Maj 2009. 11

P O V O D I

Odr`an Sljivovi~ki sajam doma}e rakije

LAZOVI] RAKIJA

NAJBOLJA

N

a drugi dan Vaskrsa, 20.

aprila ove godine, u selu

[ljivovici op{tina ^ajeti-

na, organizovan je drugi [ljivo-

va~ki sajam doma}e rakije. @elja

organizatora je bila da o`ive ve}

pomalo posustalu proizvodnju srp-

skog nacionalnog pi}a, proizvod-

nju zdrave hrane i razvoj seoskog

turizma u selu koje je po {ljivovi-

ci dobilo ime. “Rakijada” je bila

prilika da se degustira sedamdeset

uzoraka doma}e, ~iste {ljivke, da

se iz ~a{ice ili ~uture probaju

blagodeti potekle iz zlatiborskih

kazana. @iri je imao te`ak zadatak

da izabere najbolje, trebalo je pro-

bati svaki primerak „sajamske

robe”, a pri tom ostati neponesen

njenim poznatim mo}ima. Izme|u

kratkih gutljaja, ~lanovi `irija

usta su ispirali hlebom, sirom,

kobasicom, mlekom i jabukama,

da se ukusi rakija ne pome{aju.

Prema strogom pravilniku, mer-

ili su ukus i miris, a zatim i

boju, bistrinu... Za pobednika

„Rakijade” progla{en je Du{an

Lazovi} iz obli`nje Tripkove, sa

prose~nom ocenom 18,87 od

ukupno mogu}ih dvadeset bodova.

Godinama je rakija

prisutna kao specifi~no srpsko pi}e.

Devedesetih godina pro{log veka

propu{tena je prva prilika da se od

nje napravi pre-

p o z n a t l j i v a

robna marka, ali

je to kona~no

u~injeno u sep-

tembru 2007.

godine kada je

srpska {ljivovica

po recepturi iz

sela [ljivovice,

koje se nalazi na

trome|i Mokre

gore, Tare i

Zlatibora postala

n a c i o n a l n i

brend, zvani~no za{ti}ena doma}a

rakija. Od Evropske unije je dobi-

jen sertifikat da se rakija od {ljiva,

sa za{ti}enim imenom i geograf-

skim poreklom zove „srpska

{ljivovica”. Time je ^e{koj, koja je

prva proizvodila rakiju pod

imenom „{ljivovica”, oduzeto to

pravo, a sve rakije }e morati da

imaju oznaku geografskog porekla.

Donet je i zakon o jakim alkohol-

nim pi}ima koji predvi|a regis-

traciju svih proizvo|a~a rakije, pa i

onih koji je proizvode samo za

svoje potrebe.

U [ljivovci peku rak-

iju ja~ine od 20 do 22 grada.

[to je ja~a, rakija je kvalitetni-

ja jer joj kiselina nestaje, a

ukus se pobolj{ava. ^uva se u

hrastovim i dudovim buradima,

a najpitkija je ohla|ena.

Stru~njaci tvrde da bi dr`ava

od izvoza rakije mogla da

inkasira i do 400 miliona evra

godi{nje. U Srbiji ima oko 42

miliona stabala {ljive i svako

prose~no godi{nje daje 10 kilo-

grama roda, a litar rakije, mogao

bi da dostigne cenu od 7 do 10

evra. Izvoznu

listu ne bi ~inila

samo {ljivovica,

ve} i ostale

vo}ne rakije,

kao {to su dun-

jeva~a, malino-

va~a, kupino-

va~a, kajsije-

va~a, vi{nje-

va~a, kao i

gro`|ane rakije,

poput vinjaka,

komovice i

lozova~e.

Zanimljiv je podatak da

je Srbija krajem 19. veka, samo

Kaliforniji i ^ikagu prodala {ljive

i {ljivovice u vrednosti sada{njih

37,5 miliona dolara.

Posetioci Rakijade u

[ljivovu ka`u da nije stvar u

napijanju, nego u umerenom

u`ivanju. „Ko te pije, taj

bolestan nije, ne treba mu bolje

injekcije, ko te peko, milione

steko, ko te pio, uvek zdrav

bio...”. Rakijom se nazdravlja u

najsre}nijim trenucima i le~i

du{a u najte`im. Ona je uni-

verzalna, jer se pije uvek i

svuda, ujutru, u podne i uve~e,

pre i posle jela, i ogledalo je

doma}inske ku}e.

Marijana Maljkovi}

Du{an Lazovi}

12 Maj 2009.

F I L M

U

Narodnom pozori{tu u

Ni{u je 4. maja, ove

godine, pred prepunom

salom gledalaca, odr`ana premi-

jera dokumentarnog filma o

`ivotu i radu upe~atljive

politi~ke li~nosti iz Ni{a,

Dragi{e Cvetkovi}a. Scenario je

uradjen po knjizi Vidosava

Petrovi}a, a film je re`irao

Jovica Krsti}. Ovaj film je real-

izovala Agencija za video pro-

dukciju “Film fokus” iz Ni{a u

okviru serijala filmova o zna-

menitim ljudima koji su `iveli u

Ni{u, ali su njihova dela pre-

vazi{la granice lokalne sredine i

ostavili veliki pe~at u svom

`ivotu. Sli~ni filmovi napravljeni

su o Stevanu Sremcu, Branku

Miljkovi}u i drugima.

