva zasebna radna kraja, jedan u vidu {ila, a

drugi spatule, odnosno, radne ivice nisu sme{tene na istom, distalnom kraju.

Ovim predmetima su srodna pljosnata {ila sa lokaliteta Vin~a-Belo Brdo,

za koja se napominje da su imala {iljati vrh sa funkcijom {ila, dok je druga, tupo

zaobljena strana sluìla kao neka vrsta gladilice ili struga~a (Srejovi} & Jovanovi}

1959: 183). Tako|e je i kod nekih {iljatih predmeta sa Selevca prime}eno da su

njihove baze mogle biti kori{}ene za struganje ili gla~anje (Russell 1990: 524).

Ostali predmeti grupe za gla~anje. Prona|ena su jo{ tri fragmentovana

predmeta koja spadaju u grupu predmeta za gla~anje. Svi su izra|eni od rebara, i

kako su im o{te}eni i proksimalni i distalni kraj, ne moè se utvrditi da li su samo

spatule ili {ila–spatule. Izra|eni su tako {to je rebro podu`no cepano i onda je

jedna ko{tana plo~ica se~enjem i gla~anjem dalje oblikovana.

Od tragova upotrebe, jedan predmet pokazuje da je kori{}en na biljnim

materijalima, dok su preostala dva kori{}ena za rad na glini. Kod njih se uo~ava

visok stepen istro{enosti, posebno na donjoj strani, gde je spongiozno tkivo u

velikoj meri abradirano, ~ak zaravnjeno, kao i gusti snopovi me|usobno paralel-

nih linija na obe povr{ine – trag gla~anja po finije pre~i{}enoj glini.

U okviru grupa predmeta za udaranje i predmeta posebne namene u toku

iskopavanja 1997–2002. g. nije prona|en nijedan predmet.

112

GRUPA VI. NEUTILITARNI PREDMETI.

Prona|en je samo jedan neutilitarni predmet, MS 110. U pitanju je zub

(kanin), fragmentarno o~uvan. O~uvan je samo koren, sa perforacijom na sredini.

Perforacija je izvedena tako {to je zub bu{en samo s jedne strane, {to se vidi na

osnovu toga {to je njen pre~nik s jedne strane {iri (0,6 cm), a s druge uì (0,4

cm). Sa strane {ireg pre~nika vide se tragovi svrdla u vidu koncentri~nih krugova.

Cela povr{ina je ugla~ana, ~ak ispolirana, nekim finozrnim abrazivnim sredstvom;

sitne linije od gla~anja vide se tek pod uve}anjem.

Ovaj predmet je mogao biti neka vrsta priveska, mada, s obzirom na to da

je perforacija sme{tena vi{e na sredini, mo`da je pre u pitanju aplikacija za ode}u

ili sli~no.

Nakit izra|en od zuba, sa ve}im ili manjim stepenom obrade, poznat je na

{irokom geografskom podru~ju i u mnogim kulturama (Ba~kalov 1979: 37). Sa

vin~anskih lokaliteta moè se pomenuti incizor doma}eg gove~eta sa okruglom

perforacijom na vrhu korena sa lokaliteta Ledine – @arkovo (Peri{i} 1984: 42, T.

26/ 174 i Vrani} 1987: 11, T. 3/ 19).

GRUPA VII. NEKOMPLETNI PREDMETI.

Prona|en je i izvestan broj predmeta sa tragovima obrade i/ili upotrebe,

kojima nije bilo mogu}e bliè odrediti tip. Za nekoliko predmeta stepen

istro{enosti i morfologija tragova upotrebe ukazuju da su verovatno u pitanju

predmeti za gla~anje, fragmentovane spatule i {ila–spatule.

Ostali objekti verovatno tako|e predstavljaju fragmentovane alatke, po{to

u najve}em broju pokazuju intenzivnu istro{enost i razli~ite linije od upotrebe.

Svega nekoliko fragmenata, na kojima su vidljivi samo tragovi finijeg ili grubljeg

gla~anja, mogu predstavljati polufabrikate ili otpatke od proizvodnje.

113

VII. DRENOVAC, TURSKA ÊSMA. SLATINA. Materijal sa iskopavanja 1968-1971. godine.

Lokalitet Drenovac – Turska ~esma (Slatina) nalazi se u blizini sela

Drenovca, 8 km ju`no od Para}ina. Neolitsko naselje bilo je sme{teno na padini

koja se blago spu{ta ka terasi Velike Morave, od ~ijeg je prelaza moravsko korito

danas udaljeno oko 3 km prema zapadu.

Lokalitet je otkriven 1966. godine. Zavi~ajni muzej iz Jagodine zapo~eo je

istraìvanja 1968. godine, a od 1970. u iskopavanjima u~estvuje i Narodni muzej

iz Beograda. Naselje je potokom podeljeno na uzdignutiji ju`ni i ravniji severni

deo, i sonde su postavljene na razli~itim mestima, pa je na uzdignutijem delu

debljina kulturnog sloja iznosila oko 2 m, dok je na drugom dostizala i 5,5 m.

Istraèna je povr{ina od oko 290 m2, a na osnovu otkrivenog materijala

rukovodilac istraìvanja S. Vetni} je interpretirao lokalitet kao vi{eslojno neolitsko

naselje, sa slojevima koji pripadaju star~eva~koj i vin~anskoj kulturi (faze Vin~a-

Plo~nik i Vin~a-Tordo{) (Vetni} 1974: 125 i 155). U kasnijim radovima je,

me|utim, izmenio svoje prvobitne zaklju~ke (cf. Vetni} 1998).

Sa ovih iskopavanja u Zavi~ajnom muzeju u Jagodini se ~uvaju 73

predmeta, koji poti~u sa sedam razli~itih sondi (sonde I–VI i sonda IX),

istraènih u ovom periodu. Me|utim, kao i u slu~aju sa iskopavanjima 1985-6. g.

na Motelu Slatini, i ovde se prime}uje da nisu o~uvani svi prona|eni predmeti,

ve} je materijal selektovan. Tako|e, nepotpuna dokumentacija onemogu}ava

detaljnije analize prostorne distribucije i hronolo{kog razvoja.

Jo{ jedna od pote{ko}a prilikom obrade materijala sa Drenovca jeste ta {to

ve}i broj predmeta nakon iskopavanja nije dobio adekvatan sme{taj. Naime, svi

nalazi iz jedne arheolo{ke celine spakovani su zajedno u manju kartonsku kutiju,

bez obzira na to koji je materijal u pitanju (keramika, kamen ili kost). Kontakt sa

kerami~kim i kamenim fragmentima ostavio je na kostima ogrebotine i ureze, koji

114

~esto pokrivaju i maskiraju originalne tragove obrade i upotrebe koji su se o~uvali

na predmetima do trenutka iskopavanja.

Broj predmeta u pojedina~nim sondama.

SONDA Ukupno

Sonda 1 3

Sonda 2 1

Sonda 3 12

Sonda 4 2

Sonda 5 32

Sonda 6 14

Sonda 9 8

Van sonde 1

73

115

Zastupljenost razli~itih tipova predmeta.

Grupa/ tip Broj Ukupno PREDMETI ZA BU[ENJE. 32 [ila ukupno {ila [ila, tip A 7 17 [ila, tip B 10 Probojci 3 Igle 7 Pijuci 3 Udice 1 Projektili 1 PREDMETI ZA SEČENJE. 5 Dleta 3 Klinovi 1 Sekire 1 PREDMETI ZA GLAČANJE. 17 Spatule 9 Struga~i 2 [ila–spatule 6 PREDMETI ZA UDARANJE. 6 Udara~i 4 Retu{eri 1 ^eki}i 1 PREDMETI POSEBNE NAMENE. 2 5 Kori{}eni astragali 1 Ko{tani {tapi}i 2 NEUTILITARNI PREDMETI 1 Muzi~ki instrumenti 1 NEKOMPLETNI PREDMETI. 7 Sa tragovima obrade 5 Sa tragovima obrade i upotrebe 2 Ukupno 73

116


[ila.

[ila od dugih kostiju (A). Sa~uvano je ukupno sedam primeraka, od toga

{est ima o~uvanu epifizu u proksimalnom delu, dok samo jedno {ilo (Dr 012)

nema o~uvanu bazu. To je {ilo izra|eno cepanjem duge kosti, i potom gla~anjem

doterano u pravilan {iljak. Nagla{eniji tragovi gla~anja uz sam vrh pokazuju da je

mo`da u toku upotrebe ponovo nao{travano. Kori{}eno je za poslove na obradi

koè.

Varijanta {ila sa o~uvanom epifizom (A 1). Kod ovih {ila, tri su izra|ena

od metapodijalne kosti ovce/koze i imaju o~uvanu distalnu epifizu, dok su

preostala dva verovatno od radiusa neke manje ìvotinje. Svi su izra|ivani na isti

na~in – kost je podu`no cepana celom svojom duìnom, tako da se kao baza

zadrì otprilike polovina epifize. Jedino je kod o{te}enog {ila Dr 054 o~uvan

samo manji deo epifize.

Presek je u gornjem delu uglavnom poluprstenast, i predmet se dalje

suàva do uglavnom finog i o{trog vrha. Ivice, posebno mesta gde je se~eno,

doterani su gla~anjem; ponekad je sam {iljak jo{ dodatno ugla~an sa svih strana.

Sva ova {ila verovatno su kori{}ena za obradu koè, i to u svim fazama

rada, po{to se prime}uju razlike u intenzitetu tragova upotrebe – neka su

kori{}ena vi{e na suvljim koàma, a druga na ve} omek{alim.

[ila od pljosnatih kostiju (B). Prona|eno je ukupno {est {ila svrstanih u

ovu grupu.

Izrada. Prete`no se izra|uju od rebara, i to tako {to se fragment kosti cepa

podu`no i alatka se dalje oblikuje od jedne ko{tane plo~ice. [ilo Dr 046 ima na

bo~nim ivicama o~uvane podu`ne paralelne linije, blago nepravilne, od se~enja

retu{iranim kremenim se~ivom, dok se na ostalima uo~avaju samo tragovi

gla~anja, uglavnom na bo~nim ivicama, a ponegde i na ostalim povr{inama.

117

Op{ta forma nije uvek pravilna, pored {ila kojima se ivice pravilno

suàvaju do {iljka, ima i onih gde je jedna ivica ravna, dok je druga ukoso

odse~ena.

Upotreba. Uprkos velikim o{te}enjima na povr{inama, kako iz depozita,

tako i nakon iskopavanja, ipak se moè uo~iti da su ova {ila prete`no kori{}ena za

obradu koè i krzna. Samo jedno {ilo, Dr 007, ima tragove upotrebe na biljnim

materijalima – stepen izlizanosti i abradiranosti je manji nego kod ostalih, ali je

zato povr{ina pokrivena brojnim strijama i linijama, razli~itog intenziteta,

morfologije i smera.

Varijanta jednostranih {ila (B 1). Sva tri su izra|ena od podu`no cepanih

rebara; alatka se se~enjem i gla~anjem formira na jednoj ko{tanoj plo~ici. Baze su

blago polulu~ne i doterane su gla~anjem. Kod jednog {ila (Dr 002) jedna stranica

ide ravno, druga se suàva da formira {iljak, dok se kod preostala dva ivice

pravilno suàvaju u {iljak.

[ilo Dr 002 je ne{to ja~e i masivnije, izra|eno od rebra krupnije ìvotinje,

i zanimljivo je primetiti da pokazuje tragove kori{}enja na biljnim materijalima, za

razliku od preostala dva, koja su kori{}ena za obradu koè. Ovo je {ilo mo`da

sluìlo u korparstvu ili za sli~ne poslove.

Probojci.

Prona|ena su ukupno tri predmeta svrstana u ovu grupu. Izra|eni su od

razli~itih sirovina, jedan je od rebra, drugi od duge kosti, a tre}i od roga srnda}a.

Kako su dva o{te}ena, samo na osnovu jednog mogu analizirati na~in izrade i

upotrebe. Probojac Dr 030 je izra|en od kosti cepane po duìni, i gla~anjem

ne{to grubljim abrazivnim sredstvom formiran je dosta masivan {iljak. Delimi~no

je sa~uvana proksimalna epifiza, koja je mogla sluìti kao dr{ka, ali je ceo predmet

mogao biti i alatka-posrednik, neka vrsta klina-probojca, i za tu je svrhu povr{ina

epifize mogla dobro posluìti.

118

Igle.

Prona|eno je ukupno sedam igala.

Izrada. Podjednako se izra|uju od rebara i od dugih kostiju, na na~in

sli~an kao kod {ila – kost se cepa podu`no tako da se dobije manje ili vi{e pljosnat

polufabrikat, koji se onda se~enjem i gla~anjem dalje oblikuje. Kod dugih kostiju,

koriste se samo fragmenti dijafize; samo jedna igla, Dr 062, ima na baznom delu

o~uvan mali deo epifize. Baze ostalih igala su o{te}ene, pa tako nema nijedne sa

o~uvanom perforacijom.

Kod svih igala uo~ljivi su tragovi gla~anja, manje ili vi{e o~uvani. Kod

bolje o~uvanih primeraka prime}uje se da je za gla~anje iskori{}eno neko finozrno

abrazivno sredstvo, uglavnom finije nego ono koje je kori{}eno za druge

predmete, i izgla~ane su sve povr{ine – gornja, donja povr{ina, bo~ne ivice,

posebno sam {iljak. Kod igala izra|enih od pljosnatih kostiju spongiozno tkivo na

donjoj povr{ini je ostrugano i potom je povr{ina ugla~ana, tako da se dobije

potpuno fin predmet bez ijedne neravnine.

Namena svih ovih igala bila je tkanje i predenje, za uplitanje konopaca,

pravljenje mre`a i sli~no. Od tragova upotrebe uo~ava se samo ugla~anost {iljka,

bez linija ili strija. Samo se na igli Dr 044 uo~ava malo o{te}enje u vidu plitkog

`ljeba na jednoj bo~noj strani, mo`da od rada sa otpornijim vlaknima.

Pijuci.

Prona|ena su ukupno tri pijuka, sva tri izra|ena od paro`aka jelenjih

rogova. Upotrebljeni su ne{to ve}i paro{ci, koji su sa~uvali prirodnu zakrivljenost.

Baze su o~uvane kod dva pijuka, i stanjene su isecanjem tankih traka da bi se

uglavile u dr{ku. Kao radni vrh iskori{}en je prirodni vrh paro{ka, uglavnom

neobra|en, jedino je kod pijuka Dr 015 ise~ena jedna tanka traka da bi se vrh

zao{trio.

119

Tragovi upotrebe pokazuju da su sva tri predmeta kori{}ena za obradu

zemlje, uz vrh i na samom radnom vrhu prime}uju se sitna, nepravilna o{te}enja

u vidu linija i zareza. Telo roga je ugla~ano i izlizano, posebno spoljna strana

krivine. Linije od upotrebe su retke, {to pokazuje da su kori{}eni za rad na

mek{oj, rastresitijoj zemlji.

Po na~inu izrade i upotrebe, ovi pijuci odgovaraju onima na|enim na

Motelu Slatini, tako da se mogu smatrati standardnim neolitskim tipom, {to

potvr|uje interpretaciju A. Ba~kalova (1979: 34) da je ovo tip predmeta karakte-

risti~an za mla|i neolit. Ve} su pomenuti pijuci sa vin~anskih lokaliteta Banjice

(Peri{i} 1984: T. 20/ 145) i Jakovo–Kormadina (Peri{i} 1984: T. 20/ 147, 148).

Udice.

Prona|ena je samo jedna udica, Dr 021. U pitanju je predmet izra|en

verovatno od pljosnate kosti, koji je oblikovan se~enjem fino retu{iranim

kremenim se~ivom i finim gla~anjem. Sam {iljak kuke dosta je o{tar. Sli~ne udice

poznate su sa Vin~e (Srejovi} & Jovanovi} 1959; Ba~kalov 1979), s tim {to ova

udica ima u gornjem delu pro{irenje u vidu tanjeg {tapi}a, koje one sa Vin~e

nemaju. Sli~ne udice javljaju se u neolitu Gr~ke (Stratouli 1998).

Udice su ina~e dosta retke, na Vin~i-Belom Brdu se javljaju u manjem

broju, dok ih na ostalim lokalitetima gotovo i nema. Na Selevcu, na primer,

na|ena je samo jedna, izra|ena od jelenjeg roga (Russell 1990: 530).

Projektili.

Samo jedan predmet mo`e se uslovno svrstati u ovu grupu, Dr 061,

izra|en od neodre|ene pljosnate kosti. Kost je cepanjem grubo oblikovana, a

samo je distalni deo gla~anjem doteran u o{tar {iljak. Odustvo tragova upotrebe,

kao i op{ta morfologija predmeta ukazuju da je on mogao poslu`iti kao projektil.

120


Dleta.

Otkrivena su ukupno tri dleta, sva tri izra|ena od paroàka jelenjih rogova.

Na~in izrade i kona~ni oblik, me|utim, razlikuje se kod sva tri.

Dleto Dr 018 izra|eno je od celog paro{ka, s tim {to je se~enjem stanjeno;

baza je pretesterisana do tri ~etvrtine i odlomljena. Ceo predmet ima oblik

spljo{tenog valjka u preseku; suàva se ka o{trici, koja je stanjena, istro{ena i

zatupljena od upotrebe.

Drugo dleto, Dr 056, dosta je o{te}eno; sam radni kraj nedostaje, tako da

je mo`da moglo posluìti i kao manja sekira. Ve}i deo povr{ine prekriven je

kalcinisanim naslagama iz depozita, ali se na jednom delu vide tragovi obrade u

vidu otisaka od lju{tenja tanjih traka materijala.

Tre}e dleto, Dr 072, izra|eno je od paro{ka koji je cepan po duìni. Tako

je dobijena pljosnata alatka, sa tankom, ali dosta o{trom radnom ivicom,

polulu~nog oblika. Baza je samo ravno odse~ena. Ovo dleto ima i najbolje

o~uvane tragove upotrebe, sve povr{ine su nagla{eno ugla~ane, i prime}uju se

sitni popre~ni urezi. Mogu}e je da je kori{}eno za obradu drveta.

Dleta ovakvog tipa, od rascepljenog jelenjeg roga, dosad su bila poznata

samo sa |erdapskih lokaliteta, iz preneolitskih slojeva (Ba~kalov 1979: 35).

Nalazi sa Drenovca pokazuju da ova forma ostaje u upotrebi i u neolitu.

Klinovi.

Prona|en je samo jedan klin (Dr 041), izra|en od neke manje kosti,

valjkastog oblika, koja je doterana gla~anjem i samim tim dobijen je predmet

ravnijih povr{ina. Radna ivica je manja o{trica, {irine 0,4 cm, istro{ena i o{te}ena

od upotrebe. Tragovi upotrebe nisu dovoljno o~uvani da bi se zaklju~ilo na

kakvom je materijalu kori{}en. Baza je tako|e o{te}ena.

121

Sekire.

Prona|ena je samo jedna sekira, Dr 029, izra|ena od roga jelena. Kao

sirovina iskori{}en je segment stabla. Ceo predmet pa`ljivo je obra|en – sve

prirodne neravnine roga su uklonjene i na povr{ini se prime}uju raznosmerni

snopovi linija od gla~anja. Baza je o{te}ena, ali je o~uvana polovina perforacije,

koja pokazuje da je poloàj alatke bio pravi poloàj sekire, odnosno, se~ivo je bilo

paralelno sa dr{kom.

Dosta masivna o{trica na radnom delom alatke dobijena je kosim

zasecanjem odozgo i odozdo. Tragovi upotrebe na ovom predmetu dosta su

intenzivni; izlizanost i istro{enost su nagla{eni, na jednom mestu je kompaktni

sloj potpuno abradiran i nazire se spongiozno tkivo u unutra{njosti. Na se~ivu se

tako|e uo~avaju brojne, guste linije od upotrebe.

Sekire od roga relativno su brojne u mezolitu na {irem geografskom

podru~ju (eg. na |erdapskim lokalitetima – Ba~kalov 1979; na severu Evrope –

David 1998). U neolitu se javljaju znatno re|e, na Divostinu se u starijim

slojevima nalaze sekire izra|ene od stabla roga (Ba~kalov 1979: 26), me|utim,

sekire pa`ljive izrade, nalik drenova~kom primerku, nisu dosad poznate. Ovom su

predmetu zapravo najbliè daleko brojnije gla~ane kamene sekire (cf. Antonovi}

2003). Donekle je nalik ovoj sekira od roga iz gr~kog halkolita, sa lokaliteta

Pevkakia Magula (Stratouli 1998: t. VI/ 1).

Namena ove sekire verovatno je bila ista kao i kod kamenih sekira –

obrada drveta; s tim {to je njena o{trica slabija, pa je ona svakako kori{}ena za

rascepljivanje manjih komada drveta, za grubo tesanje u polufabrikate, i sli~no.

122


Spatule.

Prona|eno je ukupno devet spatula.

Tri spatule izra|ene su od jelenjih rogova, tako da su segmenti rogova

cepani podu`no i alatka se dalje formira od plo~ice korteksa. Debljina spongioz-

nog tkiva na donjoj povr{ini varira. Uglavnom su o{te}ene, i od tragova obrade

o~uvane su samo linije od gla~anja na bo~nim ivicama. Radne ivice ovih spatula

su polulu~ne. Kod spatule Dr 016 bazni deo se {iri ka radnoj ivici, nepravilnog

polulu~nog oblika i delom o{te}enoj. Ovde se na spoljnoj povr{ini vide linije od

kremenog se~iva, kojim je povr{ina izravnata.

Spatula Dr 038 pa`ljivo je obra|ena i morfologijom i upotrebom bitno se

razlikuje od ostalih. Rog je podu`no ise~en tako da predmet ima oblik polovine

valjka, odnosno, ima lu~nu spoljnu i glatku, ravnu unutra{nju povr{inu. Ceo

distalni deo predmeta nagla{eno je istro{en i pun sitnih, kratkih o{te}enja u vidu

ureza i useka. Baza je o{te}ena. Glavna radna povr{ina zapravo je unutra{nja ravna

stranica predmeta – nagla{eno istro{ena i izlizana, ona je potpuno prekrivena

snopovima paralelnih linija koje teku u vi{e smerova. Njihova ja~ina i morfologija

ukazuju na kontakt sa finije pre~i{}enom glinom. Druga, neobra|ena strana roga

izlizana je od dr`anja i upotrebe. Ovaj je predmet kori{}en kao gla~alica prilikom

izrade kerami~kih proizvoda, ali, kako se i na samom vrhu prime}uju razli~ita

sitna o{te}enja od upotrebe, mogu}e je da je kori{}ena i za jo{ neki posao.

Spatule od cepanih rogova nisu dosad poznate sa drugih neolitskih

lokaliteta, samo se sa Vin~e pominju gla~alice i dleta od jelenjih rogova (Srejovi}

& Jovanovi} 1959: 183).

Preostale spatule prete`no su izra|ene od rebara, u manjoj meri od dugih

kostiju. Kost je cepana podu`no i predmet se izra|uje od manje ili vi{e pljosnatog

polufabrikata. Na`alost, ove su spatule dosta o{te}ene, tako da su tragovi i obrade

i upotrebe slabo o~uvani.

123

Tragovi obrade uglavnom se svode na tragove gla~anja na mestima gde je

kost prese~ena, dok se kao znak upotrebe prime}uje samo visok stepen

istro{enosti. Ve}ina spatula ima lu~ne radne ivice i nagla{ena o{te}enja na donjoj

povr{ini; spongiozno tkivo svakako je imalo zna~ajnu ulogu u samom procesu

rada. Ne{to je druk~ija spatula Dr 045, izra|ena od ve}eg rebra, gde je kao radna

ivica upotrebljena jedna prirodna bo~na strana rebra, i delom donja povr{ina.

Materijal na kom su kori{}eni ovi predmeti mo`e se rekonstruisati samo

kod dve. Kod spatule Dr 013 cela donja povr{ina iskori{}ena je za rad sa glinom,

verovatno kao gla~alica za kerami~ke predmete. Spatula Dr 070 kori{}ena je za

obradu biljnih materijala, nagla{eno je istro{ena i prekrivena karakteristi~nim

strijama.

Po na~inu izrade, ove su spatule bliske onima ve} opisanim sa Motela

Slatine. Spatule od cepanih rebara i dugih kostiju poznate su i u star~eva~koj i u

vin~anskoj kulturi, na primer, sa lokaliteta Lug, Grabovac-Vinogradi, Beljarica, i

dr. (Peri{i} 1984: 38-39). Spatule–gla~alice od dugih kostiju na|ene su na

Star~evu (Ba~kalov 1979: 24).

Struga~i.

Prona|ena su ukupno dva, oba izra|ena od kanina svinje. Oba su izra|ena

tako {to je zub podu`no cepan i tako dobijena lu~na plo~ica je doterana

gla~anjem. Dr 008 ima lu~nu radnu ivicu, o{te}enu i zatupljenu od upotrebe, dok

Dr 036 ima dve ivice iskori{}ene za poslove struganja, obe iskrzane i ugla~ane od

upotrebe.

Namena ovih struga~a mogla je biti u pripremi hrane, za obradu biljaka ili

za skidanje krlju{ti sa ribe. Ovakvi struga~i u neolitu nisu ~esti, ali su poznati iz

mezolitskih slojeva Vlasca (Ba~kalov 1979: 37).

124

[ila-spatule.

Prona|eno je ukupno pet predmeta opredeljenih u ovu grupu.

Izrada. Svi su od rebara, samo je jedan od roga srnda}a.

[ila-spatule od rebara izra|ivani su tako {to je rebro cepano podu`no, i

zatim se od jedne ko{tane plo~ice oblikuje alatka. Na jednom kraju se~enjem i

gla~anjem formira se {iljak, isto kao i kod tipa {ila od pljosnatih kostiju.

Proksimalni kraj predmeta predstavlja samu spatula-radnu ivicu, manje ili vi{e

pravilno lu~no oblikovanu. Za sam rad bilo je zna~ajno spongiozno tkivo, i ono je

nagla{eno abradirano, nekad ujedna~eno na celom baznom delu, a nekad se

prime}uje ve}a istro{enost leve ili desne ivice.

Upotreba. Gotovo svi predmeti iz ove grupe upotrebljeni su za preradu

koè i krzna. Razlikuje se samo {ilo-spatula Dr 024, kori{}eno na slabije

pre~i{}enoj glini od krupnijeg rebra. Ovaj je predmet u velikoj meri istro{en od

upotrebe; spongiozno tkivo se na donjoj povr{ini jedva raspoznaje, dok je na

gornjoj kompaktna kost tako|e na nekim delovima potpuno uni{tena; uz to, ve}i

deo povr{ina pokrivaju karakteristi~ne strije i linije.

Morfolo{ki, po na~inu izrade i upotrebe, ovi su predmeti srodni onima

na|enim na Motelu Slatini u toku iskopavanja od 1997. godine, na sondama

Zipp I–III.

Donekle je druk~ije {ilo-spatula Dr 047, izra|eno od roga srnda}a. [iljati

paroàk iskori{}en je kao {ilo, dok je jedna bo~na povr{ina stabla iskori{}ena kao

spatula ili struga~. Tragovi upotrebe su vrlo nagla{eni – visoka izlizanost

prime}uje se na celom predmetu, {to pokazuje da je kori{}en na mekim

materijalima, ali se ne moè odrediti na kojima.

125


Udara~i.

Prona|ena su ukupno ~etiri primerka, svi izra|eni od rogova, i to tri od

jelenjih i jedan od roga srnda}a.

Udara~i od jelenjih rogova izra|eni su svi na isti na~in. Svi su od manjih

paroàka; baze su slabo o~uvane, ali se prime}uje da je rog stanjivan tako {to su

ise~ene tanke trake, da bi se bolje uglavio u dr{ku. Ponegde se na telu roga

prime}uju tragovi se~enja, tanje trake su slju{tene da bi se dobila glatka povr{ina i

mo`da da se ceo predmet dodatno uobli~i.

Od tragova upotrebe na svim udara~ima se prime}uju ugla~anost po

ve}em delu povr{ine, a na samom radnom vrhu sitna o{te}enja, uglavnom u vidu

nepravilnih kratkih ureza. Najbolje su o~uvani tragovi upotrebe na udara~u Dr

065, gde se na ve}em delu povr{ine prime}uje nagla{ena ugla~anost i brojne

nepravilne sitne linije, koje pokazuju da je verovatno kori{}en na biljnim

materijalima, mo`da za pripremu hrane ili za obradu kore drveta.

Na~in izrade i upotrebe ovih predmeta ne razlikuje se bitno od onih koji

su na|eni na Motelu Slatini, i moè se pretpostaviti da su kori{}eni za sli~ne vrste

poslova.

Udara~ izra|en od roga srnda}a ne{to je druk~iji. O~uvani su stablo, jedan

o{te}eni i dva iskori{}ena paro{ka. Po povr{ini ovog predmeta prime}uju se sitna

o{te}enja u vidu popre~nih brazdi i izlizanost, a na vrhovima paroàka urezi i

druga o{te}enja. Na koji na~in i za {ta je mogao biti kori{}en ovaj predmet,

me|utim, nije mogu}e utvrditi.

126

Retu{eri.

Prona|en je samo jedan predmet koji se mo`e svrstati u ovu grupu, od

paro{ka jelenjeg roga. Izra|en je na sli~an na~in kao i udara~i od roga – baza ima

tragove od zasecanja (odvajanje paro{ka ili uglavljivanje u dr{ku) i za radni vrh je

iskori{}en prirodni vrh roga, ali je dodatno zase~en, da bi se dobila pogodnija

radna ivica. Ono po ~emu se ovaj predmet razlikuje od udara~a jesu tragovi

upotrebe – duboke brazde i brojna druga o{te}enja pokazuju da je kori{}en za

obradu tvrdih materijala, odnosno za retu{iranje kremenih alatki.

Kao i udara~i, ni ovaj retu{er po obliku i na~inu izrade ne odstupa od onih

koji su na|eni na Motelu Slatini.

^eki}i.

Prona|en je jedan predmet (Dr 028) koji se svrstava u ovu grupu, i to u

varijantu ~eki}a-sekira. Izra|en je od stabla ve}eg jelenjeg roga.

Jedan kraj je iskori{}en kao ~eki} – povr{ina je izlizana, i kompaktni spoljni

sloj je mestimi~no toliko abradiran da se nazire slede}i, spongiozni sloj. Pored

toga, povr{ina je prekrivena nepravilnim brazdama i urezima. Drugi kraj je

odse~en sekirom (vidljiva su dva useka od neuspelih poku{aja presecanja) i tu je

unutra{nje spongiozno tkivo izdubljeno tako da je dobijen prostor za uglavljivanje

neke druge alatke, verovatno kamene sekire.

Po sredini predmeta sme{tena je perforacija za dr{ku, dobijena isecanjem i

dubljenjem ko{tanog tkiva. Ima nepravilni kru`ni oblik, a na jednoj strani

prime}uju se tragovi grubljeg gla~anja. Unutra{njost je ugla~ana, svakako usled

intenzivne upotrebe.

Na povr{ini ove alatke vidljvi su otisci od gla~anja, kojim su uklonjene

prirodne neravnine roga i dobijena glatka, ravna povr{ina. Na ve}em delu ovih

povr{ina uo~avaju se nagla{eni tragovi upotrebe, uglavnom sitne dijagonalne

linije i o{te}enja.

127

Zanimljivo je da ni ovaj ~eki}, kao ni onaj sa Motela Slatine, nije kori{}en

samo kao ~eki}, ve} ima jo{ jedan radni kraj – primerak sa Motela Slatine ima na

drugom kraju paro`ak iskori{}en kao udara~. Povr{ine iskori{}ene kao ~eki}i

imaju na oba ova predmeta sli~ne tragove upotrebe, te se zaklju~uje da su

kori{}eni na sli~nim materijalima, mogu}e, izme|u ostalog, na dletima i

klinovima od kosti, roga ili drveta.



Prona|en je samo jedan obra|eni astragal, Dr 017, od neke manje

`ivotinje (verovatno ovce/koze), sa jednom perforacijom. Perforacija se nalazi na

sredini, i tragovi svrdla pokazuju da je zapo~eta samo sa jedne strane. Od tragova

upotrebe prime}uje se izlizanost i istro{enost celog predmeta, posebno na

distalnom kraju astragala; konveksne povr{ine nagla{eno su abradirane i na njima

je mestimi~no prvi kompaktni sloj kosti uni{ten i nazire se spongiozno tkivo u

unutra{njosti. Sitne, nepravilne linije uo~avaju se na ve}em delu predmeta.

Mada manjih dimenzija nego astragali sa Motela Slatine, i ovaj je predmet

verovatno imao istu, zasad nepoznatu funkciju, u vezi sa preradom tekstila.

Nagla{eni tragovi upotrebe ne dozvoljavaju da bude opredeljen u grupu

neutilitarnih predmeta.

128

Ko{tani {tapi}i.

Jedan predmet, Dr 069, izra|en od rebra, svrstan je u ovu grupu. Predmet

je oblika izduènog kvadra, jedan kraj je ugla~an na preseku kosti, dok je drugi

odlomljen. Ceo predmet je izuzetno ugla~an, skoro ispoliran do visokog sjaja,

delom obradom, a delom upotrebom. Pored toga, povr{ina je na nekim mestima

abradirana, i prekrivena je sitnim, nepravilnim strijama.

Ovi tragovi upotrebe pokazuju da je predmet bio u kontaktu sa nekim

mekanim materijalima, najverovatnije biljnog porekla, ali nema radne ivice, pa

prema tome ovo nije alatka, ve} neki pomo}ni predmet. Na osnovu morfologije,

ali i tragova upotrebe, ~ini se najverovatnijom hipoteza da je ovo deo preslice,

vretena ili neke sloènije sprave za preradu biljnih vlakana.

Ovome je dosta nalik jedan drugi predmet, Dr 025, od duge kosti, tako|e

nagla{eno ugla~an obradom, ali i ispoliran od upotrebe. Na proksimalnom delu

o~uvan je deo epifize, koja je gla~anjem spljo{tena i oblikovana tako da ceo

predmet nalikuje kerami~kim amuletima, poznatim sa razli~itih neolitskih

lokaliteta (eg. Divostin; sitni artefakti svrstani u klase 1-4; McPherron et al.

1988: 332, fig. 11.1), pa i sa samog Drenovca. Jedina je razlika u tome {to je

drugi kraj kod kerami~kih amuleta uglavnom ovalan, dok se ovde zavr{ava u

{iljak.

Namena ovog predmeta mogla je biti ista kao kod ve} opisanog Dr 069,

dakle kao vreteno ili neki sli~an predmet u vezi sa tekstilnom proizvodnjom, ali je

mo`da sluìo i kao ukrasna igla; u tom slu~aju ugla~anost i sitne linije bile bi

posledica kontakta sa ode}om koja je ovim predmetom prikop~avana.

129

Ostali predmeti posebne namene. Jedan pr{ljen ribe, Dr 020, spada u

ovu kategoriju. Predmet je neobra|en, samo ima perforaciju, pre~nika 4 mm, na

sredini. Njegova morfologija jasno ga povezuje sa kerami~kim perforiranim

diskovima, poznatim u ne malom broju na mnogim neolitskim lokalitetima, pa i

na samom Drenovcu, koji se interpretiraju kao pr{ljenci za razboj (Tringham &

Stevanovi} 1990). Moè se, prema tome, pretpostaviti da je i ovaj predmet imao

istu namenu. Pored toga, unutar perforacije se prime}uje ugla~anost od upotrebe,

tolika da se otisci kakve ina~e ostavlja svrdlo sasvim slabo uo~avaju. Sam poloàj

perforacije nije dopu{tao da se predmet iskoristi kao privezak ili sli~no.

Sli~ni predmeti, od razli~itih kostiju, nalaèni su na neolitskim lokalitetima

na {irem geografskom podru~ju, i tako|e su interpretirani kao pr{ljenci za preslicu

ili razboj (Ramseyer 2001b). Procenjeno je da pr{ljenci za preslicu treba da budu

te{ki 20-30 grama, dok oni za razboj mogu biti daleko teì (Wild 2003: 25 i d.);

ovaj predmet bi, prema tome, vi{e odgovarao za upotrebu na preslici.

Ovde treba pomenuti i jedan neobi~an predmet, Dr 023, od roga srnda}a.

U pitanju je kruna roga sa dva paro{ka, oba iskori{}ena, od toga verovano jedan

kao svrdlo, a drugi kao klin ili probojac. Deo stabla koji ~ini bazu predmeta,

zase~en je tako da je postao pljosnata plo~ica, i na njemu je napravljena jedna ve}a

perforacija.

