marija orbovi} / plavi dozivi radojka nikoli]a bio ... · i sudbinom. „zapisi iz wih osim {to...

Marija Orbovi} / PLAVI DOZIVI RADOJKA NIKOLI]A

Bio-bibliografija

EdicijaZAVI^AJNA BIBLIOGRAFIJA 13

Urednik:Danica OTA[EVI]

Recenzent:Olivera NEDEQKOVI]

Dizajn korica:Zoran JURE[

MARIJA ORBOVI]

PLAVI DOZIVIRADOJKA NIKOLI]A

BIO-BIBLIOGRAFIJA

GRADSKA BIBLIOTEKA„VLADISLAV PETKOVI] DIS“

^a~ak, 2007.

PLAVI DOZIVI RADOJKA NIKOLI]A

Prou~avaju}i godinama natpise na nadgrobnim spome-nicima i krajputa{ima, u po~etku i ne slute}i da otkrivaìvot srpskog naroda u pro{losti, Radojko Nikoli} je usvojim kwigama ostavio budu}im nara{tajima dragocenosvedo~anstvo o istoriji kulture narodnog ìvota.

Ro|en je u draga~evskom selu Zeoke 14. oktobra 1933. go-dine, kao peto od {estoro dece u zemqoradni~koj porodici,gde su roditeqi, iako ne{kolovani, bili pismeni i negova-li tradiciju epske narodne kwièvnosti. Otac Milosav,kao solunac vodio je dnevnik koji je kasnije {tampan, a maj-ka Draga je pisala lepim rukopisom, „lep{im od sve {esto-ro dece“. Duhovna klima u porodici i bogata bibliotekaujaka Ilije Ili}a, bili su dobri uslovi da sva deca zavolekwigu, budu odli~ni |aci i steknu sklonost ka pisawu. Ta-ko je Milija postao univerzitetski profesor i najve}istru~wak za metodiku nastave srpskog jezika i kwièvno-sti, Slavimir, iako je ostao na selu, objavio je tri kwigepesama i slovi za velikog poznavaoca obi~aja i pro{lostisrpskog naroda, Radojko je postao kwièvnik, dok najmla|aEmilija pi{e pesme i pri~e. I wihova deca su nastavilaputem porodi~ne tradicije. Milijine k}eri, Ivana i Vela,profesori svetske, odnosno {panske kwièvnosti, su svo-jim radom u Narodnoj biblioteci Srbije odane kwizi, Ra-dojkov sin Slobodan je profesor srpskog jezika u ~a~anskojGimnaziji, a Milan, Emilijin sin, predaje istoriju u Teh-ni~koj {koli u â~ku.

Radojko Nikoli} je osnovnu {kolu zavr{io u rodnomselu, a Gimnaziju u â~ku 1953. godine. Posle zavr{enihstudija jugoslovenske kwièvnosti i srpskohrvatskog jezi-ka na Filzofskom fakultetu u Beogradu, radio je jednu{kolsku godinu u O[ „êdomir Vasovi}“ u Grabu, a zatim

5

narednih devetnaest u O[ „Tanasko Raji}“ u Qubi}u. Po-{to je 1978. godine diplomirao i na Grupi za psihologijuFilozofskog fakulteta u Beogradu, Nikoli} se zaposliokao prosvetni savetnik za Moravi~ki okrug u Me|uop{ti-nskom zavodu za unapre|ivawe vaspitawa i obrazovawa uâ~ku, gde je ostao do 1993. Posledwe ~etiri godine svogslu`bovawa proveo je kao direktor Gradske biblioteke uâ~ku, odakle je oti{ao u penziju krajem 1997. Wegov ì-votni put je prekinut posle kra}e bolesti sedam godina ka-snije (19. decembra 2004) u trenutku kada je nova kwiga bi-la u {tampi, a mnogi planovi u zamisli.

Okosnicu Nikoli}evog kwièvnog rada ~ini trokwi-`je „Kamena kwiga predaka“ (1979), „Seqakova du{a na ka-menu“ (1991), „Kamenopisci narodnog obraza“ (1998) i kwi-ga o najpoznatijem kamenorescu „Radosav îkiriz“ (1989).One su rezultat strpqivog, dugogodi{weg istraìva~kograda, koji je sam preduzeo, odri~u}i se ~esto odmora i ra-znih materijalnih dobara, budu}i da je sve sam finansirao,nailaze}i ~esto na nepoverewe i podozrivost kod svojih su-gra|ana, kao i u selima ~ija je grobqa pohodio. Jedini oslo-nac mu je bila wegova ~vrsta voqa i re{enost da istrajeuprkos svemu, i wegova supruga Bosa, tako|e profesor kwi-èvnosti, wegov verni pratilac i pomaga~ u radu. Govore-}i o po~ecima svoga rada u polu~asovnoj televizijskoj emi-siji „Du{a na kamenu“, emitovanoj 3. decembra 1996. na Pr-vom programu RTS-a, snimqenoj delimi~no i u rodnom selu,Nikoli} je, zastav{i pored krajputa{a u blizini svoje ku-}e, rekao:

„Pored ovog spomenika prolazio sam u svom detiwstvuskoro svaki dan. To je spomenik Svetozara Nikoli}a, stri-ca moga oca, koji je umro na ostrvu Vido 1916. godine. Ovajspomenik je bio moj prvi vitra` sa koga sam video prve sli-ke i nau~io prva slova. Sa wega sam saznao prvi put da po-stoje Austrougari, ~asni krst, kr{evita Albanija i ostrvoVido. Svakako je ovde po~elo sve moje interesovawe zaistoriju, za likovnu umetnost, za geografiju i za pisanu re~uop{te. Verovatno da se ovde za~ela i misao da istraùjemnadgrobne spomenike u ovom delu Srbije.

6

Preko 25 godina prou~avao sam nadgrobne natpise i li-kovne motive na grobqima ~itave zapadne Srbije. To je {i-roko podru~je koje se nalazi izme|u Rudnika i Zlatara sjedne strane, i Ibra i na zapad do Drine. Na tom prostoruobi{ao sam preko 350 grobaqa u 250 sela, ali sam na neki-ma bio oko desetak puta. Ta moja istraìva~ka aktivnostpo~ela je radoznalo{}u da se vidi {ta se nalazi na tim gro-bqima, imao sam nameru da napi{em reportaù za „â~an-ski glas“. Me|utim, vremenom pretvorilo se to u pravu is-traìva~ku strast, tako da se radilo dugo i preko cele go-dine. Na grobqa sam odlazio subotama i nedeqama, dràv-nim praznicima, za vreme {kolskih raspusta, jer sam bioprosvetni radnik. Za to godina sve sam vi{e otkrivao le-potu i likovnih motiva i tekstova u koje je stala ~itavapro{lost na{eg naroda u pro{lom veku i prvoj poloviniovoga veka. Qudi koji su pratili moj rad ve}inom su se ~u-dili {ta se toliko dugo moè istraìvati na tim grobqi-ma. I pitaju}i se sa ~u|ewem {ta se ~ovek toliko dugo ma-je po grobqima, kad nije ni sahrana, ni Zadu{nice, ni grad-wa grobnice, ni podizawe spomenika. Posebno nisam imaorazumevawa od na{ih gradskih qudi koji su izgubili ose}a-we za patrijarhalnu zajednicu iz koje su potekli i za svevrednosti tog starinskog tradicijskog sela.[…] Ja sam se za-pravo zaqubio u nadgrobni svet, ali sam zato nekim qudimaovog sveta bio sumwiv. Jer videti ~oveka sa fotografskimaparatom kako {eta i snima ne{to, svakako je izazivalo ne-ko podozrewe.

U ovom mom radu mnogo me je podràvala i mnogo mi po-magala moja supruga Bosa. Ona je mnogo puta odvezla mene nagrobqe i tamo ~itala spomenike, prepisivala ih i prona-lazila zanimqive likovne detaqe. A posebna wena pomo}sastojala se u tome, {to je ona kao profesor kwièvnosti,odnosno srpskog jezika, pomagala u lektorskim doteriva-wima re~enice, tako da se u mnogim re~enicama ose}a po-drobno wena du{a.“

Ve} prvom kwigom Nikoli} je skrenuo i zadrào pa-`wu ~italaca i kritike. Znameniti kwièvni stvaralacDragi{a Vito{evi}, zadivqen rukopisom „Kamene kwigepredaka“, napisao je u „Politici“ prikaz, a retko se doga|a

7

da neka budu}a kwiga bude predstavqena pre {tampawa, is-takav{i: „Pokazav{i nam neoborivo da su na{a grobqa ne-presu{na nalazi{ta svojevrsnog narodnog blaga s obilnomgra|om za istori~are, kwièvnike, sociologe, etnologe,istori~are umetnosti, slikare i folkloriste svih vrsta,ova kwiga o spomenicima koji propadaju i sam je svojevr-stan i trajan spomenik tome narodu. Sada i ona traì za-{titnika izdava~a. Ho}e li ga na}i?“

I na{la ga je, mada tri godine kasnije. Kada je iza{laiz {tampe u avgustu 1979. za mnoge kulturne poslenike kwi-ga je bila doga|aj godine, ne samo u â~ku, o ~emu svedo~eodgovori u~esnika tradicionalne ankete „[ta je za vas biodoga|aj sezone“, objavqene u „Politici“ 11. avgusta 1979.Nekoliko meseci kasnije Nikoli} je dobio visoko prizna-we – Vukovu nagradu, {to je bila zasluèna potvrda vredno-sti wegovog rada i novi podsticaj.

Od obimne gra|e sakupqene sa krajputa{a i grobqa{anastale su i slede}e dve kwige „Seqakova du{a na kamenu“u kojoj je podrobno analizirana sadrìna epitafa i „Kame-nopisci narodnog obraza“, o kamenorescima i likovnimpredstavama na spomenicima.

Kwiga „Umirawa ìvotu jednaka“ (1988) nastala je ta-ko|e na osnovu zapisa o smrti, ali ne na kamenim belezima,ve} u mati~nim kwigama i zato ih Nikoli} zove „hartijani“spomenici. Ove zabele{ke se mogu pratiti od 1864. godinekada su u protokole umrlih uvedene rubrike u koje je upisi-van uzrok smrti i primedba u vezi sa pokojnikovim ìvotomi sudbinom. „Zapisi iz wih osim {to zaokruùju ukupan ì-vot pojedinaca ukazuju i na bit postojawa ~itavog naroda.Iako im je prvobitna i osnovna namena bila da zavedu i o~u-vaju imena onih koji su sa ìvotom prestali, oni nude mno-go naznaka i o tome kako su do smrti trajali. Danas one pomnogo ~emu predstavqaju pravi glas naroda, onaj zapretaniu pepelu zaturenog vremena.“ Iako su popovi rubrike tihdelovodnika popuwavali jednoobrazno, prema zahtevima ad-ministrativnih na~ela, pa su zapisi bili „kratki, bezli~-ni i bez sporednih ~iwenica“ ipak dve rubrike su Nikoli-}u dale podatke zbog kojih je vredelo ~itati te kwige od po-~etka do kraja. To su „prime~anie“ i „od kakve je bolesti i

8

kojim na~inom umro“. Na osnovu analize ovih zapisa nasta-la je kwiga o smrti, a u stvari o ìvotu koja zajedno sa epi-tafima upotpuwuje sliku o narodnom bitisawu.

Prou~avaju}i spomeni~ke natpise, protokole ro|enih,ven~anih i umrlih, Radojko Nikoli} je do{ao do zanimqivihpodataka o migracijama stanovni{tva, {to je postalo poseb-na tema wegovih istraìvawa. Tako je nastao ve}i broj stu-dija objavqenih u periodici, od kojih su neke na{le mesto iu kwizi „o doseqeni~koj, privrednoj, kulturnoj i politi~kojpro{losti ~a~anskog, draga~evskog, rudni~kog i moravi~kog(ivawi~kog) podnebqa“ – „Koreni i vreè“ (2002).

Iako je u najve}em broju svojih radova Nikoli} okrenutistoriji, ipak se moè re}i da je pa`qivo posmatrao pojavei qude u svakodnevnom ìvotu, pa je svoja zapaàwa preto-~io u kratku prozu, koju je povremeno objavqivao od 2000. go-dine u „Politici“. To su filozofska razmi{qawa o ve~-nim qudskim temama, kao {to su: zlo i dobro, „uzaludnost“Sizifovog napora, pogubnost gubqewa strasti, podobnost,praroditeqski i prabratski greh, Prometejeva kra|a vatrei druge. Objediwavawem ovih zapisa sa mnogim drugim jo{neobjavqenim, nastala je kwiga „Prolazne prilike“ (2006),koja otkriva ~itaocu autorov pogled na svet, vrednosna pro-su|ivawa o qudima i doga|ajima i, budu}i da pi{e o svojimli~nim doìvqajima, kwiga je duboko biografska, ali saporukama univerzalnog zna~aja.

Zanimqiv roman „Uspewa na Ov~ar“ (1998), tako|e bi-ografskog karaktera, pisan osobenim jezikom, ~esto gnom-skom re~enicom, sadrì poruku da ~ovek moè na}i svojspas jedino u radu i neraskidivoj vezi sa zavi~ajem, jer „koje bez ju~era{weg dana, nema ni dana{weg. Bez puno}e vre-mena, ~ovek biva u sudaru sa li~nom prazninom.“

U rukopisu je ostao jo{ jedan roman „Izgub selo“, kojina setan na~in govori o propadawu sela u modernom vremenu.

Veliki broj radova objavio je Nikoli} u periodici.Prvi put se oglasio kao vojnik u Trebiwu 1960. godine tek-stom „Pohvala pod Orjenom“ u „Narodnoj armiji“. Zatim jeskoro ~itavu deceniju objavqivao novinarske dopise u „Po-litici“, „Politici ekspres“ i „â~anskom glasu“, da bi,kako su wegova istraìvawa odmicala, pisao prave studije

9

o svojoj glavnoj temi – narodnom ìvotu zapisanom na spo-menicima. Najvi{e ih je objavio u „Zborniku radova Na-rodnog muzeja“ u â~ku, „Raskovniku“, „Gradcu“, „Kwièv-nim novinama“, „â~anskom glasu“, „Takovskim novinama“i „Draga~evskom truba~u“.

U vreme kada je radio kao prosvetni savetnik publiko-vao je desetak stru~nih radova, ve}inom u ~asopisu „Nasta-va i vaspitawe“, a i u bibliotekarstvu je ostavio trag pi-{u}i u „Glasu biblioteke“.

Radojko Nikoli} je u~estvovao u kulturnom ìvotuâ~ka, ne samo svojim kwigama i drugim {tampanim rado-vima, ve} i svojim aktivnim doprinosom na otvarawu broj-nih izlo`bi, prilikom predstavqawa kwiga i odràvawasve~anih akademija raznim povodima. Godinama je bio ~lanredakcije ~asopisa „Gradac“, u nekim brojevima i saradnik,a za tematski broj o Draga~evu 1989. godine je bio jedan odprire|iva~a.

Svojim neumornim radom, naro~ito na prou~avawuepitafa, Nikoli} je ostvario delo od velikog zna~aja nesamo za â~ak, ve} i za srpsku kulturu i nauku. Uputio seza plavim dozivima u posledwi ~as, jer ve} danas za mnogenadgrobnike i krajputa{e je kasno. Nestali su iz raznihrazloga, sada postoje samo u kamenom trokwi`ju RadojkaNikoli}a.

Marija Orbovi}

10

BIBLIOGRAFIJA RADOVARADOJKA NIKOLI]A

UVODNE NAPOMENE

Prilog za bibliografiju Radojka Nikoli}a sadrì 647jedinica razvrstanih u tri celine.

Prvo poglavqe obuhvata wegove autorske radove obja-vqene kao posebne kwige ili u kwigama drugih autora(predgovori, pogovori, recenzije, radovi u zbornicima sanau~nih skupova) i brojne tekstove u periodici. Radi pre-glednosti i brèg uo~avawa Nikoli}evih interesovawa,prilozi u listovima i ~asopisima su grupisani prema tema-ma kojima se bavio. Tako su, pored najbrojnije grupe teksto-va o nadgrobnim spomenicima i kamenorescima, ustanovqe-ne i one koje sadrè esejisti~ke radove o kwièvnim ilijezi~kim temama, zatim sabrana i analizirana iskustva izpedago{ke prakse, prou~ene zapise iz protokola umrlih,kao i zabele{ke monaha na marginama manastirskih kwiga.Posebne grupe ~ine i tekstovi o stanovni{tvu Draga~eva,rudni~ko-takovskog i ~a~anskog kraja, kao i prikazi kwiga.Tematski najraznovrsnija celina sadrì novinske tekstoveo raznim temama. Svi radovi u okviru pojedinih grupa datisu hronolo{kim redom.

Literatura o delu Radojka Nikoli}a ~ini drugu celinubibliografije i podeqena je na radove objavqene u kwiga-ma i periodici. Nepotpisani tekstovi svrstani su na po-~etku celine uz po{tovawe hronolo{kog reda, a ostali ra-dovi su raspore|eni prema azbu~nom redosledu autora.

Sve jedinice su opisane „de visu“, a opis je dat premastandardima ISBD(M), i ISBD(CP). Mali broj jedinica (dese-tak) osim datuma i naziva lista u kome je objavqen ne sadrì

11

i ostale podatke (godi{te, broj i strana), jer u ukori~enimtomovima pregledanim u vi{e biblioteka nema ba{ togbroja, ili godi{ta, ili ~ak i lista u celini. Da su traè-ni tekstovi objavqeni, svedo~e novinski ise~ci koji su sa-~uvani u Nikoli}evoj zaostav{tini sa uredno napisanimdatumom izlaèwa.

Bibliografiju prate i registri: imenski i registarnaslova listova i ~asopisa.

Ovako postavqena bibliografija ve} na prvi pogledomogu}ava uvid u teme o kojima je Nikoli} pisao, pa stru~-ni registar nije ra|en.

Tre}u celinu bibliografije ~ine prilozi. To su do sa-da neobjavqeni tekst kwièvnika Milutina Sre}kovi}a oRadojku Nikoli}u i Vito{evi}ev prikaz rukopisa „Kame-ne kwige predaka“ objavqen u „Politici“ tri godine prepojave kwige, koji na najboqi na~in svedo~e o zna~aju ivrednosti wegovog neponovqivog istraìva~kog rada.

Biografski podaci, fotografije i drugi ilustrativniprilozi upotpuwuju sliku o ovom, ne samo ~a~anskom, stva-raocu.

12

KWIGE

Posebna izdawa

1. Kamena kwiga predaka : (o natpisima sa nadgrobnihspomenika zapadne Srbije). - Beograd : Zadruga, 1979(Beograd : „Srbija“). - 317 str. : ilustr. ; 24 cmStr. 3-7: Zna~ajan vukovski poduhvat / Dragi{a Vito-{evi}.

2. Umirawa ìvotu jednaka : o zapisima iz kwiga umrlihzapadne Srbije. - â~ak : â~anski glas, 1988 (â~ak :Litopapir). - 295 str. ; 21 cm

3. Kamenorezac Radosav îkiriz. - Gorwi Milanovac :De~je novine, 1989 (Kragujevac : GIRO „Nikola Niko-li}“). - 147 str. : ilustr. ; 20 cm

4. Seqakova du{a na kamenu : (opisi li~nosti na nadgrob-nicima zapadne Srbije). - Gorwi Milanovac : De~je no-vine, 1991(Bor : [IP „Bakar“). - 389 str. ; 20 cm

5. Kamenopisci narodnog obraza : kamenoreza{tvo i ka-menoresci zapadne Srbije / [crteì Nikola Kova~evi}; fotogr. Radojko Nikoli}]. - 1. izd. - â~ak : Litopa-pir, 1998 (â~ak : Litopapir). - 349 str. : ilustr. ; 25 cm

6. Uspewa na Ov~ar. - [1]. izd. - â~ak : Grafika Jure{,1998 (â~ak : Grafika Jure{). - 194 str. ; 21 cmBosi [posveta].

7. Koreni i vreè. - Gorwi Milanovac : Lio, 2002 (â~ak: Svetlost). - 207 str. ; 20 cm

15

8. Prolazne prilike. - Gorwi Milanovac : Lio, 2006 (â-~ak : Svetlost). - 220 str. ; 20 cmSadrì : Prolazna prilika (9) ; Dobar i krupan (9) ; Do-kon ~ovek (10) ; [ta je sa wim (10) ; Sumwivo lice (10-11) ; Osmesi protiv nema{tine (11) ; Dragovoqne za-blude (11) ; Neprestano o sebi (12) ; Darovi mali, du{avelika (12) ; Nemo} pred neizrecivim (12-13) ; Ponos ne-znawem (13) ; Lepo se sredili (13-14) ; O hrabrosti (14-15) ; ôvek od pomo}i (15) ; Nisam se raspitivala (15) ;U divanini nikoqskog konaka (15-16) ; Dokolica (16) ;Ide vreme (16) ; Strepwa od neuspeha (17) ; Napiren odkivnosti (17) ; Tras slu{alicom (18) ; Diplomiraniprimitivac (18-19) ; Malogra|ani i seqaci (19-20) ;Mocart u „Abra{}evi}u“ (20) ; Danina du{a (20) ; Od~ega umirete (20-21) ; âbar od danceta (21) ; Bela cr-kva karanska (21) ; Ku}a kod sobe (21-22) ; Birane re~i(22-23) ; Smewen Rankovi} (23) ; Prva objavqena re~ (23-24) ; Veliki ohrabriva~i (24) ; Sa Wego{em na Lov}enu(24) ; ̂ itati ili misliti (25-26) ; Slatko se ispri~a-smo (26) ; Proslava bez proslave (27) ; Bogati siroma-{ak (27) ; Najboqi nastavnik (27) ; Nismo sa Durmito-ra (28) ; Vra}awe u nezrelost (28) ; Dobro i lepo (29) ;Klasni neprijateq (29) ; Seqenik na Javoru (30) ; Izu-zetne re~enice (30) ; Ako ne budem iguman (30-31) ; [a-galov „Rabin“ (31-32); Brano, radi{ (32); U Bor~u, sa de-spotom Stefanom (32-33); Da se izjedna~imo (33); Sta-rovla{ke crkve (33-34); @urni qudi (34); Osumwi~enenarodne pesme (34-35); Trun bez truna (35); Blizu i da-leko (35-36); U dvori{tu vojvode Mi{i}a (37); Objavito ti (37); Beli}evo predavawe (37-38); Istijati Qu-bo (38); Naslikana magla (38); La`ne veze (39); Izvini,Drle (39); Lekari i vra~ari (39-41); Yamija pod Hisa-ryikom (41); Kre~areva pesma (41); Dedin golubi} (42);Zlo od sustalosti (42-43); Hotel „Kren“ (43); Godo,stolice, zatvorena vrata (43-44); Vremena (44); Za-{tita re~i (44-45); Na Monmartru (46); Pisati {tokra}e (46); Kao ~ovek i komunista (46-47); Uvek u pravu(47); Gwati (47-48); Svi drugi lopovi (48); Non-stopsuper (48-49); \aci u Radanovcima (49); Marks u dosadi

16

(49); Samo o sporednom (49-50); Re{ewe o plati (50);Pozdravqawe poniènih (50-51); Toponimi po mana-stirima (51-52); Veqo ]alov i Yokovac (52); Ono (52);ôvek je metod (53-54); Starogr~ki filosofi u Draga-~evu (54); Posmrtni prijateqi (54-55); Kod koga ide{(55); Zid i vrata (55-56); Oskar i Dobrica (56); Na skup-{tini KPZ (56-57); Propao i pokvaren (57-58); Prove-ra letkom (58); Dodati recenzenti (58-59); Pobuna in-èwera (59); @iva vatra (59-60); Li~nost i funkcija(61); Risim o ]osi}u (61-62); Jesi li ~uo (62); Vi|en nateleviziji (62-63); Pogre{ila {to je volela (63); Hva-lisawe kao zanimawe (63); Netrpeqiva pobo`nost (63-64); Mnogozna~ne re~i (64-65); Autoritet predrasuda(65-66); Trnci od Kara|or|a (66); Na promociji „Kame-ne kwige predaka“ (67); Bijela Samodreà (67-68); Uzspomenik dok grmi (68-69); Savremeni idolopoklonici(68-69); Sastanak bez smisla (69); Kod Miodraga i Ama-lije (69-70); U kandilu gnezdo (70); [ta si to obukla(70); Ponor navi{e (71-72); Krilate re~i (72); Stranacu zavi~aju (73); Umorni od nerada (73); Pred spomenici-ma (73-74); Obraz i bezobrazluk (74-75); Blaèni osmesi(75); Sumwiv pesnik (76); Vezivawe kraja s krajem (76);Kad odem u penziju (76-77); Napredni opozicionar (77);ûdo (77-78); Fotografije, fotografije (78-79);Mayarke u Vujetincima (79); Boli ih dobra re~ (79-80);â~anski plemi}i (80); Vukova nagrada (80-81); Ima bo-ga (81); Spoqa i iznutra (81); U Radovawskom Lugu (81);Oni sve upropasti{e (82); Dabogda se zgrano (82); Kuka-veqi (82-83); Dokazivawe na spordnom (83); Delovi i ce-lina (84-85); Bili smo zavedeni (85); Sokrat i kukuta(85-86); Sa ikonicom na Vukovar (86-87); Predavawa uvetar (87); Bodilo i preobra}awe (87-88); Sa ~obani-nom iz Jablanice (89); Nezadovoqan ko vi{e zgrabi (89);Vo~i}i sa i{aranim ularima (89-90); Stalno u dugu(90); O re~i sloboda (90-92); Svi me prevarili (92); La-ko uvredqivi (92); Apsurdno prabratsko ubistvo (93-94); Pismo iz Pariza (94); Nemam ra~una (95); Kisela ze-mqa (95); Tri moja pla~a (96); U~ewe i Jugoslavija (96);Ti }e{ na sud (96-97); Da te pitam (97); (Ne)otkriva-

17

we rana (97-98); Su{tinska pitawa (98); U Brankovi-ni, me|u Nenadovi}ima (98-99); Vlast i poezija (99); He-se i duwe (99-100); [ta ~ini op{tina (100); Pita papodu~ava (100); Re~i za doseqenikovo srce (100-101); Na-predni roditeqi (101); Rubqov i apstraktno slikar-stvo (101-103); Kod Savatija u Koviqu (103); Gun|alo(103-104); [arka (104-105); Nerazumqiva kwiga (105); Ukripti na Zejtinliku (106); Skrivawe godina (106);Zavist je tuga (106-107); Odu~avawe od nau~enog (107-108); Ubijawe oslobodilaca (108); U Ka|enici (108-109);Sti}i i ute}i (109-110); Ne volim narodwake (110-111); Kukavna koleginica (111); „îkiriz“ u Rtima(111-112); Dobrota Simke iz Guberevaca (112); Qudi od~ekova (112); Subjekatska pozicija (113); Bratska po-mo} (113); Ono treba ubiti (113-114); ôvek kao isku-{enik (114-115); Potvrda za vodoinstalatera (115);Osveta (115-116); Prelest – i ~ar i varka (116-117); Na-slovi kwiga (117); U El Grekovoj ku}i (118); Izan|alefraze (118); Zlatno tele (119); Na puteqcima Tome-tinog Poqa (119); Ko nam vlada (119-120); Malo im(120-121); Resantiman i reakciona formacija (121-122);Dobar iako ~lan... (122); Ko ga gura (122); Jerihon i tru-be (123-124); Soja sa Kablara (124); îtawe po drugiput (124-125); Kako ko (125); Umi{qene `rtve (125-126); Zdrav razum (126); Pre}utkivawe dobrotvora(127); Potpisi na kwizi (127-128); Po{ten i lud (128);Na tvr|avi Soko (128); Povratili mu du{u (129); Kaj-ma~ewe familije (129); Tu|ini nas osve{}uju (129-130);ûkundedina grobna plo~a (130-131); Otkud ovo ovde(131); Disidenti i nam}ori (131-132); Mr{ava vremena(132-133); Ni{ta lep{e, ni{ta ru`nije (133); Izrekeiz „Talmuda“ (133-134); Kod Qeposave, Slavke i Miojle(134); Na Gradini (134-135); Dar i uzdarje (135); Ala sizagazio (135); Huk Studenice u zoru (135); Prsni, boè(136); Zaborav kao blagoslov (136); Zakrpa, post, kukoq(137-138); Prevr}e kao kreja (138); Napad na velike (138-139); Sa Bosom na Javoru (139); Pogubnost gubqewastrasti (139-140); Bole ga tu|e brige (140-141); Pro-kliwawe kwigokradica (141-142); Pokupi{e krofne

