metodologija - skripta za kolokvijum

8/16/2019 Metodologija - Skripta Za Kolokvijum

1/24

METODOLOGIJA SOCIJALNIH ISTRAŽIVANJA

KOLOKVIJUM

PITANJA

1. Појам наукe

2. Елементи науке

3. Категоријално-појмовни апарат

4. Постулати науке5. Класификација наука

6. !нос науке и !руги" система# и!еја# вјерова$а....

%. Појам мето!логије социјални" истра&ива$а

'. (аставни !ијелови мето!ологије социјални" истра&ива$а). *оги+ке основе мето!ологије социјални" истра&ива$а

1,. Посеност мето!логије социјални" истра&ива$а11. /вори мето!оло0ки" са/на$а

12. !рее$е нау+не истине

13. Правила истинитог ми0е$а

14. акони истинитог ми0е$а пре!мета15. *оги+ке врије!ности

1.78 97:;e

Prema savremenim teoris!im na"a#ima na$!a e re"ativno ne#avisan% #atvoren i is!"$&iv

sistem i'ea% verovana i (ra!se) Na$!a e "$'s!o sa#nane o (riro'i% &ove!$ i 'r$*tv$ !oa


2/24

re"ativno o'+ovara o,e!tivno stvarnosti) I# ovo+ (roi#"a#i 'a e na$&ni ra'% o'nosno na$&no

mi*"ene samo e'an% s(e-i.i&an% na&in ra#mi*"ana i (romi*"ana% a -i" m$ e 'a ,$'e istinito –

istinoidno) Da ,i se (romis"i"a bit &ove!a% (riro'e i 'r$*tva i time ostvario stvarni (o+"e' na

&ove!a% (riro'$ i 'r$*tvo va"a $!"$&iti% $va/avati i vre'novati i 'r$+e sisteme i'ea% verovana i

(ra!se 0 #'rav ra#$m% re"i+i$% i'eo"o+i$% $metnost it') U o'nos$ na 'r$+e sisteme i'ea%

verovana i (ra!se 1 #'rav ra#$m% re"i+i$% i'eo"o+i$% $metnost i t') 1 na$!a se ra#"i!$e s

o,#irom na2 viziju sveta 3 t#v) na$&ni (o+"e' na svet4% pretpostavke o' !oi5 (o"a#i% metode !oe

!oristi% istine 'o !oi5 'o"a#i% merila !oa (rimen$e% jezik !oim +ovori% norme !oi5 se

(ri'r/ava% racionalnost !o$ ,rani% funkcije !oe vr*i% vrednosti !oe a.irmira% kulturu !o$ stvara)

Mi*"ene este *iri (oam o' na$&no+ mi*"ena) Naime% mi*"ene o (riro'i% &ove!$ i'r$*tv$ mo/e ,iti i istinito i "a/no% a naučno mišljenje jeste specifična vrsta mišljenja – mišljenjekoje smera da bude istinito) Na osnov$ teoris!i5 s(o#naa i em(iris!i5 veri.i!a-ia% nauku

'e.ini*emo !ao2 misaono sređivanje objektivne stvarnosti koja ide dalje od podataka o toj stvarnosti. Na$!a se ne #a$stav"a na (oe'ina&nom% ve6 smera !a o,a*navan$ ve"i!o+ ,roa (oe'ina&ni5 s"$&aeva) Naime% na$!a logički o,a*nava (re'met !oi (ro$&ava) A na$&na misao (re!o i (omo6$ pojmova (ro'ire i#a (oavnosti) Kao *to i'e i#a (oavnosti misao mo/e 'a i'e imimo te i ta!ve (oavnosti i 'a na ta na&in nea'e!vatno o,a*nava ona 'eo o,e!tivnestvarnosti o !oem mis"i) 7,o+ to+a na$&no misao% na osnov$% $# (omo6% uz primenu naučnihmetoda proverava istinitost svoga mišljenja)

Poam znanja i (oam istine im("i-ira$ 38 istinitost e'no+ $!"$&$e $ se,e% o'nosno$s"ov"ava istinitost 'r$+o+4 o,e!at na !oi se o'nose i !oi e sa#nat i# o're9ene "$'s!e (ers(e!tive) To #na&i 'a sva!a na$!a ima svo (re'met istra/ivana !oi e 'eo o,e!tivnestvarnosti) Ova 'va (oma im("i-ira$ i o're9eni na&in sa#nana% t) s$,e!tivn$ (ra!s$ (re!o i

(omo6$ !oe se 'o"a#i 'o svesti o o,e!t$) To #na&i 'a sva!a na$!a ima svo meto') Ono *to $ ,itnom o're9$e na$!$ este 'a s$ predmet i metod nerazdvojno povezani i da se jedno bez drugog ne može konstituisati.

I# istorie na$!e (roi#"a#i 'a on'a !a'a se .i"oso.i ,ave meto'ama re& e o metodologiji.Prema tome% predmet istraživanja metodologije naučnog rada su naučne metode, a predmet istraživanja naučnih metoda su deo objektivne stvarnosti koji je nauka definisala i osmislila kao

svoj predmet. Metodologija je nauka o metodama, dio logike koji se bavi proučavanjem

saznajnih metoda. Savremena meto'o"o*!a misao (romi*"a metode naučnih istraživanja sa 'vaas(e!ta2 sa staa"i*ta metodologije i sa staa"i*ta predmeta istraživanja nauke.

Metodologija% !ao na$!a o meto'ama% !ao 'eo "o+i!e !oi se ,avi (ro$&avanemsa#nani5 meto'a% ima #a -i"% ne samo 'a opisuje na$&n$ (ra!s$% ne+o i 'a propisuje "o+i&!a%

te5ni&!a% or+ani#a-is!a i strate+is!a 35e$rist&!a4 (ravi"a i"i norme o tome kako treba 'a se ra'i$ na$-i 'a ,i neni re#$"tati ,i"i va"ani) Meto'o"o+ia e n$/no i normativna na$!a) Istovremeno e meto'"o+ia i kritika na$!e i na$&no+ meto'a) Meo'o"o+ia na$&no+ ra'a (ro$&ava i na$&nisistem% t) na&in na !oi s$ sre9ena $tvr9ena na$&na #nana i na$&no #na&ane (ret(ostav!e) Pore'opšte metodologije% !oa (ro$&ava sa#nane meto'e (rimenive na svim (o'r$&ima% (ostoe posebne metodologije !oe (ro$&ava$ meto'e o're9ene na$!e i"i +r$(e na$!a 38 meto'o"o+ia (riro'ni5 na$!a% meto'o"o+ia 'r$*tveni5 na$!a% meto'o"o+ia )))4)


3/24

Metod 3 "at) 1 met5o'$s4 o#na&ava na&in istra/ivana 3 na&in% ($t% (ost$(a! !oi$(otre,"avamo 'a ,ismo 'o*"i 'o sa#nana% 'a ,ismo ot!ri"i i"i i#"o/i"i na$&n$ istin$4 !oi se (rimen$e $ ne!o na$-i) Ta!o meto' o#na&ava i este način ispitivanja, način rada i načinmišljenja. A$tori meto'e ra#vrstava$ na ra#"i&ite na&ine2 opšte metode% specijalne metode% filosofske metode% naučne metode, metode naučnog istraživanja, metode naučnog izlaganja i"i

metode gotovog saznanja, pedagoške metode))) Meto'e istra/ivana ot!riva$ o,e!tivn$ stvarnost (riro'e% &ove!a i 'r$*tva) Meto' istra/ivana mora 'a #a'ovo"i logičke, tehničke, organizacijskei strategijske aspekte) ogički as(e!ti se o'nose na "o+i&!a (ravi"a !oa istra/iva& mora 'a$(ra/nava (ri"i!om 'e.inisana (omova% (ri stvaran$ 'e.ini-ia% !"asi.i!a-ia% (ri 'ono*en$s$'ova% #a!"$&a!a i 'o!a#a) !od tehničkim as(e!tom na$&no+ meto'a (o'ra#$meva$ se sva onate5ni&!a sre'stva (omo6$ !oi5 na$!a% $ #avisnosti o' svoi5 -i"eva i svoe ra#vienosti% nastoi'o6i 'o novi5 sa#nana) Po' organizacijskim as(e!tima na$&no+ meto'a (o'ra#$mevamao(tima"ne or+ani#a-ione .orme na$&no+ ra'a% o(tima"ne .orme !om$ni!a-ie me9$ na$&ni-ima%o(tima"ne .orme #a vas(itane m"a9e+ na$&no+ !a'ra% in'ivi'$a"n$ i !o"e!tivn$ (ro'$!tivnostna$&ni!a it'))) Po' strategijskim as(e!tima na$&no+ meto'a (o'ra#$meva se (ostav"ane iostvarivane '$+oro&ni5 teoris!i5 ciljeva i #a'ovo"avane (ra!ti&ni5 (otre,a a!o se re*i ne!i#na&aan teoris!i (ro,"em $ na$-i)

Na$&no (roe!tovane i .a#e na$&no+ istra/ivana mora$ $!"$&ivati i "o+i&!i (ove#ivatitri nivoa na$&no+ mi*"ena $ e'instveno na$&no1istra/iva&!o a!tivnosti2

:) najopštiji nivo naučnog mišljenja" Sva!a na$!a ima *ire i $/e #na&ene) Po *irem#na&en$ na$!a e s!$( svi5 meto'i&!i ste&eni5 i sistemats!i sre9eni5 sa#nana) Svena$!e $ $/em #na&en$ &ine na$!$ $ *irem smis"$) A% na$!a $ o,a smis"a% $ o,a #na&ena%ima ra#"i&ite as(e!te i"i strane) Ta!o e na$!a e'instvo istra/ivana i i#"a+ana% ot!ri6a i'o!a#a% meto'e i sistema 1 este tra/ene "o+i!e $n$tar (re'meta !oi istra/$e);) nivo teorijske orijentacije" T$ se ra#ra9$$ osnovne na$&ne teorie i ni5ova $(otre,a $o,a*navan$ (re'meta istra/ivana o're9ene na$!e) Na$&na teoria e i -i" i sre'stvo $na$&nom istra/ivan$% o'nosno $ na$&nom ra'$) Pre!o i (omo6$ na$&ne teorie e'ino semo/e 'o6i 'o novi5 ot!ri6a 1 'o novi5 s(o#naa i sa#nana)


