olege glumci, Tvr|ava jena{a, uzviknu}e ve~eras naLetnoj pozornici u ni{kojTvr|avi Ana Sofrenovi},

predsednica `irija Festivala gluma~kihostvarenja u doma}em igranom filmu,nakon {to joj simboli~no budu predatiklju~evi grada. Bi}e to po~etak 53.Filmskih susreta, a gluma~ka vladavinagradom traja}e narednih {est dana.

Prema najavama organizatora –Ni{kog kulturnog centra i Udru`enjafilmskih glumaca Srbije, u zvani~nojkonkurenciji na}i }e se 12 filmova, dok}e zavr{ne ve~eri mo}i da se vide jo{ trigostuju}a filma. Film Ju`ni vetar ima}esvetsku premijeru, a Meso, Granice ki{e iZlogonje tako|e }e biti prikazanipremijerno, po{to nisu imali bioskopskuturneju. Mada se o kvalitetuovogodi{nje filmske produkcije mogu~uti i ozbiljni kriti~ki tonovi, skoro jenepodeljeno mi{ljenje da su gluma~kerole uglavnom veoma dobre, u meri damogu da poprave i najlo{iji film. Glumcisu, ~ini se, jo{ jednom pokazali da sunajve}e bogatstvo srpskekinematografije.

Takvo bogatstvo bi uskoro moglo dadobije konkurenciju, te time postane jo{bolje. Prema najavama, ve} ove godinebi}e dodeljene Specijalne povelje zanajbolju mu{ku i ̀ ensku ulogu za straneglumce. Slede}e godine trebalo bi dabudu dodeljeni i Car Konstantin i CaricaTeodora, koje }e dobiti strani glumac iglumica za najbolju ulogu. Bi}e to pravikorak u pravcu internacionalizacijefestivala, koja je prirodna, logi~na i –neizbe`na. Na festivalu se, naime, ve}godinama prikazuju filmskekoprodukcije, u kojima u~estvujuglumci, reditelji, scenaristi i ostalefilmad`ije sa ex-yu prostora. Tako|e,umetnost ne voli granice, ve} ih jemnogo puta ru{ila, i tu nema pomo}i.

Ni{ka publika, pak, i dalje ne}e imatikonkurenciju. Uz glumce, ona }e ostatijedan od najja~ih aduta Filmskihsusreta. Svih ovih decenija verno imasovno punila je Letnju pozornicu –jedan od najve}ih otvorenih bioskopana Balkanu. Nije odustajala ni kad su jezasipale jake avgustovske ki{e, koje su,tako|e, postale za{titni znak festivala.Istrajno je ostajala na sedi{tima, saki{obranima ili bez njih, manje je va`no.

Utisak je da iza ostaju lo{e godinefestivala, kojih je i te kako bilo. Mediji sutada umeli da bele`e festivalskuzastarelost, umor, ki~, afere ilipolitizaciju. Sa raspadom zemlje u kojojsu ro|eni, tokom ratnih devedesetih,festivalske projekcije umele su daostanu prazne zbog nedolaska glumacasa prostora biv{e Jugoslavije, a naklonenekih od ovda{njih glumaca koji su seodali politici pratili su zvi`duci.

Susreti – ina~e redak filmski festivalkoji je posve}en isklju~ivo glumcima –ro|eni su daleke 1966, u biv{ojJugoslaviji. Vrlo brzo postali su presti`nikulturni doga|aj. Pojedina festivalskaizdanja vrvila su od antologijskihjugoslovenskih filmova sa vanrednimgluma~kim rolama, a gosti festivala bilisu doma}i, pa i svetski gluma~kibardovi, me|u kojima su, ka`u, ipakubedljivo najve}u pozornost izazvaliElizabet Tejlor i Ri~ard Barton. Ni{ki iPulski festival slovili su za nesumnjivebrendove regionalne kinematografije.

Sve to je ozbiljan razlog za dug itopao aplauz. Dobro do{li na Filmskesusrete 2018.

od 25. do31. avgusta

53.FILMSKI SUSRETI

K

Festival gluma~kih ostvarenja doma}eg igranog filma – Filmski susreti Ni{

Gluma ne trpi granice

Foto:

Du{a

n Miti}

Car

s u b o t a / n e d e l j a , 2 5 – 2 6 . a v g u s t 2 0 1 8 .

F I L M S K I S U S R E T I 2 0 1 8 | s u b o t a / n e d e l j a , 2 5 – 2 6 . a v g u s t 2 0 1 8 .

GOSTUJU]IFILMOVI

32 53.FILMSKI SUSRETI

lumci su uvek dobri, odli~ni.Odli~nih gluma~kih ostva-renja ima i u najlo{ijim fil-movima. Ipak, publika ne

gleda samo glumce, ve} i filmove u celi-ni, pa nam je va`no da produkcija budedobra, a ona to ve} godinama ba{ i nije –ka`e Vladan @ivkovi}, umetni~ki direktorFilmskih susreta.

