master rad - prirodno matematicki fakultet · 2017-10-18 · dubina. bare su plitke, u njima svetlo...

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Anđela Đorđević

Komparacija asambleje Mollusca u

barama različitog tipa

Master rad

Niš, 2017

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Komparacija asambleje Mollusca u

barama različitog tipa

Master rad

Kandidat : Mentor :

Anđela Đorđević Dr Ana Savić

Br. ind. 197

Niš, 2017

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Comparison of Molluscs assemblage in

different types of wetlands

Master thesis

Candidate: Menthor:

Anđela Đorđević PhD Ana Savić

No. of index 197

Niš, 2017

Biografija kandidata

Anđela Đorđević rođena je 20. novembra 1993. godine u Nišu. Osnovnu školu „Vuk

Karadžić“ u Doljevcu završila je 2008. godine sa odličnim uspehom kao nosilac Vukove

diplome. Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Nišu završila je 2012. godine sa odličnim

uspehom.

Prirodno-matematički fakultet upisuje 2012. godine na Departmanu za biologiju i

ekologiju. Osnovne akademske studije završava 2015. godine i iste godine upisuje master

akademske studije, smer biologija, koje završava 2017. godine.

Zahvalnica

Srdačno se zahvaljujem svojoj mentorki dr Ani Savić na poverenju, podršci,

izdvojenom vremenu i nesebičnoj pomoći tokom studijsko-istraživačkog rada,

i u izradi master rada.

Zahvaljujem se i koleginicama Aleksandri Stojiljković i Tamari Petrović na

podršci i pozitivnoj atmosferi u toku rada, kao i koleginici Milici Aleksić na

pomoći pri determinaciji makroinvertebrata.

Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici. Hvala vam na neizmernoj

podršci i ljubavi koju mi pružate, moj uspeh je i vaš. Hvala Peđi na

strpljenju, podršci i razumevanju.

Ovaj rad posvećujem svom bratu Nenadu koji je bio moja najveća podrška

svih ovih godina.

SAŽETAK

Istraživanje obuhvata upoređivanje asambleje Mollusca na dva lokaliteta u okolini grada Niša:

Batušinačke bare i bare kod Konjičkog kluba. Uzorkovanje je vršeno sezonski u toku 2016. i

2017. godine.

Konstatovano je prisustvo 6 familija i 340 jedinki u okviru asambleje Gastropoda. Po broju

jedinki najzastupljenije su familije Neritidae i Planorbidae. Diverzitet i brojnost asembleje su

mnogo veće u Batušinačkim barama što je dokaz da su ove bare starije. Bare kod Konjičkog

kluba nastale su antropognim uticajem.

Upotrebom Jaccard-ovog indeksa, konstatovano je da je mera sličnosti ove dve bare izuzetno

niska. Ovo upućuje na činjenicu neophodnosti očuvanja prirodnih bara jer bare nastale

antropogenim uticajem jako dugo ne mogu postići sastav i strukturu asambleje puževa kakva je u

prirodnim barama.

Ključne reči: asambleja Gastropoda, bare, diverzitet, Neritidae, Planorbidae

ABSTRACT

The study includes comparison of Molluscs assemblage in two different sites around Niš:

Batušinačke swamps and swamps near Konjički klub. Sampling was perfomed seasionally

during 2016 and 2017.

The presens of 6 families and 340 specimens was noted. The predominant families were

Neritidae and Planorbidae. Diversity and abundance were bigger in Batušinačke swamps which

indicates that this swamps are older by existence. Swamps near Konjički klub were created by

anthropogenic impact.

According to Jaccard’s index, similarity between these two sites is very low. This indicates that

it’s neccessary to preserve natural swamps because swamps that were created by anthropogenic

impact need much more time to achieve structure and composition that Molluscs assemblage

have in natural swamps.

Key words: Gastropoda assemblage, swamps, diversity, Neritidae, Planorbidae

SADRŽAJ

1. UVOD ......................................................................................................................................................... 2

1.1 Mollusca .............................................................................................................................................. 3

1.2 Gastropoda kao bioindikatori ............................................................................................................. 5

1.3 Pregled dosadašnjih istraživanja datog područja ............................................................................... 5

1.4 Diverzitet istraživanih grupa ............................................................................................................... 6

1.5 Ciljevi istraživanja ................................................................................................................................ 6

2. MATERIJAL I METODE ............................................................................................................................... 7

2.2 Metode uzorkovanja ......................................................................................................................... 11

2.3 Identifikacija makroinvertebrata ...................................................................................................... 11

2.4 Metode za analizu zajednica makroinvertebrata ............................................................................. 11

3. REZULTATI I DISKUSIJA ............................................................................................................................ 12

Neritidae ............................................................................................................................................. 15

Physidae……………………………………………………………………………………………………….…………………….16

Planorbidae ......................................................................................................................................... 17

Lymnaeidae ......................................................................................................................................... 17

Viviparidae .......................................................................................................................................... 18

Valvatidae ........................................................................................................................................... 19

4.ZAKLJUČCI ................................................................................................................................................ 20

5. Literatura ................................................................................................................................................. 21

2

1. UVOD

Voda je najrasprostranjenija životna sredina na planeti Zemlji i pokriva veliki deo njene

površine, a njena zapremina iznosi 1,6 milijardi km3. Od te zapremine, kopnene vode čine mali

procenat. Kopnene vode se dele na podzemne i površinske. Prema kretanju, površinske vode se

dele na lotičke i lentičke. U lotičke vode spadaju kopnene vode kod kojih celokupna vodena

masa ima kontinuiran pravac kretanja niz nagib usled gravitacije, i u njih se ubrajaju izvori,

potoci i reke. U stajaće vode spadaju kopnene vodene mase kod kojih ne postoji kontinuiran tok

u jednom pravcu, već samo strujanja i talasi. Tu spadaju jezera, bare, ritovi i močvare. (Simić et

al., 2009).