4/24

3-4 Stavove !oima se $tvr9$$ i#vesne o(*te str$!t$re i re"a-ie 3t$ s(a'a$ i na$&ni#a!oni% .orm$"e% i'ea"ne s5eme i ti(ovi4)

3'4 Meto'o"o*!a (ravi"a !oa re+$"i*$ i $smerav$ (ro-es istra/ivana 3t$ s(a'a$ inajopštiji konstitutivni principi na$&no+ sa#nana i posebna pravila ana"i#e% (roverarava it')% i!on!retna tehnička uputstva4)

3e4 Is!a#i !oi .orm$"i*$ norme (ra!ti&ne 'e"atnosti na e'nom o're9enom (o'r$&$ 3ta!vis$% na (rimer% mora"ni is!a#i !oe na"a#imo $ normativno eti-i% i"i norme $metni&!e 'e"atnosti!oe sa'r/i esteti!a% i"i mno+i is!a#i te5ni&!i5 i me'i-ins!i5 na$!a !oi (ro(is$$ na&in tera(ieo,o"ena i"i na&in !onstr$!-ie te5ni&!i5 o,e!ata4)

3.4 =i"o#o.s!e (ret(ostav!e e'ne o're9ene !on-e(-ie na$!e2 !on-e(-ie neno+ (re'meta% meto'a% svr5e i mesta $ sistem$ na$!a i "$'s!o+ /ivota $o(*te% meri"a #a se"e!-i$a!t$e"ni5 (ro,"ema% it') Ove (ret(ostav!e s$ troa!e2 to s$% na(re% ontološke (ret(ostav!e%!oima se o're9$e (o'r$&e o,e!ta #a !oe se smatra 'a rea"no (ostoe% #atimepistemološke (ret(ostav!e% !oima se o-en$e $"o+a i #na&a (oe'ini5 vrsta instr$menatasa#nana i o're9$e e'na o're9ena !on-e(-ia istine% i na#a' 0 aksiološke (ret(ostav!e% !oimase vr*i e'an o're9eni i#,or 5ierar5ie vre'nosti) To s$ ne samo sa#nane vre'nosti 0 !aoo,e!tivnost% ("o'nost% (ra!ti&na (rimen"ivost% (re-i#nost% e+#a!tnost% it') 0 ne+o i o(*te5$mane vre'nosti o' !oi5 #avisi o-ena vre'nosti na$!e $o(*te i o-ena (ra!ti&ni5 im("i!a-ia e'ne (ose,ne na$!e)

3+4 O're9en na&in or+ani#a-ie &ineni-a% 5i(ote#a% #a!ona% normi) Ta or+ani#a-ia mo/e ,iti vr"o "a,ava i o+rani&iti se samo na !"asi.i!ovane &ineni&no+ materia"a i teoria $ ne!o"i!os"a,o (ove#ani5 (o'r$&a% i"i mo/e ,iti stro+a 'o te mere 'a -e"o!$(no #nane s e'no+ (o'r$&a ,$'e sistemati#ovano $ o!vir$ e'no+ a!siomats!o+ sistema)

354 Na#a'% sva!a na$!a nosi $ se,i i svo$ so(stven$ istori$) Ma!ar i ne ,i"a e!s("i-itnoi#"o/ena% ona e t$% er na$!a ima !$m$"ativni !ara!ter2 $s(e5 istra/ivana #avisi o' to+a $ !oomeri s$ $#eti $ o,#ir ne samo svi ve6 (osti+n$ti re#$"tati ve6 i ne+ativna is!$stva (rote!"o+ra#voa)

O' to+a 'o !o+ ste(ena !ao i o' to+a !o$ vrst$ o' svi5 ovi5 e"emenata e e'na na$!a$!"$&i"a $ se,e% #avisi% !oo vrsti na$!a ona (ri(a'a% !ao i $ !oo meri e ona konstituisana) I#na"a#a .i"oso.ie na$!e (roi#"a#i 'a tre,a ra#"i!ovati tri ra#"i&ita nivoa !onstit$isana e'ne na$!e)Prvi e !a'a e ona #a'ovo"i"a i#vestan ,ro .orma"ni5 $s"ova ,e# o,#ira na to 'a "i se mi "i&no% sna*om o're9enom .i"oso.iom% s"a/emo s nenim .$n'amenta"nim (ret(ostav!ama% s na&inom na!oi s$ !"$&ni (ro,"emi re*eni% (a i s .$n!-iom !oa o $ sistem$ na$!a i "$'s!om /ivot$ (ri(a'a) Na ovom% (rvom% nivo$ !onstit$sana2 3:4 mno+i pojmovi nis$ o* (re-i#no 'e.inisani% ,e# o,#ira na to *to se ve6 $(otre,"ava$ $ e'nom o're9enom smis"$> 3;4 organizacijačinjeničkog materijala e 'osta nesavr*ena> 3


5/24

!onstit$isanaB o&evi'no (ret(ostav"a mno+o a&e% o'noso stro/e $s"ove !oe e'na na$!a tre,a'a #a'ovo"i)B Tre6i nivo !onstit$isana na$!e #na&i 'a e i#+ra9ena nena !riti&!a samosvest)

• =i"o#o.s!e (ret(ostav!e s$ e!s("i-itno .orm$"isane% sistemati#ovane i o,a*nene)• I#+ra9en e meta1e#i! 'ate na$!e% $ !ome s$ !"$&ni termini o,e!t1e#i!a 'e.inisani i

me9$so,no (ove#ani)

• Ra#viena e sistemats!a teoria o meto'ama i te5ni!ama 'ate na$!e)• Pro$&ena e nena istoria% $tvr9ene ten'en-ie neno+ ra#voa% (ri!$("ena is!$stva

(ro*"i5 +enera-ia istra/iva&a)• Data na$!a 'o,i"a e svoe o're9eno mesto $ sistem$ na$!e) Neni re#$"tati s$ 'ove'eni $

s!"a' s re#$"tatima 'r$+i5 na$!a% $!o"i!o s$ sve #asnovane na e'no isto o're9eno.i"o#o.ii)

Nave'ena (romi*"ana e"emenata i nivoa !onstit$isana e'ne na$!e omo+$6ava$ o'+ovor na (itane !a!o se re*ava nen (re'met)

3.7=? 97:;e

Prema na"a#ima .i"oso.ie na$!e% o'nosno na$!e o na$&nom sa#nan$ sistem na$&no+sa#nana o (riro'i% &ove!$ i 'r$*tv$ #asniva se na s"e'e6a &etiri osnovna !onstit$tivnameto'o"o*!a (rin-i(a i"i (ost$"ata2

• #bjektivnosti,

• !ouzdanosti,

• #pštosti,

• $istematičnosti.

O,e!tivnost na$&no+ sa#nanaSva!o ono "$'s!o sa#nane !oe (reten'$e 'a ,$'e na$&no tre,a 'a ,$'e o,e!tivno) A 'a ,i ,i"o o,e!tivno% 'a ,i #a'ovo"i"o !riteri$me o,e!tivnosti% ono mora 'a ,$'e2

• %epristrasno 0 "i*eno "i&ni5 s$!o,a% emo-ia% (re'ras$'a% (oe'ina&ni5 i +r$(ni5

interesa>• &ntersubjektivno proverljivo 0 svi5 na$&ni5 is!a#a% 5i(ote#a i teoria) Dr$+imre&ima% sva!o ono sa#nane !oe (reten'$e 'a ,$'e na$&no mora (r$/iti mo+$6nost'a +a (rovere ne#avisni i #a to !om(etentni (oe'in-i) A% 'a ,i se ostvari"a ova (rover"ivost neo(5o'no e2

a4 'a svi na$&ni is!a#i% 'a svi na$&ni na"a#i% o'nosno na$&no sa#nane ,$'eis!a#ano asno i (re-i#no ta!o 'a e#i&!i termini i sim,o"i ,$'$ ra#$m"ivi&"anovima na$&ne #ae'ni-e> ,4 o,e#,e'iti avnost sa#nana 0 avnost svi5 .a#a istra/ivana>-4 'a na$&no sa#nane (o svom !ara!ter$ ,$'e 5i(oteti&!o% re"ativno)

Po$#'anost na$&no+ sa#nana

Na$&no sa#nane $ svoo osnovanosti mora 'a ima o'+ovara$6e em(iris!e 'o!a#e) Me9$tim% tone #na&i 'a svi na$&ni is!a#i% 5i(ote#e i teorie mora$ stri!tno 'a se teme"e na em(iris!im&ineni-ama) Na$&na 'e"atnost ne tr(i2

• nikakvo proizvoljno i neosnovano domišljanje i izmišljanje, i

• ona ne gaji ni kult slepe privrženosti činjenicama)O(*tost na$&no+ sa#nana

Na$!a e $smerena na ot!rivane o(*ti5 ve#a i o'nosa me9$ (oavama% (ro-esima i (re'metima $o,e!tivno stvarnosti) Na$!a te/i 'a 'o!$&i $n$tra*n$% s!riven$ s$*tin$ (oava !oe is(it$e i 'a


6/24

$tvr'i o(*te i re"ativno sta"ne o'nose i ve#e !oe se me9$ nima $s(ostav"a$) Da ,i to (osti+"a%ona se s"$/i2

• apstrakcijom,

• analizom, i

• sintezom)

$tepen opštosti naučnog saznanja ra#"i&it e !o' (oe'ini5 na$&ni5 'is-i("ina) O(*tost na$&no+sa#nana i#ra/ava se ot!rivanem2

• naučnih zakona,

• izgradnjom naučnih modela, i

• izgradnjom idealnih tipova) %aučni zakoni i#ra/ava$ re"ativno !onstantne% o(*te i n$/ne o'nose me9$ (oavama% (ro-esima io'nosima) 7avisno o' !ara!tera i vrsta% o'nosa !oe i#ra/ava$% #a!oni mo+$ ,iti2

• deskriptivni,

• kauzalni 'uzročni(,

• funkcionalni,

• strukturalni i

• zakoni razvoja ili evolucije)Prema ste(en$ e+#a!tnosti na$&ni #a!oni se 'e"e na strogo egzaktne% !oi (ostoe $+"avnom $ (riro'nim na$!ama% i zakone verovatno)e i tendencijskih pravilnosti) %aučni modeli (re'stav"a$ i'ea"ne #na!ovne sistema (omo6$ !oi5 se matemati&!im (rora&$nima% e!s(erimentom i"i "o+i&!om ana"i#om ot!riva$ $n$tra*ni s!riveni o'nosi (oave!oe se istra/$$) Kao i na$&ni #a!oni i mo'e"i% #avisno o' oso,ine !oa se $#ima !ao osnov #aana"i#$ 'e"e se na2

