Wannabe intervju: Mirjana Gomilanović, akreditovani biznis kouč i konsultant

Mirjana Gomilanović je supruga i majka troje dece. Ona je

sertifikovanibiznis kouč, sertifikovani konsultant i trener brojnih

svetskih konsultanstkih kuća, vlasnica i direktor Agencije za

poslovnu izuzetnost “One2Grow”. Autor je knjige “Svetionik u

meni”. Kako je sama opisuje, knjiga na veoma životan način

približava koučing svima.

Veliki deo svoje karijere

je provela na pozicijama

menadžera i direktora u

velikim domaćim i

internacionalnim

korporacijama. Kaže za

sebe da veruje u sreću i

u to da smo svi dužni

da budemo srećni.

Posvećena je rastu i

razvoju sebe, svojih

najbližih i svojih

klijenata. Veruje u

bezrezervnu ljubav i

doživotno davanje.

WANNABE MAGAZINE: Vi ste jedan od samo tri kouča u Srbiji

sa statusom sertifikovanog kouča u Svetskoj Federaciji

Koučeva. Šta to tačno znači?

MIRJANA GOMILANOVIĆ: Biti deo Svetske Federacije Koučeva

(International Coach Federation, ICF) je velika čast i ponos. To

što sam postigla da budem rame uz rame sa uzorima i najvećim

svetskim koučevima, što imam priliku da sa njima razmenjujem

iskustva i znanja je neprocenjivo za moj lični rast i razvoj. U jednom

periodu života završiti treninge, položiti ispit i dobiti

titulu ACC (pridruženog sertifikovanog kouča) je bio moj cilj. Sada je

to sjajna stepenica na koju sam se popela, da bih nastavila svoje

putovanje ka onome što ja zaista želim – vrhunski biznis kouč.

Sa druge strane, biti član ICF-a je velika odgovornost. Koučing

kompetencije i pravila koja su propisana članstvom i koja se moraju

poštovati meni kao kouču, ali pre svega mojim klijentima, garantuju

visok nivo profesionalnosti i etike.

Kako savetujete svoje klijente da maksimalizuju svoje

mogućnosti?

Ja sam jedna od onih koji duboko veruju da u svakome od nas čuči

šampion. Bilo da se radi o vrhunskom kulinarstvu, sportskim

veštinama, sposobnosti da prepoznate potrebu i pomognete

drugima ili vodite multinacionalnu korporaciju sa stotinama hiljada

zaposlenih.

Duboko sam uverena da je moja misija na ovom svetu da doprem

do što je moguće većeg broja ljudi i da im pomognem da otkriju

svoje talente, svoje skrivene snage i potencijale.

Ja svoje klijente ne savetujem. Ja im dajem krila, tako što ih kroz

koučing proces “primoram” da zarone duboko u sebe, otkriju svoje

želje i motive i sami pronađu mogućnosti i odaberu one načine za

koje veruju da će im pomoći da ostvare željene ciljeve.

Vlasnik ste Agencije za poslovnu izuzetnost “One2Grow”. Koje

programe nudite svojim klijentima?

Sjajna je činjenica da se u Srbiji sve više obraća pažnja na razvoj

poslovanja putem razvoja zaposlenih. Nekada je situacija bila

drugačija. Razvoj poslovanja se bazirao na umešnosti i povezanosti

top menadžmenta sa jedne i sistemu kažnjavanja (čuvenih “10% od

plate”) sa druge strane.

Kako su naši klijenti, mahom, strane korporacije i domaće razvijene

kompanije koje su organizovane po principu multinacionalnih

kompanija, imamo tu sreću da zajedno sa svojim klijentima

razvijamo i izvodimo programe i projekte koji, pre svega, adresiraju

izazove u liderstvu i menadžmentu. Dakle, naši programi su

prevashodno namenjeni ljudima koji vode ljude – bilo da se radi o

top menadžmentu (“C” nivou menadžmenta) ili srednjem

menadžmentu, vođama timova, supervizorima i slično.

Naši programi su osmišljeni tako da podržavaju i šire “dobro”. Kada

kažemo “dobro”, pre svega mislimo na dobro u pojedincu (njegov

lični razvoj), a zatim kroz širenje na tim i korporaciju dolazimo do

stvaranja dobre klime za poslovanje i život u zajednici i okruženju

uopšte.

Kroz programe i projekte koje sprovodimo trudimo se da dotaknemo

sve one oblasti i veštine čijim unapređenjem i primenom dolazi do

promena u stilu komunikacije, motivacije i vođenja ljudi. Zbog toga,

većinu programa realizujemo kao kombinaciju koučinga i

treninga – tako klijentima dajemo prostora da aktivno učestvuju u

kreiranju i izvođenju programa, te time kreiraju iskustvo i obavežu

se na primenu naučenog.