U ~emu je problem?– U lo{im scenarijima, nesuvislim film-

skim idejama, besmislenim temama. ̂ inimi se da nas je uhvatila manija da filmovepravimo po svaku cenu, a da se umestofilmskom pri~om vi{e bavimo, recimo, vi-zuelnim efektima. To prime}ujem kaoumetni~ki direktor Filmskih susreta u po-slednje ~etiri godine, a dozvoljavam da toiz mene govore i moje godine. Ipak, pomom mi{ljenju – ako posle filma nisi ustanju da ispri~a{ pri~u kojom se on ba-vio, tu filma nema.

Da li }e internacionalizacija festiva-la mo}i u izvesnoj meri da „popravistvar“?

– Mi smo i ranije na festivalu imali ko-produkcije, jer u kinematografiji na pro-storu stare Jugoslavije maltene nema fil-mova koji su, recimo, samo hrvatski – unjima uvek ima srpskih scenarista ili glu-maca. Ograni~enje je postojalo samo usegmentu nagra|ivanja, po{to su nagra-de mogli da dobiju isklju~ivo doma}iglumci. Ove godine vra}amo Specijalnepovelje za najbolju mu{ku i `ensku uloguza strane glumce, koje }e dodeljivati zva-ni~ni festivalski ̀ iri, a koju smo imali rani-

je, ali ne i prethodnih godina. To je po~e-tak internacionalizacije. Nadamo se da }eslede}e godine biti dodeljivani Car Kon-stantin i Carica Teodora za strane glumce.To je put u dobrom pravcu.

Dokle se stiglo na tom putu?– Mi smo usmereni ka internacionali-

zaciji. @eleli bismo da se vratimo u 1980. i1990. godine, kad smo na festivalu imalimnogo filmova i glumaca. Na{a je ̀ elja dase u kinematografiji ukinu granice – eto,ove godine imamo i filmove iz BIH i Hrvat-ske. Polako, dakle, probijamo barijere. Na-ravno, nailazimo i na otpore, koji su i poli-ti~ki – o ~emu ne bih, ali i druge vrste. Re-cimo, `eleli smo da prika`emo film koji jeotvorio Pulski festival, a u kojem igrajuAljo{a Vu~kovi} i Neda Arneri}. Producen-ti su, me|utim, rekli da nisu zainteresova-ni za dolazak na ovogodi{nje Filmske su-srete, jer ho}e da prika`u film na nekimdrugim festivalima, pretpostavljam ino-stranim. U na{oj zemlji, naime, jo{ uvekpostoji fama da film ne}e mo}i da ode uKan ili drugi me|unarodni festival akoprethodno bude prikazan u Ni{u ili dru-gom doma}em festivalu. To je neta~no,jer Kan i drugi festivali ne}e da uvrste sa-mo filmove koji su ve} bili na me|unarod-nim festivalima, a Filmski susreti to nisu.

Da li ste zadovoljni finansijskom po-dr{kom dr`ave Filmskim susretima?

– Svi mi koji radimo u kulturi mislimoda je Ministarstvo kulture moglo da iz-dvoji vi{e novca za manifestacije koje ra-dimo. Jasno je da sredstava ima toliko ko-liko ima, ali verujem da je konkursna ko-

misija Ministarstva mo-gla vi{e da ceni kvalitet irenome Filmskih susre-ta. To je festival koji po-stoji 53 godine, {to jedu`e od zajedni~kogtrajanja svih tih drugihfestivala koji su u zbirudobili ozbiljan novac.Trajanje jednog festivalaje neoboriva ~injenica

koja pokazuje da on vredi. Ne omalova`a-vam Kustendrof, Pali}, novosadski i drugefestivale, kojih je svake godine sve vi{e, aliFilmski susreti su ozbiljan festival sa tradi-cijom. I u staroj Jugoslaviji se znalo da po-stoje dva filmska festivala – Pula i Ni{. Sadasvake godine ni~e po pet novih festivala, ana festivalima se prikazuje po 80 ili 120 fil-mova. Ko }e to da gleda? Ko }e to da oce-njuje? Da li je to ozbiljnost? Pri tom te kon-kursne komisije Ministarstva takvu ~inje-nicu vrednuju kao plus (?!).

[ta bi moglo da bude re{enje?– Potreban nam je druga~iji sistem

vrednosti i druga~iji kriterijumi za ocenji-vanje i finansiranje festivala.

ove godine se o~ekuje dolazak u Ni{velikog broja glumaca koji suu~esnici festivala, kao i ostalihgostiju, kao {to su re`iseri filmova,

predstavnici srpskih i regionalnih filmskihmanifestacija, kinematografskih ustanova iinstitucija, filmskih producenata, scenarista,teoreti~ara, istori~ara, kriti~ara i novinara. To jejedna od stvari po kojima smo kao festival bezpremca u zemlji i regionu – ocenjuje Uro{ Parli},predsednik Saveta festivala.

