master rad - projektovanje sistema za univerzitetsku štampariju

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

ČAČAK

MASTER RAD

Projektovanje sistema za univerzitetsku štampariju

Mentor:_________ Student: ___________

Profesor: _________ Br.Indeksa: ___________

Mesto, mesec, godina

UNIVERZITET U NOVOM SADU- FAKULETET TEHNIČKIH NAUKA

21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6

KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj, RBR:Identifikacioni broj, IBR:Tip dokumentacije, TD: Monografska publikacijaTip zapisa, TZ: Tekstualni štampani materijalVrsta rada, VR: Završni- Master radAutor, AU: Dajana AleksićMentor, MN: Prof. Dr Ilija ĆosićNaslov rada, NS: Projektovanje proizvodnog sistema za

Univerzitetsku štamparijuJezik publikacije, JZ: srpskiJezik izvoda, JI: srpskiZemlja publikovanja, ZP: SrbijaUže geografsko područje, UGP: VojvodinaGodina, GO: 2010.Izdavač, IZ: Autorski reprintMesto i adresa, MA: FTN, Trg Dositeja Obradovića 6Fizički opis rada, FO:(poglavlja, strana/citata/tabela/slika/grafika/priloga)Naučna oblast, NO: Grafičko inženjerstvo i dizajnNaučna disciplina, ND: Proizvodni sistemiPredmetna odrednica/ključne reči, PO: Program proizvodnje, analiza proizvoda,

proizvod predstavnik, tehnološki postupak, redukcija programa proizvodnje, tip i varijanta toka

UDK:Čuva se, ČU: U biblioteci FTN u Novom SaduVažna napomena, VN:Izvod, IZ: Osnovni cilj ovog rada bio je projektovanje

sistema za Univerzitetsku štampariju, analiziranjem tržišta, analizom programa proizvodnje, izbora proizvoda predstavnika, redukcijom programa proizvodnje i definisanjem tehnološkog postupka izrade.

Datum prihvatanja teme, DP:Datum odbrane, DO:Članovi komisije, KO: Predsednik: Prof. Dr Dragoljub Novaković

Član: Mr Milovan Lazarević Potpis mentoraČlan, mentor: Prof. Dr Ilija Ćosić

Obrazac Q2.NA.04-05 - Izdanje 1

UNIVERSITU OF NOVI SAD - FACULTY OF TEHNICAL SCIENCES

21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:Identification number, INO:Document type, DT: Monographic PublicationType of record, TR: Tekstual material, printedContents code, CC: Graduate- Bachelor ThesisAuthor, AU: Dajana AleksićMentor, MN: Prof. Phd Ilija ĆosićTitle, TI: System design for university print houseLanguage of text, LT: SerbianLanguage of abstract, LA: SerbianCountry of publication, ZP: SerbiaLocality of publication, LP: VojvodinaPublication year, PY: 2009.Publisher, PB: Author’s reprintPublication place , PP: Faculty of tehnical science, Trg Dositeja

Obradovića 6Physical description, PD:(chapters/pages/ref./tables/graphs/appendixes)Scientific field, SF: Graphic engineering and designScientific discipline, SD: Production systemsSubject/key words, S/KW: Production programe, analysis of products,

Product Reperesentative, tehnological procedure reduction in production, type and variant flow

UC:Holding data, HD: The library of Faculty of Tehnical Sciences,

Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6Note, N:Abstract, AB: The aim of this work was to design the system

for graphic, starting with market analysis, program production, choice of product representatives to the reduction of production, and the process of defending the technological processes.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:Defended on, DE:Defended Board, DB: President: Prof. PhD Dragoljub Novaković

Member: MSc Milovan Lazarević Mentor’s signMember, mentor: Prof. PhD Ilija Ćocić

Obrazac Q2.NA.04-05 - Izdanje 1

Projektovanje proizvodnih sistema

Sadržaj:

Teorijske osnove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51. Program proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1.1. Ciljno tržište . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1.2. Opis proizvodnog programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302. Analiza programa proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 2.1. Osnovna zavisnost stuktura/količine u programu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 2.2. ABC analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 2.3. Analiza karakteristika elemenata proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 2.3.1. Analiza prema formatu gotovog proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 2.3.2. Analiza prema formatu tabaka za štampu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 2.3.3. Struktura delova prema materijalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 2.3.4. Analiza prema broju boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 2.3.5. Analiza prema načinu dorade i složenosti proizvoda za izradu . . . . . . .563. Izbor proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 3.1. Redukcija programa proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 574. Projektovanje postupka izrade proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 4.1.Tehnološki postupak izrade proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . .585. Izbor tipa toka u sistemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 796. Projektovanje struktura sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 6.1. Ritam toka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 6.2. Normativi u proizvodnom sistemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 6.2.1. Normativ vremena za tehnološke operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .827. Određivanje vremena trajanja ciklusa rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .948. Oblikovanje prostornih struktura sistema i tok proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . 989. Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10210. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Teorijske osnove


Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemima

Proizvodnja je uslovljena postojanjem skupa elemenata (predmeta rada, sredstava rada i učesnika u procesima rada), relacija između elemenata i njihovih karakteristika uređenih u skladu sa projektovanim postupcima promena stanja sa jedne i ulaganjem ljudskog rada sa druge strane, odnosno uslovljena postojanjem sistema za proizvodnju oblikovanog na način da obezbedi transformaciju raspoloživih resursa u proizvode u skladu sa datim potrebama.

Slika 1. Osnovni model transformisanja resursa u proizvode

U proizvodnom sistemu odvija se proces rada, tj. proces transformacije ulaznih u izlazne veličine. Proces rada je niz uzastopnih promena stanja na predmetu rada u vremenu. U svakoj fazi odvija se određena operacija (na svakom tehnološkom sistemu), svaka operacija traje određeno vreme. Proces rada odvija se prema definisanom postupku rada. Svaki sistem ima svoje ulazne veličine: materijal, informacije i energiju. Dakle u svakom proizvodnom sistemu postoje tri vrste tokova. Tok materijala čini skup postupaka promena stanja projektovanih tako da omoguće transformaciju ulaznih materijala (informacija) u izlazne proizvode potrebnog i dovoljnog kvaliteta. Tok materijala čini osnovni tok u svakom proizvodnom sistemu. Tok informacija predstavlja tok u kome se vrši izdvajanje i obrada podataka u cilju dobijanja informacija potrebnih za donošenje odluka koje obezbeduju projektovane aktivnosti za podešavanje sistema i držanje izlaznih veličina u dozvoljenim granicama. Tok informacija je kontrolni tok. Tok energije predstavlja skup mreža, uređaja, postrojenja i vodova koji obezbeđuju rad tehnoloških sistema i uslove rada. Tok energije je pomoćni tok u svakom proizvodnom sistemu.

Dve osnovne radne karakteristike proizvodnog sistema su: kapacitet i efektivnost. Kapacitet (Ke) je maksimalna količina rada vremenski izražena koju dati sitem može da da u određenom vremenu. Efektivnost sistema (Es) je verovatnoća da će sistem u najkraćem vremenu stupiti u dejstvo, da će pouzdano raditi u projektovanom vremenu bez otkaza i da će se lako i brzo prilagođavati promenama u okruženju. Mera funkcionalne pogodnosti je fleksibilnost sistema.

5


Slika 2. Efektivnost sistema u vremenu

Es=OG(t) x P(t) x FPgde je: Es – efektivnost sistema OG – operativna gotovost P – pouzdanost FP – funkcionalna pogodnost

6


Osnovni elementi proizvodnih sistema

Proizvod je rezultat transformacije resursa u procesu rada. Zbog proizvoda postoji preduzeće, a proizvod postoji zbog tržišta – namenjen je zadovoljenju potreba potrošača. Postoji tendencija da danas opstaje društvo koje ne proizvodi, što je greška. Karakteristike proizvoda: • Struktura (da bi smo projektovali sistem koji će davati proizvod, moramo poznavati strukturu proizvoda, tj. njegovu složenost, odnosno kompleksnost) • Kvalitet (složenost) - tehnički kvalitet (izražen parametrima) - upotrebni kvalitet - ekonomski kvalitet i - estetski kvalitet (kvalitet zadovoljstva) • Količine.

Životni ciklus proizvoda možemo definisati kao vreme trajanja proizvoda u razmeni sa okolinom. Životni ciklus nekog proizvoda može biti svega par dana (flajer), nekoliko meseci (televizijska reklama), godina ili decenija (vizuelni identitet firme). Ovo vreme je u najvećoj meri uslovljeno zahtevima okoline. Bez obzira na vreme trajanja, svaki proizvod prolazi kroz iste faze životnog ciklusa: 1. istraživanje i donošenje odluka, 2. razvoj, 3. uvođenje, 4. rast razmene sa okolinom, 5. uravnoteženost razmene, 6. opadanje razmene (kritične tačka i potreba uvođenja novog proizvoda), 7. zamena postojećeg sa novim proizvodom

Oblikovanje tokova materijala

U procesima rada proizvodnih sistema najveći intezitet imaju kretanja predmeta rada. Iz ovog razloga je proučavanje tokova materijala proizvodnih sistema od posebnog značaja za ostvarenje potrebnog nivoa efektivnosti.

Slika 3: Faze životnog ciklusa proizvoda

7


Određen broj karakterističnih veličina je od posebnog značaja za razvoj postupaka oblikovanja tokova materijala i određivanje osnovnih parametara proizvodnih sistema. Ove veličine su: • Količine proizvoda, koje karakterišu obim razmene sistema i okoline • Stepen tehnološke složenosti, predmeta rada, koji predstavlja veličinu koja karakteriše postupak oblikovanja, postupke promene stanja rada, kvalitet veze sredstava rada-učesnici u procesu rada i uslove izvodenja operacija rada, • Efektivni kapacitet elemenata sistema, koji karakteriše radne mogućnosti, izabrani režim rada, uslove korišćenja i kvaltet odlučivanja

Ukupne potrebe rada dobijamo kao zbir vremena trajanja izvodenja operacija rada i količine za svaki predmet rada iz programa proizvodnje. A efektivni kapacitet za dati sistem je odreden standardnim režimom rada i on je konstantna veličina za dati vremenski period. Neophodno je organizovati proces rada tako da u trenutku pojave kritične tačke u životnom ciklusu proizvoda bude uveden novi proizvod tj. da bude u nekom predviđenom tolerantnom području. Usled sve učestalijih promena (povećanje životnog standarda, povišen nivo kulture, obrazovanosti, ...) životni ciklus proizvoda je sve kraći, što posložnjava razvoj, upravljanje procesima i organizaciju radnih sistema.„Oblikovanje proizvoda je uslovljeno potrebama zadovoljenja funkcije, minimiziranja proizvodnih troškova i olakšanog vraćanja sistema iz stanja u otkazu u stanje u radu.“

Ukupne potrebe radaOPTEREĆENJE

Mogućnosti sistemaKAPACITET<>

Slika 4: Osnovne podloge za projektovanje proizvodnog sistema Osnovu oblikovanja tokova u sistemu čini vremenski izražen odnos između ukupnih potreba rada neophodnih za izvođenje svih operacija rada za dati program proizvodnje (opterećenje) i efektivnih mogućnosti strukture sistema (kapacitet), pri čemu se u rezultatu različitih uticaja javlja karakterističan odnos u smislu nejednačine:

KOLIČINA

qj

TEHNOLOŠKASLOŽENOST

∑tii

EFEKTIVNI KAPACITET

ke

8


Uslovi razvoja proizvoda: projektovanje za funkciju – osnovni cilj je zadovoljenje funkcije koju proizvod vrši u vremenu. Uticaji koji uslovljavaju kvalitet vršenja funkcije vezani su za kvalitet ideje, postupak oblikovanja, izbor materijela, uslova rada, kvalitet izrade, ... Moramo zadovoljiti karakteristike ne vodeći računa o troškovima. Ovaj prilaz projektovanju je prevaziđen. projektovanje za proizvodnju – svodi se na potrebu zadovoljenja minimuma troškova uz uslov obezbeđenja kvaliteta funkcije i ostvarenja zadatih količina. Od posebnog značaja su uslovi kvaliteta i izrade. Mera pogodnosti je tehnologičnost koja predstavlja izraz kvaliteta procesa oblikovanja za proizvodnju i uslov za ostvarenje minimuma proizvodnih troškova.

projektovanje za održavanje/servis – se svodi na obezbeđenje uslova za efikasan povratak proizvoda iz stanja u otkazu u stanje u radu, postupkom popravke ili zamene. Osnovni pokazatelji za ocenu pogodnosti održavanja je ukupno vreme potrebno za vraćanje proizvoda iz stanja u otkazu u stanje u radu koje pogodnim projektovanjem može biti svedeno na minimum. projektovanje za izvrsnost (DFx – Design For Excellence) – Filozofija DFX podrazumeva da se projekat, koji je u fazi izrade, može sve vreme pratiti, od početka do kraja, dok se ne poboljšaju proizvodne i druge karakteristike proizvoda. Prednosti koje dobija o korišćenjem tehnika DFx su: • kraće vreme proizvodnje, • manji broj proizvodnih koraka, • manja skladišta materijala, • više standardizovanih delova, • jednostavniji dizajn, • može pomoći kada ekspertiza nije dostupna. Da bi bili u stanju projektovati efektivan proizvodni sistem, moramo biti u stanju predvideti potrebe okoline za proizvodom/uslugom. Ukoliko je predviđanje potreba okoline preciznije određeno utoliko će i efektivnost sistema biti veća. Najšire primenjeni postupak zasniva se na pretpostavci da su ponašanja parametara pojave, koja su predmet predviđanja, u prošlosti osnova za projektovanje ponašanja u budućnosti. Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda u proizvodnom sistemu. Izbor proizvoda za program proizvodnje predstavlja kompromis između potražnje, potencijala radnih sistema i odnosa troškova i dobiti. Program proizvodnje je određen veličinama osnovnih parametara – strukturom i količinama.

Slika 5: Uticaj učestalosti promena na vreme trajanja životnog ciklusa

9


Slika 6: Opšti slučaj zavisnosti sistem – okolina u smislu utvrđivanja potreba

Struktura programa (pj) može biti uža i šira. Prednosti uže strukture su: povišen kvalitet projektovanja, organizovanja i upravljanje procesima rada, sniženje troškova pripreme i proizvodnje i povećanje ukupnih efekata sistema. Prednosti šire strukture su: povećan stepen fleksibilnosti i niži troškovi poslovanja. Količine u programu proizvodnje (qj) određuju se na osnovu uslova okoline (kupovne moći potrošača, potražnje, ...). Veće količine od realnih potreba dovode do pojave zaliha i snižavanja efekata sistema, dok manje količine daju osnovu za pojavu konkurencije, što znači da je potrebno optimizirati date odnose.