Dragi{a Cvetkovi}

(1893-1969), biv{i ministar i

predsednik vlade Kraljevine

Jugoslavije, po nekima kon-

traverzna li~nost, potpisnik pro-

tokola o pristupanju Trojnom

paktu, bez sudskog procesa i

sudske odluke, ozna~en je ratnim

zlo~incem.

Nekada{nji novinar,

odbornik i gradona~elnik Ni{a,

narodni poslanik, ministar vera,

ministar narodnog zdravlja i soci-

jalne za{tite, ministar unutra{njih

dela, predsednik Vlade nosi veliki

deo odgovornosti za tok i razvoj

Drugog svetskog rata.

Film kona~no otkriva

istinu o tim tragi~nim dogadjajima

koji su duboko obele`ili savre-

menu istoriju srpskog naroda,

otkriva mnoge va`ne okolnosti i

~injenice koje su, sve do danas,

bile potpuno nepoznate na{oj

javnosti.

Ni{lija koji je politi~ku

karijeru zapo~eo kao novinar

tra`e}i modernizaciju grada,

kada je postao gradona~elnik,

orijentalni Ni{ je pretvorio u

moderan evropski grad. Kao

ministar i predsednik Kraljevske

vlade uspe{no je re{avao prob-

leme radnika i invalida, ali i

siroma{tva i za{tite narodnog

zdravlja. Okrivljen je za izdaju

zemlje kada je po odluci

Krunskog saveta potpisao pro-

tokol o pristupanju Jugoslavije

Trojnom paktu.

Da nije bio izdajnik i

nema~ki ~ovek, najbolji je dokaz

da je posle kapitulacije

Jugoslavije odbio da saradjuje sa

Nemcima i Nedi}evom vladom.

Nije mu sudjeno, a osud-

jen je. Voleo je vlast, ali ne i po

cenu izdajstva zemlje.

Ratne godine proveo je

u ku}nom pritvoru u Ni{koj

banji, a u dva maha je hap{en i

zatvaran u Banji~kom logoru.

Posle rata, iako nije saradjivao sa

okupatorima, o njemu se samo

govorilo kao o korumpiranom

ministru, primitivcu i izdajniku, a

bio je politi~ar najvi{eg ranga i

elegantni gospodin koji je uvek

isticao da je Ni{lija.

Produkcijska ku{a “Film

fokus” iz Ni{a uglavnom realizu-

je dokumentarne filmove, a u svo-

jim projektima uklju~uje istaknute

autore iz oblasti filma: reditelje,

scenariste, snimatelje, kompozi-

tore i stru~ne saradnike.

Dragi{a Mani}

PRAVO NA ISTINU – Dragi{a Cvetkovi} 1893-1969 “

,,DRAGI[A CVETKOVI]-

NJIM SAMIM’’

OVDE JE MOGLA

BITI VA[A

REKLAMA

Maj 2009. 13

D R U [ T V O

Do`ivljaji kontrolora Gradskog saobra}ajnog preduze}a u Beogradu

BATINE U OPISU RADNOG MESTA

Slavica Radoi~i} i Dragan Pribakovi} su `rtve neobuzdanih {vercera u gradskom prevozu, koji ih psuju, vre|aju, kunu, prete i ~ak udaraju.

„Gde ba{ sad da do|ete?” „[ta

}ete nam vi, mi smo po{teni gra|ani!”

Ovo su uobi~ajene re~i kojim put-

nici na linijama GSP u Beogradu svakog

dana do~ekuju kontrolore karata. Te re~i

izgovaraju podjednako i putnici sa kartama,

a posebno oni bez.

– Na prvi pogled posao kontrolo-

ra je jednostavan. U|e{, pita{ ima{ kartu,

nema{ kartu, napi{e{ kaznu i iza|e{.

Me|utim, mnogi putnici nas do`ivaljavaju

kao nekog ko }e da ih kinji, mu~i i

zlostavlja, pa ~im u|emo u vozilo po~inju

da nam se oba}uju i da nas vre|aju –

iskreno nam je rekla Slavica Radoi~i}, kon-

trolor koji ovaj posao radi vec 12 godina.

Zatekli smo je u autobusu na lin-

iji 26 kako sa kolegom Draganom

Pribakovi}em pregledaju vozne karte.

Oboje su ljudi u pedesetim godinama,

ozbiljni, a iako u uniformama GSP

Beograd, deluju prijatno i ljubazno.

Slavica Radoi~i} je postala kon-

trolor, jer nije `elela da kao `ena radi u

gara`i, a Dragan Pribakovi} jer je, kako

re~e, `eleo da ima interesantan i dinami~an

posao.

POKRETNE SILED@IJE

Gradsko saobra}ajno preduze}e

Beograd ima 167 kontrolora karata, koji

pokrivaju vozila GPS, ali i privatnih vlas-

nika i „Beovoz”. Neboj{a Lazovi}, {ef sek-

tora tarife i prodaje u GSP Beograd ka`e

da kontrolore biraju posle stroge selekcije,

jer se tra`i da ~uvar ugleda GSP-a bude

obrazovan, ljubazan, sta-

bilan, konkrektan, strpljiv

i vredan radnik.

