Seminarski rad na temu:

Mladi uticaj kia i unda

Mentor: Student:

Sadraj

Uvod3Ki pojam i definicije.3Odnos umetnosti i kia..5Sredstva masovne komunikacije6Masovni mediji znaaj i uticaj6Medijska indoktrinacija i manipulacija.8Pojam unda8Uticaj kia i unda na mlade10Zakljuak.12Literatura14

Uvod

U ovom radu govoriemo o pojmu kia i unda i njihovom uticaju na mlade. Blie emo odrediti i definisati pojam kia i objasniti kako da razlikujemo pravu umetnost od ki-umetnosti. Govoriemo o uticaju masovnih medija kao promotera i glavnog prenosnika zaraze kia i unda na javno mnjenje, a prvenstveno na omladinu. Naveemo i naine manipulacije i indoktrinacije kojima se mediji koriste da nametnu nain miljenja, uzore i oblike ponaanja, koji sa sobom nose mnotvo negativnih influenci kia i unda. Pojasniemo ta je und i koja je razlika izmeu kia i unda i kako da raspoznamo prava knjievna dela od und literature. Na kraju, kritiki emo se osvrnuti na uticaj kia i unda na mlade neupuene umove i izvesti zakljuak na osnovu svega pomenutog.

Ki pojam i definicije

Ki niskovredno stvaralatvo, sa umetnikim pretenzijama prati nerazvijen ukus, a u njemu moemo nai povrnost, plitkost, sentimentalnost, sladunjavost. (Potkonjak, imlea, 1989:267). Ki je la koja eli da se dopadne. (Gluevi, 1990:20).Etimologija rei ki vezuje se za engleski izraz sketch (skica, nacrt, nedovrenost) ili nemaki glagol etwas verkitschen, to znai kriom podmetnuti ili prodavati neto jeftino. Javlja se u Minhenu 1860-e, a odnosi se na skice vrednih umetnikih dela koje su anglo-ameriki turisti kupovali od ulinih umetnika. (Boovi, 2009:3).U Varingovom reniku ki , se odreuje kao ukus koji odgovara irokim masama, veinom sladunjavo-sentimentalna lana umetnost, koja ne odgovara stvarnosti. Opet na meklemburkom dijalektu ve je postojao glagol kitschen za skupljati blato sa ulice . (Petrovi, 2006:59). Ki ima brojne sinonime kao to su und ili trivia, odatle kovanice ki-literatura i trivialna literatura. Posrednu definiciju kia dao je openhauer razgraniivi umetniko i zanimljivo, pod zanimljivim podrazumevajui umetnost koja nadrauje ula korisnika. (Eko, 2007:397).U irokoj lepezi svog razliitog ispoljavanja ki se moe pojavljivati u formi vulgarne, veoma uoljive nevrednosti, pa sve do skrivene kamuflirane nevrednosti. Da bi se izbegle krajnosti objektivizma i subjektivizma u vrednovanju kia, neophodno ga je identifikovati na relaciji ki-subjekat (ovekov doivljaj) i ki-objekat (ki-predmet), zato on, u stvari, oznaava istovremeno i stav i odnos. Stoga su pretencioznost, tenja ka pojaanom efektu, lana patetika i sentimentalnost njegove odrednice. (Potkonjak, imlea, 1989:267).Okrenutost kia ka imitovanju, ka podraavanju ve vienog, datog, postojeeg, prolog, a to je ono to ki odluno liava ma kakve autentine vrednosti. (Gluevi, 1990:52). Ki je delo koje se, da bi opravdalo svoju funkciju stimulatora efekta, kiti perjem drugih iskustava i bez ograda prodaje kao umetnost. Pripadnici visokih klasa oduvek su ukus niih klasa ocenjivali kao nakaradan ili smean. (Eko, 2007:394-404).Prema Abrahamu Molu, sutina kierskog je elja da umetnik udovolji kupcu, ini svakodnevni ivot prijatnim, ideja lepote je zamenjena idejom zadovoljstva.Po Abrahamu Molu postoji osnovnih principa kia:Princip neadekvatnosti