10


Tip i varijanta toka

Razvoj proizvodnih sistema zasnovan je na projektovanju koje se izvodi u uslovima osnovnog modela tokova materijala i fleksibilnih proizvodnih sistema povišenog stepena automatizacije.

Slika 7: Osnovni model tokova materijala u uslovima pojedinačnog prilaza u oblikovanju tokova

Detaljna analiza odnosa opterećenje/kapacitet, za svaki predmet rada datog programa proizvodnje, pokazuje da tip toka u sistemu podleže jednoj od sledeće četiri varijante tokova:

Varijanta 1.1: Osnovni pojedinačni tok

Proizvodni program je struktuiran od različitih proizvoda u jediničnim ili približno jediničnim količinama i pri tome je ostvaren odnos:

gde je ritam toka

odnosno, ukupna količina rada potrebna za izradu datog proizvoda je manja ili jednaka efektivnom kapacitetu. Proces u osnovi ima prekidan karakter što upućuje na položaj radnog mesta bez dalje podele rada. Ovo područje odgovara području IV iz dijagrama pj - qj.

a) odnos (pj-qj)u programu proizvodnje

b) odnos opterećenje/kapacitetza dati slučaj

11


Karakteristike osnovnog pojedinačnog toka su: • veliki broj predmeta rada u jediničnim količinama, • rezerva kapaciteta, • prekidni tok, • utvrđen položaj predmeta rada, • jedinična nedovršena proizvodnja, • ceo tok se može odvijati na jednom radnom mestu, i predmeti rada pojedinačno prolaze kroz tok (automatizacija nema smisla), • maksimalan stepen fleksibilnosti, • postupak upravljanja u funkciji stepena složenosti proizvoda, • vremena trajanja ciklusa u funkciji stepena složenosti, • tehnološki sistemi opšte namene, • visok kvalitet učesnika, • lako održavanje. Procesi predmetne vrste su tipični procesi pojedinačne proizvodnje po ugovoru sa postupcima ručnog (zanatski radovi), mehanizovanog (procesi montaže velikih objekata) i automatizovanog karaktera (obradni centri, fleksibilni proizvodni sistemi).

Varijanta 1.2: Pojedinačni tok procesnog tipa

Proizvodni program je sastavljen od različitih proizvoda u različitim količinama, proces izrade se izvodi obradom istih delova u datim količinama i pri tome je ostvaren odnos za svaki deo:

odnosno, ukupna količina rada za predmete rada na određenoj operaciji je veća od kapaciteta. U slučaju da je:

uz uslov da je na većem broju od m operacija rada:

Karakteristike pojedinačnog toka procesnog tipa: • šira struktura i manje količine proizvoda • prekidni tok, • prostorna struktura se oblikuje na procesnom prilazu, • univerzalnost sredstava rada i numerički upravljani tehnološki sistemi, • visoko kvalifikovana radna snaga, • povišen stepen fleksibilnosti, • povišen kapacitet međufaznih skladišta, • složenost organizacije sistema i postupaka upravljanja, • duga vremena trajanja ciklusa proizvodnje,

12


• visok nivo nedovršene proizvodnje, • nizak koeficijent obrtanja novčanih sredstava.

Slika 8: Pojedinačni tok procesnog tipa

a) odnos (pj-qj) u programu proizvodnje

b) odnos opterećenje/kapacitet za dati slučaj strukture i tehnološke složenosti predmeta rada

Varijanta 2.1: Pojedinačni višepredmetni tokovi

U ovom slučaju proizvodni program je uže strukture i nešto većih količina u odnosu na prethodnu varijantu. Za predmete rada iz datog programa proizvodnje važi:

gde je:

odnosno ukupna količina rada potrebna za izradu predmeta rada na određenoj operaciji više puta prelazi efektivni kapacitet, uz uslov da na većem broju operacija:

Karakteristike pojedinačnog višepredmetnog toka su: • uža struktura i veće količine (velikoserijska proizvodnja), • proizvodna struktura predmetnog tipa, • odvijanje procesa rada u partijama, • stvaraju se uslovi za formiranje radnih jedinica, • produkcioni tehnološki sistemi (isplati se automatizacija), • nedovoljna sinhronizovanost vremena trajanja procesa rada (postojanje međuskladišta bunkerskog tipa),

13


• srednji stepen stručnosti radnika, • povišena efektivnost, • smanjen stepen fleksibilnosti, • pojednostavljeno upravljanje, • niži nivo nedovršene proizvodnje, • viši koeficijent obrtanja novčanih sredstava. Radna jedinica i varijanta toka 2.1 su osnove za postavljanje efektivnog proizvodnog sistema.

Slika 9: Pojedinačni višepredmetni tok



Varijanta 2.2: Jednopredmetni tok

Program proizvodnje je sastavljen od jednog ili malog broja predmeta rada u velikim (masovnim) količinama. Za slučaj da je za sve predmete rada datog programa proizvodnje:

odnosno

gde je:

Karakteristike jednopredmetnog toka: • mali broj predmeta rada u masovnoj proizvodnji, • podela rada na više tokova (podela operacijskih grupa – homogenizacija operacijskih grupa),

14


• velikoserijska i masovna proizvodnja, • namenski tehnološki sistemi visokog stepena automatizacije, • niža stručnost radnika, • niska fleksibilnost, • visok stepen efektivnosti, • maksimalna jednostavost organizacije upravljanja. Procesi predmetne vrste su procesi linijskog tipa izvedeni na predmetnom principu sa razmeštajem radnih mesta po redosledu operacija. Vremena trajanja operacija rada u najvećoj meri međusobno usaglašena:

Slika 10: Jednopredmetni tok



Tokovi materijala u sistemu omogućavaju obuhvatanje procesa rada u proizvodnji u četiri osnovne varijante: - za prekidne tokove varijanta 1.1 – osnovni pojedinačni tok varijanta 1.2 – pojedinačni tokovi procesnog tipa - za neprekidne tokove varijanta 2.1 – pojedinačni višepredmetni tokovi varijanta 2.2 – jednopredmetni tok Pod pojmom prekidni tokovi podrazumevaju se tokovi karakteristični za područja šire strukture jediničnih i manjih količina iz relacije pj - qj (područja IV i III) koji su određeni ritmom ulaza/izlaza iz procesa rada. Karakteristike veličina prekidnih tokova su: - za područje IV, jedinični, u najvećem broju slučajeva različit proizvod, a - za područje III, serija istih ili sličnih proizvoda sa ukupno nopt [jed./ser.], gde se veličina nopt dobija na ulazu u sistem u rezultatu analiza jediničnih troškova. Neprekidni tokovi karakteristični su za područje uže strukture i većih količina (područja II i I) određeni ritmom ulaza odnosno izlaza jedinica predmeta rada ili partija istih ili sličnih

15


oblika i dimenzija. Neprekidni tokovi su zasnovani na predmetnom principu koji uslovljava specifičan raspored prostornih struktura i prinudan ritam toka, utvrđena međuoperaciona vremena, povišen stepen podele rada, produkcioni i namenski karakter tehnoloških sistema i u odnosu na ostale zanemarljivu veličinu propremno-završnih vremena, što rezultuje povećanjem efektivnosti, ali dovodi do smanjenja fleksibilnosti sistema.

16


Normativi proizvodnih sistema

Normativi proizvodnih sistema predstavljaju skupove tehnoloških koeficijenata ai,j – koji pokazuju koliko je potrebno utrošiti jedinica resursa »i« za izradu (obradu, montažu merenje, prenošenje, skladištenje), jedinice predmeta rada »j«. Normativi, u iskazanom smislu, čine osnovnu podlogu za projektovanje proizvodnih struktura.Razlikujemo: Normativ vremena predstavlja skup vremenskih standarda ti,j koji pokazuju koliko je jedinica vremena »ti« potrebno utrošiti na određenoj operaciji rada - tehnološkom sistemu »i« za izradu (obradu, montažu, merenje, prenošenje, skladištenje) jedinice predmeta rada »j«. Vremenski koeficijent- standard za dati period vremena i date uslove rada je određen u toku razrade tehnološkog postupka.

Normativ materijala predstavlja skup standarda materijala (mv)j koji pokazuje koliko jedinica materijala »v« je potrebno da se dobije jedinica predmeta rada »j«. Materijalni koeficijenat - standard materijala (mv)j je određen na bazi radioničkog crteža u toku razrade tehnološkog postupka koji sadrži podatke o materijalu potrebne i dovoljne za projektovanje struktura sistema i upravljanje procesima rada u toku eksploatacije sistema.

Normativ alata predstavlja skup alata potrebnih za izradu (postavljanje, obradu, montažu, merenje, prenošenje, skladištenje) predmeta rada na projektovanim operacijama rada. Alat potreban za učvršćenje - predmeta rada pri obradi - pribor, alat za obradu i alat za merenje - kontrolu, prenošenje, skladištenje je određen u toku razrade tehnološkog postupka na bazi kriterijuma postojanosti, analize uslova rada i iskustvenih podloga.

Normativ materijala Vreme obrade i mateijali imaju karakter konačnih utrosaka pri obradi određenog predmeta rada. Alat se međutim troši postupno u toku izrade vise predmeta rada. Normativi ai,j predstavljaju, kako je rečeno standarde za date uslove rada. Pri promeni konstrukcije, tehnološkog postupka i uslova rada menjaju se i predmetni normativi. Kako su promene proizvoda, konstrukcije, tehnološkog postupka i uslova rada relativno česte to održavanje segmenta baze podataka koji se odnosi na normative proizvodnih sistema predstavlja zadatak posebnog značaja u industrijskim radnim sistemima.

Normativ površina predstavlja skup površina radnih mesta potrebnih za smeštaj tehnoloških sistema (obradnih, montažnih, mernih, za rukovanje materijalom i upravljačkih) u okviru prostorne strukture sistema. U opštem slučaju na površini radnog mesta - čvoru odgovarajućeg toka u sistemu su razmesteni: • osnovni tehnološki sistemi - mašine, i • pomoćna sredstva za ulaganje i odlaganje materijala, smeštaj alata, sredstava za održavanje i nosioci informacija. Proces rada na radnom mestu uslovljava veličinu i strukturu površina na radnom mestu na način koji je za slučaj obradnog radnog mesta dat na slici 11. gde je: Fos - osnovna površina koju zauzima obradni sistem i koja predstavlja površinu određenu projekcijom graničnih položaja mehanizama mašine

17


na horizontalnu ravan. Za određivanje potrebne zapremine treba uzeti granične položaje i u trećoj dimenziji. Fod - površina održavanja, pretstavlja površinu potrebnu za održavanje, podmazivanje, odstranjivanje strugotine, Fpo - površina posluživanja, je predviđena za kretanje pri obavljanju poslova postavljanja, obrade i kontrole predmeta u toku procesa rada. Fop - površina opasnosti, je zona ugrožena od ispadanja predmeta rada iz pribora za učvršćenje, strugotine, alata, površine temperature, zračenja i prašine, Fpr - površine za ulaganje/odlaganje predmeta rada su predviđene za uređaje za ulaganje/odlaganje predmeta pre i posle obrade. Zavisna je od karakteristika predmeta,

Fal - površine za smeštaj alata, služe za smestaj ormarića za alat. Kako se iz slike 11. vidi, neke od datih površina se međusobno prekrivaju što nema posebnog značaja. Za potrebe projektovanja i razmeštaja radnih mesta u sistemu pogodno je izraditi u određenoj razmeri modele standarda tehnoloških sistema u dve ili tri dimenzije što omogućava lako komponovanje različitih varijanti. Veličina osnovne površine elementa proizvodne strukture je u potpuno određenom odnosu sa zahtevima procesa rada i određuje se na osnovu: Fts,i – Fos,i = b · l [m2]

gde su »b« i »l« gabaritne mere projekcija graničnih položaja mehanizama tehnološkog sistema na horizontalnu ravan.Površina za smestaj tehnološkog sistema se dobija iz:

Frm,i = Fts,i · kf [m2]

gde je »kf« - koeficijenat površine određen na osnovu analize površina realnih proizvodnih sistema u smislu:

Fos- osnovna površinaFod- površina održavanjaFpo- površina posluživanjaFop- površina opasnostiFpr- površina ulaganja/odlaganja predmeta radaFal- površina za alat

Sika 11: Struktura površina na radnom mestu

osnovna površina tehnološkog sistemaFts,i – Fos,i = b · l [m2] koeficijent kf

< 4 44 -12 312 -16 2,5> 16 <2

18


Slika 12: Osnovni model tokova materijala u sistemu

Pojedinačni prilaz u oblikovanju tokova materijala

Kod ovog prilaza se posmatra svaki proizvod ponaosob, za svaki se određuje potreban broj elemenata sistema, postupci rada i projektuju se proizvodni tokovi, odnosno utvrđuje se tehnološki postupak za sve predmete rada. Razrada tehnoloških postupaka podrazumeva izbor varijante procesa, izbor varijante postupka rada, razradu operacija rada (odredivanje zahvata i redosleda izvođenja operacija rada, utvrđivanje vremenskih normativa, ...). Sve ovo uslovljava „j“ (j=1, 2, 3, ... n) pojedinačnih tokova materijala u sistemu. Kod programa proizvodnje šire strukture i manjih količina (područja III i IV) na zahvate razrade postupka rada i projektovanje potrebnih alata i pribora odlazi najviše od ukupnog vremena utrošenog na pripremi proizvodnje, što značajno utiče na troškove proizvodnje. Osnovne karakteristike pojedinačnog prilaza u oblikovanju tokova materijala su: - raznovrsnost u oblikovanju proizvoda i delova, pojedinačan prilaz u oblikovanju postupka rada, što vodi različitim postupcima za slične delove, - pojedinačan prilaz u oblikovanju postupaka rada, što vodi različitim postupcma za

Prilazi u projektovanju proizvodnih sistema

Oblikovanje tokova materijala u proizvodnim sistemima je uslovljeno: • odnosom struktura – količine u programu proizvodnje, • stepenom tehnološke složenosti predmeta rada i • kapacitetom sistema. Predmeti rada, u opštem slučaju, protiču kroz proces sa ili bez povratnih tokova, opterećujući različite preseke projektovanim postupkom, strukturom i količinama. Kao rezultat dobijamo osnovni model tokova materijala u sistemu.Postoje dva prilaza za projektovanje struktura proizvodnih sistema: -pojedinačni prilaz u oblikovanju tokova materijala i -grupni prilaz za oblikovanje tokova materijala

19


relativno slične delove, - duži rok pripreme proizvodnje - nizak stepen iskorišćenja sredstava rada u vremenu i radnim karakteristikama zbog malih količina različitih delova, - visoki iznosi pripremno-završnih vremena, - dugi rokovi isporuka, odnosno vremena trajanja ciklusa proizvodnje, - teškoće u ažuriranju baza različitih podataka, - složenost postupaka planiranja i kontrole redosleda operacija i radnih naloga, - nemogućnost primene metoda neprekidnih tokova u uslovima programa šire strukture.

Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala

Grupni prilaz je savremeniji. Razvijen je na osnovama sličnosti delova u programima proizvodnje, ograničenog broja oblika i objedinjavanju predmeta rada sličnih karakteristika u operacijsku grupu osnovnu jedinicu posmatranja. Operacijska grupa je utvrđena na osnovu sistema klasifikacije, koji u sebi sadrži kriterijume razvrstavanja, čime su stvoreni uslovi za povećanje količina na relaciji ulaz- izlaz procesa rada. Za ovako dobijenu operacijsku grupu vrši se izbor realnog ili projektovanje kompleksnog predmeta rada i za njega se razrađuje tehnološki postupak. Pod pojmom sličnost karakteristika podrazumeva se skup relevantnih obeležja predmeta rada u operacijskoj grupi koji određuju mogućnost na jednom ili skupu tehnoloških sistema istih karakteristika. Na ovaj način javljaju se, umesto pojedinačnih, tokovi operacijskih grupa što povećava količine u toku i, nizom drugih efekata, podiže kvalitet tokova u celini. Primenom grupnog prilaza u oblikovanju tokova materijala postižu se sledeći efekti: - minimalizacija pripremno-završnih vremena, - smanjenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje, - smanjenje nedovršene proizvodnje, - sniženje stepena složenosti tokova materijala u sistemu, - povećanje stepena fleksibilnosti struktura preduzeća, - povišenje stepena serijnosti, - mogučnost izbora odgovarajučeg stepena automatizacije, - olakšano upravljanje procesima rada, - sniženje stepena složenosti informacionih tokova, - optimalan razmeštaj radnih mesta, - primena grupnog modularnog prilaza u razvoju proizvoda, - izgradnja sistema bez ugrađenih ograničenja, - povećanje nivoa kvaliteta, što kao rezultat daje povećanje ukupne efikasnosti i efektivnosti sistema u celini. U oblikovanju unutrašnje strukture (razmeštaj radnih mesta) postoje takode dva prilaza: procesni i predmetni. Procesni prilaz zasnovan je na grupisanju svih operacija, odnosno tehnoloških sistema iste vrste u istu radnu jedinicu - radionicu. Različitost karakteristika predmeta rada uslovljava i različite tehnološke postupke, a samim tim različiti predmeti rada se kreću na različite načine. Ta različitost je izražena u različitom redosledu operacija, postojanju povratnih kretanja uslovljenih položajem tehnoloških sistema i ukrštanjem putanja predmeta rada, što tokove u sistemu čini nepotrebno složenim. Ovaj prilaz se primenjuje kod proizvodnih programa šire strukture sa

20


Slika 13: Procesni razmeštaj elemenata proizvodne strukture

relativno malim količinama. Prednost ovog prilaza je u visokom stepenu fleksibilnosti, olakšanoj kontroli tehnoloških postupaka, ... Nedostaci predmetnog prilaza u postavljanju tokova materijala ogledaju se u složenosti upravljackih struktura, usporenom protoku, velikom obimu nedovršene proizvodnje i visokim troškovima rukovanja materijalom. Predmetni prilaz je savremeniji. Zasnovan je na postavljanju struktura proizvodnih sistema na principu organizovanja celina radnih jedinica koje, objedinjavaju tehnološke strukture i učesnike u procesu rada potrebne za izradu grupe sličnih predmeta rada utvđenih tehnološkim postupkom. „Osnova predmetnog prilaza je sadržana u oblikovanju prostorno izdvojenih nezavisnih delova strukture sistema u kojima počinje i u potpunosti se završava izrada grupe predmeta rada određenog stepena tehnološke složenosti koji uslovljava sličnost tehnoloških postupaka“. Kao rezultat različitog stepena složenosti predmeta rada odnosno različtih vremena trajanja operacija rada na određenim mestima javljaju se bunkeri za smeštaj predmeta rada u redovima čekanja. Prednost ovog prilaza je u povećanoj efikasnosti, manjem obimu nedovršene

Slika 14:Predmetni razmeštaj elemenata proizvodne strukture

21


proizvodnje, boljem iskorišcenju kapaciteta i olakšanom upravljanju, a nedostaci su povišen stepen nefleksibilnosti i otežana kontrola tehnoloških postupaka. Kombinujući ove prilaze u oblikovanju strukture preduzeća dobijamo sisteme zasnovane na pojedinačnom i procesnom ili predmetnom principu, i grupnom i procesnom ili predmetnom prilazu. Najveći broj naših proizvodnih sistema postavljen je na pojednačnom i procesnom prilazu. Ovako postavljeni procesi u proizvodnim sistemima generišu niz ograničenja koja sprečavaju ostvarenje projektovanih efekata.

Neka od tih ograničenja su: - široka područja rasipanja karakteristika predmeta rada, kao rezultat pojedinačnog, odvojeno za svaki proizvod i deo, projektovanja i konstruisanja, - visok stepen složenosti tehnologija izrade velikog broja različitih predmeta rada, - značajno učešće pasivnih pripremno-završnih vremena u ukupnom vremenu izrade, - upotreba velikog broja alata i pribora, - neoptimalnost rada u serijama malih veličina, - visok nivo nedovršene proizvodnje, - niska pogodnost upravljanja, - zapostavljanje principa minimalnih rastojanja, - složenost mreže tokova u sistemu, - pojave zastoja i čekanja u redovima koji produžavaju vreme trajanja ciklusa proizvodnje, - nizak nivo motivacije učesnika u procesima rada. Iz tih razloga nameće se zamena proizvodnih sistema zasnovanih na ovim prilazima efektivnijim, novim prilazom koji će navedena ograničenja eliminisati. Kao savremeniji pristup javlja se proizvodni sistem zanovan na grupnom i predmetnom prilazu. U osnovi ovog pristupa je radna jedinica – deo strukture sistema u kojoj počinju i završavaju se sve projektovane operacije rada. Grupni i predmetni prilaz podrazumeva poštovanje sledećih principa: - princip sličnosti, - princip sposobnosti održanja nezavisne egzistencije, - princip upravljanja prema ciljevima, - princip sposobnosti za efektivan rad, - princip izgradnje efektivne motivacije i obezbeđenja uslova rada. Poštujući ove principe proizvodni sistem stiče preduslove za prevazilaženje ugrađenih ograničenja još u fazi projektovanja. Primenom grupnog i predmetnog prilaza postižemo: - smanjenje pasivnih vremena od 3 do 12 puta, - smanjuje se nedovršena proizvodnja od 4 do 12 puta, - povećava se koeficijent obrta kapitala sniženjem nedovršene proizvodnje do 10 puta, - vreme trajanja ciklusa proizvodnje se smanjuje od 8 do 25 puta, - obezbeđeni su uslovi za timski rad, - obezbeđuje se izvršenje operativnih planova do nivoa 95-100 %, - povišenu pogodnost za automatizaciju tehnoloških struktura sistema, -razvijenu produktivističku klimu u radnoj jedinici i povišen nivo motivacije učesnika.

22

Proizvodni sistem


1. Program proizvodnje

1.1. Ciljno tržište

Program proizvodnje sistema definisan je na osnovu potreba Univerziteta u Novim Sadu u oblasti štampanih medija. Zbog veličine institucija potrebno je detaljno se upoznati sa njima, i izdefinisati potrebe za štampanim proizvodima. Na osnovu ovog istraživanja i analize projektuje se program proizvodnje i sam proizvodni sisitem. Univerzitet u Novom Sadu je drugi po veličini univerzitet u zemlji. Osnovan je 28. juna 1960. godine i predstavlja autonomnu, obrazovnu, naučnu i umetničku ustanovu. U sastavu Univerziteta je 14 fakulteta sa sedištem u 4 grada Vojvodine: Novom Sadu, Subotici, Somboru i Zrenjaninu. Univerzitet čine, po redosledu osnivanja, sledeći fakulteti: Filozofski fakultet u Novom Sadu (1954. godine) Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu (1954. godine) Pravni fakultet u Novom Sadu (1959. godine) Tehnološki fakultet u Novom Sadu (1959. godine) Ekonomski fakultet u Subotici (1960. godine) Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu (1960. godine) Medicinski fakultet u Novom Sadu (1960. godine) Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu (1969. godine) Akademija umetnosti u Novom Sadu (1974. godine) Građevinski fakultet u Subotici (1974. godine) Tehnički fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu (1974. godine) Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu (1974. godine) Pedagoški fakultet u Somboru (1993. godine) Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici (2006. godine) Univerzitet se nalazi u univerzitetskom kampusu, površine 259,807 m2, na levoj obali Dunava, u neposrednoj blizini centra grada Novog Sada. Od 14 fakulteta koji čine Univerzitet u Novom Sadu, 9 fakulteta ima sedište u Novom Sadu, od kojih je 7 smešteno u univerzitetskom parku: Filozofski, Poljoprivredni, Tehnološki, Pravni, Fakultet tehničkih nauka, Prirodno-matematički i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, dok se Medicinski fakultet nalazi u krugu Kliničkog centra, a Akademija umetnosti na Petrovaradinskoj tvrđavi. U sastavu Univerziteta su i 5 fakulteta koji nemaju sedište u Novom Sadu: Ekonomski fakultet, Građevinski fakultet i Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku imaju sedište u Subotici, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, a Pedagoški fakultet u Somboru. Univerzitet u brojkama: 43.440 broj studenata - I stepen studija 3.417 broj studenata - II i III stepen studija 4.261 broj zaposlenih 3.017 broj nastavnika, saradnika i istraživača 1.244 broj nenastavnog osoblja Filozofski fakultet u Novom Sadu osnovan je 1954. godine i jedan je od dva najstarija fakulteta u sastavu Univerziteta u Novom Sadu. Te godine, Fakultet je nastavni i naučno-

Slika 15. Rektorat

24


istraživački rad počeo da realizuje u okviru šest studijskih grupa: za istoriju, za južnoslovenske jezike, za jugoslovensku književnost, za engleski jezik i književnost, za nemački jezik i književnost, i za matematiku sa fizikom. Značaj Fakulteta za Univerzitet u Novom Sadu ogleda se i u činjenici da je zahvaljujući paralelnom razvoju društveno-humanističkih i prirodno-matematičkih disciplina, iz prirodno-matematičkog smera Filozofskog fakulteta 1969. godine nastao je Prirodno-matematički fakultet. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 4171 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 17 odseka: ¬ Odsek za anglistiku, ¬ Odsek za romanistiku, ¬ Odsek za filozofiju, ¬ Odsek za rumunistiku, ¬ Odsek za germanistiku, ¬ Odsek za rusinistiku, ¬ Odsek za hungarologiju, ¬ Odsek za slavistiku, ¬ Odsek za istoriju, ¬ Odsek za slovakistiku, ¬ Odsek za komparativnu književnost, ¬ Odsek za sociologiju, ¬ Odsek za medijske studije, ¬ Odsek za srpski jezik i lingvistiku, ¬ Odsek za pedagogiju, ¬ Odsek za srpsku književnost i ¬ Odsek za psihologiju.

Poljoprivredni fakultet je osnovan 1954. godine sa misijom da obrazuje stručnjake iz oblasti poljoprivrede, razvija istraživačku delatnost i doprinosi unapređenju i povećanju poljoprivredne proizvodnje. Nakon osnivanja Univerziteta u Novom Sadu, Fakultet postaje jedan od njegovih prvih fakulteta. Poljoprivredni fakultet je izrastao u jednu od najvećih obrazovnih i naučnih institucija iz oblasti poljoprivrede u zemlji. Rezultati naučnih istraživanja realizovanih na Fakultetu doprineli su unapređenju tehnoloških procesa u poljoprivrednoj proizvodnji – ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu, zaštiti bilja i drugim granama poljoprivrede, a Fakultet je tokom više decenija postao ugledna instistucija u zemlji i inostranstvu i poznat po stvaranju velikog broja visokoprinosnih sorti pšenice, šećerne repe, krmnih bilja, ječma, hmelja, povrća, vinove loze, visokoprinosnih hibrida kukurusa, sorti i hibrida suncokreta. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 3597 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 8 departmana: ¬ Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo, ¬ Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, ¬ Departmanu za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, ¬ Departmanu za stočarstvo, ¬ Departmanu za poljoprivrednu tehniku, ¬ Departmanu za uređenje voda, ¬ Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela i ¬ Departmanu za veterinarsku medicinu.

Slika 16. Univerzitetski kampus

25


Pravni fakultet je osnovan 1955. godine, a prva generacija studenata upisana je u školskoj 1959 godine. Tokom školske 1972/1973. godine u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Subotici otvoren je novi, poslovno-pravni smer za ekonomiste. Dve godine kasnije, prva generacija studenata upisuje se na poslediplomske studije. Fakultet 1986. godine, u značajnoj meri modifikuje nastavni program dodiplomskih studija time što pored Opšteg smera, otvara i Smer unutrašnjih poslova. Nova zgrada Pravnog fakulteta u okviru univerzitetetskog kampusa izgrađena je 1989. godine.

U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 5694 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 9 katedri: ¬ Katedre građanskopravnih nauka; ¬ Katedre privredno pravnih nauka; ¬ Katedre za krivično pravo; ¬ Katedre za istoriju države i prava; ¬ Katedre za teoriju države i prava, filozofiju prava i sociologiju; ¬ Katedre za javno pravo; ¬ Katedre za radno i socijalno pravo; ¬ Katedre za međunarodno pravo i ¬ Katedre pravnoekonomskih nauka.

Tehnološki fakultet u Novom Sadu osnovan je 1959. godine sa ciljem da obrazuje inženjere prehrambene tehnologije. Tokom 45 godina postojanja, fakultet se razvio u naučnu i obrazovnu instituciju visoke reputacije u zemlji i inostranstvu. Visok nivo akademskog obrazovanja, objavljeni naučni radovi, projekti, primenjene inovacije, registrovani patenti kao i ostala dostignuća zaposlenih, obezbedili su da se Fakultet rangira veoma visoko među poznatim institucijama ove vrste. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 938 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 8 katedri: ¬ Katedri za opšte inženjerske discipline; ¬ Katedri za primenjene i inženjerske hemije; ¬ Katedri za hemijsko inženjerstvo; ¬ Katedri za ugljenohidratnu hranu; ¬ Katedri za tehnologije konzervisane hrane; ¬ Katedri za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo; ¬ Katedri za naftno-petrohemijske tehnologije i ¬ Katedri za inženjerstvo materijala.