• opisne i teorijske,

• induktivne i deduktivne,

• determinističke i epohastičke it')

Umesto .orma"i#ovani5 na$&ni5 mo'e"a% 'r$*tvene i 5$manisti&!e na$!e% !oe (o"a#e o'istori#ma !ao meto'o"o*!e osnove% na$&no ra#$mevane $n$tra*ne s$*tine 'r$*tveni5 i !$"t$rni5 (oava o,a*nava$ (omo6$ idealnih tipova) To s$ a(stra!tni teoris!i mo'e"i !oi se +ra'ei'ea"i#a-iom% t) (re$ve"i&avanem i (rena+"a*avanem ,itni5 !onstit$tivni5 oso,ina o're9enevrste (oava) I'ea"ni ti(ovi% (o mi*"en$ M) Ve,era% ni5ovo+ teoris!o+ $teme"iva&a% ima$ ist$.$n!-i$ $ na&inom o,a*nen$ !ao i na$&ni #a!oni% er s$ #a!oni !oe e (ostavi"a so-io"o*!a ie!onoms!a teoria na,o"i (rimeri #a i'ea"ne ti(ove)

Sistemati&nost na$&no+ sa#nanaSistemati&nost e ,itno svostvo sva!e na$!e% ne#avisno o' ste(ena ra#voa !oi e 'osti+"a) Onase izražava u koherentnosti i konzistentnosti unutrašnjeg predmetnog, sadržajnog, logičkog imetodološkog poretka konstitutivnih delova nauke, naučnih teorija, naučnih zakona,

naučnoteorijskih pojmova i sličnog )Sistemati&nost na$&ni5 sa#nana (osti/e se2• uspostavljanjem teorijskopojmovnog poretka koji nalaže da svi osnovni pojmovi

kojima se neposredno korespondira sa stvarnoš)u budu što konkretniji i što

adekvatniji stvarnosti na koju se odnose*

• da se iz tih osnovnih pojmova mogu predmetnom, sadržinskom i logičnom

doslednoš)u izvesti složeniji, obuhvatniji, opštiji i apstraktniji pojmovi*


7/24

• ustanovljavanjem kriterijuma klasifikacije koji po suštinskim osobenostima grupišu

srodne činioce predmeta nauke dosledno iskazuju)i njihovu srodnost, sličnosti,

razlike, suprotnosti, itd., i

• izgrađivanjem naučnog sistema u kome vlada unutrašnja saglasnost između njegovih

osnovnih principa, odnosno postulata, i iskustvenih saznanja konstituisanih u

naučnim iskazima, zakonima i teorijama)4. @>7


8/24

e'nom (o'r$&$% ))) ) Ima mis"i"a-a !oi $ na$!$ $!"$&$$ i .i"oso.ii (a ta'a (rave ra#"i!$

i#me9$ opšte nauke 'filosofije( i posebnih nauka 'sve ostale nauke(. Pore' ove% (ostoe i

'r$+e 'istin!-ie i#me9$ na$!a% a 'osta e (ris$tna ona i#me9$2 .$n'amenta"ni5 i (rimeneni5

na$!a% o(*ti5 i s(e-ia"ni5% .a!ti&!i5 i normativni5% teoris!i5 i istoris!i5% i 'es!ri(tivni5%

e!s("i!ativni5 i instr$menta"ni5 na$!a)

Ono *to e ,itna !ara!teristi!a fundamentalnih nauka este 'a ni5ovi re#$"tati s"$/e !ao (o"a#ne (remise #a i#vo9ene osnovni5 stavova (rimeneni5 na$!a% o'nosno !ao a(arat !oim ses"$/imo 'a ,ismo $s(e*no o,avi"i .$n!-i$ sa#nana i (ra!ti&ne !ontro"e o,e!ata (rimeneni5na$!a) Ta!ve na$!e s$ "o+i!a% matemati!a% teoris!a .i#i!a% o(*ta 5emia% o(*ta ,io"o+ia% it') !rimenjene nauke se% #a ra#"i!$ o' .$n'amenta"ni5% 'ire!tno ,ave (ra!ti&nim (ro,"emima isa'r/e ne samo o,a*nena ne(osre'ni5 is!$stveni5 (oava ve6 i $($tstava #a !ontro"$ i (ra!ti&no ov"a'avane nima) Ve6in$ i#ra#a ni5ovo+ e#i!a &ine i#ra#i 'es!ri(tivni% !on!retni% (oe'ina&ni i"i nis!o+ ste(ena o(*tosti> meto'o"o*!i% te/i*te e na te5ni&!om (ri!$("an$ i!"asi.i!ovan$ (o'ata!a) Ia!o se o'nos opšteg i specijalnog $ i#vesnom smis"$ (o!"a(a sa

o'nosom .$n'amenta"no+ i (rimen"ivo+% i(a! (ostoe i#vesne ra#"i!e) Naime% (omovi o(*te1 (ose,no s$ re"ativni) Ot$' se i .$n'amenta"ne i (rimenene na$!e mo+$ 'a"e 'e"iti na o(*te is(e-ia"ne) S 'r$+e strane% i (rimenene na$!e se mo+$ 'e"iti na o(*te i s(e-ia"ne)

I (ore' to+a *to (rotivstav faktičko – normativno insistira na ra#"i-i i#me9$ #nana o tome!a!va stvarnost jeste i #nana o tome !a!va bi trebala da bude% i"i !a!o bi trebalo da delujemo 'a ,ismo (osti+"i ne!i o're9eni -i" $ (oe'inim na$!a na"a#imo (ris$stvo e"emenata i e'no+ i'r$+o+) Ono (o &em$ se ra#"i!$$ teorijske i istorijske nauke este2 3:4 svr5a teoris!i5 na$!a esa#nane str$!t$re ono+a *to e 'ato2 (o"a#na ta&!a e ne(osre'no is!$stvo o o,e!tima% a -i" e$tvr9ivane #a!ona% t) o(*ti5 i !onstantni5 n$/ni5 o'nosa% a istoris!e na$!e ima$ (rvenstveno#a -i" re!onstr$!-i$ (oe'ina&ni5 (oava $ ni5ovo ma!sima"no !on!retnosti> 3;4 (rve tra+a$#a $#ro-ima !oi na sva!om mest$ i $ sva!om vremen$ (o' o're9enim $s"ovima 'ovo'e 'o

o're9eni5 e.e!ata% 'r$+e te/e 'a ot!ri$ !on!retne &inio-e !oi s$ na e'nom o're9enom mest$ i$ o're9enom vremen$ 'ove"i 'o i#vesno+ istoris!o+ 'o+a9aa)Po'e"i na$!a se (ri,e+ava i# &isto (ra!ti&ni5 ra#"o+a 1 'a ,i se omo+$6i"a ve6a

s(e-ia"i#a-ia i '$,"e sa+"e'avane (oe'ini5 se+menata ,es!ona&no s"o/ene i !om("e!snestvarnosti) Prema na"a#ima M) Pe*i6a% -e"o!$(an sistem na$!a na&e*6e se 'e"i na (et ve"i!i5!om("e!sa2

• filozofske 1 (o'ra#$meva$ one na$!e !oe $tvr9$$ nao(*tia sa#nana o (riro'i%'r$*tv$ i "$'s!om mi*"en$% !ao e'instvenim 'e"ovima $niver#$ma>

• matematičke nauke s$ instr$menta"ne na$!e 1 one se ne ,ave ni o(isivanem nio,a*nenem is!$stveni5 &ineni-a% ve6 i#+ra9ivanem instr$menata sa#nana !oimase 'r$+e na$!e mo+$ s"$/iti $ ostvarivan$ svoi5 -i"eva>

• prirodne 1 (ro$&ava$ (riro'$ $ $/em smis"$% o'nosno neor+ans!e i or+ans!e (oave%$!"$&$$6i i &ove!a !ao (riro'no ,i6e>

• psihološke 1 (ro$&ava$ (si5i&!i /ivot &ove!a !oi e 'e"om (riro'na% a 'e"om'r$*tvena (oava% i

• društvene nauke 0 (ro$&ava$ 'r$*tvo sa svim svoim mani.esta-iama% $!"$&$$6i i&ove!a !ao 'r$*tveno ,i6e)


9/24

U sva!om o' nave'eni5 !om("e!sa na$!a% na osnov$ ta!o#vani5 !"asi.i!a-is!i5ana"o+ona% i#'vaa$ se (ose,ne na$!e% !oe s$ slične po karakteru i strukturi svojih predmeta) Na osnov$ predmetnih klasifikacijskih analogona% $ sva!om o' ovi5 !om("e!sa ra#"i!$$ se2

• opšte 1 i#$&ava$ o(*ta i #ae'ni&!a svostva (oava !oe &ine o're9eni !om("e!sstvarnosti>

• posebne nauke 1 i#$&ava$ (oe'ine 'e"ove% o'nosno se+mente stvarnosti $ o!vir$ ti5!om("e!sa>

• empirijske 1 !oe #a svo (re'met (ro$&avana ima$ stvari i &ineni-e !oe s$'ost$(ne &$"ima i is!$stv$% i

• egzaktne 1 one !oe is(it$$ str$!t$re% o'nose i #a!one !oi mo+$ ,iti matemati&!ii#ra/eni)

Na$!e se% osim (o (re'met$% 'e"e i po metodu) Na osnov$ meto's!i5 !"asi.i!a-is!i5ana"o+ona one se o,i&no 'e"e na2

• deskriptivne 0 s$ one na$!e !oe o(is$$ (oave% (ro-ese% o'nose% i• eksplikativne nauke 1 s$ one !oe o,a*nava$ (oave% (ro-ese i o'nose)

Pore' (o'e"e na osnov$ (re'metni5 i meto's!i5 !"asi.i!a-is!i5 ana"o+ona% na$!e se o*'e"e i (o ljudskoj svrsi) T$ se (re sve+a ra#"i!$$2

• indikativne nauke &ii s$ o,e!ti istra/ivana ne#avisni o' &ove!a i ne+ovi5 /e"a%stavova i vre'nosti) 3T$ se na&e*6e svrstava$ !om("e!si (riro'ni5% matemati&!i5i (si5o"o*!i5 na$!a4>