18

(142); Pa}enica (142-143); Nepomiwani pisci (143); Raz-umem te, ali (143); Sre}an vam nerad (143-144); Pokaja-we (144); Neslo`na bra}a (144-145); Dedino naricawe(145); Proroci, vladari, narod (145-146); Isti slu~aje-vi (146-147); Neprevodivost poezije (147); Osvetni~kazavidqivost (147-148); Videti i znati (148-149); Na\ur|evim stupovima (149-150); Moli}u se za tebe (150);O (ne)demokratiji (150-151); Tvoj bog (151-152); Teodo-sije u Bor~u, Hese u Trbu{anima (152); Zaslu`ni {tovra}aju dug (152-153); Pesnik i provincija (153); Pre-}utkivawe glavnog (153-154); ûti i odvugnuti (154);Prometejeva kra|a (154-155); Na{ ~ovek (156); Krimi-nalci u Jovawu (156); Ohrabrewa (156-157); Qutwa narecenzenta (157); Na Uvcu (157); Izumirawe predaka ire~i (158); Kafeyija iz Tamnika (158-159); Original-nost (159); Tajna zaboravqawa (160); [e{eqevci uCvetkama (160-161); Na Vrap~em brdu (161); Re~nici(161-162); Prah i du{a (162); Nesavremeni savremenici(162-163); Kao na modnoj reviji (163-164); Andri}evo li-ce (164); Samoposmatrawe (164); Buntovawe pi{taq-kom i rogom (165); Krivudavi putevi (165-166); Qudibez zavi~aja (166-167); ôvek kao sredstvo (167); Kuka-stim krstom protiv svojih (168); Lomi ko àba ko~a-we (168-169); Mu~enice Vera, Nada i Qubav (169-170);Gradski negra|ani (170); Vaskrsnu}e Klinton (170); E,taki mi treba (170-171); Na kulama Magli~a (171); Do-bi}u rak (171); Opozicionari – novi komunisti (172);Kwiga i dobrota (172-173); Qubav, najve}e blago (173);Prekomerno gostoprimstvo (173-174); Pevci nad Mo-ravicom (174); Kamenovawe svoje vojske (174); Strani je-zici (175); Profesori, oprezno (175); Ko, ~iji, odakle(175); Izme|u redova (176); Praroditeqski i prabrat-ski greh (177); Ako pobedimo (177-178); Na pijaci (178);Ispovedawe na trgovima (178-179); Isidorina bogat-stva (179-180); Neobuzdana alavost (180); O ètvi(180-181); Joj, kolika je kwiga (181-182); Trebalo je da sepredamo (182); Lekovito pevawe Starovla{anki (182-183); [ta radi{ (183); Usve~awen neukus (183); Na zidi-nama uspewske kule (184); Tu|a istina, doma}a la`

19

(184); Nepo{tovawe rokova (184); Zdravo, rode (184-185); Stru~wak i idiot (185-186); Jutro kod Petrovecrkve (186); Biti podoban (186-187); Korist i {teta(187-188); Lepo je saznavati (188); Zlo i dobro (189); Zeci lovac sa psima (189-190); Kukawe napre~ac (190); R|a ijunak (190); Re~ i junak (190); Re~ i }utawe (191-192);Narod, svetina (192); Strah od penzije (192-193); Era sestidi Ere (193-194); Ubijawe vremena (194-195); Izdalidedove i o~eve (195-196); Dis u Bo{kovcu (196); Prija-teqska opozicija palca (196-197); ôveku je potreban~ovek (197); [to onaj viko (198); U Novoj Pavlici (198-199); Raj – to su drugi (199-200); Zloguke glasine (200);Oko Crnog jezera (201); Unutra{wa skloni{ta (201);Sizifova sre}a (201-202); Gojazni a gladni (202-203);Savremeni mnogobo{ci (203); Vedra starost (203-204);Odmah slavan (204); Onaj ludak sve potpisao (204); Sve-ta kupawa (205); Odbrana od saznavawa (205); Darovi-tost i isku{ewa (206-207); O{i{ani „pesnik“ (207-208); Mnogoslovqe (208-209); Roditeqi le{inari(209); Ikone svuda (209-210); Sre}a i batlina (210); Re-ìmski i opozicioni ~itaoci (210); Kazna i nagrada(211); O sudbini (211-212); U Vi{egradu, na Bikavcu(212-213); Nale}u svi (213); Teodorino bra{no (213);Me|u Kraji{nicima (214); Vreme je najmudrije (214);Biti na svom mestu (215-216); Dok NATO bombarduje(216); Sru{ena Mi{ulina antena (216-217); Nerad i po-hlepa (217); Ako gre{im, jesam (217-218); Stid i grdoba(218); Beàwe kao pobeda (218-219); Za koga radi{ (219);Prava re~ (219); Stid od pisawa (220)

9. Kamena kwiga predaka : (o natpisima sa nadgrobnihspomenika zapadne Srbije). - Fototipsko izd. iz 1979. -Gorwi Milanovac : Lio, 2007 (â~ak : Svetlost). - 327str. : ilustr. ; 21 sm. - (Presnimqena izdawa ; 70)Str. 3-7: Zna~ajan vukovski poduhvat / Dragi{a Vito-{evi}.

20

Predgovori, pogovori, recenzije i tekstoviu zbornicima i kwigama drugih autora

10. [O vojvodi ka~erskom Arseniju Lomi].U : Arsenije Loma : vojvoda ka~erski i prvi vo|a Dru-gog srpskog ustanka / Miodrag Ja}imovi}. - â~ak :Istorijski arhiv, 1972. - Str. [3].

11. Biblioteka - intelektualno i kulturno jezgro grada.U : îtali{ta i biblioteke u â~ku / Qubomir Mar-kovi}. - â~ak : Gradska biblioteka, 1987. - Str. 92-93.

12. Nadgrobni natpisi o zanatima.U : Nau~ni skup „Oìvqavawe sela“ : zbornik radova /gl. i odg. urednik Petar Markovi}. - Beograd : OdborSANU za prou~avawe ... [i dr.], 1992. - Str. 175-178.

13. Jezik i stil Ranka Tajsi}a.U : Ranko Tajsi} u politi~kom ìvotu Srbije : nau~niskup povodom 150 godina ro|ewa i 90 godina smrti Ran-ka Tajsi}a / [odg. urednik Milovan Vulovi}]. - â~ak :Narodni muzej, 1994. - Str. 97-107.

14. Plavi doziv.U : Srpski narodni kalendar za prestupnu 1996. godinu/ priredio Dejan Kruni}. - â~ak : Agencija ^vorak,1995. - Str. 94-96.

15. [Ej, trubi truba u Draga~evu].U : Sabori truba~a : (1961-1995) / [pripremili Jovi{aSlavkovi}... i dr.]. - Gu~a : Dom kulture Gu~a, 1995. -Str. 7.

16. Pute{estvo premilim ote~estvom.U : Pute{estvije po Srbiji / Joakim Vuji}. - Gorwi Mi-lanovac : Lio, 1999. - Str. 254-269.

17. Qudi ; Truba svirnu - - -

21

U : Sve trube Draga~eva / priredili Nika-Nikola Sto-ji}... [i dr.]. - Gu~a : Dom kulture, 2000. - Str. 26, 64.

18. Likovna kolonija „Srpska sveta gora“.U : Likovna kolonija „Srpska sveta gora“ Ov~ar Bawa2001 / [gl. i odg. urednik Nikola Popovi}]. - Ov~ar Ba-wa : [b. i.], 2001. - Str. [1].

19. Rodopisi za sva vremena.U : Miokova~ki rodopisi / Milo{ Obradovi}. - â~ak: Me|uop{tinski istorijski arhiv, 2001. - Str. 7-10.

20. „Rab boìji“ na grobqima.U : Srpski narodni kalendar za prostu 2002. godinu /priredili Radovan M. Marinkovi}, Slobodan ^voro-vi}. - â~ak : Agencija ^vorak, 2001. - Str. 88-90.

21. Lica na Draga~evskom saboru truba~a.U : Svetlopisani draga~evski truba~ : fotografski za-pisi o u~esnicima 40. Draga~evskog sabora truba~a uGu~i, 2000. godine / Miroslav Zaklan. - Beograd : Etno-grafski muzej Srbije, 2002. - Str. [2-5]

22. [Izvod iz recenzije].U : Prilike, Dubrava, Radaqevo / Dragoqub M. Vujovi}.- â~ak : Grafika Jure{, 2002. - Str. 691-692.

23. Predgovor.U : Ràn : Jasenica u legendi / Dragutin Pauni}. - Sme-derevska Palanka : Ben Akiba : Miqkovi} i drugi,2002. - Str. 7-13.

24. [Truba se naj~e{}e u kamen nastawivala].U : Letopis draga~evskih truba~a / Radovan M. Marin-kovi}, Jovan Luki}. - â~ak : Grafika Jure{ ; Gu~a :Dom kulture, 2002. - Str. 27.

25. Lica na Draga~evskom saboru truba~a.U : Svetlopisani draga~evski truba~ : fotografski za-

22

pisi / Miroslav Zaklan. - Beograd : Etnografski muzejSrbije, 2002. - Str. [2-5].

26. Sa bojne Drine.U : Srpska truba / [priredili Krsto Milovanovi}, Dra-gan Babi}]. - Beograd : Narodno delo, 2003. - Str. 168-169.

27. [Lirska osobenost Trifunovi}evog slikarstva].U : Branislav Branko Trifunovi} : slike, akvareli,crteì. - â~ak : Narodni muzej, 2004. - Str. [2].

28. Kubura.U : Draga~evci pod barjakom vo`da Kara|or|a i Milo-{a Obrenovi}a / Nika-Nikola Stoji}, Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2004. - Str. 29.

29. Kamene kwige predaka.U : Draga~evci pod barjakom vo`da Kara|or|a i Milo-{a Obrenovi}a / Nika-Nikola Stoji}, Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2004. - Str. 34.

30. Kriva sabqa.U : Draga~evci pod barjakom vo`da Kara|or|a i Milo-{a Obrenovi}a / Nika-Nikola Stoji}, Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2004. - Str. 37.

31. Glavni Srbin.U : Draga~evci pod barjakom vo`da Kara|or|a i Milo-{a Obrenovi}a / Nika-Nikola Stoji}, Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2004. - Str. 47.

32. Hrabrost.U : Draga~evci pod barjakom vo`da Kara|or|a i Mi-lo{a Obrenovi}a / Nika-Nikola Stoji}, Radovan M.

23

Marinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2004. - Str. 55.

33. Retki biqezi.U : Draga~evci pod barjakom vo`da Kara|or|a i Milo-{a Obrenovi}a / Nika-Nikola Stoji}, Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2004. - Str. 139.

34. Spomenici ustanici.U : Draga~evci pod barjakom vo`da Kara|or|a i Milo-{a Obrenovi}a / Nika-Nikola Stoji}, Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2004. - Str. 147.

35. Pobo`no po{tovawe.U : Draga~evci pod barjakom vo`da Kara|or|a i Milo-{a Obrenovi}a / Nika-Nikola Stoji}, Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2004. - Str. 167.

36. Letopisna istina.U : Draga~evci pod barjakom vo`da Kara|or|a i Milo-{a Obrenovi}a / Nika-Nikola Stoji}, Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2004. - Str. 168.

37. Rab bo`ji.U : Draga~evci pod barjakom vo`da Kara|or|a i Milo-{a Obrenovi}a / Nika-Nikola Stoji}, Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2004. - Str. 171.

38. [ajka~a.U : â~anski „Abra{evi}“ 1905-2005. / Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : KUD „Abra{e-vi}“ : „Jel-Mil, {tamparija Baji}“, 2005. - Str. 22.

39. @enska ko{uqa.

24

U : â~anski „Abra{evi}“ 1905-2005. / Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : KUD „Abra{e-vi}“ : „Jel-Mil, {tamparija Baji}“, 2005. - Str. 38.

40. Min|u{e.U : â~anski „Abra{evi}“ 1905-2005. / Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : KUD „Abra{e-vi}“ : „Jel-Mil, {tamparija Baji}“, 2005. - Str. 40.

41. Jelek.U : â~anski „Abra{evi}“ 1905-2005. / Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : KUD „Abra{e-vi}“ : „Jel-Mil, {tamparija Baji}“, 2005. - Str. 41.

42. Keceqa.U : â~anski „Abra{evi}“ 1905-2005. / Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : KUD „Abra{e-vi}“ : „Jel-Mil, {tamparija Baji}“, 2005. - Str. 43.

43. [umadijski fermen i anterija.U : â~anski „Abra{evi}“ 1905-2005. / Radovan M. Ma-rinkovi}, Zoran Marinkovi}. - â~ak : KUD „Abra{e-vi}“ : „Jel-Mil, {tamparija Baji}“, 2005. - Str. 46.

44. „Nemirewa“ Milutina Sre}kovi}a.U : „Nemirewa“ : povodi i prilike / Milutin Sre}ko-vi}. - Smederevska Palanka : Narodna biblioteka :Eski} i Miqkovi}, 2005. - Str. 251-252.

45. [Citati iz raznih tekstova R. Nikoli}a].Draga~evo : u pro{losti i sada{wosti / Jovi{a Slav-kovi}. - Gu~a : Centar za kulturu, sport i turizam, 2006. - Str. 12, 62, 63, 114, 128, 153, 175, 187.

46. Predgovor.U : Ràn : Jasenica u legendi / Dragutin Pauni}. - 2.pro{ireno izd. - Smederevska Palanka : Narodna bi-blioteka, 2007. - Str. 7-13.

25

PERIODIKA

Kwièvni prilozi

47. Pohvala pod Orjenom.U : „Narodna armija“. - God. 15, br. 1103 (23. septembar 1960),str. 2.

48. Dis, |ur|evak i laste : uz pedesetogodi{wicu od smrtivelikog pesnika.U : â~anski glas. - God. 36, br. 18 (12. maj 1967). str. 10.

49. Dis, |ur|evak i laste : uz pedesetogodi{wicu od smrtivelikog pesnika.U : â~anski glas. - God. 36, br. 19 (19. maj 1967). str. 10.

50. @ivotna tragika u Andri}evom predratnom pripove-da~kom delu.U : Gradac. - God. 7, br. 32 (1980), str. 18-30.

51. Obrenova zvona.U : â~anski glas. - God. 60, br. 3 (11. januar 1991), str. 6.

52. Vukovi peva~i.U : â~anski glas. - God. 60, br. 36 (30. avgust 1991), str. 6.

53. Ve~no oìvqavawe sela : se}awe na Obrena Pjevovi}a.U : â~anski glas. - God. 61, br. 1-2 (1. januar 1992), str. 7.

54. „Moja poezija traì ~itaoca sawara“ : rekao je 17. sep-tembra 1965. Aleksandar Ristovi} u intervjuu koji teksada objavqujemo / [razgovor vodio Radojko Nikoli}].U : Disovo prole}e. - Br. 24 (19-20. maj. 1994), str. 8.

55. Kletva ili zlom na zlo.U : Raskovnik. - God. 21, br. 79-80 (prole}e-leto 1995),str. 118-130.Rad je zasnovan na preko 1600 kletvi objavqenih nastranicama „Raskovnika“ od br. 6 do br. 71-72.

26

56. Sizifova sre}a.U : Politika. - God. 97, br. 31026 (11. mart 2000), str. 26.

57. Izreke iz „Talmuda“.U : Politika. - God. 97, br. 31086 (13. maj 2000), str. 25.

58. Noga i glava.U : Politika. - God. 97, br. 31142 (8. jul 2000), str. 21.

59. Sokrat i kukuta.U : Politika. - God. 97, br. 31184 (19. avgust 2000), str. 21.

60. Re~enice.U : Politika. - God. 97, br. 31308 (23. decembar 2000),str. [19].

61. Pogubnost gubqewa strasti.U : Politika. - God. 98, br. 31359 (17. februar 2001), str.[19].

62. Krilate re~i.U : Politika. - God. 98, br. 31408 (7. april 2001), str. [19].

63. Zlo i dobro. U : Politika. - God. 98, br. 3142 (26. maj 2001), str. [17].

64. ^ovek kao sredstvo.U : Politika. - God. 98, br. 31480 (23. jun 2001), str. [19].

65. Biti podoban.U : Politika. - God. 98, br. 31536 (18. avgust 2001), str. [17].

66. Praroditeqski i prabratski greh.U : Politika. - God. 98, br. 31564 (15. septembar 2001),str. [17].

67. Prelest – i ~ar i varka.U : Politika. - God. 98, br. 31606 (27. oktobar 2001), str.[19].

27

68. Plemeniti Titan.U : Politika. - God. 98, br. 31621 (17. novembar 2001), str.[20].

69. Krivudavi putevi : izme|u Boga i ~oveka.U : Politika. - God. 98, br. 31672 (5. januar 2002), str. [18].

70. Boje Branka V. Radi~evi}a.U : Kwi`evne novine. - Br. 1048/1049 (1-15. januar 2002),str. 9.

71. Za{tita re~i.U : Politika. - God. 99, br. 31761 (6. april 2002), str. [18].

72. Stru~wak i idiot : stara i nova vrednovawa.U : Politika. - God. 99, br. 31819 (8. jun 2002), str. [19].

73. Re~ i ti{ina : da li je ~ovek osetio da su ga prve re~iopekle i izdale.U : Politika. - God. 99, br. 31855 (13. jul 2002), str. [21].

74. Zlo i dobro.U : Frula. - (26-28. jul 2002), str. 7.

75. Proroci, vladari, narod.U : Politika. - God. 99, br. 31904 (31. avgust 2002), str. [21].

76. Re~i Branka V. Radi~evi}a.U : Kwi`evne novine. - Br. 1066 (15-30. septembar 2002),str. 3-4.

77. Disidenti i nam}ori : pravi disidenti su jedino veli-ki stvaraoci i reformatori.U : Politika. - God. 99, br. 31939 (5. oktobar 2002), str.[21].

78. Prokliwawe kwigokradica.U : Politika. - God. 99, br. 32981 (16. novembar 2002),str. [25].

28

79. Zdrav razum : mnogi koji su umislili da su izvanrednozdravog razuma ~esto i sebe i druge, pa i ~itave narode,dovode do vanrednih stawa.U : Politika. - God. 99, br. 32002 (7. decembar 2002), str.[21].

80. O re~i sloboda : po Ber|ajevu, „sloboda nije zadovoq-stvo, lako}a i uìvawe, ve} teret, tegoba i patwa“.U : Politika. - Vek prvi, br. 32069 (15. februar 2003),str. B4.

81. Tvoj Bog.U : Politika. - Vek prvi, br. 32149 (10. maj 2003), str. [23].

82. Qudska lica u Andri}evim pripovetkama.U : Kwièvne novine. - Br. 1088-1089-1090-1091 (15. av-gust-15. oktobar 2003), str. 22-23.

83. Sjajan govornik, dobar pisac : Ranko Tajsi}, radikal-ski prvak i narodni tribun.U : Politika. - Vek prvi, br. 32184 (14. jun 2003), str. [22].

84. Pripovedni liri~ar.U : Kwièvne novine. - Br. 1109-1110 (1-31. jul 2004), str.19.O Branku V. Radi~evi}u.

85. Kara|or|ev ustanak u „Travni~koj hronici“.U : Kwièvne novine. - Br. 1111-1112 (1-31. avgust 2004),str. 1-2.

O jeziku

86. Kova~i govornog zlata.U : â~anski glas. - God. 34, br. 30 (6. avgust 1965), str. 5.

87. Narodne re~i iz ~a~anskog kraja.U : Raskovnik. - God. 4, br. 13 (jesen 1971), str. 71-73.

29

88. Jezik na nadgrobnicima zapadne Srbije.U : Gradac . - God. 1, br. 1 (1974), str. 26-43.

89. Narodni nazivi za bolesti. U : Zdravstvo. - God. 7, br. 49 (jun-jul 1990), str. 3

90. Jezik Vuka Karayi}a u „Opisaniju srpski namastira“.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 21 (1991), str.131-143.

91. „Nesrodni~ka“ prezimena u ~a~ansko-rudni~kom kraju(1822-1825).U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 22-23 (1991),str. 193-209.

92. Jezik i stil Ranka Tajsi}a.U : Draga~evski truba~. - Br. 25 (26-28. avgust 1994), str.15-16.

93. Moravi~ka li~na imena.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 25 (1995), str.107-125.

Pedago{ki tekstovi

94. (Ne)radno vaspitawe.U : Komunist. - God. 38, br. 1205 (11. april 1980), str. 28.

95. Koliko su slobodne i aktivne slobodne aktivnostiu~enika.U : Nastava i vaspitawe. - God. 31, br. 208 (2/1982), str.343-351.

96. Prosvetni radnik i strepwa od konkretnih zadataka.U : Nastava i vaspitawe. - God. 41, br. 260-261 (4-5/1982),str. 427-436.

97. Nastavni~ki kolektiv kao motivacioni faktor stru~-nog usavr{avawa nastavnika.

30

U : Nastava i vaspitawe. - God. 32, br. 214 (3/1983), str.531-539.

98. [kola i zavi~aj.U : Nastava i vaspitawe. - God. 33, br. 221 (5/1984), str.815-826.

99. Te{ko ostvarqivi zadaci za nastavnike osnovne {kole.U : Nastava i vaspitawe. - God. 35, br. 3(1986), str. 442-457.

100. Prosvetni radnik i {kolska dokumentacija.U : Nastava i vaspitawe. - God. 37, br. 238 (1-2/1988), str.121-131.

101. Kako i koliko se u~enici slu`e uybenicima.U : Nastava i vaspitawe. - God. 37, br. 241 (5/1988), str.479-490.

102. Ocewivawe u~enika u osnovnoj {koli.U : Nastava i vaspitawe. - God. 38, br. 245 (4/1989), str.332-338.

103. (Ne)vaspitni uticaj nastavnika.U : Nastava i vaspitawe. - God. 39, br. 3 (1990), str. 193-204.

Nadgrobni spomenici

104. Ne`ni stihovi na spomenicima.U : ^a~anski glas. - God. 34, br. 9 (5. mart 1965), str. 9.

105. Zapis o hajdu~kom grobu.U : Politika. - God. 62, br. 18757 (23. decembar 1965),str. 10.

106. Kako je Sreten otrgnut od zaborava.U : Politika. - God. 63, br. 19033 (29. septembar 1966),str. 8.

31

107. Kamena trilogija.U : Politika. - God. 63, br. 19085 (20. novembar 1966),str. 10.

108. Amanet na spomeniku.U : Politika. - God. 63, br. 19104 (11. decembar 1966),str. 11.

109. „Bijak |a~e kao rosa“.U : â~anski glas. - God. 36, br. 46 (8. decembar 1967),str. 6.

110. Kwiga na seoskim nadgrobnim spomenicima.U : â~anski glas. - God. 37, br. 3 (19. januar 1968), str. 8.

111. Testament na spomeniku.U : Politika. - God. 65, br. 19523 (11. februar 1968),str. 10.

112. Spomenik rabayiji.U : Politika. - God. 65, br. 19537 (25. februar 1968),str. 10.

113. Nije mu ào.U : Politika. - God. 65, br. 19637 (6. jun 1968), str. 13.

114. „Evo, bra}o, nesre}noga Steva“: spomenici.U : â~anski glas. - God. 37, br. 22 (7. jun 1968), [podli-stak] Gradac. - God. 1, br. 2, str. 2.

115. Svedo~anstva tuge i prkosa : Solunski front na seo-skim nadgrobnim spomenicima.U : â~anski glas. - God. 37, br. 46 (29. novembar 1968),str. 8.

116. Kara|or|e i Milo{ na seoskim nadgrobnim spomeni-cima.U : â~anski glas. - God. 37, br. 47 (6. decembar 1968),[podlistak] Gradac. - God. 1, br. 8, str. 5.

32

117. Sestrinska qubav : sa starih nadgrobnih spomenika.U : â~anski glas. - God. 37, br. 49 (20. decembar 1968),str. 8.

118. Bolni~arka iz [kotske.U : Politika. - God. 66, br. 19920 (20. mart 1969), str. 10.

119. Zapisi o bolestima.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 1 (1969), str.163-168.

120. Bogati i siroma{ni : socijalni motivi na seoskimnadgrobnicima.U : Gradac. - Br. 2-3 (jun-jul 1969), str. 8.

121. Zapisi o Kara|or|evim i Milo{evim ustanicima.U : Na{a pro{lost. - God. 4-5 (1969-1970), str. 41-49.

122. Ne samo trube!U : Ilustrovana Politika. - Br. 616 (3. septembar1970).

123. Zapisi o doseqenicima.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 2 (1971), str.37-57.

124. Ujak gospodara Milana : iz pro{losti na{eg kraja.U : â~anski glas. - God. 40, br. 18 (1. maj 1971), str. 8.

125. Uspomena na ustanike jo{ ìvi na nadgrobnim spome-nicima.U : Politika. - God. 68, br. 20713 (5. jun 1971.), str. 11.

126. Zapisi o zanatima i zanimawima.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 3 (1972), str.87-120.

127. Kwiga na nadgrobnim spomenicima. U : Disov glasnik. - Nulti broj (jun 1972).

33

128. Ratnici.U : Disov glasnik. - God. 1, br. 1 (novembar 1972), str. 43-44.

129. Verni drugovi.U : Raskovnik. - God. 5, br. 16 (leto 1972), str. 57-62.

130. ]ur~ije, terzije, abayije - - -U : â~anski glas. - God. 41, br. 48 (Kultura. - God. 1, br.8 , decembar 1972), str. 8

131. Zapisi o hajducima.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 4 (1973), str.39-70.

132. Pregr{t epitafa.U : â~anski glas. - God. 43, br. 29 (26. jul 1974), str. 7.

133. Zapisi o politi~kim partijama i doga|ajima.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 5 (1974), str.53-78.

134. Zapisi o ratnicima.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 6 (1975), str.93-133.

135. Motiv kwige na nadgrobnicima.U : Raskovnik. - God. 6, br. 19 (prole}e 1975), str. 93-100.

136. Predstava ène na nadgrobnicima.U : Raskovnik. - God. 6, br. 20 (leto 1975), str. 107-116.

137. Nadgrobni dozivi.U : Raskovnik. - God. 6, br. 22 (zima 1975), str. 71-84.

138. Plavi doziv.U : Gradac. - God. 4, br. 14-15 (1977), str. 71-75.

34

139. Gvozdenija sa {iva}om ma{inom.U : Politika. - God. 74, br. 23061 (18. decembar 1977), str.15.

140. Ustavobraniteq Sreten.U : Politika. - God. 75, br. 23129 (26. februar 1978), str.15.

141. Majka sa detetom.U : Politika. - God. 75, br. 23178 (16. april 1978), str. 15.

142. Nadgrobni portreti.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 9 (1978), str.79-133.

143. Nema pakla na onome svetu.U : Politika. - God. 77, br. 24004 (3. avgust 1980), str. 18.

144. Moralna elita.U : â~anski glas. - God. 49, br. 3 (15. januar 1982), str. 16.

145. Likovne predstave na pilatova~kom grobqu.U : Raskovnik. - God. 9, br. 32 (leto 1982), str. 81-86.

146. Nadgrobni natpisi kao vid narodnog stvarala{tva.U : Gradac. - God. 9, br. 49 (1982), str. 26-31.

147. Sve sam ìvot.U : â~anski glas. - God. 52, br. 34 (25. avgust 1983), str. 5.

148. Vrednosti, potrebe, ciqevi : seqakova du{a na kamenu.U : â~anski glas. - God. 53, br. 3 (10. januar 1985), str. 7.

149. Li~nost na nadgrobnim spomenicima Srbije.U : Gradac. - God. 12, br. 66-67 (1985), str. 59-76.

150. Prvi |ak ~a~anske Gimnazije.U : â~anski glas. - God. 56, br. 48-49 (29. novembar1987), str. 5.

35

151. Likovne predstave na pilatova~kom grobqu.U : Gradac. - God. 16-17, br. 85-86 (1988-1989), str. 102-104.

152. Narodna no{wa na nadgrobnim spomenicima.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 20 (1990), str.167-186.