Sve vrste, kako biljne, tako i životinjske, koje se nalaze u vodenim ekosistemima grupisane su u

populacije i biocenoze. Svaka hidrobiocenoza ima karakterističnu strukturu, kvalitativni i

kvantitativni sastav, vremenski i prostorni raspored vrsta koje ulaze u njen sastav, kao i dinamiku

svih ovih osobina. Svaka biocenoza ima i kompletnu trofičku strukturu, koju čine: producenti,

konzumenti i reducenti. Postoji više hidrobiocenoza: neuston (plutajući organizmi), plankton

(lebdeći organizmi), nekton (plivajući organizmi) i bentos (organizmi koji naseljavaju dno).

Zajednicu makrozoobentosa čine životinjski organizmi koji su veći od 0,5 mm. Ovi životinjski

organizmi ceo svoj životni ciklus ili deo provedu vezani za dno (Simić et al., 2009).

Zoobentos kopnenih voda se prema veličini organizama može podeliti na:

- mikrozoobentos (veličina se meri u mikronima);

- meiobentos (manje od 0,5 mm)

- makrozoobentos (veći od 0,5 mm).

Bentosna zajednica životinja stajaćih voda je raznovrsna i složena. Odlikuju je složeni odnosi

strukture i dinamike. Zajednica je veoma heterogena u pogledu morfoloških i ekoloških formi,

tipa ishrane, međusobne zavisnosti, kompetitorskih odnosa kao i odnosa produktiviteta (Simić et

al., 2009). U važne fizičke abiotičke faktore spadaju: temperatura, svetlosni režim, vodena

kretanja, kao i struktura i sastav sedimenata.

Bare su ekosistemi koji se mogu diferencirati po različitim parametrima, a jedan od njih je

dubina. Bare su plitke, u njima svetlo prodire do dna, što omogućava razvoj vodenog bilja po

čitavom dnu. U barama ne postoji vertikalna stratifikacija kiseonika i temperature. Jedna od

poznatijih bara u Srbiji je Obedska bara. Većih bara i močvara najviše ima u ravničarskom

području Vojvodine u blizini velikih reka Dunava, Save i Tise.

Analiza sastava zajednica makroinvertebrata zbog biološke procene predstavlja trend na kome

instistiraju mnoge zemlje. Od svih slatkovodnih organizama koji mogu da se koriste u

biomonitoringu, makrozoobentos se pokazao kao najpouzdaniji (Bonada et al. 2006, Carter et al.

2006). Zajednica akvatičnih makroinvertebrata se koristi kao veoma pouzdan pokazatelj

3

ekološkog stanja i dinamike ekoloških uslova, kao i u različitim metodama procene kvaliteta

vode. Korišćenjem makroinvertebrata može da se dođe do raznih zaključaka, u zavisnosti od

cilja istraživanja. Zajednice makroinvertebrata mogu da se koriste u određivanju kvaliteta vode,

utvrđivanju tipa zagađenja, kao i u merenju sekundarne produkcije. Navedene su neke njihove

osobine i praktični razlozi koji im to omogućavaju (Simić et al., 2009):

• Postoji mnogo sedentarnih formi

• Mnoge vrste ima relativno dug životni ciklus

• Taksonomija je dobro razvijena

• Uzorkovanje i posmatranje je jednostavno u odnosu na neke druge grupe životinja

• Većina grupa zajednice makroinvertebrata je dobro proučena sa dostupnim ključevima za

identifikaciju i velikim brojem razvijenih metoda za analizu dobijenih podataka.

Grupa vodenih insekata ima veliku raznovrsnost u kopnenim vodama. Neke grupe su u

potpunosti vezane za vodu (Colembola, Heteroptera, Coleoptera), dok je veći broj grupa samo

pojedinim stadijumima svog razvića (najčešće larvenim) vezan za vodenu sredinu (Odonata,

Plecoptera, Ephemeroptera, Trichoptera, Diptera, Megaloptera, Lepidoptera i Neuroptera).

Trajanje larvenog stadijuma uglavnom je višestruko duži od odraslog oblika koji živi od

nekoliko dana do nekoliko meseci. Insekatske grupe su dominantne ili imaju značajan udeo u

kvantitativnoj kompoziciji makrozoobentosa.

1.1Mollusca

Grupa Mollusca je veoma brojna i raznovrsna u kopnenim vodama. Školjke (Bivalvia) su slabo

migratorne, žive na različitim dubinama i hrane se filtriranjem vode. Puževi (Gastropoda) se

hrane raznovrsnijom hranom, perifitonom, detritusom, organskim biljnim i životinjskim

otpacima. Životni vek slatkovodnih mekušaca je relativno dugačak (1 do 4 godine za puževe, 1

do 15 godina za školjke), zbog toga je njihova produktivnost niska, uprkos njihovoj relativno

velikoj biomasi (Simić et al., 2009).

Procenjeno je da balkanska slatkovodna fauna ima veliki diverzitet sa velikim stepenom

endemizma u svim glavnim taksonima (Banarescu, 2004, Gloer et al., 2007). Slatkovodne

Gastropoda, koji su hololimni organizmi, imaju ograničenu pokretljivost, i zato se mogu koristiti

kao bioindikatori promena u njihovim staništima (Savić et al., (Pfleger & Chatfield, 1988) 2016).

Puževi (Gastropoda) su najbrojnija i najraznovrsnija grupa mekušaca. Prvobitno morski

organizmi, uspešno su se prilagodili i naselili i većinu kopnenih odnosno vodenih i suvozemnih

staništa. Slatkovodni puževi, nezaobilazni članovi mnogih akvatičnih zajednica u kojima mogu

biti i najbrojniji i najraznovrsniji pripadnici grupe makroinvertebrata, iako sa procenjenih oko

4000 recentnih vrsta manje su brojni i raznovrsni od svojih kopnenih i morskih rođaka

(Marković, 2014).

4

U slatkovodnim ekosistemima nastanjuju plitke vode jezera, ribnjaka, reka, potoka i močvara.

Puževa je znatno manje u dubokim jezerima i velikim rekama i retkost je da se veća populacija

pojavljuje na dubinama većim od 4 m (Pfleger i Chatfield, 1988). Povoljan rast i razvoj

slatkovodnih puževa zavisi od mnogih ekoloških činioca. To su salinitet, pH vrednost,

koncentracija kalcijumovih jona, količina kiseonika, temperatura, strujanje vode, supstrat, rast

bilja, kompeticija za hranu, predatori i paraziti (Glöer, 2002).