Namena ovog predmeta nije jasna. On je svakako bio u upotrebi, ali

perforacija svojim poloàjem pokazuje da je bila namenjena za ve{anje. Me|utim,

da li je upotrebljen predmet naknadno iskori{}en kao privezak, ili je perforacija

imala prakti~nu namenu, nije jasno.

130


Muzi~ki instrumenti.

Prona|en je samo jedan predmet koji se svrstava u ovu grupu. U pitanju je

fragment dijafize neke manje duge kosti (mo`da metapodijalne), s jednom

perforacijom na jednoj strani, interpretiran kao svirala. Povr{ina ovog predmeta

ugla~ana je nekim finozrnim sredstvom za gla~anje (verovatno pe{~arom), a

perforacija je izvedena kru`nim pokretom svrdlom.

Predmeti koji se interpretiraju kao muzi~ki instrumenti izuzetno su retki u

praistoriji i njihovo opredeljenje nije uvek pouzdano. Ne{to su bolje prou~ene

morfolo{ki sli~ne paleolitske svirale; na~in izrade i upotrebe je eksperimentalno

rekonstruisan (Coumont 2003, sa literaturom). Iz neolitskog perioda sli~ni se

predmeti pominju na lokalitetu Anza u Makedoniji, gde se interpretiraju kao

zvi`daljke ili lule (Gimbutas 1976: 244).

Postoji vi{e tipova predmeta koji se svrstavaju u muzi~ke instrumente, i, u

zavisnosti od toga kako se pretpostavlja da su kori{}eni, mogu se podeliti na

udara~ke i duva~ke. Duva~ki instrumenti su se izra|ivali od falangi ili od dugih

kostiju razli~itih `ivotinja (ptica, sisara) i mogu imati jednu ili vi{e perforacija.

(Megaw 1960; Coumont 2003)

Drenova~ki primerak bi, sude}i po morfologiji, spadao me|u prave svirale,

i to bi bio tip gde je iskori{}en {uplji cevasti deo duge kosti sa dodatkom vi{e od

jedne perforacije (o~uvana je jedna, ali se mo`e pretpostaviti postojanje najmanje

dve). Prvobitni izgled ovog predmeta verovatno se nije razlikovao od neolitske

svirale sa Mehri{–Kromaua (Mährisch–Kromau; podunavski neolit, faza III), koja

je tako|e izra|ena od dijafize duge kosti, a na|ena je u grobu zajedno sa ogrlicom

od perli od spondilusa (Megaw 1960: 9 i pl. II/8). Tako|e joj je morfolo{ki

bliska halkolitska svirala izra|ena od pti~je kosti iz Aveirona (Aveyron; Coumont

2003: 91 i fig. 2/ 3).

Drugi neutilitarni predmeti nisu o~uvani.

131


Relativno mali broj nekompletnih predmeta koji poti~u sa ranijih

kampanja istra`ivanja na Drenovcu jasan su pokazatelj da kao ko{tani predmeti

nisu sistematski izdvajani svi fragmenti kostiju i rogova sa tragovima obrade i/ili

upotrebe, ve} samo prepoznatljivi predmeti.

Me|u malobrojnim predmetima ove grupe treba spomenuti nekoliko na

kojima su dobro o~uvani tragovi obrade, i koji, prema tome, doprinose boljem

poznavanju tehnologije izrade. Predmet Dr 006, mogu}e polufabrikat, ima jasno

vidljive tragove se~enja fino retu{iranim kremenim se~ivom – pravilne, paralelne,

guste, plitke linije.

Dva izlomljena fragmenta kostiju imaju o~uvane perforacije, na kojima se

mogu dobro uo~iti tragovi svrdla kojim su perforacije napravljene.

Rogovi srnda}a nisu ~esto kori{}ena sirovina, te je utoliko zna~ajnije {to

fragmentovani predmet Dr 011, mogu}e neka vrsta {ila ili probojca, ima o~uvane

tragove obrade – se~enjem je odvojen `eljeni deo roga, a isecanjem tanjih traka

predmet je dalje oblikovan.

132

VIII. DRENOVAC, TURSKA ÊSMA. SLATINA. Materijal sa iskopavanja 2004–2006. godine.

Godine 2004. obnovljena su iskopavanja na lokalitetu Drenovac. Zapo~eta

su iskopavanja na novoj sondi (ozna~enoj kao sonda XV), dimenzija 5 x 5 m. U

toku 2005. i 2006. godine nastavljena su istraìvanja na istoj sondi, koja je od

kampanje 2005. godine, zbog obru{avanja profila, pro{irena na 6 x 6 m. U toku

2006. godine istraèn je kompletan bogati kulturni sloj, debljine oko 6 m.

Sva artefakta od ko{tanih sirovina, ukupno 322 predmeta, izdvojena su iz

prikupljenog faunalog materijala u toku iskopavanja, na samom terenu, i tokom

preliminarne obrade materijala.

Ko{tani materijal je srazmerno dobro o~uvan; odre|eni broj predmeta

pokazuje manja ili ve}a o{te}enja od dejstva depozita i drugih ne-antropogenih

faktora, ali se na velikom broju predmeta mogu dobro identifikovati tragovi

obrade i upotrebe. Nivo fragmentovanosti predmeta te{ko se moè izmeriti i

uporediti. Otprilike jedna tre}ina predmeta spada u grupu nekompletnih

predmeta, gde su svrstani i otpaci od proizvodnje i polufabrikati, me|utim, ve}i

deo ove grupe predstavljaju isuvi{e o{te}eni predmeti. Pa ipak, moja

aproksimativna procena bila bi da stepen fragmentovanosti spada u uobi~ajeni

raspon za neolitske lokalitete i da nije preterano veliki – na primer, na Selevcu

neopredeljeno je oko 24% predmeta (zbir za tipove od 31 do 36; Russell 1990:

527); dok je na natufijenskom lokalitetu Mallaha od 1224 artefakta opredeljeno

samo 427, uz napomenu da je o~uvanost slaba (Stordeur 1988: 2).

Po{to se precizni broj~ani podaci retko nalaze, te{ko je upore|ivati ukupan

broj predmeta. Pa ipak, smatram da je broj ko{tanih predmeta za ovu neveliku

sondu dosta visok u odnosu na druge neolitske lokalitete – sa Banjice, na primer,

publikovano je svega jedanaest predmeta (Todorovi} & Cermanovi} 1961), dok

se u Muzeju grada Beograda ~uvaju ukupno 33 predmeta sa ovog lokaliteta

(Peri{i} 1984: podaci iz tabele); dok sa @arkova poti~e ukupno ~etrdeset jedan

objekat (Vrani} 1987).

133

Selevac i Divostin, lokaliteti gde je faunalni materijal pa`ljivije prikupljan i

analiziran nego na ova dva nalazi{ta, imaju daleko ve}i broj ko{tanih predmeta –

1032 predmeta poti~u sa Selevca (Russell 1990), a 470 sa Divostina (Lyneis

1988). Me|utim, radi se o daleko ve}oj istraènoj povr{ini nego na Drenovcu.

Kulturni sloj koji je istraèn na Drenovcu je, kao {to je ve} pomenuto,

izuzetno bogat. Povr{inski, slojevi humusa, dobrim delom su poreme}eni

zemljoradni~kim aktivnostima, i tu je otkriven raznovrstan arheolo{ki materijal;

od kog jedan deo pripada starijem gvozdenom dobu. Otkriveno je nekoliko

gra|evinskih horizonata koji pripadaju vin~anskoj kulturi, dok je najstariji sloj na

Drenovcu pripadao nosiocima star~eva~ke kulture. Stratigrafski, granica izme|u

star~eva~kog i najstarijeg vin~anskog naselja nije jasna, ve} je obeleèna slojem

naplavine, u kome su pome{ani star~eva~ki i vin~anski materijal.1

Ovde su obra|eni svi ko{tani predmeti. Najve}i broj pripada vin~anskim

slojevima, desetak predmeta na|eno je u slojevima nepouzdane stratigrafije (blizu

povr{ine) i jo{ desetak predmeta poti~e iz obru{enih profila. Iz star~eva~kog sloja

poti~e znatno manji broj predmeta jer je on, pored toga {to je daleko manje

debljine, istraèn i na manjoj povr{ini. Naime, iz tehni~kih razloga su dublji

slojevi istraìvani na sve manjoj povr{ini, tako da je sloj zdravice dostignut na

otprilike polovini prvobitne povr{ine sonde.

O{tre razlike u materijalu izme|u slojeva nema, ni u tipovima predmeta

koji se javljaju, ni u na~inu izrade, jedino se moè uo~iti izvestan blagi prelaz

izme|u starijih i mla|ih slojeva na naselju. Stoga su i svi predmeti opisani

zajedno, sa napomenama o hronolo{kom opredeljenju tamo gde je bilo mogu}e

uo~iti razlike. Ostale napomene o stratigrafiji i hronolo{kom razvoju date su u

slede}em poglavlju.

1 Podaci o stratigrafiji – usmena informacija dr Slavi{e Peri}a. Ostali podaci o nalazima sa Drenovca – terenska dokumentacija.

134

Zastupljenost razli~itih tipova predmeta. Grupa/ tip Broj Ukupno PREDMETI ZA BU[ENJE. 3 107 [ila 5 [ila, tip A 18 ukupno {ila [ila, tip B 44 67 Probojci 7 Igle 26 Harpuni 1 Udice 1 Projektili 2 PREDMETI ZA SEČENJE. 5 Dleta 2 Klinovi 2 No`evi 1 PREDMETI ZA GLAČANJE. 9 45 Spatule 28 Struga~i 5 [ila–spatule 3 PREDMETI ZA UDARANJE. 12 Udara~i 9 Retu{eri 2 ^eki}i 1 PREDMETI POSEBNE NAMENE. 5 29 Dr{ke 6 Radne povr{ine 6 Recipijenti 1 Kori{}eni astragali 6 Ko{tani {tapi}i 5 NEUTILITARNI PREDMETI 1 15 Privesci 5 Narukvice 5 Perle 3 Delovi ode}e 1 NEKOMPLETNI PREDMETI. 109 Sa tragovima obrade 34 Sa tragovima upotrebe 28 Sa tragovima obrade i upotrebe 47 Ukupno 322

135

GRUPA I. PREDMETI ZA BU{ENJE. [ila.

Prona|eno je nekoliko {ila od nepoznate sirovine. Od tragova obrade na

njima se uglavnom zapaàju linije od gla~anja, uglavnom na {iljku, ali ponekad i

na ostalim povr{inama.

Posebno je zanimljivo {ilo Dr 149, ~ija nepravilna forma pokazuje da

verovatno nije ra|eno planirano – nasuprot finom i o{trom {iljku nalazi se dosta

{irok, grub i neobra|en bazni deo, koji je mo`da bio uglavljen u dr{ku. Vrh se

naglo suàva, i gla~anjem je doteran u {iljak. Kori{}en je na neodre|enim mekim

materijalima.

[ila od dugih kostiju (A). Prona|eno je ukupno deset {ila od dugih

kostiju sa o{te}enim baznim delovima. Sva su izra|ena podu`nim cepanjem dugih

kostiju. Ivice se potom doteruju i oblikuju se~enjem i gla~anjem, posebno oko

{iljka; ponekad se finiji tragovi gla~anja prime}uju i na spoljnoj povr{ini. Tragovi

cepanja i se~enja ovim se gla~anjem uglavnom zamaskiraju, ali se na nekim

predmetima mogu delimi~no o~uvati – tako su na {ilu Dr 218 u proksimalnom

delu ivica ostali vidljivi tragovi se~enja neretu{iranim se~ivom.

Presek ovih predmeta je u proksimalnom delu uglavnom poluprstenast, i

onda se ivice manje ili vi{e pravilno suàvaju do ~esto vrlo o{trog {iljka. Retka su

{ila kod kojih je forma nepravilna, odnosno gde je jedna ivica prava, a druga se

suàva. Mada osnovni oblik predmeta verovatno odre|uje stanje same sirovine,

intenzivno gla~anje uo~eno na svim predmetima svakako je sluìlo da se po~etne

nepravilnosti uklone. Nagla{enije gla~anje oko vrha moè biti i trag kasnijeg

nao{travanja alatke, {to je verovatno slu~aj kod {ila Dr 117.

Kod onih predmeta kod kojih je bilo mogu}e odrediti na kom su

materijalu kori{}eni, prime}uje se da su prete`no upotrebljeni na poslovima

obrade koà i krzna, i to u nekoliko faza posla, od suvlje do omek{ale koè.

136

Varijanta {ila sa epifizom na baznom delu (A 1). Ukupno {est {ila

izra|enih od dugih kostiju ima u proksimalnom delu o~uvanu epifizu u funkciji

dr{ke.

Uglavnom su izra|ena od metapodijalnih kostiju ovce/koze i imaju

o~uvanu distalnu epifizu; mogu biti i od drugih dugih kostiju, prete`no od

radiusa sitnih ìvotinja. Kost se cepa podu`no celom duìnom, tako da kao baza

ostaje polovina epifize. Ivice se dalje obra|uju se~enjem i gla~anjem, kao i kod

ostalih {ila od dugih kostiju, i sli~ne su forme – poluprstenastog preseka u

proksimalnom delu, spljo{teni u distalnom. Gla~anje ~esto obuhvata i gornju

povr{inu, a kod {ila Dr 144 ~ak je i epifiza gla~anjem donekle zaravnjena.

Potpuno o~uvano {ilo Dr 233, od metapodijalne kosti ovce/koze sa

distalnom epifizom, pokazuje kakva je osnovna, moè se re}i tipska forma ovih

{ila. Kost je cepana podu`no, na bo~nim ivicama o~uvani su tragovi se~enja

retu{iranim kremenim se~ivom i gla~anja. Predmet ima poluprstenast presek u

gornjem delu i ivice se dalje pravilno suàvaju ka vrlo o{trom {iljku, ugla~anom

od upotrebe.

Najve}i deo ovih {ila kori{}en je na poslovima obrade koè i krzna, u

gotovo svim fazama obrade, samo jedno, {ilo Dr 144 ima tragove rada sa biljnim

materijalima, i to vrlo izraène – pored nagla{ene ugla~anosti, brojne dublje linije

i urezi pokrivaju ve}i deo povr{ine. Ovo je {ilo mo`da kori{}eno u korparstvu, i

posebno je zanimljivo {to je na|eno u zoni uz ku}u.

Varijanta {ila s uklonjenom epifizom na bazi (A 2). Prona|eno je samo

jedno {ilo od duge kosti kome je na baznom delu uklonjena epifiza. Tehnike

izrade kod ovog predmeta iste su kao i kod ostalih {ila od dugih kostiju. Kost je

ise~ena odmah ispod epifize i presek je zagla~an, tako da je dobijena uglavnom

ravna baza. Ovo je {ilo, kao i ve}ina ostalih, kori{}eno za obradu koè.

Na~in izrade, kona~ni oblik i upotreba {ila od dugih kostiju ne odstupa od

onih ve} opisanih sa Motela Slatine. To su tipovi predmeta ~ija je geografska i

hronolo{ka raspostranjenost vrlo velika (Camps-Fabrer 1990b, 1990c).

137

[ila od pljosnatih kostiju (B). Prona|eno je ukupno 37 ovih {ila i ovo je

na Drenovcu najbrojnija grupa predmeta.

Izrada. Za izradu ovih {ila birana su isklju~ivo rebra. Fragment rebra se

cepa podu`no i dalje se jedna ko{tana plo~ica se~enjem i gla~anjem oblikuje {ilo.

Gla~anje pokriva sve ivice gde je prethodno se~eno, i posebno je nagla{eno oko

vrha, mada kod nekih {ila moè pokrivati sve povr{ine. Ponekad se za bo~ne ivice

predmeta iskoriste prirodne ivice rebra, samo se ugla~aju, a ponekad je ceo

predmet izra|en tako {to je iz sredine rebra ise~ena plo~ica i onda dalje obra|ena.

Spongiozno tkivo na donjoj povr{ini ponekad je namerno delom ili u potpunosti

ostrugano, da bi se dobile potpuno ravne povr{ine.

Presek ovih predmeta je pljosnat, ali neka {ila od debljih rebara mogu

imati ne{to ja~e {iljke, valjkastog preseka. Ivice se u najve}em broju slu~ajeva

pravilno suàvaju ka {iljku, ponekad su u proksimalnom delu paralelne, i onda se

suàvaju. Retko, jedna ivica je prava, dok se druga suàva. Osnovni oblik ovih {ila

je, prema tome, trougaon, i ugao koji zaklapaju njihove stranice varira; me|utim,

nije uo~ena veza izme|u tog ugla i funkcije ovih {ila, kakva je pretpostavljena kod

analize ko{tane industrije sa Selevca (Russell 1990: 524-5).

Obi~no su sva ova {ila pa`ljivo izra|ena i doterana, samo jedno izgleda kao

da je izlomljena kost ad hoc iskori{}ena za poslove {ila. U pitanju je {ilo Dr 274,

koje ima tragove gla~anja samo oko nepravilnog {iljka, dok je ve}i deo ovog

predmeta grub i neobra|en.

U zavisnosti od sirovine, ali i potreba zanatlije, ova {ila zna~ajno variraju u

dimenzijama – od sasvim malih {ila, dugih svega nekoliko cm i dosta tankih, do

{ila ~ija duìna prema{uje 15 cm (eg. Dr 241).

[ila od dugih kostiju su, suprotno ovima, dosta ujedna~ena u izgledu i

raspon njihovih dimenzija mnogo je manji. Jasno je da je plo~asta kost bila

izuzetno pogodna sirovina koja se lako oblikovala u ve}i varijetet oblika, pa stoga

ne iznena|uje {to su {ila od rebara daleko brojnija i kori{}ena za raznovrsnije

poslove.

138

Upotreba. Sva su {ila kori{}ena za rad na mekanim materijalima i kao

osnovne tragove upotrebe pokazuju pre svega nagla{enu ugla~anost, istro{enost, a

~esto i ispoliranost do visokog sjaja.

Veliki broj {ila ima distinktivne tragove upotrebe za obradu koè i krzna, i

to u razli~itim fazama, od obrade sirovine do izrade polugotovih i gotovih

proizvoda. Pored toga {to neka {ila pokazuju strije od rada sa suvljim koàma,

dok su druga potpuno izlizana od rada sa omek{alim i vla`nim koàma, ova se {ila

razlikuju i u ja~ini i stepenu istro{enosti samog {iljka. Visok nivo ugla~anosti i

istro{enosti najupadljivija je odlika ovih predmeta, i ~esto nije ograni~ena na

distalni deo, ve} zahvata gotovo ceo predmet. Pored toga, moè se primetiti da je

spongiozno tkivo na donjoj povr{ini u najve}em broju slu~ajeva dosta abradirano

usled upotrebe. Na nekim predmetima ono je namerno ostrugano, i ovakva su

{ila verovatno kori{}ena u finalnoj obradi predmeta, gde je bila potrebna pravilna

alatka, bez neravnina.

Odre|eni broj {ila kori{}en je i na biljnim materijalima. Morfolo{ki, oni se

ne razlikuju od onih koja su kori{}ena na drugim materijalima, izuzev {to se

prime}uje da su ~e{}e, ali ne i obavezno, izra|ivani od rebara krupnijih ìvotinja,

dakle od sirovine koja ima ve}u debljinu. Neka od ovih {ila, posebno ona o{trijeg

i finijeg vrha, mogla su biti kori{}ena za izradu razli~itih biljnih vlakana, dok su

{ila sa ja~im i masivnijim {iljkom verovatno sluìla u izradi korparskih proizvoda.

Ova su {ila tako|e ugla~ana, ali je stepen istro{enosti i o{te}enosti ne{to manji, i

prime}uju se brojne sitne linije i strije nepravilne morfologije i orijentacije.

Samo jedno {ilo pokazuje da je kori{}eno na glini, Dr 370 – guste,

duboke, popre~ne linije na celoj gornjoj povr{ini ukazuju na finije pre~i{}enu

glinu. Verovatna namena ovog predmeta bila je izvo|enje ukrasa na kerami~kim

proizvodima.

139

Varijanta jednostranih {ila (B 1). Prona|eno je ukupno {est {ila sa

o~uvanim bazama. Sva su izra|ena od cepanih rebara, i se~enjem i gla~anjem

oblikovana u gotove predmete. Kod {ila Dr 334 delimi~no su o~uvani tragovi

se~enja kremenim dletom, dok su kod ostalih ovi tragovi maskirani kasnijom

obradom i upotrebom. Baze su ili lu~no oblikovane ili ukoso ise~ene, i imaju

tragove gla~anja na preseku.

Posebno treba izdvojiti potpuno o~uvano {ilo Dr 180, koje ima lu~nu

bazu, ne{to ja~i {iljak, zatupljen od upotrebe, jasno vidljive tragove gla~anja i

tragove upotrebe. Jedna ivica kod ovog predmeta je skoro ravna, dok se druga

ukoso suàva ka {iljku.

Ova su {ila kori{}ena za rad na koì (suvljoj i mek{oj), osim jednog, koje

pokazuje tragove karakteristi~ne za rad sa biljnim materijalima.

Varijanta dvostranih {ila (B 2). Prona|eno je samo jedno o~uvano

dvojno {ilo, Dr 217, izra|eno od manje, tanke kosti, doterano gla~anjem na svim

povr{inama. Oba kraja su o{te}ena, ali su se svakako zavr{avali u {iljak, i oba su

upotrebljavana na mekanim materijalima. Forma ovog predmeta bila je nalik

dvojnom {ilu sa Motela Slatine.

Probojci.

Ukupno sedam predmeta svrstano je u ovu grupu; oni su izra|ivani

prete`no od dugih kostiju i paroàka rogova.

Probojac Dr 121 ima dosta dobro o~uvane tragove i obrade i upotrebe.

Izra|en je od masivne duge kosti, deo proksimalne epifize o~uvan je kao baza.

Tragovi obrade su dobro o~uvani – cepanjem i gla~anjem formiran je vrlo masivni

{iljak; na bo~nim ivicama i unutra{njoj povr{ini vide se tragovi se~enja pravilno

retu{iranom kremenom alatkom. Gla~anjem je oblikovan {iljak – tragovi su vidljvi

uz vrh i na bo~nim ivicama.

140

Alatka je bila dosta masivna, a tragovi upotrebe ukazuju da je kori{}ena na

biljnim materijalima. Stoga se moè pretpostaviti da je ovaj probojac sluìo za

rascepljivanje drveta; o~uvan deo epifize na bazi verovatno je sluìo da primi

udarac ~eki}em ili nekom drugom alatkom.

Dva probojca su izra|ena od roga, Dr 311 i 324; s tim {to je Dr 311

izra|en od fragmenta iz korteksa roga, dok je Dr 324 ceo, manji paroàk. Na

probojcu Dr 311 o~uvani su tragovi lju{tenja na gornjoj povr{ini od obrade.

Dva probojca su zanimljiva jer su popravljana i promenjena im je namena.

Probojac Dr 189 je izra|en od ne{to ja~e duge kosti. Sam radni vrh je o{te}en i

pokazuje tragove naknadnog doterivanja – na jednom delu kost je o{te}ena i

nedostaje prvi sloj kompaktne kosti, i na samom tom prelomu vidljive su pravilne

paralelne linije od gla~anja.

Probojac Dr 265 ima pomalo nepravilan oblik, izra|en je od duge kosti, sa

o~uvanim fragmentom epifize na baznom delu. Proksimalni deo predmeta je

{irok i pokazuje jedan smer linija od upotrebe, dok je distalni deo uì, tragovi

upotrebe su intenzivniji i druk~ijeg smera. Sam radni vrh dosta je o{te}en i

istro{en. Ovaj nepravilni oblik pokazuje da je ovaj predmet verovatno prvo bio

druk~ijeg izgleda i namene, a potom je, mo`da nakon {to se polomio, distalni deo

gla~anjem doteran u probojac.

Kako su forme ovih probojaca raznovrsne i uglavnom nepravilne, ne moè

se povu}i prava paralela u na~inu izrade i finalnom obliku izme|u drenova~kih i

slatinskih primeraka. Jedino se kod probojaca od celih paroàka donekle nalaze

analogije sa jednim predmetom sa Banjice (Peri{i} 1984: 50 i T. 22/157).

141

Igle.

U najve}oj meri su izra|ene od kostiju, dugih i pljosnatih. Samo je jedna

izra|ena od manjeg zuba, koji je gla~anjem stanjen i oblikovan (Dr 096). Gotovo

sve igle pokazuju tragove vrlo finog gla~anja po celoj ili ve}em delu svoje

povr{ine. Spongiozno tkivo kod igala od rebra ~esto je namerno zaravnjeno,

verovatno finozrnim pe{~arom, tako da se dobije tanka plo~ica, bez hrapavih

povr{ina. [iljci su izuzetno o{tri i fini.

Ve}ina igala nema o~uvani bazni deo, pa se tako i ne moè znati koliko je

igala imalo perforaciju. Neke igle se u proksimalnom delu {ire i verovatno je ve}i

deo igala sluìo za tkanje (za pravljenje mreà, za uplitanje biljnih sirovina u

razli~ite vrste vlakana, i tako dalje).

Kod igle Dr 081 o~uvana je polovina prelomljene perforacije, sa vidljivim

koncentri~nim krugovima od svrdla. Me|u prave {iva}e igle mogla bi spadati i

igla Dr 106, na kojoj se prime}uje jedan plitak popre~ni `ljebi} u proksimalnom

delu, mo`da od konca. Sasvim je neobi~na igla Dr 326, {iroka svega 2 mm,

obra|ena vrlo finim gla~anjem, koja je imala oba kraja za{iljena.

Posebno jo{ treba pomenuti dve igle, Dr 129 i 131, na|ene u kontekstu

ku}e 1. Dr 129 je prava {iva}a igla, ima prelomljenu perforaciju na bazi, izuzetno

je ugla~ana i ispolirana, malih dimenzija i finog, o{trog vrha. Dr 131 je druk~ijeg

tipa – izra|ena je od metapodijalne kosti, i na baznom delu nema perforaciju, ve}

o~uvan deo distalne epifize. Njena je namena svakako bila za tkanje.

Na~in izrade i morfologija ovih igala uglavnom su nalik onima sa Motela

Slatine. Sli~ni i istovetni predmeti nalaze se na {irem geografskom podru~ju u

brojnim praistorijskim kulturama, i oni su verovatno imali istu ili srodnu namenu.

Izme|u ostalog, mogu se pomenuti fini {iljci sa Anze u Makedoniji (Smoor

1976: fig. 127/ 4, 5 i fig. 136/ 1, 4), kao i {iljci iz ranog i srednjeg neolita Tesalije

(Stratouli 1998: Prodromos, tf. 6/ 2, 4, 5 za rani neolit i Servia, tf. 29/ 4, 5, 6 za

srednji neolit). Na ne{to udaljenijem podru~ju kulture linearne keramike nalaze se

sli~ni predmeti, interpretirani kao igle (Hüser 2003).

142

Harpuni.

Jedan predmet, Dr 320, izra|en od nepoznate sirovine, verovatno roga,

mo`da je bio harpun. Predmet je, naàlost, o{te}en u depozitu, pa ni tragovi

obrade ni upotrebe nisu o~uvani.

Udice.

Prona|ena je jedna udica, Dr 171. Tanak ko{tani {tapi} je finim gla~anjem

doteran u mali, kukasti predmet, za koji se pretpostavlja da je sluìo kao udica.

Sam {iljak, tj. kraj kuke nije o~uvan.

Za razliku od udice koja je otkrivena prilikom ranijih iskopavanja na

Drenovcu, ova udica nema pro{irenje u gornjem delu, pa, prema tome,

morfolo{ki vi{e odgovara udicama na|enim na Vin~i (Srejovi} & Jovanovi} 1959;

Ba~kalov 1979).

Ono {to je posebno upadljivo kod ove dve udice jeste vrlo pa`ljiva obrada.

Pored toga, udice su izuzetno redak nalaz, pa se moè postaviti pitanje da li su

ovo uop{te upotrebni predmeti. Pretpostavlja se da su kori{}eni za ribolov;

mo`da su ove ko{tane udice kopije udica ina~e uobi~ajenih u nekom materijalu

koji se nije o~uvao.

Projektili.

Prona|ena su dva predmeta koja su mo`da bili projektili. Oba predmeta

izra|ena su od neidentifikovanih kostiju. Predmet Dr 301 verovatno je fragment

vilice, delom je o~uvan kanal izme|u dve ko{tane plo~ice, koji je mogao posluìti

za uglavljivanje na dr{ku. Uz {iljak i na ivicama prime}uju se fine paralelne

okomite linije od se~enja retu{iranom kremenom alatkom. [iljak je masivan i

o{tar, bez tragova istro{enosti od upotrebe.

143

Drugi predmet, Dr 380, tako|e ima masivan, jak {iljak; na gornjoj

povr{ini prime}uje se `ljeb, verovatno prirodan, koji je mogao poslu`iti za

uglavljivanje u dr{ku. Od tragova obrade uo~avaju se samo linije od gla~anja na

svim povr{inama u distalnom delu, od uobli~avanja i mo`da o{trenja {iljka. Od

tragova upotrebe vidljiva su samo tri kratka duboka ureza na jednoj bo~noj ivici.

Ostali predmeti za bu{enje. Me|u ~etiri predmeta svrstana samo u grupu

predmeta za bu{enje (tip nije mogao biti odre|en), izdvaja se predmet od roga

srnda}a (Dr 094). U pitanju je stablo roga, sa o~uvanom ru`om i dva paro{ka, i

prime}uje se po~etak tre}eg. Oba o~uvana paro{ka pokazuju blagu ugla~anost i

zatupljenost od upotrebe, i svakako su iskori{}eni kao {iljci, me|utim, neobi~an

izgled celog predmeta, koji podse}a na pra}ku, upu}uje da je ovaj predmet mogao

biti iskori{}en za vi{e razli~itih poslova.

144


Dleta.

Prona|ena su ukupno dva dleta; jedno od manje, verovatno duge kosti

(Dr 168), a drugo od roga jelena (Dr 264).

Dleto Dr 168 izra|eno je od podu`no cepane duge kosti; ima

poluprstenast presek. Nisu o~uvani tragovi obrade, kao ni bazni deo. Na kra}oj

strani formirana je radna ivica, koja je stanjena, o{te}ena i ugla~ana od upotrebe.

Ovo je dleto verovatno kori{}eno na mek{im materijalima.

Dleto Dr 264 od paro{ka roga jelena, s druge strane, ima dobro o~uvane

tragove obrade. Paro`ak je podu`no cepan i na spoljnoj i unutra{njoj povr{ini

vide se talasaste paralelne linije od se~enja kremenom alatkom. Tako su i prirodne

neravnine roga i spongiozno tkivo zaravnjeni, pa je dobijena alatka bez hrapavih

povr{ina. Bazni deo ima nepravilne, iskrzane ivice, delom je o{te}en u depozitu.

Samo se~ivo dleta je tanka, o{tra ivica, {irine oko 6 mm, donekle o{te}ena od

upotrebe. U odnosu na dleto od cepanog roga koje je ranije prona|eno na

Drenovcu, na ovom se predmetu uo~ava pa`ljivija obrada. Dleto Dr 072 bilo je

namenjeno za obradu drveta, i ista se funkcija mo`e pretpostaviti i za dleto Dr

264.

Klinovi.

Ukupno dva predmeta svrstana su u ovaj tip. Dr 253 je fragment iz zida

paro{ka roga. Na baznom delu o~uvani su tragovi zasecanja testerom. Sama radna

ivica {iroka je oko 1 cm i dosta je o{te}ena od upotrebe. Uop{te, ceo predmet je

intezivno istro{en upotrebom, i cela spoljna povr{ina predmeta nagla{eno je

o{te}ena.

145

Dr 330 izra|en je od jedne ko{tane plo~ice rebra, koja je doterana

gla~anjem na bo~nim ivicama. Tragovi upotrebe na ovom predmetu posebno su

dobro o~uvani. Spongiozno tkivo na donjoj povr{ini abradirano, posebno uz

radnu ivicu, gde je kost stanjena i o{te}ena; gornja povr{ina je izlizana i ugla~ana,

i vide se sitna popre~na o{te}enja u vidu sitnih brazdi.

Noèvi.

Prona|en je samo jedan predmet koji spada u ovu grupu, Dr 321. Izra|en

je od rebra krupnije ìvotinje i doteran je gla~anjem. O{tre ivice ovog predmeta

sluìle su za se~enje. Nagla{ena abradiranosti i tragovi i na gornjoj i na donjoj

povr{ini ovog predmeta ukazuju da je on kori{}en na finije pre~i{}enoj glini, pa se

moè pretpostaviti da je ovaj predmet sluìo za uklanjanje vi{ka materijala i

doterivanje povr{ina i oblika kod izrade kerami~kih proizvoda.

146


Spatule.

Ukupno 28 prona|enih predmeta, svrstanih u ovu grupu, pokazuje veliku

raznovrsnost u izboru sirovina, obliku i na~inu upotrebe.

Osnovni oblik jesu spatule od cepane duge kosti ili jedne ko{tane plo~ice

neke pljosnate kosti, uglavnom rebra, koje imaju manje ili vi{e polulu~nu radnu

ivicu. Ivice ovih predmeta mogu biti uglavnom paralelne, pa ceo predmet ima

izgled nalik obrnutom slovu U. Tako|e se ivice mogu lepezasto {iriti do ravne ili

lu~ne radne ivice. Usled velike istro{enosti od upotrebe, polulu~na radna ivica

moè postati manje ili vi{e ravna.

Tragovi obrade obi~no se ne mogu identifikovati, jer su svi ovi predmeti

pokriveni intenzivnim tragovima upotrebe – povr{ine su nagla{eno ugla~ane,

istro{ene, ~esto i toliko abradirane da je potpuno o{te}en prvi sloj kosti; tako|e

mogu biti pokrivene linijama, strijama i razli~itim o{te}enjima od upotrebe. Kada

su o~uvani tragovi obrade, obi~no su to tragovi se~enja razli~itim kremenim

se~ivima i tragovi gla~anja, posebno na bo~nim ivicama, i, kada su o~uvane, na

bazama.

Me|u lepezaste spatule spadaju, na primer, spatule Dr 102 i 104, od dugih

kostiju, kori{}ene za obradu koè i krzna. Njihova namena verovatno je bila za

utrljavanje neke supstance u koù koja se obra|ivala, masno}e ili pigmenta. Sli~nu

formu ima i spatula od rebra Dr 229, koja je, me|utim, iskori{}ena za rad na

biljnim materijalima. Spatula Dr 153 ima ravne, paralelne ivice. Njena namena

bila je obrada koè.

Neke spatule izra|ene od cepanih dugih kostiju ili rebara ni nemaju

odre|enu formu, i radni deo spatule ~esto nije samo sama ivica, ve} se kao radna

povr{ina iskoristi ve}i deo unutra{nje povr{ine, i funkciju gla~anja, odnosno

poliranja, ne vr{i sama kost, ve} ~esto pomo}u jo{ nekog sredstva. Kad je u

pitanju obrada koè, to moè biti neka vrsta masno}e za omek{avanje, zatim

147

razli~iti pigmenti i sli~no. Unutra{nja povr{ina, {upljikava spongiozna masa kod

spatula od rebara, ili kanal za ko{tanu sr` kod spatula od dugih kostiju, imao je

funkciju zadràvanja supstance koja je utrljavana ili je pomo}u nje vr{eno

bru{enje. Zbog toga su tragovi upotrebe, pre svega istro{enost prirodne povr{ine

kosti, ugla~anost i ispoliranost, ~esto do visokog sjaja, vrlo izraziti na celoj donjoj

(unutra{njoj) povr{ini.

Kod spatula od dugih kostiju, kao {to je Dr 181, kanal za ko{tanu sr` se

ispunjava supstancom koja se utrljava, a glavna radna povr{ina bile su ivice

preseka kosti. Kod spatula od pljosnatih kostiju, spongiozno tkivo koje je

izloèno na donjoj povr{ini postaje glavna radna povr{ina, kao {to je slu~aj sa

spatulom Dr 183. Ovakve su spatule kori{}ene za razli~ite mekane materijale,

kako za obradu ìvotinjskih koà, tako i za razne biljne materijale.

Poseban tip spatula ~ine razli~iti fragmenti rebara, uglavnom malo ili ~ak

nimalo obra|eni, gde se kao radna povr{ina iskori{}avaju bo~ne ivice ili

unutra{nja povr{ina prirodne krivine rebra.