153. Narodna slava na â~ku.U : â~anski glas. - God. 57, br. 15 (5. april 1990), [do-datak] Takovski ustanak, str. 12.

154. Zeo~ani u boju na Qubi}u.U : â~anski glas. - God. 57, br. 24 (7. jun 1990), [doda-tak] Qubi}, nova serija, br. 1, str. 14.

155. Rab bo`ji.U : â~anski glas. - God. 57, br. 29 (12. jul 1990), str. 11.

156. Nadgrobne kubure i sabqe.U : â~anski glas (â~ak). - God. 59, br. 1-2 (1. januar1991), str. 6.

157. Rukopisna brazda na kamenu.U : Novi glas. - God. 1, br. 2, (15. decembar 1993), str.26-27.

158. Glasovi sa kamena.U : Doga|aji. - Br. 2 (1994), str. 87-90.

159. Kamene ~ituqe.U : â~anski glas. - God. 64, br. 22 (2. jun 1995), [dodatak]Qubi}, nova serija, br. 2, str. 23.

160. Za slobodu, slavu i veru.U : â~anski glas. - God. 65, br. 36 (6. septembar 1996),[dodatak] Javor 1876-1996, str. 10.

161. Srpska Jovanka Orleanka : na spomeniku u draga~evskomselu Zeoke upisano ime legendarne device iz Orleana.

36

U : â~anski glas. - God. 68, br. 6 (6. februar 1998),str. 10.

162. Krst – sveop{ti znak : hri{}anska ornamentika nanadgrobnim spomenicima.U : â~anski glas. - God. 68, br. 1 (14. januar 2000), str. 8.

163. Isus Hristos : hri{}anske likovne predstave na nad-grobnim spomenicima.U : â~anski glas. - God. 68, br. 3 (28. januar 2000), str. 8

164. Srpska Jovanka Orleanka : ko je junakiwa bojeva naQubi}u i â~ku.U : Ilustrovana Politika. - Br. 2159 (3. jun 2000), str.18-19.

165. Grobqansko pesni{tvo.U : Raskovnik. - God. 26, br. 100 (leto 2000), str. 136-138.

166. No}u veza{e, mu~i{e i ubi{e : trag u kamenu o hajdu-cima-razbojnicima i pqa~ka{ima.U : Ilustrovana Politika. - Br. 2176 (30. septembar2000), str. 32-33.

167. Svirala na grobqa{ima.U : Frula. - (26-29. jul 2001)

168. Biqe na kamenim belezima.U : Na{e selo. - Br. 5-6 (jul-avgust 2001), str. 50-51.

169. Kara|or|ev ustanak na nadgrobnim spomenicima.U : Kwièvne novine. - Br. 1107-1108 (1-30. jun 2004), str.10-11.

170. Kara|or|eve sluge iz Draga~eva.U : â~anski glas. - God. 72, br. 27 (9. jul 2004), str. 12.

37

Kamenoresci

171. Posledwi klesar iz Lisica.U : â~anski glas. - God. 38, br. 1 (1. januar 1969), str. 7.O Tihomiru Petronijevi}u.

172. Posledwi klesar iz Lisica.U : Draga~evski truba~. - Br. 3 (30-31. avgust 1969), str. 8.O Tihomiru Petronijevi}u.

173. Veliki îkiriz iz Draga~eva.U : Draga~evski truba~. - Br. 4 (30 avgust-6. septembar1970), str. 6.

174. Veliki klesar Radosav îkiriz.U : Raskovnik. - God. 9, br. 32 (leto 1982), str. 87-98.

175. Kamenorezac Qubisav Kuki}.U : Raskovnik. - God. 16, br. 61-62 (jesen-zima 1982), str.67-84.

176. Klesar Josif Simi} Teo~inac.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 15 (1985),str. 103-125.

177. Kablarski klesari.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 16 (1986),str. 209-242.

178. Klesar Dragutin Kiriyi}.U : Draga~evski truba~. - Br. 17 (21-23. avgust 1987),str. 8.

179. Klesar Radosav îkiriz.U : Gradac. - God. 16-17, br. 85-86 (1988-1989), str. 96-101.

180. Me|a{.U : â~anski glas. - God. 57, br. 51 (14. decembar 1989),str. 8.

38

181. Otac @ivko - - -U : Draga~evski truba~. - Br. 22 (23-25. avgust 1991), str.10.

182. Kamenorezac Milo{ Kova~evi}.U : Draga~evski truba~. - Br. 23 (21-23. avgust 1992), str. 7.

183. Prenosnici istorijskog pam}ewa.U : â~anski glas. - God. 62, br. 1-2 (1. januar 1993), str.12.

184. Kamenorezac Dimitrije Avramovi} (1850-1903).U : Uì~ki zbornik. - Br. 22 (1993), str. 153-156.

185. Kamenorezac Veqko iz Qutica (1852-1915).U : Uì~ki zbornik. - Br. 24 (1995), str. 157-164.

186. Jovan Tomi} (1838-1888), u~enik bezimenih slovoreza-ca : takovski kamenoresci (1).U : Takovske novine. - God. 31, br. 1187 (12. septembar1996), str. 8.

187. Dva poetska devoja~ka lika : takovski kamenoresci (2).U : Takovske novine. - God. 31, br. 1188 (19. septembar1996), str. 8.

188. Josif Simi} (1860-1908) moler iz Teo~ina : takovskikamenoresci (3).U : Takovske novine. - God. 31, br. 1189 (26. septembar1996), str. 8.

189. Josifovi kowanici i |ogati : takovski kamenoresci (4).U : Takovske novine. - God. 31, br. 1190 (3. oktobar1996), str. 8.

190. Simi}evi Isus, Bogorodica i zanatlije : takovski ka-menoresci (5).U : Takovske novine. - God. 31, br. 1191 (10. oktobar1996), str. 8.

39

191. Kamenorezac bez vlastitog spomenika : takovski kame-noresci (6).U : Takovske novine. - God. 31, br. 1192 (17. oktobar1996), str. 8.Josif Simi}.

192. Uro{ Markovi} (1883-1963), majstor u portretisawudevojaka : takovski kamenoresci (7).U : Takovske novine. - God. 31, br. 1194 (31. oktobar1996), str. 8.

193. Vujica Gavrovi} (?-1914), U`i~anin pod Suvoborom :takovski kamenoresci (8).U : Takovske novine. - God. 31, br. 1195 (7. novembar1996), str. 8.

194. Dobrosav Stevanovi} (1890-1969) ~etiri decenije kle-sawa : takovski kamenoresci (9).U : Takovske novine. - God. 31, br. 1196 (14. novembar1996), str. 8.

195. Posledwi rudni~ki kamenorezac : takovski kamenore-sci (10).U : Takovske novine. - God. 31, br. 1197 (21. novembar1996), str. 8.Dobrosav Stevanovi}.

„Hartijani“ spomenici

196. Nadni~ari, sluge, skitnice.U : Raskovnik. - God. 9, br. 32 (leto 1982), str. 93-98.Zapisi iz protokola umrlih.

197. Istorijski zapisi paroha : (bele{ke iz protokolaumrlih).U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 12 (1982),str. 269-279.

40

198. Od vatre i vode.U : â~anski glas. - God. 50, br. 29 (16. jul 1982), str. 11.

199. Posmrtni „hartijani“ spomenici : umirawa ìvotujednaka (1).U : â~anski glas. - God. 52, br. 3 (19. januar 1984), str. 12.

200. Opora epika : umirawa ìvotu jednaka (2).U : â~anski glas. - God. 52 , br. 4 (26. januar 1984), str.12.

201. „Iz Turske do{ao - - - “ : umirawa ìvotu jednaka (3).U : ̂ a~anski glas. - God. 52, br. 5 (2. februar 1984), str. 12.

202. „Putuju}i umro - - - “ : umirawa ìvotu jednaka (4).U : â~anski glas. - God. 52, br. 6 (9. februar 1984), str.12.

203. Neèqene novoprido{lice : umirawa ìvotu jednaka(5).U : â~anski glas. - God. 52, br. 7 (16. februar 1984),str. 12.

204. „Oprèno vatrom“ : umirawa ìvotu jednaka (6).U : â~anski glas. - God. 52, br. 8 (23. februar 1984),str. 16.

205. Udesi : umirawa ìvotu jednaka (7).U : â~anski glas. - God. 52, br. 9 (1. mart 1984), str. 12.

206. Ubistva : umirawa ìvotu jednaka (8).U : â~anski glas. - God. 52 , br. 10 (8. mart 1984), str. 16.

207. Pogibije za ote~estvo : umirawa ìvotu jednaka (9).U : â~anski glas. - God. 52, br. 11 (15. mart 1984), str. 12.

208. Svojevoqni zapisi : umirawa ìvotu jednaka (10).U : â~anski glas. - God. 52, br. 12 (22. mart 1984),str. 16.

41

209. „Hartijani“ spomenici : pomenik.U : â~anski glas. - God. 56, br. 19 (1. maj 1988), str. 15.

210. Bele{ke ~a~anskih duhovnika.U : â~anski glas. - God. 61, br. 46, (6. novembar 1992),[dodatak] Bogorodica grada~ka, str. 8.

O zapisima na kwigama

211. Ov~arsko-kablarski zapisi : uz 100-godi{wicu smrtiVuka Stefanovi}a Karayi}a. U : â~anski glas. - God. 33, br. 20 (22. maj 1964), str. 12.

212. Vuk po drugi put u Nikoqu.U : â~anski glas. - God. 56, br. 51 (17. decembar 1987),str. 2.

213. Ov~arsko-kablarski zapisi.U : â~anski glas. - God. 57, br. 22 (25. maj 1989), [doda-tak] Nikoqe podno Kablara, str. 8.

214. Ov~arsko-kablarski zapisi.U : Gradac. - God. 19, kw. 98-99 (1991), str. 170-172.

215. Zapisi ov~arsko-kablarskih monaha.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 27 (1997),str. 189-215.

216. Monasi o vremenskim prilikama : iz kwiga staro-stavnih.U : â~anski glas. - God. 65, br. 29 (16. jul 1997), str. 10.

217. Zapisi ov~arsko-kablarskih monaha : uz 800-godi{wi-cu Hilandara.U : ̂ a~anski glas. - God. 67, br. 1-2 (1. januar 1998), str. 14.

218. Tihi svedoci : o piscima i kwigama ov~arsko-kablar-skih manastira.U : â~anski glas. - God. 67, br. 20 (15. maj 1998), str. 10.

42

219. Zapisi ov~arsko-kablarskih monaha.U : â~anski glas. - God. 67, br. 36 (4. septembar 1998),str. 10.

220. Zapisi ov~arsko-kablarskih monaha (2).U : â~anski glas. - God. 67, br. 37 (11. septembar 1998),str. 10.

221. Pisci : zapisi ov~arsko-kablarskih monaha (3).U : â~anski glas. - God. 67, br. 39 (25. septembar 1998),str. 10.

222. Kletve : zapisi ov~arsko-kablarskih monaha (4).U : â~anski glas. - God. 67, br. 41 (9. oktobar 1998),str. 10.

223. Kwige : zapisi ov~arsko-kablarskih monaha (5).U : â~anski glas. - God. 67, br. 42 (16. oktobar 1998),str. 10.

224. Datumi : zapisi ov~arsko-kablarskih monaha (6).U : â~anski glas. - God. 67, br. 43 (23. oktobar 1998),str. 10.

225. Ustanci : zapisi ov~arsko-kablarskih monaha (7).U : â~anski glas. - God. 67, br. 44 (30. oktobar 1998),str. 10.

226. Prilo`nici ov~arsko-kablarskih manastira.U : Srpski narodni kalendar za prestupnu 2004. - (2003),str. 87-90.

Stanovni{tvo

227. Zeoke bez podmlatka : migracija seoskog stanovni{tva.U : â~anski glas. - God. 32, br. 20 (24. maj 1963), str. 7.

228. Na crkvenom zidu.U : Politika. - God. 66, br. 19906 (6. mart 1969), str. 10.

43

229. Doseqenici i prezimena.U : â~anski glas. - God. 61, br. 30 (16. jul 1992), str. 10.

230. Naseqa u ~a~ansko-rudni~kom kraju od 1818. do 1839.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 24 (1994),str. 83-100.

231. Draga~evo 1863. godine.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 26 (1996),str. 97-118.

232. Masovno selila{tvo : beànija.U : â~anski glas. - God. 65, br. 36 (6. septembar 1996),[dodatak] Javor, str. 12.

233. Ne samo zemqodelci : Draga~evo 1863. godine.U : Drag~evski truba~. - Br. 28 (22-24 avgust 1997),str. 13.

234. Kako se punio grad : stanovni{tvo Gorweg Milanov-ca (1).U : Takovske novine. - God. 33, br. 1289 (5. novembar1998), str. 8.

235. Zanimawa prvih ìteqa : stanovni{tvo Gorweg Mila-novca (2).U : Takovske novine. - God. 33, br. 1290 (12. novembar1998), str. 8.

236. Bogata{i i oni bez igde i~ega : stanovni{tvo GorwegMilanovca (3).U : Takovske novine. - God. 33, br. 1291 (19. novembar1998), str. 8.

237. Tri sloja stanovni{tva : stanovni{tvo Gorweg Mila-novca (4).U : Takovske novine. - God. 33, br. 1292 (26. novembar1998), str. 8.

44

238. Zeo~ke familije.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 28 (1998),str. 123-146.

239. Stanovni{tvo â~ka i wegovo imovno stawe 1863. go-dine.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 29 (1999),str. 49-64.

240. Doseqavawe iz Starog Vlaha u Draga~evo : koreni ivreè.U : Na{e selo. - Br. 3-4 (2002), str. 50-51.

241. Doseqavawe iz Starog Vlaha u Draga~evo : koreni ivreè (2).U : Na{e selo. - Br. 3-4 (2002), str. 61-63.

Prikazi kwiga

242. „Cvetnograd“ – â~ak za vreme Prvog svetskog rata.U : â~anski glas. - God. 33, br. 48 (11. decembar 1964),str. 10.Pusta zemqa / Sini{a Paunovi}. - Beograd : Prosve-ta, 1948.

243. Radwe zvrje zatvorene.U : â~anski glas. - God. 33, br. 50 (25. decembar 1964),str. 8.Pusta zemqa / Sini{a Paunovi}. - Beograd : Prosve-ta, 1948.

244. Dragoje Todorovi} : „Gora~i}ka buna 1893“, Istorij-ski arhiv, â~ak.U : Gradac. - God. 4, kw. 1 (1966), str. 44-46.

245. Protiv zaborava : re~ Radojka Nikoli}a prilikom jav-nog prikazivawa kwige „Draga~evski zanati i zanima-wa“ Radovana M. Marinkovi}a.U : â~anski glas. - God. 54, br. 36 (30. avgust 1985), str. 6.

45

246. Svojevrsno prosvetqewe : (iz besede Radojka Nikoli}ao kwizi „[kolstvo u Draga~evu u 19. veku“ dr DragojaTodorovi}a).U : â~anski glas. - God. 57, br. 4 (19. januar 1989), str. 8.

247. Povratak zavi~ajnim korenima : beseda o neobi~nojkwizi.U : â~anski glas. - God. 65, br. 1-2 (1. januar 1997), str. 6.Trbu{ani i Nedovi}a ku}a / Milojko Nedovi}. - â~ak: Udruèwe publicista â~ka, 1996.

248. Bogoslovi – prvi u~iteqi.U : â~anski glas. - God. 67, br. 23 (5. jun 1998), str. 10.Osnovne {kole u rudni~kom kraju 1804-1914 / KoviqkaLeti}. - Gorwi Milanovac : De~je novine, 1998.

249. Psihologija ste}ka : autor Milenko Karan, izdava~„Prosveta“, Ni{, 2001.U : Politika. - God. 99, br. 31740 (16. mart 2002), str.[21].

250. O ste}cima na nov na~in.U : Kwièvne novine. - Br. 1057 (1-15. maj 2002), str. 7.Psihologija ste}ka / Milenko Karan. - Ni{ : Prosve-ta, 2001.

251. Jaseni~ka predawa : Dragutin Pauni}, „Ràn“, BenAkiba, Smederevska Palanka, 2002.U : Kwièvne novine. - Br. 1058 (15-31. maj 2002), str. 20.

252. Ranko Tajsi} u ruskoj kwizi : povodom stogodi{wicesmrti narodnog tribuna Ranka Tajsi}a.U : â~anski glas. - God. 71, br. 26 (11. jul 2003), str. 21.

253. Kwiga mrtvih i ìvih : Bojan Jovanovi}, „Srpska kwi-ga mrtvih“, Prometej, Novi Sad, 2002.U : Kwièvne novine. - Br. 1095-1096 (1-15. decembar2003), str. 20.

46

Novinski i drugi tekstovi o raznim temama

254. Postupak zasluàn pa`we.U : â~anski glas. - God. 31, br. 11 (16. mart 1962), str. 6.

255. Boqe reklamirati kulturne priredbe.U : â~anski glas. - God. 32 , br. 5 (1. februar 1963), str. 3.

256. Zaboravqeni spomenik.U : â~anski glas. - God. 32 , br. 9 (1. mart 1963), str. 9.

257. Raspevani Zeo~ani : spremaju}i se za izbore, me{tanisela Zeoka uveli svetlo u svoje domove.U : â~anski glas. - God. 32 , br. 24 (21. jun 1963), str. 3.

258. Zaborav ili nehat.U : â~anski glas. - God. 33, br. 12 (20. mart 1964), str. 9.

259. Zeo~ani su pevali Marseqezu.U : â~anski glas. - God. 33, br. 17 (1. maj 1964), str. 15.

260. Qubi} se ne zaboravqa.U : Politika ekspres. - Br. 188 (11. maj 1964), str. 7.

261. Miting poezije.U : Politika ekspres. - Br. 197 (21. maj 1964), str. 7.

262. Gu~a u pro{losti : iz gra|e za hroniku Draga~eva.U : â~anski glas. - God. 33, br. 28 (24. jul 1964), str. 10.

263. Kvalitetniji sadràj programa i boqa organizacijado~eka gostiju : ove godine Sabor 12. i 13. septembra :pripreme za Draga~evski sabor truba~a u Gu~i.U : â~anski glas. - God. 33, br. 29 (31. jul 1964), str. 6.

264. U slavu Hayi-Prodana : u selu Trnava kod â~ka 26.septembra otkri}e se spomen-plo~a u znak se}awa naHayi-Prodanovu bunu.U : Politika ekspres. - Br. 276 (21. avgust 1964), str. 7.

47

265. „Mesto moje rodno koliko si mi drago - - - “ : dnevnik izBalkanskih ratova.U : â~anski glas. - God. 33, br. 34 (4. septembar 1964),str. 10.

266. Ratnikovo prole}e.U : â~anski glas. - God. 33, br. 35 (10. septembar 1964),str. 9.

267. Most za Bar : na Moravi kod â~ka podiè se èle-zni~ki most koji }e â~ak povezati sa magistralomBeograd-Bar.U : Politika ekspres. - Br. 322 (14. oktobar 1964), str. 7.

268. Izlo`ba na volovskim kolima : direktor Narodnogmuzeja u â~ku: „Da imam jedan kombi, ~uda bih napra-vio!“U : Politika ekspres. - Br. 387 (30. decembar 1964),str. 8.

269. Da li jo{ postoji Disova ku}a u â~ku.U : â~anski glas. - God. 34, br. 8 (26. februar 1965),str. 6.

270. Skrivene znamenitosti : kulturno-istorijski spome-nici Ov~arsko-kablarske klisure su potpuno nepozna-ti za turiste.U : Politika ekspres. - Br. 457 (24. mart 1965), str. 6.

271. Hektar zemqe – par volova : za{to je zemqa u Draga~e-vu tako jevtina, a volovi tako skupi.U : â~anski glas. - God. 33, br. 12 (26. mart 1965), str. 3.

272. Zeo~ani u boju na Qubi}u.U : â~anski glas. - God. 34, br. 15 (16. april 1965), str. 8.

273. Glasnik stra{ne bure : prve proslave Prvog maja.U : â~anski glas. - God. 34, br. 17 (1. maj 1965), str. 2.

48

274. Dogradi}e se spomenik junaku Tanasku Raji}u : povo-dom 150-godi{wice Drugog srpskog ustanka.U : Politika ekspres. - Br. 494 (8. maj 1965)

275. Kad je bila bitka na Qubi}u?U : Politika. - God. 62, br. 18538 (16. maj 1965), str. 10.

276. Kuda }e |aci?U : Politika ekspres. - Br. 504 (20. maj 1965), str. 6.

277. Bela galerija u â~ku : â~ani dostojanstveno oduù-ju dug prema velikoj slikarki Nade`di Petrovi}.U : Politika ekspres. - Br. 539 (30. jun 1965), str. 8.

278. â~ani se obrukali : povodom Memorijala prve jugo-slovenske izlo`be iz 1904. godine.U : Politika ekspres. - Br. 552 (15. jul 1965).

279. Nova lepota pod Kablarom : obnavqa se manastir Ni-koqe, jedan od najlep{ih spomenika kulture u Ov~ar-sko-kablarskoj klisuri.U : Politika ekspres. - Br. 574 (10. avgust 1965), str. 9.

280. \ura i Princip na zidu Studenice.U : Politika ekspres. - Br. 575 (11. avgust 1965), str. 6.O potpisima \ure Jak{i}a i Gavrila Principa na zi-du manastira Studenice.

281. Bogata nalazi{ta ukrasnog kamena u Draga~evu.U : â~anski glas. - God. 34, br. 32 (20. avgust 1965), str. 4.

282. Usvojen op{ti program Sabora : lo{i prilazni pute-vi jedina briga organizatora.U : â~anski glas. - God. 34, br. 32 (20. avgust 1965), str. 5.

283. Yokov~ev grob : lokaliteti pod velom legende iistorije.U : â~anski glas. - God. 34, br. 33 (27. avgust 1965), str. 8.

49

284. Gde je ro|en Vladislav Petkovi} Dis?U : Politika. - God. 62, br. 18646 (1. septembar 1965),str. 8.

285. Draga~evski kamen ulep{ava Veneciju : ukrasni kameniz sela Graba izvozi se u Italiju i Austriju.U : Politika ekspres. - Br. 594 (2. septembar 1965), str. 7.

286. Izlo`ba Iva Eterovi}a : od 3. do 16. oktobra : pozna-ti majstor umetni~ke fotografije izloì}e 50 svojihdela u Galeriji „Nade`da Petrovi}“.U : Politika ekspres. - Br. 617 (29. septembar 1965),str. 6.

287. Krov za poplavqene.U : Politika ekspres. - Br. 635 (20. oktobar 1965), str. 7.

288. Vi{e brige o starim spomenicima na na{im seoskimgrobqima : o (ne)~uvawu blaga na kamenu.U : â~anski glas. - God. 34, br. 41 (22. oktobar 1965),str. 8.

289. â~ani dobili moderno {etali{te : umesto neugled-nog nasipa.U : Politika ekspres. - Br. 649 (3. novembar 1965), str. 7.

290. O jednoj {aqivoj zdravici : zabele{ke iz narodnogstvarala{tva.U : â~anski glas. - God. 34, br. 43 (5. novembar 1965),str. 7.

291. Ime rimskog cara na crkvenom zidu.U : Politika. - God. 62, br. 18748 (14. septembar 1965),str. 10.

292. Osniva~, direktor, urednik i saradnik lista – jedan~ovek.U : Politika. - God. 62, br. 18752 (18. novembar 1965),str. 11.O Svetislavu Jeremi}u.

50

293. „Planine su me odràle“ : kaè osamdeset devetogodi-{wi Miloje Jovanovi} koji se 70 godina bavi plani-narstvom.U : Politika ekspres. - Br. 665 (24. novembar 1965),str. 9.

294. Ivawica bliè â~ku za 22 km.U : Politika ekspres. - Br. 668 (27. novembar 1965),str. 7.

295. I u â~ku miting poezije.U : Politika ekspres. - Br. 668 (27. novembar 1965),str. 8.

296. ûvar vrednih uspomena : iz ratnih dana.U : â~anski glas. - God. 34, br. 46 (29. novembar 1965),str. 10.

297. Biv{a zgrada suda prazna : dok Istorijski arhiv i Mu-zej tavore u sku~enim prostorijama.U : Politika ekspres. - Br. 670 (2. decembar 1965),str. 7.

298. Cena jednog pamfleta.U : â~anski glas. - God. 35, br. 1(1. januar 1966), str. 13. O pamfletu Mladena Proti}a, zvanog Nebeska sila,protiv Nikole Pa{i}a.

299. ânak – uspomena na Timo~ku bunu.U : Politika. - God. 63, br. 18769 (6. januar 1966), str. 9.

300. Spomenik hajduku.U : Politika. - God. 63, br. 18786 (23. januar 1966), str. 13.

301. „Brzi“ se quti : {ampion Jugoslavije u brzom hodawu,39-godi{wi po{tar Milojko Jovkovi}, àli se {to muse ne ukazuje mogu}nost da se takmi~i.U : Politika ekspres. - Br. 745 (1. mart 1966), str. 6.

51

302. 7 hiqada u~enika ve`ba u – podrumu! : u â~ku je poslerata izgra|eno {est modernih {kolskih zgrada, a ni-jedna fiskulturna sala.U : Politika ekspres. - Br. 750 (7. mart 1966), str. 6.

303. Kanarinci – „psiholozi“ : neobi~na pasija ~a~anskogpenzionera.U : Politika ekspres. - Br. 755 (12. mart 1966), str. 8.

304. Spomenik neprijateqima iz rata.U : Politika. - God. 63, br. 18839 (17. mart 1966), str. 9.

305. Roditeq oterao u~iteqa na ~as : u draga~evskom seluGrabu.U : Politika ekspres. - Br. 762 (21. mart 1966), str. 7.

306. „Ro|ena“ nova poèga~a : u Institutu za vo}arstvo uâ~ku.U : Politika ekspres. - Br. 763 (22. mart 1966), str. 7.

307. Borba kod zeo~ke {kole : tragom istorijskih doga|aja1941. godine.U : â~anski glas. - God. 35, br. 12 (25. mart 1966), str. 10.

308. Blagove{tewu nagove{teno 35 miliona.U : Politika ekspres. - Br. 777 (7. april 1966), str. 6.

309. Tre}e Disovo prole}e.U : Politika ekspres. - Br. 783 (14. april 1966), str. 9.

310. Seqak – ortoped.U : Politika ekspres. - Br. 820 (28. maj 1966), str. 7.

311. Pe}ina – kosturnica.U : Politika. - God. 63, br. 18914 (2. jun 1966), str. 7.

312. Kad su se politika i hajdu~ija bratimili - - - : iz pro-{losti na{eg kraja.U : â~anski glas. - God. 35, br. 21 (3. jun 1966), str. 10.

52

313. Draga~evski meteorolog.U : Politika. - God. 63, br. 18917 (5. jun 1966), str. 13.

314. Tiho odlazi „draga~evska majka“ dr Qubo Popovi}, ko-ji je sada penzionisan, proveo je preko tri decenije ule~ewu bolesnika u Draga~evu.U : â~anski glas. - God. 35, br. 31 (19. avgust 1966), str. 5.

315. Put od globe koju su platili pu{a~i.U : Politika. - God. 63, br. 18995 (22. avgust 1966), str. 9.

316. @ivot za „pobedu na{e stvari“ : potresna pri~a o Mi-lanu Jankovi}u, starom komunisti iz sela Zeoka uDraga~evu.U : â~anski glas. - God. 35, br. 33 (2. septembar 1966),str. 10.

317. Od sutra Radio-â~ak.U : Politika ekspres. - Br. 977 (28, 29, 30. novembar1966), str. 2.

318. Draga~evski pesnik.U : Politika. - God. 64, br. 19162 (9. februar 1967), str. 9.O Stojanu Maslaru iz Pilatovi}a.

319. Nosio je srce Draga~eva : fragmenti o liku narodnogheroja Branislava Obradovi}a - Yamba.U : â~anski glas. - God. 36, br. 6 (10. februar 1967),str. 10.

320. â~ani otkrili novog pesnika?U : Politika ekspres. - Br. 1205 (26. avgust 1967), str. 7.