Princip kumulacije ili nagomilavanja

Princip sinestezije ili istovremeno estetsko doivljavanje pomou vie ula

Princip osrednosti ili mediokritetstva

Princip komfora

Ki je proizvod industrijske revolucije koja je obezbedila optu pismenost i obrazovanje. Uvoenjem opte pismenosti sposobnost itanja i pisanja postaje najnia kvalifikacija koja se trai u drutvu. Tako pismenost prestaje da bude pokazatelj rafinisanog ukusa i kulturnih sklonosti, kao to je bio sluaj ranije. Seljaci koji su naselili gradove i formirali proleterijat i gradsku sitnu buroaziju, nauili su da itaju i piu iz razloga poslovnosti. Nisu imali dovoljno vremena da se posvete gradskoj kulturi, a izgubili su oseaj za narodnu kulturu, predstavili su se kao novi drutveni sloj koji je traio nove kulturne vrednosti. Videvi veliki interes i profit od zahteva ovog novog trita (jer u kapitalizmu sve postaje roba, pa to ne mimoilazi ni kulturu), drutvo je reagovalo na taj nain to je izmislilo, tj. stvorilo novu vrstu robe: zamenu za pravu kulturu-ki. (Boovi, 2009:4).Ki ne zahteva nita vie od novca potroaa, ak esto ni njihovo vreme. Ki se proizvodi mehaniki, u serijama, industrijski. Zato svojom masovnou lako prodire na trita relativno nerazvijenih drutvenih zajednica.

Odnos umetnosti i kia

Kako odrediti razlike izmeu umetnosti i kia? O pomenutoj razlici mogue je odluiti samo sa gledita ontologije stvaralakog ina. (Petrovi, 2006:104).Odrediti sutinu kia nije nita lake nego prosuditi ta je zapravo umetnost. Odgovor na pitanje da li je jedno delo umetniko valja traiti ne u samom delu ve u njegovom doivljavanju, uz iju pomo tek delo dobija dostojanstvo umetnikog. .(Gec, 1979:102-103).Funkcija umetnosti je ili ona koja se odnosi na irenje estetike ili socijalizacije ili ona koja ljude navikava i usmerava na estetske doivljaje (Peulji, Mili, 1998:28), dok Cicero uvodi sintagmu cultura animi - to opisuje kultivisanje duha kao sticanje sposobnosti zapaanja lepog i dobrog, sposobnost biranja i razlikovanja. (Potkonjak, imlea, 1989:189). U stvaranju samog kia nema potrebne autentinosti. (Petrovi, 2006:104)Primer.Kada jedan umetnik po narudbini pravi portret nesreno nastradalog pevaa, ne bi trebalo da ga prikae kao zabavljaa u ljateem odelu, znojavog, sa aom viskija u jednoj, a mikrofonom u drugoj ruci, na bini, u zaguljivoj, zadimljenoj diskoteci prepunoj fascinirane zablenute omladine. Ovakav prikaz je banalizovan. Moe biti okarakterisan kao treerazredno delo, jer smo autora upoznali mnogo ranije na izlobama autorskih radova, zbog ega je ovo delo ki. Pre svega, zbog prezentnog pragmatinog utiliratnog stvaralakog motiva. (Petrovi, 2006:104) Uproteno, zato to umetnik delo izrauje ne zbog sopstvene impresije, ve zbog novca, a potpis na dnu slike zarad reklame. Ovim delom poziva i druge zainteresovane za jeftine proizvode umetnikog karaktera. Ako u kulturi sve svedemo na isto ekonomske motive, time podrazumevamo jednodimenzionalnu sliku oveka, koji nas upravo u umetnosti mora zadiviti. (Graskamp, 2003:44).