Naši programi obrađuju teme kao što su: umetnost rukovođenja –

sa akcentom na koučing kao stil rukovođenja i na izazov upravljanja

mladim generacijama, razvoj timova, podržavanje različitosti u timu

kao prednost, situaciono rukovođenje i faze razvoja zaposlenih,

razvoj liderskih veština, upravljanje promenama, lična organizacija u

vremenu, balansiranje privatnog i poslovnog života i slične teme.

Koje pozitivne efekte očekujete od firmi i pojedinaca sa kojima

radite?

Zapravo, kada počinjemo projekat, pred sebe i klijenta stavljam

mnogo viša očekivanja od onoga što bismo mogli nazvati

“definisani krajnji cilj i željeni efekti“. Ono što očekujem od svih

učesnika u procesu – naručioca projekta, učesnika i sebe – je

apsolutna lična odgovornost i posvećenost.

Bez svesti da je svako od nas pojedinačno lično odgovoran za svoj

doprinos projektu – za njegov uspeh ili neuspeh – i bez želje da se

angažujemo i zajedno napravimo mnogo više od onoga što smo

postavili kao cilj, nema smisla raditi, trošiti vreme i energiju. Ukoliko

svako ko je u procesu ne pronađe lični smisao i svrhu investicije

vremena u građenje i osnaživanje sebe, smatram da je mnogo

korisnije, onda, da budemo na nekom drugom mestu u nekom

drugačijem projektu.

Onda kada se magija desi, kada se energije posvećenosti spoje i

svako od nas da svoj maksimum u projektu, efekti su nemerljivi.

Pored poslovnih ciljeva koje postavimo (povećanje efikasnosti

timova / bolja organizacija u vremenu / uspešan tranzicioni period

sa minimalnim stresom / povećanje prodaje / reorganizacija tima…)

dobili smo pojedince koji su motivisani, svesni da su u velikoj meri

učestvovali u kreiranju zaključaka i akcionih koraka, da su se

obavezali da će naučeno primeniti. Dobijamo posvećene,

odgovorne, zadovoljne ljude, koji svojim stavom i ponašanjem utiču

na kvalitet rada i odnosa u timu, organizaciji, ali i svom okruženju.

Da li je vaša misija da radite na unapređenju položaja žena u

biznisu, s’ obzirom na to da ste članica dva udruženja

poslovnih žena?

Pre gotovo četiri godine napisala sam jedan blog, inspirisana

sjajnom ženom i velikim koučem – Marilin Etkinson. Tekst je

napisan nakon privilegije da boravim u njenom društvu četiri puna

dana početkom marta 2011. godine, da učim od nje i imam tu sreću

da mi bude kouč u jednoj demo sesiji tokom tog četvorodnevnog

treninga. Na prvi pogled u tekstu se divim jednoj ženi i veličam

praznik 8. mart.

Ako se uzme u obzir činjenica da je moja mama rođena baš 8.

marta i da je celog života za mene taj dan zapravo rođendan moje

mame i da ja pored svih školskih planova i programa nisam uspela

da razvijem odnos prema prazniku, dolazi se do zaključka da ono

što se zapravo krije u tekstu je velika zahvalnost i ljubav prema svim

hrabrim ženama iz svih epoha i sa svih geografskih širina koje su

rešile da se zauzmu za sebe i dozvole sebi, ali i nama ostalima da

slobodno živimo svoje živote i razvijamo se na način koji to želimo.

Moja misija jeste da svakome ko je posvećen i hrabar da radi na

sebi i time menja sebe, često prkoseći okruženju, dam bezrezervnu

podršku. Slučaj (ili postavka stvari) je hteo da su žene te koje hrabro

koračaju ka svojim uspesima i odvažno pokreću velike promene.

Ponosna sam što imam priliku da upoznam velike žene i budem

njihov saputnik na njihovim putovanjima ka uspehu i ostvarenju.

Da li postoji dovoljan broj žena lidera u Srbiji, ili bi trebalo da ih

ima više?

Veliko je pitanje šta je to “dovoljan broj”. Ukoliko je to zapravo kvota

postavljena zakonom ili potrebom za usklađivanjem sa EU – onda

želim da verujem da je kvota ispunjena.

Sa druge strane, nisam zagovornik kvantiteta po svaku cenu.

Sigurna sam da kod nas ima sjajnih žena lidera koje su uspešne u

svom poslu i sjajna inspiracija nekim novim liderkama. Takođe,

znam da mnoge potencijalne liderke, koje što zbog mnogobrojnih

izazova koje ta uloga sa sobom nosi, što zbog izostanka podrške

okoline, nisu (još) zauzele svoja liderska mesta.

Sa čime se suočavaju uspešne poslovne žene u Srbiji?

