makroekonomija

Seminarski rad

TEMA:

Inflacija

Predmet:Makroekonomija

Student:

Beograd,2015.

Sadržaj

1.0.Uvod……………………………………………………………………………………...……3

2.0. Pojam i definicija inflacije……………………………………………………………...…….3

2.1. Klasično (monetarističko) shvatanje inflacije…………………………………...…………5

2.2. Moderno shvatanje inflacije……………………………………………………..…………5

3.0. Vrste inflacije……………………………………………………………….………….……..6

4.0. Uzroci inflacije……………………………………………………………….……………….6

5.0. Posledice inflacije………………………………………….…………………………………7

6.0. Mere za borbu protiv inflacije………………………………………………………………...7

7.0. Zaključak………………………………………………………………..…………………….9

Seminarski rad-Makroekonomija

Literatura……………………………………………………………………………………...….10

1.0.Uvod

Inflacija predstavlja stanje u ekonomiji jedne zemlje koje je izazvano opštim porastom

cena. Prvi put se pojavila u Sedinjenim Američkim Državama, kao oznaka skoka cena i

novčanog opticaja u vreme građanskog rata koji je vođen 1861-1865. U tom periodu je Vlada

SAD-a, zbog nedostatka sredstava za finansiranje rata, bila prisiljena da izdaje papirni novac bez

pokrića u zlatu. Upravo kada u opticaju cirkuliše više papirnog novca nego što bi bilo potrebno

2


zlatnog novca i kada zbog toga dolazi do pada prometne vrednosti papirnog novca i opšteg rasta

cena, nastaje inflacija.

Inflacija je veoma složen i istraživan ekonomski fenomen o kojem se zna mnogo,ali čini

se ipak nedovoljno. Ona ne bira ni mesto ni vreme gde će se pojaviti i pogađa sve zemlje bez

obzira na nivo razvijenosti njihove ekonomije. Države se sa tim problemom bore na različite

načine, u nastojanju da inflaciju stave pod kontrolu. Ti načini (mere) rezultat su iskustva, ali i

ekonomske teorije.

Inflacija je pratilac svake tržišne privrede i kao jedan od osnovnih makroekonomskih

fenomena predstavlja nužno zlo koje se ne može potpuno eliminisati, ali ga treba držati pod

kontrolom. Ako je ne obuzdamo i ne upravljamo njome, ona će upravljati nama, a to je put u

sigurnu propast, jer posledice inflacije su ogromne i ostaju prisutne godinama, pa čak i

decenijama.

2.0. Pojam i definicija inflacije

1Inflacija, ukratko rečeno, predstavlja porast opšteg nivoa cena. Drugim rečima,inflacija

predstavlja takvu vrstu monetarne pojave, kod koje dolazi do pojave veće količine papirnog

novca u prometu nego što je potrebno, zbog čega dolazi do smanjenja vrednosti novca i

povećanja cena robe. Inflacija dovodi do poremećaja ekonomskih tokova i ometa rast i razvoj.

Na to kako se izračunava količina novca u opticaju ukazala je kvantitativna teorija

novca. Žan Boden, je u drugoj polovini 16. veka izložio shvatanje da je opšti nivo cena

određen odnosom mase novca u opticaju (N) i količina roba u prometu (R), što se može iskazati

jedačinom:

R : C = N : R

Ovo shvatanje dopunio je u 17. veku Džon Lok, koji ukazuje da na masu novca u opticaju

utiče i brzina njegovog obrta (O). Sa tom dopunom navedeni obrazac ima sledeći izraz:2Množenjem leve i desne strane u ovom obrascu sa količinom roba u prometu (R) dobija

se tzv. kvantitativna jednačina razmene:

R × C = N × O

gde je: R – količina roba u prometu1 Serjević,V., Petrović, Č. OSNOVI MAKROEKONOMIJE2 Serjević,V., Petrović, Č. OSNOVI MAKROEKONOMIJE

3


C – cena roba u prometu

N – količina novca u opticaju

O – brzina obrta novca

Inflacija je povećanje agregatnog nivoa cena u odnosu na vrednost novca, ili još

jednostavnije, to je pad vrednosti novca, a time i pad kupovne moći. Kupovna moć novčane

jedinice ogleda se u određenoj količini i vrsti roba i usluga koje se mogu dobiti zamenom za

određenu količinu novca. Dakle, ako u određenoj privredi postoji inflacija,kupovna moć te

novčane jedinice (valute) pada.