Sredstva masovne komunikacije

Sredstva masovne komunikacije su zajedniki naziv za razliite medije (televiziju, radio, novine, film, kompjutere), prilagoenih nainu ivota u savremenom drutvu i masovnoj kulturi. Njihove osnovne zajednike karakteristike su da brzo i istovremeno dopiru do velikog broja korisnika, snabdevaju ih informacijama i idejama, otvorenim i skrivenim porukama, utiui na njihovo miljenje, oseanja, stavove i ponaanje. Sredstva masovne komunikacije u svakom razvijenom drutvu predstavljaju vaan agens socijalizacije, iji je uticaj veoma veliki, naroito kod mladih i odraslih ljudi. (Trebjeanin, 2001:461).Maral Makluan kae da se poruka svodi na medij (tako da se ideje potiskuju u pozadinu i vie se ne raunaju), da ima vruih medija, kao radio (koji ne zahteva ovekovo uee) i hladnih medija, kao televizija (koja to uee zahteva da bi efekat bio potpun), da je tampana kultura linearna, dok je vizuelna kultura simultana sve te distinkcije potiskuju brige, a pojaavaju oseanje blagostanja. (Jovii, 1992:198).

Masovni mediji znaaj i uticaj

U prolosti, kultura je bila dostupna samo viem, bogatom sloju drutva, dok radnom i siromanijem sloju nije bio dostupan nikakav vid kulturnog sadraja, sem folklora, koji se ogledao u narodnoj radinosti, narodnim igrama, nonjama i usmenom prenoenju narodnih umotvorina. Prvi razlog je bio nedostatak pismenosti kod siromanog sloja drutva, a drugi nemogunost pristupa kulturnim deavanjima. Klasina kultura, u vreme svog nastajanja i procvata, nije raspolagala tehnikim sredstvima za prostorno proirivanje svog dejstva, njena dostupnost je bila suavana u klasno, rasno, ispresecana mnogim socijalnim i nacionalnim jazovima. ( Jovii, 1992:201). To se danas deava sa folklorom, proizvoljno stilizovanim, zloupotrebljavanim u pogledu naina i prirode izvoenja, prisvajanim od koreografa i ansambala koji im daju svoj lini peat. ( Jovii, 1992:202).Komercijalnou, kierajskom koreografijom, kostimografijom, folkloru je oduzeta izvornost. Na ovaj nain je imao bolji prolaz na estradnom tritu. Folklor je simbol naroda, odnosno, predstavlja osobenosti kulturnog podneblja, a narodne pesme, igre, nonja prikazuju autentinost i autohtonost jednog naroda. Mnotvo prednosti imaju noviji odailjai i primaoci umetnikih poruka prostorni domet, brzina i socijalna pristupanost, nesluenje mogunosti koje se otvaraju u tehniko-tehnolokom pogledu. Dokazujui svoje prednosti nad osvedoenim kulturnim vrednostima, dobar deo tzv. modernih medija, prihvata za saborca banalnost, i to ne samo u vidu kua i unda. ( Jovii, 1992:201).Najmoniji medij savremene civilizacije potencijalno je najopasniji manipulant javnog miljenja i ukusa. ( Jovii, 1992:205).Kad god se tradiciji pristupa nekritiki, odnosno kada god se pojedina njena obeleja bezobzirno istrgnu iz odgovarajueg konteksta, njena plemenita patina se za as preobraava u bu banalnosti. ( Jovii, 1992:202).Najlaki nain prijema informacija i drugih sadraja je iz fotelje. Upalite TV i gledate, ne razmiljajui, niz pokretnih slika. Svakodnevno ujemo kako se ljudi opravdavaju za neku izjavu reima: Bilo je na televiziji!. Naivna vera gledaoca u sve to je izreeno na televiziji je gorui problem. Na taj nain mnoge drave instruiraju ta e njihovi graani znati. Koliko puta smo, u dokolici, nastavili da gledamo neki treerazredni TV program koji bi nas u prvi mah odbio svojim sadrajem? Zbog lenjosti i nemarnosti nastavljamo da gledamo dati program, ne razmiljajui kako nas na taj nain mediji bombarduju trivijalnim sadrajem, prepunim kia. Takvim ponaanjem postajemo nevoljni i esto nesvesni konzumenti kia. Televizija moe da stvori publicitet nekoj osobi, ne pitajui se da li ga ona zasluuje (Gluevi, 1990:214), a TV gledalac je konzument jedan od osnovnih menaderskih pristupa kojima se slui televizija. Na taj nain televizija namee da odreene linosti posmatramo kao popularne, a da mi kao konzumenti to prihvatimo kao apsolutnu istinu. Popularne linosti uz pomo medija nameu svoj nain ivota i nain oblaenja kao poeljan i atraktivan, to se odraava u velikoj meri na iroke narodne mase. Moda koja je u sreditu svakodnevnog ivota, esto je preplavljena kiem. Pravo pomodarsko odevanje ne podrazumeva samo noenje odee poznatih proizvoaa, ve i odreeno stillsko usklaivanje i kombinovanje detalja na tipian ki nain. Glamur i lani sjaj su najprisutniji elementi kia u modi. (Boovi, 2009:13).