Kod nas je ustaljena praksa da nekako, probleme i teškoće

vezujemo isključivo za naše okruženje i zemlju u kojoj živimo i

radimo. Istina je da se sve uspešne žene širom sveta suočavaju sa

sličnim izazovima.

Ako izuzmemo izostanak podrške okoline i nefleksibilne zakone koji

se odnose na radno vreme i nadoknadu, ono što bih izdvojila kao

osnovni izazov je usklađivanje obaveza na poslu i kod kuće.

Zapravo, sve ono na šta mislimo pod “Work Life Balance“. Veliki je

stres i napor usklađivati i balansirati poslovnim i privatnim

obavezama. Balans podrazumeva da postoje dve odvojene ličnosti,

dva dela života koji se moraju zaista razdvojiti, postaviti na vagu i

konstantno meriti koliko smo vremena posvetili nekom delu sebe i

svog života, a sve bezuspešno pokušavajući da vagu držimo u

balansu.

Otišla bih korak dalje i rekla da je u svetu uveliko trend promene

shvatanja ovog usklađivanja. Da je pritisak “balansiranja” zapravo

smanjen svešću da nije nužno tako oštro razdvajati dva dela dana,

dva dela života. Da je u redu proveriti mailove uveče, kad deca

zaspu, da je moguće obaviti privatne obaveze prepodne pa duže

ostati na poslu. Da nije nužno da poslovni deo dana bude isključivo

od 9 do 5, a da samo preostalo vreme smemo da posvetimo sebi,

prijateljima, porodici.

Baš zbog ove činjenice i sa ovom svešću, sve se više razvija

žensko preduzetništvo. Ove dame hrabro, odgovorno, a pre svega

zbog ličnog zadovoljstva i smanjenja nivoa stresa, stvaraju velike

priče, odlične uspehe i sa pravom mogu da kažem da su to naše

buduće liderke.

Koliko je poslovno odevanje važno i šta vi volite da nosite na

poslu?

Kao i u svemu što radim, tako i u odevanju, smatram da je važno biti

autentičan, svoj i da vam je udobno. Teško je dugo raditi posao koji

ne volite. Isto tako je teško svaki dan, po ceo dan biti u neudobnoj

odeći koja vam se uz to i ne dopada.

Smatram da je poslovno odevanje važno. Na sreću, danas postoji

više podvrsta poslovnog odevanja. Sećam se da je moja mama i leti

(na +35) i zimi (na -15) išla na posao u najlon čarapama i suknji.

Razlika je bila da li nosi čizme ili cipele. Danas ćete retko naići na

tako strog odnos, pre svega, žena prema sebi. Udobnost je postala

obavezni deo oblačenja.

Kada imam sastanak sa top menadžmentom neke kompanije ili sa

predstavnicima Vlade – zapravo sa ljudima koji u svojim

kompanijama gaje strog poslovni izgled, potrudim se da i ja budem

obučena slično. Sa druge strane, kada znam da je predamnom

celodnevni trening, dam sve od sebe da se obučem tako da mi

stajanje i pričanje bude udobno, a ipak da zadržim profesionalni

izgled.

Ono do čega držim i što zapravo smatram najvažnijim elementima

poslovnog odevanja su: urednost i umerenost.

Kako uspevate da uskladite svoj bogat poslovni život sa

privatnim, s’obzirom na to da ste majka i supruga?

Volim da verujem da sam jedna od onih osoba koje su u životu

uspele da se “izbore” za stepen slobode u kome mogu da žive život

ispunjen ljudima i trenucima koje vole i koji im znače. Jedan od

motivatora i ohrabrujućih elemenata u trenucima kada sam iz

korporacije prelazila u status preduzetnice je baš taj – da mogu da

biram i odlučujem kojim tempom ću raditi, čemu se posvećivati i u

šta investirati svoje vreme. Kao majci troje dece veoma mi je važno

da mogu da stignem u vrtić na radionicu, na roditeljski sastanak u

školu, na priredbu, utakmicu, rođendan, da ih smireno ispratim

ujutru u novi dan, da budem sa njima kad su bolesni…. Isto tako,

želim da imam vemena da se posvetim suprugu i sebi.

Duboko verujem da vreme, kao i novac, ili investiramo ili trošimo. Ja

se trudim da svaki trenutak bude smislen, da ga živim punim

plućima. Tako, kad radim – ja radim i živim svoju ulogu kouča,

trenera ili direktora Agencije bez osvrtanja na ostale uloge koje

imam u životu. No, kada sam sa porodicom ili prijateljima – dajem

im se cela. Tako su zadovoljni svi delovi mene, a posledično i ljudi u

mojoj okolini. Mislim da je to ključ. Tome se svom snagom trudim da

naučim i svoje klijente.

Posetite sajt Agencije za poslovnu izuzetnost “One2Grow“, kao i

njihovFacebook profil.

Fotografije: Dragan Asanov

Olivera Denčić