Spatula Dr 204 izra|ena je od fragmenta manjeg rebra, polusferi~nog

profila, gde je unutra{nja povr{ina iskori{}ena kao gla~alica. Tragova obrade

nema, i mogu}e da je fragment samo izlomljen i potom upotrebljen. Guste linije i

visok stepen abradiranosti nedvosmisleno pokazuju da je ova spatula kori{}ena na

finije pre~i{}enoj glini – za izradu kerami~kih predmeta, za finalno oblikovanje

zdela i drugih predmeta.

Ovakva spatula jedinstvena je ne samo na Drenovcu, nego i na drugim

neolitskim lokalitetima. Me|utim, njoj su sli~ne gla~alice za keramiku od dugih

kostiju, poznate ne samo u neolitu (eg. Russell 1990: 531; Alexandrescu 1961),

nego i u kasnijim periodima (Semenov 1976: 183). Razlika je u tome {to su

gla~alice od dugih kostiju su obradom dobijale sferi~ne radne povr{ine, dok je

kod gla~alice sa Drenovca iskori{}en prirodni oblik kosti.

148

Za izradu kerami~kih predmeta iskori{}eno je jo{ nekoliko spatula, sve

izra|ene od rebara. Kod spatule Dr 328 rebro nije cepano podu`no, dok su ostale

izra|ivane od jedne ko{tane plo~ice. Kod ve}ine su kao radne povr{ine iskori{}ene

gotovo sve raspoloìve povr{ine.

Posebno je zanimljivo to {to su tri ove spatule, Dr 248, 256 i 257, na|ene

nedaleko jedna od druge, {to verovatno ukazuje na odre|eno radno mesto za

izradu kerami~kih proizvoda.

Ovakve spatule pljosnatog ili poluprstenastog preseka, od pljosnatih ili

dugih kostiju, sa varijantama radne ivice od ravne do lu~ne, sre}u se na {irem

podru~ju u neolitu. Ve} su opisani ovakvi predmeti sa Motela Slatine, a mogu se

jo{ pomenuti i spatule sa star~eva~kih i vin~anskih lokaliteta u okolini Beograda

(Peri{i} 1984: 37 i d.), posebno sa Vin~e-Belog Brda (Srejovi} & Jovanovi}

1959: 183). Do izvesne mere moè se povu}i paralela i sa spatulama sa Obra II

(Benac 1971: 88–9) i sa Anze (Smoor 1976).

Slede}i tip bile bi razli~ite gla~alice izra|ene od rogova. Spatula Dr 111

izra|ena je od fragmenta iz zida stabla jelenjeg roga; se~enjem su doterane bo~ne

ivice. Rog je donekle stanjen na baznom delu, mo`da zarad uglavljivanja u dr{ku.

Cela forma ove spatule vrlo je nepravilna. Izlizanost i istro{enost vrlo su nagla{eni

i na spoljnoj i na unutra{njoj povr{ini, a prime}uju se i sitne strije. Spatule Dr 216

i Dr 302, tako|e izra|ene od fragmenata iz zida roga, isuvi{e su o{te}ene da bi se

rekonstruisala njihova forma, jedino se moè pretpostaviti da su imale radnu ivicu

uglavnom lu~nog oblika.

Jo{ jedna spatula od roga, Dr 208, izra|ena je od paro{ka tako da je

dijagonalnim isecanjem dobijena zaravnjena radna povr{ina. Kako je ovaj predmet

dosta o{te}en, njegova ukupna forma, kao ni na~in izrade, ne mogu se

rekonstruisati. Ovom je predmetu donekle bliska gla~alica od zase~enog paro{ka

roga sa butmirskog lokaliteta Obre II (Benac 1971: 88-89).

149

Struga~i.

Prona|eno je pet predmeta koji su iskori{}eni kao struga~i. U pitanju su

prete`no izlomljeni i o{te}eni fragmenti razli~itih kostiju. Tragovi obrade bolje su

o~uvani kod struga~a Dr 085 i Dr 310, koji su izra|eni od cepanih dugih kostiju.

O{te}eni struga~ Dr 197 oblikom dosta podse}a na kremene struga~e, posebno

nepravilna radna ivica izgleda kao da je retu{irana.

Radne ivice kod svih ovih predmeta su ravne ili polulu~ne, relativno o{tre,

i u manjoj ili ve}oj meri nazubljene i iskrzane od upotrebe. Pored toga, ovi su

predmeti po ve}em delu povr{ina izlizani, istro{eni i sa drugim o{te}enjima od

upotrebe. Kori{}eni su prete`no na biljnim materijalima, ali i za obradu koè i

krzna.

Struga~ Dr 345 svrstan je u ovu grupu samo uslovno; u pitanju je rog

srnda}a – fragment lobanje, ruà, stablo i po~eci paroàka. Kao radna ivica

iskori{}ena je povr{ina gde je po~etak grananja rogova; sude}i po njenoj

morfologiji i na~inu istro{enosti, za poslove struganja. Ve}i deo stabla je ugla~an,

i ugla~anost i izlizanost sve su nagla{eniji kako se ide ka kruni; mogu}e je da su

prvobitno oba ili jedan paroàk sluìli u neku drugu svrhu, i ceo predmet je

iskori{}en kao struga~ nakon {to su se paro{ci polomili.

[ila–spatule.

Prona|ena su ukupno tri predmeta koja se mogu svrstati u ovu grupu. Sva

tri su izra|ena od rebara, ali se donekle morfolo{ki razlikuju. Dva {ila-spatule od

cepanog rebra, tj. od jedne ko{tane plo~ice, i doterane su gla~anjem, dok je tre}e

{ilo-spatula, Dr 119, fragment sa obe plo~ice, i tragovi upotrebe su zamaskirali

sve tragove obrade. Kod ovog predmeta {iljak je o{te}en, dok su kao radne ivice

za gla~anje iskori{}ene bo~ne ivice; one su toliko istro{ene da imaju zakrivljeni,

~ak talasast profil.

150

Kod predmeta Dr 103 na jednom se kraju nalazi {iljak, a na drugom o{te-

}ena radna ivica spatule; kod Dr 220 radna povr{ina spatule je ceo distalni deo, a

posebno jedna bo~na ivica distalnog dela. [ilo-spatula Dr 119 ima o{te}en {iljak,

dok je bo~na ivica iskori{}ena za gla~anje. Sva tri predmeta nagla{eno su istro{ena

i o{te}ena od upotrebe, i kori{}ena su za poslove na obradi koè i/ili krzna.

Ovi se predmeti, dakle, izra|uju i koriste uglavnom na isti na~in kao i ve}

opisana {ila-spatule sa Drenovca i Motela Slatine; samo se predmet Dr 119

razlikuje po sme{taju radne ivice.

Ve} je re~eno da su ovim predmetima srodni oni sa Vin~e i Selevca; njima

se jo{ mogu dodati gla~alice, uglavnom izra|ene od rebara, koje imaju jedan kraj

za{iljen kao {ilo, koje se pominju sa butmirskog lokaliteta Obre II (Benac 1971:

89 i T. XIX; predmeti 2 i 7 pominju se u tekstu, dok na se na osnovu fotografije

njima moè pridruìti i predmet br. 8).

Ostali predmeti za gla~anje. Nekoliko predmeta isuvi{e fragmentovanih

da bi se odredila ta~na forma i namena, svrstano je samo u grupu predmeta za

gla~anje. Prete`no su to fragmenti podu`no cepanih rebara, koji su mogli biti

spatule ili {ila-spatule, koji su kori{}eni za obradu biljnih materijala, koè i gline.

Na jednom od ovih predmeta prime}uje se zapo~eta perforacija, ~ija namena nije

jasna.

Pored toga, treba pomenuti i jedan neobi~an predmet, Dr 300, fragment

metapodijalne kosti neke krupnije ìvotinje (jelena), ta~nije, samo fragment

distalne epifize. Ovaj je predmet dosta o{te}en, pored toga {to je polomljen, on je

i goreo. Tragovi upotrebe, me|utim, mogu se razaznati – povr{ine su ugla~ane,

izlizane, delom toliko abradirane da su zaravnjene i uni{ten je prvi sloj kosti;

tako|e se vide sitne, nepravilne linije, koje ukazuju da je ova neobi~na gla~alica

verovatno kori{}ena za biljne materijale.

151


Udara~i.

Prona|eno je devet predmeta. Svi su izra|eni od paroàka rogova jelena,

osim Dr 095, koji je od kosti. Iskori{}eni su celi paro{ci, osim kod Dr 163, gde je

paroàk cepan podu`no i alatka je izra|ena od jedne (podu`ne) polovine paro{ka.

Sli~nog je izgleda Dr 223, ali on je verovatno polomljen naknadno, tokom

upotrebe ili u depozitu.

Baze ovih predmeta su uglavnom o{te}ene, retki o~uvani tragovi pokazuju

da su paro{ci odvajani tako {to je rog prese~en kamenom sekirom. Drugi tragovi

obrade nisu o~uvani, mada je mogu}e da su prirodne neravnine roga kod nekih

predmeta uklonjene struganjem nekim abrazivnim sredstvom, kao {to je uo~eno

kod ranije opisanih predmeta ove grupe.

Tragovi upotrebe na ovim predmetima vrlo su izraèni, pored ugla~anosti

u distalnom, ~esto i mezijalnom delu, prime}uju se i linije i urezi razli~ite morfo-

logije i ja~ine. Jedan deo ovih udara~a svakako je sluìo u obradi drveta, pre svega

kore drveta, dok su drugi mogli biti iskori{}eni za pripremu hrane, a posebno za

mrvljenje razli~itih supstanci, (razni pigmenti i sl.).

Kao tu~ak za avan verovatno je sluìo jedini udara~ izra|en od kosti, Dr

095, malih dimenzija, oblikovan gla~anjem u mali {tapi} trougaonog preseka.

Njegov radni vrh je zaobljen, zatupljen, istro{en, izlizan do visokog sjaja i sa

sitnim nepravilnim linijama, {to pokazuje da je intenzivno kori{}en, i to najpre na

sirovinama biljnog porekla.

Ovi se udara~i morfolo{ki, po na~inu izrade i upotrebe ne razlikuju od

onih ranije prona|enih na Drenovcu i Motelu Slatini.

Brojni segmenti paroàka rogova sa tragovima kori{}enja javljaju se i na

drugim neolitskim lokalitetima, ali njihova upotreba kao neke vrste perkutera nije

uvek prepoznata. Udara~ima sa Drenovca i Motela Slatine morfolo{ki, a

verovatno i funkcionalno, bliski su predmeti sa Selevca (kategorija blunt antler

points; Russell 1990: 529 i fig. 14.5) i sa Banjice (Peri{i} 1984: T. 22/156).

152

Retu{eri.

Prona|ena su dva retu{era, oba izra|ena od paroàka jelenjih rogova. Baza

je o~uvana kod jednog retu{era, Dr 342, ona je stanjena kru`nim zasecanjem i

odozgo ugla~ana. Radni vrhovi oba ova predmeta prekriveni su gustim tragovima

upotrebe na tvrdim materijalima – kratki urezi, nepravilni, popre~ni i podu`ni,

brazde i udubljenja, potpuno prekrivaju ve}i deo povr{ine, a delom se proteù i

na mezijalni deo predmeta.

Na~in izrade i upotrebe istovetan je kod ova dva retu{era kao i kod onih

ranije pomenutih sa Motela Slatina i sa ranijih iskopavanja na Drenovcu, tako da

se ovaj tip retu{era moè smatrati karakteristikom neolitskih zajednica u srednjem

Pomoravlju.

êki}-sekira.

Nova iskopavanja na Drenovcu dala su jo{ jedan predmet definisan kao

~eki}-sekira (Dr 126). Ovaj je predmet izra|en od stabla odba~enog roga. Ruà i

odse~eni po~etak jednog paro{ka pretvoreni su u radne povr{ine ~eki}a, dok je na

drugom kraju stabla izdubljeno spongiozno tkivo i tako stvoreno mesto za uglav-

ljivanje neke alatke, mogu}e neke manje kamene sekire (pre~nik otvora iznosi 2

cm). Tragovi obrade, posebno otisci kremenih se~iva, jasno su vidljivi. Od

tragova upotrebe prime}uju se ugla~anost i sitna o{te}enja.

U odnosu na ~eki}-sekiru prona|enu na ranijim iskopavanjima, Dr 028,

ovaj je predmet manjih dimenzija, manje masivan, manje o{te}en od upotrebe, i

prostor za uglavljivanje druge alatke je manji. Sve to ukazuje da je predmet Dr

126 kori{}en na mek{im, manje otpornim materijalima. Jo{ jedna razlika jeste {to

ovaj predmet ima dve, a ne jednu povr{inu koja je posluìla kao ~eki}.

Sli~ni predmeti od roga, ~eki}i i usadnici za kamene sekire, poznati su i sa

drugih neolitskih nalazi{ta (Ba~kalov 1979), me|utim, ovakvi sloèni predmeti

zasad su poznati samo sa Drenovca, te ih moèmo smatrati specifi~nom odlikom

ovog lokaliteta.

153


Dr{ke.

Dr{ke su prete`no izra|ivane od dugih kostiju, tako da se za sme{taj alatke

iskoristi {upljina od dijafize. Mogu se izdvojiti dva osnovna podtipa.

Prvi podtip bila bi dr{ka izra|ena samo od cevastog, cilindri~nog dela

duge kosti.

Dr{ka Dr 267 je fragmentovana, ali se njen prvobitni oblik moè donekle

rekonstruisati. Iskori{}ena je dijafiza duge kosti, koja je delom zadràla pun obim

cilindra, dok je delom zase~ena. Ivice su doterane gla~anjem. Spoljna povr{ina

kosti je dosta ugla~ana i izlizana, i cela je prekrivena nepravilnim tragovima

upotrebe – dubljim i pli}im linijama razli~itog smera i intenziteta, koje su

raspore|ene u snopovima i pojedina~no.

Pored ove, prona|eno je jo{ nekoliko fragmenata obra|enih dugih kostiju

koje su verovatno posluìle kao dr{ke. One tako|e imaju ugla~ane i izlizane

povr{ine, prekrivene nasumi~nim linijama od upotrebe. Njihov o~uvani kraj

pokazuje tragove gla~anja na povr{inama gde je kost prese~ena, dok se o izgledu

drugog kraja moè samo pretpostavljati da je sli~no izgledao.

Drugi podtip bile bi dr{ke izra|ene od fragmenata dijafize i epifize dugih

kostiju. Otkrivene su ukupno tri ovakve dr{ke, Dr 368, 378 i 385.

Za sve tri uzeta je neka duga kost srednje veli~ine, verovatno humerus ili

radius ovce/koze. Epifiza sa po~etkom dijafize pa`ljivo je pretesterisana i onda je

dobijena {upljina iskori{}ena kao dr{ka. Tragovi testerisanja fino retu{iranim

se~ivom vidljivi su na preseku sva tri primerka, a na nekima se prime}uje i

gla~anje po mezijalnom delu. Ove su dr{ke namenjene za neke omanje alatke –

unutra{nji pre~nik otvora iznosi kod jedne 0,9 cm.

154

Pored toga, na|en je jo{ jedan predmet, Dr 384, koji verovatno predstavlja

pogre{enu dr{ku. Radi se o epifizi sa delom dijafize neke ve}e duge kosti, ivica je

dopola bez gre{ke pretesterisana, a na drugoj, odlomljenoj polovini vidi se

pripremljen `ljeb za nastavak testerisanja. Pored toga, na epifizi se vidi jo{ jedan

duboki `ljeb od zapo~etog presecanja. Osim {to ima jasno vidljive tragove fino

retu{iranog kremenog se~iva, pa samim tim daje i podatke o tehnikama izrade,

ovaj predmet svedo~i i da su opisane dr{ke bile planirani predmeti.

Postoje razli~ita tuma~enja namene {upljih cilindri~nih predmeta – delova

dugih kostiju, sa o~uvanom epifizom na jednom kraju ili potpuno {upljih, i

izdubljenih rogova. Ba~kalov, na primer, tuma~i „lepo ugla~anu ko{tanu cev” iz

starijih slojeva Divostina kao po~etni oblik za izradu svirale (Ba~kalov 1979: 26).

Fragmenti rogova i dugih kostiju (neki sa epifizom na jednom kraju) sa

tragovima popre~nog se~enja, na|eni na neolitskim lokalitetima u [paniji,

protuma-~eni su kao matrica za izradu prstenja (Pascual Benito 1998: 156 i d).

Me|utim, kako na Drenovcu nije prona|en nijedan prsten, ovakvo obja{njenje

nije prihvatljivo, ~ak ni za predmet Dr 384.

[uplje cev~ice razli~itih dimenzija, nala`ene na razli~itim praistorijskim

lokalitetima u Francuskoj, tuma~ene su kao delovi nakita, sve do pronalaska

nekoliko ovakvih predmeta sa jo{ uvek uglavljenom alatkom (Barge-Mahieu

1990). Za opredeljivanje ostalih ko{tanih cev~ica me|u nakit ili dr{ke dati su

slede}i kriterijumi: prisustvo ili odsustvo tragova koji bi ukazivali da je u

unutra{njosti bila sme{tena alatka, prisustvo ili odsustvo ukrasa, i tako dalje.

Smatram da tragovi upotrebe uo~eni na drenova~kim primercima, kao i u

slu~aju artefakta od jelenjeg roga sa Motela Slatina, ~ine tuma~enje ovih predmeta

kao dr{ki ne samo mogu}im, ve} i najverovatnijim.

155

Radne povr{ine.

Nekoliko fragmenata kostiju, uglavnom rebara i dugih kostiju, bez tragova

obrade, prekriveni su tragovima upotrebe, ~iji raspored i morfologija ukazuju da

su pitanju pomo}ni predmeti, radne povr{ine ili podmeta~i. Tragovi upotrebe su

gusti, ~esto se preklapaju, i uglavnom prekrivaju celu povr{inu, kod predmeta kao

{to je Dr 295, koji je izra|en od fragmenta celog rebra (tj. sa o~uvanim obema

ko{tanim plo~icama), obe povr{ine, i gornja i donja, nose tragove upotrebe.

Tako|e je odlika ovih tragova da su nasumi~nog rasporeda, orijentacije i

intenziteta. Njihova morfologija ukazuje na to koji materijali su na njima

obra|ivani. Uglavnom su u pitanju biljni materijali, pa se moè pretpostaviti da je

bar deo ovih radnih povr{ina sluìo za pripremu hrane. Dve radne povr{ine imaju

guste linije od kontakta sa glinom sa primesama, i one su posluìle kao neka vrsta

podloge kod izrade kerami~kih predmeta.

Me|u pomo}ne predmete verovatno spada i jedan neobi~an predmet, Dr

340. U pitanju je cela kost (metapodijalna kost srnda}a), bez ikakvih tragova

obrade; prime}uju se jedino sitne linije i op{ta ugla~anost od upotrebe, uz to je

prirodni `ljeb na kosti dodatno izlizan i udubljen od upotrebe. Za {ta je,

me|utim, mogao sluìti ovaj predmet, za sad se ne moè pretpostaviti; najpre }e

u pitanju biti deo nekog sloènog artefakta.

Recipijenti.

Prona|en je samo jedan predmet koji se moè svrstati u ovu grupu. U

pitanju je fragment paro{ka roga, prese~enog podu`no. Jedan kraj je o{te}en, dok

se na drugom vide tragovi isecanja putem `ljebljenja; nakon {to je ocepljena, ivica

je doterana isecanjem tankih traka. Otisci od kremenog se~iva i tragovi gla~anja

vide se i na preseku na unutra{njoj povr{ini. Spongiozno tkivo u unutra{njosti je

izdubljeno i delom ugla~ano, verovatno od upotrebe. Spoljna povr{ina roga

156

prekrivena je pravilnim snopovima kratkih linija od struganja, a prime}uje se i

nekoliko sitnih nepravilnih linija i ureza od upotrebe.

Ovaj je predmet mogao slu`iti kao recipijent za ~uvanje nekih zrnastih

materijala, sa njihovo mrvljenje i pripremu, ali i kao prava ka{ika, nalik ne{to

pa`ljivije izra|enim ka{ikama od kostiju i rogova kakve su poznate sa drugih

lokaliteta (cf. Peri{i} 1984: 39 i 47).


Na Drenovcu je prona|eno i nekoliko astragala sa tragovima obrade i

upotrebe. U ve}ini slu~ajeva to su manji astragali, verovatno od ovce/koze.

Obi~no imaju po jednu perforaciju u proksimalnom delu kosti, na jednom postoje

dve (po jedna na svakom kraju predmeta), dok je na jednom astragalu jedna

perforacija cela, a druga samo zapo~eta. Samo je jedan astragal ve}ih dimenzija

(verovatno od gove~eta), dosta je o{te}en, i mo`da ima samo po~etu perforaciju.

Perforacije su izvedene kremenim svrdlom, na {ta ukazuju fini koncentri~ni

krugovi na obodima, i dosta su male, njihovi pre~nici iznose svega nekoliko

milimetara. Drugih tragova obrade na ovim predmetima nema; ovi astragali

nemaju `ljebove kakvi su uo~eni na onima sa Motela Slatina.

Tragovi upotrebe variraju u intenzitetu, ali su kod svih najvi{e izra`eni na

bo~nim povr{inama, koje su kod pojedinih astragala toliko istro{ene da su

zaravnjene, a prvi sloj kompaktne kosti je ve}im delom uni{ten. Na ostalim

povr{inama prime}uju se izlizanost i ugla~anost, ponegde i sitne linije i urezi, a

kod pojedinih su istureni delovi kosti zaravnjeni i sa abradiranim slojem

kompaktne kosti.

Najuo~ljiviji i najdistinktivniji tragovi upotrebe o~uvani su na astragalu Dr

238, koji ima jednu celu, jednu zapo~etu perforaciju, a na o{te}enom delu mo`da

i po~etak tre}e. Bo~ne povr{ine potpuno su zaravnjene i prekrivene finim

dijagonalnim paralelnim linijama, koje pokazuju da su ove povr{ine kori{}ene za

gla~anje, verovatno uz pomo} nekog finog abrazivnog sredstva. Povr{ine su

157

toliko istro{ene da je kompaktni sloj kosti abradiran i nazire se spongiozno tkivo

u unutra{njosti. Izukr{tane nepravilne linije razli~itog pravca, morfologije i

intenziteta na preostalim povr{inama ukazuju na kontakt sa biljnim materijalima.

Kao i kod obra|enih astragala sa Motela Slatine, i ovde intenzivni tragovi

kori{}enja govore protiv pretpostavke o kultnom i/ili ukrasnom karakteru. [to se

ti~e same upotrebe, uo~eni tragovi sli~ne su morfologije, intenziteta i sme{taja

kao i kod astragala sa Motela Slatine. I astragali sa Drenovca pokazuju da su

kori{}eni prete`no na biljnim materijalima, verovatno za izradu vlakana i njihovu

dalju preradu, i bo~ne povr{ine svakako su iskori{}ene za gla~anje. Perforacije,

me|utim, pokazuju da su oni imali jo{ neku namenu, mo`da kao neka vrsta

kalema za upletena, odnosno gotova vlakna.

Ko{tani {tapi}i (delovi vretena).

Za izradu biljnih vlakana i njihovu dalju preradu sluìla je jo{ jedna

kategorija predmeta, ko{tani {tapi}i, koji su verovatno sluìli kao vretena ili delovi

tka~kih sprava. U pitanju su predmeti izra|eni od razli~itih kostiju (rebara i

drugih), koji su se~enjem i gla~anjem oblikovani u izduèni, tanak {tapi},

valjkastog ili trougaonog preseka. Da je ovo zaista bio prvobitni izgled predmeta,

svedo~e tragovi gla~anja na krajevima, na onim mestima gde je kost prese~ena.

Najizrazitije na ovim predmetima jeste visok stepen ugla~anosti, gotovo

do visokog sjaja. Pored toga, prime}uju se strije i linije nepravilne morfologije,

koje ukazuju na kontakt sa biljnim materijalima, ali su nedovoljne ja~ine da bi se

definisala bilo kakva radna ivica. Pored toga, istro{enost ovih predmeta uop{te

nije velika, pa prema tome ovo nisu alatke, ve} neki pomo}ni predmeti. Ovi

tragovi upotrebe, kao i sama morfologija predmeta ~ine najverovatnijim

pretpostavku da su u pitanju vretena, preslice ili eventualno delovi nekih

sloènijih tka~kih sprava.

Dva ugla~ana ko{tana {tapi}a koji se pominju na Divostinu (Lyneis 1988:

316) mo`da su sli~ni ovim predmetima.

158

Ostali predmeti posebne namene. Pored ovih, treba pomenuti jo{ dva

predmeta. Jedno je fragment manje spatule od rebra, Dr 291, na kojoj je nakon

upotrebe napravljena perforacija. Na osnovu linija upotrebe, jasan je ovaj

redosled, odnosno da je perforacija usledila nakon {to je predmet iskori{}en,

me|utim, namena ovakvog predmeta ne moè se rekonstruisati.

Predmet Dr 362 predstavlja fragment duge kosti – epifizu sa sasvim malim

po~etkom dijafize, koja je pa`ljivo pretesterisana retu{iranim kremenim se~ivom.

Uz tu ivicu se na jednoj strani prime}uje plitak, nepravilan `ljeb, nastao

upotrebom. Unutar i oko `ljeba vide se sasvim tanke paralelne linije koje se blago

ukr{taju. Sve ovo ukazuje da je o ovaj predmet bilo ne{to obe{eno ili je predmet

visio obe{en o ne{to vlaknasto, pa se moè zaklju~iti da je sluìo u tkanju.

Njegova funkcija sli~na je ili ista kao i funkcija kerami~kih pr{ljenaka, ali i

perforiranog diska od pr{ljena ribe (Dr 020) koji je ranije prona|en na Drenovcu,

samo je morfologija druk~ija.

159


Privesci.

Nekoliko predmeta, izra|enih od zuba razli~itih ìvotinja, spada u ovu

kategoriju.

Predmet Dr 092, verovatno inciziv, obra|en je samo tako {to je na prelazu

od zuba ka korenu na~injen jedan dubok usek, izlizan i ugla~an. Taj je usek

svakako sluìo da se zub veè, i ugla~anost pokazuje da je no{en, mogu}e kao

privezak na ogrlici, ili dodatak na nekom odevnom predmetu. Ovako izra|eni

privesci nisu poznati ni na na{oj teritoriji, ni u geografski bliìm oblastima, samo

na neolitskim lokalitetima [panije (Pascual Benito 1998: 133-134).

Preostali privesci su zubi sa perforacijom. Potpuno o~uvani primerak, Dr

367, ima perforaciju u gornjem delu, sa jasno vidljivim tragovima svrdla.

Perforacija je bu{ena sa obe strane, i njen pre~nik iznosi 4-2 mm. Po telu priveska

vidljivi su negativi od lju{tenja tankih traka i struganja, odnosno gla~anja,

verovatno u svrhu da se dobije pljosnatiji predmet.

Perforirani zubi iskori{}eni kao ukras sre}u se, kao {to je ve} pomenuto, u

mnogim praistorijskim kulturama, po~ev od paleolita. Mada nisu brojni u neolitu,

ipak su prisutni, i ovi drenova~ki nalazi dalji su pokazatelj njihove zastupljenosti.

Jo{ dva predmeta ovog tipa, Dr 358 i 360, dosta su o{te}ena. U pitanju su

kanini suida; oba predmeta su plo~asta, i oba imaju prelomljene perforacije,

tako|e malih dimenzija – od 4 do 6 mm, sa uo~ljivim tragovima svrdla na

ivicama. Na oba se prime}uju i slabi tragovi gla~anja. Mogu}e da su u pitanju bile

ukrasne plo~ice od kanina svinje kakve su poznate, izme|u ostalog, na Beljarici

(Peri{i} 1984: T. 26/177), na Obrima II (Benac 1971: 97; T. XXIV/8-10), i u

Rumuniji (Draguşeni-Ostrov; Bolomey & Marinescu-Bîlcu 1988: fig.10)

Ono {to je posebno zanimljivo jeste {to ova dva predmeta verovatno

poti~u od iste sirovine, a u slojevima nedaleko od njih na|ena su i dva ve}a kanina

od svinje sa tragovima se~enja – mogu}e osnova od koje su izra|ivani ovi ili neki

sli~ni predmeti.

160

Samo jedan privezak izra|en je od kosti, Dr 136. Predmet je o{te}en, pa se

izgled ne moè u potpunosti rekonstruisati; predmet je verovatno imao

trapezoidnu formu, po{to se polomljeni distalni deo {iri. Proksimalni deo sa

perforacijom tako|e je o{te}en.

Od tragova obrade jasno su vidljivi otisci od rada svrdla, kojim je

perforacija zapo~eta sa dve strane, njen pre~nik na ivicama iznosi 4 mm, a u

sredini 2 mm. Linije od gla~anja slabije su o~uvane, ali su gla~anjem verovatno

doterane ne samo bo~ne ivice, ve} i donja povr{ina predmeta. Forma ovog

predmeta mo`da je bila nalik privesku sa Selevca (Russell 1990: 534 i fig. 14.9a).

Narukvice.

Ukupno ~etiri fragmenta obra|enih {koljki verovatno predstavlja narukvice

(Dr 389, 390, 391 i 392). Vrsta od koje su {koljke izra|ene nije odre|ena, ali

mogu}e je da tri narukvice (Dr 390, 391 i 392) pripadaju vrsti Spondylus.

[koljka od koje je izra|en predmet Dr 389 ne{to je druk~ije teksture i boje, tako

da izgleda da nije u pitanju ista vrsta.

U pitanju su fragmenti lu~nog profila, koji verovatno predstavljaju

narukvice otvorenog tipa, ili mo`da delove sloènijeg nakita. Izra|ene su od ivice

lju{ture {koljke, tako da je iskori{}en onaj deo od kog su dimenzije predmeta

najve}e, odnosno pre~nik je naj{iri mogu}i. Na koji na~in su fragmenti izdvajani

iz cele lju{ture, nije poznato. S obzirom na to da su u pitanju vrlo tvrde materije,

obi~no lomljenje ne bi dalo predvidljiv rezultat; mo`da je prvo urezivan `ljeb i

potom cepanjem i lomljenjem odvajan èljeni deo.

Na predmetima su se o~uvali samo tragovi kasnijih faza obrade – fine

paralelne podu`ne linije od retu{iranog kremenog se~iva vidljive su pod

uve}anjem na narukvici Dr 389. Na ostalima se prime}uju ja~e ili slabije izraèni

tragovi gla~anja, posebno na onoj ivici gde je fragment izdvojen iz cele lju{ture, a

ponegde i na unutra{njoj i spoljnoj povr{ini.

161

Krajevi su na sve ~etiri narukvice odlomljeni, samo se kod narukvice Dr

391 vidi prelomljena perforacija, izvedena svrdlom na isti na~in kao {to su

izra|ivane perforacije na ko{tanim predmetima. Perforacija ne te~e od unutra{nje

ka spoljnoj strani {koljke, ve} okomito, od gornje ka donjoj ivici {koljke, tako da

se postavlja pitanje kakav je bio poloàj ovog predmeta u toku no{enja (ili u

okviru sloènog nakita ~iji je mo`da bila deo).

Narukvice od {koljki, posebno od spondilusa, privla~e kao nalaz veliku

pa`nju. Nisu ~este, ali se ipak nalaze na ve}em geografskom prostoru (cf. Willms

1985; Dimitrijevi} & Tripkovi} 2002). Morfolo{ki, u pitanju su ujedna~eni

predmeti, variraju samo njihove dimenzije, koje zavise od same sirovine. Jedino

narukvica Dr 391 odstupa po smeru perforacije od onih koje su prona|ene na

Vin~i (cf. Dimitrijevi} & Tripkovi} 2002: 51, pl. I). Na~in izrade, me|utim,

retko je opisan, tako da se ne moè uporediti. Moè se samo primetiti da je izbor

dela {koljke od kog se izra|uje narukvica kod drenova~kih i vin~anskih primeraka

istovetan (Dimitrijevi} & Tripkovi} 2002: 52).

Spondilus {koljka nije jedina sirovina za ovakve predmete, ne{to bolje

prou~en nakit od {koljki iz Rumunije pokazuje ve}i varijetet – tu se javljaju i

Cardium i Dentalium {koljke (Comşa 1973). Na~in nabavke svih ovih vrsta

{koljki jo{ uvek nije dovoljno prou~en. Mada je na Drenovcu na|en izvestan broj

neobra|enih {koljki, koje mo`da predstavljaju ostatke iz ishrane, trenutno samo

mogu da konstatujem da te {koljke nisu posluìle kao sirovina za narukvice, jer

ve} i povr{an pogled na njih pokazuje da se njihova tvrdo}a i struktura razlikuju.

Jo{ jedan predmet, Dr 336, spada u grupu predmeta opredeljenih kao

narukvice. U pitanju je fragment jelenjeg roga, preciznije sama baza stabla, deo

ruè na kome se nalaze prirodna perlasta ispup~enja. Ovaj deo odvojen je od

ostatka stabla tako da je dobijen obru~, sada fragmentovan, ali prvobitno svakako

u obliku narukvice.

Sa unutra{nje strane vide se fine, podu`ne, blago talasaste linije, trag

se~enja fino retu{iranim kremenim se~ivom. Na spoljnoj strani, na ispup~enim

162

delovima, prime}uje se izlizanost i ugla~anost, mo`da posledica depozita, ali i

upotrebe, odnosno no{enja narukvice.

S obzirom na to da su linije od kremenog se~iva u unutra{njosti pravilne i

paralelne s ivicom predmeta, verovatnije je da je ova narukvica bila otvorenog

tipa, mada nije isklju~eno da je ve{t zanatlija mogao na ovaj na~in obraditi i

unutra{njost zatvorenog obru~a.

Ovakav predmet zasad je jedinstven na neolitskim slojevima u na{oj zemlji.

Me|utim, nekoliko ovakvih narukvica, ukupno osam, tako|e izra|enih od baznih

delova roga, poznato je sa razli~itih neolitskih lokaliteta u Rumuniji, i pripadaju

Star~evo-Kri{ i vin~anskoj kulturi, fazi A. Izgleda da je jedna od ovih narukvica

bila otvorenog tipa, i imala zoomorfan kraj (Beldiman 2000a).

Perle.

Prona|ene su ukupno tri perle, vrlo malih dimenzija i fine izrade. Sirovina

od koje su izra|ene ne moè se pouzdano opredeliti, ali izgleda da su dve (Dr 393

i 394) izra|ene od lju{tura {koljki, a da je tre}a perla, Dr 395, izra|ena od kosti.

Perle su izuzetno malih dimenzija, dve su pljosnate, dok je perla od kosti

ne{to izduènija, bikoni~ne forme, i sve tri su izuzetno fine izrade. Ugla~ane su

do ispoliranosti tako da nisu o~uvani nikakvi tragovi obrade, a sama perforacija u

sredini, pravilnog kru`nog oblika, malog je pre~nika i tragovi svrdla jedva se naziru.

O njihovom na~inu izrade, prema tome, ne moè se ni{ta re}i; jedino se

moè pretpostaviti da je primenjena tehnika bila ista ili sli~na onoj koja je

eksperimentalno rekonstruisana na osnovu nalaza iz Francuske (Ricou & Esnard

2000). Ta je tehnika uklju~ivala izdvajanje fragmenata iz lju{ture {koljki

lomljenjem, koji su potom prvo zaravnjivani na `rvnju, perforirani i onda dalje

ugla~avani dok ne se ne dobije polirana perla.

Perle ovakvog tipa na|ene su na vi{e lokaliteta u Rumuniji (Comşa 1973),

na Anzi u Makedoniji (Gimbutas 1976: posebno fig. 213), i mogu}e je da su

identi~ne nekim od perli sa Vin~e (cf. Srejovi} & Jovanovi} 1959: 187).

163

Delovi ode}e.

Dva predmeta verovatno predstavljaju delove ode}e, odnosno neke vrste

kop~i. Predmet Dr 309, od nepoznate kosti, ima oblik izduène plo~ice i na

jednom kraju ima prelomljenu perforaciju. Tragovi se~enja i gla~anja na gornjem

delu ukazuju da ova perforacija nije predstavljala rupicu u punoj kosti, ve} je uz

pomo} svrdla samo napravljeno udubljenje, mogu}e s namerom da ceo predmet

dobije oblik kuke. O{te}enje, me|utim, ne dopu{ta da se pouzdano rekonstrui{e

izgled predmeta, ali pa`ljiva obrada i odsustvo bilo kakvih tragova upotrebe

ukazuju da je u pitanju neutilitarni predmet, pa se moè pretpostaviti da je u

pitanju neka vrsta kop~e, za pojas ili ne{to sli~no.