Medijska indoktrinacija i manipulacija

Indoktrinacija obuhvata aktivnosti, radnje koje imaju za cilj nametanje odreene doktrine, odnosno teorijske koncepcije. Koriste se razliita sredstva i metode, a danas ponajvie sredstva masovne komunikacije (radio, TV, tampa, film, internet). Nametanje odreenih doktrina ljudima ostvaruje se i preko umetnosti, nauke, filozofije, religije. (Potkonjak, imlea, 1989:224). Manipulacija predstavlja nain delovanja kojim se tei neko drugi navesti na verovanje i ponaanje u skladu sa interesima i eljama nosioca tog naina delovanja (manipulatora), a da druga strana u tom odnosu (manipulisani) nije svestan injenice da je naveden na verovanje, odnosno ponaanje u skladu sa tuim stavovima i interesima. Manipulacija je karakteristina za savremeno drutvo, naroito s obzirom na veliko dejstvo sredstava masovnih komunikacija. Manipulacija se pojavljuje naroito u savremenim kapitalistikim drutvima u kojima je razvijena posrednika, predstavnika demokratija uz razvijeno ispitivanje javnog mnjenja, potroako drutvo vezano za reklamu i stvaranje vetakih potreba itd. (Potkonjak, imlea, 1989:335-336). Putem indoktrinacije i manipulacije kroz medije moe da se nametne nain miljenja i model ponaanja kao ispravan i jedini mogui nesvesnim recipijentima, odnosno primaocima datih informacija. Kroz istoriju imamo razne primere manipulisanja javnim mnjenjem putem mas-medija. Npr. Titoizam i Staljinizam, nacistika propaganda ministra III Rajha Jozefa Gebelsa, koji je izjavio da sto puta ponovljena la postaje istina, globalistika totalitarizacija gde su medijski magnati (npr. Ted Tarner, vlasnik CNN-a), povezani sa politikim vlastima i koji svoj politiki program usklauju sa politikom elita sa kojima su bliski i koji ih finansiraju.