321. Zeo~ki {aqivyija.U : â~anski glas. - God. 36, br. (1. septembar 1967),str. 8.

322. Truba svirnu - - -U : Draga~evski truba~. - Br. 2 (31. avgust 1968), str. 1.

53

323. [ta je Karadag.U : â~anski glas. - God. 37, br. 17 (1. maj 1968), [podli-stak] Gradac. - God. 1, br. 1, str. 4.

324. Raspop Trivun i Nikola Mi}in.U : â~anski glas. - God. 37, br. 36 (13. septembar 1968),str. 8.

325. Maksim Jankovi} – knez i kapetan Draga~eva.U : â~anski glas. - God. 37, br. 44 (8. novembar 1968),[podlistak] Gradac. - God. 1, br. 7, str. 5.

326. â~ak nije turska re~.U : Politika. - God. 67, br. 20509 (7. novembar 1970),str. 19.

327. „Sa Ov~ara i Kablara, protiv [vaba i Ma|ara - - - “ :iz pro{losti na{eg kraja.U : â~anski glas. - God. 40, br. 12 (19. mart 1971), str. 7.

328. Gu~a u pro{losti : iz gra|e za hroniku Draga~eva.U : Draga~evski truba~. - Br. 5 (2-5. septembar 1971),str. 6.

329. Teàk je prvi korak : â~ak bi mogao imati ne{to {tonijedan drugi grad nema / D. I. Isak...[i dr.].U : â~anski glas. - God. 42, br. 37 (21. septembar 1973),str. 6.Me|u potpisnicima pisma upu}enog „â~anskom gla-su“ je i Radojko Nikoli}.

330. Prijatan odmor u Gradcu.U : â~anski glas. - God. 48, br. 32 (7. avgust 1981), str. 2.

331. Bele`nici vremenskih prilika.U : â~anski glas. - God. 51, br. 1 (1. januar 1983), str. 14.

332. I sebe i druge da le~imo.U : Raskovnik. - God. 13, br. 49 (jesen 1987), str. 155-157.O Dragi{i Vito{evi}u.

54

333. Kwiga - najdubqi i najumniji lik ~oveka.U : Glas biblioteke. - God. 1, br. 1 (decembar 1988),str. 3-4.

334. Zeo~ani u boju na Qubi}u 1815. godine.U : Draga~evski truba~. - Br. 21 (24-26. avgust 1990),str. 8.

335. Uloga mati~ne biblioteke.U : Glas biblioteke. - God. 6, br. 6 (decembar 1994),str. 1-2.

336. Biblioteka Dragoquba Pavlovi}a.U : Glas biblioteke. - God. 6, br. 6 (decembar 1994),str. 28-29.

337. Re~ Radojka Nikoli}a.U : Saop{tewa. - Br. 27-28 (1995/96), str. 272-273.

338. â~ani na spomeniku u Vrawu.U : â~anski glas. - God. 65, br. 36 (6. septembar 1996),str. 7.

339. îtaoci Gradske biblioteke u â~ku.U : Glas biblioteke. - God. 8, br. 9 (decembar 1997), str.22-27.

340. Op{tinska, crkvena i manastirska imovina : Draga~e-vo u popisu iz 1863. godine.U : â~anski glas. - God. 66, br. 45 (7. novembar 1997),str. 10.

341. Uz Tomovu pesmu.U : â~anski glas. - God. 71, br. 20 (30. maj 2003), str. 11.Pesma Tomislava Popovi}a povodom 50 godina od ma-ture u ~a~anskoj Gimnaziji.

342. Ranko Tajsi} u ruskoj kwizi.U : Draga~evski truba~. - Br. 34 (7-11. avgust 2003),str. 12.

55

343. Nad „Hajdu~ijom“ Pere Todorovi}a.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 33 (2003),str. 45-69.

344. Kona~no, Avlayinica.U : ^a~anski glas. - God. 72, br. 37 (26. septembar 2003),str. 18.

56

Iz bele`nice Radojka Nikoli}a

LITERATURA O RADOJKU NIKOLI]U

U KWIGAMA

345. ANONIMNikoli}, Radojko, direktor Gradske biblioteke, ^a~ak

(od ’93).U : Ko je ko u Srbiji ’96. : intelektualna, umetni~ka, politi~-ka, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. - Beograd : Bi-bliofon-Who’s Who, 1996. - Str. 380.

346. VITO[EVI], Dragi{aPohvala seoskom seqaku ; Obrenija iz Bogdanice

; Nadgrobni~ko stihovawe.U : Darodavci iz prikrajka. - Beograd : NIRO Zadruga...[i dr.], 1984. - Str. 22, 99, 124, 128.

347. \OKOVI], Milojko P.Nikoli}, Radojko (Zeoke, Srbija, 14. X 1933).

U : Leksikon pisaca Jugoslavije. Knj. 4, M-NJ. - Novi Sad :Matica srpska, 1997. - Str. 717-718.

348. JA]IMOVI], MiodragSumwiv po poruybini.

U : Urezi u pam}ewu / Miodrag Ja}imovi}. - Vaqevo :IP Kolubara, 1998. - Str. 78.

349. KOVA^EVI], BrankoRadojko Nikoli}.

U : Draga~evci u nauci i umetnosti / Branko Kova~evi},

57

Nika-Nikola Stoji}, Radovan M. Marinkovi}. - â~ak :Tehni~ki fakultet, 1993. - Str. 266-268.

350. KOVAÊVI], BrankoRadojko Nikoli}.

U : Razvoj i nauka Draga~eva / Branko Kova~evi}. - ̂ a~ak: Tehni~ki fakultet, 2005. - Str. 393-395.

351. MARKOVI], Qubomir Jezik, ~uvar smisla : ( o kwizi Radojka Nikoli}a

„Umirawa ìvotu jednaka“, â~anski glas, â~ak,1988).U : Re~ima kroz vreme : eseji i prikazi / Qubomir M.Markovi} ; priredio Svetislav Q. Markovi}. - â~ak: Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, 2001.- Str. 98-100.

352. MARKOVI], Qubomir Na prostorima izme|u Ibra i Drine : (Radojko

Nikoli}: „Seqakova du{a na kamenu“, „De~je novine“,Gorwi Milanovac, 1991).U : Re~ima kroz vreme : eseji i prikazi / Qubomir M.Markovi} ; priredio Svetislav Q. Markovi}. - â~ak: Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, 2001.- Str. 232-233.

353. MARKOVI], Qubomir Vi{eslojno kazivawe : (Radojko Nikoli}: „Uspe-

wa na Ov~ar“, „Grafika Jure{“, â~ak, 1998).U : Re~ima kroz vreme : eseji i prikazi / Qubomir M.Markovi} ; priredio Svetislav Q. Markovi}. - â~ak: Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, 2001.- Str. 247-248.

354. MARKOVI], Svetislav Q.Nikoli}, Radojko (14. X 1933, Zeoke, Lu~ani).

U : Ko je ko u â~ku 1997. : 333 li~nosti : Who is who lek-sikon / Svetislav Q. Markovi}, Qubomir M. Marko-vi}. - â~ak : Grafika Jure{, 1997. - Str. 72.

58

355. MARKOVI], Svetislav Q.Nikoli}, Radojko (Zeoke, Lu~ani, 14. X 1933).

U : Ko je ko u â~ku 1997. na po~etku tre}eg mileniju-ma : 470 li~nosti : Who is who lexicon / Svetislav Q.Markovi}, Jovan Luki}, Radovan M. Marinkovi}. - â-~ak : Agencija „Prozor“, 2002. - Str. 117.

356. NEDI], Vladan„ôvjek je samo rije~“ : usmena kwièvnost u

„Raskovniku“.U : O usmenom pesni{tvu. - Beograd : Srpska kwièv-na zadruga, 1976. - Str. 253.

357. PAJI], MilenkoRadojko Nikoli} : (1933-2004).

U : Vodi~ kroz â~ak / [autori tekstova Nevenka Bojo-vi}...i dr.]. - 1. izd. - â~ak : Turisti~ka organizacija,2007 (â~ak : Majstorovi}). - Str. 130.

358. PETROVI], RodoqubIstina na kamenu.

U : Ovako je bilo / Rodoqub Petrovi}. - â~ak : Grafi-ka Jure{, 1999. - Str. 37-39.

359. RAJI], DelfinaManastiri Ov~arsko-kablarske klisure / Del-

fina Raji}, Milo{ Timotijevi}. - â~ak : Narodnimuzej, 2004. - Str. 42, 47, 50, 59, 83, 192, 237.

360. SRE]KOVI], Milutin[Radojko Nikoli}].

U : Dragi{a Vito{evi} : ogled iz antropologije uspo-mena / Milutin Sre}kovi}. - Beograd : Narodna kwiga/ Alfa, 2004. - Str. 11, 25-27, 45, 133.

361. TRNAVAC, MilivojeRadojko Nikoli} M. (Zeoke u Draga~evu, Lu~ani,

14. X 1933).U : Leksikon pisaca prosvetnih radnika / [priredili

59

Miodrag Igwatovi}, Milivoje Trnavac]. - Beograd :Partenon, 2001. - Str. 226.

PERIODIKA

362. ANONIM„Gradac“ – poseban prilog „â~anskog glasa“.

U : â~anski glas. - God. 37, br. 15 (1968), str. 6.

363. ANONIMNi pop ni geometar : palidrvca.

U : â~anski glas. - God. 39, br. 28 (24. jul 1970), str. 5.

364. ANONIMVest : palidrvca.

U : â~anski glas. - God. 40, br. 1 (1. januar 1971), str. 6.

365. ANONIMNezgode zbog pantalonica : palidrvca.


366. ANONIMIstraìva~ u trgovini : palidrvca.

U : â~anski glas. - God. 40, br. 25 (25. jun 1971), str. 5.

367. ANONIMGost i kelner : palidrvca.

U : â~anski glas. - God. 40, br. 34 (3. septembar 1971),str. 5.

368. ANONIMNarodno stvarala{tvo Draga~eva u „Raskovniku“.

U : â~anski glas. - God. 41, br. 40 (20. oktobar 1972),str. 8.

369. ANONIM(Ne)snala`qiv : palidrvca.

U : â~anski glas. - God. 42 br. 43 (2. novembar 1973), str. 6.

60

370. ANONIMPotvrda visokog renomea : (Zbornik radova Na-

rodnog muzeja u â~ku, IV, â~ak, 1974).U : â~anski glas. - God. 42 br. 47 (29. novembar 1974),str. 13.

371. ANONIMZabuna : palidrvca.

U : â~anski glas. - God. 43 br. 8 (21. februar 1975), str.9.

372. ANONIMSlavisti : palidrvca.

U : â~anski glas. - God. 43 br. 21 (30. maj 1975), str. 9.

373. ANONIMZna~ajan doprinos prou~avawu istorije ~a~an-

skog kraja : (Zbornik radova Narodnog muzeja u â~ku,V, â~ak, 1975).U : â~anski glas. - God. 43 br. 41 (31. oktobar 1975),str. 8.

374. ANONIMIstorija na kamenu.

U : â~anski glas. - God. 46 br. 39 (1. oktobar 1977), str.11.

375. ANONIMNovi prilozi za prou~avawe istorijata ~a~an-

skog kraja : (Zbornik radova Narodnog muzeja u â~ku,V, â~ak, za 1975. godinu, â~ak, 1976).U : â~anski glas. - God. 45 br. 1 (1. januar 1977), str. 9.

376. ANONIMKamena kwiga predaka : kako su stru~waci oce-

nili monografiju Radojka Nikoli}a o nadgrobnicimai krajputa{ima.U : â~anski glas. - God. 47 br. 49 (22. decembar 1978),Kultura. - God. 7, br. 70, str. 7.

61

377. ANONIMPromocija „Kamene kwige predaka“.

U : â~anski glas. - God. 48 br. 34 (31. avgust 1979), str. [6].

378. ANONIMPodmla|ivawe : palidrvca.

U : â~anski glas. - God. 48 br. 41(19. oktobar 1979),str. 9.

379. ANONIMVi{e kandidata za Vukovu nagradu.

U : â~anski glas. - God. 48 br. 43 (2. novembar 1979),str. 9.

380. ANONIMKamena kwiga predaka : izlog kwiga.

U : NIN. - God. 29, br. 1512 (30. decembar 1979), str. 31.

381. ANONIMZna~ajni prilozi za prou~avawe pro{losti ~a-

~anskog kraja : (Zbornik radova Narodnog muzeja, IX,â~ak, 1979).U : â~anski glas. - God. 48 br. 1 (1. januar 1980), str. 9.

382. ANONIM„Kamena kwiga predaka“ i Vukova nagrada za 1979.

U : Raskovnik. - God. 7, br. 23 (prole}e 1980), str. 121-122.

383. ANONIM„Kamena kwiga predaka“ Radojka Nikoli}a best-

seler u â~ku.U : â~anski glas. - God. 48 br. 17 (1. maj 1980), str. 8.

384. ANONIMPromocija „Kamene kwige predaka“.

U : Disovo prole}e. - God. 10, br. 10 (16. maj 1980),str. 6.

62

385. ANONIMSpasonosno nadawe : javno prikazana kwiga „Za-

veti“ – pesme palih boraca ~a~anskog NOP odreda „DrDragi{a Mi{ovi}“.U : â~anski glas. - God. 49, br. 44 (30. oktobar 1981),str. 4.

386. ANONIMPriznawe pregaocima : na dan kona~nog oslobo-

|ewa â~ka 3. decembra, uru~ene Oktobarske nagrade.U : â~anski glas. - God. 50 br. 50 (10. decembar 1982),str. 1.

387. ANONIMSvetlosti pisane re~i : javno prikazana kwiga

Qubomira Markovi}a.U : â~anski glas. - God. 56, br. 1 (1. januar 1988), str. 15.

388. ANONIMUmirawa ìvotu jednaka : neobi~na kwiga za

drugovawe.U : Zdravstvo. - God. 5, br. 38 (jul-oktobar 1988)

389. ANONIMLi~nosti u vestima : Radojko Nikoli}.

U : Politika. - God. 85, br. 26982 (15. novembar 1988),str. 14.O kwizi „Umirawa ìvotu jednaka“.

390. ANONIMNova kwiga Radojka Nikoli}a : monografiju „Ka-

menorezac Radosav îkiriz“objavile „De~je novine“.U : â~anski glas (â~ak). - God. 57, br. 40 (1. oktobar1989), str. 7.

391. ANONIMPromocija kwige „Kamenorezac Radosav î-

kiriz“.U : Disovo prole}e. - Br. 20 (17. maj 1990), str. 4.

63

392. ANONIMNikoli} u Novom Sadu.

U : â~anski glas. - God. 60 br. 7 (8. februar 1991), str. 6.

393. ANONIMSpomenik spomenicima : javno predstavqena

kwiga Radojka Nikoli}a „Seqakova du{a na kamenu“.U : â~anski glas. - God. 60, br. 47 (15. novembar 1991),str. 7.

394. ANONIMDis kao inspiracija : neobi~an gest starog kom-

pozitora.U : â~anski glas. - God. 63, br. 14 (8. april 1994), str. 7.

395. ANONIMDva vremena.

U : Draga~evski truba~. - Br. 25 (26-28. avgust 1994),str. 1.O minulim vremenima svedo~i citat iz kwige „Kame-norezac Radosav îkiriz“

396. ANONIMTelo : palidrvca.

U : â~anski glas. - God. 64, br. 5 (3. februar 1995), str. 2.

397. ANONIM„Kad umire selo umire nacija“.

U : â~anski glas. - God. 64, br. 44 (3. novembar 1995),str. 6.

398. ANONIMSjaj se trajno poja~ava : glavnom gostu, akademiku

Miodragu Pavlovi}u, uru~ena plaketa sa likom Vla-dislava Petkovi}a Disa.U : â~anski glas. - God. 64, br. 22 (31. maj 1996), str. 1.

399. ANONIMDu{a na kamenu.

64

U : Politika. - God. 93, br. 29856 (3. decembar 1996),str. [35].Najava televizijske emisije o istraìva~kom raduRadojka Nikoli}a.

400. ANONIMPesni~ki o pesni{tvu : zavr{ne sve~anosti 34.

Disovog prole}a.U : â~anski glas. - God. 65, br. 23 (30. maj 1997), str. 8.

401. ANONIMUzbudqivo svedo~anstvo : o kwizi Rada Jovan~e-

vi}a govorio Radojko Nikoli}, a o Moleru i Molero-vi}ima Delfina Raji}.U : â~anski glas. - God. 67, br. 5 (5. februar 1999), str. 9.

402. ANONIMBesede o fruli.


403. ANONIMBogata izdava~ka ètva : otvorena izlo`ba

„[tampana re~ 2000“U : ̂ a~anski glas. - God. 69, br. 5 (9. februar 2001), str. 10.

404. ANONIMPisci Grafike Jure{.


405. ANONIMRodoslov – blago svakog doma : umetni~ko ve~e u

Gu~i.U : â~anski glas. - God. 69, br. 7 (23. februar 2001),str. 14.

406. ANONIMûdesna mo} trube : u Gu~i odràn 41. Draga~ev-

ski sabor.U : â~anski glas. - God. 70, br. 33 (31. avgust 2001), str. 10.

65

407. ANONIMPreci obasjani vekovima : (Radojko Nikoli},

„Koreni i vreè“, „Lio“, Gorwi Milanovac, 2002)U : Draga~evski truba~. - Br. 33 (8, 9, 10, 11. avgust2002), str. 23.

408. ANONIMRadojko Nikoli} (1933-2004) : in memoriam.

U : â~anski glas. - God. 72, br. 51 (24. decembar 2004),str. 15.

409. A. P.„Kamena kwiga predaka“ : u izdawu beogradske

„Zadruge“.U : Politika Ekspres. - Br. 5546 (14. avgust 1979), str. 10.

410. ALEKSANDRI], Mileva„Svakom svoje selo najtoplije prija - - - “.


411. ANDRI], RadomirKwiga iz koje sjaji besceno narodno blago : vu-

kovski poduhvat.U : Zadruga. - Br. 1791 (12. jul 1979), str. 14.Sadrì: Iz recenzija o „Kamenoj kwizi predaka“ Vla-dana Nedi}a, \or|a Trifunovi}a, Prvoslava Rali}ai Dragi{e Vito{evi}a.

412. ANDRI], RadomirVekoviti govor iz kamena : „Kamenorezac Rado-

sav îkiriz“, Radojko Nikoli}, „De~je novine“, Gor-wi Milanovac, 1991.U : Epoha. - (9. januar 1993).

413. B. H.Nesebi~an doprinos {irewu kulture : dobitni-

ci Vukove nagrade.U : Prosvetni pregled. - God. 35, br. 1308(40) (21. decem-bar 1979).

66

414. BAKOVI], MilicaZavi~ajna qubav : Milo{ Obradovi}, „Mioko-

va~ki rodopisi“ - â~ak, Me|uop{tinski istorijskiarhiv, 2001, 823. str.)U : â~anski glas. - God. 70, br. 5 (8. februar 2002),str. 12.

415. BAWAC, \inaVukovim stopama.

U : Na{i koraci, list O[ „Milica Pavlovi}“. - God.8, br. 20 (jun 1987), str. 15.

416. BARJAKTAREVI], V.Poruke za pokolewa : svet epitafa.

U : Dnevnik. - (1. jun 1991), str. 13.

417. BJELI], VesnaKamen je skloni{te du{e : razgovor s povodom.

U : â~ansko ogledalo. - God. 1, br. 16 (22. novembar1992), str. 32-33.

418. BUKILICA, \or|eAtipi~na Gu~a : „Svetlopisani draga~evski tru-

ba~“, izlo`ba Miroslava Zaklana (122 crno-bele fo-tografije) u Etnografskom muzeju.U : Politika. - God. 99, br. 31997 (2. decembar 2002),str. A 18.

419. V. M.Krajputa{i Dejana Koji}a.

U : Politika. - God. 91, br. 29121 (11. novembar 1994),str. 20.

420. V. N.@ivljenje na pokoli{~ih : profesor iz â~ka prebije ves

svoj prosti ~as med nagrobniki.U : Delo. - (9. septembar 1969).

67

421. VASI] Vuj~i}, Vesna„Spomenik, to sam ja“ : Radojko Nikoli}, „Seqa-

kova du{a na kamenu“, De~je novine, Gorwi Milano-vac, 1991. godine.U : Jedinstvo. - God. 48, br. 288/289 (30-31. oktobar1993), str. 9.

422. VERUOVI], MiloradKoloplet istorije na Javoru.

U : Savindan. - God. 6, br. 6 (1996), str. 22-23.Odlomak iz saop{tewa „Javorski rat na nadgrobnimspomenicima“ prilikom obeleàvawa 120 godina odJavorskog rata.

423. VITO[EVI], Dragi{aPodvig Radojka Nikoli}a.

U : Raskovnik. - God. 6, br. 19 (prole}e 1975), str. 154-155.

424. VITO[EVI], Dragi{aSeqakova du{a na kamenu : posle desetogodi-

{weg izu~avawa Radojko Nikoli} napisao obimnu idragocenu studiju o nadgrobnim natpisima zapadne Sr-bije.U : Politika. - God. 73, br. 22406 (21. februar 1976),str. 16.

425. VITO[EVI], Dragi{aUmirawa ìvotu jednaka : nesvakida{wi zapisi

Radojka Nikoli}a, profesora, o selu.U : Prosvetni pregled. - God. 42, br. 1574(17) (9. maj1986).

426. VITO[EVI], Dragi{aOpet: nesvakida{we delo : (recenzija kwige Ra-

dojka Nikoli}a „Umirawa ìvotu jednaka“ koju je iz-dao „â~anski glas“ u â~ku).U : â~anski glas. - God. 57, br. 35 (25. avgust 1988),str. 7.

68

427. VITO[EVI], Dragi{aOpet: nesvakida{we delo : (recenzija kwige Ra-

dojka Nikoli}a „Umirawa ìvotu jednaka“ koju je iz-dao „â~anski glas“ u â~ku).U : Draga~evski truba~. - Br. 19 (26-28 avgust 1988),str. 8.

428. VLAJI], M.Zanos deo posla : me|u dobitnicima ovogodi{we

Vukove nagrade.U : Ve~erwe novosti. - (30. decembar 1979).

429. VUJOVI], VladanKwiga o opismewavawu na{ih predaka : o kwizi

„Osnovne {kole u rudni~kom kraju 1804-1914“ govori-li Radojko Nikoli} i autor Koviqka Leti}.U : Takovske novine. - God. 33, br. 1271 (4. jun 1998),str. 7.

430. VUJOVI], VladanUmetnost kamenih ikona : o kwizi Radojka Niko-

li}a (izdava~ Litopapir, â~ak, 1998) govorili Vla-dimir Dimitrijevi} i Radovan M. Marinkovi}.U : Takovske novine. - God. 34, br. 1304 (4. mart 1999),str. 7.

431. VUJOVI], Vladan„Lio“ pred ~a~anskom publikom : predstavqene

kwige izdava~ke ku}e „Lio“: „Utuqena kandila“ Dra-gi{e Vasi}a, „Koreni i vreè“ Radojka Nikoli}a i„Sli~ne samo}e“ Arsena Dedi}a.U : Takovske novine. - God. 43 , br. 1488 (20. februar2003), str. 14.

432. VUKOSAVQEVI], MiladinZbornik radova Narodnog muzeja u â~ku.


69

433. VUKOSAVQEVI], Miladin Utvr|en program pesni~kih svetkovina.

U : â~anski glas. - God. 48, br. 11 (16. mart 1979), str. 11.

434. VUKOSAVQEVI], Miladin Seqakova du{a na kamenu : (Radojko Nikoli},

„Kamena kwiga predaka“, NIRO „Zadruga“, Beograd,1979).U : â~anski glas. - God. 48, br. 32 (17. avgust 1979),str. 7.

435. VUKOSAVQEVI], Miladin Praznik narodne umetnosti : u Gu~i zavr{en 19.

Draga~evski sabor truba~a.U : Zadruga. - Br. 1799 (6. septembar 1979), str. 13.O promociji „Kamene kwige predaka“ na Saboru.

436. VUKOSAVQEVI], Miladin Promocija „Kamene kwige predaka“.


437. VUKOSAVQEVI], Miladin „Kamena kwiga predaka“ – vukovski poduhvat :

autor ovog kapitalnog dela predloèn za Vukovu na-gradu.U : â~anski glas. - God. 48, br. 43 (2. novembar 1979),str. 9.

438. VUKOSAVQEVI], Miladin Radojko Nikoli} na Kolarcu : wegovo predavawe

o nadgrobnim natpisima kao vidu narodnog stvarala-{tva primqeno sa odu{evqewem.U : â~anski glas. - God. 48, br. 4 (25. januar 1980), str. 7.

439. VUKOSAVQEVI], Miladin Razgovori o ulozi razrednog stare{ine.


70

440. VUKOSAVQEVI], Miladin Kamena oznaka naroda : u Gu~i otvoren jedinstve-

ni Muzej nadgrobnika i krajputa{a. U : â~anski glas. - God. 52, br. 35 (1. septembar 1983),str. 13.

441. VUKOSAVQEVI], Miladin Da se r|a ne dokopa uma : kako probuditi istra-

ìva~ki duh u {kolama.U : â~anski glas. - God. 51, br. 19 (10. maj 1984), str. 6.

442. VUKOSAVQEVI], Miladin Predivna poznanstva : na Saboru predstavqene i

dve nove kwige o Draga~evu, koje su plod nesebi~nogtruda Dragoslava Devi}a, etnomuzikologa i Nike Ni-kole Stoji}a, nastavqa~a Vukovog dela.U : â~anski glas. - God. 55, br. 35 (28. avgust 1986),str. 6.

443. VUKOSAVQEVI], Miladin Za~etnik srpske umetnosti : u manastiru Nikoqe

otkrivena spomen-plo~a s Vukovim zapisom o boravkuu wemu.U : â~anski glas. - God. 56, br. 48-49 (29. novembar1987), str. 3.

444. VUKOSAVQEVI], Miladin Ka kamenoj trilogiji.


445. VUKOSAVQEVI], Miladin Smrt kao vrednovawe ìvota : sve~ano predsta-

vqena nova kwiga Radojka Nikoli}a „Umirawa ìvo-tu jednaka“.U : â~anski glas. - God. 57, br. 45 (3. novembar 1988),str. 6.

71

446. VUKOSAVQEVI], Miladin U ~ast svetitequ i prosvetitequ : praznik Sve-

tog Save sve~ano obeleèn i u ~a~anskom kraju.U : â~anski glas. - God. 59, br. 6 (31. januar 1992), str.1-2.

447. VUKOSAVQEVI], Miladin Umro Miroslav Mile Mojsilovi}.

U : â~anski glas. - God. 62, br. 10 (5. mart 1993), str. 3.

448. VUKOSAVQEVI], Miladin Kamena trilogija : Radojko Nikoli}: „Kamenopi-

sci narodnog obraza“, izdava~ „Litopapir“, â~ak, 1998.U : Politika. - God. 95, br. 30506 (26. septembar 1998),str. [23].

449. GAÎ], Radi{aZnameniti Ber{i}anin : posle â~ka, kwiga o

Atanasku Mihailovi}u promovisana u G. Milanovcu,povodom 185. godi{wice Drugog srpskog ustanka i Da-na op{tine.U : Takovske novine. - God. 40, br. 1358 (27. april 2000),str. 8.

450. DA[I], Jaroslav„Kamena kwiga predaka“ – i sociolo{ko delo : jo{

jednom o nesvakida{wem ostvarewu Radojka Nikoli}a.U : â~anski glas. - God. 48 br. 42 (26. oktobar 1979),str. 9.

451. DUWI], Katarina„Ko ne zna pro{lost, ne moè od we pobe}i“ : (o

promociji kwige „Kamena kwiga predaka“ Radojka Ni-koli}a)U : Polet. - God. 5, br. 6 (10. januar 1980), str. 5.

452. \OKOVI], MilanSeqakova du{a na kamenu : profesor Radojko Ni-

koli} proveo ~itavu deceniju na grobqima i, beleè-

72

}i epitafe sa spomenika, napisao kwigu od 430 strani-ca teksta i napravio preko dve hiqade fotografija.U : â~anski glas. - God. 44, br. 1 (1. januar 1976),str. 9.

453. \OKOVI], MilanSledbenici Vuka Karayi}a u Draga~evu.