Ekonomski fakultet u Subotici osnovan je 1960. godine. Sedište Fakulteta nalazi se u Subotici a nastavni proces se već više od 30 godina uspešno realizuje na dve lokacije, u sedištu Fakulteta i na Odeljenju u Novom Sadu čija zgrada se nalazi u kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Ekonomski fakultet je danas po broju studenata na sva tri novoa studija drugi po veličini fakultet u sastavu Univerziteta u Novom Sadu. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 6287 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 6 departmana: ¬ Departmanu za agrarnu ekonomiju i agrobiznis; ¬ Departmanu za evropsku ekonomiju i biznis; ¬ Departmanu za finansije, bankarstvo, računovodstvo i reviziju; ¬ Departmanu za menadžment; ¬ Departmanu za poslovnu informatiku i kvantitativne metode i ¬ Departmanu za trgovinu, marketing i logistiku.

26


Fakultet tehničkih nauka je osnovan 1960. godine kao Mašinski fakultet u Novom Sadu, da bi uskoro postao sastavni deo Univerziteta u Novom Sadu. Nakon otvaranja odseka za elektrotehniku i građevinarstvo, Fakultet 1974. godine prerasta u Fakultet tehničkih nauka. Od te godine do danas, pored postojećih odseka otvoreni su i sledeći: saobraćaj u 1979. godini, arhitektura u 1996. godini, industrijsko inženjerstvo i menadžment, inženjerstvo zaštite životne sredine i grafičko inženjerstvo i dizajn u 1999. godini i mehatronika u 2002. godini. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 9928 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 13 departmana: ¬ Departmanu za arhitekturu, ¬ Departmanu za elektroniku, energetiku i telekomunikacije, ¬ Departmanu za energetiku i procesnu tehniku, ¬ Departmanu za grafičko inženjerstvo i dizajn, ¬ Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment, ¬ Departmanu za građevinarstvo, ¬ Departmanu za mehanizaciju i konstruktivno mašinstvo, ¬ Departmanu za opšte discipline u tehnici, ¬ Departmanu za proizvodno mašinstvo, ¬ Departmanu za računarstvo i automatiku, ¬ Departmanu za saobraćaj, ¬ Departmanu za tehničku mehaniku, ¬ Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine.

Medicinski fakultet u Novom Sadu osnovan je 1960. godine. Glavna zgrada Fakulteta nalazi se neposredno pored novosadskog Kliničkog centra, čije brojne klinike i instituti obezbeđuju studentima medicine okruženje za učenje, kao i neposredno kliničko iskustvo. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 3720 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se u okviru 35 katedri: ¬ Katedre za opšteobrazovne predmete, ¬ Katedre za pedijatriju, ¬ Katedre za biohemiju, ¬ Katedre za patološku fiziologiju, ¬ Katedre za dermatovenerološke bolesti, ¬ Katedre za patologiju, ¬ Katedre za epidemiologiju, ¬ Katedre za radiologiju, ¬ Katedre za farmaciju, ¬ Katedre za stomatologiju, ¬ Katedre za farmakologiju i toksikologiju, ¬ Katedre za fiziologiju, ¬ Katedre za ginekologiju i opstetriciju, ¬ Katedre za gerijatriju, ¬ Katedre za histologiju i embriologiju, ¬ Katedre za hirurgiju, ¬ Katedre za infektivne bolesti, ¬ Katedre za higijenu, ¬ Katedre za internu medicinu, ¬ Katedre za onkologiju, ¬ Katedre za medicinsku rehabilitaciju, ¬ Katedre za neurologiju, ¬ Katedre za medicinu rada, ¬ Katedre za anatomiju, ¬ Katedre za opštu medicinu, ¬ Katedre za oftalmologiju, ¬ Katedre za otorinolaringologiju, ¬ Katedre za zdravstvenu negu, ¬ Katedre za sudsku medicinu, ¬ Katedre za urgentnu medicinu, ¬ Katedre za psihijatriju i medicinsku psihologiju, ¬ Katedre za socijalnu medicinu i zdravstvenu statistiku sa informatikom, ¬ Katedre za specijalnu rehabilitaciju i edukaciju, ¬ Katedre za stomatologiju sa maksilofacijalnom hirurgijom, ¬ Katedre za mikrobiologiju sa parazitologijom i imunologijom.

Prirodno-matematički fakultet je osnovan 1969. godine. Pre osnivanja fakulteta, pravi institucionalni razvoj visokoškolske nastave prirodno-matematičkih disciplina počeo je 1954. godine kada je osnovan Filozofski fakultet. Na Filozofskom fakultetu su od školske 1961/1962.

27


godine predavani kursevi hemije, fizike, biologije, matematike i geografije. Prirodno-matematički fakultet je danas obrazovna i naučna ustanova na kojoj se stiču znanja i obavljaju naučna istraživanja iz oblasti biologije, hemije, fizike, matematike, informatike, geografije, turizmološke struke i zaštite životne sredine. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 5775 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 5 departmana: ¬ Departman za biologiju i ekologiju ¬ Departman za fiziku ¬ Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo ¬ Departman za hemiju ¬ Departman za matematiku i informatiku Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu osnovan je 1974. godine. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 1102 studenata na dva nivoa studija, a nastavni i umetničko-istraživački rad odvija se na 3 departmana: ¬ Departman muzičkih umetnosti ¬ Departman likovnih umetnosti ¬ Departman dramskih umetnosti.

Građevinski fakultet je osnovan 22. aprila 1974. godine. Danas je to savremena obrazovna i istraživačka institucija sa nastavom na srpskom i delom na mađarskom jeziku, na osnovnim akademskim i strukovnim studijama, te diplomskim i doktorskim. Fakultet ima uspešnu saradnju sa drugim fakultetima, institutima i građevinskim kompanijama. Fakultet je smešten u novoj zgradi, koju su u saradnji sa profesorima projektovali njegovi prvi studenti kroz svoje diplomske radove. Zgrada raspolaže dobro opremljenim učionicama, amfiteatrima, laboratorijama, računarskim učionicama, internet kafeima, restoranima i bibliotekom koja broji preko 7000 stručnih naslova, nekoliko hiljada knjiga i naučnih časopisa. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 602 student na sva tri nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se u okviru šest katedri: ¬ Katedre za konstrukcije i materijale; ¬ Katedre za hidrotehniku i vodno inženjerstvo okoline; ¬ Katedre za inženjersku mehaniku; ¬ Katedre za geotehniku i saobraćajnice; ¬ Katedre za menadžment i društvene nauke i ¬ Katedre za urbanizam i arhitekturu.

Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu osnovan je 1974. godine kao Pedagoški tehnički fakultet obezbeđujući obrazovanje iz oblasti politehnike. Od 1979. do 1986. godine, fakultet je proširio svoju aktivnost uvođenjem nastave informatike, osnova tehničkog inženjerstva i proizvodnje, transporta i metalurgije. Pedagoško tehnički fakultet se 1986. godine udružuje sa Višom tehničkom školom pod nazivom Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”. U okviru novoosnovanog Fakulteta formirani su: Institut za politehniku, Institut za mašinstvo i Tehnološki odsek. Iz tadašnje organizacione strukture Fakulteta 1990. godine izdvaja se Viša tehnička škola u Zrenjaninu, a Institut za politehniku sa delom Instituta za mašinstvo od tada čine Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 2885 studenata na dva nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na šest katedri: ¬ Katedre za metodike nauka i tehnologije u obrazovanju; ¬ Katedre za informatiku i računarske nauke; ¬ Katedre za mašinsko inženjerstvo; ¬ Katedre za opšte i tehničke nauke;

28


¬ Katedre za osnovne i primenjene discipline i ¬ Katedre za menadžment.

Fakultet fizičke kulture osnovan je 22. aprila 1974. godine. Utvrđene delatnosti Fakulteta bile su da obrazuje nastavnike fizičkog vaspitanja za rad u školama osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, da obrazuje stručnjake za rad u sportskim organizacijama i stručnjake za organizaciju i sprovođenje rekreacije u privrednim i drugim organizacijama. Pored toga, delatnost Fakulteta obuhvata stručni i naučno-istraživački rad u oblasti fizičke kulture, obrazovanje i usavršavanje stručnjaka u ovoj oblasti, kao i podizanje nastavnog i naučnog podmlatka Fakulteta. Savet Univerziteta u Novom Sadu na svojoj sednici 11. septembra 2006. godine doneo je odluku da Fakultet fizičke kulture promeni naziv u Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 1506 studenata na dva nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se u okviru 20 katedri: ¬ Katedre za teoriju i metodiku fizičkog vaspitanja; ¬ Katedre za gimnastiku; ¬ Katedre za antropomotoriku; ¬ Katedre za fudbal; ¬ Katedre za istoriju i teoriju fizičke kulture; ¬ Katedre za košarku; ¬ Katedre za borilačke sportove; ¬ Katedre za rukomet; ¬ Katedre za aktivnosti u prirodi; ¬ Katedre za odbojku; ¬ Katedre za društveno-humanističke nauke; ¬ Katedre za atletiku; ¬ Katedre za biomedicinske nauke; ¬ Katedre za plivanje; ¬ Katedre za sportski menadžment; ¬ Katedre za rekreaciju; ¬ Katedre za metodologiju istraživanja; ¬ Katedre za biomehaniku; ¬ Katedre za korektivnu gimnastiku; ¬ Katedre za teoriju i metodiku sportskog treninga.

Pedagoški fakultet u Somboru u školskoj 2009/2010. godini broji ukupno 883 studenata na prvom i drugom nivou studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na pet katedri: ¬ Društvene nauke, ¬ Informatika i mediji, ¬ Jezik i književnost, ¬ Prirodno-matematička katedra i ¬ Stručno-umetnička katedra.

Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici najmlađa je visokoškolska institucija Univerziteta u Novom Sadu u čijem sastavu se nalazi od januara 2006. godine. Fakultet je nastao osamostaljivanjem subotičkog odeljenja Pedagoškog fakulteta u Somboru u okviru kojeg je realizovana nastava na mađarskom jeziku. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 251 studenata na prvom i drugom nivou studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na pet katedri: ¬ Katedri za jezik i književnost; ¬ Katedri za društvene nauke; ¬ Katedri za prirodno-matematičke nauke; ¬ Katedri za stručno-umetničke predmete i fizičku i ¬ Katedri za didaktičko-metodičke nauke.

29


1.2. Opis proizvodnog programa

Proizvodni program obuhvata petnaest različitih proizvoda koji se koriste za potrebe Univerziteta. Grupisani su po sličnosti izrade i namene.

KNJIGA MEKOG I TVRDG POVEZA, BROŠURA- Predstavljaju proizvode koji se sastoje od dva dela: knjižnog bloka i korica. U zavisnosti od namene prozvode se u razlčitim obimima, formatima, kvalitetu štampe i vrsti materijala.

ČASOPIS je periodična publikacija stručnog, zabavnog ili naučnog karaktera, izlazi u redovnim vremenskim intervalima. Štampa je isključivo obostrana na papirima od 60g/m2 do 135 g/m2. Korice se štampaju u koloru i često su plastificirane. Za izradu korica koriste se papiri od 250 do 300 g/m2.

KATALOG I PROSPEKT služe za informisanje o novim proizvodima. Za razliku od plakata i flajera većeg su obima. Katalog predstavlja sistematizovani popis predmeta ili proizvoda. Štampa se kreće od nisko zahtevne jednobojne štampe do punih kolora, materijal za štampu je papir od 100g/m2 do 200 g/m2, u velikom broju formata.

SVESKA I VEŽBANKA - Primenu nalaze najčešće u školskom obrazovanju, uglavnom se izrađuju u A4 i B5 formatu, različitih obima.

LISTOVNI OBRASCI - U ovoj grupi se nalaze proizvodi koji se javljaju u vidu lista papira, različitog formata, štampani jednostrano ili obostrano na papirima od 60 do 120 g/m2. Imaju široku primenu u administrativnim poslovima (školstvo, sudstvo, zdravstvo...) ili npr. kancelarijsko poslovanje (memorandumi, pisma i dr.).

BLOKOVI - Ovo je grupa obrazaca različitih formata, koja se sastoji od više spojenih listova. Mogu biti različitog obima od: 50, 60, 80, 100, 120 i 150 listova. Štampani su uglavnom jednostrano. Za štampu se koriste papiri od 60g/m2 do 80 g/m2 dok se za korice mogu koristiti papiri od 250-300 g/m2. Mogu biti sastavljeni od više setova, a osim lepljenja mogu biti ojačani i žicom. Imaju veoma široku primenu.

PLAKATI I FLAJERI - Koriste se u informativno-marketinškim kampanjama i predstavljaju važnog nosioca vizuelnih informacija bez kog se ne može zamisliti jedna kampanja. Štampa se kreće od nisko zahtevne jednobojne do punih kolora, materijal za štampu je papir od 100g/m2 do 200 g/m2 , u velikom broju formata.

KARTICE - Po svom izgledu ova grupa proizvoda je slična listovnim obrascima, ali se izrađuje na papirima veće gramaže (250 do 300 g/m2) i većim tehnološkim zahtevima u izradi. Tiraži su manji u različitim formatima. U ovu grupu spadaju: vizit karte, akreditacije, čestitke, pozivnice ...

DIPLOMA - Može biti različitih formata, najčešće A3.

KESA- Predstavlja ambalažni proizvod. Može biti različitih formata. Za izradu se uglavnom koriste papiri veće gramature.