Tokom svoje evolucije slatkovodni puževi prilagodili su se nižoj koncentraciji natrijum hlorida u

vodi. Malo vrsta može podneti brakične uslove. Osmoregulacija zahteva energiju, a utrošena

energija oduzima se od rasta.

Slatkovodni puževi imaju visoku toleranciju na promene pH vrednosti vode koje mogu biti

posledica kiselih kiša ili eutrofikacije. Većina vrsta puževa dolazi u vodama koje imaju pH

vrednosti iznad 5, a optimalan pH smatra je iznad 6. Niska pH vrednost ukazuje na nisku

koncentraciju kalcijumovih jona. Vode koje su bogate kalcijumom mogu delovati kao pufer za

kiseline (npr. ublažiti delovanje kiselih kiša i stabilizovati pH). (Bošković, 2014)

Dokazana je pozitivna korelacija između veličine kućica puževa i koncentracije kalcijumovih

jona u vodi. Kućice populacije puževa gajene u vodi siromašnijom kalcijumovim jonima imaju

manje i lakše kućice od onih gajenih u vodi bogatijoj kalcijumom.

Količina kiseonika zavisi od temperature vode, količine soli u vodi i nadmorske visine. Gornji

tokovi imaju niže temperature nego donji tokovi, a što je voda hladnija više ima otopljenog

kiseonika. Porast koncentracije fosfata u kopnenim vodama uslovljava i prekomerni rast biljaka.

Kolebanja temperature u vodi manja su i sporija nego u vazduhu. Slatkovodni puževi imaju

različitu toleranciju na temperaturu vode. Temperaturni optimum je različit za različite vrste

(npr. za vrstu Planorbis corneus je pri 20,5 °C, a za vrstu Planorbis planorbis 19 °C). Puževi

prezimljuju na različite načine, neke vrste se zakopavaju u sediment, neke ostaju među vodenim

biljem, neke hiberniraju, a neke ostaju aktivne.

Slatkovodni puževi predstavljaju jednu od najugroženijih grupa životinja (Lydeard et al., 2004).

Razlozi ugroženosti su mnogobrojni. Najosetljivije vrste slabo su pokretne, usko su vezane uz

tačno određeni tip staništa, imaju ograničen geografski areal, dugo vreme polnog sazrevanja,

nisku plodnost, a relativno dugi životni vek. Prethodno nabrojane karakteristike čine vrste teško

prilagodljivim na promene u okolini (Strong et al., 2008). Što se tiče antropogenih uticaja,

glavna pretnja slatkovodnim puževima je intenzivna poljoprivreda, povećana upotreba hemijskih

gnojiva i pesticida koje je dovela do povećane koncentracije fosfata i nitrata u površinskim i

podzemnim vodama, urbanizacija (loša kontrola kanalizacijskih voda) i preterano iskorišćavanje

vode (npr. za potrebe industrije) utiče takođe na slatkovodne vrste. Invazivne vrste za sada ne

predstavljaju značajan činioc.

5

Klimatske promene, a naročito povećana učestalost i intenzitet suše, postaju još jedna pretnja. U

nekim delovima Evrope, pojedini izvori u potpunosti presuše tokom letnjeg sušnog perioda

(Cuttelod et al., 2011).

1.2 Gastropoda kao bioindikatori

Gastropoda su idealni bioindikatori kvaliteta vode odnosno zagađenja a jos korisniji su za

klasifikaciju i određivanje ekološkog diverziteta vodenih staništa. Neophodni su i za

kompletiranje ciklusa nekih parazitskih Trematoda koji izazivaju različite bolesti kod kičmenjaka

uključujući čoveka (Choubisa, 2010). Rezultati istraživanja Savić i saradnika (2012) pokazuju da

su Gastropoda kao bioindikatori bez razloga zanemareni iako bi mogli da pruže značajne podatke

uslova u ekosistemu.

Naučnik U. Oehlmann i saradnici (1994) su proučavali vrstu Marisa cornuarietis koja bi mogla

biti dobar bioindikator zagađenja tributilkalaj hidridom (TBT) koji slatkovodne vrste

akumuliraju više od morskih, i koji dovodi do hormonalnog poremećaja. Slična istraživanja

sproveo je Foale 1993 na vrsti Thais orbita, i Dough i saradnici (1990) na vrstama roda Nucella

koje žive u morskoj sredini. Mnogi drugi naučnici bavili su se proučavanjem različitih vrsta

Gastropoda kao bioindikatora zagađenja voda tributilkalaj hidridom(tributiltin).

Storelli i Marcotrigiano (2004) su sakupljali vrstu Patella caerulea iz Jonskog mora da bi

proučavali koncentracije metala koji imaju najveće toksično dejstvo. Boshoff i saradnici (2013)

su koristili dve vrste : Cepaea nemoralis i Succinea putris pri čemu su ispitivali koncentracije

Ag, Cd, Cr, Cu, Ni i Zn u različitim organima kada se C.nemoralis pokazala kao bolji indikator

zbog veličine i većeg broja informacija o akumulacija od strane organa.

1.3 Pregled dosadašnjih istraživanja datog područja

Postoje određeni podaci o Gastropodama na teritoriji Srbije ali se oni uglavnom odnose na

taksonomiju, dok ima mnogo manje podataka o uticaju spoljašnjih faktora na strukturu i

rasprostranjenost ovih grupa u Srbiji (Savić et al., 2016).

Najobimnija istraživanja zajednice makrozoobentosa su izvedena na reci Nišavi. Sistematično

istraživanje makrozoobentosa reke Nišave na mesečnom nivou sprovela je Savić (2012).

Sprovedena je i studija distribucije slatkovodnih Amphimelania holandricii u 48 različitih reka

Srbije (Novaković et al., 2013). Potvrđeno je postojanje i distribucija 3 vrste : Theodoxus

fluviatilis, T. danubialis i T. transversalis u različitim rekama Srbije (Marković et al., 2014).

Milenković i Gligorijević (2012) su otkrili da se na području Niške banje u termalnom izvoru

nalazi vrsta Melanoides tuberculata. Živić i saradnici (2016) su u istrazivanju koje su sproveli na

reci Toplici i njenim pritokama otkrili da se populacija makrozoobentosa u toplim vodama

6

razlikuje od one u hladnim. U toplim delovima su dominantne Gastropoda, narocito P.corneus.