Jedan neobi~an predmet, Dr 359, tako|e je svrstan u ovu grupu. U pitanju

je fragment rebra (jedna ko{tana plo~ica), koji u gornjem delu ima ve}u rupu,

pre~nika oko 1 cm, dok je u donjem kost zase~ena tako da su formirana dva

kraka. Kraj jednog je o{te}en, dok drugi ima tragove gla~anja na ivici. Na bo~nim

ivicama predmeta vide se slabi tragovi gla~anja. Ceo predmet je istro{en i sa

dubokim linijama, nalik onima kakve ostavlja kontakt sa suvom koòm.

Ovaj je predmet mogao biti i amulet, me|utim, zbog tragova kontakta sa

koòm, smatram da je verovatnija interpretacija da je ovo neka vrsta kop~e ili

spojnice za neki odevni predmet od koè ili mo`da za ko`nu obu}u.

Sli~an predmet, koji je imao samo jedan krak u drugom delu, otkriven je

na Selevcu, i interpetiran kao pojasna kop~a (Russell 1990: 696/ d)

Jo{ jedan predmet, Dr 317, mo`da spada me|u neutilitarne predmete. U

pitanju je metapodijalna kost ovce/koze, cepana podu`no tako da je o~uvana

distalna epifiza; drugi kraj predmeta nedostaje. Pa`ljiva obrada, izuzetno fino

gla~anje na celoj o~uvanoj povr{ini, tako da su ivice epifize potpuno zaravnjene, a

ceo predmet ugla~an i ispoliran, pored odsustva tragova kori{}enja, ukazuju da

ovo nije bio utilitarni predmet. Distalni deo se mogao zavr{avati u {iljak, pa se

moè pretpostaviti da je u pitanju ukrasna igla. Me|utim, zbog o{te}enosti ovog

predmeta i nedostatka analogija, mogu}e su i druge interpretacije.

164


U toku iskopavanja 2004-6. godine na Drenovcu od svih kostiju i rogova

sa tragovima obrade i/ili upotrebe, oko jedne tre}ine predstavlja otpatke,

polufabrikate, ili je bilo isuvi{e o{te}eno da bi se bli`e odredila grupa ili tip. Oni,

me|utim, nisu bez zna~aja za sagledavanje ukupnog karaktera ko{tane industije na

ovom lokalitetu.

Pre svega, predmeti koji verovatno predstavljaju gre{ke ili polufabrikate

daju podatke o na~inu izrade pojedinih tipova predmeta, ali i o njihovom zna~aju

u okviru cele kolekcije predmeta. Tako ve} pomenut predmet Dr 384 pokazuje da

oblik dr{ki od epifize nije slu~ajan, ve} planiran, mo`da isproban na ovom

predmetu; pored toga, na~in izrade jasnije se sagledava.

Veliki broj fragmenata rogova jelena sa tragovima obrade i/ili upotrebe

pokazuje da je rog kao sirovina zastupljeniji u ve}im koli~inama nego {to se mo`e

zaklju~iti ako se posmatraju samo celi predmeti. Na njima se mogu bolje uo~iti

neke od tehnika izrade. Otisci od kamene sekire vide se na predmetima Dr 225 i

Dr 230 – nepravilni `ljeb u vidu slova V, sa linijama na ivicama. Fragmenti Dr

127, 172, 348 i 357 imaju jasne tragove obrade putem lju{tenja tankih traka

materijala, na predmetu Dr 169 vide se tragovi grubog struganja da se dobije

ravna, glatka povr{ina predmeta, i tako dalje.

Fragmenti kostiju tako|e daju podatke o tehnologiji izrade. Fragment

metapodijalne kosti Dr 088, verovatno fragment {ila ili probojca, ima jasno

vidljive tragove se~enja fino retu{iranim kremenim se~ivom u proksimalnom delu

bo~nih ivica, koje su u mezijalnom delu pokrivene tragovima gla~anja (distalni

deo nedostaje), {to pokazuje redosled tehnika obrade.

Sli~ni tragovi od se~enja kremenom alatkom, verovatno dletom, vidljivi su

i na predmetu Dr 372. U pitanju je fragment neke ve}e duge kosti, koji je

odvojen uz pomo} sekire ili neke sli~ne alatke, otisci su vidljivi na ivici loma.

165

Nekoliko fragmenata sa perforacijama pokazuje tragove rada svrdlom, koji

se jasnije vide kod prelomljenih perforacija, na primer kod predmeta Dr 109 i

219; posebno je zanimljiv predmet Dr 383 gde je perforacija samo zapo~eta.

Ve} su pomenuta i dva ve}a kanina, Dr 338 i 375, koji imaju tragove

se~enja. Povr{ine ovih predmeta su o{te}ene, pa nije sigurno da li linije koje se

mogu zapaziti poti~u od gla~anja, pa se stoga i ne mo`e pouzdano re}i da li su u

pitanju polufabrikati ili matrice od kojih su odvajani segmenti za dalju obradu.

166

IX. STRAGARI–[LJIVIK. Lokalitet Stragari–[ljivik nalazi se na ulazu u selo Stragari, nedaleko od

Trstenika. Sme{ten je na blagoj uzvi{ici koja je sa severa i zapada ograni~ena

meandrom Rilja~ke reke, koja se 7 km dalje uliva u Zapadnu Moravu. (Stankovi}

1988a: 3)

Prva istraìvanja obavio je Narodni muzej iz Kru{evca, a od 1986. godine

Centar za arheolo{ka istraìvanja Filozofskog fakulteta nastavio je iskopavanja. U

periodu od 1986. do 1988. godine istraèno je oko 170 m2. Neolitsko naselje

zahvatalo je povr{inu od oko 50 ari, i prose~na debljina kulturnog sloja iznosila je

oko 1,70 m.

Naselje je vi{eslojno; dva sigurno razdvojena stambena horizonta

pripadaju vin~anskoj kulturi, fazama Vin~a-Tordo{ I i II (Stankovi} 1988a: 5, 6;

Stankovi} 1988b: 95 i d.). Interpretacija tre}eg i eventualno postojanje ~etvrtog

sloja nisu u potpunosti re{eni. Sam autor prvo je ponudio tuma~enje o ukupno

~etiri kulturna sloja, tri vin~anska i ~etvrti iz finalne faze star~eva~ke kulture

(Stankovi} 1988a: 5, 6; Stankovi} 1988b: 95 i d.), da bi potom korigovao svoje

mi{ljenje, te je u izve{taju nakon iskopavanja u toku 1989. godine konstatovao

samo dva sloja iz faza Vin~a-Tordo{ i jedan vrlo tanak sloj opredeljen u „finalni

srednji neolit, odnosno sa elementima star~eva~ke kulture” (Stankovi} 1989: 32).

Jedan deo materijala sa ovih iskopavanja sme{ten je u Centru za arheolo{ka

istraìvanja Filozofskog fakulteta i to je materijal koji je ovde obra|en, ukupno 36

predmeta.

Ko{tani materijal sa Stragara slabo je o~uvan usled nepovoljnog dejstva

depozita; povr{ine ve}ine predmeta su o{te}ene, delimi~no i uni{tene, tako da su

podaci dobijeni analizom ove zbirke predmeta bili manje potpuni i manje

informativni u odnosu na podatke koje je pruìla drenova~ka kolekcija.

167

Zastupljenost tipova predmeta.

Grupa/ tip Broj Ukupno PREDMETI ZA BU[ENJE. 1 9 [ila ukupno {ila [ila, tip A 1 5 [ila, tip B 4 Probojci 2 Pijuci 1 PREDMETI ZA SEČENJE. 3 Dleta 2 No`evi 1 PREDMETI ZA GLAČANJE. 5 Spatule 4 [ila–spatule 1 PREDMETI ZA UDARANJE. 3 Udara~i 3 PREDMETI POSEBNE NAMENE. 1 6 Radne povr{ine 3 Kori{}eni astragali 1 Ko{tani {tapi}i 1 NEUTILITARNI PREDMETI 1 1 NEKOMPLETNI PREDMETI. 9 Sa tragovima obrade 2 Sa tragovima obrade i upotrebe 7 Ukupno 36

168


[ila.

[ila od dugih kostiju (A). U analiziranoj zbirci otkriveno je samo jedno

{ilo od duge kosti (St 07), izra|eno od neodre|ene duge kosti, koja je cepana po

duìni tako da je dobijeno pljosnato, dosta tanko, ali duga~ko {ilo.

Ovo je {ilo dosta o{te}eno, op{ta forma se ne moè u potpunosti

rekonstruisati, o{te}eni su i sam {iljak i baza, za koju se moè pretpostaviti da je

bila oblikovana polukru`no. Od tragova obrade o~uvani su samo slabi tragovi

gla~anja na bo~nim ivicama, dok su tragovi upotrebe nagla{eni, prirodna povr{ina

kosti je dosta abradirana, i ovo je {ilo verovatno kori{}eno za obradu koè.

Nekoliko {ila podtipa {ila sa o~uvanom epifizom na baznom delu (A 1)

otkriveno je tokom ranijih istraìvanja na Stragarima. U pitanju su {ila od

metapodijalnih kostiju ovce/ koze sa o~uvanom distalnom epifizom i {ilo izra|eno

verovatno od radiusa neke manje ìvotinje (Stankovi} 1988a: 6, ilustracija).

[ila od pljosnatih kostiju (B). O~uvana su ukupno tri predmeta

opredeljena u ovaj podtip.

[ila St 02 i St 12 izra|ena su od rebara i njihov na~in izrade bio je

identi~an kao i kod ve} opisanih predmeta ovog tipa sa Drenovca i Motela

Slatine, te je i morfologija ista. Rebro je cepano po duìni i potom se od jedne

ko{tane plo~ice se~enjem i gla~anjem ivice doteraju tako da se formira pravilan

{iljak. Bazni deo, o~uvan kod {ila St 02, bio je ravno ise~en i izgla~an po preseku.

Gusto raspore|ene strije nepravilnog oblika i ja~ine, visok stepen

ugla~anosti i abradirano spongiozno tkivo na oba ova predmeta pokazuje da su

oni kori{}eni za rad sa biljnim materijalima, mogu}e za obradu kore drveta.

[ilo St 21 donekle se razlikuje po tome {to je izra|eno od mandibule, {to

nije uobi~ajeno; kod dosad opisanih {ila od pljosnatih kostiju dominiraju rebra.

Ovaj je predmet izlomljen i o{te}en, tako da su tragovi i obrade i upotrebe slabo

169

o~uvani. Tragovi gla~anja prime}uju se na bolje o~uvanom delu predmeta. Radni

vrh je delimi~no o{te}en i pokazuje istupljenost od upotrebe; pored toga uo~ava

se blaga, nekarakteristi~na ugla~anost na celom predmetu.

I {ila od pljosnatih kostiju poznata su sa ranijih istraìva~kih kampanja

(Stankovi} 1988a: 6, ilustracija).

Probojci.

Ukupno dva predmeta svrstana su u ovaj tip. Oba su izra|ena od paroàka

rogova, St 11 od jelenjeg i St 18 od srnda}evog roga.

Probojac St 11 na bazi ima o~uvane tragove testerisanja, vi{e od dve

tre}ine punog obima je pretesterisano i onda je ostatak prelomljen. Alatka koja je

upotrebljena za testerisanje ostavila je duboke tragove u povr{ini roga, te se moè

pretpostaviti da je u pitanju bila ne{to masivnija kremena nazubljena alatka.

Sam radni vrh ima oblik masivnog {iljka, i sitni tragovi od gla~anja

pokazuju da je verovatno doo{travan u toku upotrebe. Na celom predmetu se

uo~ava ugla~anost, abradiranost od upotrebe, sa nepravilnim linijama. Kori{}en je

na mekim materijalima, verovatno prete`no biljnim.

Za izradu probojca St 18 upotrebljeni su fragment stabla i paro{ka

srnda}evog roga. Bazni deo i po~etak grananja jednog paro{ka su odlomljeni, dok

je preostali paroàk iskori{}en kao probojac; on je dosta ugla~an i abradiran od

upotrebe.

Predmeti od rogova srnda}a dosta su nepravilnih, moè se re}i i

neplaniranih formi, i prakti~no ne postoje predmeti sli~ne forme, kao {to je to

slu~aj kod, na primer, {ila. Pa ipak, o{te}eni predmet St 15 mo`da je prvobitno

izgledao kao opisani probojac St 18, te su mo`da rogovi srnda}a sistemati~nije

iskori{}avani na Stragarima nego {to je to bio slu~aj na Drenovcu ili Motelu

Slatini.

170

Pijuci.

Prona|en je samo jedan predmet ovog tipa, St 33. Izra|en je od paro{ka

jelenjeg roga. Ceo predmet dosta je o{te}en u depozitu, pa je nejasno da li je

udubljenje u rogu u baznom delu namerno ili ne. Baza je o{te}ena, ali se vide

tragovi kako je ukrug zasecano; sredina je potom ocepljena ili odlomljena. Po telu

roga prime}uje se blaga izlizanost i retki sitni urezi, dok je radni vrh zatupljen,

pun sitnih o{te}enja; uz vrh se uo~avaju okomiti i zakrivljeni duboki, {iroki urezi,

gusto raspore|eni, koji ukazuju da je ovaj pijuk kori{}en na peskovitom tlu.

Ostali predmeti za bu{enje. Prona|ene su jo{ dve alatke koja se mogu

svrstati u grupu predmeta za bu{enje. Predmet St 15 je dosta o{te}en, ima

delimi~no o~uvan radni vrh i tragove ugla~anosti od upotrebe.

Predmet St 13 izdvaja se po tome {to je izra|en od neuobi~ajeno velikog

fragmenta rebra, uz to ima o~uvane obe ko{tane plo~ice, odnosno, rebro nije

cepano podu`no, kao {to je slu~aj kod ve}ine ostalih predmeta od pljosnatih

kostiju. Sam radni vrh nije o~uvan, jasno je iz op{te forme predmeta da se

zavr{avao {iljato, ali se ne moè odrediti da li je to bilo {ilo, probojac ili neka

druga vrsta predmeta. Baza je tako|e o{te}ena, ali se moè pretpostaviti da je

prirodna epifiza bar delom bila o~uvana, svakako da bi posluìla kao dr{ka. Od

tragova obrade uo~avaju se samo otisci od gla~anja na bo~nim ivicama, i sam

{iljak je verovatno formiran samo bru{enjem i gla~anjem. Povr{ina kosti je dosta

ugla~ana, delom abradirana i gotovo bez strija, pa se moè pretpostaviti da je

predmet kori{}en za obradu koè i/ili krzna. Posebno je visok stepen ugla~anosti

u distalnom delu.

171


Dleta.

Ukupno dva predmeta pripadaju ovom tipu, St 17 i St 31.

Izrada. Oba su izra|ena od dugih kostiju, koja je cepana tako da se dobije

pljosnatiji polufabrikat. Bo~ne ivice su obra|ene gla~anjem, verovatno i

lju{tenjem i struganjem, dok je distalni kraj grubljim gla~anjem stanjen i tako

formirano dosta o{tro se~ivo, ravno kod dleta St 31 i verovatno vi{e lu~no kod

dleta St 17. Kod ovog drugog predmeta uo~ava se gla~anje i na spoljnoj, delom i

unutra{njoj povr{ini.

Baze su o{te}ene kod oba predmeta, pa se ne moè odrediti da li je

o~uvana prirodna epifiza kosti, koja bi primila udarac kad se dleto koristi kao

alatka-posrednik. Oba predmeta su kori{}ena na mek{im materijalima, ali se ne

moè odrediti kojim.

Sa ranijih istraìvanja pominju se dleta od rogova (Stankovi} 1988a: 18).

Noèvi.

Samo jedan predmet opredeljen je kao no`, St 10, izra|en od zuba

(verovatno kanin suida). Predmet je nepravilnog trougaonog oblika, kraj je

za{iljen, ali ne i o{tar, a bazni deo mu je o{te}en. Glavna radna ivica jeste blago

zakrivljena desna ivica predmeta, dosta o{tra, delmi~no iskrzana od upotrebe, koja

je posluìla za se~enje.

Po celoj povr{ini predmeta vidljive su, uprkos o{te}enju iz depozita, guste

popre~ne strije; paralelne i blago ukr{tene, {to pokazuje da je predmet

upotrebljavan za rad sa glinom. Moè se, prema tome, pretpostaviti, da je ovaj

no` bio kori{}en pri oblikovanju kerami~kih predmeta, za skidanje vi{ka

materijala i sli~no, dakle, kao i sli~an predmet sa Drenovca.

172


Spatule.

êtiri otkrivene spatule bile su pljosnatog tipa; jedna je izra|ena od

jelenjeg roga, a tri su od fragmenata rebara.

Spatula St 04 izra|ena je tako {to je od segmenta jelenjeg roga izdvojena

jedna plo~ica iz korteksa, koja je se~enjem i lju{tenjem tankih traka materijala

oblikovana u izduèni predmet, sa dva nepravilno polulu~na kraja. Oba kraja, kao

i spongiozno tkivo u unutra{njosti, iskori{}eni su za poslove gla~anja; posebno je

donja povr{ina nagla{eno abradirana. Na gornjoj povr{ini su delom uklonjene

prirodne neravnine roga, verovatno nekim abrazivnim sredstvom, sude}i po

dijagonalnim paralelnim linijama. Posebno je zanimljivo {to se prime}uje jedna

mala kru`na udubljena povr{ina, mo`da namenjena kao oslonac za prst u toku

rada.

Spatule St 19 i St 30 izra|ene su od cepanih rebara na sli~an na~in kao {to

su izra|ivane spatule ovog tipa na Drenovcu. Predmeti su oblikovani se~enjem i

gla~anjem (tragovi retu{iranog kremenog se~iva vidljivi su na spatuli St 30). Baza

je o~uvana kod spatule St 19, i ise~ena je lu~no. Op{ta forma spatula ne moè se

rekonstruisati zbog velikog stepena o{te}enja.

Radna ivica kod spatule St 30 bila je polulu~na, dok su kod spatule St 19

kao radne povr{ine iskori{}ene i obe bo~ne ivice i cela donja povr{ina, a mo`da i

kraj koji nedostaje. Namena ove spatule verovatno je bila za obradu mekane koè,

dok prva spatula nema dovoljno o~uvane tragove upotrebe.

Neki od predmeta sa ranijih istraìvanja verovatno spadaju me|u spatule

ovog tipa (Stankovi} 1988a: 6, ilustracija).

173

Sli~nog tipa kao ove bila je i spatula St 32, koja je, me|utim, izra|ena od

dosta velikog fragmenta rebra, duìne preko 20 cm. U pitanju je rebro koje nije

cepano po duìni, odnosno o~uvane su obe ko{tane plo~ice. Bazni deo nije

o~uvan, a na distalnom je formirana radna ivica tako {to je kost dijagonalno

zase~ena. Me|utim, i bo~na ivica rebra tako|e je iskori{}ena, kao gla~alica ili

mo`da kao struga~, jer se na njoj uo~avaju o{te}enja i izuzetna ugla~anost od

upotrebe. Uop{te, ceo predmet je ugla~an, gotovo do visokog sjaja, prirodna

povr{ina kosti je abradirana, prime}uju se sitne strije, te se moè zaklju~iti da je

predmet kori{}en za obradu koè, i to za struganje koà u prvim fazama obrade i

za utrljavanje masno}e.

[ila-spatule.

Samo jedan predmet svrstan je u ovu grupu, St 08. Izra|en je od jedne

ko{tane plo~ice rebra i morfolo{ki je sli~an {ilima-spatulama sa Drenovca. Na

jednom kraju nalazi se {iljak, a na drugom ravna radna ivica spatule. Od tragova

obrade o~uvani su samo blagi otisci od gla~anja, dok su tragovi upotrebe

intenzivni i pokrivaju veliki deo povr{ine. Duboke, guste, uglavnom okomite

linije uz {iljak, nagla{ena istro{enost kosti kod spatula-kraja i visok stepen

istro{enosti i abradiranosti celog predmeta, posebno spongioznog tkiva na donjoj

povr{ini, ukazuju da je kori{}en na glini, za izradu kerami~kih predmeta.

Dva za{iljena predmeta od pljosnatih kostiju, publikovana sa ranijih

istraìvanja, mogla bi isto biti {ila-spatule (Stankovi} 1988a: 6, ilustracija).

174

GRUPA IV. PREDMETI ZA UDARANJE. Udara~i.

Ukupno tri predmeta, sva tri od jelenjih rogova, svrstana su u ovu grupu.

Udara~i St 05 i 06 izra|eni su od paroàka rogova i morfolo{ki se ne

razlikuju bitno od ovakvih predmeta sa Motela Slatine i Drenovca. Baza je

o~uvana kod udara~a St 06 i prime}uje se da je rog stanjivan, verovatno zarad

lak{eg uglavljivanja u dr{ku. Za radne vrhove kod oba ova predmeta nije

iskori{}en prirodni vrh paro{ka, ve} je radna povr{ina oblikovana zasecanjem,

tako da je kod udara~a St 06 dobijena ovalna povr{ina, a kod predmeta St 05

ne{to o{trija radna ivica. Radna ivica udara~a St 06 morfolo{ki odgovara

zatupljenim {iljcima sa Selevca (blunt antler points; Russell 1990: 529, fig. 14.5) i

udara~u sa Motela Slatine MS 03. Da li su radni delovi bili ovako oblikovani od

samog po~etka kori{}enja ovih predmeta, ili je ovakva forma posledica naknadnog

doterivanja, kada je prirodni vrh paro{ka o{te}en ili istro{en, nije mogu}e utvrditi.

Od tragova upotrebe na oba ova predmeta uo~avaju se ugla~anost i sitna

o{te}enja, posebno nagla{ena u distalnom delu, {to pokazuje da su kori{}eni na

ne{to otpornijim materijalima. Udara~ St 06 poti~e sa osnove ku}e, ali ne moè se

odrediti da li je kori{}en kao kuhinjska ili neka druga alatka.

Udara~ St 34 razlikuje se od svih dosad opisanih predmeta od jelenjeg

roga. Izra|en je od dela stabla, jednog celog i jednog fragmentovanog paro{ka

koji poti~u sa velikog roga ({irina stabla preko 10 cm i ukupna o~uvana duìna

preko 20 cm). Fragmentovani paroàk verovatno je polomljen pre nego {to je rog

pretvoren u predmet, na {ta ukazuje izvestan stepen ugla~anosti na prelomu.

O~uvani paroàk nagla{eno je ugla~an i istro{en i ve}i deo njegove povr{ine

prekriven je sitnim, kratkim linijama od upotrebe, verovatno na biljnim

materijalima, dok je sam vrh o{te}en i zatupljen od upotrebe. Ceo predmet dosta

je masivan, i te{ko je rekonstruisati kako je ta~no mogao biti kori{}en, po{to je

bazni deo relativno teàk. Uz to, odsustvo analogija za ovaj predmet ne

dozvoljava da se njegova namena bliè odredi.

175


Radne povr{ine.

Prona|ena su tri fragmenta rebara koji su bili iskori{}eni kao radne

povr{ine.

Predmet St 09 izra|en je od podu`no cepanog rebra tako da je iskori{}ena

jedna ko{tana plo~ica. Oba kraja su odlomljena i tragovi obrade nisu prisutni, pa

se moè pretpostaviti da je fragment kosti iskori{}en bez posebnog obra|ivanja.

Na spoljnoj povr{ini kosti prime}uju se vrlo gusti snopovi linija razli~itog smera,

koji se blago ukr{taju i delimi~no preklapaju. Izgled i ja~ina ovih linija ukazuju na

glinu kao kontakt materijal, pa se zaklju~uje da je ovo bila neka vrsta podloge ili

podmeta~a kod izrade kerami~kih predmeta. Stepen istro{enosti od upotrebe

izuzetno je veliki i zanimljivo je primetiti da je na jednom mestu o{te}en prvi sloj

kosti i da se linije upotrebe prime}uju i na tom o{te}enju.

Druge dve radne povr{ine, St 14 i St 36, kori{}ene su kod obrade koè.

Obe su izra|ene od manjih fragmenata rebara kod kojih su o~uvane obe ko{tane

plo~ice. Visok stepen ugla~anosti i izlizanosti, sa retkim, sitnim strijama od

upotrebe, karakteri{u oba ova predmeta; ovi su tragovi nagla{eniji na spoljnoj

strani krivine rebra kod predmeta St 14, a kod predmeta St 36 na unutra{njoj

povr{ini. Njihova namena mogla je biti kod finalnih faza izrade predmeta od

koè, za razvla~enje tanjih traka koje su dalje sluìle za pravljenje obu}e, i sli~no.

Mogu}e da su ovim predmetima srodni predmeti kori{}eni za istezanje kai{eva

(thong stretchers), otkriveni na Selevcu (Russell 1990: 533).

176

Astragal s perforacijom.

Otkriven je samo jedan upotrebljeni astragal, St 01, od krupnog ungulata.

Bo~ne konveksne povr{ine predmeta su zaravnjene, spongiozno tkivo se nazire

ispod o{te}enog sloja kompaktne kosti. Perforacija je sme{tena u gornjem delu,

kao i kod ve}ine ostalih astragala. Probu{ena je svrdlom i bu{ena samo s jedne

strane – gornji pre~nik ve}i je od donjeg. Ovaj astragal morfolo{ki i po tragovima

upotrebe odgovara onima sa Motela Slatine i Drenovca, tako da je njegova

namena bila ista ili sli~na.

Ko{tani {tapi}.

Jedan predmet uslovno je svrstan u ovu grupu, St 23. Izra|en je od

podu`no cepane metapodijalne kosti i na proksimalnom kraju ima o~uvanu

polovinu distalne epifize. Drugi kraj predmeta je odlomljen, ali se na osnovu

op{te forme moè pretpostaviti da se suàvao u {iljak. Telo predmeta je pa`ljivo

obra|eno, stranice su zaravnjene i ugla~ane pe{~arom. Pa`ljiva obrada, pored toga

{to nedostaju izraèni tragovi upotrebe, kakvi se ina~e sre}u na oru|ima, ukazuju

da u pitanju nije alatka. Sitne, nepravilne linije, trag kontakta sa biljnim materija-

lima, koje se uo~avaju na ve}em delu povr{ina, sugeri{u da je u pitanju vreteno ili

neki drugi pomo}ni predmet u procesu izrade vlakana i njihove prerade.

U odnosu na pretpostavljena vretena sa Motela Slatine i Drenovca, ovo se

vreteno razlikuje po tome {to je ve}ih dimenzija, ta~nije, deblje je; uz to ima

o~uvanu epifizu na jednom kraju.

Jedan manji, o{te}eni predmet od paro{ka roga srnda}a, St 28, svrstan je

me|u predmete posebne namene. U pitanju je manji predmet zakrivljenog

profila. Sam vrh paro{ka doteran je gla~anjem, ali se ne zavr{ava u o{tar {iljak, ve}

je do izvesne mere zatupljen. Namena predmeta nije jasna, mogu}e je da je bio

neki pomo}ni predmet ili deo nekog sloènog predmeta.

177


Prona|en je samo jedan predmet koji bi se mogao opredeliti kao

neutilitaran, St 16. U pitanju je mali paroàk, verovatno od jelenjeg roga. Ceo

predmet je izuzetno ugla~an, ~ak ispoliran; izuzev slabih linija od gla~anja ne

mogu se razaznati nikakvi drugi tragovi ni obrade ni upotrebe. Baza je o{te}ena,

dok se vrh zavr{ava u {iljak, blago zatupljen. Namena ovog predmeta nije jasna,

ali mogu}e da je u pitanju ukrasna igla ili kop~a za ode}u.

Dva zuba, publikovana sa ranijih istraìvanja, mo`da predstavljaju ukrasne

predmete (Stankovi} 1988a: 6, ilustracija). U tekstu se tako|e pominju ko{tani

ukrasni predmeti, ali bez blièg odre|enja o kakvim se predmetima radi

(Stankovi} 1988a: 6)1.


Izvestan broj artefakata u zbirci ko{tanih predmeta sa Stragara nije o~uvan

u dovoljnoj meri da bi se odredio njihov tip.

Predmet St 03, od fragmenta duge kosti, mo`da predstavlja pravi

polufabrikat. Kost je podu`no cepana i ise~ena ispod epifize. Na baznom delu i na

jednoj bo~noj ivici ima vidljive tragove se~enja fino retu{iranim kremenim

se~ivom, dok je druga bo~na ivica ugla~ana nekim abrazivnim sredstvom,

verovatno pe{~arom. Distalni deo predmeta nije o~uvan. Izvesna ugla~anost na

mezijalnom delu pokazuje da je predmet mogao biti kori{}en. Opredeljenje ovog

predmeta me|u polufabrikate nije pouzdano, ali u svakom slu~aju, prisustvo dve

tehnike izrade, se~enje kremenim se~ivom i gla~anje pe{~arom, pruà zna~ajne

podatke o na~inu izrade, posebno o operativnom lancu. Kost je, dakle, prvo

1 Engleski i srpski tekst nisu identi~ni. „Bone objects of adornment”, ko{tani ukrasni predmeti, pominju se samo u engleskom tekstu.

178

oblikovana kremenim se~ivom, a potom gla~ana; iz nekog nepoznatog razloga

gla~anje je izostalo na nekim povr{inama ovog predmeta.

Jo{ nekoliko fragmenata jelenjih rogova daje podatke o tehnikama izrade.

Predmet St 20, bazni deo nekog neodre|enog predmeta, pokazuje jasne tragove

kako su odvajani segmenti rogova – rog je stanjivan du` celog obima, i potom

prese~en sekirom; o`iljci od udaraca sekirom u vidu dubokih ureza prime}uju se

na mestima gde presecanje nije uspelo.

Predmet St 24, fragment iz oplate roga, ima delom o~uvane tragove

struganja, da se izravna spoljna povr{ina roga, a na prelomljenom delu vidi se i

ivica perforacije.

179

X. KO[TANA INDUSTRIJA U NEOLITU SREDNJEG POMORAVLJA. ULOGA KO[TANIH PREDMETA U PRIVREDI I SVAKODNEVNOM @IVOTU.

Osnovna odlika ko{tanih industrija na sva tri lokaliteta, na Motelu Slatini,

Drenovcu i na Stragarima, jeste ujedna~enost u tehnolo{kom aspektu (od izbora

sirovine, preko izrade, do upotrebe) s jedne strane, i, raznovrsnost u tipovima

predmeta, s druge strane.

1. IZBOR I NABAVKA SIROVINA.

Me|u tvrdim sirovinama ìvotinjskog porekla koje su kori{}ene za izradu

ko{tanih predmeta na ovim lokalitetima dominiraju duge i pljosnate kosti sitnih i

krupnih sisara i rogovi jelena. U manjoj meri koriste se ostale kosti i zubi

razli~itih ìvotinja i rogovi srnda}a, dok se {koljke javljaju samo izuzetno (cf.

tabele na kraju poglavlja).

IZBOR I NABAVKA KOSTIJU.

Po{to je ve}i deo kostiju fragmentovan, pa se ne moè uvek ta~no odrediti

koja je kost u pitanju, ni od koje ìvotinje, te stoga precizni podaci nisu dostupni,

ipak se moè primetiti da se vi{e koriste manje kosti. Kod dugih, biraju se kosti

manjih dimenzija, prete`no metapodijalne, ili kosti manjih sisara, kada u obzir

dolaze i radius, fibula i sl. Krupne kosti krupnih sisara koriste se samo izuzetno.

Tako|e se kod rebara ~e{}e upotrebljavaju ona koja poti~u od sitnijih ìvotinja.

Jedan od razloga za ovakav izbor svakako je u u{tedi u vremenu i

utro{enom radu – manja kost se brè izdeli na komade, i ti se fragmenti potom

brè i lak{e oblikuju u finalne proizvode, dok obrada krupnijih kostiju zahteva

vi{e uloènog truda i vremena. Drugi je razlog mogao biti funkcionalan – velika

debljina sirovine nije bila poèljna onda kad je namera zanatlije bila fina o{trica ili

{iljat, o{tar vrh.

180

Naju~estalije kosti jesu rebra, potom razli~ite duge kosti (najvi{e metapo-

dijalne), dok se ostale kosti javljaju samo izuzetno ili se uop{te ne upotrebljavaju.

Kosti glave, na primer, gotovo da se uop{te ne koriste; isto vaì za ostale pljos-

nate kosti, poput skapule ili pelvisa; od kratkih kostiju javljaju se samo astragali.

Iskori{}avani segmenti variraju u zavisnosti od namera zanatlije. Kod

dugih kostiju predmeti se izra|uju od cele ili podu`no cepane dijafize, ~ija epifiza

moè biti o~uvana ili uklonjena, ali i od razli~itih fragmenata izdvojenih iz zida

duge kosti, ponekad sasvim malih dimenzija. Kod rebara upotrebljavaju se

segmenti koji imaju pljosnat i zakrivljeni profil, sa obe ili samo sa jednom

ko{tanom plo~icom; epifiza moè u nekim slu~ajevima biti zadràna.

Preovla|uju kosti sisara, dok se kosti ostalih ìvotinja (ptica i riba) nalaze

sasvim izuzetno.

Kao {to je pomenuto, ta~no utvrditi vrstu ìvotinja u ve}ini slu~ajeva nije

mogu}e, ali tamo gde jeste, prime}uje se da su u pitanju ìvotinje koje se i ina~e

javljaju u faunalnim ostacima na lokalitetima – ovca/koza, gove~e, svinja, jelen,

srnda} (cf. Cvetkovi} 2004).

Kosti kao sirovine mogle su poticati od prona|enih uginulih ili od

ubijenih ìvotinja.

Izgleda da su na sva tri naselja u najve}em procentu, ako ne i isklju~ivo,

kori{}ene kosti sa ubijenih (doma}ih i divljih) ìvotinja prvenstveno namenjenih

ishrani. Naime, upotrebljene kosti pripadaju najvi{e ìvotinjama koje su kori{}ene

pre svega zarad mesa, dok, na primer, nedostaju sitne krznene ìvotinje ili sli~no.

Zatim, kosti koje su iskori{}ene jesu prete`no one koje ostaju posle prvobitnog

deljenja ìvotinjskog trupa na komade (cf. Lyman 2001), ali nedostaju one koje

su mogle biti izlomljene zarad izvla~enja ko{tane srì (kao {to su krupne duge

kosti krupnih ìvotinja). Uz to, izgleda da je ve}ina kostiju prvo samo izlomljena,

a tek potom se grubi fragment dalje doteruje u predmet. Sistematsko skupljanje i

iskori{}avanje kostiju prona|enih uginulih ìvotinja bi, pretpostavlja se, pokazalo

druk~iju, manje ujedna~enu sliku (ve}i broj vrsta i ve}i izbor razli~itih kostiju).

181

Iz svega ovoga moè se zaklju~iti da su kao izvor sirovina za izradu

ko{tanih predmeta posluìle upravo one ìvotinje koje su ve} ubijene da bi bile

iskori{}ene za dobijanje drugih sirovina – mesa i koà, pre svega. Ve}ina

iskori{}enih kostiju, prema tome, predstavlja kuhinjski otpadak. Mo`da zbog toga

i nedostaju izuzetno krupne kosti krupnih ìvotinja, koje su, radi izvla~enja jestive

ko{tane srì, sasvim izlomljene i prema tome bile dalje neupotrebljive, dok su,

recimo metapodijalne kosti ostajale netaknute i kao takve mogle biti dalje

iskori{}ene.

Ovakav je izbor kostiju uo~en i na neolitskim lokalitetima u okruènju (cf.

Ba~kalov 1979: 23 i d; Beldiman 2002).

IZBOR I NABAVKA ROGOVA.

Kad su u pitanju rogovi, u velikoj meri preovla|uju jelenji. Najvi{e se

koriste paro{ci, ne{to manje segmenti stabla i baze. Tamo gde je to bilo mogu}e,

utvr|eno je da su upotrebljeni odba~eni rogovi. Ve}inu ~ine paro{ci za koje to

nije mogu}e utvrditi sa sigurno{}u, ali je vrlo verovatno da tako|e poti~u sa

odba~enih ili u svakom slu~aju rogova kod kojih je oko{tavanje okon~ano, na {ta

ukazuje unutra{nja struktura roga. Pored toga, neki imaju o{te}enja koja su

nastala pre nego {to su pretvoreni u predmete (nakon skidanja bar{unastog

omota~a ili nakon {to su odba~eni).

Upotreba odba~enih rogova prakti~nija je iz vi{e razloga; po{to je period

oko{tavanja okon~an, fizi~ki kvaliteti sirovine pogodniji su za izradu predmeta; uz

to, nabavka ne malih koli~ina vrlo je jednostavna. S obzirom na srazmerno veliku

koli~inu jelenjih rogova na ovim naseljima, moè se pretpostaviti da su rogovi

skupljani planirano u blièm ili daljem okruènju.