30

Projekat broj: Deo projekta: Izvor podataka:

PROGRAM PROIZVODNJE

Proizvodni sistem:

Datum: list/listova:

PROIZVOD količina masa vrednost cena košt. ostatak dohotka r.b. oznaka naziv kom/god kg/kom kg/god din/kom din/god din/kom din/kom din/god 1 101 KNJIGA MEKI POVEZ

100 000

0.3

30 000

400

40 000 000

320

80

8 000 000

2 102 KNJIGA TVRDI POVEZ

30 000

0.7

21 000

1 000 30 000 000

800 200 6 000 000

3 103 ČASOPIS 100 000

0.2

20 000 100 10 000 000

80 20 2 000 000

4 104 KATALOG

50 000

0.3

15 000 150 7 500 000 120 30 1 500 000

5 105 BROŠURA

100 000

0.15

15 000 70 7 000 000

55 15 1 500 000

6 106 PROSPEKT

150 000

0.01

1 500 30 4 500 000

25 5 750 000

7 107 SVESKA

100 000

0.25

25 000 50 5 000 000

40 10 1 000 000

8 108 VEŽBANKA

150 000

0.06 9 000 20 3 000 000

15 5 750 000

9 109 BLOK

20 000

0.015 1 200 250 5 000 000

200 50 1 000 000

10 110 LISTOVNI OBRAZAC

500 000

0.05 7500 2 1 000 000

1.5 0.5 250 000

11 111 PLAKAT

200 000

0.05 10 000 4 800 000 3.2 0.8 160 000

12 112 FLAJER

400 000

0.003 1 200 0.5 200 000 0.4 0.1 40 000

13 113 DIPLOMA 10 000 0.04 400 50 500 000 40 10 100 000

14 114 KESA 30 000 0.1 3 000 100 3 000 000 80 20 600 000

15 115 VIZIT KARTA 1 500 000 0.001 1 500 1 1 500 000 0.8 0.2 300 000

Projekat broj:01/15 Deo projekta:/ Izvor podataka: Marketing

KARTA PROIZVODA

Proizvodni sistem:

Štamparija

Datum: 01.02.2010. list/listova:

KARAKTERISTIKE PROIZVODA OKOLINE

Naziv: KNJIGA meki povez Oznaka: 101 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%

Ostali podaci: -Vrednost jedinice proizvoda: 400din -Cena koštanja: 320din

Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: B5 (176x250)

Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500)

Plan razvoja: Potpis:

Povećanje razmene

Projekat broj:02/15 Deo projekta:/ Izvor podataka: Marketing

KARTA PROIZVODA

Proizvodni sistem:

Štamparija



Naziv: KNJIGA tvrdi povez Oznaka: 102 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%





Povećanje razmene

Projekat broj:03/15 Deo projekta:/ Izvor podataka:Marketing

KARTA PROIZVODA

Proizvodni sistem: Štamparija



Naziv: Časopis Oznaka: 103 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%


Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: A4 (210x297mm)



Smanjenje razmene

Projekat broj:04/15 Deo projekta:/ Izvor podataka:

KARTA PROIZVODA

Proizvodni sistem: Štamaprija

Datum:01.02.2010. list/listova:


Naziv: KATALOG Oznaka: 104 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%





Povećanje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: BROŠURA Oznaka: 105 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%





Povećanje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: PROSPEKT Oznaka: 106 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%





Povećanje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: SVESKA Oznaka: 107 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%





Smanjenje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: VEŽBANKA Oznaka: 108 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%





Povećanje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: BLOK Oznaka: 109 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%





Smanjenje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: LISTOVNI OBRAZAC Oznaka: 110 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%

Ostali podaci: -Vrednost jedinice proizvoda: 2din -Cena koštanja: 1.5din




Povećanje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: PLAKAT Oznaka: 111 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%

Ostali podaci: -Vrednost jedinice proizvoda: 4din -Cena koštanja: 3,2din

Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: B2 (500x707mm)



Povećanje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: FLAJER Oznaka: 112 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%

Ostali podaci: -Vrednost jedinice proizvoda: 0,5din -Cena koštanja: 0,4din




Povećanje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: DIPLOMA Oznaka: 113 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%





Povećanje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: KESA Oznaka: 114 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%





Povećanje razmene


KARTA PROIZVODA




Naziv: VIZIT KARTA Oznaka: 115 Namena: Za štampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaćih izvora: iz uvoza: 100%


Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: 50x90mm

Izgled proizvoda na tabaku: 610 x 500mm


Povećanje razmene


2. Analiza programa proizvodnje

2.1. Osnovna zavisnost stuktura/količine u programu

Na sledećem grafiku je predstavljen redosled proizvoda u programu proizvodnje prema količinama - od proizvoda sa najvećom do proizvoda sa najmanjom količinom.

10000000

5000000

2500000

KN

JIG

E M

EKI P

OV

EZ

ČA

SOPI

SI

SVES

KE

KN

JIG

E TV

RD

I PO

VEZ

KAT

ALO

ZI

BR

OŠU

RE

BLO

KO

VI

q j

pj

PLA

KAT

I

VEŽ

BA

NK

E

LIST

OV

NI O

BR

ASC

I

PRO

SPEK

TI

FLA

JER

I

VIZ

IT K

ART

E

DIP

LOM

E Na osnovi složenosti delova u programu proizvodnje i podataka sa prethodnog dijagrama, može se predpostaviti da osnovne veličine datog programa proizvodnje određuju njegovu pripadnost u III područije univerzalnog karaktera zavisnosti struktura/količine.

47


2.2. ABC analiza

Količinska analiza Poređenje u količinskoj analizi izvršeno je za svih petnaest proizvoda ali na osnovu broja tabaka godišnje, kako svaki proizvod sadrži različit broj tabaka.

PROIZVOD KOLIČINA KOLIČINA KOLIČINAred. br. oznaka naziv kom/god tabaka/god %

1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 100 000 1 250 000 22,012. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 30 000 562 500 9,93. 103 ČASOPIS 100 000 1 000 000 15,24. 104 KATALOG 50 000 375 000 6,65. 105 BROŠURA 100 000 375 000 6,6

6. 106 PROSPEKT 150 000 37 500 0,66

7. 107 SVESKA 100 000 1 000 000 15,2

8. 108 VEŽBANKA 150 000 187 500 3,3

9. 109 BLOK 20 000 500 000 8,8

10. 110 LISTOVNI OBRAZAC 500 000 125 000 2,2

11. 111 PLAKAT 200 000 200 000 3,52

12. 112 FLAJER 400 000 25 000 0,44

13. 113 DIPLOMA 10 000 5 000 0,01

14. 114 KESA 30 000 15 000 0,26

15. 115 VIZIT KARTA 1 500 000 21 500 0,38

A B C

q j

pj

101 103 107 102 109 104 105 111 108 110 106 112 115 114 113

100%

48


PROIZVOD MASA MASAred. br. oznaka naziv kg/god %

1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 30 000 18,392. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 21 000 13,023. 103 ČASOPIS 20 000 12,244. 104 KATALOG 15 000 9,35. 105 BROŠURA 15 000 9,36. 106 PROSPEKT 1 500 0,937. 107 SVESKA 25 000 15,58. 108 VEŽBANKA 9 000 5,589. 109 BLOK 1 200 0,7410. 110 LISTOVNI OBRAZAC 7 500 4,6511. 111 PLAKAT 10 000 6,212. 112 FLAJER 1 200 0,7413. 113 DIPLOMA 400 0,2514. 114 KESA 3 000 1,8615. 115 VIZIT KARTA 1 500 0,93

Masena analiza

A B C

q j

pj

101 107 102 103 104 105 111 108 110 114 106 115 109 112 113

100%

49


PROIZVOD VREDNOST VREDNOSTred. br. oznaka naziv din/god %

1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 40 000 000 33,612. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 30 000 000 25,213. 103 ČASOPIS 10 000 000 8,44. 104 KATALOG 7 500 000 6,35. 105 BROŠURA 7 000 000 5,886. 106 PROSPEKT 4 500 000 3,787. 107 SVESKA 5 000 000 4,28. 108 VEŽBANKA 3 000 000 2,529. 109 BLOK 5 000 000 4,210. 110 LISTOVNI OBRAZAC 1 000 000 0,8411. 111 PLAKAT 800 000 0,6712. 112 FLAJER 200 000 0,1713. 113 DIPLOMA 500 000 0,4214. 114 KESA 3 000 000 2,5215. 115 VIZIT KARTA 1 500 000 1,26

Vrednosna analiza

A B C

q j

pj

101 102 103 104 105 107 109 106 108 114 115 110 111 113 112

100%

50


2.3. Analiza karakteristika elemenata proizvoda

Prilikom postavljanja i razvoja procesa rada proizvodnog sistema štamparije, pored zavisnosti struktura/količine, analiziraju se i relevantne karakteristike elemenata proizvoda. Najbitnije karakteristike elemenata proizvoda iz oblasti štampanih medija mogu se svesti na sledeće: - Karakteristike formata - Karakteristike materijala - Broj boja - Način dorade - Složenost izrade proizvoda.

2.3.1. Analiza prema formatu gotovog proizvoda

Format gotovog proizvoda je u grafičkoj industriji izraz za dimenzije proizvoda na kraju procesa njegove izrade. Format nekog proizvoda može biti strogo definisan i to isključivo zavisi od namene proizvoda. Čak i kada dimenzije nekog proizvoda nisu od ključnog značaja pridržavamo se standardnih veličina tj. formata, pri njihovoj izradi. U nastavku sledi prikaz formata za navedeni program proizvodnje štamparije.

PROIZVOD B2 B3 B5 B6 A3 A4 A5 50x90red. br. oznaka naziv

1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 90 000 10 0002. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 25 000 5 0003. 103 ČASOPIS 200 0004. 104 KATALOG 10 000 40 0005. 105 BROŠURA 50 000 50 000

6 106 PROSPEKT 30 000 20 000 100 000

7 107 SVESKA 10 000 90 000

8 108 VEŽBANKA 20 000 130 000

9 109 BLOK 20 000

10 110 LISTOVNI OBRAZAC 500 000

11 111 PLAKAT 120 000 30 000 50 000

12 112 FLAJER 200 000 100 000

13 113 DIPLOMA 10 000

14 114 KESA 30 000

15 115 VIZIT KARTA 1 500 000120 000 60 000 235 000 200 000 60 000 1 095 000 250 000 1 500 000

51


2.3.2. Analiza prema formatu tabaka za štampu

Format tabaka za štampu nekog proizvoda uglavnom ne mora biti određen formatom proizvoda, ali je uslovljen formatom štamparske mašine. Štamparija raspolaže sa dve štamparske mašine: ofset štamparskom mašinom KBA PERFORMA 74 maksimalnog formata 520x740mm i digitalnom štamparskom mašinom koja može da štampa na papiru maksimalne širine 610mm. U zavisnosti od proizvoda, tiraža i drugih kriterijuma bira se mašina na kojoj će se štampati. Neke proizvode je neisplativo štampati na ofset mašini, npr. vizit karte. Formati štamparskih proizvoda su uglavnom B2 ili A2 formata.

2.3.3. Struktura delova prema materijalu

Prilikom izrade grafičkih proizvoda u štampariji se koriste najrazličitiji repromaterijali i njih možemo podeliti na osnovne i pomoćne repromaterijale. Pod osnovnim materijalom podrazumevaju se papiri, polukartoni, kartoni i lepenke, dok pomoćni materijal podrazumeva štamparsku boju, lepila i druge materijala potrebne za izradu grafičkog proizvoda. Predmet analize biće osnovni materijal jer uglavnom najviše učestvuje u ceni koštanja nekog grafičkog proizvoda, dok je učešće pomoćnog materijala znatno manje. Repromaterijal je najvećim delom vezan za vrstu proizvoda koji se izrađuje i zbog toga je teško predvidiva kategorija. Najveća količina papira koji se koriste za štampanje su ofset i kunstdruk papiri i polukartoni, oni čine gotovo 90% papira na koji se štampa. Bitno je istaći da se papiri naručuju u A1 i B1 formatu i da se potom seku na format za štampu. Na sledećoj tabeli i grafiku su prikazane potrebne količine i gramature papira za štampanje količina navedenih u programu proizvodnje.

A3 A4 A5 B2 B3 B5 B6 50x90

1.500.000

1.000.000

500.000

101 112112113

115

106

110

108

111 111

103

105

111Formati papira

God

išnj

e ko

ličin

e

52


PRO

IZV

OD

OFS

ETN

I PA

PIR

KU

NST

DR

UK

PA

PIR

red.

br.

ozna

kana

ziv

A1

60g

A1

70g

A1

80g

A1

150g

B1

70g

B1

80g

B1

150g

A1

135g

A1

150g

A1

300g

B1

135g

B1

150g

B1

200g

1.10

1K

NJI

GA

MEK

I PO

VEZ

125

000

562

500

2.10

2K

NJI

GA

TV

RD

I PO

VEZ

234

375

3.10

3Č

ASO

PIS

500

000

4.10

4K

ATA

LOG

150

000

18 7

505.

105

BR

OŠU

RA

46 8

7546

875

610

6PR

OSP

EKT

13 0

003

750

710

7SV

ESK

A45

0 00

025

000

810

8V

EŽB

AN

KA

81 2

506

250

910

9B

LOK

562

500

1011

0LI

STO

VN

I OB

RA

ZAC

62 5

00

1111

1PL

AK

AT12

500

67 5

00

1211

2FL

AJE

R6

250

6 25

0

1311

3D

IPLO

MA

2 50

0

1411

4K

ESA

7 50

0

1511

5V

IZIT

KA

RTA

10 7

50

562

500

206

250

512

500

6 25

056

8 75

025

9 37

56

250

512

500

209

875

2 50

067

500

69 3

7518

250

53


500.

000

400.

000

300.

000

200.

000

100.

000

101

108

112

112

113

111

115

114

110

107

109

101

103

104

104

105

105

106

106

111

102

108

107

A1

60g

A1

70g

A1

80g

A1

150g

B1

70g

B1

80g

B1

150g

A

1 13

5g

A1

150g

A

1 30

0g

B1

135g

B

1 15

0g

B1

200g

Ofs

etni

pap

irKu

nstd

ruk

papi

r

Form

ati i

gra

mat

ure

papi

ra

Godišnje količine

2.3.4. Analiza prema broju boja

Broj boja je pored vrste materijala jedan od najbitinijih segmenata koji utiču na vreme izrade i cenu proizvoda. Postoji više varijanti i kombinacija štampanja boje, jednostrano ili obostrano i sa jednom, dve, tri ili četiri boje. Ovaj parametar razlikuje se od proizvoda do proizvoda u zavisnosti od njegove namene ili jednostavno od želje kupca.

54


1.500.000

1.000.000

500.000

101

102

112

112

113114

114 103105106

115

107115

110

108109104

111 103105104102

106

111

1/0 1/1 2/0 2/2 3/0 3/3 4/0 4/4Broj boja

God

išnj

e ko

ličin

e

PROIZVOD BROJ BOJAred. br. oznaka naziv 1/0 1/1 2/0 2/2 3/0 3/3 4/0 4/4

1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 100 0002. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 10 000 20 0003. 103 ČASOPIS 20 000 80 0004. 104 KATALOG 10 000 40 0005. 105 BROŠURA 25 000 75 0006 106 PROSPEKT 60 000 90 0007 107 SVESKA 100 0008 108 VEŽBANKA 150 0009 109 BLOK 20 00010 110 LISTOVNI OBRAZAC 500 00011 111 PLAKAT 60 000 140 00012 112 FLAJER 150 000 250 00013 113 DIPLOMA 10 00014 114 KESA 10 000 20 00015 115 VIZIT KARTA 600 000 900 000

1 280 000 220 000 160 000 105 000 60 000 1 320 000 305 000

55


OPERACIJEPROIZVODI

101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115

Prijem materijala * * * * * * * * * * * * * * *Dizajn i prelom * * * * * * * * * * * * * * *Probni otisak * * * * * * * * * * * * * * *Montaža stranica na tabak

* * * * * * * * * * * * * * *

Izrada ofset ploča * * * * * * * * * * * * * * *Probijanje štamparske forme

* * * * * * * * * * * * * * *

Sečenje papira na tabake * * * * * * * * * * * * * * *Štampa tabaka * * * * * * * * * * * * * * *Štampa korica * * * * * *Ravnanje tabaka * * * * * * * * * * * * * *Savijanje tabaka bloka * * * * * * * *Sakupljanje tabaka u blok * * * * * * * * * * * *Plastificiranje * * *Raskidanje presvlake * * *Bigovanje *Bušenje *Numeracija *Lepljenje * * * *Povezivanje žicom * * * * *Sečenje tabaka na korice * * * * * * *Okrugljivanje bloka *Krojenje i sečenje lepenke

*

Krojenje i sečenje papira za presvlačenje

*

Okrugljivanje korica *Lepljenje predlista *Obrezivanje * * * * * * * * * * * * * * *Presovanje * * * * * * * * * * * * * * *Pakovanje * * * * * * * * * * * * * * *

19 24 20 17 17 15 17 16 14 14 12 12 14 13 13

2.3.5. Analiza prema načinu dorade i složenosti proizvoda za izradu

Analiza prema složenosti izrade proizvoda izvršena je na osnovu pregleda broja operacija kroz koje svaki proizvod prolazi.


