Univerzitet u BeograduFilozofski fakultet

Seminarski rad iz predmeta: Uvod u metafizikuTema: Lini identitet

Student: Profesor:Anela Bolta Dr Ivan VukoviFS11/64

Beograd, 2012.

Sadraj:1. Uvod....................................................................................................32. Pitanja linog identiteta...................................................................33. Problem opstanka............................................................................44. Pristupi pri reavanju problema linog identiteta............................54.1. Psiholoki pristup.........................................................................54.2. Somatski pristup...........................................................................64.3. Metafizika gledita.....................................................................65. Transplantacija................................................................................66. Zakljuak.........................................................................................7Literatura.............................................................................................8

1. Uvod

Problem linog indentiteta je jedan od najznaajnihijh problema u filozofiji. Rasprave o ovom problemu datiraju od zaetka zapadne filzofije. Setimo se da je i kod Dekarta jedan od glavnih zadataka bio da odgonetne ta je on sam, te je doao do zakljuka da je mislea stvar. Ovaj problem je i sada, u doba najsavremenije filozofije jedan od najraspravljanijih. Mnogi savremeni filozofi pokuavaju da odgonetnu ta se zapravo podrazumeva pod naim linim identitetom i ta je to to nas ini onim to mi jesmo. Postoji vei broj stanovita kada je ovaj problem u pitanju i svako od tih stanovita ima svoje zastupnike meu savremenim filozofima. Ovaj rad predstavlja saetak svih glavnih pitanja vezanih za problem linog identiteta i najrasprostranjenijih stanovita od kojih se polazi u reavanju istog koja su do sada predstavljena u filozofiji.

2. Pitanja linog identiteta

Ko sam ja? Ovo pitanje odnosi se na to ta je to to neku individuu ini onim to jeste, ta je ono to je razlikuje od drugih i ini jedinstvenom. ta sam ja? Ovo pitanje spada u metafiziku kategoriju. Pokuavamo da odgonetnemo ljudsku prirodu. Da li smo mi samo materijalna supstancija, ili pak duhovna, nematerijalna? Da li se sastojimo samo od materije ili od misli i oseaja? Postoje razliiti odgovori na ovo pitanje u zavisnosti od stanovita od kog se polazi. Neki bi rekli da smo mi ljudske ivotinje, neki da smo nedeljive nematerijalne due, neki da smo sklop nematerijalne due i materijalnog tela, Hjum bi reakao da smo skup razliitih percepcija koje slede jedna drugu, neki bi rekli da smo neto to je najslinije sadanjim kompjuterskim programima, a postoji i paradoksalno stanovite da mi u stvari ni ne postojimo, koje je,izmeu ostalog, zastupao Rasel. Kakav sam mogao da budem? Ovo pitanje se odnosi na to da li smo mogli biti drugaiji od onoga to sada jesmo i u kojoj meri. Koja su naa svojstva koja posedujemo esencijalno a koja smo stekli naknadno. Opstanak Ovo pitanje se zapravo odnosi na pitanje linog identiteta kroz vreme, tanije ta je ono to nam je potrebno da bismo trajali kroz vreme. ta je ono to nas povezuje sa osobom koja smo nekada bili. Kako to jedna ista linost opstaje u razliitim vremenima? ta je ono to nas spaja sam naim prolim ja? Kada gledamo neku svoju sliku od ranije, ta je to to nas povezuje sa osobom na toj slici, kako znamo da smo ta osoba mi, a ne neko drugi? Svedoanstvo Ovo pitanje se esto poistoveuje sa pitanjem opstanka, ali to su ipak dva razliita pitanja. Pitanje svedoanstva se takoe odnosi na pitanje linog identiteta kroz vreme, ali za razliku od pitanja opstanka ono objanjava na osnovu ega mi zakljuujemo da je nae sadanje ja ono isto ja iz nekog prolog trenutka. Ovo pitanje je pedesetih i ezdesetih godina prolog veka bilo dominantno kada se govorilo o linom identitetu. Populacija Pitanje populacije odnosi se na broj linosti. Odnosno, koliko linosti postoji u datom trenutku. Moe se rei da postoji onoliko linosti koliko postoji ljudi, odnosno ljudskih ivotinja, ali ta je recimo, u sluaju koji se javlja u psihologiji kada imamo poremeaj linosti u vidu pojave alter ega kada se jedna osoba, odnosno, preciznije ljudska ivotinja ponaa kao da u njenom telu ive dve linosti koje su potpuno razliite po karakteru, naravi i svim ostalim osobinama linosti? Linost ta je to to definie neku linost? ta je razlikuje od neega to je ne-linost? ta je to to je potrebno nekoj, na primer, divljoj ivotinji ili nekom predmetu da bi ono bilo linost? ta je vano? Ovo pitanje trai odgovor na to kakva je praktina vanost injenica o naem identitetu i opstanku.