• normativne nauke !oe (ro$&ava$ 'r$*tvene (oave% (ro-ese i o'nose i $ &ioosnovi "e/e "$'s!e /e"e% interesi i te/ne>

• fundamentalne nauke !oe istra/$$ svo (re'met ,e# o,#ira na ne(osre'n$ (rimen$ svoi5 re#$"tata $ (ra!si) 3Ni5ova ot!ri6a s"$/e !ao (o"a#na (remisa #ai#vo9ene osnovni5 stavova (rimeneni5 na$!a) Ta!ve na$!e s$% na (rimer%teoris!a .i#i!a% o(*ta ,io"o+ia% o(*ta so-io"o+ia i 'r)4% i

•

primenjene nauke 1 istra/$$ svo (re'met (rvenstveno sa -i"em 'a ni5ovire#$"tati s"$/e (ra!si% o'nosno re*en$ o're9eni5 (ra!ti&ni5 (ro,"ema) T$ s(a'a$ra#ne te5ni&!e% #atim me'i-ins!e 'is-i("ine% i t'))

5.CD9< 97:;e ? DE:F?G


10/24

&em$ te/i sva!a ra'na) Aristote" ra#$meva -e"in$ ,i6a i# navi*i5 na&e"a i $#ro!a% arti!$"i*$6i +a

!ate+oriama 0 navi*im ro'ovima% i (oima$6i +a $ sta"nom !retan$% (re"a#$ i# mo+$6e+ $

#,i"s!o) Time se ,avi (rva .i"oso.iaB 0 meta.i#i!a)

Sre'neve!ovna misao s"$/i teo"o+ii !ao or$9e #a o,a*nene ,i6a 0 o+ +a e stvorio i#

ni&e+a) U o!ri"$ sre'nove!ovne meta.i#i!e ra#vi"e s$ se2 ontologija 0 (ita o ,i6$ !ao ta!vom%racionalna teologija 0 ra#matra navi*e ,i6e% racionalna kosmologija 0 (romi*"a ,i6e $ -e"ini% iracionalna psihologija 0 #a5vata '$*$ !ao mesto +'e se ta -e"ina o+"e'a)

I# ni5 s$ se ra#vi"e novove!ovne na$!e $ s!"a'$ sa osnovnom (remisom novo+ ve!a 'a e ,i6e (re'met misao(no+ s$,e!ta) Novove!ovna .i"o#o.ia ot(o&ine 'a s5vata sve *to estB !aomo+$6i o',e!t misaono+ s$,e!ta) Ta!o De!art !a/e2 mis"im% 'a!"e esam) Kant (rte'mete (oima !ao (roi#vo'e a(riorne s(o#nae) ita! e #a He+e"a a(so"$tno mi*"ene% a #a Mar!sa (roi#vo'na) Ta!o 'a vremenom nastae nova .i"oso.s!a 'is-i("ina gnoseologija, a ra#vo (ose,ni5 na$!a nametn$o e (otre,$ #a epistemologijom 0 .i"oso.s!om re."e!siom o na$!ama!ao ta!vim) Na&in na !oi mi*"ene mo/e i#+ovoriti ,i6e ra#matra logika% norme (ravi"no+ imora"no+ 'e"ovana etika% a (ravi"a $metni&!o+ (roi#vo9ena 0 estetika)

Kao misao is!ona nie'na i#vorna .i"oso.ia vremenom ne #astareva% niti se mo/e !asnie (rev"a'ati% #ato *to se $ve! vra6a istim (ro,"emima !oe &ove!$ name6e ne+ov o(stana! $ svet$) Na$!a i .i"o#o.ia se ra#"i!$$ (o (re'met$ istra/ivana) =i"oso.ia te/i #a istinitom s(o#namomtota"iteta) Po*to tota"itet nie mo+$6e #a5vatiti &$"no% .i"oso.ia se $ svom istra/ivan$ s"$/i samora-iona"nim meto'ama) I# ovo+ (roi#"a#i 'a .i"oso.s!a misao (o'"e/e samo logičkoj verifikaciji.$"no 'o/iv"avane e $ve! o+rani&eno na e'an 'eo tota"iteta% (a sva!a empirijska verifikacijai#"a#i i# o!vira .i"oso.ie) Po*to se sa#nana !re6$ (rema (ot($no veri.i!a-ii% n$/no se i# o!ri"a.i"oso.ie i#'vaa$ (ose,ne na$!e) A 'a ,i se ne!a na$!a i#'voi"a i# !ri"a .i"oso.ie tre,a"o e2

• definisati vlastiti predmet istraživanja, i

• razviti vlastite metode istraživanja

Nove na$!e% !oe s$ se i#'voi"e i# !ri"a .i"oso.ie% 'a"e!o s$ $s(e*nie $ 'e.inisan$

v"astito+ (re'meta istra/ivana ne+o *to s$ to $ o're9ivan$ svoi5 meto'a istra/ivana) Ot$'a $nima i 'ominira racionalni pristup. Uti-a .i"oso.ie na na$!$ evi'entan e i $ inter(erat-iire#$"tata istra/ivana 1 sa#nana o e'nom (re'met$ nastoe se (rote+n$ti i i#van ne+a)Poe'ina&nim sa#nanima o,a*nava se (re'met na$!e% a on e $ve! samo e'an 'eo o,e!tivnestvarnosti) 7na&i% o,e!tivn$ stvarnost% tota"itet% nie mo+$6e o,asniti ,e# (ove#ivana (oe'ina&ni5 sa#nana 1 ,e# (ove#ivana re#$"tata istra/ivana svi5 na$!a) =i"oso.ia i tre,a 'ao,a*nava tota"itet o,e'inavanem #nana (ose,ni5 na$!a)

Na$&na istina este vrednost $ 'vostr$!om smis"$2 ona #a'ovo"ava znatiželju 1 e'n$ o'osnovni5 &ove!ovi5 (otre,a% i ima instrumentalnu vre'nost% er se mo/e (rimeniti (ri o,av"an$mno+i5 (ra!ti&ni5 'e"atnosti i a!tivnosti) Na$!a objašnjava o,e!tivn$ stvarnost% a te5ni!om e&ove! ovladava) Naime% $ na*irem smis"$ re&i tehnika jeste skup određenih postupaka i primena sredstava za ostvarivanje nekih korisnih ciljeva) Ovo antro(o"o*!o1instr$menta"no ra#$mevane (oma te5ni!e mo/e 'a ima trostr$!o #na&ene2

3:4 te5ni!a e% nas$(rot (riro'i% sva!a a!tivna 'e"atnost (reo,ra/ena% o,"i!ovana iis!ori6avana (riro'ni5 stvari i si"a ra'i #a'ovo"ena "$'s!i5 (otre,a% /e"a% -i"eva i i'ea$o(*te% o'nosno (o'r$&e ove 'e"atnosti i neni5 (roi#vo'a>

3;4 #a ra#"i!$ o' ove 'e"atnosti same% .orma"na strana to+ o,"i!ovana% na&in (ost$(a!a%#,ir sre'stava i (ravi"a #a i#vo9ene ne!i5 te5ni&!i5 i"i 'r$+i5 -i"eva>


11/24

3


12/24

o,e!tivni% ra-iona"ni% ve6 s$,e!tivni% a.e!tivni !ara!ter) Svoom i'eo"o+iom o'"$&$$6a'r$*tvena +r$(a nastoi 'a (ri!riva istin$) 7,o+ to+a ona i ne tr(i !riti&!o mi*"ene niti /e"iveri.i!a-i$) a#irana na verovan$ i s$#,ian$ !reativnosti i'eo"o+ia o'"$&$$6e 'r$*tvene+r$(e #a5teva poslušnost ) Prema tome ono *to i'eo"o+ia (ri!riva na$!a ot!riva) Na$!a eo,e!tivna% er neno mi*"ene #avisi o onome o &em$ mis"i% a i'eo"o+ia e s$,e!tivna% er nena

misao #avisi o onome !o mis"i) I# ovo+ (roi#"a#i neminovan sukob i#me9$ i'eo"o+ie i na$!e)V"a'a$6a i'eo"o+ia svo$ sna+$ teme"i na (o"iti&!o mo6i i (ro(a+an'i% a na$!a na istins!o (otre,i &ove!a 'a istinito o,asni svet o!o se,e 0 svet ra'a i svet /ivota) Uti-a v"a'a$6ei'eo"o+ie na na$!e se !on!retno is!a#$e !ro# nastoana 'a2

• se,e (ro+"asi na$!om>• s$#,ie nastana! i ra#vo (oe'ini5 na$!a>• is!rivi na$&na sa#nana>• $smerava na$!$ (rema istra/ivanima !oa no o'+ovara$)7ae'ni&!o o,e"e/e i na$!e i umetnosti este spoznaja) Sa#nani (ro-es $ na$-i (o&ine

o'vaanem ire"evantni5 o' re"evantni5 o,e"e/a (oava% (ro-esa i o'nosa) Ire"evantna o,e"e/aa(stra5$emo% a re"evantna $o(*tavamo) Na ta na&in (risti/emo 'o biti istovetni5 (oava% (ro-esa

i o'nosa !o$ is!a#$emo pojmom) Umetnost se teme"i i #a'r/ava na čulnom doživljavanju.na$!a mi*"enem $tvr9$e o(*te i i#ra/ava +a (omom% $metnost int$i-iom 3"at) int$or 8 +"e'am$4 $ !on!retnom (rona"a#i opšte i i#ra/ava +a tipom. 7na&i2 ono što je mišljenje i pojam u naucito je intuicija i tip u umetnosti. U !ontin$$m$ sa#nana $metnost se av"a (rva> $metni&!as(o#naa e &$"na% !on!retna% s$+estivna% a na$&na s(o#naa e a(stra!tna% misaona% "o+i&na) Na$!a istin$ #a5vata misaono% a $metnost e &$"no 'o/iv"ava) Na$!a se $ ot!rivan$ svoi5sa#nana s"$/i simbolima% a $metnost znakovima) Postoi ra#"i!a i#me9$ sim,o"a i #na!ova)Sim,o"e stvara &ove! i on im o're9$e i 'ae #na&ena) 7na!ovi s$ 'e"ovi stvarnosti !oi samine*to #na&e)

+eligija% este (ose,ni sistem simbola, pra)en posebnim 'religioznim( doživljajem, koji senajčeš)e iskazuje kao doživljaj svetog. Re"i+ia !ao sistem sim,o"a $!"$&$e2 misaoni nivo i

(re'stave% nivo (ona*ana i materia"i#ovan$ sim,o"i!$) Po tome se ona i ra#"i!$e o' na$!e)Misaoni nivo i (re'stave sa'r/i (re'stave i (o+"e'e o svet$ i &ove!$ $ (ove#ano(sti s (ose,nomvi*omB% i"i osnovnomB% nat(riro'nomB% trans-e'entnomB% sasvim 'r$+om stvarno*6$B) Ono*to &ini ,it re"i+ie este 'a s$ te (re'stave i ti (o+"e'i .orm$"isani $ mitovima i mito"o+iama% ais!a#ani $ svetim !ni+amaB i !o'i.i!ovani $ 'o+mama) ogma je suprotna metodičkoj skepsi,kritičkom ispitivanju, filosofskom i naučnom istraživanju i stvaralačkom otkrivanju istine koja

nigde i nikada nije unapred data ili '-prirodno odnosnonatprirodno( objavljena i utvrđena.7a re"i+i$ e s(e-i.i&na (ove#anost o're9eno+ sistema sim,o"a s 'o/iv"aem sveto+)

6. 78 8e=D>F?e 9?G ?