- Da bismo

utvrdili kakav je na{ kon-

trolor mi vr{imo redovne

psiho-fizi~ke testove –

ka`e nam Neboj{a

Lazovi}.

Zdravko Ma-

rin~i}, glavni kontrolor

GSP-a priznaje da putni-

ci imaju primedbe na

kontrolore. I da godi{nje

dobiju oko 2.000 pritu`bi

putnika.

- Ima kontrolora

koji se pona{aju nervozno, drsko, ~ak i

vre|aju putnike. Mi ih ka`njavamo sa 20

odsto od plate, a neke i suspendujemo –

otrkiva nam Marin~i}.

Ipak, u GSP vlada uverenje da su

to male kazne u odnosu na ono {ta kon-

trolori do`ivljavaju. Kontrolori Radoi~i} i

Pribakovi} nam priznaju da im je posao

jako neprijatan, „jer je u Srbiji najte`e radi-

ti sa ljudima”. Jedan mla|i {vercer je u

autobusu 23 kod Sajma udario kontrolorku

u nogu, a potom je rukom stegao za vrat i

po~eo da je davi. Sre}om voza~ je zaus-

tavio vozilo i pozvao policiju, koja ga je

uhapsila.

– Me|u putnicima ima dosta

nele~enih psihopata i narkomana, krimi-

nalaca, d`eparo{a, kurvi, pijanaca,

siled`ija i mangupa. Sukobljavanja sa

{vercerima po~inju onog trenutka kada

izvadimo blok da im pi{emo kazne. Prvo

kre}u u verbalni napad sa psovkama i

uvredama. Pored majke, oca, dece i cele

familiji psuju nam predsednika dr`ave,

premijera i pojedine ministre. A kada

po~nemo da pi{emo kaznu, krenu pretnje i

fizi~ki nasrtaji – opisuje svoje nevolje

Dragan Pribakovi}.

– Pre neki dan me jedan put-

nik, koji je imao kartu, uhvatio za ruku,

istrgao mi radni karton, pocepao ga i pobe-

gao na ulicu – priznala nam je Slavica

Radoi~i}.

Lepo obu~ena devojka je na

Slaviji uhva}ena bez karte, iznenada {utnu-

la kontrolorku u tur i istra~ala iz autobusa

broj 78 vi~u}i:

- Seljanko jedna, ti mene da kon-

troi{e{. Uhvati me sad!

U pola pet ujutro, u autobusu broj

17, jedan {vercer je u trenutku kada je

tra`io li~nu kartu po d`epovima, nenadano

udario kontrolora GSP {akom u glavu. I

isko~io iz autobusa. Nije imao sre}u da

daleko odmakne, jer ga je tom prilikom

okrznuo jedan automobil, pa je {vercer

zavr{io u Urgentnom centru, u kome je

uhap{en zbog napada na slu`beno lice.

Pre ~etiri godine poznati mafija{

sa policijske poternice na|en je u trolejbusu

broj 28 bez karte. Potegao je pi{tolj na

kontrolora, ali mu ga je ovaj oteo. A kada

je kriminalc izvadio i

drugi pi{tolj

prisko~io je i drugi

kontrolor i oteo mu

oru`je.

– Na nas se

pote`u pi{tolji i pes-

nice, udaraju nas,

{utiraju i otimaju

nam slu`bena doku-

menta. @enski

{verceri me proklinju

da nemam poroda ili

da umrem u muka-

ma. Uobi~ajene

kletve su „Da Bog da se tebi dogodilo {to

i meni!”, „Da Bog da ti apoteka bila

menza!” i „ Da Bog da crko!” Prete mi da

}u ostati bez posla re~ima: „Ne zna{ ti ko

sam ja?” Bilo je slu~ajeva da kontrolor

mora da se brani od fizi~kog napada, pa

onda u pomo} {verceru prisko~e putnici i

izbije tu~a u vozilu GSP – prepri~ava nam

svoje do`ivljaje i iskustva Dragan

Pribakovi}.

LA@NA SOLIDARNOST

Na{i sagovornici ka`u da je izgle-

da mnogim Beogra|anima sla|e da ne plate

kartu, nego da je kupe, jer je GSP, po nji-

hovom shvatanju „socijalni prevoz”. I zato

ostali putnici, umesto da {tite kontrolore,

lako se pridu`uju {vercerima u vre|anju

radnika GSP.

- Takva la`na solidarnost putnika

sa {vercerima me mnogo vi{e vre|a, nego

li drskost onih bez karte. U Beogradu ima

i profesionalnih {vercera. Hvatao smo neke

ljude i po 30 i 50 puta bez karte. Jedan

{vercer na liniji 101 mi je iskreno rekao:

„Isplati se da se {vercujem u prevozu, jer

ja tri godine nisam kupovao karte!” – ka`e

Dragan Pribakovi}.

Prema saznanjima kontrolora GSP

postoje tri glavna razloga zbog ~ega mnogi

putnici nemaju karte. Prvi je siroma{tvo, jer

je Beograd pun izbeglica, raseljenih lica i

radnika bez posla, pa ljudi nemaju pare za

vo`nju mesec dana. Drugi razlog je

mladala~ka ludost, jer deca d`eparac

namenjen za prevoz tro{e po kafi}ima. I

tre}i je bezobrazluk ljudi svih uzrasla, koji

su ljuti na dr`avu i sve oko sebe, pa i na

GPS, i {vercovanjem izra`avaju svoj bunt

protiv nekoga i ne~ega, nabrajaju na{i

sagovornici.