3. Problem opstanka

Problem opstanka, odnosno problem shvatanja naeg linog identiteta kroz vreme je jedan od glavnih, ako ne i glavni problem vezan za lini identitet. Kako, kao to sam ve navela, postoje razliita stanovita za shvatanje linog identiteta, tako postoje i razliiti pristupi ovom problemu. Prema psiholokom pristupu, neki psiholoki odnos je nuan i/ili dovoljan da bi se trajalo. Svako od nas je isto ono prolo bie od kojeg smo nasledili mentalne karakteristike (osobenosti, uverenja, seanja i tako dalje) i svako od nas je ono budue bie koje e od nas naslediti identine mentalne karakteristike. Ali ta se deava ako mi u meuvremenu promenimo neke nae stavove ili korigujemo neku osobinu nae linosti? Da li smo onda mi i dalje ta ista osoba koja smo bili jue? Prema somatskom pristupu na identitet kroz vreme sainjen je od nekih prostih fizikih relacija. Mi smo ono prolo ili budue bie koje ima nae telo. Prema ovom pristupu psiholoki momenat nema nikakav uticaj na opstanak, ve se posmatra samo fiziki faktor. Trei pristup se naziva jednostavno gledite i po njemu je, da bi smo trajali, jedino potrebno da je naa linost ovde i sada identina sa prolim i buduim biem ako i samo ako su oni identini. Ovo stanovite, za razliku od ostalih koja govore da je je kontinuitet, bilo psihiki ili fiziki, glavni kriterijum opstanka, zastupa stav da kontinuitet jeste svedoanstvo za identitet, ali ga niti garantuje, niti je uvek potreban za njega. Prema ovom pristupu nijedna vrsta kontinuiteta nije apsolutno nuna ni dovoljna da bismo opstali. Jednostavno gledite se esto kombinuje sa idejom da smo nematerijalni, ali to ne mora biti nuno. Postoje stanovita da nam je za opstanak potreban i mentalni i fiziki kontinuitet ili ak da bi bilo koji od ta dva bio dovoljan. Ova stanovita se uglavnom svrstavaju pod psiholoki pristup.

4. Pristupi pri reavanju problema linog identiteta

Kao to sam ve rekla, postoje razliiti uglovi posmatranja problema linog identiteta i razliiti pristupi za njegovo reavanje, ovde u navesti i opisati one najrasprostranjenije i najznaajnije od njih.

4.1. Psiholoki pristup

Ovaj pristup za odrednicu ima to da je psiholoki kriterijum ono to odreuje na identitet. Zastupnici ovog stanovita veruju da, kada bi transplatovali na mozak u neko drugo telo, naa linost bi se prenela zajedno sa njim. Tanije, sa ovim organom prenele bi se sve nae mentalne odlike i naa seanja. Na identitet kroz vreme mora imati neke veze sa psihologijom, ali od ovog uverenja teko je doi do nekog odgovora na pitanje opstanka koji bi mogao biti dovoljno uverljiv i opte pirhvaen. Nae seanje se esto uzima za glavni dokaz relacije izmeu naeg prolog, sadanjeg i budueg ja. Ako se osoba danas sea ta je radila, na primer, prethodnog dana, to je ono to je povezuje sa njenim jueranjim ja. Meutim, problem za uzmanje seanja kao glavnog kriterijuma za dokazivanje relacije izmeu naeg sadanjeg i prolog bia lei u pitanju koliko je seanje, zaista, pouzdano, jer opte je poznato da nam neke stvari potpuno iezavaju iz seanja i da ih se ne moemo ni indirektno setiti, a takoe, dokazano je u psihologiji, da postoji i pojava kada se nae seanje na neke dogaaje deformie i tada ih se seamo drugaijih nego to su oni stvarno bili. Za bolje objanjenje relacije izmeu naeg prolog, sadanjeg i budueg ja uveden je pojam uzrone relacije. Po ovom shvatanju bie u kasnijem vremenu je psiholoki povezano sa nekim prethodnim biem ako ta dva bia imaju iste psiholoke odlike. Seanje se i dalje ne moe izbaciti kao kriterijum, ali psiholoka kontinuiranost, dakle, zavisi i od lanca psiholkih veza putem kog su se prenele nae mentalne odlike.