13/24

• meto' i (re'met s$ ,itni i nera#'voni &inio-i sva!e na$!e i na$&ne 'is-i("ine% (a s$na$&na sa#nana i na$&na istra/ivana meto'e o're9ene na$!e o'nosno na$&ne'is-i("ine% sastavni 'e"ovi te na$!e% o'nosno na$&ne 'is-i("ine)

%ačin sticanja naučnog saznanja odnosno naučnog istraživanja nije činilac predmeta

nauke " naučne discipline, ve) među njima postoji funkcionalni i normativno"instrumentalni

odnos u kome metod ima polivalentnu ulogu) Me9$#avisnost (re'meta i meto'a na$!e ene(osre'na% a"i ona ne onemo+$6ava ve6 zahteva posebno sistematsko naučno istraživanje inaučno saznanje o metodu 'metodama() %aučno saznanje o opštim, posebnim i specifikovanim pravilima u sprovođenju naučnog istraživanja i sticanju naučnog saznanja o predmetima nauke inaučnih saznanja upravo zahteva postojanje posebne nauke kakva je metodologija ) I# s$*tinesa#nana (roi#"a#i 'a e sva!o istinito i smis"eno sa#nane "o+i&no% t) 'a e $ s!"a'$ sa normama"o+i&!o+ mi*"ena) Ovo (o+otov$ va/i #a na$&no sa#nane i na$&no istra/ivane) 7ato se imeto'o"o+ia 'e.ini*e !ao "o+i&!a 'is-i("ina) Me9$tim% metodologija se ne sastoji samo od logičkih pravila) Meto'o"o+ia se 'e.ini*e !ao normativna nauka) !redmet istraživanja umetodologiji su naučna saznanja o naučno"istraživačkoj praksi i norme koje propisuju određene

aktivnosti i ponašanja u procesima naučnog istraživanja i sticanja naučnog saznanja)

Meto'o"o+ia na osnov$ svo+ na$&no+ sa#nana utvrđuje interpretaciju i primenu ve) postoje)ih iuvođenje novih pravila) Ima$6i $ vi'$ $"o+$ em(iris!i5 sa#nana i (rimen$ re#$"tataistra/ivana o'nosno na$&ni5 sa#nana meto'o"o+ie% ona se mo/e smatrati empirijsko"teorijskomnaukom)

%. O7H? 8e=D>F?e 9?G ?


14/24

o(*tosti) Pose,ne meto'o"o+ie se ,ave na$&nim i#$&avanima svi5 meto'a !oe se !oriste $istra/ivanima 1 sti-an$ na$&no+ sa#nana o (ose,no +r$(i sro'ni5 na$!a o'nosno $ e'nona$-i i"i e'no na$&no 'is-i("ini) Osnovni ra#"o+ #a ovo e *to se skoro sve metode koriste ili semogu primenjivati u istraživanjima predmeta svake grupe srodnih nauka, ili svake nauke

odnosno naučne discipline, a samo se modaliteti primene manje ili više međusobno razlikuju )

2riterijum paradigmi, odnosno metodološkog pravca uvažava razlike u pristupima, postulatima i aksiomima pojedinih metodoloških pravaca ili tačnije njihove konceptualne razlike.

3li ni te konceptualne razlike, ma koliko bile velike, ne isključuju odnos opšteg, posebnog i

pojedinačnog čak i kada se razlikuju u stavovima o mogu)nostima istraživanja određenih predmeta nauke i valjanosti i primenljivosti određenih metoda) Metodologija je složena naukačiji sistem i poredak čine mnogi međuzavisni i međusobno uslovljeni i prožeti delovi koji se samo

uslovno mogu odvajati i tretirati kao posebni)'. PF?K;e F?e 9?G ? ,4 (rosta ne(rotiv$re&nost>v4 is!"$&ene tre6e+ i+4 (rin-i( 'ovo"no+ ra#"o+a)


15/24

Nas$(rot tome (rin-i(i 'ia"e!ti&!o+ mi*"ena ,i"i ,i2a4 (rin-i( s"o/enosti> ,4 (rin-i( !on!retno+ 'ia"e!ti&!o+ i'entiteta>v4 e'instvo s$(rotnosti>+4 e'instvo (rotiv$re&nosti)

S o,#irom 'a se mišljenje u nauci kre)e od razlikovanja, preko shvatanja odnosa, poređenja do sjedinjavanja različitog % mo+$ se evi'entirati i mo+$6i #a!oni istinito+ mi*"ena)T$ se mo+$ #a(a#iti 've +r$(e #a!ona) Prv$ mo/emo na#vati zakonima osnovnih odluka istinitog mišljenja% a 'r$+$ zakonima isitinitog zamišljanja predmeta)

U (rv$ +r$($% me9$ #a!one osnovni5 o'"i!a istinito+ mi*"ena mo/emo $vrstiti s"e'e6e#a!one2

• predmetnosti 1 *to #na&i 'a e neo(5o'no 'a se mi*"ene o'nosi na ne!i (re'metmi*"ena>

• sadržajnosti 1 #a5tev 'a mi*"ene ,$'e is($neno o're9enim sa'r/aem>• određenosti 1 #a5tev 'a mi*"ene o (re'met$ na$!e ,$'e o're9eno>• osnovanosti 1 #a5tev 'a mi*"ene ,$'e #asnovano% a ne (roi#vo"no>• logičke povezanosti 1 #a5tev #a "o+i&!om !on#istentno*6$ i smis"eno*6$ i• stalnosti i razvojnosti)

Dr$+$ +r$($% $ !oe smo $vrsti"i #a!one istinito+ #ami*"ana (re'meta% &ine 've (o'+r$(e% ta&nie jedan opšti zakon objektivnog zamišljanja predmeta i e'na (o'+r$(a !oao,$5vata (ose,ne zakone jedinstva, identiteta, raznovrsnosti, suprotnosti, protivurečnostiodnosno neprotivurečnosti i stalnosti i razvojnosti zamišljanja predmeta)

#pšti zakon objektivnog zamišljanja predmeta #a5teva% !ao *to e ve6 re&eno% istinito#ami*"ane (re'meta (re'meta 1 ona!vo+ !a!av on #aista este) Ova #a!on ima univerzalnovaženje) !osebni zakoni s$ #natno asnii i (rimen"ivii $ (ro-es$ na$&no+ ra'a) Premare#$"tatima meto'o"o*!i5 istra/ivana oni s$2

• zakon istinitog zamišljanja jedinstva raznovrsnog • zakon identiteta

• zakon različitosti)• zakon suprotnosti • zakon protivurečnosti i neprotivurečnosti • zakon razvojnosti i stalnosti)

Mo+$6i s$ ra#ni !riteri$mi #a !"asi.i!a-i$ (re'meta mi*"ena i sa#nana $ (ro-es$ na$&no+ ra'a) Me9$ nima s$2 stepen i oblik razvoja predmeta% odnos prema subjektu,oblik predmeta, složenost predmeta. Mnoštvo e e'instvo ra#novrsni5 (re'meta !oi ima$ ne!$#ae'ni&!$ !va"itativn$ oso,in$ i"i ,itni o'nos) 3gregat e mno/ina $ !oo s$ ta&no o're9enio'nosi &"anova e'ni5 (rema 'r$+ima% a"i $n$tar ni5 nie $s(ostav"en 5ierar5is!i re'% t) o'nos

vi*i5 i ni/i5 &"anova) 5rupa e mno/ina ma (o &em$ e'novrsni5 i"i sro'ni5 &"anova or+ani#a-ie) 2lasa, razred i rod s$ mno*tva e'novrsni5 &"anova 1 &ini"a-a !oi &ine -e"in$ na osnov$ ne!i5#ae'ni&!i5 oso,ina o'nosno svostava) %iz i red ima$ #ae'ni&!$ oso,in$ 'a &"anovi !oi i5 &ines"e'e e'an 'r$+o+ (o ne!om svostv$) Pose,na !ara!teristi!a re'a e 'a $ se,i sa'r/i5ierar5is!$ o're',$ #asnovan$ na o're9enom svostv$) 7a kolektiv e !ara!teristi&na $n$tra*na (ove#anost viso!o+ ste(ena i inten#ivni o'nosi% a (rvenstveno se o'nosi na "$'e i ni5ove$re9ene mno/ine) $istem e $ savremenim na$&nim istra/ivanima ,itan (oam% !oi se 'e.ini*e sena ra#ne na&ine) 7a mi*"ene o sistem$ ,itne s$ o're',e2


16/24

a4 to e -e"ina% ,4 $ !oo s$ $s(ostav"eni (rete/no sa+"asni i .$n!-iona"ni o'nosi re"ativno

sta"ni5 &ini"a-a str$!t$re%v4 $ !ome se vr*e o're9ene me9$so,no (ove#ane .$n!-ie%+4 !oi !ao -e"ina vr*i o're9ene .$n!-ie $ o!r$/en$%

'4 te/i o'r/an$ ravnote/e%94 (rema o!r$/en$ o'nosi se !ao (ose,nost)).