Pojam unda

und (trash, trashy literature) literatura ili kvazi literarna dela bez knjievne, umetnike ili vaspitne vrednosti. Jedini smisao unda je zabava, prekraivanje (ubijanje) vremena. Iako je und stara pojava (npr. srednjevekovni viteki romani), do prave poplave takve literature dolazi s razvojem moderne, visokoproduktivne tamparsko-grafike industrije koja svakodnevno na trite izbacuje na stotine hiljada relativno jeftinih kopija. Ima vie objanjenja velike popularnosti unda. Jedno je laka dostupnost, jeftinoca te literature kupuje se na ulinim tandovima, u kiosku, u samoposlugama, itd. Vaan je i odnos neobaveznosti prema takvim proizvodima itaju se na putovanju, na letovanju, proitane ili nedoitane knjige mogu se i baciti (roba za jednokratnu upotrebu). Ipak, najvanija su psiholoka objanjenja. Tu su, pre svega, psiholingvistiki razlozi ta je literatura pisana jednostavnim jezikom, manje raznolikim reenicama, kraim reenicama, pa je mogu bez tekoe itati i slabiji itai. Nadalje, u und literaturi podilazi se oekivanjima neformalnim shvatanjima, potrebama i eljama masovnih kategorija itaoca kojima je ta literatura namenjena. Zato su najee teme unda raznovrsne avanture (avanturistiki romani), kriminal (krimnalni romani ili krimii), ljubav (ljubavni romani ili ljubii), u novije vreme tu ima i sve vie seksualnosti koja neretko prerasta u pornografiju (pornografski romani ili pornii). Zbog svog idejno i etiki negativnog delovanja und se osuuje kao tetna pojava, pa se ponekad pokuava i zakonski ili ekonomski ograniavati npr. visokim oporezivanjem. Zbog toga se autori und-proizvoda obino ne potpisuju pravim imenima, ve kojekakvim stranim pseudonimima, ili te svoje proizvode ostavljaju nepotpisanima. Stvarajui sladunjavu, naivnu i lanu sliku sveta und je posebno tetan u razvojnom pogledu, pa se zato ta pojava nastoji suzbiti. Na alost, u vreme opte komercijalizacije u kojoj i knjiga postaje samo roba, suzbijanje unda veoma je oteano. Naime, und je kao roba na tritu, uvek jeftiniji, prilagodljiviji i agresivniji od dobre knjige. Jedina realna mogunost potiskivanja unda je razvijanje kod dece i omladine dobrog knjievnog ukusa; mladi koji su upoznali velika knjievna dela domaih i stranih knjievnosti ne poseu za undom. Svakako, treba stvarati i uslove da dobra knjiga bude dostupnija, npr. da se osim u knjiarama prodaje i na drugim mestima, da bude i primetno jeftinija (popularna depna izdanja). Na kraju, und se uspeno potiskuje i razgranatom mreom javnih, kolskih i posebno deijih biblioteka. (Kuper, Kuper, 2010:651).Veina svetskih jezika u ovom trenutku pretenim delom je u pisarskoj slubi traeva o izvikanim super-menima i o okantnim pojedinostima njihovih, za javnost stilizovanih, privatnih ivota; u slubi je lutrijskih sklonosti ljudske sree i horoskopske pisanosti ovekove sudbine. Navodi iz francuskih izvetaja (Gluevi, 1990:239).und je kao i tablete za smirenje, na prvi utisak divan i sladak smiruje, oputa, zatupljuje, sluuje, a u najveem sluaju razonouje. ovek, sve vie izloen pritisku automatizovanijeg rada, privoljava se laganoj zabavi i odmoru. Prebrz savremeni nain ivota koji preoptereuje oveka i ne ostavlja mu mnogo slobodnog vremena, tera na prihvatanje ovakvog naina oputanja. Ki i und nisu produkt dananjice, postojali su i u drevnim kulturama. Tamo su bile nain dodvoravanja opteprihvaenom i masovnom ukusu, ali su tada simboli banalnosti bili identifikovani i okarakterisani kao takvi, u ogranienom obimu. Danas su oni preovladavajui, teko se iskorenjuju, mnogo rae prihvataju i opravdavaju zbog laganosti prijema sadraja koji zahtevaju i zbog privlanosti sjaja. Izrazom und se mnogi danas koriste kako stignu. Neophodno je objasniti unutranje osobenosti ove vrste banalnosti, da ne bi Dostojevski bio pisac krimia, Rembrant skica-majstor, a Betovenova dela potencijalni kafanski hitovi. und-proizvod nije neuspelo umetniko delo, pre svega, to u osnovi ne nosi nadahnue, nego poslovni predumiljaj. Za pisce umetnike, pisanje je nain ivota, a za und maineriju, ono samo sredstvo izraavanja, izvor blagostanja. Jezik und-literature je najvei, gorui problem. Unitavanje knjievnog jezika, ubacivanje tuica, korienje slenga, kratke, jasne, proste reenice uniavaju itaoevu inteligenciju. (Gluevi, 1990:52).

