1.Šta čini osnovu programske građe likovnog vaspitanja i obrazovanja?

Osnovu prog. gradje lik. vasp. i obraz. cine sadrzaji preuzeti iz lik. umetnosti, teorije lik. umetnosti, tehnologije lik. materijala i ist. umetnosti – didakticki osmisljeni i prilagodjeni.

Lik. vasp. i obraz. u vrticima i skolama – proces usvajanja lik. kulture, koji je, za razliku od lik. stvaralastva, odredjen i vaspitnim faktorima --> vaspitanje licnosti u opstem smislu

Sticanje lik. kulture – proces koji pocinje u predskolsko doba i traje ceo zivot; kroz razlicite lik. aktivnosti, igru i razne vrste prakticnog delovanja i rada. U predskolskom su lik. aktivnosti spontane, vodjene intuicijom, te se svesne namere u likovnom izrazavanju javljaju postepeno, kao i poznavanje sredstava lik. izraza. Kod dece skolskog uzrasta lik. vasp. i obraz. se realizuje kroz nastavu, a sadrzaji postaju slozeniji sa uzrastom.

Lik. umetnost – klasicni vidovi viz. izrazavanja – crtanje, slikanje, vajanje, grafika; primenjena um. – oni vidovi koji imaju definisanu primenu – fotografija, keramika, sceno/kostimo-grafija, dizajn, arhitektura.

Lik. podrucja (mediji) – crtanje, slikanje, elementi grafike, vajanje, elemeti prim. um., multimediji i osnovi estetskog procenjivanja.

Sadrzaji ovih podrucja su struktuirani tako da postuju zakonitosti razvoja lik. sposobnosti, kontinuiteta tog razvoja, i postavljaju mogucnosti kultivisanja likovnog izraza deteta kroz smisljen i organizovan rad u toku procesa stvaranja.

Tehnike – specifican nacin upotrebe razlicitih vrsta materijala za lik. stvaralastvo, od cega zavisi i sama forma viz. izrazavanja i njena f-ja (prim. um.) – tehnike: crtacke, slikarske, vajarske, elementi grafike i primenjene um.

Likovni materijali (medijumi) – odlikuju se specificnim mogucnostima izrazavanja, fizickim svojstvima, karakterom, lepotom i ogranicenjima.

2. O čemu posebno treba voditi računa pri izboru pribora,likovnih tehnika i materijala u radu sa decom?

- raznovrsnost materijala – ravnomerno koliko je moguce, i povremeno ih menjati da bi se unela svezina i podstakla kreativnost

- izbegavati gotove oblike, sljokice, nalepnice... – mogu da ogranice detetovu originalnost i licnu ekspresiju

- dostupnost materijala – spontano crtanje i slikanje treba da se ohrabruje

- da dete ocisti za sobom i vodi racuna o priboru

- materijal da dete izrazi misli i osecanja – jedino tad je dobar

- ne skupocen, vec mogu alternative za istrazivanje

- svako dete razvija tehnike u skladu sa individualnim potrebama

- objasniti tehnike cije su procedure jasno propisane

- komplikovane tehnike – ne prerano

- jednostavna objasnjenja su ok, ali ostaviti prostora da dete samo otkriva

- kod deteta probudjena zelja za lik. izraz. --> sustina programa likovnog

- nestrucno rukovanje – posledice po zdravlje deteta

- pomocni materijal – gumice, zarezaci, makaze, lenjiri, posude, pera, cetkice, palete...

- mladja deca – izbegavanje ostrog pribora i materijala

- podloge: natron(pak) papir, salvet papir, pergament, tripleks, lepenka, akvarel papir, paus, tekstilna platna, daske od drvnih preradjevina, drvo, pvc podloge, staklo, keramika, gips, beton...