U GSP ne premeravaju materijal-

nu {tetu koju trpe zbog {vercera, jer im je,

ka`u bitnije da preko kontrolora odvra}aju

putnika od namere da se voze bez karte.

Cenu tog odvra}anja, me|utim, pla}aju

sami kontrolori.

- Kad nakon posla stignem ku}i,

moj mu` i deca me ni{ta ne pitaju. ]ute

oni, }utim i ja jedno pola sata, dok ne

do|em k sebi i dok ne potisnem u sebi

se}anja na taj radni dan – priznaje nam

Slavica Radoi~i}.

Zaborav je njen na~in odbrane od

neprijatnosti, dok njen kolega Dragan

Pribakovi} primenjuje taktiku

ravnodu{nosti. Oboje, me|utim, u d`epovi-

ma nose lekove za smirivanje `ivaca i

smanjivanje krvnog pritiska.

M. L.

HAOS U 511

- U autobusima 511 iz Srem~ice za

grad vlada haos, jer se gotovo svi

putnici voze bez karte, pod izgov-

orom da imaju pravo da se voze

d`abe. Karte kupuju tek kad pro|u

sajam i u|u u grad – otkriva nam

Slavica Radoi~i}.

Trenutno GSP poja~ano kontroli{e pri-

gradske linije, jer je primetno da se i

putnici iz @arkova, Bor~e i Ov~e {ver-

cuju. Dosta putnika bez karte ima i na

linijama 16, 17, 18, 95, 2, 3, prigrad-

skoj za Avalu 40 i na onim koje vode

u elitno naselje Dedinje – 40 i 41.

SVAKI 50

JE [VERCER

Dnevno jedan kontrolor GSP u|e u

proseku u 36 vozila. Njih 167 je

tokom 2008. godinE pregledalo

416.000 vozila i 12 miliona putnika.

Napisali su 236.000 opomena i kazni,

{to je oko 2 odsto od broja kon-

trolisanih putnika. Statisti~ki gledano,

svaki 50 putnik se {vercuje.

Napla}eno je 32.000 kazni, a za

1.100 kazni se GPS sudio sa {verceri-

ma. Pojedini {verceri su GSP-u dugo-

vali i po 70.000 dinara za nepla}ene

kazne.

B I Z N I S

14 Maj 2009.

SERBIAN LANGUAGE CLASSES

If you are ready to learn Serbian at your convenience, call us or simply fill out the application and request which day

and time is convenient for you.

Program is offering three levels:

1. Beginners (ne znam nista)

2. Intermediate (razumem, ne govorim)

3. Kids level for kids 5-11.

2nd and 3rd child fee is 30% off.

For an additional $10 ($80 per two months) per day you can leave your kids with us for 5 hours.

Program includes: arts and crafts, music and Serbian language.

Teachers are:

Masha Lekic (Serbian class),

Bojana Ilic-Rowan (arts and crafts class)

Marko Grujic (Columbia collage student-music class)

VAYNO OBAVE{TEWE IZ ~IKA{KE KWIYARE

BUBAMARA

U~IMO SRPSKI JEZIK

“Jezik je hraniteq naroda. Dokle god yivi jezik, dokle ga qubimo i po[tujemo, wime govorimo i pi[emo, pro`i[]avamo,

dotle yivi narod, moye se me\u sobom razumevati i umom sjediwavati, ne preliva se u ddrugi, ne propada.”

(Vuk Stefanovi] Karaxi])

Ako ste odavno priyeqkivali da u svoje slobodno vreme u`ite srpski jezik evo prilike. Bubamara kwiyara vam omogu]uje

da izaberete dan i vreme kada vama odgovara da dolazite na `asove.

U`ewe srpskog jezika obuhvata tri stepena:

1.”Ne znam ni[ta” (12 - 112 godina)

Prvi stepen je namewen u`enicima koji nemaju nikakvo prethodno znawe ili onima `ije je znawe vrlo malo.

Na ovom nivou u`enici se upoznaju sa glasovima srpskog jezika, azbukom i gramatikom srpskog jezika.

Cena kursa je $250 za tri meseca, nastava jednom nedeqno po 2 sata*

2. “Razumem, ne govorim” (12 - 112 godina)

Na sredwem nivou znawe ste`eno na po`etnom stepenu se utvr\uje i pro[iruje. U`enici koji yele da odmah upi[u

sredwi kurs moraju prethodno da osvoje najmawe 50% bodova na odgovaraju]em testu.

Cena kursa je $250 za tri meseca, nastava jednom nedeqno po 2 sata*

3. “|aci prvaci”

Ovaj kurs je za decu od 5-11 godina i srpski jezik ]e u`iti po istom programu koji u`e i deca u Srbiji

u prvom razredu osnovne [kole.

Cena programa je $150, traje dva meseca, nastava je jednom nedeqno po 2 sata*.

Drugo i tre]e dete iz iste porodice ima 30% popusta.

Za samo $10 vi[e po danu ($80 za dva meseca), u`enici prvaci mogu ostajati sa nama 5 sati.

Sadryaj programa:

Likovne `arolije, muzika i srpski jezik.