4.2. Somatski pristup

Po somatskom pristupu postoji mislea ivotinja koja je smetena gde i mi. Ta ivotinja, za razliku od nas nije mislea stvar. Postoji shvatanje, da ukoliko su stvari onakve kakvima se pokazuju, mi onda jesmo isto to i ta ivotinja, odnosno ta ivotinja je ono to smo mi. Ovo shvatanje se naziva animalizam. Ovaj pristup ne implicira da su svi ljudi ljudske ivotinje. Embrione ili ljude koji su u trajnom stanju vegetiranja ne nazivamo ivotinjama. Bivanje linosti moe biti samo privremeno svojstvo. Animalizam ne implicira da su svi ljudi ivotinje, on je konzistentan sa postojanjem, na primer, ljudskih robota ili anela. Ukoliko smo svi ivotinje, onda imamo uslove opstanka za ivotinje, a poznato je da ivotinje opstaju putem neke vrste fizikog kontinuiteta. Postoji stanovite pod okvirom somatskog pristupa po kojem mi nismo ljudske ivotinje, nego smo mi naa tela i na identitet kroz vreme se sastoji u identitetu naih tela. Ovo se naziva telesni kriterijum linog identiteta.

4.3. Metafizika gledita

Postoje neka opta metafizika gledita koja sugeriu da ne postoji jedinstven ispravan odgovor na pitanje koji je to glavni kriterijum opstanka naeg linog identiteta. Postoji stanovite da ne postoji apsolutni numeriki identitet, ve samo identitet u odnosu na vrstu. Kada bi se, na primer, na mozak transplantovao u drugo telo, naa linost bi otila u to drugo telo zajedno sa mozgom, a bie koje bi ostalo prazne glave bi isto bilo mi, ali ne bi bilo ista linost. Postoji i stanovite koje se naziva ontologija vremenskih delova i prema ovom stanovitu stvar postoji u razliitim vremenima tako to se njeni razliiti temporalni delovi nalaze u tim vremenima, nalik tome kako stvari postoje na razliitim mestima. Za svaki period u kojem postojimo, postoji vremenski deo nas koji postoji samo tada. Za bilo koji vremenski deo bilo kog objekta postoji objekat sainjen samo od tih delova.

5. Primeri transplantacije

U prethodnim delovima teksta navodila sam transplantacije kao orue za objanjenje nekih teorija. Skoro svaki filozof koji se bavio linim idenitetom postavio je neki hipotetiki primer u kojem je vrena transplantacija ili naeg mozga u drugo telo ili spajanje dva mozga u jedno isto telo, odvajanje jednog mozga u dva razliita tela i slino i pitao se ta bi se dogodilo u takvim sluajevima. Postavljane su razne hipoteze ta bi se dogodilo u kojem sluaju , a sve sa ciljem da se doe do odgovora na pitanje u emu je sadran na lini identitet. Postavlja se pitanje ta bi se dogodilo ako bi se na mozak transplantovao u drugo telo. Da li bi na identitet zajedno sa mozgom preao u to drugo telo ili bismo mi ostali nae telo? U sluaju u kom bi se na mozak podelio u dva dela i transplantovao u dva razlita tela, koja bismo mi od te dve linosti bili tada? Koja od te dve linosti bi bila kontinuirana sa nama? Kada bi se u jedno telo ugradila leva hemisfera jednog i desna hemisfera mozga drugog oveka, iji identitet bi se konitnuirao? Postoji i pitanje ta kada neka osoba nakon, na primer, neke nesree izgubi sve psihike funkicije, da li ona bez ikakvih mentalnih funkicija i dalje jeste linost ili ne?

6. Zakljuak

Moje miljenje je da su sva stanovita vezana za problem linog identiteta donekle ispravna, ali da ni jedno od njih samo po sebi nije dovoljno. ini mi se da bi polazna taka za reavanje problema linog identiteta mogla biti neka meavina svih dosadanjih predstava o ovom problemu. Ja bih rekla da nau linost ine i psihiki i fiziki faktor i da je ona, jednostavno, deljiva. Mi nismo mi ni samo psihikim, ni samo fizikim delom. Kada bi na mozak presadili sa svim naim mentalnim osobinama i seanjima, mi bez naeg tela ne bismo bili kompletno mi, kao to ni nae telo bez naeg mozga u sebi ne bi bilo mi, ali bi bilo deo nas.

Literatura:-Trei program, leto-jesen 2004, Lini identitet-Stanford encyclopedia of philosophy, Personal identity (http://plato.stanford.edu/entries/identity-personal/)-Ljubomir iropadja Uvod u psihologiju, 2. dopunjeno izdanje, Beograd, igoja stampa, 2009.

2