OTVARANJE:Festival je od pro{le godine krenuo da se otvaraka regionu, kako zbog jezika – koji jeveomava`an elemenatglume, tako i zbogkulturne razmene u regionalnom kulturnomprostoru. Ali, ako bi krenuli sa potpunominternacionalizacijom festivala, a ne samoregionalnom – kojom festival vra}amo na {iri

kulturni prostor gluma~kih ostvarenja biv{eg ex-yu govornog podru~ja, to bi svakako nu`noposkupelo i tro{kove produkcije festivala. Savetfestivala je smatrao da ukoliko bi bili prikazivanifilmovi iz, na primer, Francuske li Nema~ke, ne bibi bila ve}a gledanost u odnosu na prikazivanjedoma}ih filmova i filmova iz regiona ~ije glumcena{a publika poznaje iz prethodnog zajedni~kogperioda, aktuelnih TV serija ili filmova koji semogu videti na kablovskim kanalima.

NOVINE U ODNOSU NA PRETHODNE GODINE:^ak pet filmova iz ovogodi{nje produkcijepripadaju manjinskim koprodukcijama ili nisusrpski filmovi, ali glumci koji igraju u njimakoriste jezik za koji nisu potrebni prevodioci, a usvakom od njih makar i epizodnu ulogu igrajuglumci iz Srbije. U takmi~arskom programuzastupljene su ne samo ~isto srpske produkcije,nego i regionalne koprodukcije, poput filmovaGranice ki{e, @abe i Meso, kao i dva filma izHrvatske – Agape i Komik sans, u kojima srpskiglumci igraju veoma zapa`ene uloge. Imamo inajve}i broj festivalskih premijera u zvani~nomfestivalskom programu u poslednjih desetakgodina – ~etiri premijere u takmi~arskomprogramu i tri premijerna gostuju}a filma.Pripremljen je jako bogat i raznovrstan program

prate}ih manifestacija, a sva ta de{avanjaodvija}e se na vi{e mesta u gradu – u Oficirskomdomu, bioskopima Sinepleks i Vilin grad, Ni{komkulturnom centru. Projekcije }e biti u potpunorenoviranom ambijentu Letnje pozornice, akvalitet slike i zvuka bi}e na najvi{em mogu}emnivou i bez premca u regionalnim okvirima.

IZAZOVI U ORGANIZACIJI FESTIVALA:U nekada{njoj zajedni~koj dr`avi, kad je bilamnogo ve}a produkcija, ve}ina filmova je najpreimala premijeru na filmskom festivalu u Puli, pasu u Ni{u vrednovana gluma~ka ostvarenja, pasu eventualno i{li na druge festivale, i tek na krajusu prikazivani u bioskopskoj mre`i. Danasprivatni producenti uglavnom poku{avaju dazavr{e film u {to kra}em roku da bi {to pre imalipremijeru u bioskopima. Jako je te{ko za festivalugovoriti premijeru za film koji bi morao da se

~uva do po~etka festivala, pogotovo {toZakon o kinematografiji onemogu}avapla}anje emitovanja za one filmove kojisu sufinansirani iz bud`eta RepublikeSrbije. Dodatni problem je ~injenica daje skoro nemogu}e ugovoriti glavniprogram festivala vi{e meseci prenjegovog po~etka, po{to se mnogifilmovi zavr{avaju u post produkcijineposredno pre samog festivala. Pred organizatore se zbog togapostavlja i dodatni problem – kakoreklamirati festival ranije ako se do krajajula i po~etka avgusta ne zna koji su svefilmovi na glavnom programu?

BUD@ETSKA SREDSTVA:Festival gluma~kih ostvarenja doma}egigranog filma u Ni{u je najstarijamanifestacija posve}ena doma}emigranom filmu, ali i jedan od najstarijihfilmskih festivala u regionu. Re~ je ofestivalu koji ima izuzetan zna~aj zaistinsku afirmaciju na{e kinematografije i

celokupnog srpskog glumi{ta, budu}i da suglumci bili i ostali konstantno pulsiraju}a vrednostu okvirima doma}e sedme umetnosti. Na Filmskim susretima }e i u 2018. biti dodeljenonajmanje osam zvani~nih festivalskih nagradanamenjenih doma}im glumcima, uz najmanjedva potencijalna priznanja za uspe{ne nastupestranih glumaca u doma}em filmu, kao i ~itav nizdrugih festivalskih priznanja, pa samim timo~ekujemo da }e se sredstva koja izdvajaMinistarstvo kulture iz godine u godinu uve}avati.Va`no je napomenuti da Grad Ni{, koji je i ovegodine izdvojio 18 miliona dinara, ~ini festivalodr`ivim. Savet festivala je upravo iz tih razlogadoneo odluku da se i ove godine cene kompletakarata od 2.000 dinara i pojedina~nih ulaznica od400 dinara ne pove}avaju i ostanu na nivou izpro{lih godina, {to je primereno za ljubiteljefilmske umetnosti iz Ni{a i jugoisto~ne Srbije.