Uticaj kia i unda na mlade

Savremeni nain ivota je uticao na drutvo tako to je doveo do prezaposlenosti roditelja, manjka slobodnog vremena i nadzora nad omladinom. Samim tim, mladi su preputeni uticaju medija (prvenstveno interneta, televizije, tampe i radija), koji preteno utiu na razvoj njihove linosti i primorani su da na taj nain ire svoja interesovanja u pravcu u kojem inae ne bi. Mediji svojim plasiranjem ki i und proizvoda (tra rubrike, rijaliti programi, drutvene mree, porone javne linosti niskog morala, opteprihvaeno prikazivanje nagosti, netalentovani kvazi umetnici itd.) ograniavaju i usmeravaju na pogrean put kreiranje zdrave mlade linosti i dovode do zatupljivanja. Uenje po modelu predstavlja vrstu socijalnog uenja za koju je specifino ugledanje onoga ko ui na uzor ili model, tj. na osobu ije se ponaanje ili osobine linosti usvajaju. U detinjstvu najei model je roditelj, ujak, stariji brat, uitelj ili, kasnije, poznati peva, sportista, politiar, naunik, knjievnik, biznismen ili neka druga javna linost. U savremenom drutvu, deca i adolescenti esto biraju kao uzore fiktivne linosti, junake iz filma, stripa ili romana ije avanture prate u sredstvima javne komunikacije. (Trebjeanin, 2001:516). Medijski plasirane javne linosti imaju prevelik uticaj, u svakom smislu, na oblikovanje mladih umova. Poguban uticaj mogu da imaju pogreni uzori i zato bi mediji trebali da filtriraju putem selekcije nain i modele ponaanja javnih linosti. Degradacija nivoa vrednosti medijski plasiranih, u naoj zemlji, datira od poetka devedesetih godina prolog veka. Panem et circenses hleba i igara, je bila ideja vodilja prouzrokovana traumatinim ratnim posledicama. Od devedesetih, pa do danas, najlaki i najbezbolniji vid zabave je bila muziki i televizijski sadraj. Muzika devedesetih je bila preteno lako svarljiva, zarazna, lako pamtljiva, kopija stranih muzikih numera zaraznog ritma, a pre svega, zatupljujua. Ekspanzija, takozvane dens muzike nije bila samo muziki anr, ve je uz to iao i nain ivota, koji je proimao i modnu scenu, nain shvatanja, ponaanja i sve ostale sfere ivota. Moda je bila tipizirana trenerke, najk patike, kajle za mukarce, a za ene, to manje garderobe na telu (razgolienost), uz raznorazne svetlucave delove garderobe koji su zaslepljivali. Promenio se i nain razmiljanja mladih, uslovljen nematinom izazvanom ratom, pa su devojke (tzv. sponzorue) sve manje traile normalne, fine, kulturne i pametne momke, a sve vie obraale panju na materijalnu situiranost, pa su mukarci sa niskim koeficijentom inteligencije, a debelim novanikom (tzv. bubmari) izbili u prvi plan. Takvo podneblje je bilo raj za razvijanje kia i unda u enormnim koliinama. Pored dens muzike, poela je i ekspanzija treerazrednih, polupismenih, pevaa i pevaica koji su svoje pesme izvodili na plej-bek (tzv. otvarai usta). Rok muzika koja je do tada bila trend, polako je zaboravljena, to je dovelo do primoravanja kvalitetnih muzikih izvoaa da prebegnu u komercijalniji novokomponovani muziki pravac, a sve radi materijalne isplativosti. Pojavljivanje TV Pinka je rasprostranilo ovaj socioloki fenomen na sve sfere ivota. Nova ruiasta televizija je propagirala emisije kierajskog sadraja (Zam, Grand, A to ne bi moglo...), promovisala niim zasluene novokomponovane pesme i dizala reputaciju novoj generaciji otvaraica usta . Uz to sledi i pojavljivanje novog serijskog programa iji sadraj je posedovao samo jednu pozitivnu komponentu, a to je uenje stranog jezika, panskog, dok su sve ostale karakteristike bile zastraujue. panske serije su bile predstavnik und literature sa primesama okultizma, nerealnog i primitivnog. Na kioscima se pojavljuju prvi primerci, do tada