One imaju veću biomasu i manji diverzitet u odnosu na one u hladnoj vodi.

1.4 Diverzitet istraživanih grupa

Klasa Gastropoda je slabo proučavana u Srbiji zbog čega ne postoji mnogo podataka o

rasprostranjenosti. Poznato je da u svetu postoji oko 4000 recentnih slatkovodnih vrsta, ali su i

dalje manje brojni od svojih suvozemnih i morskih rođaka (Marković, 2014). Balkan je područje

koje je bogato mnogim endemskim vrstama.

1.5 Ciljevi istraživanja

Iako su bare mnogo manje istražene od rečnih i jezerskih ekosistema, bez obzira na veličinu ovi

ekosistemi su značajni i doprinose opštem diverzitetu na širem području. Ciljevi koji su

definisani u okviru istraživanja makrozoobentosa dve bare na jugoistoku Srbije su :

• Određivanje sastava i strukture makroinvertebrata u bari koja ne presušuje – Batušinačka

bara

• Određivanje sastava i strukture makroinvertebrata u bari koja presušuje – bara kod

Konjičkog kluba

• Upoznavanje i upoređivanje faune Gastropoda u dva tipa bara koji se razlikuju po

mnogim ekološkim parametrima

• Određivanje kvaliteta vode na ovim lokalitetima

7

2. MATERIJAL I METODE

2.1 Opis lokaliteta

Bara Konjički klub

Ova bara se nalazi u okolini Niša, u istočnoj Srbiji, u blizini Niške banje, na putu prema Pirotu.

(Slika 1). Bara kod Konjičkog kluba je nastala relativno skoro antropogenim dejstvom odnosno

iskopavanjem šljunka.

Slika 1. Geografski položaj bare kod Konjičkog kluba (Izvor: https://www.google.rs/maps/)

Slika 2.Bara kod Konjičkog kluba sa označenim lokalitetima (Izvor: http://google-

maps.pro/satellite)

8

Slika 3. Lokalitet 1 (Foto: Anđela Đorđević) Slika 4. Lokalitet 2 (Foto: Anđela Đorđević)

Slika 5. Lokalitet 3(Foto: Anđela Đorđević) Slika 6. Lokalitet 4 (Foto: Anđela Đorđević)

Slika 7. Lokalitet 5 (Foto: Anđela Đorđević)

9

Batušinačke bare

Ove bare se nalaze zapadno od Niša, u istočnoj Srbiji, na levoj obali reke Južne Morave, između

sela Batušinac i Mramor. Bare predstavljaju ostatke nekadašnjeg korita reke, ali i vodene basene

nastale iskopavanjem peska. Sastoje iz četiri velike bare, od kojih se jedna nalazi sa desne strane

autoputa Skoplje-Beograd, a tri sa leve strane, kao i većeg broja manjih efemernih bara koje

veoma rano tokom leta presušuju (Ranđelović et al., 2007).

Slika 8. Geografski položaj Batušinačkih bara (Izvor: https://www.google.rs/maps/)

Slika 9. Batušinačke bare sa označenim lokalitetima (Izvor: http://google-maps.pro/satellite)

10

Slika 10. Lokalitet 1 (Foto: Anđela Đorđević) Slika 11. Lokalitet 2 (Foto: Anđela Đorđević)

Slika 12. Lokalitet 3(Foto: Anđela Đorđević) Slika 13. Lokalitet 4 (Foto: Anđela Đorđević)

Slika 14. Lokalitet 5 (Foto: Anđela Đorđević)

11

2.2 Metode uzorkovanja

Istraživanja su obavljena na dva lokaliteta (Slika 2; slika 9), odnosno na dve bare u okolini Niša.

Uzorkovanje je vršeno na 5 različitih lokaliteta u okviru bara (Slika 3. – 12.) sezonski u toku

2016. i 2017. godine, metodom transekta duž 30 m u priobalnoj zoni. Makrozoobentos je

uzorkovan korišćenjem Kick-net mreže sa kvadratnim okvirom 35x35 cm, sa veličinom okaca

300 μm. Odmah po uzorkovanju, u svakoj kesi je stavljana etiketa sa nazivom lokaliteta,

područjem i datumom. Organizmi su na terenu konzervirani u 75% alkoholu.

U laboratoriji se vrši ispiranje, trebljenje, sortiranje i identifikacija. Za ispiranje se koristi sito sa

većim okcima i sito sa manjim okcima. Prilikom ispiranja sito sa manjim okcima stavljamo ispod

sita sa većim okcima i uzorak iz kese prebacimo u sito sa većim okcima. Zatim se uzorak ispira

vodom, pri čemu se dobro ispira sve što je u kesi, kao i sama kesa gde je čuvan uzorak sa

određenog lokaliteta. Trebljenje materijala se vrši tako što isprane uzorke prebacujemo u

slobodnu kadicu. Izaberemo belu kadicu sa plitkim zidovima, prebacujemo deo uzorka i

pristupamo trebljenju. Istrebljene jedinke ubacujemo pincetom u bocu sa alkoholom gde se

čuvaju do determinacije. Svaka bočica mora da bude etiketirana.

2.3 Identifikacija makroinvertebrata

Identifikacija makroinvertebrata se vrši tako što svaku jedinku pojedinačno prebacimo iz bočice

u petrijevu šolju, u koju se sipa nekoliko kapi alkohola, da ne bi došlo do sušenja jedinke. Zatim

petrijevu šolju postavimo ispod lupe. Pomoću ključa za determinaciju odredimo taksonomsku

pripadnost. Determinacija je vršena do nivoa familije. Za posmatranje i merenje veoma sitnih

delova tela korišćeni su binokularna lupa Leica MZ – 16A Stereomicroscope sa kamerom Leica

DFC320 Digital Camera i mikroskop Leica System Microscope DM2500 sa digitalnom

kamerom Leica DFC490 Digital Camera.

Za determinaciju su korišćeni ključevi za identifikaciju slatkovodnih puževa (Glöer, 2002, 2015).