Vaspita`i:

Ma[a Leki] (srpski jezik)

Bojana Ili]-Rowen (likovne `arolije)

Marko Gruji] (muzika i instrumenti)

Ukoliko je va[e znawe na vi[em nivou, moyete da veybate samo konverzaciju.

Teme za razgovor moyete predlagati sami ili u saradwi sa profesorom.

Na`in uplate: `ek, kredit kartica i mese`ne uplate

H U M A N O S T

Maj 2009. 15

Dragi na{i Srbi i

srpski prijatelji,

Organizujemo humanitarnu pomo} za selo

Preve{t, koje se nalazi u srcu [umadije

zavnom Leva~ (op{tina Rekovac), na

starom srpskom putu prema manastiru

Kaleni}. Ina~e organizacija je neprofitna

Iinestrana~ka u cilju da se napravi most

na reci, koji }e omogu}iti lak{I prelaz

deci igrali{tu, koje treba biti glavni izvor

njihove rekreacije i razonode, a isto tako

i me{tanima da isprate poslednji put svoje

najmilije do groblja koje tako|e `elimo

da pro{irimo.

Ina~e selo Preve{t

odoleva te{kim

vremenima i sa

ponosom I ovih

dana pri~a svoju

istorijsku pri~u.

Ime Preve{t se

spomonje jo{ od

davne 1402.

godine, kada je

ovim prelepim krajem pro{ao despot Stefan

Lazarevi}, tra`e}i mesto da izgradi manas-

tir.

Me{tanin koji je pokazao mesto, u o~ima

despota Lazarevi}a pobudio je `elju isto

nazove Preve{t, jer po njemu prona}i

tako prelepo mesto, ~ovek mora biti vi{e

nego ve{t, druga~ije re~eno PRE-VE[T.

Me{tani sela i danas se bave poljoprivre-

dom. U selu postoji osnovna {kola, koja

je po~ela sa radom davne 1891. godine.

Po{ta koja radi od 1957. godine, kao i

ambulanta za osnovne potrebe me{tana.

Istorija sela, kao i istoriaja jedne civi-

lizacije meri se po godinama, koje su

ispisane na spomenicima. Istorija ovog

srpskog sela mo`da }e jednog dana nes-

tati, jer nema prostora za sahranjvanje

novih generacija. Sahranjuju se sinovi u

grobovima svojih o~eva, upisuju novi

datumi, bri{u stari i tako se bri{e istorija.

Da bi stigli do tog groblja treba pre}i

reku, ~iji je most bujica odnela pre 20

godina. Nov i stabilan most je neophodan

koji bi odolevao svim bujicama i

omogu}io me{tanima pristup groblju.

Zato pozivamo sve

na{e Srbe i srpske

prijatelje da nadju

malo mesta u svojim

srcima za selo koje

nema vi{e snage da

odoleva te{kim vre-

menima. Omogu-

}imo ljudima da

svoje najmilije dos-

tojanstveno isprate preko bezbednog mosta

do novog groblja.

Unapred zahvalni me{tani sela Preve{t.

Mesna kancelarija Preve{t i Odbor za

izgradnju mosta i novog groblja.

Imena svih donatora bi}e objavljena u

listu Ogledalo i na zabavi koja }e se u

dobrotvorne svrhe, odr`ati u ^ikagu, pod

nazivom “Prodjoh Leva~-prodjoh [umadi-

ju”, po ugledu na tradicionalni, drevni

sabor koji se odr`ava u okrugu manastira

Kaleni}.

B I Z N I S

16 Maj 2009.

B I Z N I S

Maj 2009. 17

B I Z N I S

18 Maj 2009.

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

Maj 2009. 19

Jovan, prvenac Marije i Pavla

Jovanovi}a, uglednog novosadskog advoka-

ta, rodio se 6. decembra 1833. godine.

Imao je sre}no detinjstvo, okru`en

roditeljskom ljubavlju i pa`njom. Osta}e

zabele`eno da je prijatelj porodice

Jovanovi}, srpski poeta Sima Milutinovi} –

Sarajlija, jedne ve~eri kao gost njihovog

doma, poljubio mali{ana dok je bezbri`no

spavao, pogledao put neba i teatralno proz-

borio:

“Da Bog da pesnik bio!”

Ko bi znao da li je ova Sarajlijina

molba predodredila ~uvenu pesni~ku sud-

binu.

Pop \or|e Vukovi} u~io je malog

Jovana ~itanju. Otac mu je kupio knjige za

prvu biblioteku jo{ pre polaska u {kolu.

Jovan je pored knjiga voleo i vru} hleb, veli-

ki kao to~ak, a najvi{e se pla{io od`a~ara.

U~io je takozvanu narodnu {kolu,

potom gimnaziju. Bio je vredan i marljiv

|ak. Trudio se da oca ne osramoti.

Prvu pesmu, Jovan je spevao u leto

1849. godine u Irigu gde se na{ao u kratko-

trajnom izbegli{tvu za vreme Ma|arske

bune, posle tu`ne “pepeljave srede” kada je

u Novom Sadu spaljeno dve tre}ine ku}a.

U jesen 1851. u Be~u upisuje pravne

nauke. Stari grad na obalama Dunava u to

vreme bio je pribe`i{te naprednih Srba. U

njemu su boravili Vuk Karad`i}, \ura

Dani~i}, Svetozar Mileti}...