Dr$+o% $ s(e-i.i&nosti (rimene meto'a $ istra/ivan$ (re'meta% ta!o 'a ,$'$ (rimerenene+ovim s(e-i.i&nostima)

Tre6e% $ te5ni!ama% (ost$(-ima i naro&ito instr$mentima% o,ra'i% inter(reta-ii (o'ata!a i#a!"$&ivan$)

$adržaji sastavnih delova metodologije naučnog rada su2Prvi% logički deo ima isti osnovni sa'r/a !ao i $ svim meto'o"o+iama 'r$*tveni5 na$!a $

o!vir$ isti5 "o+i&!i5 sistema)

Dr$+i% epistemološki deo% ,a#iran e na sa#nanima o (oavama% (ro-esima i meto'imani5ovi5 istra/ivana)Tre6i 'eo sa'r/i sa#nane o o'nosima me9$#avisnosti ra#voa na$&no+ sa#nana o

(ro-esima i (oavama% s e'ne% i meto'o"o+ie o'nosno meto'a na$&no+ ra'a s 'r$+e strane) %jeni zadaci (roi#i"a#e i# 've osnovne (otre,e) Prvo% to s$ (ra!ti&ne (otre,e i #a5tevi)

Dr$+o% to s$ (otre,e i #a5tevi na$!e% na$&no+ sa#nana i na$&no+ istra/ivana% &ii s$ (re'met (oave% (ro-esi i o'nosi) I# to+a (roisti&$ 'va #a5teva $($6ena meto'o"o+ii2

• 'a o,e#,e'i meto'e sti-ana va"ano+ na$&no+ sa#nana o (oavama i (ro-esima!oe se mo/e (rimeniti i $ (ra!ti!ovan$% i

• 'a i#na9e meto'e o sti-an$ sa#nana i o na&inima $s(e*no+ os(oso,"avana #a (rimen$ na$&ni5 sa#nana $ (ra!si)

6adaci metodologije% (oe'nostav"eno !a#ano% s$ 'a2• otkrije, razvija i omogu)i koriš)enje metoda za sticanje naučnog saznanja o

pojavama, procesima i metodama praktikovanja tog saznanja*

• otkriva, razvija i omogu)i razvoj metoda osposobljavanja za koriš)enje naučnog

saznanja i metoda sticanja naučnog saznanja*

• otkriva, razvija i omogu)ava metode naučnog saznanja i naučnog istraživanja pojava,

procesa i odnosa kao predmeta naukee i metode izgrađivanja i provere teorije o

stvarnosti kao predmeta nauke*


17/24

• otkriva, razvija, proverava i verifikuje metode istraživanja i da o tome razvija teoriju.

1,.QLHE? 8e=D>R;?G


18/24

me9$.a#e s$ or+ani#a-ie 0 norme 0 or+ani#a-ione a!-ie 38or+ani#a-ioni (ro-esi i o'nosi4) U (ro-es$ sa#nana istine o or+ani#a-ii materie i materia"no or+ani#a-ii i nenim (ro-esima io'nosima% !ao vrednosti – kao retke vrednosti% (o"a#imo o' (ret(ostav!e 'a ona% !ao ta!va% postoji i 'a se mo/e spoznati) Osnovna svostva istine s$ 'a se s!riva% #,o+ to+a se i veomate*!o mo/e sa#nati% i 'a ne +$,i na svoo vre'nosti on'a !a'a se 'e"i sa 'r$+im "$'ima) Sve

teorie istine mo+$ se (o'e"iti $ 've osnovne +r$(e 1 $ objektivističke i subjektivističke teorieistine) !o objektivističkim teorijama istina (ostoi $ o,e!tivno stvarnosti 1 stvarnosti !oa ene#avisna i o' &ove!a i o' &ove&anstva) Ko' s$,e!tivisti&!i5 teoria mis"io-i s$ svo$istra/iva&!$ ra'o#na"ost $smeri"i !a i#na"a/en$ ne!o+ meri"a (o !ome ,i sva!i (oe'ina- sam #ase,e mo+ao 'a $tvr'i *ta este a *ta nie istina)

Me9$ teoriama istine na(o#natia e teorija adekvacije '4 teorija korespodentnosti "klasična teorija istine( (o !oo e istina svostvo s$'a% a sastoi se $ s"a+an$ mi*"ena sastvarno*6$ 3a'ae$tio inte""e-t$s et rei4% $ sa+"asnosti s$'a sa onim o &em$ s$'imo% ,e# o,#ira*to e ono ona!vo !a!vo este i ,e# o,#ira na to !a!o mi o tome s$'imo) Po ovo teorii istina niene!o interno svojstvo suda% ve6 e svostvo !oe on (ose'$e $ o'nos$ (rema rea"nosti% (remastvarima% (rema (re'metima% (rema ,i6ima% (rema o,e!tivnom stan$ 1 (rema onome *to est)Teoria !ores(o'entnosti% (rema s$(ti"nim ana"i#ama i 'ia+no#ama .i"oso.a% boluje od dogmatizma sa'r/ano+ $ tvr9en$ 'a na*i stavovi% stavovi #a !oe smatramo 'a s$ istiniti%o'+ovara$ stavrnosti) Dr$+a te*!o6a teorie !ores(o'entnosti sastoi se $ nenone(ri(rem"enosti na sve one a(stra!tne stavove !oi nis$ ne(osre'no $o(*teni i# is!$stva% ve6 s$i#ve'eni i# 'r$+i5 stavova na osnov$ i#vesni5 o(*te$svoeni5 (ravi"a 3na (rimer% $ "o+i-i imatemati-i 4% i !oi mo/'a vr"o e.i!asno s"$/e !ao r$!ovo'stvo #a (ra!ti&n$ 'e"atnost% a"i enemo+$6e re6i !a!vom &ineni&!om stan$ o'+ovara$)U nanovie vreme sve vi*e 'o"a#i 'o i#ra/aa semantička teorija% &ii e tvora- A".re' Tars!i) Poovo teorii% $ e#i!$ sa s(e-i.i&nom str$!t$rom rečenica je istinita ako je zadovoljavaju sviobjekti, a neistinita inače. O(*ta 'e.ini-ia istine (rema ovo teorii +"asi2-8edna rečenica jeistinita onda i samo onda ako je zadovoljavaju svi odgovaraju)i objekti, lažna je ako je

nezadovoljava nijedan.-

Teoria evidencije 3"at) evi'ens 8 oevi'nost4 (ri5vata tra'i-iona"no mi*"ene 'a e istina$ s$'$% a"i smatra$ 'a ona nie $ s"a+an$ s$'a sa stvarno*6$% ne+o $ e'nom internom svostv$s$'a 1 $ ne(osre'nom $vi9an$% samoočevidnosti 8 evi'en-ii)

U +r$($ s$,e!tivisti&!i5 i re"ativisti&!i5 teoria s(a'a i ta!o#vana imanentna teorijaistine%!oa $!a#$e 'a e'an stav tre,a smatrati istinitim samo on'a !a'a smo neposredno svesni'a e on "o+i&!i n$/no (roiste!ao i# izvesnih premisa. To #na&i 'a nie ,itno 'a se stav mo/estvarno i#vesti i 'o!a#ati% ve6 e ,itno samo ovo na*e ne(osre'no $verene)

Teoria koherentnosti #ast$(a staa"i*te 'a e istina interno svostvo mis"i% a"i istovremeno (o-rtava$ 'a to svostvo ne mo/e (ri(a'ati (oe'inim s$'ovima $#etim i#o"ovano% ne+o samo e'nom misaono -e"ini) Istina se svo'i na $n$tra*ni s!"a' mi*"ena 1 na s"a+ane e'ni5 mis"i istavova s 'r$+ima% na neo(5o'no (ove#anosti e'no+ stava sa svim 'r$+im e"ementima-e"o!$(no+ s!$(a #nana)

!ragmatička 3 +r&) (ra+ma 8 'e"o% 'e"ovane% ra'na% &in% $s(e54 teorija istine i no ,"is!iteoreti&ari (oima$ istin$ ne $ me9$so,nom s"a+an$ i'ea niti $ ni5ovom s"a+an$ sastvarno*6$% ve6 $ ni5ovom s"a+an$ sa &ove!ovim (otre,ama 1 $ ni5ovo (ra!ti&no !orisnosti)Da "i e i'ea istinita i"i nestinita e'ino se mo/e vi'eti i $tvr'iti (o nenim (os"e'i-ama) Istina e% (rema tome% i'ea !oa 'onosi (ra!ti&n$ !orist)

7a ra#"i!$ o' s$,e!tivisti&!i5 teoria% !oe nastoe 'e.inisati istin$ ,e# (omo6i (oma ostvarnosti ne#avisno o' &ove!a% i !ao ta!vo 'os"e'no s(rove'eno stanovi*te se ne mo/e o.ormiti


19/24

$ teori$ a 'a se (ritom i#,e+n$ a(s$r'ne !onse!ven-e% o,e!tivisti&!e teorie (o!$*ava$o're'iti istin$ !ao ne*to *to e (ot($no ne#avisno o' &ove!a i o' ne+ovo+ mi*"ena) U ov$+r$($ teoria s(a'a$2

3a4 objektivno"idealistička%3,4 aprioristička teoria Kanta i novo!antova-a i

3-4 eidetska i"i logicistička teoria istine#bjektivni idealisti (o"a#e o' (ret(ostav!e a(so"$tno+ i'entiteta i#me9$ ,i6a i istinito+ mi*"ena)7a ni5 e sa#nane istinito sva!o ono !oe (osre'no i"i ne(osre'no i#ri&e a(so"$tn$ i'enti&nosto,e!tivno+ i s$,e!tivno+) 3prioristička teorija este e'na o' varianti teorie !o5erentnosti)Si+$rne o#na!e a(riorno+ #nana #a Kanta s$ n$/nost i stro+a sveo(*tost) Ova teoris!a str$anastoi 'a i#,e+ne re"ativi#am !ome nei#,e/no vo'i #a5tev !o5erentnosti sam (o se,i% !a' nie'o($nen ni!a!vim 'a"im i stro/im $s"ovima) Re"ativno novi$ onto"o*!$ variant$o,e!tivisti&!e teorie istine na"a#imo !o' .i"oso.a e+#isten#ie) 7a e+#isten-ia"iste istina e ,ivstvovane $ svoo nesa!rivenosti) Istina e (ra!sa i"i &ove!)