3. Objasni funkciju likovnih područja u dečjem razvoju kao i odlike materijala i tehnika koji se najčešće koriste u radu sa decom u odnosu na likovno područje

1. CRTANJE – osnovno izrazajno sredstvo – Linija1) grafitnom olovkom – 9H – 9B2) ugljen/ sepija3) tus4) suvi pastel/ kreda5) vostani/ uljani pastel

2. SLIKANJE – boja i povrsina1) vodene boje, akvarel2) tempera i gvas3) kolaz, dekolaz, asamblaz4) akrilna boja5) mozaik6) vitraz

3. ELEMENTI GRAFIKE – 3 tipa stampe:1) visoka – linorez, drvorez2) duboka – bakropis, akvatinta3) ravna – litografija, sito-stampadeci – otiskivanje, frotaz, kartontisk, monotipija, linorez

4. VAJANJE – izraz od sintetickog ka analitickom – plasticni oblik izveden u nekom materijalu- obojeno testo, plastelin, beolin, glina, glinamol

5. LIKOVNO OBLIKOVANJE RAZLICITOG MATERIJALA – elementi primenjene umetnosti- neoblikovani materijali – tekstil, zica, vuna, kanap, stiropor, filc, folije...- papir (cepanje, guzvanje, origami...)- poluoblikovani i otpadni materijali

6. KOMBINOVANI MEDIJI

7. MULTIMEDIJA – fotografija, film, animacija- film: jace dozivljavaju deca, angazuje cula, blizi im je od knjige, paziti na izbor, biti svestan toga da deca ne mogu bas sve da isprate, razgovarati pre filma, kao i posle, a posle i neku aktivnost sprovesti kako bi negde kanalisali utiske

4.Objasni područja estetskog procenjivanja u dečjem razvoju...Čemu je blizak estetski ideal kod dece?Navedi likovna dela u odnosu na istorijska razdoblja i karakteristike dela koja su bliska deci zavisno od uzrasta

Sadrzaji osnova est. procenjivanja se odnose na razvijanje i kultivisanje estetskih osecanja u kontaktu sa predmetima, ljudima, zivim svetom i um. delima

Lik. izraz – informacija koja se na posmatraca prenosi likovnim medijima, ali je za to potrebna pripremljenost, tj. sposobnost posmatraca da primi i dozivi taj sadrzaj. Svi imaju potencijal za recepciju likovnog dela, koja je specifican psihicki proces, ali za koju je potrebno i odredjeno zivotno iskustvo, kulturne navike, i razumevanje likovnog jezika

Estetski ideal dece na odredjenom uzrastu blizak je formi njihovog izrazavanja. Ona prihvataju poruke koje odgovaraju njihovom zivotnom iskustvu i misaonim i emocionalnim strukturama.

Dete u pocetku moze da primi likovna dela koja su jednostavna, pregledna i jasna

5-6 god. – vise slika, manje interesa za crtez

5-7 god. – kuce, cvece, more, priroda, zivotinje, slike svetlih i zivih boja, impresionisticke slike, primitivna umetnost, moderna um. i realizam

mladja deca – jasne konture, intenzivan i dekorativan kolorit, naglasena plastika, nenaglasen prostor, jasan size, jasne figure... teme: figuralne kompozicije, zivotinje...

istorijski: primitivna um., egipatska, asirska, japanska, romanika i gotika, vizantijska, renesansa i barok, narodno stvaralastvo i naivna um. – mladja decaosnovna skola – od baroka do savremeneposle 12. god – savremena (apstraktna)

Dozivljaj slike: 1) intelektualni – razumevanje prostora, vremena, radnje faze: 1 – od 2. god. – asocijacije po slicnosti

2 – od 7. – razlikovanje likova i predmeta3 – do 14. – tumacenje koje se moze skolovati4 – od 14. – razumevanje fomalnog znacenja u odnosu na fomu i sadrzaj

2) estetski – nakon 13. godineUmetnicka dela dopinose - negovanju i razvijanju potrebe za umetnoscu

- sticanju osnovnih estetskih kriterijuma - sticanju lik. kulture

- mladja deca uce kroz aktivno otkrivanje sveta oko sebe- posmatranje lik. dela ima razlicit smisao za dete i odrasle- 7 – 12 – ucenici mogu identifikovati elemente slike- tumace kroz licni dozivljaj, a ne kroz fomalne aspekte slike- mogu da kazu da li im se dopada, ali ne i da vrse formalnu est. analizu- do 11. god. – vole slike povecane cistoce i realistickih predstava- posle 11. – smanjenje egocentrizma- preferencije ujednacenije sto su deca mladja

-tema u velikoj meri utice, ali nije jedini faktor- za dete je lepo ono sto voli i poznaje- 1-5. razred – decaci: zivotinje, opada posle 6.; ne mrtva priroda i pejzaz

devojcice: deciji portret, pa zivotinje; mrtva priroda i pejzaz vise nego decaci- 8. razred – omiljena tema gradski pejzaz- tehnike: manje preferencija