PATULJCI SA NASLOVNIH STRANARe`ija Milorad Milinkovi}; igrajuGordan Ki~i}, Jelena \uki}, BorisMilivojevi}, Aleksandar Radoji~i},Tamara Krcunovi}; komedija, 92 minutaUtorak, 28. avgust u 20.30

EDERLEZI RISINGRe`ija Lazar Bodro`a; igrajuSebastijan Kavaca, Stoja; drama / ljubavni / nau~nafantastika, 87 minutaUtorak, 28. avgust u 22.30

ZLOGONJERe`ija Ra{ko Miljkovi}; igrajuMihajlo Milavi}, Silma Mahmuti;avantura / fantastika, 87 minutaSreda, 29. avgust u 20.30

O BUBICAMA I HEROJIMARe`ija Petar Pa{i}; igrajuSlobodan Boda Ninkovi}, BojanDimitrijevi}, Zoran Cvijanovi};drama, 90 minutaSreda, 29. avgust u 22.30

@ABARe`ija Elmir Juki}; igraju Emir Had`ihafizbegovi},Aleksandar Seksan, Mirsad Tuka;drama, 78 minuta^etvrtak, 30. avgust u 20.30

COMIC SANSRe`ija Nevio Marasovi}; igrajuJanko Popovi} Volari}, ZlatkoBuri}, Nata{a Janji}, Milo{Timotijevi}: komedija / drama /porodi~ni, 103 minuta^etvrtak, 30. avgust u 22.30

VLADAN @IVKOVI]:Potrebni druga~iji kriterijumi za finansiranje festivala

JU@NI VETARRe`ija Milo{ Avramovi}; igrajuMilo{ Bikovi}, Neboj{a Glogovac,Dragan Bjelogrli}, MiodragRadonji}, Sr|an @ika Todorovi},Milo{ Timotijevi}; kriminalisti~ki /triler, 125 minutaSubota, 25. avgust u 21 sat

GRANICE KI[ERe`ija Nikola Mijovi} i VlastimirSudar; igraju Robert Budak,Kristina Stevovi}, Vahidin Preli};drama / ljubavni, 94 minutaSubota, 25. avgust u 22.30

IZGREDNICIRe`ija Dejan Ze~evi}; igrajuRadovan Vujovi}, Marta Bjelica, Mladen Sovilj, Svetozar Cvetkovi}; drama / triler, 107 minutaNedelja, 26. avgust u 20.30

PROKLETI PASRe`ija Dragan Pe{ikan; igrajuSr|an @ika Todorovi}, NinaSeni~ar, Jelena Galovi}, IvanJevtovi}; komedija / akcija, 88 minutaNedelja, 26. avgust u 22.30

MESORe`ija Sa{a Hajdukovi}; igrajuIgor \or|evi}, Nikola Pejakovi},Vuk Kosti}, Marija Piki}; drama /kriminalisti~ki / triler, 120 minutaPonedeljak, 27. avgust u 20.30

AGAPERe`ija Branko [mit; igraju Goran Bogdan, Pavle ^emeriki};drama, 87 minutaPonedeljak, 27. avgust u 22.30

RADO[ BAJI]:Dokaz da nije ba{ sve uni{teno

agradu za `ivotno delo Pavle Vuisi} na otvaranjuovogodi{njih Filmskih susreta dobi}e glumacRado{ Baji}. Ovu nagradu tradicionalno dodeljuje

Udru`enje filmskih glumaca Srbije, za izuzetan doprinosdoma}em filmu, a u kratkoj izjavi za Danas Baji} je istakao damu priznanje mnogo zna~i.

– Imaju}i u vidu da je ova nagrada u okviru bran{e,filmske kinematografije i da nosi ime Pavla Vuisi}a mnogomi zna~i . Kad se rezimira spisak dosada{njih dobitnika vidise da se ovo priznaje dodeljuje autorima u punoj zrelosti imo`da ~ak pred kraj karijere, kad se sumiraju njihovirezultati. Tako|e, spisak prethodnih laureata obavezuje jer senjima ne mo`e ni{ta prigovoriti. To su sve ostvareni ljudi iautori u srpskom filmu i medijima. Prijatno sam iznena|en izato {to je odluka donesena jednoglasno i {to su i ostalikandidati za ovu nagradu veoma zna~ajni ljudi. Po~astvovansam ovim priznanjem, iako sam u poslednjih deset, petnaestgodina dobio njih sijaset. Primam nagradu s du`nimpijetetom, pre svega prema jednoj gromadi i veli~ini kakavje bio Pavle Vujisi} i do`ivljavam je kao potvrdu kontinuitetasrpske kinematografije koja traje i koja je dokaz da nije ba{sve uni{teno – zaklju~uje Rado{ Baji}. A. ].