Jovana je ipak, op~inio stariji drug po

peru, Karlov~anin, Branko Radi~evi}.

Ali pravo i trajno prijateljstvo rodilo se

u sobi u kojoj je Jovan stanovao. S njim je

bio slikar i poeta \ura Jak{i}. Oni se bra-

time. Zajedno obilaze kafane, {tampaju

prve pesme i sanjaju ~ak iste snove.

Se}a{ li se kad smo ono

Jedne no}i jedno snili,

Tom se nismo za~udili

Mi smo onda jedno bili.

Se}a{ li se kad se nismo

Ni pitali kako j’ brate?

Dosta j’ bilo da pogleda{,

Ti na mene, a ja na te.

Sa be~kog, Jovan prelazi na pe{tanski,

pa na pra{ki univerzitet. Pi{e pesme.

Prevodi s ma|arskog, nema~kog, fran-

cuskog i ruskog.

Ve} 1860. je u vode}em redu srpskog

pesni{tva. A onda na red dolazi i ljubav.

Zvala se Eufrosina. Jovan, uvek stidljiv,

nema smelosti da joj se li~no obrati pa se

odlu~uje da pi{e pesme, a potom i pisma

koja }e ih zbli`iti.

U pismima je prekr{tava u najlep{i

mirisni cvet.

“Mila gospo|ice, Ru`o…”

Tako po~inju njegova pisma…. Ru`a

prihvata prepisku i iskrena ljubav se ra|a.

Sa par pisama iz tog perioda zapo~eli

su Jovanov poetski ciklus “\uli}i”, pupolj-

ci ru`e i najsre}niji deo `ivota.

Na ven~anju o Svetom Savi 1862.

godine, okupili su se veliki svatovi uz

pesmu i vino.

U listovima i ~asopisima po~ele su da

izlaze pesme iz “\uli}a”, me|u njima i

“Ka`i mi, ka`i, kako da te zovem” i “Tijo,

no}i, moje zlato spava”.

S prole}a 1863. Jovan sa Ru`om i

prvencem Mirkom odlazi u Pe{tu. Dobio je

lepu slu`bu, a imao je i vremena da jo{

radi na sebi i odlu~uje da upi{e medicinu.

@ivi u Pe{ti, a o narednom Vidovdanu

pokre}e list „Zmaj”.

Nakon sedam godina, zavr{ava studije i

postaje lekar. Vra}a se u Novi Sad i otvara

ordinaciju. Potom

prelazi u Pan~evo.

To vreme u poro-

di~nom `ivotu je crna

Zmajeva decenija.

Prvenac Mirko umire

u tre}oj godini. Drugo

dete, Tijana, `ivi tri

meseca. Sava raduje

roditelje samo nedelju

dana. ^etvrti, Jug, pre-

minuo je odmah po

ro|enju.

Maj~ino srce ne

mo`e da izdr`i toliku

tugu. Ru`a je presvis-

la u Pan~evu, aprila

1872. godine. U tu`noj povorci, koja tromo

ide put groblja, kora~a ve} prosedi Zmaj sa

dvomese~nom bebom u naru~ju.

Ali, i ovo peto dete, mezimica Smiljka,

nema veka. Posle dve godine u Futogu i

ona nestaje iz `ivota.

Ima li ve}e nesre}e od Zmajeve? Pet

de~ijih grobova i {esti, ljubljene Ru`e.

Tu`an i nemo}an on im spomen za sva

vremena stvara zbirkom pesama “Djuli}i

uveoci”.

Po|em, klecnem, idem zastajavam,

[etalicu satu zadr`avam,

Jurim, be`im, ka o~ajnik kleti

Zborim re~i, re~i bez pameti:

“Ne sme nam umreti!”

Vi~em Bogu: „ Ona je jo{ mlada!”

Vi~em pravdi: „Ona se jo{ nada!”

An|elima: „Vi joj srca znate!”

Vi~em zemlj:„ Nije ona za te!”

Ni otkuda nema mi odjeka,

Vi~em sebi: “Zar joj nema{ leka!”

Idem, stanem, ka o~ajnik kleti,

Opet zborim re~i bez pameti:

„Ne sme nam umreti!”

Idem, stanem, pa mi klone glava

Nad kolevkom gde nam ~edo spava.

^edo s’ budi pa me gleda nemo,

Gledamo se, pa se zapla~emo.

Pa i njemu ka o~ajnik kleti,

Zborim re~i, re~i bez pameti:

„Ne sme nam umreti!”

Kad je opevao porodi~nu tragediju, Zmaj

se okrenuo svoj deci. Jo{ od najranijih poet-

skih dana pisao je stihove za najmla|e.

Ljubav koju za `ivota nije uspeo da

pru`i svojoj deci, preto~io je u pesme i

poklonio najmla|ima. Tako su sva deca

postala jednim delom zauvek njegova. Za

njih je jula 1880. pokrenuo list „Neven”,

koji }e s prekidima izdavati do kraja

`ivota.

Uz listove „Javor” i „Zmaj” ~ika Jova je

ure|ivao “Komarac”, „@i`u” i „Ilustrovanu

ratnu hroniku” i jo{ mnoge listove. Kad bi

ostao bez priloga, sam je ispunjavao celi

broj. Potpisivao se pseudonimima: Gavran,

Haha Hihi}, Ujak Marko, Vodiboj, Baba

Bajalica, [alvaric, Budalina Zmale...