Odba~eni rogovi preovla|uju i na drugim neolitskim lokalitetima (eg.

Divostin – Lyneis 1988: 301). Sistematsko, planirano skupljanje jelenjih rogova

kao sirovine za izradu predmeta pretpostavlja se za mnoge praistorijske zajednice

(Ba~kalov 1979: 42).

182

Paro{ci se koriste u daleko ve}oj meri nego fragmenti stabla ili baze,

mogu}e zato {to zahtevaju daleko manje vremena za obradu u odgovaraju}i oblik,

po{to se prirodni vrh paro{ka ~esto iskori{}ava za radni vrh alatke, neobra|en ili

uz minimalnu doradu. Isto tako, zna~ajan je bio odnos kompaktnog spram

spongioznog tkiva, koji varira na razli~itim delovima roga (cf. pogl. 2).

Rogovi srnda}a pojavljuju se sasvim retko, i predmeti od njih na~injeni

tipolo{ki su raznovrsni, odnosno, to su tipovi predmeta koji se ~e{}e izra|uju od

drugih sirovina. Uz to, oni rogovi kod kojih se to moglo utvrditi, pokazuju da

oni nisu odba~eni, ve} su skinuti sa mrtve `ivotinje. To pokazuje da rog srnda}a

nije kori{}en sistematski i planirano, ve} povremeno, i to ne kao zamena za druge

sirovine, nego kao dopuna.

Sli~na je situacija uo~ena na Divostinu, gde postoji izuzetno bogata

industrija od jelenjih rogova, ali je otkriveno samo {est predmeta od roga srnda}a,

od toga dva poti~u od neodba~enih rogova (Lyneis 1988: 309).

Druge vrste rogova (na primer, rogovi bovida, odnosno njihovo ko{tano

jezgro) nisu upotrebljavani.

IZBOR I NABAVKA OSTALIH KO{TANIH SIROVINA.

Zubi se za izradu predmeta koriste samo izuzetno, i to prete`no kanini

suida; u zanemarljivom broju javljaju se razli~iti incizori. U najve}oj meri zubi se

iskori{}avaju za ukrasne predmete. Pored jedne male igle od nekog manjeg zuba

sa Drenovca (Dr 096), jedino se jo{ kanini suida koriste za izradu alatki, pre

svega struga~a i se~iva.

Ukrasni, a posebno upotrebni predmeti od zuba i ina~e su retki u neolitu;

ova je sirovina vi{e iskori{}avana u ranijim praistorijskim periodima (cf. Ba~kalov

1979) .

183

Lju{ture {koljki tako|e su retke, kori{}ene su isklju~ivo za izradu manjih

ukrasnih predmeta, i nalaze se samo na Drenovcu. Ove su {koljke isuvi{e

fragmentovane da bi se ta~no odredila vrsta, mada je verovatno da su neke od

vrste Spondylus. U svakom slu~aju, u pitanju su {koljke koje nisu ina~e bile

prisutne na lokalitetu, po{to ve} i povr{an pregled {koljki sakupljenih iz sloja

pokazuje da se one bitno razlikuju po boji, strukturi i tvrdo}i.

[koljke su, prema tome, nabavljane nekom vrstom razmene, ali principi i

mehanizmi te razmene na sada{njem stanju istra`ivanja nisu dovoljno poznati i

vi{e su u domenu pretpostavki. Nije pouzdano utvr|eno da li su uop{te

razmenjivane sirovine ili gotovi proizvodi.

Ukoliko su gotovi predmeti ti koji su importovani, dalje se postavlja

pitanje da li su oni sami bili glavni predmet razmene, neka vrsta sredstva pla}anja

ili propratni u~esnik u razmeni gde su glavna roba bile razne druge sirovine, a

same narukvice imale simboli~ku ulogu, analogno modelu razmene kakav je

opisao B. Malinovski za ostrva u Pacifiku (cf. Malinovski 1979).

Druge ko{tane sirovine nisu kori{}ene.

RASPOLAGANJE SIROVINAMA.

Kosti i zubi izdvajani su iz prete`no kuhinjskih ostataka; mogu}e da su

posebno pogodni fragmenti sistematski izdvajani i skladi{teni za kasniju izradu

predmeta, mada su mo`da mogli biti i izdvajani po potrebi.

Jelenji rogovi sistematski su prikupljani nakon odbacivanja, i verovatno

skladi{teni i upotrebljavani po potrebi. Od ova tri naselja, Drenovac i Stragari

imaju ne{to raznovrsniju i bogatiju industriju predmeta od roga nego Motel

Slatina. Zasad je nejasno da li su stanovnici svakog od ovih naselja sami za sebe

pribavljali rogove iz neposrednog okru`enja, ili je postojao neki manji krug

razmene izme|u njih.

184

Rogovi srnda}a nisu iskori{}avani sistematski; predmeti izra|eni od njih

vi{e nalikuju eksperimentima i probama, za razliku od predmeta od ostalih

sirovina, koji su planiranih, utvr|enih oblika.

Lju{ture {koljki pribavljane su razmenom nepoznatog karaktera.

Iz svega ovog moè se zaklju~iti da su kosti, rogovi i zubi bili lako

dostupne i, uop{te uzev, optimalno iskori{}ene sirovine. Njihov potencijal je u

velikoj meri iskori{}en, kako u smislu dostupnih koli~ina, tako i u smislu

mehani~kih i drugih svojstava koje poseduju. [tednja ili racionalno raspolaganje

nisu uo~eni, a nisu ni bili potrebni.

O eventualnoj {tednji ili racionalnoj upotrebi, kao {to pretpostavlja N.

Rasel (Russell 1990: 544), na pomoravskim lokalitetima ne moè biti govora.

Kod izrade predmeta od dugih kostiju, komplikovane i vremenski zahtevne

tehnike deljenja sirovine na jednake delove (kombinovana tehnika `ljebljenja i

testerisanja) gotovo bez otpadaka, nije uo~ena. Pored toga, rebra i ostale

pljosnate kosti ne cepaju se podu`no zato da bi se od jednog komada sirovine

napravila dva predmeta, ve} zato {to se od jedne cepane plo~ice dobija

funkcionalniji predmet – {ilo ima o{triji {iljak, spatula ima hrapavu povr{inu za

rad (v. dalje).

Isto tako, nije uo~eno da bi se davala prednost kostima od divljih ìvotinja

nad kostima doma}ih; {tavi{e, nema podataka koji bi ukazali da bi bilo koja od

njih bila „bolja” ili vi{e potrebna, zato {to razli~iti predmeti zahtevaju razli~ita

svojstva sirovina.

Va`no je naglasiti da su ko{tane sirovine bile dostupne u velikim

koli~inama, ~ak i ve}im nego {to je bila potreba za njima, kao {to pokazuju bogati

faunalni ostaci (Cvetkovi} 2004. i terenska dokumentacija) Stoga se ne moè

govoriti da su, na primer, jeleni lovljeni „zbog toga {to su njihovi rogovi bili

odli~an materijal za izradu predmeta” (cf. Cvetkovi} 2004: 79), jer je redosled

185

prioriteta praistorijskim zajednicama bio obratan. Jelenji rogovi su prikupljani iz

tih razloga, dok su kosti i rogovi (srnda}a pre svega) odvajani sa ubijenih

ìvotinja zarad iskori{}avanja tek po izdvajanju ostalih upotrebljivih delova (pre

svega jestivih).

Model upotrebe resursa iz blièg i daljeg okruènja bio bi,

pojednostavljeno re~eno, slede}i: ìvotinje namenjene pre svega ishrani, gajene ili

ulovljene, iskori{}avane su u potpunosti; nakon {to se izdvoje delovi namenjeni

ishrani, izdvajane su sirovine za izradu predmeta: koè, krzna i kosti. Svako je

naselje imalo na raspolaganju uglavnom dovoljne koli~ine sirovina; manji obim

razmene izme|u obli`njih naselja verovatno je bio prisutan. [iri krug razmene

postojao je samo kod predmeta kojima se pripisuje karakter presti`nih, odnosno

kod sirovina za njihovu izradu.

Ovakva zastupljenost sirovina uo~ena je i na drugim neolitskim

lokalitetima centralnog Balkana. Razlika se jedino moè primetiti kod stepena

udela predmeta od jelenjih rogova. Tako su rogovi vrlo brojni kao sirovina na

Stragarima, sli~na je situacija i na Divostinu (Lyneis 1988), dok postoje lokaliteti

kod kojih su rogovi gotovo ili potpuno odsutni (eg. Star~evo – Ba~kalov 1979:

24). Razlog za ovo moè biti dostupnost jelenjih rogova stanovnicima pojednih

neolitskih naselja, ali i posledica uzorka, ta~nije, moè biti da je istraèn deo

naselja na kome se jednostavno predmeti od rogova nisu na{li u depozitu. Ovoj

drugoj pretpostavci u prilog ide primer Motela Slatine, gde je na|eno nekoliko

predmeta izra|enih od rogova u toku kampanja 1985/6. godine, dok na sondama

Zipp I i II nema nijednog predmeta od jelenjeg, samo je na sondi Zipp III

otkriven jedan objekat od roga srnda}a (MS 116). Upravo iz razloga razli~itog

uzorka, zna~aj industrije od rogova razli~ito je ocenjen (cf. Russell 1990: 544

spram Ba~kalov 1979: 41).

186

[koljke kao dosta retka sirovina imaju ve}e varijacije u u~estalosti na

razli~itim lokalitetima. Dosada predmeti od spondilus {koljke nisu bili poznati u

Pomoravlju (cf. Dimitrijevi} & Tripkovi} 2002: 48), nova istraìvanja na

Drenovcu donekle su izmenila sliku njihove distribucije. Mada broj predmeta od

{koljki sa Drenovca zaostaje za Vin~om (ta~na razlika nije poznata jer ni ta~an

broj predmeta sa Vin~e nije poznat), ipak nije zanemarljiv spram istraène

povr{ine, tako da i u ovom pogledu pomoravski lokaliteti ne pokazuju zna~ajnija

odstupanja.

Ostale ko{tane sirovine ne sre}u se ni na drugim lokalitetima u {irem

okruènju; jedno se na Selevcu pominju delovi kornja~inog oklopa (Russell 1990:

531).

2. TEHNIKE IZRADE.

Na ova tri naselja bile su primenjivane gotovo sve poznate praistorijske

tehnike za obradu ko{tanih sirovina – lomljenje, se~enje razli~itim kamenim

kremenim alatkama, testerisanje, `ljebljenje, gla~anje razli~itim sredstvima,

perforisanje (cf. ilustracije na kraju poglavlja).

Mada kasnije faze obrade mogu u velikoj meri zamaskirati prethodne

korake, oni se ipak mogu identifikovati i rekonstruisati, najvi{e na osnovu

nekompletnih predmeta (polufabrikata i otpadaka), a ponekad, na primer kad se

gla~anje izvodi na celoj povr{ini predmeta, moè preostati manji deo koji nije

pokriven tragovima gla~anja i koji onda pokazuje tragove od ranijih faza obrade.

187

IZRADA PREDMETA OD KOSTIJU.

Rekonstruisani osnovni „operativni lanac” (chaîne opératoire) za ve}inu

alatki od kostiju izgledao bi ovako:

Nakon {to se lomljenjem i/ili cepanjem kamenim oblutkom ili kamenom

sekirom izdvoje manji komadi kosti, oni se dalje se~enjem i/ili testerisanjem

kremenim predmetom (uglavnom fino ili grublje retu{iranim se~ivom ili dletom)

doteruju u osnovni oblik. Ve}ina kostiju se cepa podu`no, pa je tako osnovni

polufabrikat od duge kosti polovina cilindra dijafize (sa epifizom ili bez nje), a

kod rebara jedna ko{tana plo~ica.

Ponegde je primenjivana tehnika `ljebljenja i testerisanja, najvi{e za

transverzalno deljenje kostiju, kao {to se jasno vidi na zapo~etoj dr{ci Dr 384.

Ovaj predmet i njemu sli~ne gotove, upotrebljene dr{ke, izra|ene su tako {to je na

dugoj kosti celim obimom napravljen `ljeb, zatim je kost pretesterisana, a samo je

poslednji deo prelomljen, verovatno savijanjem, na {ta ukazuju iskrzane ivice u

unutra{njosti ovih predmeta.

Ve}ina alatki se potom dalje oblikuje bru{enjem i gla~anjem. U najve}em

broju slu~ajeva, sve ise~ene i ocepljene ivice (posebno bo~ne) gla~aju se nekim

abrazivnim sredstvom, verovatno pe{~arom. Gla~anjem se posti`e da se dobiju

pravilne, ali i glatke ivice.

Bazni deo se kod spatula i {ila oblikuje obi~no u manje ili vi{e pravilan

poluluk; {iljak kod {ila, igala i sl. mo`e biti dodatno gla~anjem oblikovan i

nao{tren. Tako|e se igle gla~aju celom povr{inom, da bi se uklonila i najmanja

hrapavost sa povr{ine.

Neki autori (Russell 1990: 544) smatraju da je svrha podu`nog cepanja

osnovne sirovine (duge kosti ili rebra) isklju~ivo u racionalnom iskori{}avanju

sirovina; na taj se na~in od jednog rebra ili jedne duge kosti dobijaju dva ili ~ak

~etiri polufabrikata. Na Drenovcu, Motelu Slatini i na Stragarima gotovo svi su

predmeti izra|eni od cepanih kostiju, me|utim, druge tehnike izrade koje bi

188

ukazivale na {tednju i pa`ljivo raspolaganje sirovinama nisu uo~ene. Naprotiv,

kod dugih kostiju ponekad je kost cepana tako da druga polovina nije mogla biti

iskori{}ena. Kod predmeta od rebara, cela su samo rebra kod spatula gde je bo~na

ivica glavna radna ivica (samo je jedan predmet za bu{enje, koji poti~e sa

Stragara, izra|en od celog rebra), me|utim, ponegde je u proksimalnom delu

predmeta o~uvan deo druge ko{tane plo~ice, {to opet ~ini odba~eni deo osnovne

sirovine slabo upotrebljivim.

Pored toga, morfologija, kao i na~in upotrebe ve}ine predmeta, ukazuju da

je kost podu`no cepana iz sasvim prakti~nih razloga – da se dobije o{triji {iljak

kod {ila, igala i sl., ili finija o{trica kod npr. dleta; spongiozno tkivo na unutra{-

njoj povr{ini kod spatula ima zna~ajnu ulogu u samom procesu rada, i tako dalje.

Stoga se moè zaklju~iti da se osnovna sirovina obi~no prvo podu`no rascepi

primarno, mo`da i isklju~ivo iz razloga vezanih za finalni oblik predmeta, a ne

zarad u{tede u sirovinama.

Za gla~anje je verovatno kori{}en samo pe{~ar, i to najmanje dve vrste

razli~ite granulacije – na materijalu i sa Motela Slatina i sa Drenovca uo~ene su

najmanje dve vrste tragova gla~anja, finijeg i grubljeg zrna. To se jasno vidi kad se

uporede dva predmeta sa bolje o~uvanim tragovima – na primer, fino gla~anje na

igli Dr 003, spram grubljeg gla~anja na Dr 030, ili izlomljeni fragment kosti Dr

190 koji ima tragove grubljeg gla~anja na gornjoj povr{ini i finijeg na bo~nim

ivicama. Posebno fino poliranje zapaà se na dvostranoj igli Dr 326, koje je

mo`da izvedeno uz pomo} tkanine (cf. pogl. 3).

Bru{enje i gla~anje svakako je imalo veliki zna~aj, i moè se pretpostaviti

da ove tehnike nisu imale samo ulogu u finalnim fazama, kad je predmet ve}

uobli~en i samo je potrebno doterivanje, ve} i u samom davanju forme. Ovakva

interpretacija ve} je ponu|ena kod analize seleva~ke ko{tane industrije (Russell

1990: 541), i analiza predmeta sa Drenovca, Motela Slatine i sa Stragara dala je

podatke koji ovu hipotezu u potpunosti podràvaju. Naime, veoma veliki udeo

predmeta ima bolje ili slabije o~uvane tragove gla~anja bar na jednom delu svoje

189

povr{ine, a nedovoljna o~uvanost pojednih predmeta dopu{ta da je ovaj broj

prvobitno bio i ve}i.

Uz to, indikativan je primer {ila Dr 343 koje nema sasvim pravilne ivice, a

na njegovim bo~nim ivicama vide se samo tragovi se~enja kremenom alatkom, ali

ne i tragovi gla~anja. To pokazuje da su ostali predmeti dobijali prave linije na

ivicama uz pomo} abrazivnog sredstva (nepravilnosti u se~enju velikim delom su

bile prouzrokovane samim stanjem sirovine, odnosno njenim stepenom sveìne).

Mada se ve}ina predmeta pravi na jednostavan na~in, koji ne zahteva

veliko ulaganje energije i vremena, postoje i predmeti koji su pretrpeli tako velike

izmene, da se prvobitna sirovina uop{te ne moè rekonstruisati. Detaljno su

obra|ivane igle i ko{tani {tapi}i, za koje se pretpostavlja da su vretena; oni su

gla~ani po celoj povr{ini, mogu}e prvo sredstvom grubljeg, a potom finijeg zrna.

Spongiozno tkivo kod igala od pljosnatih kostiju obi~no je zaravnjeno

struganjem.

Posebno velike modifikacije pretrpele su kosti od kojih su izra|ivane udice

– tu se naj~e{}e uop{te ne moè rekonstruisati po~etni izgled sirovine i prve faze

obrade. Nejasno je, tako|e, kako je pravljena izvijena o{tra kuka a da se kost ne

polomi; mogu}e da je tad primenjivana neka tehnika omek{avanja nalik onima

opisanim u poglavlju 3.

Naravno, postoje i predmeti koji zahtevaju minimalnu obradu – kori{}eni

astragali, na primer, imaju samo jednu ili vi{e perforacija, a ponekad se koriste i

potpuno neobra|eni. Tako|e postoje predmeti, kao {to su, na primer, ve}

pomenute dr{ke od epifiza dugih kostiju sa Drenovca, koji su ve} se~enjem dobili

kona~ni oblik.

Perforacije su izvo|ene kru`nim pokretom svrdlom, o ~emu svedo~e

pravilni koncentri~ni krugovi na ivicama rupa. Kod nekih kostiju perforacija se

izvodi samo sa jedne, a kod nekih sa dve strane; dobijene rupice su uglavnom

190

pravilnog kru`nog oblika. Perforisanje putem isecanja ili struganja nije uo~eno.

Pre~nik perforacija kod nekih igala iznosi svega 2-3 mm, pa bi svakako bilo

zanimljivo identifikovati me|u kremenim alatkama koja je mogla posluìti za

njihovu izradu.

Ukras nije prisutan ni na jednom ko{tanom predmetu.

Iste ili srodne tehnike i gotovo isti postupak izrade predmeta od kosti

uo~eni su i na drugim neolitskim lokalitetima. Posebno su dobro prou~ene

tehnike izrade na Selevcu i one se u velikoj meri podudaraju sa ovde opisanim

lancem izrade predmeta (Russell 1990: 541-2). Na Selevcu su tako|e lomljenjem

izdvajani fragmenti, potom su dalje obra|ivani se~enjem i struganjem, i kona~no

oblikovani bru{enjem na pe{~aru. Stanovnici neolitskih naselja na Divostinu

tako|e su primenjivali se~enje o{trim odbitkom ili se~ivom, bru{enje i poliranje u

izradi predmeta (Lyneis 1988: 317).

Prema ovim podacima moè se zaklju~iti da je ovakav operativni lanac bio

{iroko rasprostranjen, ~ak standardan u izradi ko{tanih predmeta u neolitu na

centralnom Balkanu, pa i u susednim oblastima, kao {to pokazuje bolje prou~ena

ko{tana industrija u neolitu Rumunije (cf. Beldiman 2000b; 2002).

Ovakva kombinacija tehnika poznata je na brojnim neolitskim lokalitetima

(eg. ranotripoljsko naselje Luka Vrublevetskaja – Semenov 1976: 160), i

eksperimentalno rekonstruisana (eg. Newcomer 1974). Ovaj operativni lanac je

zapravo vrlo jednostavna kombinacija razli~tih tehnika putem koje se uz relativno

mali utro{ak vremena dobiju gotovi proizvodi. Da bi se dobili ujedna~eniji

predmeti i da bi se po~etna sirovina racionalnije iskoristila, umesto lomljenja

moè se primeniti `ljebljenje i se~enje. Takav operativni lanac uo~en je i

eksperimentalno rekonstruisan na nekim evropskim neolitskim lokalitetima

(Murray 1979; Camps-Fabrer 1990b), ali na Drenovcu, Motelu Slatini ili

Stragarima nije uo~ena njegova primena.

191

IZRADA PREDMETA OD ROGOVA.

Kod rogova, naj~e{}a tehnika odvajanja sirovine jeste tehnika se~enja i

lomljenja (cut-and-break); kremenim se~ivom ili testerom se zapo~ne `ljeb na delu

roga ili ukrug punim obimom, i onda se preostali deo ocepi nekom kamenom

alatkom. Mnogi rogovi imaju na baznim delovima otiske od kamenih sekira.

Testerisanje preko punog obima roga je re|e zastupljeno, ali ne i nepoznato.

Mogu}e je i da su neki paro{ci samo ocepljeni, putem savijanja ili uz pomo}

kamenog oblutka, sekire i sli~no, kao {to se pretpostavlja za neke paro{ke sa

Divostina (Lyneis 1988: 303). Ivica loma potom je mogla biti poravnata

kremenim se~ivom.

Kod jednog dela predmeta od paroàka baza ostaje samo grubo ocepljena

ili ise~ena, tako da su verovatno uglavljivani u dr{ke, mo`da ko{tane ili drvene.

Kod drugih se prime}uje da je bazni deo oblikovan tako {to su slju{tene tanke

trake materijala, na pojasu ~ija {irina varira, ali uglavnom zahvata 1-2 cm. Ovo je

izvo|eno razli~itim kremenim se~ivima i svrha je mogla biti da se predmet bolje

uglavi u dr{ku ili da se lak{e drì u ruci. Primena ove tehnike uo~ena je na

predmetima sa nekoliko vin~anskih nalazi{ta – na primer, Crkvine-Stubline

(Peri{i} 1984: T. 21/149), Banjica (Peri{i} 1984: T. 20/145) i Jakovo-Kormadin

(Peri{i} 1984: T. 20/147, 148).

Radni vrhovi kod predmeta od roga mogu biti prirodno oblikovani {iljci

paroàka, ali mogu biti i doterani ili nao{treni tako {to se uz vrh slju{te tanke

trake materijala, na na~in sli~an kao kod obrade baznih delova. Ponekad se

spoljna povr{ina predmeta od roga doteruje tako {to se fino retu{iranim

kremenim se~ivom ili nekim abrazivnim sredstvom uklone prirodne neravnine

roga i tako dobije glatka povr{ina.

Tako|e se, mada ne{to re|e, predmeti izra|uju od fragmenata korteksa

roga, izdvojenog obi~no iz stabla. Plo~ice i {tapi}i dobijani su tako {to bi se

urezao podu`ni `ljeb i potom bi se èljeni fragment izdvojio uz pomo} klina; neki

od ovih predmeta imaju na ivicama vidljive otiske od se~enja i lju{tenja razli~itim

192

kremenim alatkama. Predmeti od podu`no cepanih paroàka verovatno su

izra|ivani tako {to bi se paroàk rascepio uz pomo} dleta ili klina; predmet je

dalje oblikovan razli~itim kremenim alatkama i abrazivnim sredstvima.

Perforacije se na rogovima izvode dubljenjem i isecanjem materijala, i ivice

perforacije mogu biti naknadno doterane kremenim se~ivom. Oblik ovih

perforacija vi{e je ~etvrtastog nego kru`nog oblika.

Kao i kod predmeta od kostiju, ni na predmetima od roga nije uo~en

nikakav ukras.

Ovakve tehnike obrade rogova u predmete primenjivane su i na drugim

neolitskim nalazi{tima. Na Divostinu su za deljenje i dalju obradu rogova

kori{}ene sekire, tesle, o{tra kremena se~iva i odre|ene abrazivne tehnike, uz

pomo} vrpce i uz pomo} pe{~ara ili neke druge vrste stene (Lyneis 1988: 302,

317). Autorka analize zbirke sa Divostina nagla{ava da je upotreba tesli posebno

uo~ljiva; na Drenovcu i Stragarima, me|utim, slabije je zastupljena; izgleda da je

prednost data kombinovanoj cut-and-break tehnici, odnosno se~enju ili

testerisanju, koji su dopunjeni lomljenjem (uz pomo} oblutka, kamene sekire ili

putem savijanja).

IZRADA PREDMETA OD OSTALIH KO{TANIH SIROVINA.

Tehnike obrade zuba i {koljki manje su poznate. Uglavnom se prepoznaje

upotreba fino retu{iranog kremenog se~iva i abrazivnih sredstava, ali ove su

tehnike vi{e primenjivane u kasnijim fazama izrade predmeta, odnosno imale su

vi{e namenu kona~nog uobli~avanja predmeta.

O po~etnim fazama obrade mogu se iznositi samo uop{tene pretpostavke.

Kako su u pitanju vrlo tvrdi i otporni materijali, obi~no lomljenje dalo bi

nepravilne odbitke. Da bi se lom pravilnije usmerio ka èljenom obliku, odnosno,

da bi se dobili koliko-toliko pravilni polufrabrikati, verovatno su prvo urezivani

193

podu`ni `ljebovi, posebno kod kanina suida, a potom su uz pomo} klina cepane

tanke plo~ice materijala.

Pretpostavlja se da je bilo srazmerno lako racepiti kanin suida tako da se

dobiju plo~ice (Russell 1990: 543); primerci sa Drenovca pokazuju da je

primenjivano i transverzalno deljenje.

Tako|e se mo`e pretpostaviti da je upotreba razli~itih abrazivnih sredstava

bila zna~ajna u izradi predmeta. Nakon {to se dobije grubi oblik, kremenim

se~ivom je vi{e struganjem nego se~enjem dalje oblikovan predmet, a gla~anjem

razli~itim vrstama abrazivnih stena davana mu je kona~na forma.

Ve}i broj predmeta od zuba i {koljki ima i perforacije, koje su na~injene

kao i kod kostiju – kru`nim pokretom svrdlom od 3600 ili 1800, bilo sa jedne ili

sa obe strane, stvorila bi se kru`na rupica, ~esto vrlo malih dimenzija.

POPRAVLJANJE ILI PROMENA NAMENE PREDMETA.

Doo{travanje, popravljanje ili bilo kakva promena forme i/ili namene

predmeta sre}u se retko. Svega nekoliko alatki mo`da je u jednom trenutku

promenilo namenu, i to se najvi{e uo~ava kod probojaca. Na primer, probojac

MS 048 mo`da je prvo iskori{}en kao gla~alica za keramiku; probojci Dr 189 i

265 tako|e pokazuju razli~ite tragove upotrebe, odnosno da su iskori{}eni za vi{e

razli~itih poslova.

Poneka {ila imaju prelaz ka {iljku ne{to nepravilniji, pa je mogu}e da su

jednom, eventualno dvaput ponovno nao{treni gla~anjem – na primer, {ilo od

rebra MS 004 ili {ilo od duge kosti Dr 117. Mo`da bi me|u popravljane

predmete mogli da se svrstaju i udara~i sa Stragara i Motela Slatine (St 005, 006,

MS 003), kod kojih je prirodan vrh paro{ka se~enjem obra|en u ovalnu radnu

povr{inu.

194

Popravka predmeta, prema tome, nije ~esta ni na jednom od ova tri

naselja. Ve}ina predmeta u{la je u depozit nagla{eno istro{ena, te se moè

zaklju~iti da je jednom izra|en predmet kori{}en dokle god je to bilo mogu}e, i

potom zamenjivan drugom alatkom.

Gotovo potpuno odsustvo prenamene i popravljanja predmeta

konstatovano je i na Selevcu (Russell 1990: 543–4).

MESTA ZA IZRADU PREDMETA.

Radionica ili radno mesto za izradu ko{tanih predmeta nije dosad

otkriveno ni na jednom od ova tri naselja, niti na nekom drugom neolitskom

lokalitetu u blièm ili daljem okruènju (mogu}a radionica za izradu predmeta u

vin~anskoj kulturi pretpostavlja se samo na lokalitetu Potporanj – cf. Chapman

1981: 122).

Jedino nalaz dva kanina suida sa tragovima se~enja i dva o{te}ena

predmeta od iste sirovine iz povezane arheolo{ke celine sa Drenovca mo`da

ukazuje na mesto za izradu ukrasnih predmeta; uslovi nalaza, me|utim, vezuju ih

samo za isti sloj, ali nisu na|eni bukvalno jedan pored drugog, uz to su isuvi{e

malobrojni za radno mesto. Analiza ostalih artefakata iz istog konteksta

(kremenih, pre svega) mo`da }e pruìti neki podatak koji bi podrào ili opovrgao

ovakvu hipotezu.

Pa ipak, uprkos odsustvu direktnih podataka, moè se pretpostaviti da je

najve}i broj predmeta izra|ivana u okviru naselja, na osnovu velike ujedna~enosti

u izbora sirovina, tehnika obrade i na osnovu ujedna~enosti u kona~nim oblicima.

To se posebno odnosi na predmete od najzastupljenijih sirovina, odnosno od

kostiju i rogova. Budu}a traseolo{ka istraìvanja kremenih i kamenih alatki mogla

bi dati vi{e podataka s tim u vezi.

195

Mada se ne mo`e u potpunosti odbaciti mogu}nost da je postojala neka

ograni~ena razmena izme|u naselja u gotovim predmetima, uo~ene varijacije

izme|u kolekcija ne samo sa Drenovca, Motela Slatine i Stragara, ve} i kod zbirki

predmeta sa drugih nalazi{ta iz istog kulturnog kruga (eg. Selevac, Divostin,

Vin~a – cf. Russell 1990; Lyneis 1988; Srejovi} & Jovanovi} 1959; Ba~kalov

1979), ukazuju na odre|enu individualnost, odnosno da je svako naselje imalo

svoje zanatlije.

Malobrojni predmeti od {koljki iz Drenovca, pokazuju da su na njima

kori{}ene uobi~ajene tehnike poznate u naselju. Same {koljke su, po svemu sude}i,

u naselje dospele razmenom. Me|utim, podjednako je mogu}e da su predmet

razmene bile i neobra|ene {koljke, koje su onda u okviru naselja oblikovane u

perle i narukvice, i da su razmenjivani ve} gotovi proizvodi. Na prvu bi hipotezu

ukazale primenjene tehnike izrade, koje su {iroko upotrebljavane u naselju

(se~enje kremenim se~ivom, bru{enje finozrnim pe{~arom i perforisanje svrdlom),

dok bi njihova malobrojnost pre ukazivala na drugu hipotezu.

Tehnolo{ki nivo bio je, kad se uzme sve u obzir, na relativno visokom

nivou. Predmeti su izra|ivani na ujedna~en na~in, birane su tehnike koje su davale

`eljene rezultate uz najmanji mogu}i utro{ak vremena i truda. Repertoar

upotrebljavanih tehnika je ujedna~en, njihova primena je bila sistemati~na, i,

mada njihov izbor zavisi od same sirovine i namera zanatlije, bio je uvek

prilago|en materiji koja je bila u pitanju. Odre|eni predmeti dobijani su tako {to

bi prirodni oblik bio optimalno iskori{}en – paro{ci rogova, sferi~ni profil rebara,

kori{}eni astragali, dr{ke od epifiza, na primer.

Tako|e se prime}uje dobro poznavanje svojstava ko{tanih sirovina, po{to

se za odre|ene vrste predmeta biraju utvr|ene, najpogodnije sirovine –

metapodijalne kosti za {ila, cepana rebra za spatule, rogovi za razli~ite perkutere.

196

Ve} je pomenuto da su fizi~ka i mehani~ka svojstva kosti i roga takva, da su kosti

pogodnije za izradu predmeta sa o{tricom (i {iljkom), dok je rog daleko pogodniji

kod upotreba koje zahtevaju silu.

Jedino rogovi srnda}a donekle odudaraju od ove slike; predmeti izra|eni

od njih neujedana~enih su oblika i namene, uz to su mnogi o{te}eni i polomljeni

jo{ u toku upotrebe. Rog srnda}a verovatno je isprobavan kao sirovina, ali su se

fizi~ke karakteristike jelenjih rogova i kostiju pokazale daleko boljim, pa je

srnda}ev rog napu{ten i predmete od njega izra|ene ne nalazimo u velikom broju

ni na jednom neolitskom lokalitetu (eg. na Divostinu je prona|eno {est predmeta

od roga srnda}a spram dvesta pedeset predmeta od roga jelena – Lyneis 1988).

Preovla|uju}i izbor neodba~enih rogova i na Divostinu i na nalazi{tima koji su

ovde analizirani ide u prilog ovoj pretpostavci.

3. ZASTUPLJENOST TIPOVA

Naj~e{}i tipovi predmeta na sva tri naselja jesu predmeti za bu{enje i

gla~anje; u~estalost ostalih grupa predmeta varira, dok su najre|i neutilitarni

predmeti (cf. tabele kod poglavlja 5, 6, 7, 8 i 9).

Predmeti za bu{enje. [iljci i predmeti za gla~anje najzastupljeniji su tipovi

ko{tanih predmeta u ve}em broju praistorijskih kultura na {irokom geografskom

podru~ju (eg. Stordeur 1988; Stratouli 1998; Smoor 1976; Voruz 1984).

U starijem neolitu, {ila i spatule dominiraju na Star~evu i na nalazi{tu

Obre I (Ba~kalov 1979: 24). U vin~anskoj kulturi, mada je poznat ve}i broj

tipova ko{tanih predmeta, situacija je sli~na. Na Selevcu, na primer, {iljci ~ine

preko 50 % svih predmeta na lokalitetu (Russell 1990: 526). [ila su najbrojnija

grupa ko{tanog oru|a i na Vin~i (Srejovi} & Jovanovi} 1959: 181).

197

I na nalazi{tima u Pomoravlju {ila su najzastupljeniji tip ove grupe

predmeta. Javljaju se u dva osnovna podtipa, {ila od cepane duge ili pljosnate

kosti. [ila od cepane duge kosti u najve}oj meri se izra|uju od metapodijalnih

kostiju tako da bude zadràna distalna epifiza i iskori{}ena kao dr{ka, koja je zbog

svog loptastog oblika bila praistorijskim zanatlijama zgodna za dr{ku, ali verovat-

no i estetski privla~na. [ila od pljosnatih kostiju u najve}em broju slu~ajeva

izra|uju se od jedne ko{tane plo~ice rebra tako da se dobije jednostrano {ilo, ~ije

dimenzije pokazuju veliki raspon, dok je osnovni oblik u velikoj meri ujedna~en.

Namena ovih predmeta obuhvata rad na obradi koà, krzna, biljnih

materijala i gline. Tragovi rada sa koòm sre}u se naj~e{}e i razli~iti karakter

tragova pokazuje da su {ila kori{}ena za veliki raspon zadataka, od rada na

neobra|enim sirovinama do finalizacije predmeta.

[ila od rogova javljaju se izuzetno.

Ovi tipovi {ila koji su zastupljeni jesu tipovi koji se javljaju u {irokom

geografskom, kulturnom i hronolo{kom rasponu. Tip {ila od metapodijalne kosti

sa o~uvanom distalnom epifizom javlja se jo{ od paleolita, kad je izra|ivan od

metapodijalne kosti irvasa, a od neolita se izra|uje od metapodijalne kosti

ovce/koze (Camps-Fabrer 1990b), i ovakav se tip sre}e od natufijenskih nalazi{ta

u Izraelu (eg. Stordeur 1988), preko neolita u Gr~koj (Stratouli 1998) do pozne

praistorije na ve}em delu evropske teritorije (Camps-Fabrer 1990b).

Jednostavna {ila od cepanih dugih i pljosnatih kostiju tako|e su {iroko

zastupljen tip (Camps-Fabrer 1990d). Jedino su ne{to manje uobi~ajena dvojna

{ila, ~ija je izrada ne{to sloènija, me|utim, i ona se, mada re|e, sre}u u raznim

praistorijskim kulturama (eg. u neolitu [vajcarske – Voruz 1984).