DARKO BULATOVI]:Evropsko lice savremenog Ni{a

uveni Filmski susreti u Ni{u na karti festivala doma}egigranog filma bez sumnje zauzimaju prepoznatljivo izna~ajno mesto. Na ponos svih Ni{lija, ovaj festival ne

predstavlja samo najstariju manifestaciju posve}enu doma}emigranom filmu, ve} i jedan od najstarijih filmskih festivala u ~ita-vom regionu. Koliko filmskih ili drugih manifestacija je stiglo dozlatne brojke 53? Svakako u malom broju! Iza nas je pola vekaiskustva i rada, pola veka duga istorija koja u svetu predano gra-di i prezentuje ovaj zna~ajan festival zaljubljenika i znalaca sed-me umetnosti. Festival doma}eg igranog filma u Ni{u predsta-vlja kulturni doga|aj od izuzetnog zna~aja ne samo za Grad Ni{i jugoisto~nu Srbiju, ve} i za afirmaciju kinematografije celokup-nog nacionalnog gluma~kog ostvarenja – ka`e gradona~elnikNi{a Darko Bulatovi}.

Grad Ni{ – dodaje on – odli~no prepoznaje zna~aj i vrednostFilmskih susreta koji uz Ni{vil predstavljaju najbolji reprezentkulturnog i duhovnog ̀ ivota savremenog Ni{a. Kao svetkovinaza sve ljubitelje dobre filmske umetnosti, Filmski susreti u Ni{une okupljaju samo ~itav region, ve} i brojne turiste iz celoga sve-ta. Kao takav, ovaj festival promovi{e evropsko lice savremenogNi{a, kao moderne kosmopolitske sredine utemeljene na najvi-{im humanisti~kim vrednostima civilizacijskog dru{tva.

Filmski susreti imaju izuzetan zna~aj za istinsku afirmaciju na{ekinematografije i celokupnog srpskog glumi{ta: Uro{ Parli}

URO[ PARLI]:Te{ko je „sa~uvati“ film za premijeru u Ni{u

G

N ^

KORENI

Re`ija Ivan @ivkovi}; igraju Igor \or|evi},Sloboda Mi}alovi}, @arko Lau{evi}; TVserija / istorijski, 102 minutaDve epizode TV serije, koja ekranizujeistoimeni roman knji`evnog klasikaDobrice ]osi}a, oven~an NIN-ovom

nagradom. Radnja serije je sme{tena nakraj devetnaestog veka u jednomsrpskom selu i prati `ivote A}ima Kati}a,jednog od radikalskih vo|a tog vremena injegovih sinova Vuka{ina i \or|a.Petak, 31. avgust u 20.30

@IVOT JE MJUZIKL

Re`ija Vladan Risti}; igra DesimirStanojevi}; dokumentarni film, 50 minutaPri~a o glumcu i reditelju, Desimiru DeskuStanojevi}u koji je ro|en i gluma~kukarijeru zapo~eo u Ni{u.Petak, 31. avgust u 22.30

NEPRILAGO\ENI FILMSKI GROF

Dokumentarno-igrani, 46 minutaPri~a o Milu \ukanovi}u, profesorubeogradskog Fakulteta dramskihumetnosti i reditelju ~uvenih„Kamiond`ija“.Petak, 31. avgust u 23.30

I

Zvani~ne festivalske nagrade prati}e ove godine nov~a-ni iznosi koji su identi~ni pro{logodi{njim. Laureat Granprija Naissa dobi}e 350.000 dinara. Dobitnici nagrada CarKonstantin i Carica Teodora dobi}e po 280.000 dinara. UzPovelje za izuzetnu mu{ku i ̀ ensku ulogu, dobitnicima }ebiti uru~eno po 180.000 dinara. Epizodnu mu{ku i `en-sku ulogu prati}e nov~ane nagrade od 120.000 dinara.

Priznanja

@eleli bismo da se vratimou 1980-te i 1990-te godine, kad smo na festivalu imali mnogofilmova i glumaca

“

ZVAN

I^N

I PRO

GRA

MLe

tna

pozo

rnic

a u

ni{k

oj Tv

r|av

i

Foto:

Alek

sand

ar Ko

kovi}

Foto:

N1

o{lo je vreme internacionalizacijeFilmskih susreta. Na{ cilj jeste dasa~uvamo temelje festivala, kojiima jedinstven koncept jer

vrednuje gluma~ka ostvarenja, ali i da uva`imosve ve}i broj koprodukcija, kao i ~injenicu danam jezik nije barijera. Ho}emo da za{titimosrpski film i glumi{te, ali nam realnost nala`e da,uz umetni~ki u~inak na{ih glumaca, sagledamoi dostignu}a njihovih kolega iz regiona – ka`eSr|an Savi}, direktor Festivala gluma~kihostvarenja doma}eg igranog filma u Ni{u iNi{kog kulturnog centra.