Inflacija se meri stopom inflacije 3, koja predstavlja stopu promene opšteg nivoa cena i

izražava se na sledeći način:

IS

gde je: IS - inflaciona stopa

NCt - nivo cena u tekućoj godini

NCt-1 - nivo cena u prethodnoj godini

U suštini, ne postoji opšteprihvaćena definicija inflacije, niti se stručnjaci mogu potpuno

usaglasiti oko objašnjenja njenih uzroka i posledica. U pogledu definicije inflacije, može se reći

da ih ima onoliko koliko ima i ljudi koji su se njome bavili, a te brojne definicije proizilaze iz

dva osnovna pristupa inflaciji:

klasično i

savremeno shvatanje inflacije.

2.1. Klasično (monetarističko) shvatanje inflacije

3Starija shvatanja bi se mogla smatrati pretežno monetarističkim, jer polazeći od

simptoma inflacije, ovu pojavu definišu kao stanje u kojem usled povećanja novčanog opticaja,

nastupa definitivno smanjenje vrednosti novca u zemlji, izraženo u opštem povećanju cena.

Inflacija je, dakle, povećanje novčanog opticaja, koje ima za posledicu povećanje cena.

3 Jarić, D., Radun, V., Ćurčić, R. PRINCIPI EKONOMIJE

4


Problem inflacije, prema ovim shvatanjima, nastaje kada se količina novca menja bez

odgovarajućih promena na strani ponude robe, tako da takve promene deluju na rast cena. Kada

se povećanje mase novca zaustavi, dolazi do zaustavljanja rasta cena na nivou formiranog

novčanog opticaja.

2.2. Moderno shvatanje inflacije

Nova shvatanja fenomena inflacije unose mnogo novih elemenata u monetarnu

nestabilnost privrede:

1) Konstatuje se mogućnost postojanja inflacije i bez stvarnog porasta cena kao

površinske manifestacije inflacije. Prema tim shvatanjima, uzroke treba tražiti u postojanju

monopola, državne intervencije u kontroli cena i sl., što je značajan doprinos teoriji inflacije.

2) Pojavljuju se slučajevi da uz povećanje novčanog opticaja, cene ostaju stabilne,kao i

da dolazi do rasta cena i kada država novčani opticaj strogo drži pod kontrolom i ne povećava ga.

3) Umesto globalne kategorije „novčani opticaj“ upotrebljavaju se izrazi „novčana

efektivna tražnja“, „kupovna snaga novca“, „ponuda robnih fondova“, „tražnja kupovnih

fondova“ i dr., s obzirom na mogućnost da uz istu novčanu masu,novčana tražnja bude različita.

4) Prelazi se sa površinskih manifestacija inflacije (porasta cena) na istraživanje uzroka

koji dovode do inflacije, kao i poremaćaja u razvoju privrede koji se mogu tretirati kao inflacione

promene.

Suština inflacije, prema novim shvatanjima, nije u porastu cena, već u poremećaju

ravnoteže robno-novčanih odnosa u kojem „4efektivna novčana tražnja preovladava nad

ponudom robe i usluga, bez obzira da li se takvo stanje odražava ili ne na povećanje opšteg

nivoa cena".

Formirana su i dva koncepta inflacije:

1) Inflacija tražnje ili novčana inflacija (demand pull inflation) – javlja se kada novčana

tražnja ne može biti pokrivena ponudom robe i usluga, bilo na nivou ukupne ponude, bilo na

nivou određenih grana. Radi se o bržem rastu efektivne novčane tražnje od porasta robnih

fondova.

4 Vučković, M. SAVREMENI PROBLEMI MONETARNE TEORIJE I POLITIKE

5


2) Inflacija troškova (cost push inflation) – javlja se kada je porast cena posledica rasta

troškova proizvodnje, i to većih od porasta produktivnosti rada, a da pri tome ne postoji višak

tražnje.

3.0. Vrste inflacije

5Inflacija se može razlikovati prema sledećim karakteristikama:

prema jačini ili intenzitetu;

prema dužini svog trajanja;

prema poreklu svog primarnog nastanka,

po svom odrazu, odnosno uticaju na cene i

prema načinu nastanka.

4.0. Uzroci inflacije

Inflacija može nastati kao rezultat uticaja mnogo faktora, koji mogu biti ekonomskog, ali

i neekonomskog porekla. Uopšteno, inflacija sa aspekta uzroka koji su je izazvali može biti:

troškovna inflacija – nastaje pod uticajem rasta troškova proizvodnje.

inflacija tražnje – nastaje kao proizvod povećanja agregatne tražnje,

odnosno bilo koje od njenih komponenti

strukturna inflacija – posledica strukturne neravnoteže u privredi koja

može da se javi u vidu prekomerne razvijenosti određenih sektora, delatnosti ili grana

nauštrb drugih, koji su zapostavljeni.

uvezena inflacija – posledica rasta cena uvozne robe i uvoznih

komponenti.