U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 13 (1983),str. 293-300.

454. \OKOVI], MilanVukovi sledbenici : na izvorima narodnog stva-

rala{tva.U : â~anski glas. - God. 51, br. 5 (4. februar 1983),str. 6.

455. \OKOVI], Milojko P.U ime smrti – re~ o ìvotu : Radojko Nikoli}:

„Kamena kwiga predaka“, izdava~ „Zadruga“, Beograd,1979.U : Vesti. - God. 38, br. 1677 (21. septembar 1979), str.15.

456. \OKOVI], Milojko P.Prozna poema o îkirizu : (Radojko Nikoli},

„Kamenorezac Radosav îkiriz“, De~je novine, GorwiMilanovac, 1989).U : Zadu`bina. - God. 3, br. 9 (februar 1990), str. 13.

457. \OKOVI], Milojko P.Oìveo mrtve du{e : (Radojko Nikoli}, „Seqa-

kova du{a na kamenu“, De~je novine, Gorwi Milano-vac, 1991).U : Zadu`bina. - God. 4, br. 16 (decembar 1991), str. 12.

458. @IVANOVI], Dragan@ena leì i reì / D. @ivanovi}, G. Petrovi}.

U : Arena. - (23. februar 1973)

73

459. @IVANOVI], Dragan„Ja sam bio {to si ti, ti }e{ biti {to sam ja“ : susret sa

â~aninom Radojkom Nikoli}em, koji vi{e od deset godinaobilazi groblja u jugozapadnom podru~ju Srbije i sa spome-nika ~ita povijest svojih predaka.U : Magazin. - (Prolje}e-ljeto 1985), str. 29-31.

460. @IVKOVI], MilutinRadojko Nikoli} – dobitnik Vukove nagrade /

Milutin @ivkovi}, Zoran Uro{evi}.U : Iskra, list O[ „Tanasko Raji}“. - Br. 1 (jun 1980),str. 5.

461. Z. F.Dosad nezabeleène re~i.

U : Politika. - God. 77, br. 24025 (24. avgust 1980).

462. ZATE@I], NovicaBeleì istoriju sa krajputa{a : Radojko Niko-

li} ve} deceniju obilazi nadgrobne spomenike i zapi-suje epitafe o kojima }e izdati kwigu.U : Ve~erwe novosti. - (23. avgust 1973).

463. ZATE@I], NovicaKamen pri~a istoriju : sa Radojkom Nikoli}em,

dobitnikom Vukove nagrade.U : Ve~erwe novosti. - God. 28, br. 8056 (25. januar 1980),str. 14.

464. ZATE@I], NovicaKamena kwiga predaka : â~anin Radojko Niko-

li}, kwièvnik i pripoveda~, obi{ao na desetine hi-qada spomenika i krajputa{a.U : Ve~erwe novosti. - God. 49 (10. mart 2002), str. 18.

465. I. S.Razna lica draga~evskih truba~a : izlo`ba foto-

grafija u Etnografskom muzeju.U : Politika. - God. 99, br. 31985 (20. novembar 2002).

74

466. IVANOVI], VojaAutoportret s Vukom : Radomir Stevi}-Ras.

U : Reporter. - Br. 712 (10-17. januar 1980), str. 9-11.U razgovoru Ras ukazuje na vrednost i zna~aj rada RadojkaNikoli}a na sakupljanju epitafa.

467. ILI], DimitrijeOd krajputa{a „Krajputa{i“ : neobi~na pozori-

{na predstava.U : ^a~anski glas. - God. 53, br. 50 (13. decembar 1984),str. 6.

468. JAKOVQEVI], Du{anIstorijat miokova~kih porodica.


469. JAWU[EVI], StankoSmi{qeno nam preoravaju istorijsku ostav{tinu.

U : Politika. - God. 87, br. 27654 (1. oktobar 1990), str.19.

470. JEVTOVI], Milo{Ko je izuzetan?

U : ^a~anski glas. - God. 49, br. 16 (17. april 1981), str. 12.

471. JEVTOVI], Milo{ „Otkopavanje“ bogatstva nadgrobnog blaga i vremena.

U : Blic (Beograd). - (20. oktobar 1998).

472. JOVANOVI], Ra{ko V.Jutra uz klasiku : zapisi sa nadgrobnih spomeni-

ka – krajputa{a.U : Politika. - God. 99, br. 31962 (28. oktobar 2002), str.B 19.O „Kamenoj kwizi predaka“ u emisiji „Gosti iz pro-{losti“ urednika i rediteqa Radomira Putnika,emitovanoj na Prvom programu Radio Beograda, 24.oktobra 2002.

75

473. KARAN, Milenko@ivot urezan u kamenu : psiholo{ki ogledi.

U : Politika ekspres - nedeqna revija. - God. 33, br.11605 (14. jul 1996), str. 9.

474. KOVAÊVI], Zoran R.Burne godine Starog Vlaha : Blagoje Radivoje-

vi}, „Starovla{ka razme|a“, izdava~ Stari grad, Dru-{tvo umetnika, Beograd, 1997.U : Zadu`bina. - God. 11, br. 41 (mart 1998), str. 13.

475. KOSANOVI], J.Istori~ari i arhivari.

U : Borba. - God. 76, br. 330 (26. novembar 1998), str. [7].O kwizi „Kamenopisci narodnog obraza“.

476. KULINOVI], ]. Tamni vilajet vanbra~ne dece : zapisi iz starih knjiga.

U : Prakti~na èna. - God. 38, br. 957 (20. februar 1993), str.28-29.

477. LAZAREVI], VeliborIzlo`ba seoskih nadgrobnika.

U : Raskovnik. - God. 11, br. 39 (maj 1984), str. 82.

478. LAZAREVI], VeliborLetopisi umirawa : Radojko Nikoli}, „Umirawa

ìvotu jednaka“, â~anski glas, â~ak, 1988.U : Raskovnik. - God 16, br. 57-58 (1989), str. 97-98.

479. LE[OVI]-Stanojevi}, ZoricaSvetlost pisane re~i.

U : â~anski glas. - God. 58, br. 5 (11. februar 2000),str. 9.O u~e{}u Radojka Nikoli}a na predstavqaqwu kwigeRodoquba Petrovi}a „Ovako je bilo“ u okviru izlo-`be „[tampana re~ ’99“.

76

480. LE[OVI]-STANOJEVI], Zoricaâ~ak koga nema i koga ima - - - : promovisano

drugo izdawe kwige Miroslava Mila Mojsilovi}a„Samo je jedan tvoj grad“.U : â~anski glas. - God. 61, br. 1 (12. januar 2001, str.10.

481. LE[OVI]-STANOJEVI], ZoricaKako je kora~ao „Re~ima kroz vreme“ : stvarala-

{tvo i promocija posthumnog izdawa kwige QubomiraMarkovi}a.U : â~anski glas. - God. 69, br. 24 (29. jun 2001), str. 8.

482. LE[OVI]-STANOJEVI], ZoricaZna~ajan doprinos pedago{koj kulturi Srbije :

promovisana kwiga Koviqke Leti} „Osnovne {kole uâ~anskom okrugu 1804-1914“.U : â~anski glas. - God. 69, br. 47 (14. decembar 2001),str. 10.

483. LE[OVI]-STANOJEVI], ZoricaPosao koji }e ga nadìveti : Gradska biblioteka

izlo`bom „[tampana re~ 2001“ predstavila {tampa-riju „Baji}“.U : â~anski glas. - God. 70, br. 7 (29. jun 2001), str. 7.

484. LE[OVI]-STANOJEVI], ZoricaSe}awe na prijateqe : kwièvno ve~e posve}eno

Radojku Nikoli}u, Radulu Markovi}u i Miloradu La-zovi}u.U : â~anski glas. - God. 74, br. 32 (11. avgust 2006),str. 19.

485. LOMOVI], Bo{koVi{evekovno iskustvo etnosa i tla : Radojko Ni-

koli}, „Uspewa na Ov~ar“, izdava~ „Grafika Jure{“,â~ak, 1998.U : Takovske novine. - God. 33, br. 1257 (26. februar1998), str. 7.

77

486. LOMOVI], Bo{koVi{evekovno iskustvo etnosa i tla : Radojko Ni-

koli}, „Uspewa na Ov~ar“, izdava~ „Grafika Jure{“,â~ak, 1998.U : Orfej sa Mlave. - Br. 1 (mart 1998), str. 46-47.

487. M. D. @ive re~i pokojnika : projekat Svetozara Radowi-

}a Rasa – predstavu na osnovu zapisa sa nadgrobnih spo-menika, po kwizi Radojka Nikoli}a ostvarili umetni-ci – stradalnici iz Bosne.U : Politika. - God. 90, br. 28501 (14. februar 1993),str. 9.

488. M. T.Seqakova du{a na kamenu : neobi~na pute{e-

stvija.U : Politikin zabavnik. - God. 39, br. 1363 (10. febru-ar 1978), str. 29.

489. MAJSTOROVI], G.Seqakov ìvot na kamenu : u izdawu NIRO „Za-

druga“ upravo je iza{la iz {tampe „Kamena kwiga pre-daka“ Radojka Nikoli}a, prva i jedinstvena zbirka za-pisa sa nadgrobnih spomenika i sa komentarima auto-ra. Zapisi su sakupqeni sa grobqa po zapadnoj Srbiji.U : Revija selo. - God. 9 (jul-avgust 1979), str. 23.

490. MAKSIMOVI], MiodragUsled ~emernog i sirotnog stawa - - - : zabele{ke

sve{tenika u protokolima umrlih o umrloj sirotiwi.U : Politika. - God. 94, br. 30163 (12. oktobar 1997), str.30.

491. MARINKOVI], Radovan M.Zna~ajan izdava~ki poduhvat : (Zbornik radova

Narodnog muzeja u â~ku za 1972. godinu, â~ak, 1973).U : ̂ a~anski glas. - God. 42, br. 38 (1. oktobar 1973), str.13.

78

492. MARINKOVI], Radovan M.Svet ti{ine : samostalna izlo`ba slika Branka

Trifunovi}a u Gorwem Milanovcu.U : â~anski glas. - God. 47, br. 36 (22. septembar 1978),str. 6.

493. MARINKOVI], Radovan M.Crveni barjaktari : kako su Draga~evci po~et-

kom XX veka proslavqali praznik rada / Radovan M.Marinkovi}, Tomislav Proti}.U : â~anski glas. - God. 47, br. 17 (1. maj 1979), str. [6].

494. MARINKOVI], Radovan M.Vukova nagrada za vukovski poduhvat : izuzetno

priznawe Radojku Nikoli}u, autoru „Kamene kwigepredaka“.U : â~anski glas. - God. 48, br. 50 (21. decembar 1979),str. 9.

495. MARINKOVI], Radovan M.Epitafi doseqenicima.


496. MARINKOVI], Radovan M.Kako su îkirizi predstavqali u~esnike Prvog

srpskog ustanka.U : â~anski glas. - God. 48, br. 10 (7. mart 1980), str. 16.

497. MARINKOVI], Radovan M.Kova~i : stari draga~evski zanati i zanimawa.


498. MARINKOVI], Radovan M.Trgovci : stari draga~evski zanati i zanimawa.

U : â~anski glas. - God. 48, br. 34 (15. avgust 1980), str. 6.

499. MARINKOVI], Radovan M.Kako su îkirizi pomiwali posledwe hajduke.


79

500. MARINKOVI], Radovan M. Odbrana plave narodne plastike : mesne zajedni-

ce ~a~anske i lu~anske op{tine upozorene na zakonskuobavezu ~uvawa nadgrobnika i krajputa{a.U : â~anski glas. - God. 49, br. 3 (15. januar 1982),str. 2.

501. MARINKOVI], Radovan M.Nikoli} i Ja}imovi} ~lanovi UKS.


502. MARINKOVI], Radovan M.Pesma ìvotom merqiva : Disovo prole}e u zna-

ku stvarala{tva Radovana Pavlovskog.U : â~anski glas. - God. 55, br. 22 (28. maj 1987), str. 8.

503. MARINKOVI], Radovan M.Nepotrebna hitrost : izlo`ba starih i retkih

kwiga - istinska sve~anost, ali - - -U : â~anski glas. - God. 57, br. 41 (6. oktobar 1988),str. 7.

504. MARINKOVI], Radovan M.Nu{i} me|u nama : zna~ajna izlo`ba u galeriji

Narodnog muzeja.U : â~anski glas. - God. 57, br. 20 (11. maj 1989), str. 6.

505. MARINKOVI], Radovan M.I{~itavawe kamenog letopisa : (Radojko Niko-

li}, „Kamenorezac Radosav îkiriz“, „De~je novine“,Gorwi Milanovac, 1989.U : â~anski glas (â~ak). - God. 57, br. 44 (26. oktobar1989), str. 7.

506. MARINKOVI], Radovan M.Riznice narodnog umqa : u Prislonici odràn

tre}i Sabor frula{a Srbije.U : â~anski glas. - God. 59, br. 39 (20. septembar 1990),str. 6.

80

507. MARINKOVI], Radovan M.Likovi qudi kao lik naroda : (Radojko Nikoli},

„Seqakova du{a na kamenu“, „De~je novine“, GorwiMilanovac, 1991).U : â~anski glas. - God. 60, br. 34 (16. avgust 1991), str. 6.

508. MARINKOVI], Radovan M.Zapisi kao znakovi pro{losti : slike Mirka Ko-

va~evi}a u ~a~anskom Domu kulture.U : â~anski glas. - God. 59, br. 44 (23. oktobar 1992),str. 6.

509. MARINKOVI], Radovan M.@ive re~i pokojnika.

U : â~anski glas. - God. 62, br. 5 (29. januar 1993),str. 7.O dramatizaciji „Seqakove du{e na kamenu“ Sveto-zara Radowi}a Rasa.

510. MARINKOVI], Radovan M.Upoznati stvaraoce : organizovano do biblio-

grafije zavi~ajnih stvaralaca. U : â~anski glas. - God. 62, br. 49 (3. decembar 1993),str. 5.

511. MARINKOVI], Radovan M.Nove nevoqe besku}nika : nevrovatno, ali ta~no:

u minuloj godini kupqene samo 63 kwige!U : â~anski glas. - God. 63, br. 4 (21. januar 1994),str. 5.

512. MARINKOVI], Radovan M.Ro|endansko pam}ewe : po~elo Disovo prole}e.

U : â~anski glas. - God. 63, br. 12 (18. mart 1994),str. 7.

513. MARINKOVI], Radovan M.Prole}no prole}e.

U : â~anski glas. - God. 63, br. 19 (13. maj 1994), str. 5.

81

514. MARINKOVI], Radovan M.Poezija je otkrovewe : glavnom gostu, Milutinu

Petrovi}u, uru~ena je plaketa sa likom VladislavaPetkovi}a Disa.U : â~anski glas. - God. 63, br. 21 (27. maj 1994), str. 7.

515. MARINKOVI], Radovan M.Riznica crkve u Jeèvici.

U : â~anski glas. - God. 63, br. 27-28 (15. jul 1994), str. 7.

516. MARINKOVI], Radovan M.Klesar Qubisav Kuki}.


517. MARINKOVI], Radovan M.Kameni rabayija : ba{tina.


518. MARINKOVI], Radovan M.Odlomci tragawa za majstorom.


519. MARINKOVI], Radovan M.Ostva{tina za budu}nost : za{tita spomeni~ke

ba{tine.U : â~anski glas. - God. 64, br. 36 (8. septembar 1995),str. 7.

520. MARINKOVI], Radovan M.Iz tame u svetlost : (dr Milomir Gli{i}, „[ko-

la u Br|anima“, Br|ani-Gorwi Milanovac, 1995).U : â~anski glas. - God. 64, br. 3 (19. januar 1996), str. 7.

521. MARINKOVI], Radovan M.U slavu pesni{tva : glavni gost - Miodrag Pa-

vlovi}, ~ija je nova kwiga u {tampi. U : â~anski glas. - God. 64, br. 6 (9. februar 1996), str. 7.

82

522. MARINKOVI], Radovan M. Qudi zaboravqaju, a kamen pamti.

U : â~anski glas. - God. 64, br. 35 (30. avgust 1996), str. 7.

523. MARINKOVI], Radovan M.Sa~uvati visok „rejting“ : pribeleèno na sed-

nici za kulturu.U : â~anski glas. - God. 64, br. 4 (17. januar 1997), str. 7.

524. MARINKOVI], Radovan M.Pozvan je pesnik Dragan Kolunyija : pripreme

Disovog prole}a.U : â~anski glas. - God. 65, br. 8 (14. februar 1997),str. 9.

525. MARINKOVI], Radovan M.Svetlosti pisane re~i : mesec kwige.


526. MARINKOVI], Radovan M.Raspevani îkiriz : spomeni~ka ba{tina.


527. MARINKOVI], Radovan M.„Starovla{ka razme|a“ : promocije.


528. MARINKOVI], Radovan M.(Ne)o~ekivano – roman! : (Radojko Nikoli}, „Us-

pewa na Ov~ar“, Grafika Jure{, â~ak, 1998).U : â~anski glas. - God. 67, br. 14 (3. april 1998), str. 9.

529. MARINKOVI], Radovan M.(Ne)o~ekivano – roman : (Radojko Nikoli}, „Us-

pewa na Ov~ar“, Grafika Jure{, â~ak, 1998)U : Draga~evski truba~. - Br. 29 (21-23. avgust 1998),str. 16.

83

530. MARINKOVI], Radovan M.„Kamewari“ umetnici : (Radojko Nikoli}, „Kame-

nopisci narodnog obraza“, „Litopapir“, â~ak, 1998)U : Draga~evski truba~. - Br. 29 (21-23. avgust 1998),str. 17.

531. MARINKOVI], Radovan M.Prenosnici istorijskog pam}ewa : u Gu~i promo-

visana nova kwiga Radojka Nikoli}a.U : â~anski glas - God. 67, br. 42 (16. oktobar 1998), str. 9.O kwizi „Kamenopisci narodnog obraza“.

532. MARINKOVI], Radovan M.Duhovne mape predaka : monografiju „Kamenopi-

sci narodnog obraza“ objavio „Litopapir“, a roman„Uspewa na Ov~ar“ Grafika Jure{.U : â~anski glas. - God. 67, br. 45 (6. novembar 1998),str. 9.

533. MARINKOVI], Radovan M.Kamen i pam}enici : za{tita spomeni~ke ba{tine.


534. MARINKOVI], Radovan M.Umirawa ìvotu jednaka : zapisi iz mati~nih

kwiga.U : Draga~evski truba~. - Br. 30 (20-22. avgust 1999),str. 18.

535. MARINKOVI], Radovan M.Iz tame blago : Zbornik radova Narodnog muzeja.


536. MARINKOVI], Radovan M.„Mali izdava~“ velike kwige : „Lio“ u Gorwem

Milanovcu objavio „Pute{estvije po Serbiji“ Joaki-ma Vuji}a.

84


537. MARINKOVI], Radovan M.Vaskrsao iz zaborava : promovisana kwiga dr Ra-

do{a Qu{i}a „Atanasko Mihailovi}: crnogorskiknez, sudija i deputat“.U : ^a~anski glas. - God. 68, br. 8 (3. mart 2000), str. 10.

538. MARINKOVI], Radovan M.Zbornik radova Narodnog muzeja.


539. MARINKOVI], Radovan M.Duhovna rasvetqewa : izlo`ba ostvarewa u~e-

snika Likovne kolonije „Srpska sveta gora“.U : ^a~anski glas. - God. 69, br. 11 (23. mart 2001), str. 10.

540. MARINKOVI], Radovan M.Klesar David kova~.


541. MARINKOVI], Radovan M.Rudni~ko-takovski kraj u delima Radojka Niko-

li}a.U : Zbornik radova Muzeja rudni~ko-takovskog kraja. -Br. 3-4 (2006), str. 87-99.

542. MARINKOVI], Radovan M.Se}awa na prijateqa.

U : Gimnazion. - God. 3, br. 4 (februar 2007), str. 36.

543. MARKOVI], I.Kolektivna li~na karta Draga~evskog sabora.

U : Folklor - magazin. - Br. 4 (2002), str. 69-70.O izlo`bi fotografija Miroslava Zaklana, za ~ijikatalog je Radojko Nikoli} napisao predgovor iz ko-ga je citiran deo.

85

544. MARKOVI], I.Fotografske ikone iz Gu~e : svetlopisanje draga~ev-

skih truba~a u Etnografskom muzeju.U : Jefimija. - God. [5], br. 25 (januar 2003).

545. MARKOVI], QubomirJezik, ~uvar smisla : Radojko Nikoli}, „Umira-

wa ìvotu jednaka“, â~anski glas, â~ak, 1988.U : Prosvetni pregled. - God. 46, br. 1685(7) (10. mart1989), str. 11.

546. MARKOVI], QubomirVi{eslojno kazivawe : Radojko Nikoli}, „Uspe-

wa na Ov~ar“, Grafika Jure{, â~ak, 1998.U : Borba. - God. 76, br. 246 (3. septembar 1998), str. [10].

547. MARKOVI], QubomirNa prostorima izme|u Ibra i Drine : Radojko

Nikoli}, „Seqakova du{a na kamenu“, „De~je novine“,Gorwi Milanovac, 1991.U : Prosvetni pregled. - God. 48, br. 1846 (17-18) (25.maj-1. jun 1993), str. 11.

548. MARKOVI], RadulSeqakova du{a na kamenu.

U : Venac. - Br. 89 (12/1980), str. 43.O „Kamenoj kwizi predaka“.

549. MARKOVI], RadulKameni belezi : Radojko Nikoli}, „Kamenorezac

Radosav îkiriz“, „De~je novine“, Gorwi Milanovac,1989.U : Prosvetni pregled. - God. 45, br 1725(9) (10. april1990), str. 11.

550. MATOVI], MarijanaRadojko Nikoli} (1933-2004) : in memoriam.

U : Disovo prole}e. - Br. 36 (16-20. maj 2005), str. 14.

86

551. MATOVI], MiodragU slavu Vuka / M. M. - N. Z.

U : Ve~erwe novosti. - (26. novembar 1987).

552. MATOVI], MiodragKnjige u kamenu : â~anin Radojko Nikoli} „pro~i-

tao“ 80.000 spomenika.U : Vesti (Frankfurt). - (16. decembar 2001), str. 15.

553. MIJANOVI], Ka}aKwiga predaka : (Radojko Nikoli}, „Seqakova

du{a na kamenu“, „De~je novine“, 1991).U : Venac. - Br. 197 (2/1992), str. 32-33.

554. MIJANOVI], Ka}aKamena knjiga predaka = The Stone Book of Ancestors

U : JAT ova revija. - Br. 2 (mart-april 2000), str. 92-97.

555. MILO[EVI], MilanNauka u malom mestu.

U : NIN. - God 26, br. 1345 (17. oktobar 1976), str. 20.

556. MILO[EVI], SneànaHeroji u plavom : na krajputa{ima je zapisana

istorija srpskih ratova. Grobovi ove neme kamene voj-ske su daleko od zavi~aja, negde u tu|ini.U : Ilustrovana Politika. - Br. 1761 (1. avgust 1992),str. 30.

557. MIRKOVI], êdomir[ta nam kwige kaù : iz dnevni~kih zapisa 6 : (iz

naroda i o narodu).U : Letopis Matice srpske. - God. 179, kw. 472, sv. 4 (ok-tobar 2003), str. 615.

558. MITI], SrboqubSvaka je pesma tragawe za sobom / razgovor vodi-

la Vera Trifunovi}.

87

U : Raskovnik. - God. 10, br. 38 (decembar 1983), str. 112-114. Pesnik ukazuje na zna~aj „Kamene kwige predaka“.

559. MOJSILOVI], Miroslav MileZa{to ne „Kren“? : da li najstarijem ~a~anskom

ugostiteqskom objektu vratiti staro ime.U : â~anski glas. - God. 43, br. 26 (4. i 7. jul 1975), str.12.U anketi u~estvovao i Radojko Nikoli}.

560. MOJSILOVI], Miroslav MileHanovi : ~a~anski (ne)zaboravi.

U : â~anski glas. - God. 45, br. 24 (24. jun 1977), str. 7.

561. NASTI], Biqana[O promociji kwige „Kamenopisci narodnog

obraza“].U : Takovske novine. - God. 34. br. 1303 (25. februar1999), str. 7.

562. NEDI], Vladan„ôvjek je samo rije~“ : usmena kwièvnost u

„Raskovniku“.U : Bagdala. - God. 13, br. 151 (oktobar 1971), str. 7.

563. NEDOVI], MilojkoRadojko Nikoli} : „Kamena kwiga predaka“ : no-

va kwiga u Gradskoj biblioteci.U : Vukovac : list u~enika O[ „Vuk Karayi}“. - Br. 35(novembar 1979), str. 12.

564. OLUJI], GrozdanaPopis lekovitog biqa : umesto dnevnika.

U : Komunist. - God. 39, br. 1244 (16. januar 1981), str. 28.O epitafima u „Kamenoj kwizi predaka“.

565. ORBOVI], MarijaPromocija kwige „Seqakova du{a na kamenu“.

U : Disovo prole}e. - Br. 22 (20-21. maj 1992), str. 7.

88

566. ORBOVI], MarijaBrdo mudrosti : Radojko Nikoli}, „Uspewa na

Ov~ar“, Grafika Jure{, â~ak, 1998.U : Prosvetni pregled. - God. br. 2003 (8. april 1998),str. 11.

567. OTA[EVI], Gvozden„Borio se kao Kraqevi} Marko“ : kwiga „Umi-

rawa ìvotu jednaka“ Radojka Nikoli}a – pogled nasudbinu s wenog kraja.U : Politika ekspres. - Br. 8884 (28, 29, 30. novembar1988), str. 22.

568. OTA[EVI], GvozdenMajstor i wegov sluga : po popisu iz 1863. godine naj-

brojnije me|u zanatlijama bile su terzije sa 52 radwe.U : Politika. - Vek prvi, br. 32138 (25. april 2003), str.B 5.O istraìvawima Radojka Nikoli}a na osnovu popi-sa stanovni{tva â~ka iz 1863.

569. OTA[EVI], DanicaIma li boga u {koli? : mladi i religija - uticaj

porodice presudan, a nastavnik nema vremena.U : â~anski glas. - God. 54, br. 7 (14. februar 1986), str. 7.

570. OTA[EVI], DanicaBez protekcije, molim : {ta je pokazala jedna an-

keta o ocewivawu u osnovnim {kolama.U : â~anski glas. - God. 56, br. 25 (16. jun 1988), str. 6.

571. OTA[EVI], DanicaDarak darodavcima : darovawem bibliote~ki

fondovi bogatiji za 3000 kwiga. U : â~anski glas. - God. 66, br. 32 (8. avgust 1997), str. 8.

572. PAJI], MilenkoKamen, re~, slika : („Kamenopisci narodnog

obraza“, zavr{ni deo trilogije posve}ene narodnoj

89

kamenorez~koj umetnosti ; „Uspewa na Ov~ar“, roman,1998. god.).U : Zadu`bina. - God. 11, br. 46 (mart 1999), str. 13.

573. PAJI], MilenkoNehlebica : srpski s mukom (9).

U : Danas. - God. 3, br. 622 (mart 1999), str. 12.

574. PANTELI], MilijaKamenoresci kao prosvetiteqi.

U : â~anski glas. - God. 57, br. 1-2. (1. januar 1990),str. 14.

575. PETROVI], BranislavSeljakova du{a na kamenu : kad se bije poslednji i naj-

teì boj ‡ protiv zaborava, a selja~ka Srbija gleda i sa spome-nika jednim okom zanetim, a drugim na oprezu : tako nam jepri~ao ~udan neki ~ovek, Radojko Nikoli} iz â~ka.U : Duga. - God. 3 (31) nova serija, br. 68 (2. oktobar 1976),str. 22-23.

576. PETROVI], GradimirNa grobqima prona{ao – ìvot! : prof. Radojko

Nikoli}, iz â~ka ve} godinama prou~ava nadgrobnespomenike po seoskim grobqima i beleì neobi~neepitafe.U : Politika ekspres. - Br. 1820 (2. septembar 1969), str. 9.

577. PETROVI], GradimirLetujte na grobqu : nesvakida{wa pasija ~a~an-

skog profesora kwièvnosti.U : Ilustrovana Politika. - Br. 616 (3. septembar1970), str. 47.