2.4 Metode za analizu zajednica makroinvertebrata

𝐶𝑗 =𝑐

𝑎+𝑏+𝑐 Jaccard-ov indeks sličnosti dve zajednice (uzorka)

a – broj vrsta koje se javljaju samo prvoj zajednici

b – broj vrsta koje se javljaju samo u drugoj zajednici

c – broj zajedničkih vrsta

12

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Istraživanjem amambleja Gastropoda Batušinačkih bara i bara kod Konjičkog kluba od oktobra

2016. godine do marta 2017. godine utvrđeno je prisustvo 6 različitih familija u okviru redova:

Basommatophora, Architaenioglossa, Neritopsina i Allogastropoda. Utvrđeno je prisustvo 340

jedinki u okviru zajednice Gastropoda. U okviru zajednice preovladavaju familije iz reda

Basommatophora kojih ima 4. Po broju jedinki najzastupljenije su familije Neritidae i

Planorbidae a najmanje zastupljene su familije Valvatidae i Viviparidae (Tabela 1).

Tabela 1. Asambleja Gastropoda Batušinačkih bara

Lokalitet Datum Godina Familija Red Broj jedinki

1 31.10. 2016 Physidae Basommatophora 19

1 31.10 2016 Planorbidae Basommatophora 2


2 31.10 2016 Lymnaeidae Basommatophora 2

3 31.10 2016 Neritidae Neritopsina 122

3 31.10 2016 Physidae Basommatophora 7









1 9.12 2016 Valvatidae Allogastropoda 2













3 17.3 2017 Viviparidae Architaenioglossa 1

13

Tabela 2. Asambleja Gatropoda kod Konjičkog kluba

Lokalitet Datum Godina Familija Red Broj jedinki


Slika 15. Zastupljenost jedinki u okviru familija klase Gastropoda u Batušinačkim barama

Slika 16. Zastupljenost jedinki familija Gastropoda u odnosu na ostale familije Batušinačkih bara

Broj jedinki familijaGastropoda

Broj jedinki ostalihfamilija

Neritidae

Planorbidae

Physidae

Lymnaeidae

Valvatidae

Viviparidae

14

Slika 17. Zastupljenost familija Gastropoda u odnosu na ostale familije iz uzoraka Batušinačkih bara

U poređenju sa čitavom asamblejom makroinvertebrata, familije klase Gastropoda zauzimaju

značajan deo, sa udelom od 339 jedinki od ukupno 1272 jedinke svih familija iz uzoraka iz

Batušinačkih bara. Familija Neritidae je najbrojnija sa 122 jedinke, sledi Planorbidae sa 117

jedinki, a najmanje zastupljene su Valvatidae sa dva i Viviparidae sa jednim predstavnikom

(Slika 15). Familija koja se najčešće javlja je Physidae (Tabela 1). Takođe, one čine 6 familija od

ukupno 20 familija svih redova koji su pronađeni u uzorcima (Slika 17).

Slika 18. Zastupljenost familija Gastropoda u odnosu na ostale familije iz uzoraka bara kod Konjičkog kluba

Ostale familije

Familije Gastropoda

Zastupljenost ostalihfamilija

Zastupljenost familijaGastropoda

15

Slika 19. Broj jedinki familija Gastropoda u odnosu na ostale familije iz uzoraka bara kod Konjičkog kluba

U odnosu na ukupan broj familija i jedinki iz uzoraka kod Konjičkog kluba, jedinke klase

Gastropoda su slabo zastupljene. Gastropoda je predstavljena samo familijom Planorbidae od

ukupno 9 različitih familija makrozoobentosa iz uzoraka (Slika 18). Od ukupno 129 jedinki

različitih redova, familija Planorbidae ima samo jednog predstavnika i čini mali deo ukupnog

broja jedinki (Slika 19). Predstavnik je uzorkovan marta 2017. godine (Tabela 2).

Na istraživanim lokalitetima su, da sumiramo, konstatovani predstavnici sledećih familija:

Neritidae, Planorbidae, Physidae, Lymnaeidae, Viviparidae i Valvatidae.

Neritidae

Žive u slatkovodnim, slanim i brakičnim sredinama. Uglavnom su herbivori i žive u grupama.

Karakteristične su po polimorfizmu ljuštura i varijacijama u boji i obrascu. Među naučnicima

postoji nesaglasnost oko taksonomije vrsta u okviru familije Neritidae. Skoog (1978) je sproveo

istraživanje rasta Theodoxus fluviatilis koje je dalo značajne informacije. Pokazao je da najbolje

rastu u mešovitoj kulturi dijatomeja, na plavo-zelenim algama, vrsti Cladophora sa dijatomejama

i isitnjenim račićima. Dakle, Theodoxus nije selektivan. Ipak, ishrana životinjama ne obezbeđuje

rast juvenilnih jedinki.

U našim istraživanjima determinaciju smo radili do nivoa familije. Ipak, konstatovali smo u

Batušinačkim barama prisustvo roda Theodoxus. U radu Savić et al. (2016) se navodi prisustvo

vrste Theodoxus transfersalis. Ova vrsta je nekada imala široko rasprostranjenje u slivu Dunava,

ali je zbog smanjenja kvaliteta vode sada ograničena na ispod dvadeset subpopulacija (Savić et

al., 2016). Zbog svega toga, uvrštena je u Anex II i IV u European Habitat Directive i

kategorisana kao ugrožena po IUCN. Ova vrsta naseljava delove reke koji imaju pripadnost

većem redu reke,od šestog-sedmog pa naviše. Moglo bi se zaključiti da preferira staništa sa

Broj jedinki ostalihfamilija

Broj jedinki familijaGastropoda

16

mirnijom vodom. Zbog toga imamo osnovanu sumnju da su pripadnici ove vrse zastupljeni u

Batušinačkoj bari, pogotovo kada sagledamo činjenicu da je ova bara često plavljena od strane

reke Južne Morave jer se nalazi u neposrednoj blizini. Sa druge strane, Theodoxus fluviatilis je

kompetitivno jači, čak je u nekim radovima naveden kao invazivan. Stoga bi možda trebalo

razmišljati u pravcu da su ovakve bare sa povremeno plavljenim karakterom potencijalni

refugijumi za retke vrste. Dalja istraživanja će svakako biti detaljnija i determinisaće se jedinke

do nivoa vrste.