Savi} precizira da je Savet Filmskih susretave} inicirao dodelu nagrada Car Konstantin iCarica Teodora za najboljeg stranog glumca iglumicu, {to bi bila dodatna atraktivnost ovogfestivala. Gradsko ve}e i Skup{tina gradatrebalo bi da omogu}e izmenu PravilnikaFilmskih susreta, te nije realno da se te nagradedodele ove godine. Pravilnik festivala sadapredvi|a da u zvani~nom programu mogu bitiprikazani filmovi srpske produkcije,koprodukcije u kojima je Srbija ve}inski ilimanjinski partner i strane produkcije u kojimasrpski glumci imaju reprezentativne uloge, ali

da zvani~ne nagrade mogu dobiti isklju~ivodoma}i glumci.

– Zahvaljuju}i i regionalnimkoprodukcijama, ove godine je selekcija veomadobra, odnosno program je vi{e negozadovoljavaju}i. U zvani~nom programupublika }e mo}i da vidi ~etiri premijere (Ju`nivetar, Meso, Granice ki{e i Zlogonje), od kojih jepremijera Ju`nog vetra svetska, dok su ostala trifilma imala festivalsku premijeru, ali ne ibioskopsku eksploataciju. Ukoliko ra~unamo igostuju}e filmove – pilot epizodu televizijskeserije Koreni, dokumentarni film @ivot je mjuziklo glumcu Desimiru Stanojevi}u i dokumetarno-igrani film Neprilago|eni filmski grof, posve}encrnogorskom i srpskom filmskom autoruMiloradu Milu \ukanovi}u, premijera jeukupno sedam. Toliki broj premijera odavno senije dogodio na festivalu – ka`e Savi}.

On dodaje da je i prate}i program bogatijinego ranije. Tako }e, ka`e, u bioskopimaSinepleks i Vilin grad publika mo}i da pogleda

Kino region, u okviru kojeg }e biti prikazaniartisti~ki filmovi u srpskoj produkciji ili filmovi izregiona u kojima nema srpskih glumaca. UVilnom gradu bi}e prikazan i dokumentarni filmo Svetlani Bojkovi}. Interesovanje }e, svakako,izazvati okrugli sto posve}en preranopreminulom Neboj{i Glogovcu, o kojem }egovoriti kriti~ari i teoreti~ari, ali i glumci, rediteljii scenaristi sa kojima je radio.

U okviru prate}egprograma bi}e prikazan filmMar{ na Drinu, ~ime }e sesimboli~no obele`iti 100.godi{njica kraja Prvogsvetskog rata. Publika }esedeti u amfiteatru naNi{avskom keju, a Mar{... }ese prikazivati na platnu koje}e biti postavljeno sa drugestrane reke. U Oficirskomdomu bi}e uprili~enepromocije filmske literature,

me|u kojima i biografije Velimira Bate@ivojinovi}a, autora Bo`idara Ze~evi}a, koju jeneposredno pred po~etak festival izdao Ni{ki kulturni centar. Zainteresovani }e mo}i dapogledaju i dve fotografske izlo`be Jovana[urdilovi}a – jednu koja svedo~i opro{logodi{njem festivalu, a drugu posve}enuLjubi{i Samard`i}u.

Sagovornik Danasa ka`e da }e ovako bogat festivalski program pokriti bud`et od 22,4 miliona dinara, uz nadu da }e on ipak pre}i23 miliona. Pokrovitelji festivala su Grad Ni{, kojije izdvojio 18 miliona dinara, i Ministarstvokulture, koje je opredelilo 3,2 miliona. Festivalove godine nema generalnog sponzora, ali jeobezbedio ve}i broj manjih sponzora.

– Ministarstvo kulture je, osim 3,2 milionadinara, izdvojilo jo{ 900 hiljada dinara zaUdru`enje filmskih glumaca Srbije, koje jesuosniva~ festivala. Bilo bi besmisleno da smonezadovoljni tim iznosom, jer je od 15 projekatasa kojima je NKC konkurisao kod Ministarstvapro{lo sedam. Dakle, Ministarstvo ne sufinansirasamo Filmske susrete, ve} i druge manifestacijekoje NKC organizuje. Naravno, smatramo da suFilmski susreti zaslu`ili vi{e novca, imaju}i u viduda je re~ o najstarijem doma}em festivalu, kojiima jedinstveni koncept – posve}en jeglumcima, zavidan dignitet, veliki broj u~esnika,veliku i vernu publiku, veliko interesovanjejavnosti... Nadamo se da }emo biti boljesagledani naredne godine – ka`e Savi}.