578. PETROVI], Gradimir@ivot na grobqu : profesor Radojko Nikoli}

ve} ~itavu deceniju prou~ava nadgrobne spomenike naseoskim grobqima i napisao kwigu od 430 stranica.U : Politika ekspres. - (11. januar 1976)

90

579. PETROVI], GradimirDraga~evska himna – zagonetka : kada je nastala

popularna pesma „Sa Ov~ara i Kablara“ i ko je wenautor?U : Politika ekspres. - Br. 2432 (31. avgust 1976), str. 15.

580. PETROVI], GradimirKamena kwiga predaka : neobi~na istraìvawa

~a~anskog profesora kwièvnosti Radojka Nikoli}a.U : Politika ekspres. - Br. 5837 (6. jun 1980), str. 9.

581. PETROVI], MilojkoKamena kwiga predaka : (o natpisima sa nadgrob-

nih spomenika zapadne Srbije).U : Pravoslavqe. - God. 13, br. 299 (1. septembar 1979),str. 10.

582. PETROVI], RodoqubSvetlosti i senke : kulturna hronika â~ka.

U : Politika. - God. 71, br. 21990 (24. decembar 1974),str. 10.

583. PETROVI], Rodoqub Istina na kamenu : posle desetogodi{wih istra-

ìvawa Radojko Nikoli} napisao zanimqivu kwigu onadgrobnim spomenicima. Za ovo izuzetno delo ~a~an-ski profesor je dobio Vukovu nagradu.U : Politika. - God. 76, br. 23784 (23. decembar 1979),str. 12.

584. PETROVI], RodoqubPo~eo Draga~evski sabor.

U : Politika. - God. 80, br. 25104 (27. avgust 1983), str. 8.O u~e{}u R. Nikoli}a na Saboru govorom o krajputa-{ima.

585. PETROVI], RodoqubNije bilo dobrih starih vremena : kako je ~a~an-

ski profesor Radojko Nikoli} koriste}i zapise iz

91

crkvenih kwiga o umrlima napisao kwigu o davno pro-{lom i nedovoqno poznatom vremenu.U : Politika. - God. 85, br. 26994 (27. novembar 1988),str. 8.

586. POPOVI], RadovanKratka istorija Beograda : novo u kwiàrskim

izlozima.U : Politika. - God. 95, br. 30375 (18. maj 1998), str. 20.O kwizi R. Nikoli}a „Uspewa na Ov~ar“.

587. POPOVI], RadovanKulturna istorija Pan~eva : novo u kwiàrskim

izlozima.U : Politika. - God. - 99, br. 31728 (4. mart 2002), str. 14.

588. POPOVI], RadovanU carstvu de~je ma{te : novo u kwiàrskim iz-

lozima.U : Politika. - God. 99, br. 31735 (11. mart 2002), str. 14.

O kwizi R. Nikoli}a „Koreni i vreè“.

589. POPOVI], RadovanJasenica u legendi.

U : Politika. - God. 99, br. 31763 (8. april 2002), str. 14.Citiran deo predgovora R. Nikoli}a u kwizi „Ràn“Dragutina Pauni}a.

590. POPOVI], Radovan @ivotopis Bogdana Dun|erskog : novo u kwiàr-

skim izlozima.U : Politika. - God. 99, br. 31801 (20. maj 2002), str. 16.Citiran deo recenzije R. Nikoli}a za kwigu „Prili-ke, Dubrava, Radaqevo“ Dragoquba Vujovi}a.

591. POPOVI], Radovan Erotika naspram pornografije : novo u kwiàr-

skim izlozima.U : Politika. - God. 99, br. 31857 (15. jul 2002), str. A 11.

92

Naveden citat iz pogovora R. Nikoli}a u kwizi „@e-na i mirisi“ Dobre Ruì}a.

592. RADIÊVI], NelaPripovetke i poezija {tamparije „Svetlost“.


593. RAOVI], PredragSpomenik sa testamentom : zanimqivosti iz na-

{e pro{losti.U : â~anski glas. - God. 37, br. 37 (20. septembar 1968),str. 6.

594. RAOVI], PredragTuàn rastanak od narodnog lekara : sahrawen dr

Branimir Risimovi}.U : â~anski glas. - God. 48, br. 51 (12. decembar 1980),str. 8.

595. RAOVI], PredragPamtqiva pamtiqa minulog : praznik kwige na

Draga~evskom saboru truba~a.U : â~anski glas. - God. 57, br. 36 (1. septembar 1988),str. 7.

596. RAOVI], PredragVelikanu, s qubavqu : u Kaoni odràna central-

na sve~anost povodom 200. godi{wice ro|ewa VukaStefanovi}a Karayi}a.U : â~anski glas. - God. 56, br. 46 (12. novembar 1988),str. 7.

597. RAOVI], PredragOstalo je samo delo : (iz besede Nikole Stoji}a

na promociji kwige „Kamenorezac Radosav îkiriz“autora Radojka Nikoli}a).U : â~anski glas. - God. 57, br. 48-49 (29. novembar1989), str. 10.

93

598. RAOVI], Predragîkiriz po drugi put me|u svojima : nesvakida-

{wi doga|aj u Rtima.U : â~anski glas. - God. 57, br. 50 (7. decembar 1989), str.10.

599. RAOVI], PredragNeizbrisiv trag u vremenu : u Gu~i odràn nau~-

ni skup posve}en Ranku Tajsi}u.U : â~anski glas. - God. 62, br. 45 (5. novembar 1993),str. 6.

600. RAOVI], PredragTragawe za korenima : izlo`ba slika bra}e Ko-

va~evi} u Lu~anima.U : â~anski glas. - God. 63, br. 13 (25. mart 1994), str. 7.

601. RAOVI], PredragOstav{tina za budu}nost : nove kwige za budu}-

nost.U : â~anski glas. - God. 63, br. 23 (10. jun 1994), str. 13.

602. RAOVI], PredragStvarala~ki poduhvati : tri i po decenije Doma

kulture u Gu~i.U : â~anski glas. - God. 65, br. 10 (28. februar 1997),str. 9.

603. RAOVI], PredragPraznik pisane re~i : {ezdeset pet godina bi-

bliotekarstva u Draga~evu.U : â~anski glas. - God. 68, br. 9 (27. februar 1998),str. 9.

604. RAOVI], PredragDuh prona|e put u tmini : rekao je na kwièvnom

poselu Dragan Jovanovi} Danilov. U : â~anski glas. - God. 68, br. 40 (8. oktobar 1999),str. 9.

94

605. RAOVI], PredaragDosegnuti zavi~ajni i li~ni koreni : pohvale au-

toru Dragoqubu Vujovi}u i izdava~u Grafici Jure{.U : ^a~anski glas. - God. 70, br. 22 (7. jun 2002), str. 12.

606. RISTI], SawaSeqakova du{a na kamenu : autor Radojko Ni-

koli}.U : Agrobanka. - God. 10, br. 63 (novembar 1999), str. 11.

607. SARATLI], RadaDodeqene Vukove nagrade.

U : Politika. - God. 76, br. 23775 (14. decembar 1979),str. 14.

608. SEKULI], ZoranSeqa~ka du{a na kamenu : nagrada u pravim ru-

kama.U : Ilustrovana Politika. - Br. 1103 (26. decembar1979), str. 28-29

609. SIMOVI], DraganKwiga u kamenu : zapis o Radojku Nikoli}u.

U : Zadruga. - Br. 1725 (6. april 1978), str. 14.

610. SIMOVI], DraganKakvi su nam preci.

U : Panorama. - Br. 1158 (28. septembar 1979), str, 17.O „Kamenoj knjizi predaka“.

611. SIMOVI], DraganStvarala~ke mogu}nosti i poku{aji.

U : Kwi`evne novine. - God. 31, br. 595 (8. decembar1979), str. 2-3.O „Kamenoj kwizi predaka“.

612. SIMOVI], DraganSmelost zvana stvarawe : {ta sam sve ~uo, pojmio

i, zapisao potom, jedne novembarske no}i u stanu Radoj-

95

ka Nikoli}a, autora studije „Kamena kwiga predaka“.U : â~anski glas. - God. 48, br. 49 (14. decembar 1979),str. 11.

613. SIMOVI], DraganVreme potonje hajdu~ije : groblja zapadne Srbije.

U : Zum reporter. - God. 18, br. 794 (24. septembar - 1. ok-tobar 1981), str. 6-9.

614. SIMOVI], DraganTajne ìvota i smrti : ljudi koje sre}emo.

U : Dvoje. - (5. decembar 1984), str. 19.

615. SIMOVI], Milinko [ekiZeo~ani su ponosni na svoje qude.

U : â~anski glas. - God. 48, br. 2 (11. januar 1980), str. 6.Povodom dodele Vukove nagrade Radojku Nikoli}u.

616. SRE]KOVI], Milutin@ivot u slovu epitafa : (Radojko Nikoli}: „Ka-

mena kwiga predaka“, NIRO „Zadruga“, Beograd, 1979).U : Raskovnik. - God. 7, br. 24 (leto 1980), str. 106-113.

617. SRE]KOVI], Milutin„Seqakova du{a na kamenu“, De~je novine, Gor-

wi Milanovac, 1991.U : Hri{}anska misao. - God. 1, nova serija, br. 3-5(1993), str. 84.

618. STANI], RadenkoDelo „Kamena kwiga predaka“.

U : Politika. - God. 76, br. 23652 (11. avgust 1979), str. 8.Stani}ev odgovor u anketi „[ta je za vas bio doga|ajsezone“.

619. STANI], RadomirRadojko Nikoli}: „Kamena kwiga predaka“, NI-

RO „Zadruga“, Beograd, 1979. godine.U : Zbornik radova Narodnog muzeja. - Br. 9 (1978), str.347-354.

96

620. STANI], RadomirKamena kwiga predaka : pod ovim naslovom, u iz-

dawu NIRO „Zadruga“, u Beogradu, objavqena je kwigaRadojka Nikoli}a posve}ena natpisima na na{im nad-grobnim spomenicima.U : Politika. - God. 76, br. 23671 (29. septembar 1979),str. 16.

621. STANI], Radomirôvekova du{a na kamenu : Radojko Nikoli} : Ka-

mena kwiga predaka, Zadruga, Beograd, 1979.U : Poveqa oktobra. - God. 9, br. 29 (4/ 1979), str. 107-109.

622. STANI], RadomirUmirawa ìvotu jednaka : autor : Radojko Niko-

li}; izdava~ „â~anski glas“, â~ak, 1988.U : Politika. - God. 86, br. 27142 (29. april 1989), str. 14.

623. STANI], RadomirMajstor o majstoru : (Radojko Nikoli}, „Kameno-

rezac Radosav îkiriz“, „De~je novine“, Gorwi Mila-novac, 1989).U : Draga~evski truba~. - Br. 20 (25-27. avgust 1989),str. 4.

624. STANI], Radomir„Kamenorezac Radosav îkiriz“: autor Radojko

Nikoli}, izdava~ „De~je novine“, Gorwi Milanovac,1989).U : Politika. - God. 87, br. 27409 (27. januar 1990), str. 15.

625. STEFANOVI], QubicaSvetlopisani draga~evski truba~i : narodna iz-

lo`ba u narodnoj ku}i – rekao je za fotografske zapi-se o u~esnicima 40. Draga~evskog sabora truba~a u Gu-~i 2000. godine autora Miroslava Zaklana kwièvnikRadojko Nikoli} koji je otvorio izlo`bu.U : Agrobanka. - God. 13, br. 79 (januar-februar 2003),str. 15.

97

626. STOJI], Nika-NikolaTu`balica i zapisi o hajducima : iz zbirke Radoj-

ka Nikoli}a.U : Draga~evski truba~. - Br. 7 (27-29. avgust 1976), str.[12].

627. STOJI], Nika-NikolaNove kwige.

U : Draga~evski truba~. - Br. 28 (22-24. avgust 1997),str. 8 O kwizi „Kamenopisci narodnog obraza“

628. TODOROVI], DraganUmirawa ìvotu jednaka : kwiga ra|ena na osno-

vu zapisa iz kwiga umrlih u zapadnoj Srbiji.U : Ekspres nedeqna revija. - Br. 8386 (12. jul 1987), str. 8.

629. TODOROVI], DragojeKako sam doìveo slobodarstvo Draga~evaca.


630. TODOROVI], DragojeTrajan spomenik : uz stogodi{wicu Gora~i}ke

bune.U : â~anski glas. - God. 62, br. 8 (19. februar 1993),str. 6.

631. TODOROVI], MiroslavIz tmine blago.

U : Borba. - God. 81, br. 150 (30. maj 2002), str. [10].O kwizi „Koreni i vreè“.

632. TODOROVI], R.Zapisi sa starih spomenika.

U : Ve~erwe novosti. - (24. avgust 1969)

633. TRNAVSKI, VukMr~ajeva~ki „akademik“ Vlajo.

U : Politika. - God. 71, br. 21665 (29. januar 1974), str. 9.

98

634. ]ULAFI], MiladinDovi|enja na onom svetu.

U : Intervju. - God. 8, br. 181 (13. maj 1988), str. 17.Izbor epitafa iz „Kamene knjige predaka“

635. URO[EVI], MilovanO „Kamenoj kwizi predaka“ Radojka Nikoli}a.

U : Gradac. - God. 7, br. 33 (1980), str. 32-36.

636. URO[EVI], MilovanEpitafi iz „Kamene kwige predaka“ Radojka Ni-

koli}a / [izabrao Milovan Uro{evi}].U : Venac. - Br. 155-156 (12/1987-1/1988), str. 27.

637. FILIPOVI], R.Tu`no, a vedro.

U : Politika. - God. 77, br. 24081 (19. oktobar 1980),str. 20.O epitafima iz „Kamene kwige predaka“ Radojka Ni-koli}a.

638. CVETKOVI], NikolaU ime ìvota : (recenzija nove kwige Radojka

Nikoli}a: „Umirawa ìvotu jednaka“.U : â~anski glas. - God. 57, br. 37 (7. septembar 1988),str. 7.

POSVETE PESNIKA

639. Ratoborac : Radojku Nikoli}u.U : Ru{nice / Radovan M. Marinkovi}. - â~ak : Udru-èwe publicista, 1991. - Str. 1.

640. Kamena hronika Radojka Nikoli}a.U : â~anske elegije / Radovan M. Marinkovi}. - â~ak: Grafika Jure{, 1995. - Str. 28.

99

641. Ratovi i breskve : Radojku Nikoli}u.U : Zatvorenik u ruì me|u svojima / Dragan Kolunyija. - â~ak : Gradska biblioteka, 1997. - Str. 35.

642. Ratoborac : Radojku Nikoli}u.U : Trubnice / Radovan M. Marinkovi}. - â~ak : Gra-fika Jure{, 1998. - Str. 14.

643. Kamena hronika Radojka Nikoli}a.U : âri zavi~aja : antologija ~a~anskog pesni{tva /[priredio] Milovan Uro{evi}. - â~ak : Grafika Ju-re{, 2000. - Str. 160.

644. Posmrtnice : senima Radojka Nikoli}a.U : Dnevnice / Radovan M. Marinkovi}. - â~ak : „Jel-Mil“, {tamparija Baji}, 2006. - Str. 36.

TELEVIZIJSKE EMISIJE ORADOJKU NIKOLI]U

645. Du{a na kamenu : Radojko Nikoli} / urednik i scenari-sta Velibor Lazarevi} ; rediteq Dragan Jovanovi}. -Beograd : RTS Prvi program, 3. decembar 1996. - traja-we 26’ 47’’. - Ciklus emisija Na izvori{tu

646. Portret : Radojko Nikoli} / autor Danka Radovi}. -â~ak : TV Galaksija 32, 1997. - trajawe 58’.

647. [Radojko Nikoli}] / Aleksandar Radovi}. - â~ak : TVGalaksija 32, 26. oktobra 2003. - trajawe 111’27’’. - Ci-klus emisija Nostalgija

100

REGISTAR IMENA

A. P. 409Avramovi}, Dimitrije 184Aleksandri}, Mileva 410Andri}, Ivo 50, 82Andri}, Radomir 411, 412

B. H. 413Babi}, Dragan 26Bakovi}, Milica 414Bawac, \ina 415Barjaktarevi}, V. 416Ber|ajev, Nikolaj A. 80Bjeli}, Vesna 417Bojovi}, Nevenka 357Bukilica, \or|e 418

V. M. 419V. N. 420Vasi} Vuji~i}, Vesna 421Vasi}, Dragi{a 431Veruovi}, Milorad 422Vito{evi}, Dragi{a 1, 9, 332, 346, 360, 411, 423-427Vlaji}, M. 428Vuji}, Joakim 16, 536Vujovi}, Vladan 429-431Vujovi}, Dragoqub M. 22, 590, 605Vukosavqevi}, Miladin 432-448Vulovi}, Milovan 13

Gavrovi}, Vujica 193Ga~i}, Radi{a 449Gligorijevi}, Hayi Prodan 264Gli{i}, Milomir 520

Da{i}, Jaroslav 450Devi}, Dragoslav 442

101

Dedi}, Arsen 431Dimitrijevi}, Vladimir 430Dun|erski, Bogdan 590Duwi}, Katarina 451

\okovi}, Milan 452-454\okovi}, Milojko P. 347, 455-457

Eterovi}, Ivo 286

@ivanovi}, Dragan 458, 459@ivkovi}, Milutin 460

Z. F. 461Zaklan, Miroslav 21, 25, 543, 625Zate`i}, Novica 462-464

I. S. 465Ivanovi}, Voja 466Igwatovi}, Miodrag 361Ili}, Dimitrije 467Isailovi}, Dragoqub, 329

Jakovqevi}, Du{an 468Jak{i}, \ura 280Jankovi}, Maksim 325Jankovi}, Milan 316Jawu{evi}, Stanko 469Ja}imovi}, Miodrag 10, 348, 501Jevtovi}, Milo{ 470, 471Jeremi}, Svetislav 292Jovanka Orleanka, @an d’ Ark 161, 164Jovanovi}, Bojan 253Jovanovi}, Dragan 645Jovanovi}, Dragan Danilov 604Jovanovi}, Ra{ko V. 472Jovan~evi}, Radoslav 401Jova{evi}, Miloje 293Jovkovi}, Milojko 301

102

Kara|or|e 28-37, 85, 116, 121, 169, 170Karan, Milenko 249, 250, 473Karayi}, Vuk Stefanovi} 52, 90, 211, 212, 442, 454, 453, 596Kiriyi}, Dragutin 178Kova~evi}, Branko 349, 350Kova~evi}, Zoran R. 474Kova~evi}, Milo{ 182Kova~evi}, Mirko 508, 600Kova~evi}, Nikola 5, 600Koji}, Dejan 419Kolunyija, Dragan 524, 641Kosanovi}, J. 475Kruni}, Dejan 14Kuki}, Qubisav 175, 516Kulinovi}, ]. 476

Lazarevi}, Velibor 477, 478, 645Lazovi}, Milorad 484Leti}, Koviqka 248, 429, 482Le{ovi}-Stanojevi}, Zorica 479-484Loma, Arsenije 10Lomovi}, Bo{ko 485, 486Luki}, Jovan 24, 355

Qu{i}, Rado{ 537

M. D. 487M. T. 488Majstorovi}, G. 489Maksimovi}, Miodrag 490Marinkovi}, Zoran 28-43Marinkovi}, Radovan M. 20, 24, 28-43, 245, 349, 355, 430, 491-

542, 639, 640, 642, 644Markovi}, I. 544Markovi}, Qubomir 11, 351- 354, 387, 481, 545-547 Markovi}, Petar 12Markovi}, Radul 484, 548, 549Markovi}, Svetislav Q. 351-355Markovi}, Uro{ 192

103

Maslar, Stojan 318Matovi}, Marijana 550Matovi}, Miodrag 551, 552Mijanovi}, Ka}a 553, 554Milovanovi}, Krsto 26Milo{evi}, Milan 555Milo{evi}, Sne`ana 556Mirkovi}, ^edomir 557Miti}, Srboqub 558Mihailovi}, Atanasko 449, 537Mihailovi}, Janko Moler 401Mojsilovi}, Miroslav Mile 447, 480, 559, 560

Nasti}, Biqana 561Nedi}, Vladan 356, 411, 562Nedovi}, Milojko 247, 563Nu{i}, Branislav 504

Obradovi}, Branislav-Yambo 319Obradovi}, Milo{ 19, 414Obrenovi}, Milan 124Obrenovi}, Milo{ 28-37, 116, 121Oluji}, Grozdana 564Orbovi}, Marija 565, 566Ota{evi}, Gvozden 567, 568Ota{evi}, Danica 569-571

Pavlovi}, Dragoqub 336Pavlovi}, Miodrag 398, 521Pavlovski, Radovan 502Paji}, Milenko 357, 572, 573Panteli}, Milija 574Pauni}, Dragutin 23, 46, 251, 589Paunovi}, Sini{a 242, 243Pa{i}, Nikola 298Petkovi} Dis, Vladislav 48, 49, 269, 284, 398Petrovi}, Branislav 575Petrovi}, Gradimir 458, 576-580Petrovi}, Milojko 581

104

Petrovi}, Milutin 514Petrovi}, Nade`da 277Petrovi}, Rodoqub 358, 479, 582-585Petronijevi}, Tihomir 171, 172Pjevovi}, Obren 51, 52Popovi}, Qubo 314Popovi}, Nikola 18Popovi}, Radovan 586-591Popovi}, Tomislav 341Princip, Gavrilo 280Proti}, Mladen 298Proti}, Tomislav 493Putnik, Radomir

Radivojevi}, Blagoje 474Radi~evi}, Branko V. 70, 76, 84Radi~evi}, Nela 592Radovi}, Aleksandar 647Radovi}, Danka 646Radowi}, Svetozar Ras 487, 509Raji}, Delfina 359, 401Raji}, Tanasko 274Rali}, Prvoslav 411Raovi}, Predrag 593Risimovi}, Branimir 594 Risti}, Sawa 606Ristovi}, Aleksandar 54Ru`i}, Dobrosav 591

Saratli}, Rada 607Sekuli}, Zoran 608Sizif 56Simi}, Josif Teo~inac 176, 188-191Simovi}, Dragan 609-614Simovi}, Milenko [eki 615Slavkovi}, Jovi{a 15, 45Sokrat 59Sre}kovi}, Milutin 44, 360, 616, 617Stani}, Radenko 618

105

Stani}, Radomir 619-624Stevanovi}, Dobrosav 194, 195Stevi}, Radomir Ras 466Stefanovi}, Qubica 625Stoji}, Nika Nikola 17, 28-37, 349, 442, 597, 626, 627

Tajsi}, Ranko 13, 83, 92, 252, 342, 599Timotijevi}, Milo{ 359Todorovi}, Dragan 628-630Todorovi}, Dragoje 244, 246Todorovi}, Miroslav 631Todorovi}, Pera 343Todorovi}, R. 632Tomi}, Jovan 186Trifunovi}, Branko 27, 492Trifunovi}, Vera 558Trifunovi}, \or|e 411Trnavac, Milivoje 361Trnavski, Vuk 633

]ulafi}, Miladin 634

Uro{evi}, Zoran 460Uro{evi}, Milovan 635, 636, 643

Filipovi}, R. 637

Cvetkovi}, Nikola 638

^vorovi}, Slobodan 20^ikiriz, Radosav 3, 173, 174, 179, 390, 391, 395, 456, 526, 623,

624

Yokovi}, Sreten 283

106

REGISTAR NASLOVA LISTOVA I ÂSOPISA

Agrobanka (Beograd) 606, 625Arena (Zagreb) 458

Bagdala (Kru{evac) 562Blic (Beograd) 471Borba (Beograd) 475, 546, 631Venac (Gorwi Milanovac) 548, 553, 636Vesti (Uìce) 455Vesti (Frankfurt) 552Ve~erwe novosti (Beograd) 428, 462-464, 551, 632Vukovac (â~ak) 563

Gimnazion (â~ak) 542Glas biblioteke (â~ak) 333, 335, 336, 339Gradac (â~ak) 50, 88, 120, 138, 146, 149, 151, 179, 214, 635

Danas (Beograd) 573Dvoje (Beograd) 614Delo (Qubqana) 420Disov glasnik (â~ak) 127, 128Disovo prole}e (â~ak) 54, 384, 391, 550, 565

Dnevnik (Novi Sad) 416Doga|aji (Lu~ani) 158Draga~evski truba~ (Gu~a) 92, 172, 173, 178, 181, 182, 233, 322,

328, 334, 342, 395, 407, 427, 529, 530, 534, 623, 626, 627Duga (Beograd) 575

Epoha (Beograd) 412

Zadruga (Beograd) 411, 435, 609Zadu`bina (Beograd) 456, 457, 474, 578Zbornik radova Muzeja rudni~ko-takovskog kraja (Gorwi

Milanovac) 541Zbornik radova Narodnog muzeja (â~ak) 90, 91, 93, 119, 123,

126, 131, 133, 134, 142, 152, 176, 177, 197, 215, 230, 231, 238,239, 343, 453, 619

107

Zdravstvo (â~ak) 89, 388Zum reporter (Beograd) 613

Ilustrovana Politika (Beograd) 122, 164, 166, 556, 577, 608Intervju (Beograd) 634Iskra (â~ak) 460

JATova revija (Beograd) 554Jedinstvo (Pri{tina) 421Jefimija (Beograd) 544

Kwièvne novine (Beograd) 70, 76, 82, 84, 85, 169, 250, 251,253, 611

Komunist (Beograd) 94, 564

Letopis Matice srpske (Novi Sad) 557

Magazin (Zagreb) 459

Narodna armija (Beograd) 47Nastava i vaspitawe (Beograd) 95-103Na{a pro{lost (Kraqevo) 121Na{e selo (â~ak) 168, 240, 241Na{i koraci (â~ak) 415NIN (Beograd) 380, 555Novi glas (â~ak) 157

Orfej sa Mlave (Kamenovo) 486

Panorama (Zagreb) 610Poveqa oktobra (Kraqevo) 621Polet (â~ak) 451Politika (Beograd) 56-69, 71, 73, 75, 77-81, 83, 105-108, 111-

113, 118, 125, 139-141, 143, 228, 249, 275, 284, 291, 292, 299,300, 304, 311, 313, 315, 318, 326, 389, 399, 418, 419, 424, 448,461, 465, 469, 472, 487, 490, 568, 582-591, 607, 618, 620, 624,633, 637

Politika ekspres (Beograd) 260, 261, 264, 267, 268, 270, 274,276-280, 285, 286, 287, 289, 293-295, 297, 301-303, 305, 306,

108

308-310, 317, 320, 409, 473, 567, 576, 578-580, 628Politikin zabavnik (Beograd) 488Pravoslavqe (Beograd) 581Prakti~na èna (Beograd) 476Prosvetni pregled (Beograd) 413, 425, 545, 547, 549, 566

Raskovnik (Beograd) 55, 87, 129, 135-137, 145, 165, 174, 175,196, 332, 382, 423, 477, 558, 616

Revija selo (Beograd) 489Reporter (Beograd) 466

Savindan (Prijepoqe) 422Saop{tewa (Beograd) 337Srpski narodni kalendar za prestupnu 2004. (â~ak) 226

Takovske novine (Gorwi Milanovac) 186-195, 234-237, 429-431, 449, 485, 561

Uì~ki zbornik (Uìce) 184, 185

Folklor - magazin (Beograd) 543Frula (Prislonica) 74, 167

Hri{}anska misao (Beograd) 617

â~anski glas (â~ak) 48, 49, 51-53, 86, 104, 109, 110, 114-117,124, 130, 132, 144, 147, 148, 150, 153-156, 159-163, 170, 171,180, 183, 198-213, 216-225, 227, 229, 232, 242-248, 252, 254-259, 262, 263, 265, 266, 269, 271-273, 281-283, 288, 290, 296,298, 307, 312, 314, 316, 319, 321, 323-325, 327, 329-331, 338,340, 341, 344, 362-379, 381, 383, 385-387, 390, 392-394, 396-398, 400-406, 408, 410, 414, 426, 432-434, 436-447, 450, 452,454, 467, 468, 470, 478-484, 491-528, 531-533, 535-540, 559,560, 569-571, 574, 592-605, 629, 630, 638

â~ansko ogledalo (â~ak) 417

109

PRILOZI

Milutin SRE]KOVI]

RADOJKO NIKOLI]

Studirali smo zajedno, na Grupi za jugoslovensku kwi-èvnost i srpskohrvatski jezik, kako se to onda zvalo. Aliu prvim godinama studija ja sam ga mawe poznavao po wego-vom individualitetu, a vi{e po druèwu sa Arsenom [Seku-li}em]. Radojko je bio visok, razvijen â~anin, Arsen oni-èg rasta, niskog samo kad se nalazio uz Radojka Nikoli}a.Oni su se druìli svakodnevno, bili su {kolski drugari,zemqaci, dakle, stari prijateqi. Tek u posledwoj godinistudija, dok smo se u lingvisti~kom seminaru pripremaliza prvi deo diplomskog, Radojko i ja smo postali prijateqi,i to ostali do dana{weg dana.