Po Ru`inoj smrti,

Zmaj je uzeo za dadilju

maloj Smiljki udovu

Mariju Kosti}. Kada je

i Smiljku izgubio doveo

je u ku}u Marijine dve

k}eri, Macu i Anku.

Ova dva devoj~urka je,

kako sam ka`e “za

spomenik deci svojoj i

za melem tuzi svojoj

obgrlio da ih odgaja u

po{tenju u duhu srpstva

i ~ove~anstva.”

Sa novoosno-

vanom porodicom `ivi

u Beogradu od 1878.

do 1880. Obavlja privatnu lekarsku praksu

i dramaturg je Narodnog pozori{ta. Pi{e i

satiri~ne pesme koje se ne dopadaju kralju

Milanu. Zbog politi~kih neprilika napu{ta

prestonicu u koju po drugi put dolazi 1890.

i ostaje narednih osam godina.

Po prelasku u Zagreb, Zmaj zavr{ava

„Snohvatice”. Ka`e da su to samo pesme

koje su pro{le kroz njegovu du{u, iz neke

najranije mladosti, pa ih eto sada hvata kao

u snu... Stanuje blizu Pozori{ta, da bi

po}erke mogle da u~e glumu. Ali sudbina,

kao da se zaverila protiv najve}eg prijatel-

ja dece. Maca umire juna 1901. a samo tri

meseca kasnije, smrt pokosi i Anku.

Skrhan i slomljen stari pesnik prelazi u

Sremsku Kamenicu. Tugu olak{ava predan-

im i svakodnevnim radom. Prevodi Getea i

Pu{kina. Pi{e za „Neven”.

Ali u jesen 1903. izgleda i ose}a se i

du{evno i zdravstveno vrlo lo{e.

Pi{e opro{tajnu poruku:

“^ika Jova je danas umro. Naru~ite

pogrebne potrebe druge klase po njegovoj

naredbi. Ne trebam ni jednog venca.

Pogreb sasvim skroman. Nipo{to grobnicu.

Drven sanduk 1 metar i 72 santimetra

duga~ak...”

Po`iveo je jo{ neko vreme. Jo{ uvek je

pisao. Pri radu za svoj „Neven” je zaspao

i umro u snu, 1. juna 1904. godine.

Poslednja `elja mu nije ispunjena. Na

pogreb u Sremsku Kamenicu sleglo se pet-

naestak hiljada du{a. Opelo su obavila 34

sve{tenika, od kojih 8 katoli~kih. S pes-

nikom se oprostilo dvanaest govornika i

najbolji prijatelj, Ja{a Tomi}. Tri sata posle

polaska od ku}e spustili su kov~eg u

groblje, koje se nalazi na bre`uljku s pogle-

dom na Dunav. Svi su u}utali kad se grobu

pribli`io Janko Veselinovi}. On je uzeo

grudu zemlje, prineo je ustima, poljubio i

spustio na kov~eg.

“Tim dirljivim na~inom je, kako su

pisale onda{nje novine, vi{e suza izmamio

nego {to u~ini{e mnogi besednici.”

\ULI]I I UVEOCI

^IKA JOVE ZMAJA

Jovan Jovanovi} Zmaj

SA^UVAJTE OD ZABORAVA

TRAJNO ZAPI[ITE RE^IMA

I FOTOGRAFIJOM VA@NE

MOMENTE IZ VA[EG @IVOTA

I @IVOTA VA[E DECE

objavite sa nama rodjendane

va{e dece, svadbe, krstenja ...

773.744.0373

Rubriku priprema:

Aleksandra Miti}

V E R A

20 Maj 2009.

6. MAJ - |UR|EVDAN

SVETI VELIKOMU~ENIK

GEORGIJE - |UR|EVDAN

Sveti |or\e je ro\en u boga-

toj i `estitoj hri[]anskoj porodi-

ci, krajem tre]eg veka nove ere.

Yiveli su u Kapadokiji, sve dok

otac svetog |or\a nije postradao za

Hrista. |or\e je bio sasvim mali

kad je ostao bez oca. Da bi izbegla

progone hri[]ana, wegova majka se

preselila u Palestinu, odakle je

bila rodom. Tako je |or\e rastao u

zemqi gde je Hristos yiveo i

propovedao. Uz dobru i poboynu

majku, izrastao je u pravog

hri[]anina, `ije srce nije bilo ni

hladno ni mla`no, ve] je plamtelo

ogwenom qubavqu prema Hristu.

Stupio je u vojsku.

|or\e je bio izvanredno lep,

visok i stasit, a odlikovala ga je

plemenitost, po[tenje i hrabrost,

pa je ve] u dvadesetoj godini stigao

do ~asti tribuna i /Kao takav be[e

na sluybi pri caru Dioklecijanu

(ep. Nikolaj)./ Kad je car

Dioklecijan, koji se sve vreme svoje

vladavine borio protiv hri[]ana i

uyasno ih progonio i ubijao,

otpo`eo jo[ jedan od svojih krvavih

pohoda na hri[]ane, |or\e je do[ao

pred cara i javno, pred carem i

svima ostalima, rekao je da je on

hri[]anin. Car je bio van sebe od

besa i odmah je naredio da |or\a

bace u tamnicu.