Prema njegovoj oceni, renome festivalapotvr|uje i ~injenica da mu producentibesplatno ustupaju filmove za prikazivanje, ~aki kada njihov pokrovitelj nije Republika. Po Zakonu o kinematografiji, ina~e, obavezu dafilm ustupe za besplatnu projekciju imaju samofilmovi ~iji je pokrovitelj Republika.

Festivalski ugled trebalo bi da verifikuje i brojglumaca koji }e se pokloniti publici.Organizatori o~ekuju da }e od oko 120 glumacakoji igraju u filmovima koji }e biti prikazani nafestivalu do}i bar njih 80. Me|u njima }e,svakako, biti i glumaca iz regiona.

– Postoji uverenje da glumci treba da budu usvakom trenutku dostupni za dolazak na na{ ilidruge festivale. Ali, nije tako. Nije ovo vremekada su na Filmske susrete dolazili ElizabetTejlor i Ri~ard Barton. Ranije su se filmovi na ex-yu prostoru tempirali prema dva festivala –onom u Puli i ovom u Ni{u, a glumci su planiralisvoje dolaske na te festivale. Danas stvarifunkcioni{u druga~ije, a glumci izme|u ostalogvi{e nisu situirani kao u to vreme. Oni rade nasve strane – i u zemlji i u inostranstvu, snimaju ileti, idu i na druge festivale – ka`e Savi}.

On dodaje da }e publici biti na raspolaganjuhiljadu kompleta karata, dok }e oko 1.400 kompleta biti namenjeno protokolu,sponzorima i medijima. Besplatne kompletedobi}e i pojedine kategorije gra|ana, me|ukojima su najbolji studenti i u~enici, dobitnicizna~ajnih gradskih nagrada, davaoci krvi, osobesa invaliditetom...

Direktor festivala tvrdi da }e ovegodine projekcije filmova bitibesprekorne i mo`da najbolje uregionu. Kvalitet slike je vrhunski, a ton je blizu savr{enstva, ka`e. I ambijent u Tvr|avi je bolji negoprethodnih godina. Pro{le godine naLetnjoj pozornici je rekonstruisanamfiteatar – stolice i garderoba, a ovegodine i bina i toaleti. Ne}e faliti niprigodnog glamura.

– Ima}emo crveni tepih odGradske ku}e do Letnje pozornice.Prve ve~eri festivala u Gradskoj ku}ibi}e prire|en prijem za goste, apotom }e oni u defileu pre}i most,u}i u Tvr|avu i sti}i do Letnjepozornice. Bi}e to mo`da najdu`icrveni tepih na festivalima u regionu – ka`e.

Savi} dodaje da }e sve~ano otvaranjeobele`iti tradicionalni vatromet, dodelanagrade Pavle Vuisi}, koja je ove godine pripalaRado{u Baji}, segment In memoriam posve}enpreminulim glumcima u periodu izme|u dvafestivala, pre svega Glogovcu i Samard`i}u.Klju~ni momenat bi}e, svakako, simboli~napredaja klju~eva grada predsednici `irija, koja}e otvoriti festival. Na zatvaranju }e nastupitiansambl O|ila. Otvaranje }e prenositiregionalna televizija Belle amie, a zatvaranje RTS,koja }e to u~initi direktno ili odlo`eno.

s u b o t a / n e d e l j a , 2 5 – 2 6 . a v g u s t 2 0 1 8 .4 53.FILMSKI SUSRETI

Nedelja, 26. avgust

Promocija knjiga „@ivot i djelo Aleksandra Petrovi-}a“ i „Kriti~ki vodi~ kroz srpski film“ (Filmski centarSrbije), Oficirski dom u 11 sati; Razgovori s glum-cima („Ju`ni vetar“ i „Granice ki{e“), Oficirski domu 12; Promocija monografije i projekcija filma oSvetlani Bojkovi}, bioskop Vilingrad u 13.15; Kinoregion: „^eli~ne ratnice“ (80 minuta), bioskop Si-nepleks u 18.30; Kino region: „Zatvorska molitva“(18), bioskop Vilingrad u 18; Kino region: „Godinamajmuna“ (112), bioskop Vilingrad u 18.30; Retrobioskop (16 mm): „Kako je po~eo doma}i film“(dokumentarni film) i „De~ko koji obe}ava“ (1981),Ba{ta Oficirskog doma u 22;

Ponedeljak, 27. avgust

Razgovori s glumcima („Izgrednici, „Prokleti pas“ i„Agape“), Oficirski dom u 12; Kino region: „Tu po-red nas“ (63), bioskop Sinepleks u 17; Kino region:„Horizonti“ (97), bioskop Sinepleks u 18; Kino re-gion: „Petak 13“ (55), bioskop Vilingrad u 17.30; Ki-no region: „Ministarstvo ljubavi“ (103), bioskop Vi-lingrad u 18.30; Retro bioskop (16 mm): „Tajna Ni-kole Tesle“ (1980), Ba{ta Oficirskog doma u 22;