U na$&nim (romi*"anima (o' subjektivnom istinom se o,i&no mis"i istina !oo neo'+ovara ni*ta o,e!tivno i !oa vre'i samo #a e'no+ i"i samo #a ne!e s$,e!te% 'o! se (o'objektivnom istinom mis"i istina !oa o'+ovara ne!im o,e!tivnim o'nosima i !oa e'na!o vre'i#a sve "$'e) 3psolutna i"i ,e#$s"ovna istina ,i"a ,i (ot($na% sveo,$5vatna i is-r(na istina% !oose ne mo/e% !ao ta!vo% ni*ta 'o'ati i !oa e #,o+ to+a ne(romen"iva i ve&na) A% relativna i"i$s"ovna istina ,i"a ,i ona !oa e ne(ot($na% 'e"imi&na istina% !oa sa'r/i i e"emente neistine% (a#,o+ to+a mo/e ,iti !ori+ovana% 'o($nena i $savr*ena) Prema 'ia"e!ti&!o15$manisti&!oteorii istine istina e2 pojam ljudskog sveta, odnos i to odnos dva objekta ' prema jednom smo uneposrednom a prema drugom u posrednom odnosu(, osnovna ljudska vrednost čiji pojam

obuhvata dva različita vrednosna atributa9 istinski i istinit, relativna ali istovremeno i objektivna

i istina je istorijska kategorija. A 'a ,i e'an is!a# mo+ao 'a ,$'e (ri5va6en !ao na$&no istinitmora$ se is($niti s"e'e6i (ret5o'ni $s"ovi2

• on mora 'a ,$'e informativan 0 nime se mora ne*to tvr'iti> on mora o,av"ati

in.ormativn$% a ne e!s(resivn$ i"i (res!ri(tivn$ .$n!-i$>• 'a ,$'e društveno smisaon – društveno komunikatibilan% i• 'a e obrazložen) On'a !a'a e'an is!a#a #a'ovo"ava sve ove (ret5o'ne $s"ove te!

ta'a on se mo/e o#,i"no $#eti $ ra#matrane !ao 5i(ote#a &ia e na$&na istinamo+$6a)

12. E7H?>7 ?e97

I# 'ia"e!ti&!o15$manisti&!o+ (oma istine (roi#"a#e pravila istinitog mišljenja) Ta (ravi"a (ose,n$ vre'nost ima$ $ (ro-es$ na$&no+ ra'a) Ra'na 'e.ini-ia istine% (romi*"ena i'omi*"ena sa as(e!ta meto'o"o+ie na$&no+ ra'a +"asi2

&stina je ljudsko saznanje o predmetima mišljenja i naučnog istraživanja kojeobjektivno shvata i razume te predmete kakvi oni zaista jesu)

Ov$ 'e.ini-i$ o(rav'ava$ ,ar s"e'e6i ar+$menti2• ljudsko saznanje, mišljenje i naučno istraživanje su sastavni deo ljudske prakse*

• istina je sadržaj i kvalitet svesti ljudi i ona postoji samo za njih i njihov je proizvod*

• istina je objektivna, dakle intersubjektivna*

• do nje se dolazi iskustvom i mišljenjem, odnosno praksom*

• istinitost mišljenja i saznanja može se na razne načine proveravati)


20/24

Nave'eni 3i 'r$+i% ov'e nenave'eni4 ar+$menti $($6$$ nas na stanovi*te 'a e na osnov$'osa'a*ne+ na$&no+ sa#nana% #nana "o+i!e i meto'o"o+ie% mo+$6e (ostaviti o're9ena pravilao procedurama mišljenja !oa "$'e vo'e sa#nan$ istine) U ovom s"$&a$ mi (rvenstveno imamo$ vi'$ na$&n$ istin$) A% "o+i!a e $ tom smis"$ .orm$"isa"a osnovne zakone istinitog mišljenja%s5vata$6i i5 !ao objektivni kategorijalni odnos koji čini suštinu određene grupe predmeta,

procesa ili pojava 3ni5ova nastaana% 'e*avana% (ostoana% ra#vita!4> opšti nužan stav koji jeobjektivan u odnosu na određenu oblast predmeta, procesa ili pojava, tj. stav koji važi za svaki predmet, odnosno pojavu te oblasti) Sva!i #a!on e misaoni i#ra#% $ o,"i!$ stava% o're9eno+o,e!tivno !ate+oria"no+ o'nosa)

7a!oni istinito+ mi*"ena s$% sa o,e!tivne strane% objektivni kategorijalni odnosi kojičine suštinu logičkih procesa i oblika mišljenja kao istinitog shvatanja predmeta, procesa ili

pojave% a sa s$,e!tivno sa#nane strane% zakoni mišljenja su osnovni opšti stavovi koji suobjektivni u odnosu na celokupnu oblast istinitog mišljenja) Dve s$ osnovne vrste #a!onaistinito+ mi*"ena2

:) zakoni osnovnih odlika istinitog mišljenja% !oi s$ o(*tii% i;) zakoni istinitog zamišljanja predmeta% !oi s$ (ose,nii):

6akoni osnovnih odlika istinitog mišljenja% !oi se ,ave ne+ovim svostvima s$2• zakon predmetnosti,

• zakon sadržajnosti,

• zakon određenosti,

• zakon logičke zasnovanosti,

• zakon logičke povezanosti, i

• zakon relativne stalnosti i razvojnosti.

!rvi uslov !oi stvarno is($nava i mora 'a is($ni istinito na$&no mi*"ene o (oavavama% (ro-esima i o'nosima este predmetnost mišljenja) Sva!i istinit (oam% s$'% stav i#a!"$&a!% !ao i sva!a istinita teoria% (re sve+a s$ upravljeni na predmet i oni shvatajuobjektivno svoj predmet, tj. oni su predmetni u ovom dvostrukom smislu) U(ravo ovo e smisao

#a!ona o (re'metnosti istinito+ mi*"ena !oi se mo/e i#ra#iti stavom2 &stinito mišljenje je predmetno u dvostrukom smislu9 prvo, što je upravljeno na predmet

'4organizaciju, organizacioni proces( o kome se misli i, drugo, što taj predmet

'4organizaciju, organizacioni proces( objektivno zamišlja onakvim kakav on stvarno jeste)7a!on o,e!tivnosti mi*"ena e osnovni #a!on istinito+ mi*"ena% a"i ta #a!on e veoma

o(*te+ !ara!tera) S"e'e6a 'va #a!ona mi*"ena% a to s$ zakon sadržajnosti i zakon određenostimišljenja, konkretizuju opšti zakon objektivnosti isitinitog mišljenja) Da ,i mi*"ene ,i"o istinitoono mora% ne samo $o(*te ,iti (re'metno ne+o i s5vatiti (re'met ona!vim !a!av on este% *to 6e ,iti s"$&a samo $!o"i!o logički sadržaj pojma, suda i zaključka odgovara svome predmetu)Mi*"ene% 'a ,i ,i"o istinito mora ,iti ne samo sadržajno uopšte nego mora biti sadržajno uvišem smislu, naime u smislu adekvatnosti logičkog sadržaja mišljenja sadržaju predmeta ) 6akon sadržajne adekvatnosti mišljenja predmetu ostvaruje se u potpunosti samo u odnosu na pojedine

činioce i strane predmeta, ali ne i u odnosu na saznanje celine predmeta " celine organizacijematerije i materijalne organizacije, celine njihovih procesa i odnosa ", saznanje koje uvek nužno

ostaje manje ili više formalno)Sva!o mi*"ene $ (ro-es$ na$&no+ ra'a% &a! i (oam% s$'% #a!"$&a! i stav $o(*te% (o

svom "o+i&!om sa'r/a$ e određen $ tom smis"$ što znači određeni predmet ili neku njegovu:


21/24

stranu, kao i određeno njegovo shvatanje) Istinito mi*"ene e o're9eno $ smis"$ stepenaizvesnosti saznanja ili logičko saznajnog modaliteta sudova, zakona i stavova uopšte ) &stinitomišljenje je određeno u dvostrukom smislu9 prvo, po svom sadržajno predmetnom značenju idrugo, po stepenu svoje saznajne izvesnosti i objektivne istinitosti. 7a!on o,e!tivnosti mi*"ena e osnovni #a!on istinito+ mi*"ena% a"i ta #a!on e veoma o(*te+ !ara!tera) S"e'e6a 'va #a!ona

mi*"ena% a to s$ zakon sadržajnosti i zakon određenosti mišljenja, konkretizuju opšti zakonobjektivnosti isitinitog mišljenja) Lo+i&!o #ami*"ane svi5 (re'meta !ao (rosto e'ni5 i"i !aos"o/eni5 i# e'no+% !ao ne(rotivre&ni5 i stati&!i5% $ stvari e e'nostrano i .orma"no% 'o! edijalektičko svestrano mišljenje konkretno i sadržajno adekvatnije predmetima – pojavama, procesima, odnosima)

Sva!o mi*"ene $ (ro-es$ na$&no+ ra'a% &a! i (oam% s$'% #a!"$&a! i stav $o(*te% (osvom "o+i&!om sa'r/a$ e određen $ tom smis"$ što znači određeni predmet ili neku njegovu stranu, kao i određeno njegovo shvatanje) Istinito mi*"ene e o're9eno i $ e'nom 'r$+omsmis"$% naime $ smis"$ stepena izvesnosti saznanja ili logičko saznajnog modaliteta sudova, zakona i stavova uopšte) Postoe tri osnovna o,"i!a i st$(na #asnivana istinito+ mi*"ena% a tos$2

•

#brazlaganje, koje se sastoji u navođenju izvesnih razloga za tačnost određenog mišljenja)• rugi, viši stepen zasnovanosti mišljenja jeste dokazanost mišjenja koja se sastoji

u strogom, naučno"metodskom obrazloženju određenog mišljenja

• %ajviši oblik zasnivanja istinitosti mišljenja jeste onaj oblik koji naše saznanje,

naše mišljenje, neposredno vezuje sa njegovim predmetom, tj. sa objektivnom

stvarnoš)u. ogička povezanost istinitog mišljenja is(o"ava se $ tri osnovna o,"i!a2

• (rvo% !ao prosta povezanost mis"i% !ao (ove#anost (omova i s$'ova e'ni5 sa'r$+ima>

• 'r$+o% !ao logička doslednost i"i "o+i&!i s!"a'na (ove#anost mis"i e'ni5 sa

'r$+ima i%• tre6e% !ao sistematisčnost mišljenja% t) !ao sa#nana (ot($na% sre9ena i "o+i&!i

'os"e'na misaona s"i!a i"i sistem stavova o o're9eno o,"asti (re'meta sa#nana)13. T7;9? ?797 IEeD8e=7

6akoni istinitog zamišljanja predmeta su gnoseološki zakoni objektivno predmetnog

zamišljanja predmeta zasnovani na zakonima samih objektivnih stvari"procesa) Postoe o(*ti i (ose,ni #a!oni istinito+ #ami*"ana (re'meta)

O(*ti #a!on istinito+ #ami*"ana (re'meta mo/e se .orm$"isati stavom2 &stinito mišljenje zamišlja predmete onakvim kakvi oni objektivno jesu ili, kra)e, istinito mišljenje je objektivno.