Naredio je da ga stave na

najstra[nije muke. |or\e je sve pod-

nosio i neprestano se molio Bogu,

koji ga je odmah isceqivao. Ovakva

vera i o`igledna Boyja blagodat,

preobratila je mnoge Dioklecijanove

vojnike, ali i |or\eve mu`iteqe u

hri[]ane. Najve]i udarac za cara

Dioklecijana je bio kad je i wegova

yena, carica Aleksandra, postala

hri[]anka. Tada je car naredio da se

woj, kao i mnogim drugima odrubi

glava, a i Svetog |or\a je poslao na

gubili[te.

Dan kada je besmrtnom

slavom mu`eni[tva oven`an sveti

|or\e (Georgije), i kada je iz

zemnog yivota pre[ao u ve`no

carstvo nebesko, (23. aprila, odnos-

no 6. maja), slavi se kao dan:

/Svjatago slavnago velikomu`enika

pobjedonosca i `udotvorca Georgija/.

Ovaj dan narod zove |ur\evdan.

Prema zave[tawu telo Georgija

preneto je u Lidiju, a na wegovom

grobu kasnije je podignuta crkva. Po

crkvenom u`ewu 16. novembar -

|ur\ic je dan kada je obnovqen hram

svetog Velikomu`enika Georgija u

Lidiji, gde je poloyeno wegovo

telo.

/Blayeni |or\e bi pose`en

23. aprila 303. godine. `udesima koja

se desi[e na grobu sv. |or\a nema

broja. Ni broja wegovim javqawima u

snu i na javi mnogima, koji ga

spomenu]e i wegovu pomo] poiska[e

od onda do dana dana[wega. Jo[ mu

darova Gospod silu i vlast da

pomaye u bedama i nevoqama svima

onimaa koji ga slave i wegovo ime

prizivaju./ (ep. Nikolaj).

U ikonografiji Pra-

voslavne crkve, Sveti Georgije je

prikazivan kao vojnik (bez kowa, u

stoje]em stavu) i

sa kopqem ili

ma`em, ili na

kowu, u vojvod-

skom odelu, kako

kopqem ubija

aydaju. Na ikoni

vezanoj za

|ur\evdan je

sveti Georgije

prikazan na kowu

dok ubija aydaju.

Malo daqe od

wega stoji jedna

yenska prilika u

g o s p o d s k o m

odelu. Smatra se

da aydaja koju

ubija svetac sim-

bolizuje mno-

gobo[tvo. Yena

koja je na ikoni je carica

Aleksandra i ona, kako se veruje,

predstavqa mladu hri[]ansku

crkvu.

OBI~AJI OKO

|UR|EVDANA

|ur\evdan je praznik sa

jako puno narodnih obi`aja vezanih

za wega, i magijskih radwi za

za[titu, zdrravqe i plodnost, koje

se tog dana obavqaju. Obi`aji i

verovawa srpskog naroda vezana za

|ur\evdan suu u narodu svakako pos-

tojali i pre nego [to je primio

hri[]anstvo.

Uve`e, uo`i |ur\evdana,

neko od uku]ana nakida zelenih

gran`ica u najbliyoj [umi i wima

okiti vrata i prozore na ku]i i

ostalim zgraadama kao i ulazne vrat-

nice i kapije. Ovo se `ini da bi

godina i dom bili beri]etni / Da

bude zdravvqa, ploda i roda u domu,

poqu, toru i oboru.

Da bi bili zdravi i jaki,

qudi su se kitili cve]em i biqem,

opasivali se vrbovim i drenovim

pru]em.

Sveti Vasilije Ostro[ki

~udotvorac

Rodom iz porodice

Jovanovi] iz Popova Sela u

Hercegovini, od malih nogu be[e

ispuwen qubavqu prema Hristu. Kao

mladi], primio je mona[ki `in u

t r e b i w s k o m

m a n a s t i r u

U s p e n i j a

B o g o r o d i c e .

Pri`e o wegovom

p o d v iyni ` k om

yivotu su se brzo

[irile u narodu,

te je i mimo svoje

voqe bio izabran

za episkopa

zahumskog i

s k e n d e r i j s k o g .

Kao arhijerej

najpre je stolovao

u Tvrdo[u, a kad je Tvrdo[ stradao

pod Turcima, preselio se u Ostrog,

gde se podviyavao ogra\uju]i stado

svoje neprestanim i toplim molit-

vama. Umro je mirno u 16. veku, osta-

viv[i cele i celebne mo[ti,

neistrulele i `udotvorne do dana

dana[weg. K wegovim mo[tima

priti`u mnogi i nalaze isceqewa u

najteyim bolestima. Veliki narod-

ni sabor u Ostrogu biva svake

godine o Trojicama.

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE

PRAVOSLAVNI PRAZNICI U MAJU MESECU

Maj 6. Sveti velikomu`enik Georgije - |ur\evdan

Maj 12. Sveti Vasilije Ostro[ki ~udotvorac

Maj 14. Sveti prorok Jeremija

Maj 24. Sv. Ravnoapostolni }irilo i Metodije

Maj 28. Vaznesewe Gospodwe - Spasovdan

Rubriku pripremila : Tijana Jovanovi}

Manastir Ostrog u kome po~ivaju mo{ti

Svetog Vasilija Ostro{kog