Radojko, u stvari, nije bio iz â~ka (u ovom gradu u~ioje Gimnaziju), on je ro|en u Draga~evu, u malim Zeokama, se-lu prosutih ku}a i lepog pobr|a. O~eva ku}a je prava se-qa~ka, na obre{ku iznad we su dva stoletna stabla tre{we(preostala od nekada{wih {est) – debla kakva nisam videou svom veku – kom{ije udaqene, kako to ve} biva u selimaizme|u planine Jelice i varo{i Ivawice, na prostoru ko-ji se zove Draga~evo, nastawenom uglavnom prebezima i se-obarima iz Hercegovine.

Ne, nije se Radojko u svom zrelom intelektualnom ìvo-tu spremao da pi{e o Draga~evu i Draga~evcima – ovaj kraj iovi qudi imaju sre}e sa svojim u~enim glavama, pa danas spa-daju u najprou~enije i najpoznatije oblasti u Srbiji, jer sva-ki pismeniji Draga~evac èli da kaè ono {to on zna o svomzavi~aju, a da zna boqe od drugih, to se ve} razume, Srbi smo –on je danas najboqi poznavalac seoske patrijarhalne kulture

113

svakako i zato {to poreklom ima najdubqi koren u na{em se-qa~kom ìvotu, ali wegova saznawa o ovom istorijskom i an-tropolo{kom bi}u na{eg ìvota, o patrijarhalnoj priroditog ìvota i sistemu vrednosti koji je po woj uspostavqen,duguju, pre svega, wegovoj qubavi za vukovski na~in mi{qewai procewivawa, oboga}en modernijim razumevawem etno-an-tropologije i etno-psihologije, oblasti u kojima je Nikoli-}eva obave{tenost i golema i sistematska. Studije kwièv-nosti pomogle su mu da se suo~i sa Vukom i srpskim jezikom,da pojmi delo ~oveka koji nas je uveo u Evropu sa darovima ̀ i-vota i istorije {to su toj Evropi nedostajali, mada weni,evropski, odvajkada utemeqeni u weno bi}e gr~ko-vizantij-ske duhovnosti, u kome se najsu{tastvenije procedila i sta-loìla duboka i zagonetna misao azijskog kontinenta. I dase suo~i sa jezikom, sa wegovom mo}nom sintaksom, koja namgovori svojom ~udesnom re~enicom, bogatija od svakog pojedi-na~nog ~oveka, umnija od svakog veka, te da tako oslu{ne nesamo kako taj jezik silazi sa usana brzorekih mu zemqaka, ni-ti kako odleè wegov bruj i roman u napisanim kwigama ovognaroda, ve} da ga otkrije u kamenu, na nadgrobnicima i kraj-puta{ima, gde je odavno bio izmeren utegom ve~nosti, okre-nut najbitnijem da bi pretrajao vremena. Bez Vuka Karayi}ane bismo danas razumeli Nikoli}eve studije o patrijarhal-noj kulturi srpskog sela, {to }e re}i: srpskog naroda. Ako uSrbiji nekada nije bilo drugih qudi osim seqaka, kako je za-pisao Vuk jo{ u vreme svoje mladosti, sve do Drugog svteskograta seqa~ki ìvot je bio i ostao sinonim narodnog ìvota.Kwige posledwih na{ih vukovaca, Dragi{e Vito{evi}a iRadojka Nikoli}a, najboqe su svedo~anstvo da je Vukovaiskra u na{oj nauci o ìvotu srpskog naroda dala najsna`ni-ja obasjawa i da je bila ìva dugo, sve do na{ih dana.

** *

Wih je tri brata i dve sestre. I dok su sestre po{le zasvojom sudbinom, onako kako seoske devojke odvajkada pola-ze „za sre}om“, ne o~ekuju}i od ìvota ne{to vi{e od onog{to im je dala o~eva ku}a, maj~in nauk i seoska sredina,

114

bra}a su krenula u raskorak sa tom sredinom – sredwi i naj-mla|i su po{li na visoke {kole. Milija }e postati profe-sor Beogradskog univerziteta, doktor nauka, najboqistru~wak za metodiku srpskog jezika u nastavanoj praksi.Radojko }e posle zavr{enih studija na Grupi za jugosloven-sku kwièvnost diplomirati i na Grupi za psihologiju.Najstariji, Slavimir, ostao je na selu. Draga~evo, u komeima qudi od svake pameti, nema od wega boqeg znalca srp-ske istorije me|u seqacima, ni boqeg poznavaoca narodnihobi~aja. Re~it je Slavimir, ~uvene su wegove zdravice, be-sede, zapam}eni su mnogi wegovi posmrtni govori starimDraga~evcima soluncima. Objavio je zbirku pesama – eto,me|u bra}om on je jedini pesnik!

A otac im nije u~io {kolu. Sam se kasnije opismenio,kaù. Pa je u vreme svog ratovawa, tuku}i se kao artiqeracsa [vabom i Bugarima, vodio dnevnik da bi trajnije pamtiosvoje ratne godine. A i za unuke, govorio je. KwièvnikMiodrag Ja}imovi} uvrstio je ratni dnevnik starog Niko-li}a u svoje „Slovo ratnikovo“.

Tako su svi Nikoli}i po mu{koj liniji ostavili du-bqi ili pli}i trag o sebi, svedo~e}i o svom daru po meritog dara.

Radojko je imao znawa i snage da srpski narod sagledapo bogatstvu wegove patrijarhalne kulture. Da ga vidi ta-mo gde je taj narod obeleàvao svoju granicu izme|u ìvotai smrti. Da prou~ava wegova saznawa o trajnom i trenutnomu malovekom ìvotu ~oveka zrnosada, zemqodelca, teàka,ratara, zanatlije, da ga vidi u trenutku kad se taj seqak, ko-ji od brazde i vrste nije imao vremena da misli na „onostra-no“, preselio sa wive na grobqe i shvatio da nema povrat-ka. I to kazao re~ju ukovanom u kamen. Tajnu tog kamena, tihureza, Radojko Nikoli} danas zna boqe nego iko u Srbiji.

** *

Rad u {koli nije mogao potpunije da zadovoqi profeso-ra Nikoli}a, bio je dosta sku~en za wegova znawa i intelek-tualna raspiwawa. Zadovoqstvo koje je ose}ao dok je, sve

115

upornije, gowen neodoqivom snagom, prou~avao narodnukwièvnost i wena mitolo{ka iskustva, sve vi{e je teìloda se sistemati{e, da bude „iskori{}eno“. Na to ga je naro-~ito navodilo wegovo ostra{}eno izu~avawe istorije srp-skog naroda u pro{lom veku. Vide}i da su spomenici na gro-bqima i krajputa{i, tamo, u zapadnoj Srbiji, izme|u Drinei Rudni~kog pomoravqa do kosovskih predela, uglavnom doJavora, Golije i ra~ke oblasti, toliko ispisani takozvanimepitafima da sadrè svojevrsnu narodnu istoriju napisanuna domaku smrti, na prvom izmaku od ìvota, na pravoj „na-u~ni~koj distanci“, Radojko Nikoli} je pomislio da se ta„kamena kwiga predaka“ moè sklopiti kao ìva istorijanaroda, koju su o wemu ispisali wegovi mrtvi. Tada je odlu-~io da prokrstari po grobqima {irom zapadne i centralneSrbije, da napi{e ovu istoriju kojoj su uveliko pretili li-{aj, mahovina, svakovrsno `buwe, qudski nemar, zub vremenakoji lagano a neumitno izgriza i osipa kamen, `deru}i slo-va, ostavqaju}i samo wihove ne~itqive tragove.

Razgovaramo o tome u â~ku, u wegovom stanu.Radna soba Radojka Nikoli}a. Odmah pada u o~i ove}a

grafi~ka predstava seoske ku}e, veoma bri`qivo izvedenau detaqima. „U toj ku}i smo odrasli“ obja{qava mi, „znalismo svaki wen deli} i spoqa i iznutra“. Kasnije je odlu~ioda je nacrta, da je ne zaboravi.

Zatim kerami~ki tawir Mirjane Isakovi} – na wemu:golub kquje gro`|e. Elegantna linija crteà, poetska ne-`nost boja, savr{ena tonska jednostavnost. To je spomeni~-ki crte`, plitki reqef, on simboli~no ozna~ava du{u uraju, koja se nasla|uje bo`jom milo{}u. Jo{ neki etnograf-ski predmeti po zidovima. Veoma lepa ikona svetog JovanaKefalofora, rad na drvetu, mo`da rani 17. vek? Police sakwigama: mnogo tzv. stru~nih kwiga, re~nika, studija, lek-sikona, enciklopedija. Vukove kwige.

Nije mogao ni pomi{qati {ta }e od svega toga biti, odtih lutawa od mesta do mesta, od grobqa do grobqa. Prvihgodina vodilo ga je neko ludilo, radosno ose}awe da sazna-je tajnu koju su svi drugi zabatalili i zaboravili. Jest, bi-la je to prava strast. Kakva ki{a, ni èga, ni mrazi~ak, niludi vetar – wemu ni{ta nije moglo da omete odlazak na ta

116

grobqa. Srodio se sa wima, mada je znao da ga neki, pa da,najvi{e ovi wegovi, ovde u â~ku, smatraju ludim. I wemuse danas, posle toliko godina, ~ini da je, mo`da, ko zna, ta-da i bio, onako, na svoju ruku: oni ovde kupuju name{taj, uno-se u stanove regale, mewaju kola, a on po grobqima! Imajuqudi pravo na svoj ìvot, kaè. Ali po~eli su da ga, ne}ere}i, ru`na je re~, tako se mi po na{im porodi~nim sedeq-kama zabavqamo kad pomiwemo kolege i prijateqe.

A onda su se pojavile slutwe mogu}ih metodolo{kihusmeravawa saznatog. Materijal se prosto sam otvarao, po-javili su se u wemu horizonti budu}ih saznawa. Ono {to jeu po~etku bilo, vaqda, samo strast, tek sada se razgorelo.

Sa spomenika je progovorila jedna Srbija koju do sadanismo hteli, ili nismo umeli, da vidimo. A ona je u mnogo~emu druga~ija od na{e idili~ne slike o Srbiji, pa i o se-qaku – pojavqivala se neka Srbija tamnijeg lica, mnogobalkanska u svom iskustvu, vi{e mitska nego racionalna,najvi{e nesre}na, mu~eni~ka, gladna a hlebna, kao da je bezsre}e, mo`da na{a prava seqa~ka Srbija.

Razgovarao je sa seqacima, bili su uvek orni za pri~u,i uvek su nastojali da svoje selo predstave sa dobre strane.Za~udo su voleli pri~e o istorijskim doga|ajima. O Lazarui Milo{u. O svetom Savi. O Kara|or|u i onom drugom Mi-lo{u. O hajducima i vojnicima. Wihove ène bi ga ~estoponudile hlebom, kola~em, jabukom, ~a{om rakije ili vina.

I to se de{avalo, naro~ito kad je dan èèn, pa upe~eu grobqanski kamen, u suvu travu. Pruì ruku, jer je ukova-ni tekst si{ao u korov, razgrne, ho}e da ga u celosti pro~i-ta, a ona samo pruì glavu, zapalaca. [arka, dabome. Odsko-~i kao oparen, niko nije ni krupan ni teàk kad treba da iz-begne ujed otrovnice.

Bio je u 250 mesta, obi{ao preko 350 grobaqa, pro~itaoje preko 70 000 epitafa, video da je na{ narod, onaj dinar-skog porekla, kako ga je Cviji} razvrstao, epski raspri~ani poeti~an ~ak i ovde, kad pi{e o svojim pokojnicima. Mismo, kaè, zami{qen je, dugo }uti: mi smo narod koji mislida se ìvot i smrt mogu sloìti, da su oni, iako u svemudruga~iji, nekako, ~ovekovo pravo. Pravo da ìvi. Pravo daumre. Da uvek bude – svoj.

117

** *

Obratio se Dragi{i Vito{evi}u.Sve je bilo sre|eno, prikupqeni materijal razvrstan u

poglavqa, utvr|eni rezultati prou~avawa, uspostavqenesve neophodne nau~ne konotacije – rukopis kwige bio je do-vr{en. Ali nije bilo mnogo izgleda da se kwiga pojavi: we-na tema nije imala ni~eg od modernog senzibiliteta, onogkoji „tamo“, „u svetu“ ima autenti~no moderan duh; a nijespadala ni u one koje afirmi{u socijalisti~ku stvarnost;sem toga, avaj, wen pisac je ìveo u dubokoj provinciji, ta-mo u nekakvom â~ku, gde je to, budi bog s nama, zar je u Be-ogradu malo onih ~iji rukopisi ~ekaju godinama da budu{tampani!

Tihi i skromni Radojko Nikoli}, sa patrijarhalnimose}awem dostojanstva, dakle, sa ose}awem stida od svojemuke, spreman da je pre}uti samo da ne bi zamolio, ipak,ipak, znao je da nema pravo da pre}uti ìvote i sudbineonih koje je kamen zapisao u svom pam}ewu. Nije smeo dapre}uti ni to }utawe oko wih. Morao je nekako da oglasisvoju istinu.

Obratio se Dragi{i Vito{evi}u.Tako su se srela dva potowa vukovca srpske kulture –

obojica qudi sa najvi{im obrazovawem, u svom radu nadah-nuti vukovskim uverewem da ~ine}i ono {to ~ine, ~ine do-bro srpskom narodu, jedan Gruànin, drugi Draga~evac, za-gledani u tu ~udnu, kamenu istoriju srpskog sela, u seqa~kudu{u koja je sve do sada bila tajna, i sada se ona, ta tajna Sr-bije rasturena po kamenim zapisima, evo, otvara u ovom ma-terijalu, kao neverovatna, retko uzbudqiva istina o wiho-vom seqa~kom narodu.

Nepogre{ivim instinktom vukovca Vito{evi} je od-mah shvatio kakvo blago ima pred sobom.

Razgovarali smo o tom rukopisu pre nego {to je ugle-dao svet kao kwiga, u trenutku kad je Dragi{a za wu pisaopredgovor.

118

Kao i uvek, Dragi{a govori temperamentno, {irokoodmahuje desnom rukom, glas mu je zvu~an, ~ist, o~i sjajne.Odu{evqen je.

ûdesan ~ovek – ~udesna kwiga. Svi se tamo odmaraju uprazni~ne dane, a on juri po grobqima! Oni }e se tako i da-qe odmarati, a Radojko je napisao kwigu kakva, vaqda, nig-de nije napisana. Srbija je velika tajna, kaè Desanka, aliovo je tajna tajne. Dramska i epska kwiga o nama. To smo misami, i sami sebi nepoznati! I sve je iz prve ruke. Dobro,epitafi svuda ve{to prikrivaju istinu, ali kad se na|e {i-fra ~itawa, kqu~ wihovog razumevawa, svaka istina posta-je javna, dostupna. Pa ta grobqa su na{i letopisi, tako re-}i, na{e narodne novine, ona su vid zajedni~kog narodnogstvarala{tva. Radojkova kwiga pokazuje i lice i nali~jeSrbije. Ono {to je on uradio pravi je vukovski poduhvat,pravi podvig u ovom vremenu kad je seqak postao kompara-cija prostote, kad i najprostiji kaputlija kaè onom dru-gom: glup si kao seqak. A Radojko ovu kwigu èli da nazove„Seqakova du{a na kamenu“. Ovi u redakciji Zadru`nekwige, naro~ito Radomir Andri}, predlaù neki drugi na-slov i Radojko ga pronalazi: „Kamena kwiga predaka“, madamu je i prvi naslov bio vanredno poeti~an i ta~an. Alikwiga i jeste takva: na wenim kamenim listovima samo vre-me ispisalo je seqakovu istoriju kao seqakovu sudbinu.

Uveren je, kaè Vito{evi}, da je ova kwiga dobrodo-{la svima: istori~arima, antropolozima, etno-psiholozi-ma, kwièvnicima, filozofima, prozopografima, likov-nim umetnicima. I zakqu~uje: ona je svima potrebna. Da vi-dimo odakle dolazimo, da upoznamo sebe dana{we.

** *

Gu~a je varo{ica na draga~evskoj strani Jelice. U sve-mu siroma{na, jednostavna, neuzbudqiva, ona je jedino grad-sko mesto Draga~eva. Odmah se vidi: tu su se, u ranijim vre-menima, Draga~evci morali sa~ekivati i udruìvati, patako, trgova~ki uozbiqeno, preko Jelice silazili u ravni-~arski â~ak, plodan i rodan, pun zanatlija i trgova~kih

119

du}ana. I belog hleba, u ona vremena kad je proja bila svak-da{we par~e nasu{nog, ~esto tvrda, nekad bogme i pobu|a-la. Ali sve to u pam}ewu i znawu Radojka Nikoli}a slatkoproìma ìvce, greje pri~u, bri{e rastojawa izme|u pred-stava i sudova.

Ima u Gu~i jedno mesto na kome se zastaje sa kapom u ru-ci. Na zidu gu~ke crkve, spoqa, celom svetu na pogledu, nala-zi se velika mermerna plo~a, u koju su upisana imena boracaizginulih u ratovima od 1912. do 1918. godine. To je strahot-no duga~ak spisak onih koje je Draga~evo dalo domovini, ot-kupquju}i wihovom krvqu pobedu srpskog naroda i graniceKraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Na tom mestu Gu~aose}a ìvotne ìle svoje istorije, tu je wen utok u Srbiju.

Ali u vreme ~uvenog sabora Gu~a se u svemu preobrazi.Nekako se raskrupwa, okiti, prolep{a. Zgrne se u wu svetsa raznih strana, iz ~itavog Zapadnog i Rudni~kog pomora-vqa, draga~evska sela da i ne pomiwemo, do|u Beogra|ani,stignu ~ak i neki mladi Amerikanci zaqubqeni u fol-klor, prospu se boje niz ulice, oglase se truba~i, zacilik-nu i zaje~e trube, prolome se tromboni – po~iwe ~uvenonadmetawe truba~a, koji se iz cele Srbije okupe, u maloj Gu-~i. Silan se narod ushoda i ustr~i wenim ulicama i soka-cima. U {koli izlo`ba naivnih slikara, draga~evskih ve-ziqa i tkaqa, kwièvnik Nikola Stoji} otvorio svoju ra-dionicu za one koji vole skulpturu u drvetu, svake godine u{kolskom parku izlaè Bogosav @ivkovi}, vaqda najve}ibalkanski umetnik u rezawu likova u drvetu („Ja ovde mo-ram da do|em svake godine“, pri~a mi jednom, „za mene je ovoraj zemaqski, svi me vide i ja sve vidim, ovde mi se srceotvara“). I ulicama ove varo{ice te{ko je od sveta u ovatri saborska dana, naro~ito posledwem, igra se, peva, svi-ra, pri~a, galami, smeta, razgleda, obuzdavaju puste èqe,presipa se snaga, ìvi se kao u izma{tanoj stvarnosti.

Radojko voli tu Gu~u, tako zadihanu od siline, tako se-qa~ku, narodnu. @ali se: Nekad joj gradsku kapu, navla~e jojki~erski {areni{, umesto da puste ovaj siloviti otok se-qa~kog ìvota. Nigde Draga~evo nije toliko Draga~evo kaoovde, ali je to samo u ova tri dana, pa ako ih potro{i na do-dvoravawe nekakvom evropskom modernitetu, onda je i sabor

120

proma{io svoju kulturnu svrhu: da bude sastajali{te i sabo-ri{te onog najboqeg u radu, u pripovedawu, u majstorluku, unarodnoj umetnosti, da bude zbir svih dana u godini – da po-stane pam}ewe. Na{i sabori su bili razmena iskustva u na-rodu, to treba i da ostanu, ne smemo ih uniformisati.

Prime}ujem da na{ ~ovek iz naroda voli da se istaknesvim onim dobrom koje ima. Telesnom lepotom, odelom, bo-gatstvom, dedovinom. Draga~evci su nagla{eno bogato obu-~eni, najve}i broj starijih qudi nosi srpsku {ajka~u.

Oni su, kaè, qudi sa izraènim ose}awem ponosa. Kaozmija noge kriju svaku muku i nevoqu, ali na sabor svaki jedo{ao kao da je nasledio car-Nemawe blago. Rade od jutra dosutra samo da bi se boqe obukli, i ne ~ine to da bi druge ob-manuli o svom socijalnom stawu, oni tako isti~u da znaju icene ono {to je lepo. Ali dobro stavqaju ispred lepog.

Te{ko bi se moglo re}i {ta najvi{e cene. Naravno,cene misle}eg ~oveka, bogatog doma}ina, ali cene i radi-nog, vole pregaoca i znalca u poslu. Po{tewe stavqajuiznad svega, iako i ovde ima onih sa prqavim rukama – qu-di su. Svi oni znaju da je dobro ispred lepog, i po{teni isumwivi.

Nemoj se ~uditi, mo`da najvi{e cene re~itog i ~esti-tog ~oveka. Za pri~u je koliko vole dobru pri~u, i u tome supravi dinarci, epski nastrojeni, svakad spremni da sebeli~no upletu u neko svoje pripovedawe. Nisu toliko reali-sti da ne bi nadomestili izmi{qawem ono {to je ìvotpropustio u stvarnosti.

Primetio sam: Koliko god su vi{e seqaci, bliì susebi, ali oni, objektivno, vi{e ne mogu biti klasi~no selo,izmenila se su{tina materijalne kulture u kojoj ìve,otvorila se wihova duhovnost za novija saznawa, i sada suna raskr{}u, sva|a im se pro{lost sa budu}no{}u, jo{ ose-}aju koren, ali ne vide kuda raste vrh wihove dana{we pa-meti – pa pola wihove mladeì ve} je po evropskim drà-vama, sluè tamo, ovde o wima dràva ne vodi ra~una, kaoda nije wihova, nikad seqa~ka Srbija nije bila toliko tu-|a svojoj deci kao danas.

To {to pi{em, veli, te kwige, to je samo svedo~anstvoo onom {to je bilo wihov-na{ ìvot. Prou~avam taj svet

121

mrtvih da bismo videli kako nas i kuda nas ìvot danas za-vodi. Nema iskustva proverenijeg i trajnijeg od seqa~kog, ami smo svi, i kao dràva, i kao inteligencija, izrasli izna{eg seqa~kog naroda. Idem po grobqima, ~itam epitafe,gledam kako ìve u posledwih 150 godina. Uvek su bili po-stojani, umeli da se odrè pod Turcima, da se odupru [va-bi, pretrajali su i epidemije i nerodice, ali klonuli su sa-da, kad su ih zgrabile kanye na{eg vremena. Ne, nije u pita-wu samo komunizam, u pitawu je ni{titeqski duh modernihvremena, koji ni{ta ne ume da po{tedi, jer je sam malovek,jer ne stvara trajne vrednosti. A patrijarhalna kultura na-{eg sela jeste najtrajnija vrednost na{eg naroda, bez kojenema ni temeqa pravom modernom ìvotu.

Dan se bliìo kraju, trube su potresale jeli~ka pobr-|a, Gu~a je vrila kao mraviwak, svuda se ose}ao miris pe~e-nog mesa.

** *

Posle „Kamene kwige predaka“ odlu~io je da svoja pro-u~avawa razaspe i u druge kwige. Tako je nastala wegova ve-oma zanimqiva i vredna studija o karakterolo{kim i dru-gim osobinama na{eg naroda, kamena kwiga narodnog karak-tera, u kojoj se studira opis li~nosti na nadgrobnim spome-nicima, nazvana „Seqakova du{a na kamenu“ (ipak!), ~iji jeciq u svemu jasno odre|en: „Osnovna namena ove kwige ja dase wome pribliì vremenu sr` li~nosti ~oveka iz narodai uz wu odgovaraju}e ìvotne prilike koje su je oblikovaleda bude ba{ takva kakva je, a koje je, i ona sama nastaju}i kaosopstvenost, mewala“. Kad bude objavio i tre}u kwigu sastudiranim sadràjima iz ove oblasti na{eg seoskog ìvo-ta, bi}e dovr{ena wegova nau~na trilogija o srpskoj patri-jarhalnoj seoskoj kulturi, koja }e promeniti mnoga okame-wena saznawa o srpskom seqaku, naro~ito ona koja je name-tala srpska realisti~ka kwièvnost. Slobodno smemo re-}i: kwièvnost srpskih epitafa, ~ak i ne poni{tavaju}idrevnu izreku koja kaè: „laàn kao epitaf“, uvodi nas usvet jedne realnosti koju su uzalud nastojali da pre}ute i

122

istori~ari i kwièvnici, pesnici pogotovu. Epitaf je„svojevrsna privatna istorija“, tvrdi Nikoli}, i dodaje daje spomenik „okameweni ìvot“. Najve}i broj kwiga srpskinepismeni narod pro~itao je na svojim grobqima, najkori-snije razgovore vodio je sa svojim pokojnicima.

Kad bude dovr{ena, Nikoli}eva trilogija }e imati zana{u kulturu onaj zna~aj koji ima monumentalana „Istori-ja seqa~kog dru{tva“ Sretena Vukosavqevi}a.

Izme|u ovih kwiga Nikoli} je stigao da napi{e i stu-diju o Radosavu îkirizu, najboqem kamenorescu iz wego-vih prou~avawa grobqanske likovnosti, i kwigu o tragi~-no okon~anim ìvotima u na{em seqa~kom zlu i pomoru,nazvanu „Umirawa ìvotu jednaka“, ~iji je sadràj i{~i-tao po mnogobrojnim kwigama umrlih, sa~uvanim u crkvama,a potom u op{tinama. Te dve kwige nadopunile su wegovovi|ewe sela i seqaka, u~iniv{i ga jo{ dubqim, jo{ sloè-nijim u predstavama.

îtaju}i „Seqakovu du{u na kamenu“ zapisao sam: „Ni-koli} je redovno oprezan u sudu i izri~e ga posle sigurnihdokaza“.

Ovaj zapis, vidim, moè se uzeti kao generalna ocenawegovog nau~nog rada, wegove odgovornosti za istinu kojuutvr|uje.

** *

Mo`da se u â~ku ìvi boqe nego u mnogim drugim gra-dovima Srbije. â~ak je, jo{ tamo od ùpana Stracimira,bio poznato mesto. Pa i daqe. A onda drugi ustanak, pogibi-ja Tanaska Raji}a, gore, na Qubi}u, narodne pesme o bojevi-ma na â~ku. Vuk je dolazio u wega, voleo ga je. Ovaj kraj jebio odan knezu Milo{u, o knezu Vasi Popovi}u pletu sepri~e i danas, mnogo je zaduìo ovaj grad i wegovu okolinu.I Nade`da Petrovi}, razume se, i Dis, svakako. Tu je svojeposledwe dane provodio i vojvoda Stepa Stepanovi}, sa~uva-na je ku}ica koju je kupio da u woj umre u ti{ini. Ovde se su-dilo hajducima, pi{e o tome Pera Todorovi} u svojoj „Hajdu-~iji“. A dana{wi gradski muzej je stara obrenovi}evska

123

zgrada: to je bio konak gospodar-Jovana Obrenovi}a, onogkoji je opevan u pesmi „Oj, Moravo“, ti Jovanovi dvori ko-je je Morava poplavila sad su gradski muzej. â~anin je iJa{a Prodanovi}, ~uven po svojoj politi~koj o{trini i~estitosti u isti mah. I danas â~ak ima vredne, uglednequde. Branko V. Radi~evi}, on je prvi po~eo da pi{e o nad-grobnicima, naziv „krajputa{“ Brankov je, pa istori~arDragoje Todorovi}, pa istori~ar umetnosti Radomir Sta-ni}, onda Branko Kuki} i wegov „Gradac“, tako dobrim ~a-sopisom mogao bi se ponositi i neki najevropskiji grad da-nas, toliko je u wemu pravog, modernog duha. A onda i Rado-van M. Marinkovi}, i lucidan i vredan, eto, on sa stra{}uprikupqa gra|u za svoje kwige o Draga~evu i Draga~evci-ma. I Nikola Stoji}, kwièvnik i vajar u drvetu. I mnogidrugi, slikar Risim, pesnik Brana Petrovi}, wega smo da-li beogradskoj pesni~koj reprezentaciji. Lepo se ìvi uâ~ku danas. I ina~e, â~ani su osoben svet – svuda po|u,al’ u â~ak do|u.