3. Izbor proizvoda predstavnika

Proizvod predstavnik biramo pomoću ABC analize. On predstavlja stvaran - realan deo programa proizvodnje koji sadrži najveći broj elemenata ostalih delova programa proizvodnje koje predstavlja i po pravilu se bira iz područja A. U količinskoj, masenoj i vrednosnoj ABC analizi u područiju A i na prvom mestu nalaze se knjige mekog poveza. Kada se posmatra drugi uslov koji proizvod predstavnik treba da zadovoljava, njegovu tehnološku složenost, primećujemo da se knjige mekog poveza ubrajaju u složenije proizvode našeg proizvodnog programa.

3.1. Redukcija programa proizvodnje

Redukcija je izvršena primenom koeficijenata koji se uzimaju u obzir:- masa - rm- složenost izrade - rs- broj boja - rb

PROIZVOD KOLrm rs rb ru qrj=qjxrured. br. oznaka naziv kom/god

1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 100 000 1 1 1 1 100 0002. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 30 000 2,33 1,26 1,5 4.4 132 0003. 103 ČASOPIS 100 000 0,67 1,05 1,5 1.05 105 0004. 104 KATALOG 50 000 1 0,89 1,5 1.33 66 500

5. 105 BROŠURA 100 000 0,5 0,89 1,5 0.67 67 0006 106 PROSPEKT 150 000 0,03 0,79 1,5 0.4 60 0007 107 SVESKA 100 000 0,83 0,89 1 0.74 74 0008 108 VEŽBANKA 150 000 0,2 0,84 0,5 0.08 12 0009 109 BLOK 50 000 0,2 0,74 0,5 0.07 3 50010 110 LISTOVNI OBRAZAC 500 000 0,05 0,74 0,5 0.02 10 00011 111 PLAKAT 200 000 0,17 0,63 1,5 0.16 32 00012 112 FLAJER 400 000 0,01 0,63 1,5 0.01 4 00013 113 DIPLOMA 10 000 0,13 0,74 1,5 0.14 1 40014 114 KESA 30 000 0,33 0,68 1,5 0.34 10 20015 115 VIZIT KARTA 1 500 000 0,01 0,68 1,25 0.01 15 000

REDUKOVANA KOLIČINA qred = 692 600 komada

57


4. Projektovanje postupka izrade proizvoda predstavnika

Procesi rada proizvodnih sistema, kao skup progresivnih promena stanja predmeta rada u vremenu, određuju karakter transformacije ulaznih veličina - resursa u izlazne veličine tj. proizvode različite vrste. Postupak transformacije se u opštem slučaju, izvodi procesima: - dizajna - pripreme - štampe - dorade - rukovanja materijala (transporta i skladištenja) Detaljna razrada ovih procesa na faze, operacije rada, rezultira u postupcima promene stanja ili tehnološkim postupcima kao osnovnim podlogama za izvođenje procesa rada. Tehnološki postupci određuju koeficijente transformacije, utroške resursa (materijala, vremena, energije itd.) za dobijanje jedinice proizvoda. Dati utrošci su određeni tehničko-tehnološkim koeficijentima (normativima u procesu) koji pokazuju koliko jedinica resursa je potrebno utrošiti u postupku promene stanja za jedinicu proizvoda j.

4.1.Tehnološki postupak izrade proizvoda predstavnika

Tehološki postupak za izradu proizvoda predstavnika sastoji se od sledećih faza: T1 - Prijem materijala T2 - Dizajn i prelom T3 - Probni otisak T4 - Montaža stranica na tabak T5 - Izrada osfet ploča T6 - Probijanje štamparske forme T7 - Sečenje papira na tabake T8 - Štampa tabaka T9 - Štampa korica T10 - Sušenje T11 - Ravnanje tabaka T12 - Savijanje tabaka bloka T13 - Sakupljanje tabaka u blok T14 - Plastifikacija korica T15 - Raskidanje presvlake T16 - Sečenje tabaka na korice T17 - Lepljenje korica i bloka T18 - Obrezivanje T19 - Presovanje T20 - Pakovanje

58


Šema 1: Postupak izrade proizvoda predstavnika

59

Deo: Materijal: Masa [kg]

Ident. broj Dimenzije Ident. broj Dimenzije Konstr. Tehnol. PlanskaTEHNOLOŠKI

POSTUPAK

OPERACIJA RADNO MESTO tpz [min] OPERACIONA GRUPA

RADNA JEDINICA

Broj: 01 Naziv: PRIJEM MATERIJALA RAČUNAR ZA PRIJEM MATERIJALA

Elementi postupka rada Elementi režima rada Elem. vrem. rada [min] l v so a Skica Zahvat Kvalitet

obrade Alat i pribor d n s i tio tip tid

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Materijal se dobija u dva različita oblka: - neobrađene informacije: tekst, crteži i fotografije u različitim formatima - već dizajnirana i prelomljena knjiga u obliku elektronskog filma

SOFTVERSKI ALATI: - Adobe Photoshop - Adobe InDesign - Adobe Illustrator - Adobe Acrobat - Microdoft Word - Corel Draw

UKUPNO:



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 02 Naziv: DIZAJN I PRELOM RAČUNAR ZA DIZAJN



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 10 3 2

- Definisanje formata

- Određivanje veličine margina

- Ubacivanje teksta i slika

- Izbor fonta - Prelom slike I

taksta - Korektura - Izrada PDF

formata

SOFTVERSKI ALATI: - Adobe Photoshop - Adobe InDesign - Adobe Illustrator - Adobe Acrobat

UKUPNO: 15 min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 03 Naziv: PROBNI OTISAK DIGITALNA ŠTAMPARSKA MAŠINA 12



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 3 0,8 0,2

-uložiti tabak u štamparsku mašinu, -štampati probni otiska na digitalnoj štamparskoj mašini - štosovati tabake - izvršiti korekciju grešaka

UKUPNO: 4 min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 04 Naziv:MONTAŽA STANICA NA TABAK RAČUNAR ZA MONTAŽU



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 3 1 1

-montirati gotove tabake u elektronskoj formi na tabak za štampu po utvrđenom redosledu

- Creo Preps - InPosition

UKUPNO: 4min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 05 Naziv: IZRADA OFSET PLOČA MAŠINA ZA IZRADU OFSET PLOČA 12



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 6 1 1

-izraditi ploču CtP (Computer to Plate) tehnologijom -za svaku boju izraditi jednu ofset ploča, što znači za pun kolor na jednoj strani potrebno je izraditi 4 ploče

Softverski alati: Softverski RIP

UKUPNO: 8min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 06 Naziv:PROBIJANJE ŠTAMPARSKE FORME MAŠINA ZA PROBIJANJE



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.34 1.5 0.5

- probušiti ploče kako bi se mogle postaviti na cilindar nosilac štamparske forme - postaviti ploču na sto i mehaničkom silom probušiti.

UKUPNO: 2,34min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 07 Naziv:SEČENJE PAPIRA NA TABAKE NOŽ



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.0005 0.0025 0.0001

- postaviti papir na nož - podesiti parametre za sečenje na nožu - iseći papir na štamparske tabake, prema predviđenim merama

UKUPNO: 0.0031min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 08 Naziv: ŠTAMPA TABAKA OFSET ŠTAMPARSKA MAŠINA 60



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.01 0.005 0.003

- podesiti parametare na mašini prema formatu i gramaturi papira -pripremiti mašinu za štampu -kontinualno štampanje -nakon štampe obračunati tiraž

Lupa

UKUPNO: 0.018min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 09 Naziv: ŠTAMPA KORICA OFSET ŠTAMPARSKA MAŠINA 60



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.01 0.005 0.003

- podesiti parametare na mašini prema formatu i gramaturi papira -pripremiti mašinu za štampu -kontinualno štampanje -nakon štampe obračunati tiraž

Lupa

UKUPNO: 0.018min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 11 Naziv: RAVNANJE TABAKA MAŠINA ZA RAVNANJE TABAKA



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.006 0.01 0.004

- uključiti mašinu - uložiti manje količine papira postepeno - izložiti poravnati papir

UKUPNO: 0.02min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 12 Naziv: SAVIJANJE TABAKA BLOKA MAŠINA ZA SAVIJANJE 15



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.012 0.006 0.004

- podesiti savijačicu prema formatu, gramaturi i broju prevoja - uložiti tabak za savijanje -izvršiti presovanje savijenih tabaka

UKUPNO: 0.022min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 13 Naziv: SAKUPLJANJE TABAKA U BLOK STO ZA DORADU 15



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.02 0.005 0.005

- sakupiti tabake ručno -prilikom slaganja obratiti pažnju na smer linija - kompletan tabak odložiti na paletu

UKUPNO: 0.03min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 14 Naziv: PLASTIFIKACIJA KORICA MAŠINA ZA PLASTIFICIRANJE 18



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.9 0.2 0.1

- Uložiti tabake

pojedinačni i ručno

- Plastificirati

tabake

- Namotati plastificirane tabake na cilindar

UKUPNO: 1.2min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 15 Naziv: RASKIDANJE PRESVLAKE MAŠINA ZA PLASTIFIKACIJU



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.016 0.05 0.03

- Presvlaku koja

je posle plastifikacije namotana na cilindar ručno raskinuti na pojedinačne tabake

- Skalperom

presecati foliju između tabaka

- Odložiti

pojedinačne tabake

UKUPNO: 0.096min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 16 Naziv: SEČENJE TABAKA NA KORICE NOŽ



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.0008 0.004 0.002

- staviti papir sa palete na nož - podesiti parametare za sečenje na nožu - seći papir na štamparske tabake, prema predviđenim merama

UKUPNO: 0.0068min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 17 Naziv: LEPLJENJE KORICA I BLOKA BINDER 20



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.4 0.1 0.05

- Regulisati

nanos lepka, format I temperature pre početka rada

- Umetnuti

knjižni blok u držače

- Izložiti gotove

knjige nakon lepljenja

UKUPNO: 0.55min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 18 Naziv: OBREZIVANJE NOŽ



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.001 0.005 0.003

- podesiti parametare za sečenje - uložiti knjige -seći sa tri strane

UKUPNO: 0.009min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 19 Naziv: PRESOVANJE PRESA



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.25 0.05 0.02

- podesiti pritisak - uložiti knjige u presu - presovati

UKUPNO: 0.32min



POSTUPAK


RADNA JEDINICA

Broj: 20 Naziv: PAKOVANJE STO ZA DORADU



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 0.3 0.06 0.04

- gotove knjige pakovati se u pakete koji mogu biti propisani od kupca ili oformljeni prema veličini knjiga i mogućnosti transporta

- zalepiti pakete

širokom mat trakom.

- na svaki paket

nalepiti nalepnicu sa podacima preduzeća i proizvoda

- mehanizam za lepljivu traku - četka za lepak

UKUPNO: 0.4min


5. Izbor tipa toka u sistemu

T2= 40 000strana x ti2 = 40 000 x 4 = 160 000T3= 2 500tab x ti3 = 2 500 x 4 = 10 000T4= 2 500tab x ti4 = 2 500 x 4 = 10 000T5= 2 500tab x ti5 = 2 500 x 8 = 20 000T6= 2 500tab x ti6 = 2 500 x 2,34 = 5 850T7= 4 328 750tab x ti7 = 4 328 750 x 0,0031 = 13 420T8= 8 484 350tab x ti8 = 8 484 350 x 0,018 = 152 718T9= 173 150tab x ti9 = 173 150 x 0,018 = 3 117T10= 8 657 500tab x ti10 = 8 657 500 x 0,02 =173 150T11= 8 484 350tab x ti11 = 8 484 350 x 0.02 = 169 687T12= 8 484 350tab x ti12 = 8 484 350 x 0.022 = 186 655 T13= 8 484 350tab x ti13 = 8 484 350 x 0.03 = 254 530 T14= 173 150tab x ti14 = 173 150 x 2 = 346 300T15= 173 150tab x ti15 = 173 150 x 0.096 = 16 622T16= 173 150tab x ti16 = 173 150 x 0.0068 = 1 177T17= qred x ti17 = 692 600 x 0.55 = 380 930T18= qred x ti18 = 692 600 x 0.009 = 6 234T19= qred/20 x ti19 = 34 630 x 0.32 = 11 082T20= qred/20 x ti20 = 34 630 x 0.4 = 13 852

OPERACIJA RADNO MESTO OPTEREĆENJE Ti(min/god)

T1- Prijem matrijala Računar -T2- Dizajn i prelom Računar 160 000T3- Probni otisak Digitalna štamparska mašina 10 000T4- Montaža tabaka Računar 10 000T5- Izrada ofset ploča Mašina za izradu ofset ploča 20 000T6- Probijanje štamparske forme Mašina za probijanje forme 5 850T7- Sečenje papira na tabake za štampu Nož 13 420T8- Štampa tabaka Mašina za ofset štampu 152 718T9- Štampa korica Mašina za ofset štampu 3117T10- Sušenje - 173 150T11-Ravnanje tabaka Mašina za ravnanje tabaka 169 687T12- Savijanje tabaka Mašina za savijanje tabaka 186 655T13- Sakupljanje tabaka Mašina za sakupljanje tabaka 254 530T14- Plastifikacija korica Mašina za plastifikaciju 346 300T15- Raskidanje presvlake Mašina za plastifikaciju 16 622T16- Sečenje tabaka na korice Nož 1 177T17- Lepljenje korica i bloka Mašina za lepljenje 380 930T18- Obrezivanje Nož 6 234T19- Presovanje Presa 11 082T20- Pakovanje Sto za doradu 13 852

79


T1

T2

T3

T4

T5

T6

T7

T8

T9

T10

T11

T12

T13

T14

T15

T16

T17

T18

T19

T20

Ke=180.000 min/god

Slika 18: Pregled odnosa opterećenje kapacitet

Ke= me x ne x se x ŋe

Ke=180.000 min/god

ΣTi = 1 935 324 min/god

ΣTi> Ke

Timax> Ke

Kser > 1

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

prekid toka

80


Na osnovu upoređivanja utvrđenih veličina zaključujemo da je varijanta toka našeg proizvodnog sistema 1.2.