Slika 20. Kućice vrste Theodoxus fluviatilis (Izvor: BioLib.cz)

Predstavnici familije Physidae su široko rasprostranjeni u svetu, i iako nisu značajni sa

medicinskog aspekta, postoji mnogo radova o njihovoj ishrani i staništu. Najčešće se javlja

Physa integra i to na biljakama i drugim čvrstim supstratima u letu pri čemu preferiraju

Potamogeton pectinatus. Na dnu ih nema zbog male količine kiseonika a u jesen i zimi kada

izumru makrofite i količina kiseonika se poveća javljaju se i na dnu u blatu. Drugih ima na

makrofitama, drvetu ili u blatu. Physa gyrina se javlja u plitkim barama, u blatu , pesku i na

kamenju. Hrane se većinom detritusom i algama. Razlika u staništu između dve vrste je zbog

veće tolerancije na povećanu temperaturu i sušu P.gyrina zbog čega može da kolonizuje male

bare, a P.integra ima niži metabolizam zbog čega može da preživi na većim dubinama sa manje

kiseonika. Pulliam (1988) je zaključio da je najbolje stanište tamo gde je niža gustina

Ceratophyllum-a kojim se hrane, a najgori gde je velika gustina.

Obzirom da su na ovim barama nađeni predstavnici rodova Ceratophyllum i Potamogeton

(Ranđelović et al., 2007) i očekivalo se prisustvo ove familije.

Slika 21. Physa gyrina (Izvor: conchology.be)

17

Planorbidae

Postoji veliki broj radova koji govore o faktorima koji utiču na distribuciju Planorbidae. Imaju

najveći medicinski značaj od svih Mollusca. Hrane se makrofitama, zelenim algama,

dijatomejama i detritusom, pri čemu neke preferiraju biljke u raspadanju od svežih biljaka.

Juvenilne jedinke Biomphalaria preferiraju dijatomeje i detritus u odnosu na makrofite. Chernin

(1959) i Vieira (1967) su eksperimentima dokazali da vrsta Biomphalaria ne zahteva bakterije, a

Callow (1973, 1974, 1975) je dokazao da bakterije čine deo ishrane P.contortus. Zato one

preferiraju detritus sa bakterijama u odnosu na alge. Chernin (1957) je opisao način za gajenje

sterilne Biomphalaria u hemijski definisanom medijumu. Individualni embrioni se isperu

natrijum hipohloritom. Gajeni u tim uslovima do adultnog stadijuma kao hranu koriste

autoklavirani pivski kvasac i ćelije E.coli ubijene formalinom. Nekoliko generacija je za rast

koristilo mleko u prahu, pšenične klice, osušenu zelenu salatu, so, skrob i ekstrakt kvasca

(Vieira, 1967). Vitamin E je bio neophodan za reprodukciju.

Srbija je veoma interesantno područje što se tiče ove familije. Nedavno, u miocenskom paleo

jezeru konstatovana je vrsta koja doprinosi rešavanju taksonomskih nedoumica vezanih za ovu

familiju (Neubauer et al., 2017). Stoga je istraživanje stajaćih slatkovodnih ekosistema u ovom

delu Srbije od izuzetne važnosti.

Slika 22. Planorbis contortus Slika 23. Biomphalaria glabrata

(http://www.discoverlife.org) (http://www.wikipedia.org)

Lymnaeidae

Značajni su u veterini i medicini jer predstavljaju domaćine mnogih parazita, posebno

Trematoda. Za ishranu Lymnaeidae koriste alge, osušeno lišće i više biljke kao sto su Elodea,

Lemna, Ranunculus, Potamogeton. Skoog (1978) je u eksperimentu dokazao da su za rast

juvenilnih jedinki neophodne dijatomeje, plavozelene i zelene alge pri čemu su plavo-zelene bile

18

najbolje za rast L.peregra. Bronmark (1985) je u eksperimentu dokazao da L.peregra stimuliše

rast Ceratophyllum-a, i to zato što puževi uklanjaju epifite i samim tim smanjuju zasenčenost i

kompeticiju za nutritijente. Neke vrste se hrane uginulim insektima ili isitnjenim rakovima.

Cuker (1983) je dokazao da L.elodes asimiliraju 68% ugljenika iz algi od koga veliki deo odlazi

na disanje a manji se inkorporira u tkiva.

Obzirom da je u ovim barama konstatovano prisustvo predstavnika rodova Potamogeton,

Ceratophyllum, Lemna, Ranunculus (Randjelovic et al., 2007) koji ovoj familiji izuzetno

pogoduju kao hrana ali i kao stanište, jedinke ove familije su bile veoma prisutne.

Slika 24. Lymnaea peregra (Izvor: http://www.firama.com)

Viviparidae

Kod Viviparidae dolazi do modifikacije načina ishrane u odnosu na ostale Gastropoda, pri čemu

se kod njih javlja ishrana filtracijom. Imaju neobično velike, trouglaste lamele na škrgama čiji

vrhovi vire preko cilijatnih lukova. Cilije pokreću vodu prema otvoru plašta kod svih

prosobranhija ali kod Viviparus one pokreću i mukus i ostale čestice do dela za hranu. Škržni

filamenti takođe sakupljaju čestice hrane i dopremaju do dela za hranu. Evolucija novog aparata

za ishranu ne znači gubitak starog tako da one zadržavaju sposobnost struganja. Hrane se pre

svega dijatomejama, i nekim zelenim algama. Eksperimentima je dokazano da je njihova

rasprostranjenost uslovljena pre svega hranom a ne kiseonikom.

Slično kao što smo naglasili sa rodom Theodoxus, u Srbiji je konstatovana vrsta Viviparus

acerosus koja se nalazi u Crvenoj knjizi ugroženih vrsta Bugarske. Zbog toga je neophodno

produbiti taksonomski nivo determinacije. Moguće je, da pošto ova vrsta nastanjuje reke sa vrlo

mirnim tokovima ovo bude refugijum za još jednu značajnu vrstu.

Slika 25. Viviparus acerosus (Izvor: http://www.elrincondelmalacologo.com)

http://www.elrincondelmalacologo.com/

19

Valvatidae

Ovo je mala grupa sitnih puževa koje preferiraju veće dubine i niže temperature od ostalih

Gastropoda. Obično žive u zamućenim vodama i imaju veliki broj cilija kojim prečišćavaju mulj.