4 kategorije – modernizam, impresionizam, primitivna i realizam- tehnike i teme su uslovljene interesovanjima, razvojem racionalne sfere, uticajem skole i okoline- boja je psiholoskim faktorima uslovljena- od 12. do 14. i posle – period kriticke svesti

– stagnacija likovnog razvoja – cene komplexna um. dela, kao i tehnicku spretnost – povezanost sa preferencijama prema um. delima zavisno od licnosti

5.Objasni pojam i specifičnosti korelacija ili prožimanja sadržaja likovnog sa ostalim vaspitno –obrazovnim sadržajima

- korelacija veoma vazna zbog integralnosti licnosti deteta

- jedan problem se moze sagledati sa vise aspekata – vizuelnog, auditivnog, verbalnog, kinetickog, kroz prirodne i drustvene nauke

- danas --> uska specijalizacija --> manjak kreativnosti

>>> prozimanje da ublazi negativan uticaj ove diferencijacije na deciji razvoj

- ukoliko se sadrzaji lik. vap. i obraz. ostvaruju sami za sebe, nezavisno od ostalih sadrzaja, njima se ne mogu na najbolji nacin ostvarivati ciljevi i zadaci vasp. i obraz. u skoli i vrticu

- na predskolskom uzrastu dete je integralna licnost koja ne diferencira razlicite sadrzaje, ne deli svoju aktivnost na neka odredjena podrucja

- u predskolskim ustanovama za integraciju velike mogucnosti pruza tematsko planiranje razvoja celovite licnosti

- u skoli je integracija moguca kroz korelaciju nastavnih sadrzaja

- programski sadrzaji se mogu prozimati TEMATSKI ||||| PROBLEMSKI

- istu temu obraditi iz svih predmeta -->> opsta predstava

- kroz produkte likovnog stvaralastva deca sticu bogato zivotno iskustvo

- kreativnost kao bitno obelezje nacina ponasanja, ucenja i izrazavanja, prisutna je u svim oblastima – te je jedna od mogucih osnova za korelaciju

- veza lik. i - telesnih aktivnosti – pri uocavanju pokreta i lepote tela

- govornih akt. – i lik. um. u predskolskom nerazdvojni

- muzicko stvaral.

- dramsko stvaral.

- dete ne odvaja senzibilitet u jednoj od kreativnosti u drugoj umetnosti

- kreativnost i senzibilitet + stvaranje i dozivljavanje um. dela

6.Navedi tipove nastavnika i njihove odlike u odnosu na proces likovnog vaspitanja ..koje osobine ličnosti i kompetencije treba da poseduje likovni pedagog da bi uspešno ostvarivao svoju funkciju

1) AUTORITARAN

2) ANARHICAN

3) DEMOKRATICAN

- atmosfera, individualne karakteristike dece, tempo, sredstva u skladu sa razvojnim stadijumom deteta

Osobine i kompetencija

1) dobre organizacione sposobnosti

2) sposobnost za timski rad i kooperaciju

3) siroko opste obrazovanje i kultura

4) dobro poznavanje teorije i praxe lik. kulture

5) poznavanje programa lik. vasp. i obraz.

6) ljudski kvaliteti

7) objektivnost u radu

8) ljubav prema pozivu

7.Navedi osnovne oblike ometanja i posebno postupke podsticanja procesa dečjeg likovnog izražavanja

D. Belamaric – mesanje, intervenisanje, stavovi odraslih, manipulacija: crtanje deci, koriscenje bojanki, izlaganje samo pojedinih radova, sirenje sematskih oblika medju decom, vrednovanje i procenjivanje pred decom, komentarisanje i prigovaranje, prenaglasavanje vrednosti, urednosti i preciznosti

--> podsticanje: usmeravanje opazanja, mastanje, aktiviranje secanja, zamisljanje, ilustracije, igre likovnim materijalima, potvrdjivanje...