U neolitu centralnog Balkana, ovi tipovi {ila sre}u se i u star~eva~koj i u

vin~anskoj kulturi na celoj teritoriji – ve} su pomenuti Vin~a (Srejovi} &

Jovanovi} 1959: 182; Babovi} 1984a: kat. 113, 114; 129-140) i drugi lokaliteti

u okolini Beograda (Peri{i} 1984: 31 i d.). Od nalazi{ta iz ne{to blièg okruènja

198

ovde analiziranim pomoravskim moè se pomenuti jo{ i star~eva~ko naselje

Blagotin (Nikoli} & Ze~evi} 2001: 11, ilustracija).

[ilima veoma srodni predmeti, toliko bliski da se ~vrsta granica izme|u

tipova ne moè povu}i, jesu s jedne strane probojci, masivnije alatke, ja~eg i

otpornijeg radnog vrha, a s druge strane igle, mali predmeti finog {iljka

namenjeni za finije radove.

Probojci se izra|uju podjednako od dugih kostiju i od paroàka rogova;

njihova izrada nije ujedna~ena i ne prime}uje se onako pa`ljiva izrada kakva je

uobi~ajena kod {ila. Kori{}eni su za rad na ne{to otpornijim materijalima,

verovatno najvi{e kod obrade drveta.

Od igala preovla|uju one namenjene tkanju i pletenju; retke su igle koje bi

se mogle opredeliti kao {iva}e. Posebno su retke tanke, male igle sa o~uvanom

perforacijom, koje se i ina~e slabije mogu o~uvati u depozitu – svi ovde prona|eni

primerci imaju prelom upravo na delu gde je bila sme{tena perforacija.

Poseban tip igala jesu one koje kao i {ila podtipa A imaju epifizu kao

dr{ku, odnosno glavu; one su mogle biti kori{}ene za tkanje, mada su neke od

njih mo`da bile i ukrasne. Ukupno dve ovakve igle poti~u samo sa Drenovca.

Sasvim je izuzetan nalaz jedne dvostrane igle sa Drenovca, Dr 326.

I kod igala geografska i hronolo{ka rasprostranjenost veoma je velika, pa

ih sre}emo, na primer, u neolitu Gr~ke (Stratouli 1998) i u kulturi linearne

keramike (Hüser 2005).

Svrdla se sre}u retko, ali razlog za to jeste taj {to su predmeti retko bili

specijalizovani isklju~ivo za ovakvu upotrebu i svakako su neka od {ila i probojaca

bila iskori{}ena i na ovaj na~in.

Pijuci nisu ~esti, i javlja se isklju~ivo tip izra|en od ve}eg, prirodno

zakrivljenog paro{ka jelenjeg roga, karakteristi~an za neolit. Svi su kori{}eni za

rad na zemlji; pijuci koji bi bili namenjeni za kopanje u rudnicima nisu otkriveni.

199

Oru`je je izuzetno retko, i to gotovo isklju~ivo za lov i ribolov. Nije

prona|en nijedan predmet koji bi se mogao okarakterisati kao li~no naoruànje.

Ukupno su na|ene samo dve udice na Drenovcu i po jedan harpun na

Drenovcu i Motelu Slatini, me|utim, ovi su predmeti i ina~e retki i nalaze se u

ve}em broju samo na Vin~i-Belom Brdu (Srejovi} & Jovanovi} 1959; Ba~kalov

1979); pomoravski se tipovi morfolo{ki vezuju za njih. Donekle se razlikuje samo

udica Dr 021, koja ima pro{irenje u gornjem delu. Takve se udice javljaju u

neolitu Gr~ke (Stratouli 1998). Udice koje su prona|ene pokazuju pa`ljivu

izradu, ve{tina potrebna da se one naprave i utro{ak vremena morali su biti ve}i

nego kod preostalih ko{tanih predmeta.

Udice su ina~e dosta retke, na Vin~i-Belom Brdu se javljaju u manjem

broju, dok ih na ostalim lokalitetima gotovo i nema. Na Selevcu, na primer,

na|ena je samo jedna, izra|ena od jelenjeg roga (Russell 1990: 530). Varijacije u

morfologiji pokazuju da ovi predmeti nisu tipski, sistematski izra|ivani, za razliku

od, na primer, {ila sa o~uvanom epifizom.

Prona|eni harpuni su tipa konusnih, kakvi su karakteristi~ni za vin~ansku

kulturu (Ba~kalov 1979); harpuni sa zupcima nisu otkriveni. Nekoliko predmeta

uslovno opredeljenih me|u projektile nije mogu}e morfolo{ki klasifikovati.

Oru`je za lov i ribolov od ko{tanih materijala, harpuni, udice i projektili,

generalno su retki, me|utim, njihovo odsustvo nije presudno za ocenjivanje

zna~aja ovakvog na~ina skupljanja hrane, ta~nije, to {to ovih predmeta nema ne

zna~i i da su lov i ribolov bili od manjeg zna~aja. Razlog za njihovu malobrojnost

naprosto leì u tome {to ovi predmeti ne ulaze u depozit u naselju; polomljeni

projektil posta}e deo depozita daleko od naselja, dok }e projektil koji ostane

neo{te}en biti ponovo upotrebljen. Prema tome, da bi se odredila uloga lova i

ribolova u svakodnevnom ìvotu neolitskih stanovnika Pomoravlja, potrebni su i

drugi podaci, pre svega analiza faune.

200

Predmeti za se~enje. Me|u upotrebnim predmetima, grupa predmeta za

se~enje obuhvata najmanji broj primeraka. Razlog za to svakako leì u tome {to

su ove alatke podjednako efikasne, ako ne i efikasnije kad su izra|ene od drugih

materijala. Posebno su razli~iti kremeni noèvi i se~iva, ina~e na|eni u ve}em

broju na sva tri naselja, pogodniji za ovakvu upotrebu od ko{tanih.

Me|u predmetima za se~enje najzastupljeniji su dleta i klinovi, izra|eni od

dugih kostiju i paroàka rogova, namenjeni najvi{e za rad sa drvetom. Noèvi se

javljaju izuzetno, nemaju standardizovane oblike, i svi pokazuju tragove

kori{}enja na glini, odnosno za izradu kerami~kih predmeta.

Dleta i sekire izra|eni od gla~anog kamena tako|e su daleko brojniji od

ko{tanih. Sekire i tesle od rogova bile su brojne i {iroko rasprostranjene po celoj

Evropi u mezolitskom periodu (eg. Ba~kalov 1979, David 1998), te se njihovo

opadanje u neolitu moè objasniti uvo|enjem istih tipova predmeta od gla~anog

kamena. Izuzetan je nalaz pa`ljivo izra|ena sekira od roga sa Drenovca.

Na ova tri naselja potpuno nedostaju motike od rogova, ina~e poznate u

vin~anskoj kulturi, ali vi{e na severnijim lokalitetima (eg. Banjica – Todorovi} &

Cermanovi} 1961: 52, Obre`-Beletinci – Brukner 1962: 92). Broj poljoprivred-

nih alatki od kostiju i rogova na ovim lokalitetima i ina~e je srazmerno mali, pa se

moè pretpostaviti da su one ~e{}e izra|ivane od drugih materijala.

Predmeti za gla~anje. I ovo je dosta brojna grupa predmeta, ograni~ena

na tri tipa, ali sa velikim varijacijama. Predmeti za gla~anje vrlo su brojni i na

drugim neolitskim nalazi{tima – na Star~evu i na Obrima I spatule su najbrojnija

grupa uz {ila (Ba~kalov 1979: 24), tako|e su brojne i, na primer, na Vin~i

(Srejovi} & Jovanovi} 1959: 181) i na Anzi (Smoor 1976).

Spatule se javljaju u ~etiri osnovne varijante. Prva varijanta bile bi spatule

od cepanih dugih kostiju, gde je pored same radne ivice zna~ajnu ulogu u radu

imao i kanal za ko{tanu sr`. Ove su spatule kori{}ene najvi{e za gla~anje i utrlja-

vanje razli~itih supstanci u sirovinu koja se obra|ivala (masno}a, pigment i sl.).

201

Slede}a varijanta jesu sli~ne spatule od cepanih rebara, gde je va`na aktivna

povr{ina donja povr{ina kosti na kojoj je izloèno spongiozno tkivo. Ovakve su

spatule isto kori{}ene za gla~anje i utrljavanje razli~itih supstanci, ali i za ne{to

grublje poslove, za bru{enje i struganje, uz pomo} jo{ nekog abrazivnog sredstva.

Pljosnata spatula od rebra sa zasebno oblikovanim lopatastim (spatulastim) delom

prona|ena je samo jedna (MS 113).

Spatulama od cepanih rebara sli~na je naredna varijanta, spatule od

necepanih rebara, gde se kao aktivna radna ivica iskori{}ava prirodna zakrivljenost

rebra, bilo da se iskoristi unutra{nja povr{ina ili bo~na ivica kod manjih rebara.

Takve su spatule kori{}ene za poslove od struganja, preko gla~anja do poliranja.

Tip spatule od modifikovanih celih dugih kostiju, kori{}enih za izradu

kerami~kih predmeta, kakve su poznate na Selevcu (Russell 1990: 531), u

Pomoravlju nisu na|ene.

Poslednja uo~ena varijanta jesu gla~alice od segmenata rogova, obi~no od

delova korteksa roga, koje se koriste sli~no kao spatule od dugih kostiju ili od

cepanih rebara.

Spatule su kori{}ene za rad na mekim materijalima, kao {to su koè, krzna,

biljna vlakna, glina i mo`da jo{ neka, neidentifikovana sirovina.

Struga~i su malobrojni, mogu}e zato {to su za ovu vrstu posla vi{e

kori{}ene kremene alatke. Oblici su neujedna~eni i te{ko se mogu rekonstruisati

jer su predmeti u velikoj meri o{te}eni; prime}uje se jedino da morfolo{ki donekle

prate kremene struga~e.

[ila-spatule, predmeti ~ije je postojanje registrovano na nekoliko neolitskih

lokaliteta, ali koji dosad nisu izdvajani kao zaseban tip, tako|e pokazuju nekoliko

varijanti u oblicima. Samo dva {ila-spatule sa Motela Slatine imaju oba radna

kraja, i spatule i {ila, na distalnom kraju, kod ostalih predmeta {iljak se formira na

distalnom, dok se spatula-radni kraj oblikuje na proksimalnom kraju, ili, re|e, na

bo~noj ivici predmeta. Izra|uju se isklju~ivo od rebara, a kori{}eni su za {irok

raspon poslova, od obrade koè i krzna do rada sa biljnim materijalima i glinom.

202

Predmeti za udaranje. Sli~no kao i kod {ila-spatula, i udara~i od paroàka

rogova su konstatovani na drugim nalazi{tima, ali nisu izdvojeni kao zaseban tip,

verovatno zato {to njihova namena nije bila prepoznata.

Udara~i se prete`no izra|uju od paroàka rogova, manje ili vi{e modifiko-

vanih, i kori{}eni su najvi{e na biljnim sirovinama – za rad sa drvetom, pripremu

hrane, i sli~no.

Retu{eri, sli~ni udara~ima, ali druk~ije namene, nisu brojni u neolitu.

Posebno se retu{eri od rogova retko pominju, mada je mogu}e da specifi~ni

tragovi upotrebe koji ih odlikuju nisu prepoznati. Dalja istraìvanja }e pokazati da

li su retu{eri od paroàka karakteristika samo pomoravskih lokaliteta ili imaju

ne{to ve}u rasprostranjenost.

Kada se uzmu u obzir fizi~ke karakteristike roga, koji bolje apsorbuje

{okove i udarce zbog visokog procenta organske materije, pa je prema tome

pogodniji za upotrebu koja iziskuje silu, ovi retu{eri pokazuju tehnolo{ki

napredak u odnosu na retu{ere od kostiju, koji se javljaju u preneolitskim

stratumima na lokalitetima u Srbiji (Ba~kalov 1979).

êki}i od rogova poznati su i sa drugih lokaliteta, i izra|uju se na sli~an

na~in – zaobljena povr{ina gde se rog odvaja od baze iskori{}ava se kao aktivna

povr{ina. Ono {to odlikuje ovde opisane ~eki}e jeste da su uvek u pitanju sloène

alatke – ~eki} sa Motela Slatine ima o~uvan ~eoni paroàk iskori{}en kao udara~,

dok oba ~eki}a sa Drenovca imaju na drugom kraju prostor za usa|ivanje neke

druge alatke. Pretpostavlja se da je uglavljivana kamena sekira, pa su ovi ~eki}i i

izdvojeni u poseban podtip ~eki}a-sekira.

Predmeti posebne namene. Ova grupa obuhvata niz upotrebnih, ali ne

aktivnih, ve} pomo}nih predmeta.

Dr{ke, u ranijim istraìvanjima slabo poznate, javljaju se u tri osnovna

oblika. Prvi bi bile dr{ke od paroàka rogova, gde je spongiozno tkivo u

unutra{njosti izdubljeno. Kod primerka prona|enog na Motelu Slatini,

203

spongiozno tkivo izdubljeno je u potpunosti, ali to nije morao uvek biti slu~aj.

Ovakve su dr{ke dosad poznate sa Selevca (Russell 1990: 538).

Druge dve varijante dr{ki izra|uju se od dugih kostiju tako da se kao

recipijent za drugu alatku iskoristi prirodni cevasti oblik dijafize. Dr{ka moè biti

samo od dijafize, ponekad delom zase~ene da se alatka lak{e uglavi, ili moè biti

od dijafize i epifize. Ova se poslednja varijanta javlja samo na Drenovcu i nije

poznata na drugim lokalitetima, te mo`da predstavljaju specifi~nu odliku ovog

naselja, ~ak jednog majstora, s obzirom na to da se javljaju u susednim

arheolo{kim kontekstima.

Radne povr{ine naj~e{}e nisu obra|eni predmeti, ve} samo upotrebljeni

fragmenti razli~itih kostiju, uglavnom pljosnatih. Kori{}ene su u razli~ite svrhe,

ali najvi{e u izradi kerami~kih predmeta. Prete`no su u pitanju manji podmeta~i;

velike radne povr{ine ili nakovnji nisu otkriveni.

Recipijenti nisu ~esti, na|en je samo jedan ovakav predmet od jelenjeg

roga na Drenovcu. Predmet je o{te}en, tako da nije sigurno da li je u pitanju

recipijent za sme{taj neke materije ili prava ka{ika.

Prave spatule-ka{ike, koje se ina~e smatraju tipskim za neolit jugoisto~ne

Evrope (cf. Nandris 1971), nisu na|ene ni na jednom od analizirana tri naselja.

Preostali predmeti svrstani u ovu grupu vezuju se za tekstilnu proizvodnju.

Upotrebljeni astragali, poznati sa drugih neolitskih lokaliteta, sada su, na osnovu

uo~enih tragova upotrebe, protuma~eni na druk~iji na~in. Preciznije odre|ivanje

njihove namene, me|utim, moè biti re{eno tek daljim istraìvanjima.

Fino obra|eni ko{tani {tapi}i interpretirani su kao vretena; ovo je tako|e

jo{ uvek hipoteti~no.

Pr{ljenci za vretena i perforirane plo~ice za razdvajanje vlakana, dobro

poznati i prou~eni na neolitskim lokalitetima u Evropi, sada su prepoznati i u

neolitu srednjeg Pomoravlja, me|utim, jo{ uvek su isuvi{e malobrojni da bi se

ocenio njihov zna~aj i uloga u privredi.

204

Neutilitarni predmeti. Ovi su predmeti malobrojni i ograni~enog

raspona oblika. Neutilitarni predmeti i ina~e su retki, ne{to ve}i izbor oblika i ve}i

ukupan broj predmeta nalazi se samo na Vin~i (Srejovi} & Jovanovi} 1959;

Babovi} 1984b; Dimitrijevi} & Tripkovi} 2002).

Muzi~ki instrument je na|en samo jedan. To je tip duva~kog instrumenta

od {upljeg dela kosti sa ve}im brojem rupica. Po svemu sude}i, ovo je prvi

pouzdano opredeljeni muzi~ki instrument u neolitu centralnog Balkana. Dosad su

na ovoj teritoriji identifikovani samo mogu}i muzi~ki instrumenti u preneolitskim

slojevima Lepenskog Vira (Ba~kalov 1979: 39).

Od ukrasnih predmeta najbrojniji su privesci; ostali su tipovi retki. Privesci

se javljaju najvi{e u vidu perforiranih zuba (celih ili samo plo~ica kanina suida);

samo jedan zub ima umesto perforacije usek za vezivanje. Ko{tani privesci su

malobrojni i isuvi{e o{te}eni da bi se rekonstruisala forma, ali, po svemu sude}i,

pokazuju dosta raznovrsne oblike, odnosno, na ova tri naselja dosad nisu

otkrivena dva istovetna.

Ko{tano prstenje, ina~e prisutno i u star~eva~koj i u vin~anskoj kulturi –

nalazimo ga, na primer, na star~eva~kom lokalitetu Obre`–Ba{tine (Brukner

1960: 88), ne javlja se ni na jednom od ova tri naselja.

Narukvice izra|ene od {koljki, tip poznat u neolitu na {irem geografskom

podru~ju, javljaju se samo na Drenovcu. Spondilus narukvice dosad nisu

registrovane u Pomoravlju, te ovi nalazi daju nove podatke o njihovoj distribuciji,

ali i postavljaju nova pitanja o putevima razmene ovih retkih i verovatno

presti`nih predmeta.

Jedinstven je nalaz narukvice od jelenjeg roga, dosad poznate samo u

Rumuniji. K. Beldiman, koji je rumunske narukvice izdvojio i opisao, ~ak smatra

da bi one mogle biti fossiles indicateurs, odnosno tip karakteristi~an za stariji neolit

jugoisto~ne Evrope (Beldiman 2000a: 42).

205

Perle od {koljki i kostiju javljaju se samo na Drenovcu, i to su otkrivena

samo tri primerka. Morfolo{ki se uklapaju me|u perle poznate sa drugih

neolitskih lokaliteta, posebno Vin~e, koja ima bogat repertoar ukrasnih predmeta

(cf. Srejovi} & Jovanovi} 1959).

Delovi ode}e, odnosno kop~e za ode}u i obu}u, nalaze se izuzetno, i to u

nestandardizovanim formama. Ukrasna igla zasad je identifikovana samo jedna.

Kao {to se vidi, mada u ko{tanoj industriji preovla|uju jednostavne,

prete`no ku}ne alatke, {iroko rasprostranjene i prema tome kulturno i hronolo{ki

nekarakteristi~ne, kao {to su {ila i spatule, raznovrsnost je ipak velika.

Posebno se po broju tipova i varijacija u okviru njih izdvaja Drenovac, ~ija

je ko{tana industrija i kvantitativno najbrojnija. Nekoliko tipova i podtipova samo

su na Drenovcu poznati ili se neki predmeti sa Drenovca posebno izdvajaju po

finoj obradi – igle sa glavom od metapodijalnih kostiju, sekire od roga, ~eki}i-

sekire, dr{ke od dugih kostiju, razli~ite narukvice.

Na osnovu ovih rezultata, mo`e se korigovati zaklju~ak A. Ba~kalova o

ko{tanoj industriji na vin~anskim nalazi{tima. On je naime, konstatovao slede}e:

„Mada je publikovano vi{e lokaliteta vin~anske kulture, za pregled oblika i

predmeta od kosti i roga je dovoljan ko{tani materijal iz Vin~e. Preko hiljadu

predmeta, iz svih faza vin~anske kulture sa ovog lokaliteta, jesu i dobra osnovica

za izradu tipolo{ke sistematizacije u kojoj bi skoro svi oblici poznati sa drugih

vin~anskih nalazi{ta mogli da na|u predstavnike.” (Ba~kalov 1979: 26).

Publikovana bogata ko{tana industrija sa Selevca ukazala je da stepen vari-

jacija izme|u lokaliteta nije zanemarljiv (Russell 1990: 546), analiza Drenovca,

Motela Slatine i Stragara dala je dalje podatke u tom pravcu. Prema tome, mada za

odre|ene tipove predmeta Vin~a mo`e biti dobar i dovoljan primer, razlike izme|u

pojedinih naselja nisu male, i svaki ima da ponudi ne{to novo i druk~ije u oblicima

ili tehni~kim re{enjima. To nam omogu}ava da sagledamo i individue iza predmeta,

ta~nije majstore koji su predmete kreirali prema svojim afinitetima i potrebama.

206

4. UPOTREBA KO[TANIH PREDMETA

Ko{tani predmeti kori{}eni su za razli~ite poslove, za obradu koè i krzna,

za preradu biljnih vlakana, izradu kerami~kih proizvoda, obradu drveta, za

pripremu hrane, rad na zemlji (cf. tabele i ilustracije na kraju poglavlja).

OBRADA KOÈ I KRZNA.

Razli~iti etnografski, eksperimentalni i podaci o tehnologiji iz antike

pomaù nam da rekonstrui{emo osnovne procese u obradi koà i krzna u gotove

proizvode. Prvi korak u obradi koè i krzna jeste da se o~isti od ostataka mesa,

masno}e i sl., {to se obavljalo uz pomo} struga~a ili noà. Dalji tretman mogao je

obuhvatati dimljenje, utrljavanje masno}e ili obradu nekom drugom smesom (na

primer, smesom gipsa i bra{na), ponovno struganje, natopljavanje u ~istoj, slanoj

ili vodi sa odre|enim dodacima, u toku nekoliko dana ili nedelja, i tako dalje.

(Bari{i} 1997: 161; Hodges 1981: 148–9)

Gla~anje spoljne strane koè jeste jedna od osnovnih operacija u obradi,

skoro sve koè prolaze kroz ovaj tretman i u savremenoj industriji. Gla~anje kom-

presuje koù, njen spoljni sloj dobija sjaj i ona postaje nepromo~iva. Najve}i deo

poluobra|enih krzna tako|e prolazi kroz proces gla~anja nakon utrljavanja masti i

bojenja. Gla~anje, kombinovano sa utrljavanjem masno}e, da bi se koà u~inila

elasti~nom i nepromo~ivom poznato je kod Eskima. (Semenov 1976: 176-8)

Najzna~ajniji proces obrade jeste {tavljenje, koje ima trajno, ireverzibilno

dejstvo, za razliku od tretmana dimom ili masno}om, ~ije dejstvo nije trajno, ono

se moè ukloniti ili poni{titi (Hodges 1981: 150).

[tavljenje se obi~no obavljalo na koàma koje su dobro natopljene (obi~no

bi odstajale nekoliko dana u vodi, ~istoj ili u koju su dodate razli~ite supstance), a

samo sredstvo za {tavljenje pripremalo se od razli~itog drve}a ili bilja – od

hrastove {i{arke, kore smr~e, kestena, ili razli~itog li{}a (Bari{i} 1997: 157 i d;

Hodges 1981: 148-9). Nakon toga, koè su rastezane i dalje oblikovane, ponekad

207

je bilo potrebno ponovno struganje; i na kraju su isecani delovi za dalje

oblikovanje predmeta (Skakun 1993a: 144). Za bojenje su opet kori{}ene biljne

sirovine – pe~urke ili kore drveta. (Bari{i} 1997: 161).

Obrada krzna unekoliko se razlikuje, pre svega, {tavljenje ovde nije

primenjivano. Nakon {to je odvojeno i o~i{}eno, krzno je moglo biti potapano u

slanu vodu ili tretirano na neki drugi na~in, i potom su{eno. Da krzno ne bi

postalo previ{e kruto, tako|e je utrljavana masno}a (Hodges 1981: 150-151).

Za ove poslove kori{}ena je velika ve}ina {ila, spatula i {ila-spatula, zatim

struga~i, probojci, dleta, igle i drugo. Tragovi upotrebe o~uvani na njima

pokazuju da su kori{}eni u svim fazama izrade, od po~etne obrade suve koè,

posebno za utrljavanje masno}e i drugih supstanci, pa do finalne izrade gotovih

predmeta – ode}e, obu}e, razli~tih pokriva~a i sli~no.

Broj alatki koje pokazuju tragove upotrebe na koàma i krznu dosta je

veliki. Ove su alatke gotovo sve nagla{eno istro{ene tokom upotrebe; mada su se

one relativno brzo tro{ile i bilo ih je potrebno ~esto menjati, njihov je broj

upadljivo veliki. To nam pokazuje da je obrada koè i krzna bila zna~ajna

aktivnost na sva tri naselja, i na Drenovcu, i Motelu Slatini i na Stragarima.

OBRADA BILJNIH VLAKANA.

Obrada biljnih vlakana obuhvata poslove od po~etne obrade biljaka zarad

izvla~enja vlakana, preko uplitanja u razli~ite vrste konaca i niti do tkanja,

predenja i {ivenja.

Biljke od kojih su izra|ivana vlakna bile su, po svemu sude}i, lan i

konoplja, o ~ijem prisustvu i upotrebi na na{oj teritoriji svedo~e etnografski

podaci (Vladi}-Krsti} 1984); to su biljke ~ija je upotreba dokumentovana na

razli~itim praistorijskim lokalitetima u Evropi (Wild 2003). Njima se moè

dodati i prerada like, odnosno kora drveta. (cf. i Tringham & Stevanovi} 1990)

208

Da bi se dobila tekstilna vlakna, prvo je bilo potrebno da se stabljike

omek{aju, potapanjem u vodu, ili polaganjem na vla`na mesta u prirodi; kada se

vlakno po~ne odvajati od stabljike, proces kiseljenja je zavr{en (Vladi}-Krsti}

1984: 70). Stabljike konoplje i lana prvo su lomljene uz pomo} nekog perkutera

na ravnoj povr{ini, zatim su uklanjani ostaci stabljika udaranjem no`em; na kraju

su vlakna izdvajana pomo}u raznih ~e{ljeva (Vladi}-Krsti} 1984: 72; Wild 2003:

22).

Predenje je sjedinjavanje i oblikovanje biljnih tekstilnih vlakana u nit.

Izvodi se pomo}u raznih pomagala i sprava, kao {to su preslica, zatim malo i

veliko vreteno, kolovrat, vreteno sa kukom, vreteno sa kalemom, koji se u toku

procesa pokre}u prstima ili nogom (Vladi}-Krsti} 1984: 74-5). Od dobijenih

vlakana dalje su izra|ivani razli~iti odevni i drugi predmeti, oni manji pletenjem

uz pomo} igala, dok je tkanje ve}ih predmeta, poput pokriva~a, zahtevalo razboj.

Niz kerami~kih predmeta identifikovan je kao pomo}no sredstvo ili deo

slo`ene naprave upotrebljavane u procesu izrade vlakana, konaca, konopaca, i

njihovog uplitanja u gotove proizvode (Chapman 1981: 122 i d; Tringham &

Stevanovi} 1990: 325 i d). Neki od ovih predmeta morfolo{ki odgovaraju u

manjoj ili ve}oj meri ko{tanim, {to je posebno upadljivo kod perforiranih diskova.

Od ko{tanih predmeta, za preradu biljnih vlakana pre svega su kori{}ena

razli~ita {ila, posebno u prvim fazama obrade biljaka. Odre|eni nalazi sa drugih

praistorijskih nalazi{ta u Evropi pokazuju da su neka {ila mogla biti uvezana

zajedno i iskori{}ena kao ~e{alj kod odvajanja vlakana (Camps-Fabrer 1990d).

Neki od predmeta za udaranje tako|e su mogli biti kori{}eni kod prvih

faza obrade. Za dalje tkanje i pletenje upotrebljavane su igle, i najve}i deo obje-

kata svrstanih me|u predmete posebne namene imao je odre|enu ulogu u vezi sa

obradom biljnih vlakana. Za samo pletenje i tkanje kori{}eni su ko{tani {tapi}i,

kao vreteno ili preslica, verovatno uz pomo} perforiranih astragala, zatim plo~ice

sa nizom perforacija, perforirani disk i predmet koji pokazuje tragove vezivanja sa

Drenovca. Neke spatule i struga~i tako|e su mogli biti upotrebljavani; struga~i u

po~etnim fazama obrade, a spatule u kasnijim, za nano{enje pigmenta i sli~no.

209

RAD SA DRVETOM.

Obrada drveta podrazumeva nekoliko razli~itih poslova, od se~enja i prvih

faza obrade debla do izrade manjih proizvoda, zatim lju{tenje i preradu kore

drveta, i izdvajanje, obradu i uplitanje pru}a u razli~ite korparske proizvode.

Dleta, klinovi i sekire verovatno su najve}im delom kori{}eni za obradu

drveta, za grubo tesanje i sli~no. Za rascepljivanje drveta mogli su biti kori{}eni i

neki probojci. Oni nisu brojni, i kori{}eni su prete`no kao dodatak daleko

brojnijim alatkama od gla~anog kamena, kod kojih se za veliki deo pretpostavlja

da su kori{}ene za obradu drveta (cf. Antonovi} 2003).

Udara~i koji pokazuju tragove upotrebe na biljnim materijalima jednim

delom su kori{}eni za preradu kore drveta. Kora drveta je, kao {to je ve}

pomenuto, prete`no upotrebljavana kod obrade koè, za pripremanje sredstva za

{tavljenje i pigmenata, tako da ~ine jo{ jednu kategoriju predmeta vezanu za

obradu koè, krzna i biljnih vlakana.

Predmeti kori{}eni za korparske proizvode nisu brojni. Nekoliko {ila se

moè ovde svrstati; drugi se predmeti ne mogu izdvojiti.

Za izradu prepleta na zidovima ku}a moè se pretpostaviti postojanje

nekih ja~ih alatki, koje, me|utim, nisu identifikovane u analiziranim kolekcijama

ko{tanih predmeta.

PRIPREMA HRANE.

Manji broj ko{tanih predmeta moè se vezati za poslove pripremanja

hrane. Struga~i i se~iva verovatno su upotrebljavani u ove svrhe; neki udara~i

mogli su sluìti za mrvljenje hrane u avanu, ali i kao neka vrsta cepa~a (~opera)

kod odvajanja mesa. Deo radnih povr{ina tako|e je mogao biti iskori{}en u

poslovima vezanim za pripremu hranu, mo`da i deo spatula. Ovde verovatno

spada i jedini prona|eni recipijent, izra|en od jelenjeg roga.

210

RAD SA GLINOM.

Manji broj predmeta pokazuje tragove kori{}enja na finije i srednje

pre~i{}enoj glini. U pitanju su uglavnom {ila, spatule, {ila-spatule, noèvi i radne

povr{ine. Dimenzije ovih predmeta, kao i sam karakter tragova na njima pokazuju

da su oni kori{}eni za izradu kerami~kih proizvoda, u najve}oj meri posuda.

Izrada predmeta od keramike obuhvatala je nekoliko etapa posla, po~ev od

pripremanja gline, preko oblikovanja predmeta i nano{enja ukrasa, do pe~enja.

Ko{tani predmeti kori{}eni su samo kod samog oblikovanja i ukra{avanja

predmeta. Pre svega to su radne povr{ine, koje su sluìle kao oslonac ili podmeta~

pri izradi predmeta. Tokom oblikovanja predmeta kori{}eni su noèvi (jedan

poti~e sa Drenovca, jedan sa Stragara), pored alatki od drugog materijala. U

zavr{noj obradi u~estvovale su ko{tane spatule i {ila-spatule, dok su za izvo|enje

ukrasa kori{}ena {ila.

Velike gla~alice ili sli~ni predmeti, koji bi bili kori{}eni za lepni premaz na

zidovima ku}a ili pe}ima, nisu otkriveni ni na jednom od ova tri naselja.

OBRADA KREMENA.

Svega nekoliko paroàka rogova, sa karakteristi~nim tragovima upotrebe

na tvrdim materijalima, opredeljni su kao retu{eri.

Drugi predmeti koji bi bili kori{}eni za obradu kremena nisu otkriveni.

Mada se kod analize seleva~ke industrije za ~eki} od jelenjeg roga

pretpostavlja da je mogao sluìti u ove svrhe (Russell 1990: 537 ), ~eki}i koji su

otkriveni na pomoravskim lokalitetima ne pokazuju tragove upotrebe koji bi

podràli ovakvu interpretaciju.

211

POLJOPRIVREDNE ALATKE.

Od poljoprivrednih alatki prona|eno je samo nekoliko pijuka od paroàka

jelenjih rogova, koji imaju karakteristi~ne tragove uporebe na rastresitoj

(Drenovac, Motel Slatina), odnosno peskovitoj zemlji (Stragari).

Motike i druge poljoprivredne alatke, kakve se javljaju na nekim neolitskim

nalazi{tima, na analiziranim naseljima nisu otkrivene.

ORU`JE ZA LOV I RIBOLOV.

U ovu grupu predmeta mogu se svrstati prona|ene udice i harpuni,

verovatno i predmeti opredeljeni me|u projektile. Kako su ovi predmeti izuzetno

malobrojni, moè se pretpostaviti da su samo izuzetno izra|ivani od kostiju i

rogova i da su bili uobi~ajeni u drugim vrstama materijala.

Tragovi nekih drugih sirovina koje su mogle biti obra|ivane ko{tanim

predmetima nisu prona|eni. To se posebno odnosi na razli~ite mineralne

sirovine, pre svega one namenjene za pigmente.

Najbrojnije su alatke vezane za razli~ite sitne zanate (obrada koè, obrada

biljnih vlakana) i u ne{to manjoj meri za svakodnevne poslove vezane za ku}u (za

pripremu hrane, na primer). Predmeti vezani za poslove van naselja (poljopriv-

redni poslovi, lov, ribolov) izuzetno su retki.

Tragovi upotrebe pokazuju da su predmeti od ko{tanih sirovina najvi{e

kori{}eni za obradu koè i krzna, i u ne{to manjoj meri za preradu biljnih

sirovina. Kako su ovo organski materijali koji se ne mogu o~uvati u depozitu,

podaci dobijeni analizom ko{tane industrije daju nam zna~ajne podatke o preradi

212

ove vrste materijala i njihovoj ulozi u privrednom ìvotu neolitskih stanovnika

Pomoravlja.

Pre svega, veliki izbor razli~itih alatki, kao i njihov veliki broj pokazuje da

su prerada koè, krzna i biljnih sirovina bile dobro zastupljene aktivnosti. Ve} su

sami ko{tanih predmeti brojni i raznovrsni, a kad se tome dodaju razli~ite

kremene i kamene alatke, i pretpostavi i postojanje odre|enih drvenih pomo}nih

sprava, jasno je da su ove aktivnosti bile veoma zna~ajne (za model kombinovane

upotrebe ko{tanih i kremenih alatki u ove svrhe, cf. Beugnier & Maigrot 2005. i

Skakun 1993).

Ocena istraìva~a Selevca (Tringham & Stevanovi} 1990), koja se oslanja

na analizu ekonomskih aktivnosti u vin~anskoj kulturi D`. êpmena (1981: 117 i

d.), jeste da je proizvodnja tekstila u vin~anskoj kulturi imala mali zna~aj, posebno

u ranijim fazama (Tringham & Stevanovi} 1990: 336). Smatram, me|utim, da

ovde analizirani ko{tani predmeti pruàju nove podatke u tom smislu, i da bi

zna~aj i ulogu tekstilne proizvodnje u vin~anskoj kulturi trebalo korigovati, ~emu

bi mogle da doprinesu budu}e detaljnije traseolo{ke analize ve}eg broja predmeta.

Poljoprivredne alatke dosta su retke, isto i oru`je za lov i ribolov.

Najbrojniji su, prema tome, predmeti za sitne ku}ne poslove i za izradu

razli~itih predmeta za svakodnevnu upotrebu, koja je bila uglavnom vezana za

ku}u, odnosno za doma}instvo, mada se moè pretpostaviti da je odre|eni nivo

specijalizacije i izdvajanja pojednih poslova bio prisutan.

213

5. ANALIZA PROSTORNE DISTRIBUCIJE.

Svi ovi opisani poslovi za koje su upotrebljavane ko{tane alatke mogli su

biti prostorno vezani za odre|ene delove samog naselja ili njegove okoline – za

ku}u, dvori{te, zasebnu radionicu u okviru ili na periferiji naselja, i tako dalje. Pod

pretpostavkom da ve}i broj alatki biva odba~en i samim tim ulazi u depozit na

mestu gde je upotrebljavan, njihova prostorna distribucija u trenutku iskopavanja

moè pruìti podatke o prostornoj organizaciji naselja. Mada je ponu|ena

simboli~ka interpretacija prisustva i odsustva odre|enih alatki u okviru ku}e

(Hodder 1990), kod analize prostorne distribucije po{la sam od prepostavke da

najve}i broj predmeta ulazi u depozit na mestu gde je kori{}en, kao i da se vrlo

mali broj predmeta namenjenih za poslove izvan naselja (u polju, u {umi –

zemljoradni~ka oru|a i oru`je za lov i ribolov) moè na isti na~in objasniti.