Valvata imaju dugačak cilijatni produžetak plašta koja najverovatnije uklanja feces i mulj od

tela. Naučnici smatraju da su striktni grebači.

U Srbiji se navodi da postoje četiri vrste ove familije, a među njima je Valvata montenegrina. U

literaturi se na nekim mestima navodi da je crnogorski endem, ali se može naći i podatak da je

prisutna u Srbiji. Ovo je još jedan dokaz da se treba posvetiti posebna pažnja asambleji puževa

na našem području.

Slika 26. Valvata montenegrina (Gloer et al., 2008)

Kada govorimo o diverzitetu asambleje puževa u ove dve bare evidentno je koliko je on veći u

Batušinačkim barama. Na njima je konstatovano prisustvo predstavnika 6 familija, dok je na bari

kod Konjičkog kluba konstatovano da postoje predstavnici samo jedne familije i to Planorbidae.

Na osnovu toga, možemo zaključiti da su predstavnici ove familije sa najširom ekološkom

nišom. Obzirom da je ova bara i relativno mlada, možemo reći da su oni, sa ograđivanjem od

potpunog značenja tog pojma, pionirske vrste za ovakva staništa.

Upotrebom Jaccard-ovog indeksa, konstatovali smo da je mera sličnosti ove dve bare izuzetno

niska (vrednost indeksa = 0.125). Pretpostavljamo da bi sličnost asambleje puževa, bila mnogo

veća ako bismo uporedili lokalitet Batušinačke bare sa asamblejom reke Nišave ili reke Južne

Morave. Ovo nas upućuje na činjenicu neophodnosti očuvanja bara i to onih prirodnih jer bare

20

nastale antropogenim uticajem jako dugo (možemo reći čak i nikad) neće postići sastav i

strukturu asambleje puževa kakva je u prirodnim barama.

4.ZAKLJUČCI

Na istraživanom području konstatovali smo prisustvo predstavnika šest familija puževa. Neke od

njih su sa nerešenim taksonomskim statusom svojih vrsta, pa je istraživanje slatkovodnih puževa

u ovoj oblasti od izuzetnog značaja. Konstatovali smo da se određene familije nalaze u jasnoj

korelaciji sa prisustvom određenih biljnih taksona. Diverzitet u bari koja je prirodnog porekla je

neuporedivo veći u odnosu na baru koja je nastala antropogenim dejstvom. Od prisutnih familija,

jedina zajednička familija je bila Planorbidae. To ukazuje na najširu tolerantnost ove familije, a

takođe, sa određenom zadrškom, možemo konstatovati da se ona svrstava u red “pionirskih”

taksona koje naseljavaju vodene ekosisteme ubrzo po nastanku.

Zbog svega navedenog, naš zaključak je da trebamo učiniti sve za očuvanje ovako interesantnih,

i pre svega neistraženih staništa u našoj zemlji.

21

5. Literatura

Bargues, M., Vigo, M., Dvorak, J., Patzner, R., Pointier, J., Jackiewitz, M., et al. (2001). European

Lymnaeidae (Mollusca: Gastropoda), intermediate hosts of trematodiases, based on

nuclear ribosomal DNA ITS-2 sequences. Infection, Genetics and Evolution, 85-107.

Bonada, N., Prat, N., Resh, V., & Satzner, B. (2006). DEVELOPMENTS IN AQUATIC INSECT

BIOMONITORING: A Comparative Analysis of Recent Approaches. Annual review of

entomology, 495-523.

Boshoff, M., Jordaens, K., Backeljau, T., Lettens, S., Tack, F., Vandecasteele, B., et al. (2003).

Organ- and species-specific accumulation of metals in two land snail species

(Gastropoda, Pulmonata). Science of the total environment, 470-481.

Bošković, M. (2014). Raznolikost i struktura zajednice puževa (Mollusca, Gastropoda) rijeke

Rude. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu, Prirodoslovno-matematički fakultet, Biološki odsjek.

Diplomski rad.

Carter, J., Resh, V., Rosenberg, D., & Reynoldson, T. (2006). Biomonitoring in North American

rivers: a comparison of methods used for benthic macroinvertebrates in Canada and the

United States. In Biological monitoring of rivers (pp. 203-229).

Choubisa, S. (2010). Snails as Bio-indicators for Dreaded Trematodiasis Diseases. The Journal of

Communicable Diseases , 223-226.

Dillon Jr., R. T. (2004). In The ecology of freshwater Molluscs (pp. 61-76, 85-86, 99-100, 101).

Cambridge, UK: Cambridge University Press.

Foale, S. (1993). An evaluation of the potential of gastropod imposex as a bioindicator of

tributyltin pollution in Port Phillip Bay, Victoria. Marine Pollution Bulletin, 546-552.

Glöer, P. (2002). Die Süßwassergastropoden Nord- und Mitteleuropas. Bestimmungsschlüssel,

Lebensweise, Verbreitung. Die Tierwelt Deutschlands, 73. Teil (Hackenheim ConchBooks),

327 p. (In German).

Glöer, P. (2015). Süßwassermollusken - Ein Bestimmungsschlüssel für die Bundesrepublik

Deutschland. Hamburg (Deutscher Jugendbund für Naturbeobachtung), 135.

22

Marković, V. (2014). Morfološka varijabilnost i distribucija roda Theodoxus Montfort 1810

(Neritiomorpha, Gastropoda) u centralnom delu Balkanskog poluostrva i na južnom

obodu Panonske nizije. PhD thesis, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet. Beograd.

Marković, V., Tomović, J., Ilić, M., Kračun-Kolarević, M., Novaković, B., Paunović, M., et al.

(2014). Distribution of the species of Theodoxus Montfort, 1810 (Gastropoda: Neritidae)

in Serbia: an Overview. Acta Zoologica Bulgarica, 477-484.

Milenković, M., & Gligorijević, V. (2012). Melanoides tuberculata (Müller, 1774), a new species

for the territory of Serbia (Gastropoda: Thiaridae). Biologica Nysanna, 43-45.

Neubauer, T., Mandic, O., Harzhauser, M., & Jovanović, G. (2017). The discovery of Bulinus

(Pulmonata: Planorbidae) in a Miocene palaeolake in the Balkan Peninsula. Journal of

Molluscan studies, 295-303.