V. Panic – prosirivanje obima decjeg iskustva (fizickog, socijalnog i logicko-matematickog), kao i podizanje kvaliteta tog iskustva- podsticanje stvaralastva deteta u celini ne izgubiti iz vida- uklanjanje ogranicenja (sloboda, spontanost)- identifikacija sa detetom- ukljucivanje svih aspekata decije licnosti u vaspit. i obraz., pa i kreativnost- podsticanje radoznalosti- uzdrzavanje od propisa, objasnjavanje upotrebe itd.- ne stvaranje zarad zadovoljstva nastavnika/roditelja/takmicenja, vec zbog sebe- igra: motivacija, zadovoljstvo, spontanost, iskrenost, svezina izraza- bitno likovno iskustvo nastavnika + pedagosko-psiholoska priprema- uzeti u obzir uzrast deteta-podrska svima-flexibilnost i entuzijazam

POSTUPCI- spontano i usmereno oprobavanje materijala i sredstava- novi, smesni, paradoxalni uglovi posmatranja svakodnevnih stvari- promene, redefinisanje, restruktuiranje, menjanje kontexta...- uocavanje i formulisanje problema- dovodjenje u vezu udaljenih ideja, da se dobije nesto novo, a da ima smisla- posmatranje celina-detalja, uporedjivanje, analiza predmeta- upoznavanje sa umetnickim blagom i susreti sa umetnicima

ZADACI NASTAVNIKA- doprinos razvoju deteta (sticanje iskustava i znanja)- omoguciti detetu da se izrazi- podrska, sto veca sloboda- obogacivanje decijeg stvaralackog izraza- negovanje stvaralastva i estetskog ukusa- upoznavanje sa materijalom i priborom- potenciranje individualnog pristupa- podsticanje detetove autonomije, nezavisnosti, samoinicijative...- nega humanih stavova, empatije...

8. Šta su karakteristike aspekata u analizi dečijih likovnih radova.Od kojih kriterijuma treba polaziti prilikom vrednovanja i ocenjivanja dečijih likovnih radova,a koje kriterijume izbegavati

Faktori likovnog izraza deteta: osobenost uzrasta ||| psihicka svojstva ||| likovne sposobnosti1) PSIHOLOSKI ASPEKT – individualne psiholoske sposobnosti i razvojne mogucnosti u odnosu na uzrast (tok razvoja isti, tempo drugaciji)2) SOCIOLOSKI ASPEKT – okruzenje, socijalna sredina ||| detetov odnos prema drustvenom okruzenju ||| stepen mogucnosti vizuelne komunikacije procenjujemo cistocom simbola3) PEDAGOSKI ASPEKT – uticaj vasp.-obraz. programa lik. vasp. i obraz., nastavnika, vasp.-obraz. procesa u celini ||| vaspitni uticaji4) ESTETSKI ASPEKT – sposobnost viz. komunikacije ||| koriscenje lik. jezika ||| oblikovni nivo i nivo kreativnosti

Kriterijumi estetske analize, Karlavaris:1) kreativnost – ogleda se u stepenu angazovanja lik. sposobnosti2) oblikovne sposobnosti – upotreba lik. elemenata i njihovo komponovanje3) opticko-intelektualne sposobnosti – stepen istinitosti u crtezu, odgovarajuce uzrastu4) tehnicko-izrazajne sposobnosti – razvoj motorike5) semioticki aspekt – saopstavanje poruka vizuelnim znacima6) doslednost u metodoloskom smislu – stilsko jedinstvo7) individualne specificnosti izraza

vrednovanje: - sistematizovano ||| lik. izraz deteta je sredstvo komunikacije ||| likovni izraz i saznajni razvoj su usko povezani ||| est. kriterijum ne treba da bude odlucujuci ||| reprezentacija –ikonicka (slika menja objekt koji predstavlja) i akciona (lopta je f-ja i upotreba, ne predmet – na osnovu manipulacije njome) ||| predskolsko – posmatranje i pracenje razvoja ||| skole: OPISNO i NUMERICKO ocenjivanje ||| imati na umu da deca ne zele da postanu akademski umetnici ||| podrska i priznanje deci ||| vazni uticaji procesa stvaralastva na razvoj deteta > proizvod ||| pustiti decu da grese ||| est. krit. i tehn.savrsenost u drugom planu, stvaralacki poces u prvom ||| lik. izraz odraslih i dece se razlikuje ||| uzeti u obzi sva 4 aspekta (soc., psih., pedag. i est.) i ravnopravno ih tretirati

NIVOI PROCENJIVANJA – opazanje ||| primanje ||| razumevanje ||| primena

ocena – jak motivacioni faktor

NORMATIVI ZA OCENJIVANJE – posvecenost ||| trud i aktivnost na casu ||| usvajanje sadrzaja u skladu sa individualnim sposobnostima ucenika ||| nivo kreativnosti – ogleda se kroz rezultate stvaralackog procesa

- ucenici mogu na razlicite nacine prezentovati znanje

- greske: subjektivnost nastavnika, favorizovanje, nametanje, cenjenje preciznosti i sl., samo produkt...