Veliki raspon aktivnosti za koje su vezane opisane ko{tane alatke pokazuju

da su tokom iskopavanja na sva tri lokaliteta, na Motelu Slatini, na Drenovcu i na

Stragarima, istraèni razli~iti delovi naselja. Moè se pretpostaviti da je ve}i deo

ovih poslova obavljan u okviru ku}e ili ku}nog dvori{ta, s tim {to se za odre|ene

etape poslova mogu pretpostaviti i zasebna radna mesta. Njihova pouzdana

identifikacija, me|utim, nije mogu}a kad su u pitanju ranija istraìvanja, usled

nepotpune terenske dokumentacije.

Istraìvanja u toku 1997–2002. godine na Motelu Slatini dala su prete`no

{ila i spatule iskori{}ene za obradu koè, krzna i u manjoj meri biljnih materijala;

predmeti vezani za pripremu hrane i sli~no gotovo da nisu prisutni. Kako su

sonde Zipp I i II protuma~ene kao periferija naselja, mo`da su u pitanju radna

mesta izdvojena od stambenog dela naselja. Analiza ostalog materijala, pre svega

alatki od kamena i kremena, mo}i }e da ovu prepostavku potvrdi ili odbaci.

214

Istra`ivanja na Drenovcu u toku 2004–2006. godine dala su ne{to

potpunije podatke o prostornoj distribuciji, pre svega zbog toga {to je otkriven

ve}i broj predmeta. Ve} je pomenuto da su u okviru ku}e 1, u najmla|em

gra|evinskom horizontu, na|ene dve dobro o~uvane igle; pored toga, za zonu

oko ku}e vezuje se jo{ nekoliko igala i {ila, od ~ega je jedno verovatno kori{}eno

za pletenje korpi.

U narednom gra|evinskom horizontu otkriveno je nekoliko razli~itih

predmeta (spatule i radne povr{ine) sa tragovima upotrebe na glini, tako da

verovatno predstavljaju mesto gde su oblikovane kerami~ke posude.

Dalja prostorna analiza ostalih predmeta sa Drenovca mogla bi dati jo{

podataka u ovom pravcu.

Isuvi{e mali broj predmeta sa Stragara ne dozvoljava nikakve zaklju~ke o

prostornoj organizaciji.

6. HRONOLO[KI RAZVOJ

Ko{tani predmeti generalno su slabo hronolo{ki i kulturno osetljivi;

njihova je forma u velikoj meri odre|ena samom sirovinom, ~ak i vi{e nego kod

kamenih alatki. Jednostavni, funkcionalni oblici, kao {to su {ila od metapodijalnih

kostiju sa o~uvanom epifizom, {ila od cepanih rebara, dleta od cepanih dugih

kostiju sa epifizom, pljosnate gla~alice, alatke od paro`aka rogova, javljaju se u

ranijim praistorijskim periodima, i u neolitu oni se upotrebljavaju gotovo bez

izmena.

Odre|eni tipovi iz ranijih perioda u neolitu opadaju, kao {to su mezolitske

sekire i dleta od rogova, ali se i dalje mogu sresti. Tako|e opada izrada predmeta

od zuba, kako upotrebnih, tako i ukrasnih.

215

Forme karakteristi~ne za neolit, ali ne i specifi~ne za vin~ansku kulturu,

bili bi pijuci od paroàka jelenjih rogova, obra|eni astragali, narukvice od {koljki i

rogova.

Pitanje odnosa ko{tane industrije star~eva~ke i vin~anske kulture nije

moglo biti re{eno analizom zbirki sa Drenovca, Stragara i Motela Slatine.

Poseban sloj star~eva~ke kulture na Motelu Slatini i na Stragarima pretpostavljani

su u po~etnim fazama istraìvanja ovih lokaliteta, da bi kasnijim iskopavanjima

ove pretpostavke odbacili drugi ili ~ak isti istraìva~i (cf. pogl. 5, 6, i 9).

Star~eva~ki horizont za sada je pouzdano izdvojen samo na Drenovcu, me|utim,

samo su na sondi 15 stratigrafski podaci dobro dokumentovani. Ovde je

star~eva~ki sloj istraèn na manjoj povr{ini (iz tehni~kih razloga, zbog velike

dubine), i zbog poreme}aja u sloju jasna granica izme|u vin~anskog i

star~eva~kog sloja nije mogla biti povu~ena, pa prema tome ni arheolo{ki

materijal nije bilo mogu}e pouzdano razdvojiti. Naàlost, ko{tana artefakta koja

stratigrafski nesumnjivo pripadaju star~eva~kom sloju jesu malobrojna i slabo

o~uvana, te su podaci koje ona pruàju nepotpuni.

Po pitanju tehnologije, odnosno izbora sirovine i njene obrade, razlike

izme|u star~eva~ke i vin~anske ko{tane industrije prakti~no ne postoje. [to se ti~e

tipova, javljaju se morfolo{ki isti tipovi kao i u vin~anskoj kulturi – igle od

fragmenata kostiju, {ila od pljosnatih kostiju, udara~i od paroàka rogova.

Dr{ke od epifize i dela dijafize na|ene su u kontakt–zoni gde se vin~anski i

star~eva~ki sloj me{aju, te njihovo opredeljenje nije pouzdano. Ovoj kontakt–zoni

pripadaju i neki ukrasni predmeti od kanina suida.

Drenovac, me|utim, sa bogatim kulturnim slojem od skoro 6 m, ipak

pruà odre|ene podatke o hronolo{kom razvoju ko{tane industrije. Tehnolo{ki,

ko{tana artefakta su dosta ujedna~ena. Postupci izrade predmeta su nepromenjeni,

dok se blage varijacije uo~avaju u izboru sirovina. Upotreba rogova i zuba,

posebno kanina suida, ne{to je manja u mla|im fazama, a posebno je upadljivo to

{to se {koljke javljaju samo u starijim fazama.

216

Tipolo{ki, izvesno opadanje se tako|e moè primetiti u mla|im fazama –

predmeti su morfolo{ki raznovrsniji u starijim fazama. Nakit se u starijim

slojevima Drenovca javlja u ne{to ve}em broju predmeta i ve}em broju oblika;

dvostrana igla, jedini no` i jedini recipijent tako|e pripadaju starijim fazama;

ko{tani {tapi}i – vretena nisu prisutni u najmla|im horizontima. Za stariji fazu

vin~anske kulture, a mogu}e i za star~eva~ku kulturu, mogu se vezati dr{ke od

epifiza, retu{eri od paroàka rogova i narukvica od baze roga.

Moè se, prema tome, zaklju~iti da je uop{teno prisutna ve}a raznolikost u

sirovinama i tipovima predmeta u starijim nego u mla|im fazama vin~anske

kulture. Da li su tipovi koji se javljaju samo u starijim fazama na Drenovcu zaista

hronolo{ki pokazatelj i da li ovakav zaklju~ak vredi samo za drenova~ku ko{tanu

industriju ili ima i op{tiji zna~aj, jeste stvar koju }e tek budu}a istraìvanja

pokazati.

Tako|e je pitanje da li se ovakav trend moè okarakterisati kao opadanje

ko{tane industrije, ili, naprotiv, kao napredak. Naime, predmeti iz mla|ih perioda

su tehnolo{ki i morfolo{ki ujedna~eniji, te se mo`da mogu i okarakterisati kao

bolje prilago|eni zahtevima neolitskih zanatlija, odnosno, manja raznovrsnost

mo`da pokazuje da su postignuta optimalna tehnolo{ka re{enja, te su i razli~ite

probe i traganja za novim re{enjima prisutni u manjoj meri.

217

Zastupljenost razli~itih ko{tanih sirovina u pojedina~nim zbirkama predmeta.

Motel Slatina. Materijal sa iskopavanja 1985-86. godine.

Element species

Duge kosti Metapodijalne kosti

Rebra Ostale pljos-nate kosti

Ostale i indet. kosti

Rogovi

Zubi Lju{ture{koljki

Krupni sisar 4 1 14 - 3 - - -Sitni sisar 1 4 6 - - - - -

Indet. sisar 3 - 4 - 4 3 - -Ovca-koza - 2 - - - - - -

Svinja - - - - - - - -Jelen - - - - - 14 - -

Srndać - - - - - 1 - -Ostale

životinje - - - - - - - -

Indet. - - - - - - - -Ukupno 8 7 24 0 7 18 0 0

Motel Slatina. Materijal sa iskopavanja 1997-2002. godine.

Element species

Duge kosti

Metapodijalne kosti



Rogovi


Krupni sisar - - 9 - - - - - Sitni sisar 2 1 4 - - - - -

Indet. sisar 6 - 22 2 - - 1 - Ovca-koza - - - - - - - -

Jelen - - - - - - - -Srndać - - - - - 1 - -

Ostale životinje - - - - - - - -Indet. - - - - 9 - - -

Ukupno 8 1 35 2 9 1 1 0

Drenovac, Turska ~esma. Materijal sa iskopavanja 1968-1971. godine.

Element species




Rogovi


Krupni sisar - - 5 - - - - - Sitni sisar 9 - 5 - - - - -

Indet. sisar 6 - 14 - - 2 - - Ovca-koza - 4 - - 1 - - -

Svinja - - - - - - 2 -Jelen - - - - - 13 - -

Srndać - - - - - 5 - -Ostale životinje - - - - 1 - - -

Indet. - - - 4 2 - - -Ukupno 15 4 24 4 4 20 2 0

Drenovac, Turska ~esma. Materijal sa iskopavanja 2004-6. godine.

Element species

Duge kosti

Metapodijalne kosti



Rogovi


Krupni sisar 1 - 15 - - - - - Sitni sisar 19 1 29 - - - - -

Indet. sisar 47 - 80 10 - 3 5 - Ovca-koza 4 5 - - 5 - - -

Svinja - - - - - - 2 -Goveče 2 - - - 1 - - -Jelen - 3 - - - 37 - -

Srndać - 1 - - - 2 - -Ostale životinje - - - - - - - 6

Indet. - - - - 44 - - -Ukupno 73 10 124 7 53 42 7 6

Stragari.

Element species




Rogovi


Krupni sisar - - 3 - 1 - - -Sitni sisar 1 - 4 - - - - -

Indet. sisar 5 - 5 2 - 1 1 -Ovca-koza - - - - - - - -

Svinja - - - - - - - -Jelen - 1 - - - 10 - -

Srndać - - - - - 2 - -Ostale

životinje - - - - - - - -

Indet. - - - - - - - -Ukupno 6 1 12 2 1 13 1 0

Tragovi upotrebe kod naj~e{}ih tipova predmeta. Motel Slatina, sonda Gasovod II. [ila, tip A [ila, tip B Spatule [ila-spatule Ukupno Obrada koè/krzna – 1 – – 1 Obrada biljnih supstanci

– – – –

Obrada gline – 1 – – 1 Neodre|eno – 1 – – – Motel Slatina, sonda Zipp I. [ila, tip A [ila, tip B Spatule [ila-spatule Ukupno Obrada koè/krzna – – – 1 1 Obrada biljnih supstanci

– 1 – – 1

Obrada gline – – – – – Neodre|eno – 1 – – 1 Motel Slatina, sonda Zipp II. [ila, tip A [ila, tip B Spatule [ila-spatule Ukupno Obrada koè/krzna – 1 – 2 3 Obrada biljnih supstanci

1 – – – 1

Obrada gline – – – – – Neodre|eno – 1 – 1 2 Motel Slatina, sonda Zipp III. [ila, tip A [ila, tip B Spatule [ila-spatule Ukupno Obrada koè/krzna 1 3 4 2 10 Obrada biljnih supstanci

1 3 1 – 5

Obrada gline – – – – – Neodre|eno 1 3 1 – 5

Drenovac, Turska ~esma, sonda XV. [ila, tip A [ila, tip B Spatule [ila-spatule Ukupno Obrada ko`e/krzna 11 22 6 3 42 Obrada biljnih supstanci

1 7 1 – 9

Obrada gline – 1 4 – 5 Neodre|eno 6 14 17 – 37

XI. ZAKLJUÂK.

Ukupno 552 analizirana predmeta sa tri lokaliteta, Drenovca, Motela

Slatine i Stragara, pokazuju ujedna~enost u izboru sirovina, na~inu izrade i

morfologiji predmeta, {to, pored relativno velikog broja prona|enih predmeta,

pokazuje da se zaista moè govoriti o ko{tanoj industriji u neolitu srednjeg Pomo-

ravlja. [iroka lepeza tipova i podtipova, s druge strane, kao i ne mali broj razli~i-

tih poslova za koje su ko{tani predmeti iskori{}eni, svedo~e o zna~aju koji su ovi

predmeti imali u svakodnevnom ìvotu neolitskih stanovnika srednjeg Pomoravlja.

Ko{tana industrija u neolitu srednjeg Pomoravlja ima izrazito utilitaran

karakter. Ogroman procenat svih predmeta od tvrdih ìvotinjskih materijala ~ine

oru|a za rad u ku}i i na polju; oru`je (za rat, lov i/ili ribolov – projektili, udice,

harpuni itd.) nalaze se vrlo retko. Neutilitarni predmeti (muzi~ki instrumenti,

ukrasni predmeti) nalaze se u vrlo malom procentu, tako|e nedovoljno pouzdano

opredeljeni; pored toga, deo ukrasnih predmeta mo`da je deo ode}e (kop~e za

pojas i sli~no), pa prema tome nije potpuno neutilitaran.

Tipolo{ka klasifikacija koja je primenjena na kolekcije ko{tanih predmeta

sa analiziranih lokaliteta jeste ona koja se bazira na vezi izme|u oblika i funkcije.

Ovakva klasifikacija ve} je primenjivana na razli~ite zbirke praistorijskih ko{tanih

predmeta, i sada je dopunjena novim tipovima koji su izdvojeni tokom analize.

Predmeti su tako razvrstani na ukupno sedam grupa, koje obuhvataju oko

dvadeset tipova. Prave alatke ~ine prve ~etiri grupe; prema nameni i formi radne

ivice razlikuju se predmeti za bu{enje, se~enje, gla~anje i udaranje. Grupa

predmeta za bu{enje kvantitativno i tipolo{ki je najbrojnija – tu spadaju razli~ite

vrste {ila, probojci, igle, svrdla, pijuci, kao i oru`je za lov i ribolov (udice,

harpuni, projektili). Predmeti za gla~anje tako|e su brojni, obuhvataju spatule,

struga~e i {ila-spatule, koji pokazuju velike varijante u oblicima. Predmeti za

se~enje i udaranje procentualno ~ine manji udeo u ko{tanim industrijama.

218

Razli~iti pomo}ni predmeti ~ine petu, grupu predmeta posebne namene, a

ukrasni objekti i muzi~ki instrumenti sa~injavaju grupu neutilitarnih predmeta.

Polufabrikati, otpaci i znatno o{te}eni predmeti svrstani su u sedmu, grupu

nekompletnih predmeta, njihov je zna~aj u tome {to upotpunjuju podatke o

zastupljenosti odre|enih sirovina, kao i o tehnikama izrade.

Prilikom analize je velika pa`nja posve}ena i o~uvanim tragovima obrade i

upotrebe. Ovi su tragovi prou~avani pod uve}anjem do 20x, i protuma~eni su na

osnovu rezultata razli~itih eksperimentalnih radova.

Ko{tani predmeti sa sva tri naselja, sa Motela Slatine, Drenovca i sa

Stragara, pokazuju ujedna~enost u tehnolo{kom aspektu, odnosno u izboru

sirovina i na~inu izrade, i u morfologiji, odnosno obliku gotovih predmeta.

Razlike se uo~avaju u procentu zastupljenosti pojedinih tipova i varijanti

odre|enih predmeta, odnosno u njihovom prisustvu ili odsustvu u nekoj od

analiziranih zbirki artefakata.

Sa lokaliteta Motel Slatina poti~e ukupno sto dvadeset jedan predmet,

prikupljen tokom nekoliko istraìva~kih kampanja.

Od ovog broja, 64 predmeta na|ena su tokom za{titnih iskopavanja 1985-6.

godine, kada je istraèna povr{ina od oko 800 m2. U ovoj zbirci, najbrojniji tip

jesu {ila, koja ~ine gotovo 40% od ukupnog broja predmeta. Od podtipova i

varijanti javljaju se {ila od dugih kostiju, sa o~uvanom ili uklonjenom epifizom na

bazi, i {ila od pljosnatih kostiju, od kojih neka imaju o~uvanu obra|enu bazu.

Ve}ina pokazuje tragove upotrebe na mekim materijalima, posebno koì i krznu.

Od ostalih predmeta za bu{enje, u malom broju se javljaju igle, svrdla i

pijuci, dok su probojci, harpuni i projektili zastupljeni samo sa po jednim

primerkom.

Predmeti za se~enje tako|e su malobrojni, jedno dleto od duge kosti i dva

klina izra|ena od rogova sa~injavaju ovu grupu predmeta.

219

Od predmeta za gla~anje, otkrivene su dve spatule, tipa pljosnatih spatula

od rebara, i dva {ila-spatule. Ovi su predmeti kori{}eni za razli~ite poslove,

obradu biljnih materijala, koè i gline.

Predmeti za udaranje ne{to su brojniji. Gotovo svi su izra|eni od rogova, a

obuhvataju nekoliko udara~a, kori{}enih verovatno za obradu drveta i raznih

drugih biljnih sirovina, zatim tri retu{era i jedan ~eki}.

Me|u predmetima posebne namene, otkrivena je jedna dr{ka od paro{ka

roga, zatim kori{}eni astragali, sa dobro o~uvanim tragovima koji ukazuju na

upotrebu na biljnim vlaknima, i dva neobi~na predmeta, nejasne namene.

Neutilitarni predmeti tokom ovih iskopavanja nisu prona|eni.

U ovoj zbirci ko{tanih artefakata, prema tome, preovla|uju alatke za

bu{enje i udaranje, i u najve}oj meri su upotrebljavani za obradu koà i drveta. U

manjoj meri nalaze se predmeti vezani sa preradu biljnih vlakana i za rad na

zemlji, dok potpuno nedostaju predmeti namenjeni pripremanju hrane. Tako|e je

upadljivo odsustvo ukrasnih artefakata.

Ko{tani predmeti otkriveni tokom kasnijih istraìvanja na Motelu Slatini

na ~etiri sonde manje povr{ine, pokazuju vrlo jednoli~nu sliku. Ukupno pedeset

sedam predmeta, gotovo svi izra|eni od kostiju (samo jedan predmet od zuba i

samo jedan od roga), obuhvataju svega nekoliko tipova predmeta – {ila,

zastupljena u sve ~etiri varijante, igle, spatule i {ila-spatule. Otkriven je samo

jedan ukrasni predmet, privezak od zuba.

Razlog za ovakvu situaciju mo`da leì u pitanju uzorka, odnosno u tome

koji je deo naselja istraèn – naime, tri od ~etiri sonde protuma~ene su kao

periferija naselja, te mo`da i ne predstavljaju stambeni deo u pravom smislu. Da li

su zaista istraène samo radionice ili radna mesta, me|utim, ne moè se re{iti

samo analizom ko{tane industrije.

220

Lokalitet Drenovac tako|e je istraìvan u nekoliko navrata. Iskopavanja

1968-1971. godine dala su ukupno 73 predmeta, koji u odnosu na Motel Slatinu

pokazuju ve}u raznovrsnost. [ila su standardnih tipova, od dugih kostiju sa

o~uvanom ili uklonjenom epifizom, i od cepanih pljosnatih kostiju, prete`no od

rebara. Prona|eno je ukupno trinaest {ila, {to ~ini oko 17% od ukupnog broja

predmeta; {ila na Drenovcu, dakle, ne dominiraju onako kao na Motelu Slatini.

Od ostalih predmeta za bu{enje, jo{ se nalaze probojci, zatim igle, u ne{to

ve}em broju primeraka i varijanti nego na Motelu Slatini, kao i tri pijuka,

kori{}ena za rad na zemlji. Prona|eni su i jedna udica, koje se ina~e ne nalaze

~esto, ali su karakteristi~ne za vin~ansku kulturu, i jedan projektil.

Me|u predmetima za se~enje, pored dleta i klinova, sad se javlja i novi tip,

sekira od jelenjeg roga, koja posebno privla~i pa`nju pa`ljivom obradom.

Predmeti za gla~anje relativno su brojni. Ukupno devet prona|enih

spatula pokazuju dve osnovne varijante u oblicima – pljosnate spatule od rebara i

od podu`no cepanih paroàka rogova. Dva struga~a, izra|ena od kanina suida,

predstavljaju novinu u odnosu na Motel Slatinu, kako po pitanju izabrane

sirovine, tako i po formi. [ila-spatule tako|e su bili prisutni na naselju.

Kod predmeta za udaranje, javljaju se tipovi udara~a i retu{era koji se ne

razlikuju od onih sa Motela Slatina, dok se kod ~eki}a javlja nova varijanta, ~eki}

od roga koji ima i udubljenje za uglavljivanje jo{ neke alatke, verovatno kamene

sekire.

Predmeti posebne namene obuhvataju razli~ita artefakta vezana za

tekstilnu proizvodnju – kori{}ene astragale, ko{tane {tapi}e, interpretirane kao

neka vrsta vretena, i jedan perforirani pr{ljen ribe koji je verovatno posluìo kao

pr{ljenak za razboj.

Od neutilitarnih predmeta otkriven je samo jedan – u pitanju je

perforirana duga kost, interpretirana kao muzi~ki instrument – svirala. Ukrasni

predmeti nisu na|eni.

221

Nova istraìvanja na Drenovcu u toku 2004-6. godine dala su izvanredno

bogatu ko{tanu industriju, koja broji ukupno 322 predmeta, i koja pokazuje

znatno ve}u raznovrsnost po pitanju sirovina i oblika gotovih predmeta.

Veoma veliki broj {ila, prisutnih u sve ~etiri varijante – {ila od dugih

kostiju sa o~uvanom ili uklonjenom epifizom i jednostrana i dvostrana {ila od

pljosnatih kostiju – pokazuju da je ovaj tip predmeta bio dobro razvijen.

Ujedna~en na~in izrade i kona~na forma pokazuju da su neolitske zanatlije kod

{ila postigli standardne, uniformne oblike. Ovi su predmeti kori{}eni najvi{e za

obradu koè i krzna, zatim biljnih vlakana i sasvim retko za obradu gline.

Probojci i igle, prisutni u ne{to ve}em broju nego u prethodnim zbirkama,

pokazuju ve}u lepezu kona~nih formi. Ovo posebno vaì za igle, otkriveno je

nekoliko pravih {iva}ih igala sa perforacijom na distalnom kraju, zatim jedna igla

s o~uvanom epifizom na bazi i jedna neuobi~ajena dvostrana igla, vrlo fine izrade.

Svrdla i pijuci nisu prisutni u ovoj kolekciji predmeta. Od ostalih predmeta

za bu{enje prisutni su jo{ i po jedan harpun i udica i dva projektila.

Kod predmeta za se~enje, pored dleta i klinova uobi~ajenih, jednostavnih

oblika, na|en je i jedan no`, kori{}en za izradu kerami~kih predmeta.

Predmeti za gla~anje vrlo su brojni. Prona|eno je ~ak 28 spatula, koje

pokazuju veliki raspon oblika – pljosnate spatule ravnih ili ivica koje se lepezasto

{ire, izra|ene od rebara, dugih kostiju ili rogova. Neke od ovih spatula pokazuju i

neka tehni~ka re{enja koja na Motelu Slatini nisu zapaèna, kao {to su spatule od

rebara gde se kao radna ivica iskori{}ava prirodno zakrivljena unutra{nja povr{ina

ili bo~na ivica rebra. Spatule su kori{}ene za razli~ite poslove, od obrade koè i

krzna, preko obrade biljnih sirovina do rada sa glinom.

Ukupno pet struga~a, dosta o{te}enih, u formama prate kremene alatke, a

upotrebljavani su prete`no za obradu biljnih sirovina. [ila-spatule se javljaju u

uobi~ajenim formama.

222

Me|u predmetima za udaranje, udara~i i retu{eri od paroàka rogova

pokazuju iste forme kao i oni sa Motela Slatine. Prona|en je jo{ jedan ~eki}-

sekira, forme sli~ne kao i onaj ranije na|en na Drenovcu, ali ne{to finije izrade, i

kori{}en na ne{to mek{im materijalima.

Raznovrsnost drenova~ke ko{tane industrije najbolje se vidi kod predmeta

posebne namene. Dr{ke su najbrojnije upravo u ovoj zbirci, i javljaju se u dva

osnovna podtipa – dr{ke od dijafiza dugih kostiju i dosad nepoznata forma, dr{ke

od epifize i malog dela dijafize duge kosti.

Ovde se tako|e javljaju i tipovi predmeta koji na Motelu Slatini nisu bili

poznati – radne povr{ine, nepravilnih oblika, kori{}ene za biljne materijale i glinu,

i recipijenti – prona|en je jedan, izra|en od jelenjeg roga. Predmeti vezani za

tekstilnu proizvodnju i ovde su prisutni – kori{}eni astragali, ko{tani {tapi}i –

vretena, i jedan neobi~an predmet koji je verovatno posluìo kao pr{ljenak.

Iskopavanja na Drenovcu 2004–6. tako|e su dala najbogatiju zbirku

ukrasnih predmeta. Privesci su izra|ivani od razli~itih zuba, uglavnom obra|enih

tako {to im je dodavana perforacija; jedan zub ima usek za vezivanje. Tako|e je

otkriven i jedan privezak od kosti, verovatno trapezoidnog oblika.

Posebno su zanimljive narukvice, kojih je otkriveno ukupno pet. êtiri su

izra|ene od {koljki, od toga mogu}e tri od spondilusa. Oblikom i na~inom izrade,

one se uklapaju me|u dobro poznate narukvice od spondilusa sa {ireg podru~ja.

Ono {to je posebno zna~ajno jeste da su ovo prvi nalazi nakita od {koljki u

Pomoravlju, koji postavljaju pitanja o putevima i karakteru razmene ovih

neuobi~ajenih i verovatno presti`nih predmeta.

Peta narukvica tako|e je jedinstven nalaz, ne samo u Pomoravlju, nego i

na {iroj teritoriji. U pitanju je narukvica od jelenjeg roga, tipa dosad poznatog

samo u Rumuniji, i karakteristi~nog za Star~evo-Kri{ i Vin~a A kulture.

Jo{ su otkrivene i tri perle, od toga dve izra|ene od {koljki, kao i nekoliko

ukrasnih predmeta, interpretiranih kao kop~e za ode}u ili obu}u i ukrasna igla.

223

Ovde obra|eni ko{tani predmeti sa Stragara ~ine samo deo ko{tane

industrije sa ovog lokaliteta, pa prema tome i ne daju potpunu sliku o njenom

karakteru. Ve}ina predmeta se morfolo{ki uklapa me|u one ve} opisane sa Motela

Slatine i Drenovca; jedino se kao novina moè izdvojiti nekoliko predmeta,

neobi~nih po svojim velikim dimenzijama. To su o{te}eni predmet za bu{enje,

izra|en od velikog fragmenta rebra, zatim spatula isto od dosta velikog fragmenta

rebra, kori{}ena za obradu koè, i udara~, izra|en od segmenta stabla i dva

paro{ka izuzetno velikog jelenjeg roga.

Me|u tvrdim sirovinama ìvotinjskog porekla koje su kori{}ene za izradu

predmeta na ova tri naselja, prema tome, dominiraju duge i pljosnate kosti i

rogovi jelena. Naju~estalija sirovina jesu rebra i metapodijalne kosti, dok se ostale

kosti, zubi razli~itih ìvotinja i rogovi srnda}a koriste znatno re|e. Od ostalih

ko{tanih sirovina jo{ se javljaju i {koljke, ali u sasvim malom broju.

Preovla|uju kosti sisara (ovca/koza, gove~e, svinja, jelen, srnda}), dok su

kosti ostalih ìvotinja (ptica i riba) retke. Kad su u pitanju rogovi, preovla|uju

jelenji, i to odba~eni rogovi. Najvi{e se koriste paro{ci, ne{to manje segmenti

stabla i baze. Predmeti od srnda}evih rogova nisu ~esti, i pokazuju da je upotreba

srnda}evih rogova kao sirovine, ina~e manje pogodnih od jelenjih, bila

nesistematska, neplanirana, i vi{e u domenu eksperimenata i proba.

Kosti su najzastupljenija sirovina na sva tri naselja, na Motelu Slatini,

Drenovcu i na Stragarima. Rogovi i jelena i srnda}a na Motelu Slatini se nalaze u

ne{to manjem procentu nego na preostala dva lokaliteta. Drenovac, sa

kvantitativno najbogatijom industrijom, pokazuje i najve}i varijetet u izboru

sirovina – pored ne{to ve}eg broja predmeta od srnda}evih rogova i razli~itih

zuba, jedini nalazi predmeta od {koljki poti~u upravo odavde. Razlike izme|u ova

tri naselja, me|utim, nisu velike, odnosno, u pitanju su blage varijacije, koje se

mogu objasniti pitanjem uzorka, ta~nije time koji je deo naselja istraèn, kao i

razli~itim stepenom o~uvanosti, koji je na Drenovcu najve}i.

224

Najve}i deo ovih sirovina pribavljan je lokalno – kosti i zubi uzimani su sa

ubijenih ìvotinja, dok su rogovi prikupljani nakon odbacivanja. Jedino {koljke

nisu lokalnog porekla i one su pribavljane razmenom nepoznatog karaktera.

Ovakav izbor sirovina za izradu predmeta, prete`no kosti ìvotinja iskori{}enih u

ishrani i odba~enih rogova jelena, pokazuje optimalno kori{}enje lokalno

dostupnih resursa, s tim {to se moè dopustiti mogu}nost razmene manjeg

obima. Prisustvo malog broja predmeta od {koljki svedo~i o kontaktima i razmeni

koji obuhvataju {iru teritoriju. Ovakva zastupljenost sirovina prisutna je i na

drugim neolitskim lokalitetima u okruènju; novi nalazi {koljki na Drenovcu

pruàju i nove podatke o putevima kontakata i razmene.

Tehnologija izrade predmeta od ko{tanih sirovina pokazuje dobro

poznavanje materijala i visok stepen iskustva.

Za izradu predmeta biraju se oni delovi skeleta koji imaju najpogodnija

fizi~ka svojstva i naj~e{}e oni koji ne zahtevaju velike modifikacije oblika, ta~nije

oni delovi ~ija je prirodna forma u velikoj meri odgovaraju}a za planirani

predmet. Tako se predmeti za udaranje naj~e{}e izra|uju od rogova, i to tako {to

se kao radna povr{ina iskoristi prirodni vrh paro{ka kod, na primer, retu{era, ili

povr{ina baze roga za ~eki}e. Kod mnogih predmeta se kao dr{ka ostavlja

prirodna epifiza kosti; prirodna {upljina dugih kostiju iskori{}ava se kod izrade

dr{ki ili spatula, i tako dalje. Neki predmeti su ~ak sasvim malo ili nimalo

izmenjena prirodna ko{tana sirovina – pr{ljen ribe pretvoren u pr{ljenak, kori{}eni

astragali, na primer.

Upotrebljene tehnike tako|e su dobro prilago|ene samoj sirovini i

èljenom obliku predmeta, odnosno do planiranog oblika se dolazi uz minimalni

utro{ak vremena i truda. Kod obrade kostiju, nakon {to se lomljenjem izdvoji

fragment sirovine, dalje se oblikuje razli~itim kremenim alatkama. Veliki deo

povr{ina potom se obra|uje bru{enjem i gla~anjem uz pomo} pe{~ara grubljeg i

finijeg zrna.

225

Bru{enje i gla~anje prisutni su na velikom broju predmeta i imali su veliki

zna~aj, jer su se na taj na~in ispravljale sve eventualne gre{ke u ranijim fazama

obrade, i predmeti su tako dobijali ne samo pravilan oblik, ve} i glatke povr{ine,

bez neravnina, {to je bilo posebno zna~ajno kod alatki namenjenih za rad sa

tkaninama i sli~no.

Segmenti rogova za izradu predmeta izdvajani su lomljenjem ili cepanjem,

i mogu biti dalje obra|eni tako {to se kremenim se~ivom slju{te tanke trake

materijala ili se oblikuju uz pomo} nekog abrazivnog sredstva.

Obradu zuba i {koljki teè je rekonstruisati zbog manjeg broja o~uvanih

predmeta; podu`no `ljebljenje i gla~anje jesu tehnike koje su pouzdano

rekonstruisane. Ono {to je mo`da zna~ajno, jeste da se od ovih sirovina, ina~e

ne{to otpornijih i samim tim teìh za obradu, naj~e{}e izra|uju ukrasni predmeti.

Popravka predmeta ili promena namene jesu izuzetne, retke pojave na

svakom od ova tri naselja.

Po pitanju upotrebljenih tehnika za izradu predmeta, nisu uo~ene razlike

ni kod jedne od analiziranih zbirki. U pitanju su tehnike koje su dobro poznate i

{iroko rasprostranjene u neolitskoj Evropi. Jedini postupak izrade predmeta koji

na pomoravskim lokalitetima nedostaje, a koji je poznat sa nekih evropskih

nalazi{ta, jeste kombinacija `ljebljenja i se~enja, koje, izme|u ostalog, ima svrhu u

u{tedi sirovina. To je jo{ jedan pokazatelj da su stanovnici neolitskih naselja u

Pomoravlju imali na raspolaganju velike i dovoljne koli~ine ko{tanih sirovina, kao

i da su one uglavnom izdvajane ne primarno, ve} sekundarno, sa trupova ìvotinja

namenjenih pre svega ishrani.

Mada pouzdano opredeljene radionice ili radna mesta za izradu ko{tanih

predmeta nisu otkriveni ni na jednom od ova tri lokaliteta, veliki broj predmeta i

ujedna~enost u tehnolo{kom smislu dopu{taju da se pretpostavi da je najve}i deo

predmeta izra|ivan u okvirima svakog naselja.

226

Namena ko{tanih predmeta u najve}oj meri se vezuje za razli~ite sitne

zanate, kao {to su obrada koè, krzna, biljnih materijala, gline. Upotrebljavani su

u svim fazama proizvodnog lanca – od prikupljanja sirovine do izrade gotovih

predmeta – ode}e, obu}e, razli~itih ku}nih predmeta, kerami~kog posu|a. Manji

broj predmeta kori{}en je za obradu zemlje i za pripremu hrane. Posebno je

zna~ajna identifikacija tragova upotrebe na koì, krznu i biljnim vlaknima, po{to

se o zna~aju ovih organskih sirovina u svakodnevnom ìvotu neolitskih zajednica

moè samo posredno zaklju~ivati.

Distribucija predmeta vezanih za jedan posao na ovim lokalitetima ukazuje

na delimi~no izdvojena radna mesta, verovatno u okviru ku}nog dvori{ta, kad su

u pitanju poslovi vezani za obradu koè i krzna i za izradu kerami~kih predmeta.

Dalja analiza, posebno traseolo{ke analize alatki od drugih materijala, pomo}i }e

u daljoj rekonstrukciji prostorne organizacije na ovim neolitskim naseljima.

Hronolo{ki i kulturno, ko{tani predmeti su slabo osetljivi; tipovi i

podtipovi ovih artefakata imaju {iroku rasprostranjenost ne samo vremenski, nego

i geografski. Jedan deo predmeta oslanja se na tehnolo{ka re{enja iz starijih

perioda, kao {to su {ila od metapodijalnih kostiju ili dleta od cepanih kostiju.

Samo malobrojni predmeti, kao, na primer, narukvice od jelenjih rogova, mogu

se posmatrati kao kulturno–hronolo{ki markeri.

Op{ti trend koji se moè uo~iti na Drenovcu, koji ima najbolje

dokumentovanu stratigrafiju, jeste da starije faze na naselju karakteri{e ve}i broj

razli~itih oblika predmeta i ve}i izbor sirovina, dok se u mla|im fazama prime}uje

ve}a ujedna~enost. Neki tipovi i varijante predmeta javljaju se samo u starijim

slojevima Drenovca, me|utim, da li su oni odlika star~eva~ke kulture, starijih faza

uop{te (star~eva~ke kulture i starijih faza vin~anske), ili su u pitanju specifi~na

odlika samog lokaliteta i mo`da ~ak jedne radionice, jeste pitanje na koje se za

sada ne moè dati kona~an odgovor.

227

Ko{tana industrija na Motelu Slatini, Drenovcu i Stragarima najve}im se

delom uklapa u dosad poznate podatke o ko{tanoj industriji u neolitu centralnog

Balkana. Izvesne varijacije kod pojedinih podtipova predmeta ukazuju na lokalne

specifi~nosti pomoravskih naselja, mo`da ~ak i na odre|ene tradicije na jednom

lokalitetu.