nama nepoznate, ute tampe i laganih asopisa za ubijanje dosade. Sve sfere kulturnog sadraja su na taj nain bile zaguene i zatrpane ki i und smeem, a narod eljan zabave i relaksacije, kao i potiskivanjem runih, traginih posledica rata, oberuke prihvata sve to se nudi. Godinama se stvari na javnoj sceni nisu menjale, a i kad su bile promenjene uticaj je ostao neznatan. Danas umesto takozvane narodne, zapravo turbo-folk muzike, imamo tursko-bugarsko-rumunski melos, sa primesama haus muzike. Pevaice su i dalje u veini sluajeva kiasto, oskudno obuene sa malim, ako ne i nikakvim glasovnim sposobnostima, a propagiraju i dalje ideju o lakom i berietnom nainu ivota. Serijski program je samo promenio mesto porekla, sada su to Turska i Indija, umesto panije i Latinoamerikih zemalja, a tampa je u mnogo emu jo vie nazadovala. und preovlauje u tampanim izdanjima sve vie i vie. Lako dostupna und literatura nas bombarduje iz svih uglova, sa trafika, benzinskih pumpi, ulinih tandova, televizijskih i novinskih reklama i u svim bolje-snabdevenim marketima. tampani mediji su veinom lagano tivo tipa: Ko je gde bio, Sa kim, ta je obukao...? - to je ideja vodilja gotovo svih urednika tampe. ast izuzecima. Ne postoji vie raznoliki spektar izdanja, gde svako moe da pronae neto za svoj ukus. tampe ima mnogo vie nego ranije, ali je sadrina suzila nivo interesovanja. Knjige su postale dra za rasklimani sto. Ima ih svakog dana sve vie, kao i autora, cene su preniske za und literaturu, tako da je ona dostupna svima. Mnoga kvalitetna autorska knjievna dela nemaju dobru reklamu (jedini vid promocije su im sajmovi knjiga), kao ni veliki procenat prodaje zbog visokih cena. Izuzetak su svetski priznati autori, kao npr. Umberto Eko, iji je roman Ime rue imao masovni uspeh na tritu, pa su ga potovali i veoma zahtevni intelektualci. (Graskamp, 2003:76). Nedostatkom zainteresovanosti mnogi svetski klasici bivaju zaboravljeni i njihova dela zavravaju kod ulinih prodavaca ili u antikvarnicama, gde ih vrednuju po sistemu 3 za 100. Javne linosti koje su danas propagirane u medijima, veinom su loi uzori mladima. Po njihovom receptu, danas je za uspeh u ivotu dovoljno imati par silikonskih implanata u usnama i grudima, blajhanu plavu kosu na glavi (a po mogustvu u njoj nita), bogatog sponzora kao podrku, recept kako se dobro udati i poznavanje najveih hitova Cece i Karleue. Grand produkcija, kao reprezent povrnosti i netalentovanosti, je hram u kojem se ovakve linosti oboavaju. Scena Granda je pravi simbol kia glamurozno opremljen studio koji obiluje sjajem, ljokicama, mnotvom boja. Voditelji se uklapaju u taj ambijent u potpunosti i svojim odevanjem i ponaanjem. Pevai pevaju na plej-bek pesme kratkih i pamtljivih strofa, zaraznog ritma, a sliku upotpunjuje i orkestar u belim odelima koji se pretvara da svira. Svakodnevni pritisak ovakvog sadraja na mlade, dovodi do kopiranja i poistoveivanja sa tzv. zvezdicama, to dovodi do unitavanja i trovanja, pogubnim sadrajem, mladih umova. Po podacima koji su nedavno dobijeni anketiranjem roditelja ija deca (od 3-7 godina), idu u predkolske ustanove u Beogradu, trogodinjaci radnim danom gledaju TV program oko devedeset minuta, a vikendom 135 minuta. estogodinjaci provode uz TV oko 110 minuta radnim danom i oko 150 minuta vikendom. Trogodinjaci iz istog uzorka u proseku provode oko 45 minuta za raunarom, a vikendom ak 78 minuta. Deca od est godina, u proseku, radnim danom sede sat i petnaest minuta za kompjuterom, a vikendom celih 105 minuta. (Brki, 2007). Imajui na umu ovo vreme koje deca provode uz televizor i raunar postaje vrlo znaajno da se odgovori kakve uticaje mogu da imaju televizija i raunari. (iropaa, 2007:223).