I#me9$ o,e!tivnosti i istinitosti (ostoi upravna srazmera *to se mo/e i#ra#iti (rin-i(om2:koliko je mišljenje objektivnije utoliko je ono istinitije i obrnuto

Pose,ni #a!oni istinito+ #ami*"ana (re'meta s$ s"e'e6i2 I 6akoni jedinstva, II 6akoni identiteta, III 6akoni raznovrsnosti,

IV 6akoni suprotnosti, V 6akoni protivrečnosti i neprotivrečnosti,


22/24

VI 6akoni stalnosti i razvojnosti predmeta mišljenja.$vi navedeni zakoni tiču se istinitog zamišljanja organizacija materije i materijalnih

organizacija, tj. oni definišu predmete istinitog mišljenja, a tek time i same oblike i načineistinitog mišljenja)

I Zakoni jedinstva

S o,#irom na &ineni-$ 'a s$ ra#"i!ovane i se'inavane% (ra!ti&no1misaona ana"i#a isinte#a% 've osnovne ra'ne "$'s!e (ra!se i "$'s!o+a mi*"ena% te 'a (o"a#n$ ta&!$ $ na*emsa#nan$ &ini s5vatane ra#"i&itosti i e'instva (oava o,e!tivne stvarnosti% #a!on e'instvara#novrsno+ e osnovni #a!on istinito+ #ami*"ana or+ani#a-ie materie i materia"neor+ani#a-ie) Ra#"i!$emo opšte dijalektičko jedinstvo raznovrsnih činilaca i ne+ov !rane$(ro*6eni vi' $ s"$&a% t) prosto jedinstvo)

#pšti zakon jedinstva predmeta i#ra/ava !om("e!sno e'instvo ra#novrsni5 &ini"a-a (re'meta i on se mo/e i#ra#iti stavom2

$vaki realan složen predmet jeste jedinstvo ili kompleks raznovrsnih i suprotnih, a u toku

svoga menjanja i protivrečnih činilaca odnosno evidencija razvoja ili procesa) Sam (rin-i( (rosto+ e'instva mo/e se i#ra#iti stavom2

$vaki predmet složen od relativno statičkih i međusobno nezavisnih činilaca čini prosto

jedinstvo)QQ Zakoni identiteta,

Postoe 've osnovne !ate+orie i 'va #a!ona i'entiteta% nera#'vono me9$so,no (ove#ana% a to s$2 kategorija i zakon opšteg identiteta i kategorija i zakon posebnog identiteta) 7a!on o(*te+ i'entiteta se mo/e i#ra#iti stavovima2• $vaki složen jedinstven i individualan predmet jeste jedno različitih, suprotnih, a u

fazi promene predmeta, i protivrečnih njegovih činilaca*

• : svojoj potpunosti i celini svaki individualan, ma koliko kompleksan predmet, jeste

kompleksno identičan i jedan u smislu jednosti mnogog, raznovrsnog i promenljivog ) !rincip prostog identiteta se o'nosi $(ravo na nave'en$ (rost$ i'enti&n$ !ate+oria"n$

(re'metn$ o're',$ i on se mo/e i#ra#iti stavom2: krajnje uproš)enom vidu svaki individualan predmet jeste prosto jedno) III Zakoni različitosti

#pštim zakon različitosti se $tvr9$e &ineni-a ra#"i&itosti svi5 e'instveni5 i i'enti&ni5s"o/eni5 (re'meta% i on se mo/e i#ra#iti stavom2

$vaki jedinstven i opšte identičan predmet sadrži različite činioce)7a!on ra#"i&itosti ,i"o e'instveno+ ,i"o i'enti&no+ este (o"a#ni stav 'ia"e!ti&!e ana"i#e%

nas$(rot na&e"ima e'instva i i'entiteta% !oi (re'stav"a$ (rin-i(e 'ia"e!ti&!e sinte#e) Nime ser$!ovo'imo $ sa#nan$ sastava svi5 s"o/eni5 (re'meta)

!rincip proste različitosti i#ra/ava s(o"a*n$ (rost$ ra#"i&itost (re'meta i (re'metni5o're'a,a) On se mo/e i#ra#iti stavom2

$vaki prost predmet i prosta odredba, kao i složen individualan predmet, razlikuje se na prost način od svakog drugog takvog predmeta ili odredbe)

IV Zakoni suprotnosti

#pšti zakon suprotnosti mo/e se .orm$"isati s"e'e6im stavom2$vaki jedinstven i opšte identičan razvojan predmet sadrži suprotne odredbe koje se

međusobno uslovljavaju i prelaze jedne u druge) S(e-ia"an% +rani&an s"$&a o(*te s$(rotnosti (re'stav"a (rosta s$(rotnost) Ta s$(rotnost e (re'met principa proste suprotnosti)


23/24

!rincip proste suprotnosti mo/e se i#ra#iti stavom2$vake dve proste, kvalitativno ili kvantitativno bitno ili maksimalno različite odredbe, su prosto

suprotne.

V Zakoni protivurečnosti i neprotivurečnosti

6akon opšte protivrečnosti mo/e se i#ra#iti stavom2$vaki razvojan predmet, svaka stvar"proces, uključuju)i i procese i oblike mišljenja, sadrži međusobno povezane, uslovljene i prelazne protivrečne činioce) O(*t$ (rotivre&nost% !ao$n$tra*n$ s$*tin$ !retana% (ro-esa i ra#voa% na"a#imo $ svima stvarima1(ro-esima% $ svimara#vonim (re'metima)

6akon proste protivrečnosti (ose,an e o,"i! #a!ona o(*te (rotivre&nosti) Sam (rin-i( (roste (rotivre&nosti mo/e se .orm$"isati stavom2$vake dve proste, različite ili suprotne, odredbe u okviru jednog identičnog predmeta ili identične

odredbe su prosto protivrečne, tj. one se međusobno prosto isključuju)7a!on o(*te ne(rotivre&nosti mo/e se i#ra#iti stavom2 %ijedan relativno statičan jedinstven i identičan predmet nije opšte protivrečan) Prin-i(

(roste ne(rotivre&nosti mo/e se i#ra#iti stavom2 %ijedan jedinstven niti identičan predmet ili predmetna odredba ne sadrži prostu

protivrečnost )VI Zakoni razvojnosti i stalnosti

6akoni razvojnosti" Po"a#e6i 'o (rin-i(a 'a se (re'meti mo+$ menati samo na osnov$ (rotivre&nosti a 'a (ostoi o(*ta 'ia"e!ti&!a i (ose,na% (rosta i"i e"ementarno "o+i&!a (rotivre&nost ra#"i!$emo opšti zakon razvojnosti i zakon proste promenljivosti predmetamišljenja) Sam o(*ti #a!on ra#vonosti mo/e se i#ra#iti stavom2

$vaki razvojan predmet, kao zamisao stvari"procesa, razvija se na osnovu unutrašnjih

protivrečnih činilaca u drugi razvojni predmet, ovaj u tre)i itd.

#pštim zakonom stalnosti $tvr9$e se o(*ti s"o/eni o,"i! sta"nosti svi5 !om("e!sni5stvari1(ro-esa) Ta se #a!on mo/e i#ra#iti stavom2

$vaka određena stvar"proces je po svom identitetu i jedinstvu relativno nepromenljiva ) 6akon proste stalnosti se o'nosi na sta"nost (rosto i'enti&ni5% t) (rosto e'ni5 (re'meta io're'a,a i on se mo/e i#ra#iti stavom2

$vaki prost predmet ili prosta odredba je, kao identično jedno, stalan.

14. PF?K;e HEeD9


24/24

#avisi i va"entnost 'ate "o+i!e 3ta!o "o+i!a !oa (ri#nae samo 've va"en-ie 1 istin$ i (o+re*!$ 1 este 'vova"entna% ona !oa (ore' ni5 $vo'i i tre6$ vre'nost 1 mo+$6no% ne#avisno i"iverovatno e trova"entna% a ona !oa $svaa n1va"en-ia e n1va"entna4% a (o' mo'a"itetom sera#$me osnovni o,"i! istinitosti i"i "a/nosti sa#nana 3t) ona o,"i! $ !ome (ostoi e'an stav i"isvi o,"i-i $ !oima se av"a$ istinitost i (o+re*no sa#nane4)

Postoi e'na neo're9ena i"i ne$tra"na o're',a vre'nosti sa#nana i &etiri o're9ene (o#itivne va"en-ie sa#nana 3mo+$6no% verovatno% i#vesno i n$/no sa#nane4) Ove &etiri!ate+orie (o#itivne vre'nosti sa#nana s$% #a(ravo &etiri osnovna o,"i!a 3mo'$sa4 istinito+sa#nana) Mo+$6nost% verovatno6a% i#vesnost i n$/nost% !ao o're',e vre'nosti sa#nana ne mo+$ ,iti ni*ta 'r$+o 'o o're',e istine)U stvarnom sa#nan$ (ostoi s"e'e6a s!a"a +noseo"o*!i5 vre'nosti2 mogu)a istinitost, verovatnaistinitost, izvesna istinitost, nužna istinitost, mogu)a pogrešnost, verovatna pogrešnost, izvesna pogrešnost i nužna pogrešnost, a ako se njima doda i kategorija neodređenosti, onda se dobija

devetovalentna logika kao logika stvarnog saznanja) Ova "o+i!a sve vre'nosne !ate+orie3va"en-ie4 s5vata !ao me9$so,no (ove#ane i (re"a#ne e'na $ 'r$+$% (ri &em$ se ta (re"a# vr*i $'va osnovna (rav-a 1 o' mo+$6i5 $ verovatne% i#vesne i n$/ne istine i o' i#vesni5 i stvarni5#a,"$'a i (o+re*a!a !a manim (o+re*!ama)

metodologija - skripta za kolokvijum

Documents