Novaković, B., Marković, V., & Tomović, J. (2013). Distribution of the snail Amphimelania

holandrii Pfeiffer, 1828 (Melanopsidae; Gastropoda) in Serbia in the 2009-2012 period.

Water Research and Management, 21-26.

Oehlmann, J., & Schulte-Oehlmann, U. (2003). Molluscs as bioindicators. Trace Metals and

other Contaminants in the Environment, 577-635.

Pfleger, V., & Chatfield, J. (1988). A guide to snails of Britain and Europe. Hamlyn.

Raković, M. J. (2015). Diverzitet mekušaca Dunava (1260-863,5 rkm) i taksonomska analiza

rodova Planorbarius, Radix, Physella, i Ferrissia (Pulmonata: Basommatophora).

Univerzitet u Beogradu, Bioloski fakultet. Beograd: PhD thesis.

Ranđelović, V., Matejić, J., & Zlatković, B. (2007). Flora i vegetacija Batušinačkih bara kod Niša.

9th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions, (pp. 19-40).

Niš.

Sameera, S., Yousug, A., Yousuf, A., Bhat, F., & Parveen, M. (2010). The ecology of

macrozoobenthos in Shallabugh wetland of Kashmir Himalaya, India. Journal of Ecology

and the Natural Environment, 84-91.

Savić, A. (2012). Ekološka analiza makrozoobentosa reke Nišave. PhD. Beograd: Biološki

fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Savić, A., Ranđelović, V., Đorđević, M., & Pešić, V. (2016). Assemblages of Freshwater Snails

(Mollusca: Gastropoda) from the Nišava River, Serbia: Ecological Factors Defning their

Structure and Spatial Distribution . Acta Biologica Bulgarica, 232-242.

23

Shulte-Oehlmann, U., Bettin, C., Oehlmann, J., & Stroben, E. (1995). Marisa cornuarietis

(Gastropoda, prosobranchia): a potential TBT bioindicator for freshwater environments.

Ecotoxicology, 372-384.

Simić, V., & Simić, S. (2009). Ekologija kopnenih voda (Hidrobiologija I). Beograd: Prirodno-

matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu; Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu,

Kragujevac.

Stojiljković, A. (2017). Sastav i struktura zajednice makroinvertebrata u barskim eskosistemima

sa posebnim osvrtom na grupe Ephemeroptera, Plecoptera, Trichoptera i Odonata. Niš:

Master rad; Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i

ekologiju.

Storelli, M. M., & Marcotrigiano, G. O. (2005). Bioindicator organisms: Heavy metal pollution

evaluation in the Ionian Sea (Mediterranean Sea—Italy). Environmental Monitoring and

Assessment, 159–166.

Strong, E., Gargominy, O., Ponder, W., & Bouchet, P. (2008). Global diversity of gastropods

(Gastropoda; Mollusca) in freshwater. Hydrobiologia, 149-166.

Živić, I., Marković, Z., & Brajković, M. (2005). Influence of the temperature regime on the

composition. Biologia, Bratislava, 179-191.

www.wikipedia.org

http://google-maps.pro/satellite

https://www.google.rs/maps

http://www.biolib.cz

htttp://www.conchology.be

http://www.discoverlife.org

http://www.elrincondelmalacologo.com

http://www.firama.com

https://www.google.rs/maps

http://www.biolib.cz/

http://www.discoverlife.org/

http://www.elrincondelmalacologo.com/

http://www.firama.com/

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: мастер рад

Аутор, АУ: Анђела Ђорђевић

Ментор, МН: Ана Савић

Наслов рада, НР: Компарација асамблеје Mollusca у барама различитог типа

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2017.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

25 страна, 2 табеле, 26 слика

Научна област, НО: Биологија

Научна дисциплина, НД: Хидробиологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Асамблеја Gastropoda, баре, диверзитет, Neritidae,

Planorbidae УДК 573.5 : 564 + 556.55

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН: Извод, ИЗ: Истраживање обухвата упоређивање асамблеје Mollusca на

два локалитета у околини града Ниша: Батушиначке баре и

баре код Коњичког клуба. Узорковање је вршено сезонски у

току 2016. и 2017. године. Констатовано је присуство 6

фамилија и 340 јединки. По броју јединки најзаступљеније су

фамилије Neritidae и Planorbidae. Диверзитет и бројност

асемблеје су много веће у Батушиначким барама што је доказ

да су ове баре старије. Баре код Коњичког клуба настале су

антропогним утицајем. Употребом Jaccard-овог индекса,

констатовано је да је мера сличности ове две баре изузетно

ниска. Ово упућује на чињеницу неопходности очувања

природних бара јер баре настале антропогеним утицајем јако

дуго не могу постићи састав и структуру асамблеје пужева

каква је у природним барама.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник:

Члан: Члан,

ментор:

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

25

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Anđela Đorđević

Mentor, MN: Ana Savić

Title, TI: Comparison of Molluscs assemblage in different types of

wetlands

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2017.

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

25 pages, 2 tables, 26 pictures

Scientific field, SF: Biology

Scientific discipline, SD: Hidrobiology

Subject/Key words, S/KW: Gastropoda assemblage, swamps, diversity, Neritidae,

Planorbidae UC 573.5 : 564 + 556.55

Holding data, HD: library

Note, N: Abstract, AB: The study includes comparison of Molluscs assemblage in two

different sites around Niš: Batušinačke swamps and swamps near

Konjički klub. Sampling was perfomed seasionally during 2016 and

2017.The presens of 6 families and 340 specimens was noted. The

predominant families were Neritidae and Planorbidae. Diversity and

abundance were bigger in Batušinačke swamps which indicates that

this swamps are older by existence. Swamps near Konjički klub were

created by anthropogenic impact. According to Jaccard’s index,

similarity between these two sites is very low. This indicates that it’s

neccessary to preserve natural swamps because swamps that were

created by anthropogenic impact need much more time to achieve

structure and composition that Molluscs assemblage have in natural

swamps.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Member: Member, Mentor:

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

master rad - prirodno matematicki fakultet · 2017-10-18 · dubina. bare su plitke, u njima svetlo...

Documents