81


6. Projektovanje struktura sistema

6.1. Ritam toka

Za uslove varijante toka 1.2 ritam serije definisan je sledećom formulom: Rs=Ke/In=3462min/ser

6.2. Normativi u proizvodnom sistemu

Obim i složenost strukture proizvodnog sistema su uslovljeni postavljenom funkcijom cilja, stepenom tehnološke složenosti, vrstom i veličinom tehnoloških sistema, utvrđenim tipom tokova u sistemu i imaju značajnu ulogu u obezbeđenju stabilnosti izlaznih veličina i ukupne efektivnosti sitema. Projektovanje strukture proizvodnih sistema predstavlja proces visokog stepena složenosti, baziran na određenom broju osnovnih podloga koje sadrže relevantne podatke za ostvarenje potrebnog i dovoljnog kvaliteta predmetnog procesa. Normativi proizvodnih sistema predstavljaju skupove tehnoloških koeficijenata koji pokazuju koliko je potrebno utrošiti jedinica resursa “i” za izradu predmeta rada “j”. U zavisnosti od vrste resursa koji se troši u procesu rada, razlikuje se: - normativ vremena, - normativ materijala, - normativ energije, - normativ alata, - normativ površina

6.2.1. Normativ vremena za tehnološke operacije

Normativ vremena predstavlja skup vremenskih standarda koji pokazuju koliko jedinica vremena ti je potrebno utrošiti na određenoj operaciji rada - tehnološkom sistemu za izradu jedinice predmeta rada.

82

NORMATIV VREMENA

Predmet rada: KNJIGA

Operacija Radno mesto Vreme t i i

oznaka naziv naziv oznaka [min/kom]

T1 Prijem materijala Računar za prijem materijala R1 -

T2 Dizajn i prelom Računar za dizajn i prelom

R2 4

T3 Probni otisak Digitalna štamparska mašina

M1 4

T4 Montaža stranica na tabak Računar za montažu

R3 4

T5 Izrada ofset ploča

Mašina za izradu ofset ploča

M2 8

T6 Probijanje štamparske forme

Mašina za probijanje forme

M3 2,34

T7 Sečenje

Nož N1 0,0031

T8 Štampa tabaka

Ofset štamparska mašina

M4 0,018

T9 Štampa korica

Ofset štamparska mašina

M4 0,018

T10 Sušenje - - 0,02

T11 Ravnanje tabaka

Mašina za ravnanje tabaka

M5 0,02

T12 Savijanje tabaka

Mašina za savijanje tabaka

M6 0,022

T13 Sakupljanje tabaka

Mašina za sakupljanje tabaka

M7 0,03

T14 Plastifikacija korica

Plastificirka

M8 2

T15 Raskidanje presvlake Plastificirka

M8 0,096

T16 Sečenje tabaka na korice Nož N1 0,0068

T17 Lepljenje korica i bloka

Mašina za lepljenje

M9 0,55

T18 Obrezivanje

Nož

N1 0,009

T19 Presovanje

Presa

M9 0,32

T20 Pakovanje Sto za doradu D1 0,4

83

OPERACIJSKA GRUPA:

KARTA VREMENA ZA OPERACIJU

oznaka: naziv: broj delova:

količina veličina serije

br. serija

elementi norme vremena

veličina norme

vremena

fond vremena za operaciju OPERACIJA

Qopi n in t t Tpzi ii tni i

oznaka naziv radno mesto [jed/god] [jed/ser] [ser/god] [vr.jed/ser] [vr.jed/jed] [vr.jed/ser] [vr.jed/god]

1 2 3 4 5 6 = 4/5 7 8 9 = 7 + 5 x 8 10 =6 x 9 T1 Prijem materijala Računar za prijem materijala - - - - - - - T2 Dizajn i prelom Računar za dizajn i prelom 40 000 769 52 - 4 3076 159 952 T3 Probni otisak Digitalna štamparska mašina 2 500 48 52 12 4 204 10 608 T4 Montaža stranica na tabak Računar za montažu 2 500 48 52 - 4 192 9 984 T5 Izrada ofset ploča Mašina za izradu ofset ploča 2 500 48 52 12 8 396 20 592 T6 Probijanje štamparske forme Mašina za probijanje forme 2 500 48 52 - 2,34 112.34 5 841 T7 Sečenje Nož 4 328 750 83 245 52 - 0,0031 258 13 416 T8 Štampa tabaka Ofset štamparska mašina 8 484 350 163 160 52 60 0,018 2996 155 792 T9 Štampa korica Ofset štamparska mašina 173 150 3 329 52 60 0,018 120 6 240

T10 Sušenje - 8 657 500 166 490 52 - 0,02 3329 173 108 T11 Ravnanje tabaka Mašina za ravnanje tabaka 8 484 350 163 160 52 - 0,02 3263 169 676 T12 Savijanje tabaka Mašina za savijanje tabak 8 484 350 163 160 52 15 0,022 3604 187 408 T13 Sakupljanje tabaka Mašina za sakupljanje tabaka 8 484 350 163 160 52 15 0,03 4909 255 268 T14 Plastifikacija korica Plastificirka 173 150 3 329 52 18 2 6676 347 152 T15 Raskidanje presvlake Plastificirka 173 150 3 329 52 - 0,096 319 16 588 T16 Sečenje tabaka na korice Nož 173 150 3 329 52 - 0,0068 22 1 144 T17 Lepljenje korica i bloka Mašina za lepljenje 692 600 13 319 52 20 0,55 7345 381 940 T18 Obrezivanje Nož 692 600 13 319 52 - 0,009 119 6 188 T19 Presovanje Presa 34 630 665 52 - 0,32 212 11 024 T20 Pakovanje Sto za doradu 34 630 665 52 6 0,4 272 14 144

KARTA OPTEREĆENJA

PRESEKA SISTEMA

Proizvodni sistem:

Radno mesto Opterećenje Ti

oznaka Naziv [min/god] R1 Računar za prijem materijala -

R2 Računar za dizajn i prelom 160 000

M1 Digitalna štamparska mašina 10 000

R3 Računar za montažu 10 000

M2 Mašina za izradu ofset ploča 20 000

M3 Mašina za probijanje forme 5 850

N1 Nož 20 830

M4 Ofset štamparska mašina 155 835

M5 Mašina za ravnanje tabaka 169 687

M6 Mašina za savijanje tabaka 186 655

M7 Mašina za sakupljanje tabaka 254 530

M8 Plastificirka 362 922

M9 Mašina za lepljenje 380 930

M10 Presa 11 082

D1 Sto za doradu 13 852

85

PRORAČUN BROJA JEDINICA

TEHNOLOŠKIH SISTEMA

Proizvodni sistem:

Radno mesto Ti Ke Broj jedinica

oznaka naziv [min/god] [min/god] Mip Mi

u ηits R2 Računar za dizajn i prelom 160 000 180 000

0,89 1 0,89

M1 Digitalna štamparska mašina 10 000 180 000

0,05 1 0,05

R3 Računar za montažu 10 000 180 000

0,05 1 0,05

M2 Mašina za izradu ofset ploča 20 000 180 000

0,11 1 0,11

M3 Mašina za probijanje forme 5 850 180 000

0,03 1 0,03

N1 Nož 20 830 180 000

0,11 1 0,11

M4 Ofset štamparska mašina 155 835 180 000

0,86 1 0,86

M5 Mašina za ravnanje tabaka 169 687 180 000

0,94 1 0,94

M6 Mašina za savijanje tabaka 186 655 180 000

1,04 2 0,52

M7 Mašina za sakupljanje tabaka 254 530 180 000

1,41 2 0,7

M8 Plastificirka 362 922 180 000

2,02 3 0,67

M9 Mašina za lepljenje 380 930 180 000

2,12 3 0,71

M10 Presa 11 082 180 000

0,06 1 0,06

D1 Sto za doradu 13 852 180 000

0,08 1 0,08

86

projekat broj: deo projekta: izvor podataka:

PREGLED TEHNOLOŠKE OPREME

Radna jedinica:

datum: list/listova:

Tehnološki sistem površina snaga masa vrednost

oznaka proizvođač/tip naziv i tehničke karakteristike br.jed. m2/jed m2 kW/jed kW kg/jed kg din/jed din

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

KBA MAŠINA ZA OFSET ŠTAMPU KBA Performa 74 Format papira max. 520 x 740 mm Format papira min. 330 x 330 mm Broj otisaka 13.000 otisaka/h

1 14,26 14,26 22 550 22 550

Fuller Grafix MAŠINA ZA LEPLJENJE HORIZON BQ-270 Učinak: max. 500/knjiga/sat

3 1,96 5,88 780 2340

Fuller Grafix SAVIJAČICA Horizon AFC-544AKT Max. format: 540 x 760 mm Min. format: 120 x 172 mm Broj džepova: 4 Učinak: 230 m/min max. 40.000 taktova

2 2,78 5,56 2,7 5,4 1 350 2 700

Fuller Grafix MAŠINA ZA SAKUPLJANJE Broj ulagajućih strana 10 Max veličina papira 350x500mm Min veličina papira 148x148

2 1,58 3,16 1,7 3,4 289 578

MILTIN PLASTIFICIRKA Hladno plastificiranje

3 1,08 3,24

150 450


PREGLED TEHNOLOŠKE OPREME

Radna jedinica:

datum: list/listova:

Tehnološki sistem površina snaga masa vrednost

oznaka proizvođač/tip naziv i tehničke karakteristike br.jed. m2/jed m2 kW/jed kW kg/jed kg din/jed din

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Fuller Grafix MAŠINA ZA POVEZIVANJE ŽICOM Format 550x220 mm

1

KBA NOŽ Perfecta 76 Učinak: max. 500/knjiga/sat

1 1,4 1,4 2,2 2,2 1650 1650

Epson MAŠINA ZA DIGITALNU ŠTAMPU Stylus Pro 7800

1 0,66 0,66 1w 1w 48,9 48,9

Hewlett Packard

RAČUNAR ZA PRIJEM MATERIJALA, DIZAJN I MONTAŽU HP Pavilion p6300z series AMD Sempron(TM) LE1300 procesor 2.3GHz

3 1,2 3,6 0,4 1,2

AGFA MAŠINA ZA IZRADU OFSET PLOČA AGFA ACENTO IIL50

1 1.64 1.64 1 1

200 200

HEINRICH BAUMAN

MAŠINA ZA RAVNANJE TABAKA

1 0,074 0,074


Horizon BQ-270 BQ-270, mašina za bešavni povez je linijskog tipa. Preko touch screen monitora dostupne su sve opcije za upravljanje mašinom. Poseduje automatsko uključivanje mašine preko programiranja na monitoru. Poseduje sistem za automatsko merenje debljine knjižnog bloka. Raspolaže sa visokim kapacitetom spremišta za odlaganje rezanog otpada. Značajnije karakteristike su vezane za automatsko merenje debljine knjižnog bloka. Automatsko izlaganje knjižnog bloka. Visok kapacitet spremišta za odlaganje rezanog otpada.Ulaganje: 1 knjižni blokVisina naslage korica: 710 mmRadna temperatura mašine: 120 do 180 0CMaksimalna dubina urezivanja: 3 mmBrzina mašine: 500 ciklusa/hTehnički podaci:Maximalne dimenzije knjige: 320 x 320 mmMinimalne dimenzije knjige: 148 x 105 mmDebljina poveza: 1-50 mmUčinak: max. 500/knjiga/satMax. format omota: 660 x 320 mmMin. format omota: 230 x 135 mmUlagač omota: 80 mmGramatura korica: 100 - 300 g/m²

Pregled tehnološke opreme KBA Performa 74 Ofset štamparske mašine za štampanje tabaka KBA Performa 74 pripadaju tipskom redu mašina, koje su određene za štampu na tabacima do formata 520x740mm. Zbog svoje univerzalne konstrukcije KBA Performa 74 nalazi široku primenu u malim, srednjim i velikim štamparijama kod štampe široke skale štamparskih proizvoda sve do najzahtevnijih reprodukcija umetničkog karaktera. Dobar parametar preciznosti registra mašine kod štampe garantuje kvalitetan otisak višebojano štampanih proizvoda na svim vrstama papira. Sve procesne jedinice mašine ispunjavaju internacionalne propise sigurnosti. Mašine nose oznaku CE.Tehnički podaci:Format papira max. 520 x 740 mmFormat papira min. 330 x 330 mmPovršina otiska max. 510 x 735 mmDebljina papira 0,05 – 0,6 mmBroj otisaka 13.000 otisaka/hFormat štamparske forme 575 x 740 mmDebljina štamparske forme 0,2 – 0,3 mmVisina naslage ulagača 840 mmVisina uređaja za izlaganje 920 mmVisina mašine 1.810 mmŠirina mašine 1.595 mm (bez motora)Dužina (2-/4-/5-/6-boja) 5300 mm/ 7120 mm/8030 mm /8.940 mmLakirni agregat + 910 mmProduženo izlaganje + 1.400 mm

Slika: KBA Performa 74

Slika: Horizon BQ-270

89


Vrsta lepka/temperatura: Hotmelt 160-200 C°Vreme zagrejavanja: ca. 40 min.Električni priključak: 3-fazna struja 400 VMasa: 780 kg Perfecta 76 je potpuno kompjuterizovan sistem za rezanje sa touch screen monitorom i potpunim grafičkim prikayom postupka rezanja, programiranih i neprogramiranih poslova. Sistem je potpuno prilagođen za profesionalnu i jednostavnu upotrebu. Konstruisan je tako da veoma ekonomično i precizno izvršava sve vrste rezanja. omogućava veliku brzinu rada što pokazuje brzina pomeranja prednjeg graničnika od 40 cm/sec. Osnovne specifikacije: servo poziconiranje graničnika papira, visok stepen sigurnosti, svetlosno označavanje linije sečenje, sto za manipulisanje papirom poseduje vazdušni jastuk, CIP 3 kompatibilnost.Tehničke kerakteristike:Širina reza 760mmVisina ulaganja 110mmMin. ostatak kod rezanja 15mmPritisak 35kNSnaga glavnog monitora 2,2kWVisina stola 870mmNetto masa mašine 1650kg