- nema unapred ocekivanih rezultata

- takmicenja i lose strane

9.Navedi vrste dečijih likovnih izložbi i njihovu vaspitnu, didaktičku i estetsku funkciju

- deca aktivno biraju i odlucuju koji ce radovi biti izlozeni

- brzo gube povezanost sa radovima --> cesce ih menjati

- nema netalentovane dece

-decu vise zanima sam proces nego rezultat

- izlozba decijih radova ima: 1) vaspitnu funkciju

2) didakticku funkciju

3) estetsku funkciju

- stvaralacko izrazavanje jeste oblik komunikacije

- ponose se izlozenim radovima

- izlaganje je vrsta podrske i priznanja

- izlozeni zajedno, deciji radovi cine celinu --> pripadnost grupi

- stimulativni efekat

- didakticka vrednost: - usavrsavanje nastavnika koji posecuju izlozbu

- afirmacija savremenog pogleda na decije lik. izrazavanje

- roditelji prate razvoj

- deca upoznaju tudje radove, razmenjuju iskustva, upoznaju razlicite lik. tehnike

- dete glavno tokom postavljanja, nastavnik samo asistira

- pogodnije su manje izlozbe sa temom, za pracenje razvoja individualnih razlicitosti

- decije izlozbe mogu biti razlicitog karaktera – revijalnog, naucnog, kulturno-drustvenog, pedagoskog

- vrste dec. izl.: 1) dnevne – ugl. sa predskolskom decom

2) didakticke – vrtic, skola, ustanove kulture

- obavezno objasnjenje o koncepciji

3) reprezentativne – strucna komisija

4) prigodne – povodom praznika... – sira publika

10.Navedi vrste planiranja u vaspitno -obrazovnom radu,njihov značaj i karakteristike..Definiši elemente časa likovne kulture u dnevnoj pismenoj pripremi

Planira se na osnovu prog. sadrzaja koje treba uvek shvatiti okvirno, jer se prilagodjava odredjenoj sredini u najsirem smislu reci i konkretnoj vasp.-obraz. grupi za koju se planira.

Nastavnik i vaspitac treba da prate trendove u oblasti lik. vasp. i obraz., da analiziraju svoja i tudja iskustva i da prate decije potrebe

Postoji godisnje, mesecno i dnevno planiranje.

1) GODISNJI ili GLOBALNI – u skladu sa zvanicnim programom vasp.-obraz. rada u oblasti lik. vasp. i obraz./// likovni materijali i tehnike u skladu sa likovnim problemom koji se obradjujepredskolska deca – igra, skoro svakodnevnoosn. i sr. skola – casovi, pa se pri planiranju i realizaciji uzimaju u obzir specificnosti svakog vasp.-obraz. nivoa

2) MESECNI – OPERATIVNI/MIKROPLANOVI – po nedeljama; redosled zasnovan na ritmu procesa razvoja deteta, njegovih lik. sposobnosti i preth. znanja i vestina, kao i da su ti sadrzaji tematski i problemski povezani sa sadrzajima iz drugih vasp.-obraz. oblasti – redni br. nastavne teme, redni br. casa, naziv nastavne jedinice, tip casa, oblik rada, nastavne metode, sredstva, materijali, tehnike, korelacija (br. casova za realizaciju flexibilan, jer ona zavisi od mnogih faktora)

3)DNEVNA PRIPREMA – realizacija lik. zadatka zavisno od operativnog planapredskolsko – mesto, tip aktivnosti, datum i vreme, uzrast, prethodna situacija, lik. problem, ciljevi i zadaci

konkretne lik. aktivnosti, ishodi, metode rada, oblici rada, lik. podrucje, tehnike i materijali, sredstva, motivacioni sadrzaji, korelacija, tok aktivnosti, zapazanja vaspitacaosn. i sr. sk. – razred, odeljenje, redni br. casa, mesto, nastavna celina, nastavna jedinica, lik. tema i lik.

problem, tip casa, preth. situacija, ciljevi, zadaci nastavnika, ishodi, metode rada, oblici rada, motivacioni sadrzaji, nastavna sredstva, likovno podrucje, lik. tehnike i materijali, korelacija, estetsko procenjivanje, analiza i vrednovanje