Prou~avanje predmeta od ko{tanih sirovina nezaobilazno je kod

prou~avanja ekonomskih, ali i dru{tvenih aspekata ìvota neolitskih zajednica.

Podaci koje oni pruàju dopunjuju u velikoj meri podatke koje daju analize

ostalih arheolo{kih nalaza, te tako upotpunjuju sliku o arheolo{koj kulturi koja se

prou~ava. Potencijal podataka koje pruà ko{tana industrija moè se uve}ati

primenom traseolo{kih istraìvanja

228

LITERATURA.

Alexandrescu 1961.

A. D. Alexandrescu 1961. Şlefuitoare de os neolitice. U Studii şi cercetari de istorie veche 12/2, 1961: 339–344.

Antonovi} 2003.

Dragana Antonovi}. 2003. Neolitska industrija gla~anog kamena u Srbiji. Beograd, 2003.

Averbouh & Buisson 1996.

Aline Averbouh & Dominique Buisson. 1996. Approche morpho–fonctionnelle des objets nommés "lissoirs": proposition d’une fiche analytique théorique. U Antiquités Nationales 28, 1996: 41–46.

Averbouh 1999.

Aline Averbouh 1999. Un fragment de percuteur sur partie basilaire de la grotte magdalénienne d’Enlène (Ariège). U Bulletin de la Société Préhistorique Française 96/4, 1999: 497–504.

Ba~kalov 1979.

Aleksandar Ba~kalov 1979. Predmeti od kosti i roga u preneolitu i neolitu Srbije. Beograd, 1979.

Babovi} 1984a.

Ljubinka Babovi}. 1984. Oru|e i oru`je od kosti i ro`ine. U Vin~a u praistoriji i srednjem veku. Beograd, 1984: 117–120.

Babovi} 1984b.

Ljubinka Babovi}. 1984. Kultni predmeti i nakit. U Vin~a u praistoriji i srednjem veku. Beograd, 1984: 120–128.

Barge–Mahieu 1990.

Hélène Barge-Mahieu. 1990. Les outils en os emmanchés de l’habitat chalcolithique des Barres (Eyguières, Bouches–du–Rhône) et les tubes en os du Midi de la France. U Bulletin de la Société Préhistorique Française 87/3, 1990: 86–92.

Bari{i} 1997. Ranko Bari{i}. 1997. Zanati u Knja`evcu. U Glasnik Etnografskog muzeja 61, 1997: 135–196.

229

Beldiman 2000a. Corneliu Beldiman. 2000. Obiecte de podoaba neolitice timpurii din materii dure animale descoperite pe teritoriul romaniei: bratari din corn de cerb. U Buletinul Muzeului Judetean „Teohari Antonescu” 5-7, 1999 (2000): 31-45.

Beldiman 2000b.

Corneliu Beldiman 2000. Industria materiilor dure animale în aşezarea neolitica timpurie de la Dudeştii Vechi, jud. Timiş. U Analele Banatului 7-8, 1999-2000: 75-92.

Beldiman 2001.

Corneliu Beldiman 2001. Technologia şi regnul animal în preistorie: istoricul cercetarilor asupra industriei materiilor dure animale şi evoluţia concepţiilor metodologice. Analele Universitaţii Crestine „Dimitrie Cantemir”, Seria Istorie, 4, 2001; 15-52.

Beldiman 2002.

Corneliu Beldiman 2002. Asupra tipologiei uneltelor neolitice timpurii din materii dure animale descoperite în Romania: varful pe semimetapod distal perforat. U Ateliere şi tehnici meşteşugareşti. Contribuţii archeologice. Ed. Gaiu C. Cluj–Napoca, 2002: 7–31.

Beldiman 2003.

Corneliu Beldiman 2003. Paleotechnology of antler working in the Mesolithic of the Iron Gates, Romania. 4th Meeting of the Worked Bone Research Group, ICAZ, Institute of History in Estonia, Tallinn, 26 – 31 of August 2003 (Pre-Actes and Poster).

Beldiman & Popuşoi. 2001.

Corneliu Beldiman & Eugenia Popuşoi. 2001. Industria materiilor dure animale în aşezarea neolitica timpurie (Star~evo–Criş) de la Trestiana, jud. Vasului: ace de cusut. U Memoria Antiquitatis 22, 2001: 21-62.

Benac 1971.

Alojz Benac. 1971. Obre II. Neolitsko naselje butmirske grupe na Gornjem polju. U Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu, XXVI, nova serija, 1971: 5 – 300.

Beugnier & Maigrot. 2005.

Valérie Beugnier & Yolaine Maigrot. 2005. La fonction des outillages en matères dures animales et en silex au Néolithique final. Le cas de sites littoraux des lacs de Chalain et Clairvaux (Jura, France) au 30e siècle avant notre ère. U Bulletin de la Société Préhistorique Française 102/2, 2005: 335–344.

230

Billamboz 1979. André Billamboz 1979. Les vestiges en bois de cervidés dans les gisements de l’époque holocène. Essai d’identification de la ramure et ses différentes composantes pour l’étude technologique et l’intérpretation palethnographique. U Industrie de l’os et bois de cervidé durant le néolithique et âge des métaux. Première réunion du groupe de travail no. 3 sur l’industrie de l’os préhistorique. Ed. Henriette Camps–Fabrer. Paris, 1979: 93– 129.

Bintliff 2006.

John Bintliff 2006. Introduction. U Companion to archaeology. Ed. John Bintliff. Oxford, 2006: xvii–xxiv. (1st print. 2004)

Blumenschine & Selvaggio 1988.

Robert J. Blumenschine & Marie M. Selvaggio. 1988. Percussion marks on bone surfaces as a new diagnostic of hominid behavior. U Nature 333 (6175), 1988: 763–765.

Blumenschine et al. 1996.

Robert J. Blumenschine, Curtis W. Marean, Salvatore D. Capaldo. 1996. Blind tests of inter–analyst correspondence and accuracy in the identification od cut marks, percussion marks, and carnivore tooth marks on bone surfaces. U Journal od Archaeological Science 23, 1996: 493–507.

Bolomey & Marinescu–Bîlcu 1988.

Alexandra Bolomey & Silvia Marinescu-Bîlcu. 1988. Industria osului în aşezarea cucuteniana de la Draguşeni-Ostrov. U Studii şi cercetari de istorie veche şi arheologie, 39/4, 1988: 331–353.

Brugal & Defleur. 1989.

J. P. Brugal & A. Defleur. 1989. Approche experimentale de la fracturation des os. U Outillage peu elabore en os et en bois de cervides III. Ed. M. Patou. Treignes, 1989:14–20.

Brukner 1960.

Bogdan Brukner. 1960. Rezultati za{titnog iskopavanja lokaliteta "Ba{tine" kod sela Obre`. U Rad vojvo|anskih muzeja 9, 1960: 81–111.

Brukner 1962.

Bogdan Brukner. 1962. Praistorijsko naselje na potesu Beletinci kod Obre`a. Probna istra`ivanja u 1961. godini. U Rad vojvo|anskih muzeja 11, 1962: 89–122.

231

Campana 1997. Douglas Campana. 1997. Miscellaneous finds: The bone artifacts from Netiv Hagdud. U An earlu neolithic village in the Jordan valley. Part I: The archaeology of Netiv Hagdud. Eds. Ofer Bar-Yosef & Avi Gopher. Cambridge (MA), 1997: 181–188.

Camps-Fabrer & Ramseyer 1998.

Henriette Camps-Fabrer & Denis Ramseyer 1998. Objet à biseau distal pris sur extrémité d’andouiller de cerf non perforé. U Fiches typologiques de l’industrie osseuse préhistorique. Cahier VIII: Biseaux et tranchants. Dir. Henriette Camps-Fabrer. Treignes, 1998: 31–42.

Camps-Fabrer & Stordeur 1979.

Henriette Camps-Fabrer & Danielle Stordeur. 1979. Orientation et définition des différentes parties de l’objet. U Industrie de l’os et bois de cervidé durant le néolithique et âge des métaux. Première réunion du groupe de travail no. 3 sur l’industrie de l’os préhistorique. Ed. Henriette Camps-Fabrer. Paris, 1979: 9–15.

Camps-Fabrer 1979.

Henriette Camps-Fabrer 1979. Principes d’une classification de l’industrie osseuse néolithique et de l’âge des métaux dans le Midi méditerranéen. U Industrie de l’os et bois de cervidé durant le néolithique et âge des métaux. Première réunion du groupe de travail no. 3 sur l’industrie de l’os préhistorique. Ed. Henriette Camps-Fabrer. Paris, 1979: 17–26.

Camps-Fabrer 1990a.

Henriette Camps-Fabrer 1990. Fiche poinçon sur métapode entier d’Ovis/Capra ou de petit mammifère. U Fiches typologiques de l’industrie osseuse préhistorique. Cahier III: Poinçons, pointes, poignards, aiguilles. Ed. Henriette Camps-Fabrer. Aix–en–Provence, 1990.

Camps-Fabrer 1990b.

Henriette Camps-Fabrer 1990. Fiche poinçon sur métapode fendu de petit ruminant. U Fiches typologiques de l’industrie osseuse préhistorique. Cahier III: Poinçons, pointes, poignards, aiguilles. Ed. Henriette Camps-Fabrer. Aix–en–Provence, 1990.

Camps-Fabrer 1990c.

Henriette Camps-Fabrer 1990. Fiche poinçon sur esquille fendue régularisée ou non à l’extrémité proximale. U Fiches typologiques de l’industrie osseuse préhistorique. Cahier III: Poinçons, pointes, poignards, aiguilles. Ed. Henriette Camps-Fabrer. Aix–en–Provence, 1990.

232

Camps-Fabrer 1990d. Henriette Camps-Fabrer 1990. Fiche pointe plate sur côte. U Fiches typologiques de l’industrie osseuse préhistorique. Cahier III: Poinçons, pointes, poignards, aiguilles. Ed. Henriette Camps-Fabrer. Aix–en–Provence, 1990.

Camps-Fabrer H. 1971.

Henriette Camps–Fabrer. 1971. De l’orientation des objets en os. U Bulletin de la Société Préhistorique Française 68/4, 1971: 102–103.

Chapman 1981.

John Chapman. 1981. The Vin~a culture of South–East Europe. BAR International Series 117 (i–ii), 1981.

Chase 1990.

Philip Chase. 1990. Tool–making tools and middle paleolithic behavior. U Current anthropology 31/4, 1990: 443–447.

Chauvière 2004.

François-Xavier Chauvière. 2004. Fiche transformation de l’os et de la dent au néolithique en Suisse et dans le Jura Français. U Matières et techniques, Industrie de lós préhistorique, cahier XI. Dir. Denis Ramseyer. Paris, 2004: 173–188.

Chippindale 1997.

Christopher Chippindale. 1997. Ambition, deference, discrepancy, consumption: the intellectual background to a post–processual archeology. U Archaeological theory: Who sets the agenda? Eds. Norman Yoffee & Andrew Sherratt. Cambridge, 1997: 27–36.

Choyke 1984.

Alice M. Choyke. 1984. Patterns in the use of cattle and sheep/goat metapodials in Bronze Age Hungary. U Animals and Archaeology: 4. Husbandry in Europe. Eds. Caroline Grigson & Juliet Clutton-Brock. BAR 227. Oxford, 1984: 57-65.

Christensen 2004.

Marianne Christensen. 2004. Fiches caractères morphologiques, histologiques et mécaniques des matières dures dórigine animale. U Matières et techniques, Industrie de lós préhistorique, cahier XI. Dir. Denis Ramseyer. Paris, 2004: 17–27.

233

Christidou 2004. Rozalia Christidou. 2004. Fabrication d’outils end os. Exemple d’opérations de raclage et d’abrasion. U Dossiers d’Archéologie 290, 2004: 56–57.

Cilli & Lo Vetro 2003.

Cristina Cilli & Domenico Lo Vetro. 2003. I manufatti neolitici in materia dura animale di Monte Covolo (scavi 1998–99). Tipologia, studio micromorfologico di superficie e interpretazione tecnologica. U Rivista di scienze preistoriche, LIII, 2003: 337–358.

Clutton-Brock 1984.

Juliet Clutton-Brock 1984. Excavations at Grimes Graves, Norfolk, 1972–1976. Fascicule 1: Neolithic antler picks from Grimes Graves, Norfolk, and Durrington Walls, Wiltshire: a biometrical analysis. Lonodon, 1984.

Coles 1973.

John Coles. 1973. Archaeology by experiment. London, 1973. Comşa 1973.

Eugen Comşa. 1973. Parures néolithiques en coquillages marins découvertes ent territoire roumain. U Dacia 17, 1973: 61–76.

Cornwall 1968.

Ian W. Cornwall 1968. Bones for the archaeologist. London, 1968. Coumont 2003.

Marie-Pierre Coumont. 2003. Approche methodologique de l’étude des intruments sonores en os de la préhistoire: aspects taphonomiques et fonctionnels. U L’industrie osseuse pré- et protohistorique en Europe. Approches technologiques er fonctionnelles. Actes du colloque 1.6, XIVe Congrès de l’UISPP, Liège, 2–8/09/2001. Bulletin du Cercle archéologique Hesbaye–Condroz, tome XXVI/2002. Amay, 2003: 87–95.

Cvetkovi} 2004.

Nevena Cvetkovi} 2004. Motel Slatina – Para}in Trench: Gasovod II, analyses of neolithic fauna. U The Central Pomoravlje in neolithisation of South East Europe 1, 2004: 75–82.

d’Errico 1993a. Francesco d'Errico. 1993. Criteria for identifying utilised bone: The case of the Cantabrian “tensors”. U Current Anthropology 34 (3), 1993: 298–311.

234

d’Errico 1993b. Francesco d’Errico. 1993. Identification des traces de manipulation, suspension, polissage sur l’art mobilier en os, bois de cervidés, ivoire. U Traces et fonction: les gestes retouvés. Actes du colloque international de Liège, vol. 1. Eds. Patricia Anderson, Sylvie Beyries, Marcel Otte, Hugues Plisson. Liège, 1993: 177-188.

d’Errico & Giacobini. 1985.

Francesco d’Errico & Giacomo Giacobini. 1985. Approche méthodologique de l’analyse de l’outillage osseux. Un exemple d’étude. U Anthropologie 89/4, 1985: 457-472.

d’Errico et al. 1984.

Francesco d’Errico, Giacomo Giacobini & Puech P.–F. 1984. Les répliques en vernis des surfaces osseuses façonnées: études éxpérimentale. U Bulletin de la Société Préhistorique Française 81/6, 1984: 169–170.

d’Errico et al 1993. Francesco d’Errico, P. Jardón-Giner & B. Soler-Mayor. 1993. Critères à base expérimentale pour l’étude des perforations naturelles et intentionelles sur coquillages. U Traces et fonction: les gestes retouvés. Actes du colloque international de Liège, vol. 1. Eds. Patricia Anderson, Sylvie Beyries, Marcel Otte, Hugues Plisson. Liège, 1993: 243-254.

Dance 1993.

Peter S. Dance. 1993. Les coquillages. Paris, 1993. David 2002.

Eva David 2002. Fiche percuteur sur métapodien d’aurochs. U Retouchoirs, compressuers, percuteurs… Os à impressions et érauillures, cahier X. Dir. M. Patou-Mathis. Paris, 2002: 133–136.

David 1998.

Eva David 1998. Objet à biseau distal unifacial ou bifacial simple sur os ou bois d’élan, dit aussi “lame de hache ou d’herminette”. U Fiches typologiques de l’industrie osseuse préhistorique. Cahier VIII: Biseaux et tranchants. Dir. Henriette Camps-Fabrer. Treignes, 1998: 119–127.

Davis 1995.

Simon Davis. 1995. The archaeology of animlas. London, 1995. Dimitrijevi} & Tripkovi} 2002.

Vesna Dimitrijevi} & Boban Tripkovi}. 2002. New Spondylus findings at Vin~a – Belo Brdo 1998-2001 campaigns and regional approach to problem. U Starinar LII, 2002: 47-60.

235

Feustel 1973. Rudolf Feustel. 1973. Technik der Steinzeit. Archäolithikum – Mesolithikum. Weimar, 1973.

Francis 1982.

Peter Francis Jr. Experiments with early techniques for making whole shells into beads. U Current Anthropology 23/6, 1982: 713–714.

Fritz et al. 1993.

Carole Fritz, Michel Menu, Tosello Gilles, Philippe Walter. 1993. La gravure sur os au magdalénien: étude microscopique d’une cote de la Grotte de la Vache (commune d’Alliat, Ariège). U Bulletin de la Société Préhistorique Française 90/6, 1993: 411–425.

Giacobini & Patou-Mathis. 2002.

Giacomo Giacobini & Marylène Patou-Mathis. 2002. Fiche rappels taphonomique. U Retouchoirs, compressuers, percuteurs… Os à impressions et érauillures, cahier X. Dir. Marylène Patou-Mathis. Paris, 2002: 21-28.

Giacobini 1982.

Giacomo Giacobini. 1982. I boutons en os o „fibule musteriane”. Cenni di biomeccanica dell’osso ed ipotesi interpretativa. U Preistoria Alpina 18, 1982: 243–256.

Gimbutas 1976.

Marija Gimbutas. 1976. Ornaments and other small finds. U Neolithic Macedonia. As reflected by excavation at Anza, Southeast Yugoslavia. Ed. Marija Gimbutas. Los Angeles, 1976: 242–256.

Goutas 2004.

Nejma Goutas. Étude techno-économique, typologique er fonctionelle des outils biseautés des niveaux gravettiens (F3/IV et C) de la grotte d’Isturitz (Pyrénées-atlantiques). U Antiquités Nationales 36, 2004: 53-68.

Greenfield 1994.

Haskel J. Greenfield. 1994. Faunal remains from the Early Neolithic Star~evo settlement at Bukova~ka ^esma. U Starinar XLIII–XLIV, 1992/1993 (1994): 103–113.

Guthrie 1983.

Dale R. Guthrie 1983. Osseus projectile points: biological considerations affecting raw material selection and design among paleolithic and Paleoindian peoples. U Animals and Archaeology 1: Hunters and their prey. Eds. Juliet Clutton-Brock & Caroline Grigson. BAR 163. Oxford, 1983: 273–294.

236

Hodder 1990. Ian Hodder 1990. The Domestication of Europe. Oxford, 1990.

Hodder & Hutson 2003.

Ian Hodder & Scott Hutson. 2003. Reading the past. Current approaches to interpretation in archeology. Cambridge, 2003 (3rd ed.).

Hodges 1981.

Henry Hodges. 1981. Artifacts. An introduction to early materials and technology. London, 1981.

Hüser 2005.

Andreas Hüser. 2005. Die Knochen– und Geweihartefakte der linearbandkeramischen Siedlung Bad Nauheim–Nieder–Mörlen in der Wetterau. Marburg, 2005.

Jacanovi} & [ljivar 2001.

Dragan Jacanovi} & Du{ko [ljivar. 2001. Nalazi astragala sa neolitskog lokaliteta Belovode. U Zbornik Narodnog muzeja, XVII–1, 2001: 31–36.

Jankovi} & Popovi} 1988.

@ivorad Jankovi} & Sreten Popovi} 1988. Anatomija doma}ih `ivotinja. Osteologija i miologija. Beograd, 1988.

Kohl 1997.

Philip L. Kohl. 1997. Limits to a post–processual archaeology (or, The dangers of a new scholasticism). U Archaeological theory: Who sets the agenda? Eds. Norman Yoffee & Andrew Sherratt. Cambridge, 1997: 13–19.

Kokabi 1996.

Mostefa Kokabi. 1996. Skelettreste als Rohmaterial – Material, Methode, Technik. U “Knochenarbeit”. Artefakte aus tierischen Rohstoffen im Wandel der Zeit. Eds. Mostefa Kokabi, Björn Schlenker & Joachim Wahl. Stuttgart, 1996: 7–26.

Kruk & Milisauskas 1999.

Janusz Kruk & Sarunas Milisauskas. 1999. Rozkwit i upadek społeczeństw rolniczych neolitu. (The rise and fall of neolithic societies). Krakow, 1999.

Legrand & Sidéra 2004. Alexandra Legrand & Isabelle Sidéra. 2004. Les outils en matières osseuses. Exemple des sites de Khirokitia (Chypre) et de Drama (Bulgarie). U Dossiers d’Archéologie 290, 2004: 52–55.

237

Leonardi 1979. Piero Leonardi. 1979. Una serie di ritoccatoi prevalentemente musteriani del Riparo Tagliente in Valpantena presso Verona. U Preistoria Alpina 15, 1979: 7–15.

Lyman 2001.

R. Lee Lyman. 2001. Vertebrate taphonomy. Cambridge, 2001 (1st publ. 1994).

Lyneis 1988.

Margaret M. Lyneis 1988. Antler and bone artifacts from Divostin. U Divostin and the neolithic of central Serbia. Eds. Alan McPherron & Dragoslav Srejovi}. Pittsburgh, 1988: 301–319.

Madas 1986.

Dimitrije Madas. 1986. Za{titno iskopavawe na lokalitetu Slatina kod Para}ina. U Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 3, 1986: 180—181.

Maigrot 1997.

Yolaine Maigrot. 1997. Tracéologie des outils tranchants en os des Ve et IVe millénaires av. J.–C. en bassin parisien. Essai méthodologique et application. U Bulletin de la Société Préhistorique Française 94/2, 1997: 198–216.

Maingaud 2003.

Audrey Maingaud. 2003. L’industrie en matières dures d’origine animale de la fin du 4e et du 3e millénaires avant J.–C. de la collection de Baye. U Antiquités nationales 35, 2003: 55–82.

Malina 1980.

Jaroslav Malina. 1980. Metody experimentu u arheologii. Praha, 1980. Malinovski 1979.

Bronislav Malinovski. 1979. Argonauti zapadnog Pacifika. Beograd, 1979. McPherron et al. 1988.

Alan McPherron, Judith Rasson & Biruté Galdikas. 1988. Other artifact categories. U Divostin and the neolithic of central Serbia. Eds. Alan McPherron & Dragoslav Srejovi}. Pittsburgh, 1988: 325-343.

Megaw 1960. J. V. S Megaw. 1960. Penny whistles and prehistory. U Antiquity 34 (133), 1960: 6–13.

238

Meneses Fernàndez 1993. Maria Dolores Meneses Fernàndez 1993. Recontrucción técnica, experimentación y estudio comparativo de los "tensadores textiles" de hues del Neolítico y Calcolítico en Andalucía (España). U Traces et fonction: les gestes retouvés. Actes du colloque international de Liège, vol. 2. Eds. Patricia Anderson, Sylvie Beyries, Marcel Otte, Hugues Plisson. Liège, 1993: 317-323.

Modell 1969.

Walter Modell. 1969. Horns and antlers. U Scientific American 220/4, 1969: 114-122.

Murray 1979.

Curt Murray 1979. Les techniques de débitage de métapodes de petits ruminants à Auvernier–Port. U Industrie de l’os et bois de cervidé durant le néolithique et âge des métaux. Première réunion du groupe de travail no. 3 sur l’industrie de l’os préhistorique. Ed. Henriette Camps–Fabrer. Paris, 1979: 27–35.

Nandris 1971.

John Nandris. 1971. Bos primigenius and the bone spoon. U Bulletin of the Institute of Archaeology, London, 10, 1971: 63–82.

Newcomer 1974.

Marc Newcomer. 1974. Study and replication of bone tools from Ksar Akil (Lebanon). U World Archaeology 6/2, 1974: 138–153.

Nikol} & Ze~evi} 2001.

Dubravka Nikoli} & Jasna Ze~evi}. 2001. Blagotin. Istra`ivanja 1989-1999. Beograd, 2001.

Olsen 2002.

Bjørnar Olsen. 2002. Od predmeta do teksta. Teorijske perspektive arheolo{kih istra`ivanja. Beograd, 2002.

Pascual Benito 1998.

Josep Lluís Pascual Benito. 1988. Utillaje óseo, adornos e ídolos neolíticos valencianos. Valencia, 1998.

Patou 1989.

Marylène Patou. Introduction. Présentation du groupe de travail "L’outillage osseux peu elaboré". Bilan des activités 1984-1986. U Outillage peu elabore en os et en bois de cervides III. Ed. Marylène Patou. Treignes, 1989: 3-5.

239

Patou–Mathis et al. 2003. Marylène Patou–Mathis, Pierre Cattelain & Denis Ramseyer 2003. Avant-propos. U L’industrie osseuse pré- et protohistorique en Europe. Approches technologiques er fonctionnelles. Actes du colloque 1.6, XIVe Congrès de l’UISPP, Liège, 2–8/09/2001. Bulletin du Cercle archéologique Hesbaye–Condroz, tome XXVI/2002. Amay, 2003: 5-6.

Peltier 1986. A. Peltier 1986. Étude expérimentale des surfaces osseuses façonnées et utilisées. U Bulletin de la Société Préhistorique Française 83/1, 1986: 5–7.

Peri{i} 1984.

Svetlana Peri{i}. 1984. Predmeti od kosti, roga i kamena iz Odseka za praistoriju Muzeja grada Beograda. Beograd, 1984.

Peri} 2004.

Slavi{a Peri}. 2004. Motel Slatina Para}in, neolitsko naselje – iskopavanja 2000–2002. U Starinar LIII–LIV, 2003–2004: 263–268.

Plew 1996.

Mark Plew 1996. Experimental archaeology. U The Oxford companion to archaeology. Ed. Brian Fagan. Oxford, 1996: 234–235.

Poplin 1979.

François Poplin. 1979. Les chasse–lame néolithique en bois de cerf. U Industrie de l’os et bois de cervidé durant le néolithique et âge des métaux. Première réunion du groupe de travail no. 3 sur l’industrie de l’os préhistorique. Ed. Henriette Camps–Fabrer. Paris, 1979: 87–91.

Poplin 2004.

François Poplin. 2004. Fiche éléments de nomenclature anatomique relative aux matères dures d´origine animale. U Matières et techniques, Industrie de l´os préhistorique, cahier XI. Dir. Denis Ramseyer. Paris, 2004:11–15.

Potts & Shipman 1981.

Richard Potts & Pat Shipman. 1981. Cutmarks made by stone tools on bones from Olduvai Gorge, Tanzania. U Nature 291 (5816), 1981: 577–581.

Poulain 1976.

Thérèse Poulain 1976. L´étude des ossements animaux et son apport à archéologie. Dijon, 1976.

240

Prost 1971. Christiane Prost 1971. Première note relative à l’orientation des objets en os. U Bulletin de la Société Préhistorique Française, 68/2, 1971: 46–47.

Prost 1973.

Ch. Prost. 1973. L´industrie osseuse néolithique ne la grotte de Kitsos (Attique), Grèce. U Actès du VIIIe congrès international des sciences préhistoriques er protohistoriques II. Beograd, 1973: 523–529.

Provenzano 1998a.

Noëlle Provenzano. 1998. Fiche générale des objets à biseau distal. U Fiches typologiques de l’industrie osseuse préhistorique. Cahier VIII: Biseaux et tranchants. Dir. Henriette Camps–Fabrer. Treignes, 1998: 5–16.

Provenzano 1998b.

Noëlle Provenzano. 1998. Objet à biseau distal unifacial sans débitage longitudinal pris sur bois de cervidés. U Fiches typologiques de l’industrie osseuse préhistorique. Cahier VIII: Biseaux et tranchants. Dir. Henriette Camps–Fabrer. Treignes, 1998: 17–23.

Provenzano 2004.

Noëlle Provenzano. 2004. Fiche terminologie du travail des matières osseuses, du paléolithique aux âges des métaux. U Matières et techniques, Industrie de l´os préhistorique, cahier XI. Dir. Denis Ramseyer. Paris, 2004: 29–37.

Ramseyer 2001a.

Denis Ramseyer. 2001. Avant-propos. U Objets méconnus. Industrie de l’os préhistorique, cahier IX. Ed. D. Ramseyer. Paris, 2001: 5–6.

Ramseyer 2001b.

Denis Ramseyer. 2001. Fiche fusaïoles. U Objets méconnus. Industrie de l’os préhistorique, cahier IX. Ed. D. Ramseyer. Paris, 2001: 53–57.

Reitz & Wing 2000.

Elisabeth J. Reitz & Elisabeth S. Wing 2000. Zooarchaeology. Cambridge, 2000.

Ricou & Esnard. 2000.

Christian Ricou & Thimus Esnard. 2000. Étude expérimentale concernant la fabrication de perles en coquillage de deux sites artenaciens oléronais. U Bulletin de la Société Préhistorique Française 97/1, 2000:83–93.

241

Rigaud 2004. André Rigaud. Fiche débitage du bois de renne au magdalénien. L’example de la Garenne (Indre, France). U Matières et techniques, Industrie de l´os préhistorique, cahier XI. Dir. Denis Ramseyer. Paris, 2004: 79-87.

Russell 1990.

Nerissa Russell. 1990. The bone tools. U Selevac. A neolithic village in Yugoslavia. Eds. Ruth Tringham & Du{an Krsti}. Los Angeles, 1990: 521–548.

Sadek–Kooros 1972.

Hind Sadek–Kooros. 1972. Primitive bone fracturing: a method of research. U American Antiquity 37/3, 1972: 369–382.

Schmid 1972.

Elisabeth Schmid. 1972. Atlas of animal bones for prehistorians, archaeologists and quaternary geologists. Amsterdam–London–New York 1972.

Schwab 2003. Catherine Schwab. 2003. Les "os à impressions et à éraiullures" de la grotte Isturitz (Pyrénées-Atlantiques, France). U L’industrie osseuse pré- et protohistorique en Europe. Approches technologiques er fonctionnelles. Actes du colloque 1.6, XIVe Congrès de l’UISPP, Liège, 2–8/09/2001. Bulletin du Cercle archéologique Hesbaye–Condroz, tome XXVI/2002. Amay, 2003:9–18.

Semenov 1976. S. A. Semenov 1976. Prehistoric technology. An experimental study of the oldest tools and artefacts from traces of manufacture and wear. Wiltshire, 1976.

Shipman et al. 1984.

Pat Shipman, Giraud Foster & Margaret Schoeninger 1984. Burnt bones and Teeth: An experimental study of color, morphology, crystal structure and shrinkage. U Journal of Archaeological Science 11, 1984: 307-325.

Skakun 1993.

Natalia N. Skakun. 1993. New implements and specialization of traditional industries in the Eneolithic of Bulgaria. U Traces et fonction: les gestes retouvés. Actes du colloque international de Liège, vol. 1. Eds. Patricia Anderson, Sylvie Beyries, Marcel Otte, Hugues Plisson. Liège, 1993: 139-145.

242

Sidéra & Legrand 2006. Isabelle Sidéra & Alexandra Legrand 2006.Tracéologie fonctionnelle des matières osseuses: une méthode. U Bulletin de la Société Préhistorique Française 103/2, 2006: 291–304.

Smith & Poggenpoel 1988.

Andrew B. Smith & Cedric Poggenpoel 1988. The technology of bone tol fabrication in the south–western Cape, South Africa. U World Archaeology 20/1, 1988: 103–115.

Smoor 1976.

Bert Smoor. 1976. Bone tools. U Neolithic Macedonia. As reflected by excavation at Anza, Southeast Yugoslavia. Ed. Marija Gimbutas. Los Angeles, 1976: 189–197.

Srejovi} & Jovanovi} 1959.

Dragoslav Srejovi} & Borislav Jovanovi}. 1959. Oru|e i oru`je od kosti i nakit iz Vin~e. U Starinar IX–X n. s., 1958—9: 181—190.

Stankovi} 1988a.

Svetozar Stankovi}. 1989. Neolitsko naselje u Stragarima. Beograd, Trstenik, 1988.

Stankovi} 1988b.

Svetozar Stankovi} 1988. [ljivik – Stragari, Trstenik. U Neolithic of Serbia. Ed. Dragoslav Srejovi}. Beograd, 1988: 95–97.

Stankovi} 1989.

Svetozar Stankovi} 1989. Neolitsko naseqe u Stragarima (istra`ivawa u 1988. godini). U Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 5, 1989: 29-33.

Stordeur 1988.

Danielle Stordeur 1988. Outils et armes en os du gisement natoufien de Mallaha (Eynan), Israel. Paris, 1988.

Stordeur 1990.

Danielle Stordeur 1990. Fiche aiguille à chas. U Fiches typologiques de l’industrie osseuse préhistorique. Cahier III: Poinçons, pointes, poignards, aiguilles. Ed. Henriette Camps–Fabrer. Aix–en–Provence, 1990.

Stratouli 1998.

Georgia Stratouli. 1998. Knochenartefakte aus dem Neolithikum und Chalkolithikum Nordgriechenlands. Bonn, 1998.

243

Sutcliffe 1973. Antony J. Sutcliffe. 1973. Similarity of bones and antlers gnawed by deer to human artifacts. U Nature 246 (5433), 1973: 428–430.

Tasi} & Tomi} 1969.

Nikola Tasi} & Emilija Tomi}. 1969. Crnokala~ka bara. Naselje star~eva~ke i vin~anske kulture. Kru{evac – Beograd 1969.

Todorovi} & Cermanovi}. 1961.

Jovan Todorovi} & Aleksandrina Cermanovi} 1961. Banjica. Naselje vin~anske kulture. Beograd, 1961.

Trigger 1995.

Bruce Trigger 1995. Expanding middle–range theory. U Antiquity 69 (264), 1995: 449–459.

Trigger 1989.

Bruce Trigger 1989. A History of archaeological thought. Cambridge, 1989 (12th print. 2006).

Tringham & Stevanovi}. 1990. Ruth Tringham & Mirjana Stevanovi}. 1990. The nonceramic uses of clay. U Selevac. A neolithic village in Yugoslavia. Eds. Ruth Tringham & Du{an Krsti}. Los Angeles, 1990: 323-357.

Valensi 2002.

Patricia Valensi 2002. Fiche phalanges d’Ongulés. U Retouchoirs, compressuers, percuteurs… Os à impressions et érauillures, cahier X. Dir. M. Patou-Mathis. Paris, 2002: 87–97.

Vasi} 1932.

Miloje Vasi} 1932. Preistoriska Vin~a I. Industrija cinabarita i kosmetika u Vin~i. Beograd, 1932.

Vetni} 1972.

Sava Vetni}. 1972. Slatina – Motel kod Para}ina, Para}in – naselje star~eva~ke grupe. U Arheolo{ki pregled 14, 1972: 22–25.

Vetni} 1974.

Sava Vetni} 1974. Po~eci rada na ispitivanju kulture prvih zemljoradnika u srednjem Pomoravlju. U Po~eci ranih zemljoradni~kih kultura u Vojvodini i srpskom Podunavlju. Materijali X, Simpozijum Praistorijske sekcije SADJ. Red. Nikola Tasi}. Beograd, 1974: 123- 168.

244

Vetni} 1998. Savo Vetni} 1998. O poreklu star~eva~ke kulture u basenu Velike Morave. U Rad Dragoslava Srejovi}a na istraìvawu praistorije centralnog Balkana. Ed. Nikola Tasi}. Kragujevac, 1998: 75-96.

Vincent 1986.

A. Vincent 1986. Apport de l’expérimentation à la démonstration d’un outillage osseux au Paléolithique inférieur et moyen: résultats préliminaires concernant la percussion. U Bulletin de la Société Préhistorique Française 83/3, 1986:69.

Vladi}-Krsti} 1984.

Bratislava Vladi}-Krsti}. 1984. Tekstilna radinost u titovouì~kom, poè{kom i kosjeri}kom kraju. U Glasnik Etnografskog muzeja 48, 1984: 65–141.

Voruz 1984.

Jean-Louis Voruz. 1984. Outillages osseux et dynamisme industriel dans le néolithique jurassien. Lausanne, 1984.

Vrani} 1987.

Svetlana Vrani}. 1987. Revizija sa~uvanog materijala i predmeti od kosti i roga iz @arkova. U Godi{njak grada Beograda. XXXIV, 1987: 5—20.

Walker & Long 1977.

Phillip L. Walker & Jeffrey C. Long. 1977. An experimental study of the morphological characteristics of tool marks. U American Antiquity 42/4, 1977: 605-616.

Wild 2003.

John Peter Wild 2003. Textiles in archaeology. Buckinghamshire, 2003 (1st print. 1988)

Willms 1985.

Cristoph Willms. 1985. Neolitischer Spondylusschmuck. Hundert Jahre Forschung. U Germania 63 (2), 1985: 331–343.

245

ko[tana industrija u neolitu srednjeg...

Documents