SOCIOLOGIJA

Kriminal, prestupniko ponaanje i

drutveni poredakdrutveni poredak

ta je devijantnost?

Devijantnost ili prestupnitvo nepriznavanje odreenog skupa normi, koje prihvata znaajan broj ljudi unutar jednog drutva ili zajednice;

Pojam devijantnog se moe menjati u prostoru i vremenu, u zavisnosti od promene normi unutar jedne zajednice ili zavisnosti od promene normi unutar jedne zajednice ili drutva;

Devijantnost kriminal: razliiti pojmovi;

Kriminal se odnosi na ona dela kojima se kre pravni propisi (zakoni), dok devijantno ponaanje ne mora da bude zakonski kanjivo (npr. nudizam) zato je devijantnost iri pojam od kriminala

Pojam i vrste sankcija

Sve drutvene norme praene su sankcijama, jer pretnja od primene sankcija obezbeuje ponaanje u

skladu sa normom;

Vrste sankcija:

1. pozitivne ili negativne (nagraivanje za potovanje 1. pozitivne ili negativne (nagraivanje za potovanje pravila i kanjavanje za krenje pravila);

2. formalne (primenjuju ih posebna tela sudovi i zatvori; npr. zakoni) ili neformalne (npr. zadirkivanje i izbegavanje nekog zbog sopstvenih posebnosti:

rasa, nacija, intelektualni kvalitet i slino).

Socioloke teorije kriminala

Bioloke teorije;

Psiholoke teorije;

Funkcionalistike teorije; Funkcionalistike teorije;

Interakcion(al)istike teorije;

Teorije drutvenih sukoba;

Teorije kontrole.

Bioloka objanjenja kriminala

Kriminalno ponaanje uslovljeno je genetikom, tj. genetskiminiocem;

U prirodi oveka je genetski zapisano da se ponaa kriminalno;

Primeri: miiave osobe su sklonije agresiji od punijih ilimravijih osoba; kriminalci kao mentalno degenerisane osobemravijih osoba; kriminalci kao mentalno degenerisane osobe(teorija ezarea Lombroza);

Danas uglavnom odbaena teorija jer: kriminalno ponaanjese ne nasleuje uvek i nuno, fiziki izgled ne moe bitiparametar kriminalnog ponaanja (kriminalci nisu samomiiavi ljudi i veoma esto uopte nisu mentalnodegenerisani, ve suprotno tome).

Psiholoka objanjenja kriminala

Kriminalno ponaanje genetski uslovljeno, jer se psihopatska stanja nasleuju;

Kriminalci su psihopatske linosti slabog uma i moralne izopaenosti (Hans Ajzenk);

ta znai termin psihopatske linosti za pristalice ove teorije: ta znai termin psihopatske linosti za pristalice ove teorije: ljudi povueni u sebe, impulsivne osobe i one koje retko prihvataju oseaj krivice;

Takoe odbaene teorije, jer mogu objasniti samo deokriminalnih dela;

Bioloke i psiholoke teorije polaze od ideje da je problem u ljudskoj prirodi, a ne u drutvu.

Funkcionalistike teorije

Emil Dirkem i Robert Merton;

Robert Merton: Devijantnost je nusproizvod i posledica ekonomske nejednakosti u drutvu u odsustva jednakih ansi za sve;

Po shvatanjima funkcionalista krimilnalno ponaanje nastaje Po shvatanjima funkcionalista krimilnalno ponaanje nastaje kao posledica strukturalnih tenzija i nedostatka moralne regulacije.

Interakcionistike teorije

Interakcionistika teorija kae da se zapravo kriminalnoponaanje, kao i devijantno ui od drugih koji su kriminalci ilidevijantno se ponaaju;

Drugim reima, devijantno ponaanje je drutvenooblikovana pojava.oblikovana pojava.

Teorija etiketiranja poiva na pretpostavci da nijedno delo nijepo svojoj unutranjoj prirodi kriminalno (ili normalno);Devijantnost se stie kroz interakciju sa onima koji su veprestupnici (dolaenjem u kontakt sa ljudima koji sukriminalci, naroito ukoliko je re o vrnjacima);

Teorije drutvenih sukoba

Teoretiari drutvenih sukoba analiziraju kriminal i

prestupnilko ponaanje na osnovu:

1. strukture drutva;

2. rivalskih interesa izmeu drutvenih grupa;2. rivalskih interesa izmeu drutvenih grupa;

3. ouvanja moi meu elitama u drutvu.

Teorije kontrole

Po miljenju teoretiara kontrole, zloin nastaje kao

posledica nepostojanja ravnotee izmeu

impulsivnog ponaanja i nepostojanja drutvenih i

fizikih kontrola koje bi odvraale poinioca od

injenja zloina;injenja zloina;

Pojedini oblici kriminala

Kriminal belih okovratnika odnosi se na kriminal onih izbogatijih slojeva drutva i obuhvata dela poput: utaje poreza,nezakonite prodaje, malverzacije sa hartijama od vrednosti,malverzacije u prometu nekretninama, pronevera,proizvodnje ili prodaje opasnih proizvoda i iste krae; Ovajproizvodnje ili prodaje opasnih proizvoda i iste krae; Ovajoblik kriminala odnosi se na korienje statusa srednje klase iliprofesionalnog poloaja za protivzakonite aktivnosti;

Kriminal monih su ona dela u kojima se vlast koju dajepoloaj koristi na kriminalan nain kada neki dravnizvaninik primi mito da bi favorizovao samo jednu politiku.

Pojedini oblici kriminala

Korporacijski kriminal odnosi se na krenje 6 vrsta propisa:

1. administrativnih propisa;

2. propisa koji se tiu zatite ivotne sredine;

3. finansijskih propisa;

4. propisa o radu;4. propisa o radu;

5. propisa o proizvodnji;

6. propisa o lojalnoj trgovini.

Organizovani kriminal - institucionalizovani oblici aktivnostikoji imaju mnoge osobine uobiajnog poslovanja, a zapravosu nezakonite.

Pojedini oblici kriminala

Sajberkriminal obuhvata kriminalne aktivnosti

koje se vre uz pomo savremenih, pre svega

informacionih i komunikacionih tehnologija;

najei oblik sajberkriminala: pranje novca i

malverzacije putem Interneta, irenje deije

pornografije, ugroavanje ovekove intime i

privatnosti i slino.

Statistika kriminalnih dela

stopa kriminaliteta;

statistiki podaci su pokazali da je stopa statistiki podaci su pokazali da je stopakriminaliteta vea kod mukaraca nego kod

ena;

kriminal kod mladih u porastu.