Slika: Perfecta 76

Slika: HORIZON AFC 544AFC

HORIZON AFC 544AFC Savijačica je opremljena sa touch screen monitorom koji omogućava veoma jednostavno upravljanje mašinom. Mašina je opremljena softverom koji omogućava automatizovano podešavanje. Ponuđeno je 15 programa za automatizovano savijanje tabaka. Omogućeno je i manuelno podešavanje koje daje najrazličitiji spektar savijanja. Mašina poseduje opciju za i2i sistem koji se integriše sa pre-press i press odeljenjem. On omogućava potpuno automatizovan način proizvodnje preko JDF formata. Sastoji se iz 4 džepa sa podešavajućim graničnicima i noža sa dva džepa ispod noža. Dužina savijanja tašni :1 džep 30 do 450 mm, od 2 do 6 džepa 30 do 360 mm, džepovi ispod noža od 30 do 150 mm. Maksimalna veličina tabaka na nožu za savijanje 350x540 mm, minimalna 30x160 mm (dužina noža za savijanje 360 mm). Maksimalna brzina 35 000 tabaka/h A4 format, paralelan prevoj, 14 000 tabaka/h 500x700 mm na dva prevoja (8 stranica) Omogućava perforaciju što dovodi do boljeg savijanja tabaka i kasnije boljeg lepljenja tj. spajanja knjižnog bloka i korica.Tehnički podaci:Učinak: 230 m/min max. 40.000 taktovaGramatura papira: 40 – 250 g/m²Visina naslage: 650 mmMax. format: 540 x 760 mmMin. format: 120 x 172 mmPogonska snaga: 2,7 KWPriključak struje: 400V 50/60 Hz trofazna stujaMasa: 1.350 kgBroj džepova: 4

90

PRORAČUN BROJA UČESNIKA U PROCESIMA

Proizvodni sistem:

Radno mesto Ti Ke Broj jedinica

oznaka naziv [min/god] [min/god] Rip Ri

u ηiu R2 Računar za dizajn i prelom 160 000 90 000 1,78 2 0,86

M1 Digitalna štamparska mašina 10 000 90 000 0,12 1 0,12

R3 Računar za montažu 10 000 90 000 0,12 1 0,12

M2 Mašina za izradu ofset ploča 20 000 90 000 0,23 1 0,23

M3 Mašina za probijanje forme 5 850 90 000 0,065 1 0,065

N1 Nož 20 830 90 000 0,23 1 0,23

M4 Ofset štamparska mašina 155 835 90 000 1,73 2 0,86

M5 Mašina za ravnanje tabaka 169 687 90 000 1,88 2 0,94

M6 Mašina za savijanje tabaka 186 655 90 000 2,07 3 0,69

M7 Mašina za sakupljanje tabaka 254 530 90 000 2,83 3 0,94

M8 Plastificirka 362 922 90 000 4,03 5 0,8

M9 Mašina za lepljenje 380 930 90 000 4,23 5 0,85

M10 Presa 11 082 90 000 0,12 1 0,12

D1 Sto za doradu 13 852 90 000 0,15 1 0,15

91

PREGLED UČESNIKA U PROCESIMA

Proizvodni sistem:


Učesnik u procesu rada Stepen stručnosti I II III IV V VI.1 VI.2 VII.1 VII.2 VIII redni

broj vrsta zanimanja broj učesnika NKV PKV KV.1 SSS/KV.2 SSS sp/KV.3 VŠS/VKV (VSS VKV)sp VSS mr/SPEC dr

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

1

Grafički dizajner 3

1 2

2 Radnik u pripremi zA štampu 3 1 1 1

3 Operater na nožu 1 1

4 Operater na ofset mašini 2 1 1

5 Operater na mašini za ravnanje 2 1 1

6 Operater na mašini za savijanje 3 1 1 1

7 Operater na mašini za sakupljanje 3 1 1 1

8 Operater na mašini za plastifikaciju 5 3 2

9 Operater na mašini za lepljenje 5 2 3

10 Operater na presi 1 1

11 Pomoćni radnici u doradi 1 1

KARTA POVRŠINA

Proizvodni sistem:

Tehnološki sistem Površina [m2]

oznaka naziv br. jed. osnovna kf radnog mesta ukupna

R1 Računar za prijem materijala 1 1,2 4 4,8 4,8

R2 Računar za dizajn i prelom 1 1,2 4 4,8 4,8

M1 Digitalna štamparska mašina 1 0,66 4 2,64

2,64

R3 Računar za montažu 1 1,2 4 4,8 4,8

M2 Mašina za izradu ofset ploča 1 6,2 3 18,6 18,6

M3 Mašina za probijanje forme 1 1,2 4 4,8 4,8

N1 Nož 1 1,4 4 5,6 5,6

M4 Ofset štamparska mašina 1 14,26 2,5 35,65 35,65

M5 Mašina za ravnanje tabaka 2 1 4 4 8

M6 Mašina za savijanje tabaka 2 2,78 4 11,12 22,24

M7 Mašina za sakupljanje tabaka 3 1,58 4 6,32 18,96

M8 Plastificirka 3 1,4 4 5,6 16,8

M9 Mašina za lepljenje 1 1,96 4 7,84

7,84

M10 Presa 1 1,8 4 7,2 7,2

D1 Sto za doradu 1 2,1 4 8,4 8,4

UKUPNA 171,13

93


7. Određivanje vremena trajanja ciklusa rada

Zbog dužine trajanja operacija i ukupne dužine Tcp, način prelaska sa operacije na operaciju je redno-paralelni. Ovaj način omogućava maksimalno iskorištenje tehnoloških sistema. Na osnovu prethodno izvršenih analiza i proračuna utvrđene su osnovne grupe veličina:

i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

tii(min/tab) 4 4 4 8 1.34 0.0031 0.018 0.018 0.02 0.02 0.022 0.03 1.2 0.096 0.0068 0.55 0.009 0.32 0.4

Mii1 1 1 1 1 1 1 1 - 1 2 2 3 3 1 3 1 1 1

i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

ti’(min/tab) 4 4 4 8 1.34 0.0031 0.018 0.018 0.02 0.02 0.011 0.015 0.4 0.032 0.0068 0.18 0.009 0.32 0.4

94


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

t 2’

t 3’

t 4’

t 5’

t 2’

t 3’

t 4’

t 5’

t 2’

t 3’

t 4’

t 5’

t 6’t 6’

t 7’t 7’ t 8’ t 9’ t 10

’ t 11’

t 12’

t 10’

t 11’ t 12

’

t 8’

t 9’

t 6’t 6’

t 7’t 7’

t 8’ t 9’ t 10’ t 11

’

t 12’ t 13

’t 13

’

t 14’

t 14’ t 15

’ t 16’

t 16’ t 17’

t 17’ t 18

’t 18

’

t 20’t 19

’t 19

’

t 15’

t 15’

1

1

1

1

2

2

2

2

n

n

n

n

n

n

n

n

n

n

n

n

n n

n

n

n

n

n-1

n-1

n-1

2 2

2

2

2

2

n

n-1

1

1

1 1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

Σtm

oi

T cp

t 20’

1


t2 + t3 + t4 + nt5 + t6 - (n-2)t7 +t8 + t9 + t10 + nt11 - (n-2)t12 + t13 + nt14 + t15 - (n-2)t16 + nt17 - (n-2)t18 + t19 + nt20 + Σtmoi= 5501min/ser

96

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

Rs1

=346

2 m

in/s

erR

s2R

snR

s52

Rs5

1

Slik

a 19

: Rita

m se

rije

T cp =

550

1min

/ser

......

......

...

......

......

......

.....

......

......

......

.....


8. Oblikovanje prostornih struktura sistema i tok proizvoda predstavnika

Razlikujemo dve vrste prilaza u oblikovanju tokova materijala, procesni i predmetni. Zaključeno je da naš sistem pripada prekidnim tokovima sa procesnim principom razmeštaja radnih mesta zasnovanom na grupisanju, u prostornom smislu, svih operacija u jednu celinu, radionicu za određenu vrstu procesa rada.

GRAFIČKA PRIPREMAR1- računar za prijem materijalaR2- računar za dizajnR3- računar za montažu stranaM1- digitalna štamparska mašinaM2- mašina za izradu ofset ploča

ŠTAMPAM4- ofset štamparska mašinaN1- nožM8- mašina za plastifikaciju

GRAFIČKA OBRADAM5- mašina za ravnanje tabakaM6- mašina za savijanjeM7- mašina za sakupljanjeM9- mašina za lepljenjeM10- presaD1- sto za doradu

98


R1 R2 M1

R3

M5

M2

N1

M7

M10

D1

M8

M3

M9

M4

M6

Slika 20: Dijagram toka materijala99

projekat broj: deo projekta: izvor podataka: KARTA TOKA PROCESA

Radna jedinica:

datum: list/listova: OPERACIJA Elementi vremena za rad

oznaka naziv radno mesto obrada kontrola transport skladište ratojanje Količina

(jed/god) Broj

učesnika tpz (min/ser)

tii (min/tab)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

T1 Prijem materijala Računar za prijem materijala ● ■ → ▲ - - - -

T2 Dizajn i prelom Računar za dizajn i prelom ● ■ → ▲ 40 000 2 - 4

T3 Probni otisak Digitalna štamparska mašina ● ■ 2 500 1 12 4

T4 Montaža stranica na tabak Računar za montažu ● ■ → 2 500 1 - 4

T5 Izrada ofset ploča Mašina za izradu ofset ploča ● ■ → 2 500 1 12 8

T6 Probijanje štamparske forme Mašina za probijanje forme ● ■ → 2 500 1 - 2,34

T7 Sečenje Nož ● ■ → ▲ 4 328 750 1 - 0,0031

T8 Štampa tabaka Ofset štamparska mašina ● ■ → ▲ 8 484 350 2 60 0,018

T9 Štampa korica Ofset štamparska mašina ● ■ → ▲ 173 150 2 60 0,018

T10 Ravnanje tabaka Mašina za ravnanje tabaka ● ■ → 8 484 350

2 - 0,02

T11 Savijanje tabaka Mašina za savijanje tabak ● ■ → ▲ 8 484 350

3 15 0,022

T12 Sakupljanje tabaka Mašina za sakupljanje tabaka ● ■ → ▲ 8 484 350

3 15 0,03

T13 Plastifikacija korica Plastificirka ● ■ → 173 150 5 18 2

T14 Raskidanje presvlake Plastificirka ● ■ → 173 150 5 - 0,096

T15 Sečenje tabaka na korice Nož ● ■ → ▲ 173 150 1 - 0,0068

T16 Lepljenje korica i bloka Mašina za lepljenje ● ■ → ▲ 692 600 5 20 0,55

T17 Obrezivanje Nož ● ■ → ▲ 692 600 1 - 0,009

T18 Presovanje Presa ● ■ → 34 630 1 - 0,32

T19 Pakovanje Sto za doradu ● ■ → ▲ 34 630 1 - 0,4


R1 R2 M1

R3

M5

M2

N1

M7

M10

D1

M8

M3

M9

M4

M6

Slika 21: Razmeštaj odeljenja i opreme u proizvodnji101


9. Zaključak

Proizvodnja je uslovljena postojanjem skupa elemenata relacija između elemenata i njihovih karakteristika uređenih u skladu sa projektovanim postupcima promena stanja sa jedne i ulaganjem ljudskog rada sa druge strane. Elementi neophodni za postojanje proizvodnje su predmet rada, sredstava rada i učesnici u procesima rada pa su tako u ovom radu analizirani ti elementi i projektovan novi proizvodni sistem. Projektovan je proizvodni sitem u grafičkoj industriji. Ovaj proizvodni sistem razvijen je da bi podmirivao potrebe Univerziteta u Novim Sadu u oblasti štampanih medija. Pored ove funkcije Univerzitetska štamparija bi predstavljala mesto gde bi studenti, prvenstveno Grafičkog inženjerstva i dizajna pa i svi ostali, mogli da obavljaju praksu i steknu praktična znanja. Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda u proizvodnom sistemu. Izbor proizvoda za program proizvodnje predstavlja kompromis između potražnje, potencijala radnih sistema i odnosa troškova i dobiti. Program proizvodnje je određen veličinama osnovnih parametara – strukturom i količinama. Izabrani proizvodni program je rezultat istraživanja potreba Univerziteta. Sagledani su podaci o broju smerova svakog fakulteta, broju studenata i boju zaposlenih. Proizvodni program čini petnaest proizvoda koji se koriste isključivo za potreba Univerziteta. Analiza programa proizvodnje izvršena je kroz ABC analizu i analizu karakteristika elemenata proizvoda: karakteristike formata, karakteristike materijala, broj boja, način dorade i složenost izrade proizvoda. Na osnovu ovih analiza određen je proizvod predstavnik. Proizvod predstavnik ovog proizvodnog sistema je knjiga mekog poveza. Ovaj proizvod se u ABC analizi pojavljuje u područiju A i tehnološki je najsloženiji. Upoređivanjem utvrđenih veličina zaključeno je da je varijanta toka našeg proizvodnog sistema 1.2. Proizvodni program je sastavljen od različitih proizvoda u različitim količinama, proces izrade se izvodi obradom istih delova u datim količinama, prostorna struktura je oblikovana na procesnom prilazu. Procesni princip razmeštaja radnih mesta zasnovan je na grupisanju, u prostornom smislu, svih operacija u jednu celinu, radionicu za određenu vrstu procesa rada.

102


10. Literatura

1. Dragutin Zelenović, Ilija Ćosić, Rado Maksimović, “PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA- tokovi materijala”, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, 2003.

2. Ilija Ćosić, Aleksandar Rikalović, “PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA”, priručnik za vežbe, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, 2008.

3. Dragoljub Novaković, “GRAFIČKI PROCESI”, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, 2005.

4. Dragoljub Novaković, “ZAVRŠNA GRAFIČKA OBRADA”, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, 2006.

5. www.wikipedia.org

6. www.kba-print.com

7. www.epson.com

8. www.hp.com

9. www.agfa.com

10. www.grid.ns.ac.yu

103

Gotovi seminarski, maturski, maturalni i diplomski radovi iz raznih

oblasti, lektire , puškice, tutorijali, referati - specijalizovan tim za usluge

visokokvalitetnog pisanja, istraživanja i obradu teksta za kompletan region

Balkana.

Posetite nas na sajtovima ispod:

WWW.MATURSKIRADOVI.NET

WWW.SEMINARSKIRAD.ORG

WWW.MATURSKI.NET

WWW.MATURSKI.ORG

WWW.SEMINARSKIRAD.INFO

Dostupni smo Vam 24h 365 dana u godini.

Za gotove verzije rada obratiti se na mail:

[email protected]

061/ 11-00-105

Seminarski, diplomski, maturski radovi, prevodi na engleski i eseji…

.

http://www.maturskiradovi.net/

http://www.seminarskirad.org/

http://www.maturski.net/

http://www.maturski.org/

http://www.seminarskirad.info/

master rad - projektovanje sistema za univerzitetsku štampariju

Documents