5.0. Posledice inflacije

Sve posledice delovanja inflacije mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

Direktne posledice delovanja inflacije,

5 Sejmenović, J., Komazec, S., Ristić, Ž. MONETARNE I JAVNE FINANSIJE

6


Indirektne posledice delovanja inflacije.

6.0. Mere za borbu protiv inflacije

Mere makroekonomske politike koje država ima na raspolaganju za borbu protiv inflacije

obuhvataju, pre svega, sistem mera i instrumenata monetarne i fiskalne politike u kombinaciji sa

odgovarajućom spoljnotrgovinskom i deviznom politikom. 6Cilj ovih mera je smanjiti ukupnu

količinu novca u opticaju, smanjiti javnu potrošnju, dovesti sve vidove potrošnje u određene

„održive“ granice i dugoročno ostvariti stanje monetarne i makroekonomske ravnoteže i

stabilizacije.

Najčešće mere koje se primenjuju u prevazilaženju inflacije su:

politika administrativne kontrole cena – usporavanje i zaustavljanje rasta

cena;

restriktivna kreditno-monetarna politika – ograničenje količine novca u

opticaju kontrolisanjem kanala i tokova kretanja novčane mase kroz veze centralne banke

sa poslovnim bankama i drugim finansijskim institucijama;

devalvacija valute i uspostavljanje realnog kursa domaće valute –

upotrebljava se za korigovanje poremećaja u intervalutarnim odnosima i uspostavljanje

devizne ravnoteže;

kontrola ili smanjenje svih oblika potrošnje i uvoza;

mere za podsticanje izvoza i poboljšanje platno-bilansne pozicije;

valutna reforma – poslednja u nizu i najradikalnija mera, koja se koristi

samo ako prethodno navedene mere ne daju rezultat. Podrazumeva zamenu stare

obezvređene valute novom novčanom jedinicom i primjenjuje se kad ekonomija dođe u

stanje hiperinflacije (primer: SR Jugoslavija 1993-94).

6 Jarić, D., Radun, V., Ćurčić, R. PRINCIPI EKONOMIJE

7


Slika br.1-Novčanica u SRJ za vreme hiperinflacije-1993.

7.0. Zaključak

Inflacija je širok i kompleksan ekonomski problem, za čije rešenje je potreban

odgovarajući sistem planiranja strukture privrede i njenog razvoja. To je ekonomski poremećaj

protiv koga država treba i mora da se bori. Kao i kod svakog problema, ta borba treba da bude

usmerena na otklanjanje uzroka. Ako inflaciju posmatramo kao višak tražnje nad ponudom,

8


jasno je da država utiče na smanjenje tražnje na razne načine (onemogućavanje štampanja

dodatne količine papirnog novca, smanjenje svih vidova potrošnje, itd).

Niži rast inflacije može da bude posljedica smanjenja ukupne produktivnosti,negativnog

uticaja neizvesnosti na investicije ili smanjenja efikasnosti alokacije kredita. U tom slučaju,

moguće je da jedna blaga i kratkotrajna inflacija stimulativno deluje na tok reprodukcije i

privredni razvoj u celini, posebno u uslovima kada postoje neiskorišteni ili nedovoljno uposleni

kapaciteti i nezaposlena radna snaga. Međutim, danas je veoma teško održavati inflaciju u

granicama blage inflacije i sprečavati njeno kumuliranje, odnosno pretvaranje u otvorenu

inflaciju.

Literatura

1.N.Petrović,D.Petrović,Makroekonomija,PEP,2011.Beograd

2.Jarić, D., Radun, V., Ćurčić, R. (2011.) PRINCIPI EKONOMIJE. Visoka škola za

primenjene i pravne nauke „Prometej“. Banja Luka.

3.Sejmenović, J., Komazec, S., Ristić, Ž. (2008.) MONETARNE I JAVNE FINANSIJE.

Univerzitet za poslovne studije. Banja Luka.

9


4.Serjević, V., Petrović, Č. (2010.) OSNOVI MAKROEKONOMIJE (prvo elektronsko

izdanje). Studentski kulturni centar. Niš.

5.Vučković, M., (1960.) SAVREMENI PROBLEMI MONETARNE TEORIJE I

POLITIKE. Naučna knjiga. Beograd.

10

makroekonomija

Documents