Zakljuak

Slepa imitacija, pogrena poruka, negativnost, nezdrav nain ivota, preoptereenost informacijama, ovisnost o medijima, zdravstveni problem, mrnja prema samom sebi, izmenjena svest, dilema dobra i zla su najvee opasnosti koje vrebaju prekomernom konzumacijom, slepim verovanjem i nekritikim stavom mladih konzumenata medija. Ono to se namee kao zakljuak je savet roditeljima da iskoriste sve benefite novih tehnologija, koje im sa jedne strane omoguavaju da se zatite od svih pretnji sa Interneta, a sa druge da deci zabrane odreen sadraj koji ne ele da poseuju, kao i da ogranie vreme provedeno ispred televizora ili vreme provedeno u itanju und literature.Takoe, neophodno je da se roditelji bave stalnom edukacijom dece o opasnostima koje vrebaju na medijskom zvezdanom nebu, kao i ograniiti im vreme koje provode uz iste. Potrebno je deci ukazati da vreme ispred raunara, televizora, radija ili pored lake literature upotrebe na pravi nain, tako to e doi do vanih i interesantnih informacija, znanja i ideja, a da nikako ne prihvataju modele ponaanja i stavove linosti koje se pojavljuju u medjima. Na alost, danas se u medijima ne posveuje ni priblino tolika panja razvoju edukativnih sadraja za najmlae, pa iako Vam se ini da je drava digla ruke od svega, a da je borba protiv novih medijskih slina Don Kihot-ovskoj borbi protiv vetrenjaa, imajte na umu da ne treba odustajati jer je u pitanju dobrobit nezatiene i neupuene omladine. Nema izgovora! Svi se moramo potruditi da uinimo neto povodom sveobuhvatnog prodiranja kia i unda u sve pore drutva. Iako ga ne moemo suzbiti i iskoreniti, moemo ga bar usporiti i ograniiti. Trud i upornost e umnoeni biti mnogo jai.

Literatura

Potkonjak, N. imlea, P. (1989). Pedagoka enciklopedija. Beograd:Zavod za udbenike i nastavna sredstva.Kuper A. Kuper D. (2010). Enciklopedija drutvenih nauka.Beograd:Slubeni glasnik. Trebjeanin, . (2001). Renik psihologije. Beograd:Stubovi kulture.Gluevi, Z. (1990). ivot u ruiastom. Beograd:Prosveta.Boovi, R. (2009). Stranputice kia U Socioloka lua III/2 (str. 3). BeogradEko, U. (2007). Istorija runoe. Beograd:Plato.Gec, L. (1979). Fenomenologija kia. Beograd:BIGZ:Graskamp, V. (2003). Umetnost i novac. Beograd:Klio.Petrovi, S. (2006). Ki kao sudbina. Beograd:igoja.Peulji, M. Mili, V. (1998). Sociologija. Beograd:igoja.Jovii, V. (1992). Izabrana dela: Utopija i stvarnost kulture. Beograd:BIGZ.