** *

Ima vi{e od deset godina kako se Dragutin Pauni},pored svog novinarskog i kwièvnog rada, zanima za na{narodni ìvot, prikupqa materijal, razgovara sa starijimqudima, beleì legende, poslovice, idiome, uo~ava verti-kalni i horizontalni odnos na{e savremene jezi~ke seman-tike, ispituje postanak drevnih pri~a, wihove varijante,snima spomenike, otkriva wihovu likovnost itd. Radi tajposao sa istinskim pregnu}em, ose}a da je posledwi ~as zawegovo dovr{avawe, jer mr{ave krave ovog vremena uveli-ko jedu debele krave onog koje je pro{lo i potvrdilo se kaovreme na{e autenti~ne narodne kulture. Pri~a mi da ga ni-{ta tako ne odmara kao taj blagosloveni umor. Ali nikadajo{ nismo vodili razgovor o ovoj oblasti wegove istraì-va~ke strasti, a da mi ne spomene Radojka Nikoli}a.

„ôvek koji ho}e da u~i ima {ta da nau~i od RadojkaNikoli}a. On je èstok pregalac, posao mu je na~in ìvqe-wa, na~in samopotvr|ivawa onog {to u wemu vredi kao li~-

124

nost. Ja ne mislim da je to nekakva vatra, radna groznica,{ta li, to je u wega qudski postav, on je ro|en da bude to, dase bavi naukom. Odnos patrijarhalno-moderno u wegovomslu~aju jednostavno ni{ta ne zna~i: on istraùje sr` vred-nosti, traga za trajnim, ispituje ono {to je pregrmelo veko-ve, i {ta tu zna~e pojmovi: patrijarhalno, moderno? Jedno-stavno, on traì istinu. Ja sam sreo malo qudi koji tolikovole Srbiju, a ba{ on otkriva i lepo i ru`no lice, tu, naspomenicima. Ni traga od veselinovi}evske idile. I Radoj-ko kazuje tu istinu, kazuje je smelim potezom, ~eli~nim pe-rom. Grebe po svom srcu, ali istina je prete`nija od svakenaklonosti.

Kad sam kao recenzent ~itao rukopis kwige „Seqakovadu{a na kamenu“, ja sam se iznenadio: toliko podataka, ta-kva mo}na karakterolo{ka i psiholo{ka analiza li~no-sti. Na{a deca, danas i sutra, i ubudu}e, izgleda, ni od kogadrugog ne}e mo}i saznati kakva nam je bila ova strana pro-{losti, okrenuta zagrobnoj tami, a sva od ìvih jauka, odìvotvornih re~i. Mi smo kroz wegove kwige progledali upro{lost.“

Tako Pauni}.

** *

Kwige ne ìve samo od istina koje kazuju, one se od tro-{nih godina i verolomnih moderniteta brane i snagom svogjezika, onim ~udesnim nastojawem da pomo}u wega usposta-ve most izme|u vremena o kome govore, vremena u kome sepi{u i vremena kome se obra}aju.

Kod dobrih poznavalaca jezika uvek se potvr|uje neiz-be`ni fenomen: kao {to se govor i stil pisca oblikuju uduhovnoj ba{tini naroda, pa pisac li~i na svoj narod uto-liko vi{e ukoliko je originalniji, jer je tada bliì wego-vim sr`nim vrednostima, tako se i narod najpotpunije mo-è sagledati u jezi~kom pam}ewu svog pisca, jer se u tompam}ewu sabiraju izgubqene slike i predstave ìvota, i{-~ezla zbivawa, presahle emocije, poga{ena verovawa – ono{to prohujali svet ~ini prisutnim, {to sadràje prolaznog

125

zadràva u oblicima trajnog. „Stil je ~ovek“, rekao je Bi-fon. Dodajemo: narod je stil.

U kwigama Radojka Nikoli}a jezik je najdu{evnijaistina o svemu {to ~ini sadràj. Ovaj pisac traì re~i iw

Odrastao je na najboqim na~elima patrijarhalne kultu-re, ali je umeo da ih nadgradi svojim obrazovawem, ~ija se me-todolo{ka priroda pokazala veoma modernom u nau~nojoblasti kojom se bavi. Sa~uvao je, me|utim, trajnu qubav zaselo, i mislim da on voli Srbiju zato {to voli Draga~evo, aBeograd zato {to voli â~ak. Mada je odavno svojim znawemiskora~io u Evropu, u wegovom senzibilitetu najtrajniji suobrisi draga~evskog podnebqa i linije jeli~kog gorja.

Mo`da je sujetan, ali to ni~im nije pokazao, nikad ni-je izrekao o sebi re~enicu ~ija bi intonacija zvu~ala raz-metqivo. Radojko ne pri~a o sebi nikad, nikad – on se stidida o sebi kaè ne{to {to nije toliko konvencionalno dane bi ostalo neprime}eno u razgovoru, da ga tako ne bi sa-krilo. Recimo, ne isti~e svoje pisce u beskrajnim dijalozi-ma intelektualnog â~ka – on ih ~ita u ti{ini svoje radnesobe. Ono {to ne odobrava u stavu i pona{awu qudi sa ko-jima se susre}e – pre}uta}e.

I taj stid, u stvari, to je na~in na koji on brani sebe odnasrtqive sredine, od jeftine radoznalosti – tako on {ti-ti du{u od zapaqivih iskara, iz kojih ne}e buknuti ni pla-men o~i{}ewa, ni svetlost obasjawa.

Wega treba slu{ati kad govori, na predavawu, na sim-pozijumu, kad izlaè svoja tuma~ewa na{e patrijarhalnekulture, siguran u sebe, u svoju argumentaciju, u ~iweni~kei vrednosne sudove. Da, wega tada treba ~uti, re~itog, po-drobnog, sigurnog u sebe, mudrog.

Proputovao sam sa wim centralnu i zapadnu Srbiju,obilazili smo sela, brda, prelazili preko planinskih pre-voja. Znao je istoriju svakog sela, svake crkve u wemu, i ime-na svih poznatijih seoskih doma}ina, nije bilo prirodnog iistorijskog belega a da mi o wemu nije ispri~ao svoju pri-~u. Naravno, nije bilo grobqa i iole zna~ajnijeg spomeni-ka koje nismo obi{li. On je wihova ìva enciklopedija ko-ja hoda, pa sam pomislio u jednom trenutku, gledaju}i ga,onako krupnog, krakatog, kako se, laka koraka kre}e izme|uspomenika: Ako sve ovo {to zna o selu i seqaku, o Srbiji iwenom narodu, ne kaè u svojim kwigama, wegova smrt osta-vi}e praznim jedan list na{e istorije, koji vi{e niko ni-kad ne}e uspeti da ispi{e.

128

** *

Radojko Nikoli} ne misli da je vredno i veliko samoono {to je srpski narod stvorio u dugim godinama svog pa-trijarhalnog iskustva. U svojim analizama tog iskustva onje pokazao koliko su osnovne strukture na{e patrijarhal-ne kulture zatvorene u odnosu na saznawa drugih i druga-~ijih narodnih kultura, koliko su autohtone, samosvojne istabilne u o~uvawu svog vrednosnog sistema. Patrijarhal-na kultura srpskog sela tipski se ne razlikuje od drugih usvojoj istovrsnosti, sem po antropolo{kim bitnostimasvoje istorije, a naro~ito po tome {to je mnogo vekovatrajala kao sudbina srpskog naroda. Studiraju}i patrijar-halnu kulturu Srba, Nikoli} se, u stvari, bavio wihovomsudbinom.

Ono {to je otkrio u slovu epitafa na nadgrobnim spo-menicima ili u reqefu koji je pokojnika predstavqao u we-govoj ìvotnoj potpunosti, vodilo je do sasvim proverenihzakqu~ivawa:

Srpski narod ima u svemu kultivisano ose}awe ìvota,u kome se zna mera qudskog ~ina, ceni li~na vrednost de-latnika i rabotnika, dobro uznosi nad lepim, gde se pamtiprimqena blagodat, razume neizbe`nost smrti, shvata po-gibao za otaybinu, miri sa sudbinom; ali je tek ovde, u ka-menom slovu o sebi, taj narod ispovedio putniku-prolazni-ku i vremenu-sveve~niku i one istine o sebi, o svojim zablu-dama, pogre{ewima u krvi, ubistvima nedu`nih, o nemisle-}oj, nazlobrzoj pameti, o grehu svakakve vrste, rekli smo:tek ovde je ispovedio mnoge istine o sebi, pre}utane od pi-sanih re~i, istine koje olovno pritiskaju savest naroda, sa-piwu korak wegove savesti ako ih on nekako, negde – barovako, bar ovde – ne prizna sebi, da bi ih tako obuzdao, spa-sao pomo}u wih budu}a pokolewa.

Nikoli} je otkrio veoma ìlavu postojanost tog siste-ma. Ali posle toliko vekova i srpska patrijarhalna kultu-ra izgubila je sa vremenom – weno je bilo i bitisalo. I toje Nikoli} jasno nagovestio.

129

Tu kulturu danas, me|utim, ni{ta vredno i trajno ne za-mewuje.

Ne moè se vratiti svet patrijarhalne kulture, poru-~uje Nikoli}. Selo vi{e nikada ne}e biti onakvo kakvo jenekad bilo. Ko ~uje radio i zagleda se u televizor, ko se za-~ita u novine, a ne zagleda u dedu-pripoveda~a u~ini}e sveda ode iz sela.

Ali gde su nove vrednosti, ~ini nam se da vapiju Niko-li}eve kwige, kako }emo pomo}i selu da preìvi ovaj po-lom svega onog u {to se zakliwalo u delima i navikama svihsvojih vekova, od vremena svetog Save do kraja Drugog svet-skog rata? Selo nije preìvelo sudar sa modernim ìvo-tom, ali taj ìvot nije doneo ni{ta postojano, ni{ta traj-no. A vrednost pre svega drugog podrazumeva trajawe, pri-sutnost u vremenu. Razru{ili smo patrijarhalni sistemvrednosti, a nov nismo umeli da izgradimo. Eto, to neume-we odlaè na{u ozbiqniju evropeizaciju danas. Seqak jestub na{e dràve, a mi smo taj stub iscrvoto~ili, nismo gazamenili drugim, kako-tako postojanim.

I jo{ mi se ~ini da ga ~ujem kako kaè:Pisah te kwige da pomognem, da pokaèm mesto gde nas

je bolest napala, a napala nas je tamo gde nam je vlakno dru-{tvenog tela i zrno op{teg pam}ewa, odakle dolaze i po-jedina~ne pameti. (Sve velike reke, kao Sena, teku u svojPariz, kaè neki Francuz, vaqda Prever.) Tamo se ne mo-è vratiti, znam. Odatle ponovo moramo po~iwati. Od ne-kada{weg ose}awa reda, pameti. Od danas ve} izgubqenogponosa {to smo svoji na svome, {to smo i mi doma}iniEvrope, a ne samo weni postidni gosti. Nismo smeli zabo-raviti da smo kulturu i dràvu gradili na postojanosti se-qa~ke Srbije.

Seqak je onaj ~vrstak, koji nam danas svima moè bitiod pomo}i. Ali najpre mi moramo pomo}i wemu da se uspra-vi. Kao nekad.

Mo`da mi to on, na kraju, {apu}e, jedva ~ujno:Seqak je danas, a kod nas ponajvi{e, jedina socijalna

formacija bez budu}nosti, bez nade, jer kako sve okolnostisvedo~e, on je pokidao veze izme|u svoje pro{losti i svojebudu}nosti. Era kompjuterske civilizacije uveliko je za-

130

po~ela. Ona na druga~iji na~in aktivira mikrostrukturena{eg mozga, stvara novu ose}ajnost, razvija onu nadgradwukojoj nije toliko svrha op{ta duhovnost ~oveka, ve} wegovosnala`ewe izme|u korisnog i korisnijeg. Tu nema mesta zaizvorne vrednosti ~ove~anstva, a patrijarhalna kulturaspada u wegove najdubqe izvore. Ali ako te izvore zatrpa-mo brutalnim prohtevima svoje materijalne kulture, akostara duhovnost ne o`ivi u novim saznawima, te{ko }e bi-ti i ~oveku i ~ove~anstvu. A {ta je tu ostalo za seqaka, zaonog ko prevr}e zemqu u znoju lica svog? Moderno ~ove~an-stvo se, kako izgleda, ponajmawe razvijalo na iskustvimaseqaka, ali ono tog seqaka ima u samom temequ svoje kultu-re, pa ga tako ima i u svojoj sudbini.

(Iz rukopisa „Poslovi i snovi“)

131

Iz bele`nice

Dragi{a VITO[EVI]

SEQAKOVA DU[A NA KAMENU

Ve} poodavno jedan ~ovek krstari putevima i – jo{ vi{e– bespu}ima Srbije, naro~ito one zapadne i jugozapadne, odDrine i Lima do Gruè i Ibra, od Vaqeva do Novog Pazara,u neprestanoj potrazi za – grobqima. ûdan ~ovek! Zamisli-te samo: skupqa nadgrobne natpise! U hiqadama svakakvihsakupqa~kih strasti wegova je svakako bila jedinstvena. Ta-ko preko deset godina, u toku kojih je obi{ao 230 naseqa i320 grobaqa i prikupio preko 70.000 natpisa o umrlima.

Tolika zbirka i gra|a ve} bi bila dovoqna da pobudi pa-`wu i da napokon izazove i po{tovawe. Sre}om, to je dalekood toga da bi bilo sve. Preda mnom je rukopis od nekih 500kucanih stranica „Seqakova du{a na kamenu“. Neobi~nakwiga, van svakog obrasca i uzora, i van svakog o~ekivawa.Do~itana, ona deluje kao pravo i vi{estrano otkri}e: ne{toduboko na{e, skoro svakida{we, a odavno odgurnuto u daqi-nu i „egzotiku“. To smo mi sami – i sami sebi nepoznati.

Kada je pre desetak godina pesnik Branko V. Radi~evi}otkrio (i krstio) danas {iroko poznate seoske „krajputa-{e“, napisav{i i malu pesni~ki nadahnutu kwigu o wima(„Plava linija ìvota“, 1964), ~a~anski profesor srpskohr-vatskog jezika Radojko Nikoli} dobio je presudan podsticajda se posveti izu~avawu i „krajputa{a“ i svih ostalih „gro-bqa{a“, cele te velike i neobi~ne kamene kwige koja neo~e-kivano otkriva {ta je na{ ~ovek, za ovaj vek i po, govorio osebi, o svom ìvqewu i umirawu, ratovawu i argatovawu.

Drevna izreka (i istina): „laàn kao epitaf“ nijeupla{ila Radojka Nikoli}a. On je istraìva~ki uporno,

132

iscrpno i ubedqivo pokazao da su na{a grobqa, naj~e{}e,ne{to drugo. Mesto gde se epski podrobno pri~a, ispoveda,tuguje, kune: a od slu~ajnog (pismenog!) namernika traìtrenutak razumevawa kojeg kao da u ìvotu nije bilo.(„Pri~ekajde mimoprolaze}i...“ ; „Qubezna bra}o, pro~i-tajte ovaj kamen“ ; „O slatki mili rode, umoqeno postoj ma-lo ovde“). U najgorem slu~aju, oseti}emo prizvuk priprostepohvale, razumqiv kada dolazi s „one strane“, isti~u}i i tuono {to se moglo i imalo: pretke junake, ste~eno imawe,ènu ku}anicu (ali umrlu!) ili, najzad, bojne rane i smrt zaotaybinu. A koliko tek neprikrivenih tamnih strana i ne-ugodnih istina izbija iz tih „kamenih dubova“!

Toliki dozivi i iskazi izgleda da su dosta osobena na{apojava samopotvr|ivawa, ostavqawa spomena, znamena, zave-ta. Kao da smo suvi{e dugo bili u tami, suvi{e dugo }utali,pa se najzad moralo, makar i iz mrtvih, progovoriti! Tako sugrobqa postala neka vrsta seoskog letopisa, mogli bismo ~akre}i i seoskih novina. U wima }e se na}i ne samo ono {to sezbivalo u selu (od saètih ìvotopisa do, recimo, prepisadiplome o dobijawu ordena Takovskog krsta!) nego i tamo usvetu: od ~etiri okruga koje je Srbija dobila u ratu 1876.(„ni{ki, pirotski, vrawski i topli~ki“) do ~etiri kraqakoji „zarati{e protiv turskog zulum}ara“ 1912. godine.

Ono staro patrijarhalno po{tovawe ta~nosti, reda, ~i-wenica ovde se lepo ispoqava nizom sitnih pojedinosti: nesamo koliko je pokojnik godina ìveo nego, ne retko, i koli-ko jo{ meseci i dana; koju {kolu i koji razred je |ak u~io: u~eti i bataqonu vojnik sluìo i u kojim sve bitkama u~stvo-vao. I tako redom. Evo najsaètijeg ìvotopisa jedne ène:„\evova 16 g., a nevova 12 g. i udova 23. Svega poìve 51 g.“

Grobovi verno ~uvaju pokojni~ke poruke i zave{tawa,sve do odlomka iz ratnikovog posledweg pisma. Ne znam uz-budqiviji i poetskiji zapis o „vojni~kom rastanku“ od onogkoji je uklesan u Miokovcima mladom seqaku poginulom usrpsko-turskom ratu 1876: „Deca se saàli{e, po~e{e plaka-ti, a on im kaza: nemojte plakati, ode tajo u â~ak da vam ku-pim somun.“ A jedan Novopazarac, starac od preko 90 godina,govori o kratko}i ìvota i zave{tava potomcima brigu opo{tewu i pravdi kao ono jedino {to vredi i traje.

133

U obiqu najraznovrsnije gra|e, Radojko Nikoli} je na-{ao najprikladniji na~in da sve to rasporedi, uredi i obradi.U dvadeset pove}ih poglavqa, on je dao seqakovo vi|ewe glav-nih tema, zbivawa i pojava: Doseqenici, Zanati i zanimawa,Ratnici, Hajduci, Prestupnici, \aci, Politi~ke partije idoga|aji, Nesre}ni slu~aj, Verni (bra~ni) drugovi, Dozivi,Pozdravi, Kwiga, Tri sveta - dva ìvota itd. Pronicqiv ~i-talac grobqanskih ureza, raspolaù}i mnogim istorijskim,etnolo{kim, kwièvnim i drugim znawima, Nikoli} nam svu-da daje vrlo zanimqiva, iscrpna i znala~ka tuma~ewa.

Tu je, recimo, vaqda prvi put izneta drama doseqenika iwihova pritajena tuga za napu{tenim zavi~ajem; zatim pose-ban ugled seoskih zanatlija, kojima je bilo dovoqno spomenu-ti i samo ime („Ovde po~iva telo Davida kova~a“): veliko ep-sko po{tovawe palih boraca i junaka, za kojima nema tugova-wa no samo pohvala i divqewa; i tako daqe, sve do toplih spo-mena o |acima i kwigama. Na primer, natpis jednom 13-godi-{wem |aku gde se ovaj naziva „visokou~enim“ sna`no osve-tqava celo to davno doba kada je pismenost bila tako retka itako cewena! Najzad, Nikoli} lepo pokazuje kako su grobqabila jedina mesta gde je i ènama odavana pravda, ponekad uzobilno navo|ewe svega onoga {to im je u ìvotu bilo uskra-}eno („vredna, gledna, mudra, uqudna, radna, ~uvarna“).

No to nije sve: tu su ne samo lica nego i nali~ja Srbije,wene tamne strane od kojih „rodoqupci“ tako rado okre}uglavu. Grobqa su neobi~no bogata zbirka gra|e i o hajducima,razbojnicima, mr`wi i osveti, li~nim i strana~kim obra~u-nima, sa toliko ubistava „iz pomr~ine“, „od neznano koga“,„sa politi~kih smerova“, „po navodu“, sve do surovih bratou-bistava zbog me|e i zemqe. Pisac ove kwige, prethodno pone-sen dubokim grobqanskim slobodarstvom, morao se tu zgrozi-ti nad „zastra{uju}om slikom o patrijarhalnoj Srbiji“.

To je doista kao retko gde ona seqa~ka Srbija, sebarskai seobarska, ve~no pobuweni~ka ali i anarhi~na, zadru`nai bratoubila~ka, po onoj Davi~ovoj pesmi – s jednim okomzanetim a drugim na oprezu; seqaci u stalnoj borbi sa zlimsilama okolo i u sebi, poraèni u svim, pa i onim pobed-nim, bojevima, koji ovde biju svoj posledwi i najteì boj:protiv zaborava.

134

Posle desetogodi{weg pregala~kog rada, o svom ruhu ikruhu, kroz vrleti i po nevremenu, obavqaju}i ono {to bitrebalo da je posao mnogih pla}enih saradnika na{ih muzeja,instituta i akademija, Radojko Nikoli} je sre}no i nadahnutoostvario jedno sasvim nesvakida{we i – ne ustru~avam se danaglasim – zna~ajno nau~no i kwièvno delo. Delo koje spajaina~e retko zdruìve osobine: nau~ni~ku stru~nost i save-snost sa pesni~kim odu{evqewem i izvornim narodnim duhomi lepore~jem; pa se tih 20 poglavqa ~itaju poput nekog uzbu-dqivog romana. Koliko je ova kwiga, recimo, iznad mnogih na-{ih zvu~no nazvanih i propisno „odbrawenih“ doktorata!

Pokazav{i nam neoborivo da su na{a grobqa „nepresu-{na nalazi{ta narodnog blaga“ s obilnom gra|om „za isto-ri~are, kwièvnike, sociologe, etnologe, istori~areumetnosti, slikare i folkloriste svih vrsta“, ova kwiga ospomenicima koji propadaju i sama je svojevrsan i trajanspomenik tome narodu. Sada i ona traì za{titnika – izda-va~a. Ho}e li ga na}i?

Delo je dosta obimno a malo „komercijalno“ ; a pisac,neverovatne skromnosti, ne o~ekuje ni{ta, i pomi{qa ~akna neko vrlo skra}eno privatno izdawe, tamo u nekom, re-cimo, Ariqu. Nadajmo se ipak da nismo toliko gluvi i (uduhovnom smislu) siroti da takvu kulturnu {tetu dopusti-mo! Drevni, odavno zaboravqeni a tako usrdni dozivi pre-daka zasluìli su da im se, napokon, odazovemo!

(Politika, 21. februar 1976)

135

Dobitnici Vukove nagrade 1979. (Radojko Nikoli}, ~etvrti sleva)

136

Ilustrovana Politika, 13. septembar 1970.

137

Politikin zabavnik, 10. februar 1978.

138

Politika ekspres, 6. jun 1980.

139

Dvoje, 5. decembar 1984.

140

Magazin, proqe}e-qeto 1985.

141

Draga~evski truba~, 25-27. avgust 1989.

142

^a~anski glas, 16. avgust 1991.

143

Vesti (Frankfurt), nedeqa, 16. decembar 2001.

144

Ku}a Nikoli}a u Zeokama

Nikoli}i 1943. godine (sleva na desno): Radojko, Milomir, Emilija,Premilija, Slavomir, Milija

145

Sa drugovima na Trgu palih boraca u ^a~ku 1953. Stoje: Predrag Masla-}evi}, Vladan Mijatovi}, Radojko Nikoli}, Dragan Simovi}, Novica Ja-kovqevi}, ~u~e: @ivota Milenkovi}, Obrad Karovi} i Mihailo Ne{ovi}

Na Prin~evskim ostrvima (Istambul) jul 1966. Qubica BubaMilenkovi}, Stana Vasiqevi}, Bosa i Radojko Nikoli}

146

\oko Milosavqevi} i RadojkoNikoli} 1972. godine

Radojko Nikoli}, 1979.

Promocija „Kamene kwige predaka“ u Gu~i: Arsen Sekuli}, ^edomir Ne-deqkovi}, Milijan Milo{evi}, Radivoje Majstorovi}, Qubomir Marko-vi}, Teodosije Vukosavqevi} (stoji), Radomir Andri}, Radojko Nikoli}

i Milutin Sre}kovi}

147

Radojko Nikoli} i Bogosav @ivko-vi} za vreme Sabora u Gu~i 1988.

Milutin Sre}kovi} (stoji) iRadojko Nikoli} 1988.

Bosa i Radojko Nikoli} naHisarxiku kod Mile{eve 1995.

U Pridvorici 1996.

148

Branko V. Radi~evi} i Radojko Nikoli} 1995.

Miodrag Pavlovi} i Radojko Nikoli} u Nikoqu 1996.

149

Radovan Popovi}, Milenko Paji}, Radojko Nikoli}, Tomislav \ur|i} uGradskoj biblioteci 2002.

Ispra}aj u penziju 1998: Milovan Vulovi}, Draga Tajsi}, Bosa Nikoli}, Milijan Milo{evi}, Nikola Stoji}, Radojko Nikoli}, Jovi{a Slavkovi}

150

Pedesetogodi{wica mature 2003.

Radovan M. Marinkovi}, Vladimir Dimitrijevi}, SlobodanObradovi} i Radojko Nikoli}, 2003.

Sadr`aj

Marija Orbovi}: Plavi dozivi Radojka Nikoli}a . . . . 5

BIBLIOGRAFIJA RADOVARADOJKA NIKOLI]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Kwige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Posebna izdawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Predgovori, pogovori, recenzije i tekstoviu zbornicima i kwigama drugih autora . . . . . . . . . . . 21

Periodika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Kwi`evni prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26O jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Pedago{ki tekstovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30O nadgrobnim spomenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Kamenoresci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38„Hartijani“ spomenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40O zapisima na kwigama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Stanovni{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Prikazi kwiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Novinarski i drugi tekstovi o raznim temama . . 47

LITERATURA O RADOJKU NIKOLI]U. . . . . . . . . . 57Kwige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Periodika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Posvete pesnika Radojku Nikoli}u . . . . . . . . . . . . . . . 99Televizijske emisije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100Registar imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Registar naslova listova i ~asopisa . . . . . . . . . . . . . . 107

PRILOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111Milutin Sre}kovi}: Radojko Nikoli}Iz rukopisa „Poslovi i snovi“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Dragi{a Vito{evi}: Seqakova du{a na kamenu. . . . 132Foto-prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Marija Orbovi}Plavi dozivi Radojka Nikoli}a

Bio-bibliografijaPrvo izdawe

Izdava~Gradska biblioteka

„Vladislav Petkovi} Dis“â~ak, Gospodar Jovanova 6

www.cacak-dis.org.yuE-mail: [email protected]

[tampaGrafika Jure{

Tira` 300

ISBN 978-86-83375-40-0

CIP-Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

012 Nikoli} R.016:929 Nikoli} R.821.163.41.09 Nikoli} R.

ORBOVI], MarijaPlavi dozivi Radojka Nikoli}a : bio-bibliografija /

Marija Orbovi}. - 1. izd. - â~ak : Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, 2007 (â~ak : Grafika Jure{). - 150str. : ilustr. ; 21 cm. - (Edicija Zavi~ajna bibliografija ; 13)

Tira` 300. - Prilozi : str. 113-150. - Registar.

ISBN 978-86-83375-40-0

a) Nikoli}, Radojko (1933-2004) - BiobibliografijeCOBISS.SR-ID 145207052

http://www.cacak-dis.org.yu

mailto:[email protected]

marija orbovi} / plavi dozivi radojka nikoli]a bio ... · i sudbinom. „zapisi iz wih osim {to...

Documents