Utorak, 28. avgust

Razgovori s glumcima („Meso“), Oficirski dom u12; Promocija knjige „1001 film koji mora{ da vidi{pre nego {to umre{“ (Filip Vi{nji}), Oficirski dom u12.30; Kino region: „Svedok jednog vremena“ (74),bioskop Sinepleks u 18; Kino region: „Siguran po-sao“ (20), bioskop Sinpleks u 19.30; Kino region:„Vladimir“ (16), bioskop Vilingrad u 17.30; Kino re-gion: „Dejan“ (10), bioskop Vilingrad u 17.50; Kinoregion: „Ne igraj na Engleze“ (55), bioskop Vilin-grad u 18; Kino region: „Beogradska trilogija“ (65),bioskop Vilingrad u 19; Retro bioskop (16 mm):„@ivot sa stricem“ (1988), Ba{ta Oficirskog doma u22;

Sreda, 29. avgust

Razgovori s glumcima („Patuljci sa naslovnih stra-na“ i „Ederlezi rajzing“), Oficirski dom u 12; Promo-cija „Istorije filma“ (Clio), Oficirski dom u 13; Kino

region: „Panta rei, Lju-bi{a Samard`i}“ (75),bioskop Sinepleks u17; Kino region: „Nede-lja pacova“ (45), bio-skop Sinepleks u18.30; Kino region:„[krge“ (18), bioskopSinepleks u 19.30; Kinoregion: „Paviljoni“ (75),bioskop Vilingrad u17.30; Kino region: „Aj-de slnce zajde“ (30 se-kundi), bioskop Vilin-grad u 18.45; Retro bi-oskop: „Ritam zlo~ina“(1981), Ba{ta Oficir-skog doma u 22;

^etvrtak, 30. avgust

Razgovori s glumcima („Zlogonje“ i „O bubicama iherojima“), Oficirski dom u 12; Oma` Neboj{i Glo-govcu – okrugli sto (moderator prof. RadenkoRankovi} – FDU), od 13 do 16; Kino region: „Nasdvoje“ (99), bioskop Sinepleks u 17; Kino region:„Mjuzikl“ (85), bioskop Sinepleks u 18.40; Kino re-gion: „Kongres zaborava“ (103), bioskop Vilingradu 17.30; Kino region: „As train go by“ (5) u 19.15; Ki-no region: „Otvorenih o~iju“, bioskop Vilingrad u19.20; Retro bioskop (16 mm): „Ve~ernja zvona“(1986), Ba{ta Oficirskog doma u 22;

Petak 31. avgust

Razgovori s glumcima („@aba“, „Comic Sans“ i go-stuju}i filmovi), Oficirski dom u 12NAPOMENA: Termin otvaranja izlo`be posve}eneLjubi{i Samard`i}u – „Smoki u filmskom Ni{u“, au-tora Jovana [urdilovi}a i projekcije filma na 35 mm„Lito vilovito“ (1964) posve}ena Ljubi{i Samard`i-}u bi}e naknadno saop{teni, kao i obele`avanja50. godi{njice filma „Imam 2 mame i 2 tate“.

PRATE]E MANIFESTACIJE

Zahvaljuju}i iregionalnimkoprodukcijama,ove godine jeselekcija veoma dobra.

Sr|an Savi}

“

Urednik dodatka: Dragan Sto{i} Tekstovi: Zorica Miladinovi} Fotografije: Filmski susreti i FCSObrada fotografija: Stanislav Milojkovi}Korektura: Marjana Stevanovi} Prelom: Zoran Spahi}

POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

53.FILMSKI SUSRETI

SR\AN SAVI]:Sa~uvati temelje, a „otvoriti“ festival

D

Komplet karata ko{ta 2.000 dinara, a karta za jednove~e, koja }e mo}i da se kupi kad po~ne festival – 400dinara. Komplet karata namenjen je filmofilima i gle-daocima koji `ele da vide sve najzna~ajnije filmove,te tako steknu uvid u srpski film u poslednjih godinudana. U Ni{u to mogu da u~ine na najbolji mogu}i na-~in, po{to na{ festival ima vi{e premijera nego drugifestivali. Oni, ~ak, mogu da steknu i sve bolji uvid ufilmove iz regiona – ka`e Savi}.

Komplet karata za filmofile

Trudi}emo se da slede}e godine festivalski bud`et bu-de ve}i i imamo razne ideje na tu temu. Ukoliko namse dogodi internacionalizacija, za nagrade za straneglumce bi}e neophodan nov~ani deo. Planiramo i do-datno pro{irenje prate}eg programa. Imamo ideju dase u gradovima koji su sedi{ta okolnih okruga prika-`e poneki film sa Filmskih susreta, {to, svakako, tre-ba dogovoriti sa tim lokalnim samoupravama, kao isa producentima – ka`e direktor Filmskih susreta.

Ideje za uve}anje bud`eta